1. Tretman postojeih objekata

Transcript

1 Skupština grada Beograda na sednici održanoj... godine na osnovu lana 35. stav 2. Zakona o planiranju i ureenju prostora i naselja (Službeni glasnik RS broj 44/95), a u vezi sa lanom 11 taka 3 i lanom 27 taka 3 Statuta grada Beograda (Službeni list grada Beograda broj 18/95 i 20/95 i 21/99 donosi OPŠTI DEO REGULACIONI PLAN BULEVARA KRALJA ALEKSANDRA za blokove izmeu ulica Bulevar kralja Aleksandra, Vjekoslava Kovaa, Milana Rakia, Cara Jovana Crnog, Hektorovieve i Batutove 1. Pravni osnov Izradi Regulacionog plana Bulevara kralja Aleksandra izmeu ulica Bulevar kralja Aleksandra, Vjekoslava Kovaa, Milana Rakia, Cara Jovana Crnog, Hektorovieve i Batutove pristupilo se na osnovu Odluke o pripremanju Detaljnog urbanistikog plana podruja Bulevara kralja Aleksandra ("Službeni list grada Beograda" broj 6/93) Prostor obuhvaen navedenim ulicama definisan je u Prostorno programskom rešenju zone regulacionog plana Bulevara kralja Aleksandra (u daljem tekstu PPR). 2. Povod i cilj izrade plana Ovaj Regulacioni plan predstavlja etapu u planiranju celokupne zone Bulevara od Trga Nikole Pašia do spoljne magistralne tangente koja obuhvata teritoriju od oko 300 ha gradskog graevinskog prostora. Radi se o intenzivno izgraenom gradskom prostoru koji ima znaajan rentni potencijal i veliki broj preklopljenih funkcija. Na ovom prostoru potrebno je kroz plan iznai rešenja za nekoliko bitnih tema: 1. rešavanje konflikta izmeu višespratne izgradnje na frontu Bulevara i individualnog stanovanja u zaleu 2. saobraajno rešenje dela veze ulica Gospodara Vuia i ingrijine (uspostavljanje distributivnog prstena) kao i rešenje okretnice javnog gradskog saobraaja u ulici Vjekoslava Kovaa (blok V, odnosno C17 iz PPR-a) Planskom dokumentacijom bi se obezbedili neophodni uslovi za izradu tehnike dokumentacije ime bi bila omoguena rekonstrukcija ove zone. 3. Granice podruja plana Granicama Regulacionog plana obuhvaena je površina od 11,7 ha i nalazi se u prostoru ogranienom ulicama Bulevar kralja Aleksandra, Vjekoslava Kovaa, Milana Rakia, Cara Jovana Crnog, Hektorovieve i Batutove. Sve katastarske parcele koje obuhvata ovaj plan pripadaju KO Zvezdara. 4231/14-deo, 4231/15-deo, 4254, 4255/109, 4255/110, 4255/112, 4255/114, 4255/115, 4255/116, 4255/92, 4255/94, 4270/1-deo, 4272/2, 4274/2, 4275/2, 4276/2, 4277/2, 4278/2, 4280/1, 4280/2, 4280/3, 4291, 4292, 4293, 4294, 4295, 4296, 4297, 4298, 4299, 4300, 4303, 4304, 4305, 4306, 4307, 4308, 4309, 4310, 4311, 4312, 4313, 4314, 4315, 4316, 4317, 4318, 4319, 4320, 4321, 4322, 4323, 4324, 4325, 4326, 4327, 4328, 4329, 4330, 4331, 4332, 4333, 4334, 4335, 4336, 4337, 4340, 4341, 4343/1, 4343/2, 4344/1, 4378/2-deo, 4379/2, 4392, 4392/2, 4392/3, 4392/5, 4392/7, 4393/1, 4393/12, 4393/13, 4393/14, 4393/15, 4393/16, 4393/17, 4393/18, 4393/6, 4394, 4395, 4396, 4397, 4398, 4399, 4400, 4401, 4402/1, 4402/2, 4403, 4404, 4405, 4406, 4407, 4408, 4409, 4410, 4411/1, 4411/2, 4412, 4413/1, 4413/2, 4414, 4415, 4416/1, 4416/2, 4417, 4418, 4419, 4420, 4421, 4422, 4423/1, 4423/2, 4424, 4425/1, 4425/2, 4426, 4427, 4428/1, 4429, 4429/2, 4430, 4431/1, 4431/2, 4432, 4433/1, 4435, 4471/5-deo, 4491/2-deo, 4562/2-deo, 4563/1-deo, 4563/3, 4563/4, 4563/5, 4568/1, 4568/2, 4569/1, 4569/2, 4569/3, 4570/1, 4570/2, 4571/1, 4571/2, 4572, 4573/1, 4573/2, 4573/3, 4574/1, 4574/3, 4575, 4576, 4577, 4578, 4579, 4581, 4582, 4583, 4584, 4585, 4586, 4592, 4593, 4594, 4595, 4596, 4597, 4600, 4601, 4602, 4603, 4604, 4605, 4614, 4615, 4616, 4617, 4618, 4619, 4620, 4621, 4622, 4623, 4624, 4625, 4626, 4627, 4636, 4637, 4638, 4639, 4641, 4642/1, 4642/2, 4643/1, 4643/2, 4644/1, 4644/2, 4645/1, 4645/2, 4646/1, 4646/2, 4647/1, 4647/2, 4648/1, 4648/2, 4649, 4650/1, 4650/2, 4651/1, 4652/1, 4653, 4654/1, 4654/2, 5133, 5157-deo, 5158-deo, 7791/4-deo, 7799-deo, U sluaju neslaganja napred navedenih brojeva parcela i podruja datog u grafikim prilozima, kao predmet ovog Regulacionog plana važi granica utvrena u grafikim listovima "Geodetska podloga sa granicom plana" i "Katastarska podloga sa granicom plana" koje se nalaze u dokumentaciji plana. 1

2 4. Uslovljenosti iz plana višeg reda Osnovne uslovljenosti iz planova višeg reda vezane su za dva dokumenta: Izmena i dopuna generalnog urbanistikog plana Beograda do 2000 godine (Sl. list grada Beograda, 2/85, 28/87, 14/97). Na osnovu ovog dokumenta uraeni su Prostorno programski elementi uslovi Bulevar kralja Aleksandra, Zavod za planiranje Generalni plan Beograda - dopune Generalnog urbanistikog plana Beograda (Sl. list grada Beograda br.2/99) 5. Izvod iz GUP-a Sa stanovišta GUP-a, ovaj potez je planiran pretežno u III i VII tipu izgraenosti, odnosno "Stanovanje sa delatnostima u nasleenim centralnim delovima grada" i " Stanovanje u delovima grada retke izgraenosti". Intervencije u ovoj zoni treba bazirati na sledeim pokazateljima: indeks izgraenosti 1,6-3,0 za III tip i do 0,8 za VII izgraenosti odnos stanovanja i delatnosti kree se do 70%:30% za III tip i preko 80% do 20% za VII tip gustina naseljenosti oko st/ha za III, odnosno do 200 st/ha za VII tip izgraenosti Preporuke u smislu planirane intervencije su: rekonstrukcijom, sanacijom i izgradnjom prostora treba razvijati sadržaje delatnosti duž ulinog fronta Bulevara sa prožimanjem u ulicama paralelnim sa njim. Stanovanje razvijati u zaleu Bulevara kralja Aleksandra u okviru mirnijih celina. U zgradama za individualno stanovanje treba predvideti mogunost obavljanja delatnosti, uz uslov neometanja osnovne funkcije - stanovanja i uz poštovanje uslova zaštite životne sredine. Prostor za stacioniranje vozila, u zonama sa zgradama izgraenim na zasebnim parcelama, po pravilu treba obezbediti na parceli. U drugim zonama mesta za stacioniranje vozila treba obezbediti i na otvorenim parkinzima i u garažama. Potreban broj mesta treba da iznosi najmanje 70 mesta na 100 stanova za III tip, odnosno 110 mesta na 100 stanova za VII tip izgraenosti Slobodna površina po stanovniku ne treba da bude manja od 18,0 m 2 6. Steene urbanistike obaveze Prilikom izrade plana u obzir su uzete sve do sada steene urbanistike obaveze proistekle po osnovu izdate urbanistike dokumentacije. Osnovni dokument koji prethodi ovom RP je Prostorno programsko rešenje zone regulacionog plana Bulevara kralja Aleksandra (usvojenog na KIO grada od ) DUP saobraajnice od vora Autokomanda-Bulevar C. armije, Gospodara Vuia, ingrijine do Batutove (Službeni list grada Beograda broj 19/79) u granicama Regulacionog plana stavljen je van snage. DUP Bulevara kralja Aleksandra (Službeni list grada Beograda broj 15/73) u granicama Regulacionog plana stavljen je van snage. DUP saobraajnog poteza Batutova - Stanislava Sremevia ("Sl. list grada Beograda" br. 13/76) u granicama regulacionog plana stavljen je van snage. 7. Podloge za izradu plana Ovaj regulacioni plan radi se na sledeim podlogama: Topografski plan 1:1000, digitalizacija radnog originala, Republiki geodetski zavod Centar za katastar nepokretnosti Beograd, Digitalizovani katastar, radni original 1:1000, Republiki geodetski zavod Centar za katastar nepokretnosti Beograd, Geodetski plan vodova 1:1000, digitalizacija radnog originala, Republiki geodetski zavod Centar za nepokretnosti Beograd Korišen je i nedigitalizovani katastar - Gradska geodetska uprava godina. II PRAVILA GRAENJA 1. Tretman postojeih objekata Za sve objekte koji zalaze u planirane nove regulacije ulica i trgova ili prelaze novoplanirane graevinske linije važi sledee: na osnovu ovog plana, dozvoljeno je tekue, investiciono održavanje ovakvih objekata do njihove zamene, ukoliko ne postoji drugi zakonski osnov za rušenje (bespravna gradnja). 2

3 nije dozvoljena rekonstrukcija, dogradnja niti adaptcija potkrovlja. Za graevinske parcele na kojima postojei objekti ne zalaze u novoplanirane regulacije data su opšta i posebna pravila za graenje u poglavlju 5 ovog regulacionog plana. Tretman postojeih objekata prikazan je u grafikom prilogu "Postojea namena površina" u dokumentaciji plana. Tabela 1: Urbanistiki prametri postojeeg stanja na nivou plana bez saobraajnih površina: POVRŠINA PARCELE POVRŠINA POD OBJEKTOM SLOBODNE I ZELENE POVRŠINE % STANOVANJA %- DELATNOSTI BRGP STANOVANJA BRGP- DELATNOSTI BRGP- UKUPNO m 2 m 2 m 2 m 2 m 2 m 2 st/ha m 2 uk BROJ STANOVNIKA BROJ STANOVA PROCENA BROJA ZAPOSLENIH KOEF. IZGRAENOSTI STEPEN ISKORIŠENOSTI GUSTINA STANOVANJA SLOB. POV. PO STANOVNIKU 2. Namena površina Planirane namene površina definisane su kroz 2 grupe osnovnih namena: 1. Površine javnih namena 2. Površine ostalih namena - ine ih površine namenjene stanovanju ili komercijalnim delatnostima Površine javnih namena Površine za objekte javnih namena: Diplomatska predstavništva Javna uprava Komunalne površine Slobodne i zelene površine: Zelenilo - površine namenjene prvenstveno zelenilu i internom saobraaju sa parkiranjem Javna slobodna površina sa podzemnom garažom - površine namenjene prvenstveno izgradnji podzemnih garaža uz uslov da je parter za javno korišenje. Saobraajne površine: Kolske saobraajnice (kolske saobraajnice i integrisane ulice) 2.2. Površine ostalih namena Površine ostalih namena ine površine namenjene stanovanju ili komercijalnim delatnostima i to u okviru III i VII tipa izgraenosti. Uporedni prikaz parametara iz GUP-a i planiranih kapaciteta za III i VII tip izgraenosti. Indeks izgraenosti Gustina Stanovanja Površina zone (m 2 ) orijentaciono Plan GUP Plan GUP III tip 2.8 ha VII tip 8.8 ha Zastupljene su sledee površine ostalih namena: Stanovanje visokih gustina sa delatnostima (pripada III tipu izgraenosti - stanovanje sa delatnostima u nasleenim delovima grada) Gustina stanovanja do 750 st./ ha. Odnos stanovanja i delatnosti kree se izmeu 80%:20% i 20%:80%. Preporuka je da taj odnos teži 50%:50%. Stanovanje srednjih gustina. Gustina stanovanja do 400 st./ha. Može se predvideti do 20% poslovanja (pripada zoni VII tipa izgraenosti - stanovanje u delovima grada retke izgraenosti). Stanovanje niskih gustina. 3

4 Gustina stanovanja do 200 st/ha. Može se predvideti do 20% poslovanja. (pripada zoni VII tipa izgraenosti - stanovanje u delovima grada retke izgraenosti). Terminal JGS "Zvezdara". U okviru terminala predviena je izgradnja objekta namenjenog osoblju JGS i putnicima (terminus JGS-a), lokali uslužnih delatnosti i garaža za zaposlene i korisnike. Poslovanje - komercijalni sadržaji: trgovina, ugostiteljstvo, turizam, zanatstvo, usluge, poslovanje i dr. Odnos poslovanja i stanovanja kod ovako definisane namene može biti 80% : 20% 3. Pravila parcelacije i preparcelacije Ceo prostor Regulacionog plana podeljen je na urbanistike parcele javnih i ostalih namena, prikazane u grafikom prilogu "Plan parcelacije" 3.1. Parcele javnih namena ine: Parcele za saobraajnice Parcele van regulacionih linija blokova za sobraajnice. POVRŠINA PARCELE BROJ GRAEVINSKE NAMENA PARCELE PARCELE Orijentaciono (m 2 ) 165 Ulica Cara Jovana Crnog 368,0 166 Ulica Divibarska 417,0 167 Ulica Geršieva 1525,0 168 Ulica Spase Garde 1078,0 169 Ulica Bukureška 1056,0 170 Ulica Vojvode Dovezenskog 1393,0 171 Ulica Brsjaka 928,0 172 Ulica Brsjaka 889,0 173 Ulica Brsjaka 1279,0 176 Ulica Batutova Ulica Milana Rakia 5490,0 178 Ulica Nova 2-2 (okretnica) Ulica Hektorovieva Ulica Geršieva 1240,0 181 Ulica Bukureška 1274,0 182 Ulica Cara Jovana Crnog 951,0 UKUPNO Parcele slobodnih i zelenih površina Parcele unutar regulacione linije blokova namenjene zelenilu i javnim slobodnim površinama sa podzemnom garažom. BROJ GRAEVINSKE PARCELE NAMENA PARCELE POVRŠINA PARCELE Orijentaciono (m 2 ) 161 Javna slobodna površina sa podzemnom garažom Zelenilo i interni saobraaj UKUPNO Parcele za izgradnju objekata javne namene BROJ GRAEVINSKE PARCELE NAMENA PARCELE 4 POVRŠINA PARCELE Orijentaciono (m 2 ) 3 Javna uprava Komunalna površina Komunalna površina Diplomatsko predstavništvo 489

5 UKUPNO Parcele ostalih namena ine: Parcele od posebnog (pojedinanog) interesa Parcele za izgradnju objekata stanovanja, poslovanja ili mešovitih namena ( u okviru ovih grupa namena). BROJ GRAEVINSKE PARCELE NAMENA POVRŠINA PARCELE Orijentaciono (m 2 ) 4, 83, 147 Poslovanje , 5, 6, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21, 22, 23, 24, 25, 28, 29, 30, 31, 32, 33, 34, 35, 36, 37, 38, 39, 40, 41, 42, 43, 47, 49, 50, 51, 52, 54, 55, 56, 58, 60, 61, 62, 63, 64, 65, 66, 67, 68, 69, 72, 77, 78, 79, 80, 81, 86, 87, 88, 89, 90, 91, 92, 94, 95, 96, 97, 98, 101, 102, 109, 111, 112, 113, 114, 115, 116, 118, 119, 120, 121, 121, 123, 124, 125, 128, 129, 130, 131, 132, 133, 134, 135, 136, 137, 138, 139, 140, 141, 142, 143, 144 2, 7, 8, 44, 45, 46, 57a, 57b, 57c, 59, 70, 71, 73, 74, 75, 76, 76a, 93, 99, 100, 106, 107, 108,148, 149, 150, 151, 152, 153, 154, 155, 156, 157, 158, 159 Stanovanje niskih gustina Stanovanje srednjih gustina , 146 Stanovanje visokih gustina sa delatnostima 6937 UKUPNO Principi formiranja graevinskih parcela Formiranje novih urbanistikih parcela izvršeno je na osnovu postojeeg katastra pri emu su poštovani uslovi zateeni na terenu. Izmene u postojeoj parcelaciji raene su u sluaju formiranja nove regulacione linije a prema urbanistikom rešenju ili prema zahtevu korisnika. Položaj parcela predvienih za graenje utvren je regulacionom linijom u odnosu na javne površine, granicom graevinske parcele prema susednim parcelama i potrebnim analitiko-geodetskim elementima. Sve graevinske parcele imaju obezbeen pristup na javnu površinu direktno ili u širini od najmanje 3.0m. Svi pasaži planom definisani kao kolski ili pešaki pristupi javnoj površini unutar bloka takoe su javne površine. Dozvoljeno je ukrupnjavanje parcela po inicijativi korisnika ukoliko su ispunjeni uslovi iz poglavlja 5. ovog plana "Pravila izgradnje objekata na graevinskim parcelama". Ukrupnjavanje graevinske parcele u tom sluaju utvruje se urbanistikom dozvolom. Za parcele namenjene izgradnji objekata javne namene zabranjena je preparcelacija. Plan parcelacije sa analitiko-geodetskim elementima prikazan je na grafikom prilogu "Plan parcelacije" (list4). 4. Pravila za regulaciju i nivelaciju površina 4.1. Instrumenti za definisanje osnovnog sistema regulacija 1. Urbanistiki blok Prostornu celinu plana ine urbanistiki blokovi I, II, III, IV i V oivieni ulicama: Bulevar kralja Aleksandra, Vjekoslava Kovaa, Milana Rakia, Cara Jovana Crnog, Hektorovieva i Batutova. Urbanistiki blok I oivien je Hektorovievom, Batutovom, Bulevarom kralja Aleksandra i ulicom Vjekoslava Kovaa ( u PPR-u blokovi C4, C5, C10, C11i C12). Urbanistiki blok II oivien je Hektorovievom, Geršievom, ulicom Milana Rakia i Cara Jovana Crnog ( u PPR-u blok C14). 5

6 Urbanistiki blok III oivien je Hektorovievom, Geršievom, ulicom Milana Rakia i Bukureškom ( u PPR-u blok C15). Urbanistiki blok IV oivien je Hektorovievom, Bukureškom, ulicom Milana Rakia i novom ulicom prema planiranom terminalu JGS-a ( u PPR-u blok C16). Urbanistiki blok Vini planirani terminal JGS-a ( u PPR-u blok C17). 2. Regulaciona linija Prostor je regulacionim linijama razgranien na površine javnih namena od ostalih namena. Regulaciona linija definisana je u grafikom prilogu "Regulaciono-nivelaciono rešenje" 3. Graevinska linija Graevinska linija utvruje se ovim regulacionim planom u odnosu na regulacionu liniju i predstavlja liniju na kojoj se gradi objekat. Objekti zateeni ispred graevinske linije u trenutku izrade plana, ne mogu se rekonstruisati ili nadziivati, ve samo sanitarno održavati. Svaka graevinska aktivnost na ovakvoj parceli svodi se na prilagoavanje planiranoj regulaciji, što znai adaptacija postojeeg objekta da bi se našao na planiranoj graevinskoj liniji ili njegovo uklanjanje, što e biti procena investitora. Graevinske linije nisu definisane sa unutrašnje strane i u tom sluaju objekte postaviti u skladu sa pravilima za graenje objekata na urbanistikim parcelama a prema dozvoljenim urbanistikim parametrima. 4. Graevinska linija prizemlja Graevinske linije prizemlja utvruju pozicije planiranih kolonada ili pasaža i prikazane su u grafikom prilogu "Regulaciono-nivelaciono rešenje". Graevinska linija prizemlja važi samo uz Graevinsku liniju (glavnu) i definiše odstupanja prizemlja od pozicije glavnog korpusa objekta. Van ove linije mogu se nalaziti konstruktivni elementi - stubovi. 5. Podzemna graevinska linija Podzemna graevinska linija definisana je samo za objekte podzemnih garaža na parcelama za javno korišenje i data je kao pozicija koja e se proveriti izradom urbanistiko tehnikih uslova. Graevinske linije podzemnih etaža novih objekata, koje ovim planom nisu posebno definisane (podrumske prostorije ili garaže) mogu se po potrebi utvrditi kroz urbanistiku dozvolu i u pojasu izmeu regulacione i graevinske linije, kao i u unutrašnjem dvorištu izvan gabarita objekta, ukoliko to ne predstavlja smetnju ve izgraenoj ili planiranoj komunalnoj mreži. Za ove sluajeve urbanistikom dozvolom utvruje se podzemna graevinska linija. 6. Visinska regulacija Visinske regulacije definisane su oznaenom spratnošu na svim objektima gde se jedan nivo rauna u prosenoj vrednosti od 3m Pravila za definisanje sistema nivelacija Okosnica sistema nivelacije bazira se na postojeoj nivelaciji uline mreže. Nove ulice kao i novi platoi i trgovi vezuju se za kontaktne, ve nivelaciono definisane prostore. Pre svega planom je definisana nivelacija javnih provršina iz koje proizilazi i nivelacija prostora za izgradnju objekata. Visinske kote na raskrsnicama ulica su bazni elementi za definisanje nivelacije ostalih taaka koje se dobijaju interpolovanjem. Nivelacija svih površina je generalna, naime kroz izradu projektne dokumentacije ona se može preciznije i tanije definisati u skladu sa tehnikim zahtevima i rešenjima. Nivelacija površina data je u grafikom prilogu "Regulaciono nivelaciono rešenje". 5. Pravila za graenje objekata na graevinskim parcelama 5.1. Opšta pravila izgradnje Izgradnja se vrši na definisanim graevinskim linijama Objekte graditi u skladu sa definisanim kapacitetima datim za svaku parcelu posebno u tabeli Posebna pravila. Graevinski elementi (erkeri, balkoni, ulazne nadstrešnice sa i bez stubova i sl.) na nivou prvog i viših spratova mogu da preu graevinsku liniju (raunajui od osnovnog gabarita objekta do horizontalne projekcije ispada) najviše: - 0.6m, za udaljenost od suseda manje od 12 m - 0.9m, za udaljenost od suseda 12 m i više Istureni deo fasade (erker) ne može biti vei od 50% ukupne površine fasade. 6

7 Ukoliko istureni deo fasade zalazi u javnu površinu, mora biti najmanje na 4.0 m od kote nivelete javne površine i u saglasju sa drugim propisima. Otvorene spoljnje stepenice koje savlauju visinu do 0.90 m, mogu se postaviti ispred graevinske linije samo u sluajevima kada je graevinska linija povuena u odnosu na regulacionu, Objekti ija je spratnost definisana kao P+2 mogu izradom Urbanistiko tehnikih uslova dobiti potkrovlje kao korisnu površinu. U tom sluaju bruto površinu potkrovne etaže raunati kao 70% od površine osnove objekta. Meusobna udaljenost porodinih stambenih objekata utvruje se prema sledeoj tabeli: Vrsta objekta Minimalna udaljenost (m) slobodnostojei 4.0 dvojni 4.0 u neprekinutom nizu 0.0 u prekinutom nizu 4.0 poluatrijumski 0.0 Za izgraene porodine stambene objekte ija meusobna udaljenost iznosi manje od 3,0 m, u sluaju rekonstrukcije ne mogu se na susednim stranama predviati otvori stambenih prostorija. Na jednoj parceli može biti izgraen samo jedan objekat. Urbanistikom dozvolom može se utvrditi i izgradnja pomonog objekta ukoliko ukupna vrednost urbanistikih parametara ne prelazi maksimalno dozvoljenu datu u tabeli Posebna pravila izgradnje. Pomoni objekti na parceli moraju biti udaljeni od glavnog objekta na parceli ili glavnog objekta suseda najmanje 4,0 m. Rešenjem kosih krovova susednih objekata koji se dodiruju obezbediti da se voda sa krova jednog objekta ne sliva na drugi objekat. Za postojee objekte niskih gustina stanovanja (porodini stambeni objekti) dozvoljena je dogradnja i nadgradnja do graninih vrednosti parametara korišenja zemljišta, uz prethodnu statiku proveru stabilnosti objekta. Za postojee objekte srednjih gustina stanovanja dozvoljena je adaptacija tavanskog prostora u skaldu sa Opštim pravilima za izgradnju potkrovlja pod uslovom da se ne narušava stabilnost objekta i standard stanovanja ostalih stanara. Obaveze investitora prilikom ovih intervencija su: ne menjati stilske karakteristike objekata i renovirati fasadu objekta u celini. Nije dozvoljeno pojedinano zastakljivanje balkona, terasa i loa na stambenim zgradama kao ni druge graevinske intervencije na fasadama izuzev koordiniranih zajednikih akcija svih stanara uz saglasnost nadležnih organa. U oblikovnom smislu novi objekti treba da budu reprezentativni, uklopljeni u ambijent i to sa kvalitetnim materijalima, savremenim arhitektonskim rešenjima i dr. Ne dozvoljava se primena tipskih projekata ve je obavezna autorska arhitektura. Opšta pravila za izgradnju potkrovlja Visina nazidka potkrovne etaže iznosi najviše 1.80 m raunajui od kote poda potkrovne etaže do take preloma krovne kosine. Mansarda ili potkrovlje svojom površinom ne smeju biti vei od osnove donjeg sprata, odnosno kosina mansardnog krova mora svojom donjom ivicom poeti u ravni fasadnog zida. Nije dozvoljena izgradnja mansardnih krovova u vidu tzv. "kapa" sa prepustima. Nije dozvoljena izgradnja potkrovlja u više nivoa (mogue je, u sluaju kada to geometrija krova dozvoljava, formirati galerijski prostor ali ne kao nezavisnu korisnu površinu). Dozvoljeno je umesto potkrovlja graditi povuenu poslednju etažu i u tom sluaju ona može imati punu spratnu visinu ali nije dozvoljena mogunost izgradnje korisnih površina nad njom, ve plitak krov kao pokriva. Poslednju etažu povui min. 1,20 m od fasade objekta. Ukoliko se vrše intervencije na postojeim objektima (nadziivanje ili dogradnja) obavezno proveriti statiku stabilnost objekta kao i eventualnu zaštitu autorskih prava. Ograde Graevinske parcele objekata visokih gustina stanovanja i poslovnih objekata se ne ograuju. Graevinske parcele objekata niskih i srednjih gustina stanovanja kao i objekata javne namene (javna uprava, ambasada i komunalni objekti) se mogu ograivati uz uslove utvrene ovim planom: postojee kvalitetne ograde treba zadržati nove ograde podizati u skladu sa ve oformljenim karakterom ograda ka ulici parcele se ograuju zidanom ogradom do visine od 0.90 m (raunajui od kote trotoara) ili transparentnom ogradom do visine od 1.60 m. 7

8 zidane i druge vrste ograda postavljaju se na regulacionu liniju prema protokolu regulacije, i to tako da ograda, stubovi ograde i kapije budu na graevinskoj parceli koja se ograuje. ograde na delu susednih graevinskih parcela ukoliko se ograuju treba da budu zelene - žive ograde koje se sade u osovini granice graevinske parcele, ili, transparentne ograde do 1.60 m koje se postavljaju prema katastarskom planu i operatu i to tako da stubovi ograde budu na zemljištu vlasnika ograde. ograde objekata na uglu ne mogu biti više od 0.90 m raunajui od kote trotoara, zbog zaštite vizuelne preglednosti raskrsnice. vrata i kapije na ulinoj ogradi ne mogu se otvarati izvan regulacione linije. zateene ograde koje odstupaju od navedenih pravila mogu se porušiti u cilju zaštite opšteg interesa (bezbednost, estetski izgled, higijena naselja i sl.). Za graevinske parcele od broja 156 do broja 159 nije dozvoljeno ograivanje prema regulaciji poteza Gospodara Vuia - ingrijina Posebna pravila Tabela posebnih urbanistiko-tehnikih pravila sadrži sledee podatke: 1. Oznaka bloka 2. Broj graevinske parcele. 3. Namena parcele. Šifre u koloni "Namena parcele" znae sledee: POSL.-poslovanje, S.V.G. - stanovanje visokih gustina, S.S.G - stanovanje srednjih gustina, S.N.G - stanovanje niskih gustina, KOM.-komunalne površine, J.U.- javna uprava, D.P.-diplomatsko predstavništvo, P.G.- podzemna garaža sa javnim korišenjem površine nad njom, ZEL. - zelenilo. T.Z-Terminal "Zvezdara" sa uslužno-tržnim centrom. 4. Broj etaža 5. Stepen iskorišenosti zemljišta "s" - predstavlja odnos površine pod objektom i površine graevinske parcele - izražen je u procentima. Za sve graevinske parcele ija je namena Stanovanje niskih gustina, stepen iskorišenosti dat je prema maksimalnoj spratnosti (P+1+Pk). Za ove objekte važi sledee: ukoliko se urbanistika dozvola izdaje na objekat niže spratnosti, stepen iskorišenosti može biti do 50%. Za sve graevinske parcele ija je namena Stanovanje srednjih gustina stanovanja stepen iskorišenosti dat je kao maksimalan. Ukoliko se urbanistika dozvola izdaje za objedinjene parcele, ija je pojedinana zauzetost razliita, stepen zauzetosti obraunati kao prosean. 6. Koeficijent izgraenosti "k" - predstavlja odnos bruto razvijene graevinske površine svih etaža korisnog prostora i površine parcele. Ukoliko se urbanistika dozvola izdaje za objedinjene parcele, iji su pojedinani koeficijenti razliiti, kao maksimalan koeficijent utvrditi najvei od pojedinano uslovljenih. 7. Napomena - specifini uslovi za pojedine parcele ili grupu parcela Postignuti urbanistiki parametri i bilansi OZNAKA BLOKA BROJ GRAEVINSKE PARCELE NAMENA PARCELE BROJ ETAŽA STEPEN ISKORIŠENOSTI ZEMLJIŠTA KOEFICIJENT IZGRAENOSTI NAPOMENA 105 D.P. P+1+Pk Ambasada Nigerije 8

9 OZNAKA BLOKA BROJ GRAEVINSKE PARCELE NAMENA PARCELE BROJ ETAŽA STEPEN ISKORIŠENOSTI ZEMLJIŠTA KOEFICIJENT IZGRAENOSTI NAPOMENA 85 KOM. P Telefonska centrala ATC Zvezdara 161 P.G. 0.7 Ulaz u garažu ostvariti iz Hektorovieve. Obaveza ureenja deijeg igrališta iznad garaže 147 POSL. P+3 do P Slobodnu površinu parcele tretirati javnu sa posebnom parternom obradom. Nije dozvoljeno ograivanje. Potrebe za parkiranjem rešiti u granici parcele. Lokacija predložena za javni konkurs 86, 87, 89, 90, 91, 92, 94, 95, 96, 97, 98, 102, 109, 111, 112, 113, 114, 116, 118, 120, 121, 122, 123, 124, 128, 129, 130, 131, 132, 133, 134, 135, 136, 137, 138, 140, 142, 143, 144, S.N.G P+1+Pk , 88, 119, , , , , 149, 150, 154, 156, 157, 151, 152, 153, 155, 158, 159, S.S.G P Sprovoenje je mogue nakon definisanja saobraajnog rešenja poteza Gospodara Vuia - ingrijina (kao poslednja etapa realizacije plana). Objekte orijentisati prema novoj regulaciji enja poteza Gospodara Vuia - ingrijina. Preporuka je, da se u postupku sprovoenja plana, objedinjuju po najmanje dve graevinske parcele radi racionalnije i kvalitetnije izgradnje. U Dokumentaciji plana prikazana je mogunost rekonstrukcije (grafiki prilog D10 - Kompozicioni plan) za sve formirane graevinske parcele i unutrašnja graevinska linija kao preporuka S.V.G. P+3 do P ZEL. Izradom Urbanistiko-tehnikih uslova obezbediti 124 parking mesta u granici parcele a za potrebe stanovnika bloka. Provera prostornih mogunosti data je ilustrativno u Dokumentaciji plana (grafiki prilog D9). 3 J.U. P do P SUP Zvezdara 26 KOM Trafo staica 4 POSL. P , 5, 9, 10, 12, 14, 15, 18, 20, 21, 23, 29, 30, 31, 32, 34, 35, 37 S.N.G P+1+Pk

10 OZNAKA BLOKA BROJ GRAEVINSKE PARCELE NAMENA PARCELE BROJ ETAŽA STEPEN ISKORIŠENOSTI ZEMLJIŠTA KOEFICIJENT IZGRAENOSTI NAPOMENA 22, 13, 16, 25, 33, , 6, 19, , P+2 8 S.S.G P , 39, 40, 41, 42, 43, 50, 51, 54, 55, S.N.G P+1+Pk , , 57a S.S.G P+2 44, b, 57c , 61, 62, 63, 64, 65, 66, 67, 68, 69, 78, 79, S.N.G P+1+Pk S.S.G P , 71, 76, 76a Novoplaniran stambeni objekat. Potrebe za parkiranjem rešiti u granici parcele Novoplaniran stambeni objekat. Potrebe za parkiranjem rešiti u granici parcele Novoplaniran stambeni objekat. Potrebe za parkiranjem rešiti u granici parcele Novoplaniran stambeni objekat. Potrebe za parkiranjem rešiti u granici parcele 83 T.Z. P do P U okviru uslužno tržnog centra obezbediti terminusne objekte JGS-a. Kao sastavni deo tehnike dokumentacije obezbediti saglasnost GSP "Beograd". Obaveza izgradnje garaže opšteg tipa sa minimum 60 mesta Postignuti urbanistiki parametri i bilansi na nivou bloka. 10

11 OZNAKA BLOKA POVRŠINA BLOKA PROSENA SPRATNOST STEPEN ISKORIŠENOSTI ZEMLJIŠTA INDEKS IZGRAENOSTI BGRP-UKUPNO m2 SLOBODNE ZELENE POVRŠINE II III IV V I UKUPNO PLAN PROCENAT STANOVANJA (%) PROCENAT DELATNOSTI (%) BROJ STANOVA (stan 82m2) BR.STANOVNIKA (porod.3l.) GUSTINA STANOVANJA SLOB. POVR. PO STANOV.m2 POTERBAN BROJ PARKING MESTA 6. Pravila graenja i posebni uslovi za saobraajne površine Ulina mreža Koncept uline mreže na prostoru Regulacionog plana zasnovan je na postavkama GUP-a iz Predmetnu lokaciju okružuju magistralni pravac Bulevara kralja Aleksandra, sabirne ulice Batutova i Vjekoslava Kovaa i ulica Milana Rakia. Profil Bulevara kralja Aleksandra definisan je prema studiji "Prostorno programsko rešenje zone RP Bulevara". Saobraajno rešenje ulice Bulevar kralja Aleksandra dato u ovom planu tretirati samo ilustrativno i kao preporuku obraivaa. Batutova ulica, na delu koji zahvata plan, ostaje neizmenjena, sa dve kolovozne trake od 6,0 m, razdelnim ostrvom širine 1,5 m i trotoarima minimalne širine 2,0 m. Iako ulica Nova 1-1 nije u prostoru obuhvata plana, definisana je njena trasa i profil prema rangu koji joj pripada (kao deo primarne mreže u rangu saobraajnice prvog reda u važeem GUP-u Beograda iz 1985 god. i nacrtu GP-a 2021) i nespornom uticaju na sadržaje u okruženju. Saobraajno rešenje ulice Nova 1-1 dato je ilustrativno kao preporuka obraivaa. U dokumentaciji plana, grafiki prilog broj D7, dato je idejno rešenje saobraajnice koja povezuje ingrijinu sa ulicom Gospodara Vuia kao provera planskog rešenja ulice Nova 1-1, zasnovanog rešenju iz DUP-a saobraajnice od vora "Autokomanda" - Bulevar Crvene armije, Gospodara Vuia, ingrijine do ulice Batutove (Zavod za planiranje razvoja grada Beograda, god.) i Glavnog projekta poteza ingrijina - Gospodara Vuia sa okretnicom JGS (JKP "Beograd put" - Biro za studije i projektovanje, god.). Ulica Milana Rakia ostaje u postojeoj regulaciji (kolovoz od 7,0 m i trotoar od min. 2,0 m ka unutrašnjosti plana a sa naspramne se zadržava do postojee regulacije) sem u zoni terminla JGS "Zvezdara" i raskrsnice sa Ulicom Novom 1-1 gde je profil proširen da obezbedi pun program veza u zoni ukrštanja. Sekundarnu ulinu mrežu ine sve ostale ulice na prostoru regulacionog plana. Po rangu su to lokalne ulice podeljene u dve funkcionalno razliite grupe. U prvu, koje predstavljaju klasine stambene ulice nižeg ranga, spadaju Hektorovieva, i delovi ulica Cara Jovana Crnog, Geršieve i Bukureške izmeu Milana Rakia i Hektorovieve. Ove ulice ostaju u postojeoj regulaciji sa minimalnom širinom kolovoza od 5,5 m, kako bi se sauvao drvored duž ulica i trotoarom od min. 1,5 m. Geometrija svih raskrsnica sekundarne mreže se rekonstruiše sa minimalnim poluprenikom krivine od 5,0 m. Drugu ine tzv. kolsko - pešake ulice sa punim stepenom integracije motornog saobraaja u kretanju i mirovanju uz zajedniko korišenje površina pod uslovima prihvatljivim za pešake. Ove ulice su nastale od postojeih i u prostornoj koncepciji predstavljaju jedinstvenu pešako kolsku komunikaciju kroz blokove. Brsjaka ulica ini uzdužnu komunikaciju kroz blokove II, III i IV, a ostale ine poprene komunikacije u bloku I koje povezuju kolsko pešake površine u zaleu bulevarskih stambenih objekata visokih gustina sa Hektorovievom ulicom. To su deo ulice Cara Jovana Crnog, Divibarska, deo Geršieve, Spase Garde, deo Bukureške, Aradska i Vojvode Dovezenskog. Kolska veza "zalea" ostvarena je sa Divibarskom, Geršievom i Spase Garde ulicom a sa ostalim je povezana pešakim komunikacijama. Ulica Vojvode Dovezenskog kroz prolaz u okviru planiranog objekta ima kolsku vezu sa Bulevarom. 11

12 Širina regulacije ovih ulica nije precizno "zacrtana" i prati lokaciju objekata u okruženju. "Integrisana" ulica svojim parternim rešenjem treba da "smiri" kolski saobraaj, omogui na odgovarajuim mestima stacioniranje vozila i prvenstveno omogui nesmetano kretanje pešaka koji u svakoj prilici imaju apsolutnu prednost. Smirivanje saobraaja prvenstveno postii postavljanjem blagih (niskih) rampi na ulazu u ulicu i organizacijom naizmeninog parkiranja jednom pa drugom stranom ulice, ime se ostvaruje "meandriranje" pri kretanju vozila. Trotoari i "kolovoz" nisu meusobno visinski izdvojeni. Sve "integrisane" ulice koje nisu slepe, poželjno je da imaju jednosmeran tok saobraaja. Projektnom dokumentacijom definisati režim saobraaja na posmatranom prostoru (smer kretanja vozila, restriktivan pristup vozila). Preporuuje se pristup vozilima stanovnika i zaposlenih u bloku i vozilima za snabdevanje (ako postoji potreba). U zoni "integrisane" ulice obezbediti prohodnost komunalnog i interventnog vozila ostavljanjem slobodnog profila širine 3,5 m u kontinuitetu. Izlaz, odnosno ulaz u "integrisane" ulice izvesti preko trotoara poprene ulice sa oborenim ivinjakom uz ojaanje konstrukcije trotoara. Unutar bloka I, izmeu dve po tipu razliite stambene zone, kolektivne uz Bulevar i individualne uz Hektorovievu, planirana je rekonstrukcija postojeih internih ulica prvenstveno namenjenih pešacima ali i za "lokalni" prilaz i stacioniranje vozila. Ovakvom koncepcijom omoguen je pristup vatrogasnih vozila svakoj višespratnici uz Bulevar (kao objektima visokog rizika od požara) i iz "zalea" preko pešakih i kolsko-pešakih staza, minimalne širine 3,5 m. Na mestima gde nije omogueno kretanje vatrogasnih vozila u kontinuitetu bar u jednom smeru, planirane su površine za okretanje i intervenciju na zelenim površinama. Ureenje tih površina treba da je takvo da onemogui pristup i parkiranje vozila odgovarajuim preprekama a prema postojeim pravilanicima. Na definisanim okretnicama zabranjeno je postavljanje bilo kakvih prepreka ili zasaivanje visokog zasada. Osnovni elementi poprenih profila saobraajnica dati su u odgovarajuem grafikom prilogu (list P2a - Urbanistiko rešenje saobraajnih površina, popreni i podužni preseci). Trase novoprojektovanih saobraajnica u situacionom i nivelacionom planu prilagoditi terenu i kotama izvedenih saobraajnica sa primerenim padovima. Kolovoznu konstrukciju novih i rekonstruisanih saobraajnica utvrditi shodno rangu saobraajnice, optereenju i strukturi vozila koja e se njome kretati. Kolovoznu konstrukciju saobraajnica koje se zadržavaju revitalizovati tamo gde je potrebno. Odvodnjavanje rešavati slobodnim padom površinskih voda u sistem kišne kanalizacije. Parkiranje Parkiranje u granicama plana rešavano je u funkciji planiranih namena. Parkiranje u okviru granica plana planirano je u garažama i na otvorenim prostorima (u okviru parcela gde za to postoje prostorne mogunosti i na delovima trotoara uz ulicu a da se time ne ometa kretanje pešaka). Zateeno nasleeno tkivo posmatrane lokacije, naroito u bloku I, u zoni stanovanja visokih gustina, ne omoguava primenu radikalnih zahvata u rešavanju problema parkiranja. Postojei parkinzi u oviru bloka su ve oformljeni a sve slobodne površine su mahom ureene i bogato ozelenjene. Saobraajnice sekundarne mreže, uskih profila, samo su delimino u mogunosti da prihvate ulino parkiranje u okviru regulacije. Visoku deficitarnost u broju mesta za parkiranje u postojeem stanju, uglavnom stvara blok I, odnosno objekti visokih gustina stanovanja uz Bulevar, sa ukupno potrebnih 651 parking mestom. Jedine mogue intervencije pri rešavanju parkiranja vozila stanovnika i zaposlenih odnose se na redefinisanje parkinga uz kolski prolaz u "zaleu" ovih objekata i intervencije ispod površine zemlje kako bi se zadržalo ve oformljeno postojee stanje i sauvalo zelenilo. Planirane su dve garaže, jedna na parceli 161 uz obavezan uslov za izgradnju da se po završetku gradnje parter uredi kao deije igralište i druga u okviru uslužno-tržnog centra na terminalu "Zvezdara" kao opšta garaža iji kapacitet treba da zadovolji potrebe sem planirane namene i drugih korisnika prostora. Podzemne garaže graditi u okviru podzemnih graevinskih linija datih na graf. prilogu br. 03. Prikaz garažnih mesta i broj nivoa dat je kao minimum koji se prilikom projektovanja garaže mora ispoštovati. Garaže mogu biti i veeg kapaciteta što zavisi od tehnikih i investicionih mogunosti. Pri projektovanju garaža u podzemnim etažama novoizgraenih objekata poštovati sledee elemente: širina prave rampe po voznoj traci min. 2,25 m; slobodna visina garaže min. 2,3 m; dimenzije parking mesta min. 2,3 x 4,8 m; podužni nagib pravih rampi, maks. 12% za otkrivene i 15% za pokrivene. Površine za mirujui saobraaj na otvorenim parkiralištima raditi sa zastorom od asfalt-betona ili od prefabrikovanih elemenata beton-trava u zavisnosti od koncepcije parterne obrade. Uline parkinge oiviiti. Na otvorenim, površinskim parkinzima, svuda gde ne postoji, drvored kombinovati sa parkinzima. 12

13 Parking mesta upravna na osu kolovoza predvideti sa dimenzijama 2,3 x 5,0m min. 4,8 m, a za paralelna sa dimenzijama 5,5 x 2,0 m. Za nove objekte i objekte koji se rekonstruišu ili dograuju uslov za izgradnju je obezbeivanje potrebnog broja parking mesta na pripadajuoj parceli prvenstveno u podzemnim etažama objekta ili na slobodnoj površini parcele prema datom normativu. Normativ primenjen za proraun potrebnog broja parking mesta izveden je iz postavki GUP-a za III i VII tip izgraenosti: za postojee stanovanje 0,7 PM po stanu za novo stanovanje 1,0 PM po stanu za delatnosti 1,0 PM na 60 m 2 neto etažne površine Numeriki pokazatelji za parkiranje zbirno po blokovima dati su u tabeli - Numeriki pokazatelji za parkiranje. Numeriki pokazatelji za parkiranje OZNAKA BLOKA POVRŠINA BLOKA BRGP DELATNOSTI BROJ STANOVA (stan 82m2) POTREBAN BR. PARKING MESTA - STANOVANJE POTREBAN BR. PARKING MESTA - DELATNOSTI POTREBAN BR. PARKING MESTA UKUPNO OSTVARENO PARKING MESTA (na otvoremom i u garažama) OSTVARENO PARKING MESTA NA OBODNIM ULICAMA UKUPNO BLOK I UKUPNO BLOK II SUFICIT-DEFICIT NAPOMENA Deficit postojeih stambenih višespratnica se pokriva ulinim parkiranjem uz Bulevar Deficit postojeih objekata na parcelama 2, 3 i 4. UKUPNO BLOK III Zona porodinog stanovanja UKUPNO BLOK IV Zona porodinog stanovanja UKUPNO BLOK V Terminal "Zvezdara" UKUPNO PLAN U ostvaren broj PM uraunato je i ulino parkiranje od 102 PM uz Bulevar Potreban broj parkinga planiran je na nivou celog plana s tim što je proraun raen za svaku parcelu posebno. Ostvaren broj parkinga obuhvata sva mesta za stacioniranje vozila: na otvorenom, u podzemnim garažama i u okviru parcela za izgradnju objekata visokogradnje. U proraunu za ostvaren broj parking mesta pošlo se od predpostavke da svi objekti porodinog stanovanja imaju obavezu da obezbede potrebno parkiranje na svojoj parceli. Pešaki saobraaj Površine rezervisane za kretanje pešaka planirane su uz sve primarne i sekundarne saobraajnice uline mreže, trotoarima, obostrano, min širine za primare 2,0m a sekundare 1,5m. U okviru bloka I, na ureenim pešakim površinama sa zelenilom zadržati sve postojee staze i prolaze. Pešake staze moraju biti min. širine 2,0 m. Na kolsko - pešakim površinama apsolutni prioritet u kretanju imaju pešaci u odnosu na motorna vozila. JGS Prostor Regulacionog plana ostvaruje vezu sa javnim saobraajem preko linija tramvajskog, trolejbuskog i autobuskog saobraaja koje prolaze ulicama Bulevar kralja Aleksandra, Vjekoslava Kovaa i Nova 1-1. Iako nisu u 13

14 granicama plana, dati su osnovni elementi za funkcionisanje javnog saobraaja u navedenim ulicama, ukljuujui i novoplanirani terminal JGS. Za realizaciju programa JGS-a potrebno je obezbediti sledee osnovne prostorno-tehnike i saobraajne uslove za regularno odvijanje i funkcionisanje segmenata mreže linija JGS-a: U okviru regulacije Bulevara kralja Aleksandra omoguiti smeštaj površinske dvokolosene tramvajske pruge sa prateom kontakt mrežom na stubovima u sredini izmeu koloseka i tramvajskim prolaznim stajalištima u oba smera u tramvajsku bašticu minimalne širine 7,8 m i dimenzijama staninih frontova 60,0 x 3,0 m; Izgradnja i formiranje novog trolejbusko-autobuskog terminala na prostoru u zoni raskrsnice ulica Milana Rakia i Nove 1-1. Terminal projektovati kao okretnicu sa jednosmernim režimom kretanja vozila JGS. U okretnici obezbediti: - dve saobraajne trake za trolejbuse širine 3,5 m po traci, - posebnu traku za autobuse širine 4,0 m, - odvojena stajališta za svaki vid prevoza širine 3,0 m, - trotoare min. širine 2,5-3,0 m za ugradnju stubova trolejbuske kontaktne mreže, - posebnu traku za levo skretanje iz produžetka Hektorovieve ulice u ulicu Novu 1-1 namenjenu iskljuivo za trolejbuski saobraaj, - terminusni objekat min. površine 36 m 2 u okviru planiranog uslužno-tržnog centra; Formiranje uslužno-tržnog centra sa podzemnom garažom na terminalu "Zvezdara" definisati izradom tehnike dokumentacije uz obaveznu saglasnost GSP "Beograd"; Zadržavanje svih postojeih autobuskih linija i usklaivanje njihovih trasa i lokacija prolaznih autobuskih stajališta sa novim prostornim rešenjem uline mreže; Širina saobraajne trake u ulinoj mreži za autobuse i trolejbuse treba da iznosi 3,5 m (min. 3,0 m); Prolazna autobuska stajališta na trotoaru planirati sa dimenzijama 45,0 x 3,0 m; Stajališta za vozila JGS na ulinoj mreži projektovana su detaljnije samo na lokacijama na kojima postoji površinski tramvaj a autobuska stajališta naznaena su lokacijski pa ih kroz projektnu dokumentaciju definisati; Zadržavanje i usklaivanje svih segmenata JGS koji tangiraju zonu regulacionog plana sa novim prostornim rešenjem uline mreže; Uvoenje novih kablova jss 1 kv duž trotoara ulice Nove 1-1 i dela ulice Milana Rakia od postojee IS "Zvezdara" ili iz nove IS "Karaoreva" u ulici Vitezova; U dokumentaciji plana, na grafikom prilogu D8 prikazana je šema kretanja vozila JGS u okviru trolejbuskoautobuskog terminala "Zvezdara". 7. Pravila graenja za tehniku infrastrukturu i zelenilo 7.1 Vodovod Beogradski vodovodni sistem sastoji se iz pet visinskih zona koje su formirane prema topografskim karakteristikama terena. Zone predstavljaju jedinstvene, zasebne celine, odgovarajue vodovodne mreže. Prva visinska zona obuhvata podruje grada koje se, visinski, nalazi na kotama terena od m.n.m., druga je od m.n.m., a trea od m.n.m. itd. Kote terena predmetnog regulacionog plana kreu se od m.n.m., što e rei da ono pripada treoj visinskoj zoni vodosnabdevanja Beogradskog vodovodnog sistema. Kroz ovo podruje prolaze i dva primarna cevovoda II zone vodosnabdevanja: Ø 800 mm ulicom Vjekoslava Kovaa i Ø 800 mm Hektorovievom ulicom. Stanje izgraenosti vodovodne mreže na ovom podruju nije zadovoljavajue. Potrebna je dogradnja i izgradnja nove. Postojee stanje Trea visinska zona snabdevanja Beogradskog vodovodnog sistema na podruju Regulacionog plana Bulevara kralja Aleksandra (Kralja Aleksandra) obuhvata teritoriju koja je, sa jedne strane ograniena ulicama: Batutovom, Milana Rakia, Bulevarom kralja Aleksandra i Gvozdievom, a sa druge strane ulicom Bajdinom. Stanje primarne vodovodne mreže je zadovoljavajue za sadašnju potrošnju. Sekundarna - distributivna mreža je, meutim, u lošem stanju: nije izgraena u svim ulicama, a u mnogim ulicama su cevi malog prenika ( bela mreža ), ispod Ø100 mm. Treba predvideti ukidanje "bele mreže" (olovne uline cevi) i onih cevi iji je unutrašnji prenik manji od Ø100 mm odnosno od Ø80 mm. 14

15 Inae unutar kompleksa ove visinske zone nalazi se rezervoar Zvezdara (II zona) i crpna stanica "Zvezdara" (III zona). Preko ovog rezervoara i C.S. "Zvezdara" vrši se potiskivanje vode u konzumno podruje III visinske zone vodosnabdevanja kome pripada i teritorija predmetnog Regulacionog plana. I crpna stanica i rezervoar "Zvezdara" locirani su van granica ovog Regulacionog plana, ali se nalaze u njegovoj blizini. Magistralnim cevovodima Ø400 mm i Ø700 mm deo pitke vode upuuje se prema prezervoaru "Stojino brdo" (III visinska zona). U uslovima maksimalne potrošnje vode, ovaj rezervoar ima znaajnu ulogu i pokriva deo predmetnih bolokova. Dakle distributivna mreža podruja predmetnog plana je uglavnom dotrajala i je nedovljnog prenika. Izuzetak je ulica Geršieva u kojoj je izgraen cevovod Ø200 mm, dok je u svim ostalim ulicama mreža prenika ispod Ø100 mm. U postojeoj vodovodnoj mreži ovoga podruja vladaju radni pritisci od P=6,3-9,7 bara. Ovi podaci bie merodavni za dimenzionisanje nove vodovodne mreže. Na situaciji u razmeri 1:1000, prikazana je postojea mreža ulinog vodovoda, zajedno sa planiranom mrežom za ovaj regulacioni plan. Planirano rešenje 1.Planirani primarni objekti za šire podruje (van granica i plana) Na širem podruju tj. van granica predmetnog plana ve su pomenuti neki primarni postojei objekti. Što se tie kapitalnih objekata vodovoda planira se izgradnja nove crpne stanice "Vraar II", kao i rekonstrukcija C.S. "Crveni krst", sa ciljem pouzdanog snabdevanja Vraarskog platoa sa Bulevarom kralja Aleksandra. U pripremnoj fazi je i izgradnja magistralnog cevovoda II (druge) zone Ø 900- Ø 800 mm, duž auto-puta od C.S. Vraar II do veze sa postojeim cevovodom Ø 800 mm u ulici Vojislava Ilia. To je veza izmeu rezervoara "Zvezdara" i rezervoara "Mokroluško brdo". Ovim se stvaraju uslovi za bolji rad rezervoara "Zvezdara" koji pruža mogunost boljeg snabdevanja vodom konzuma II visinske zone, a preko crpne stanice "Zvezdara" do konzuma III zone. Stanje primarne mreže vodovoda za ovo gradsko podruje, za sadašnju potrošnju je zadovoljavajue. Treba naglasiti da postoji potreba za obezbeenjem nove dodatne koliine vode od LJ= l/s. U tom cilju zapoeta je izgradnja proširenja postrojenja P.P. Makiš, za proizvodnju dodatnog "kubika vode": LJ=1,0 m 3 /s kao i izgradnja novih reni-bunara na levoj obali Save prosene izdašnosti LJ= l/s. 2. Planirana ulina vodovodna mreža (u granicama regulacionog plana) Reeno je ve, da ulina mreža postoji u gotovo svim ulicama ovog plana, ali da ne zadovoljava u pogledu veliine prenika cevi ("bela mreža") u ulicama pojedinih blokova. Predmetna teritorija plana, u potpunosti pripada III (treoj) visinskoj zoni vodosnabdevanja Beogradskog vodovodnog sistema. Ovo idejno rešenje vodovodne mreže za predmetni Regulacioni plan koji obuhvata blokove I (C4, C5, C10, C11, C12), II (C14), III (C15), IV (C16) i V (C17) radi se za spoljnu ulinu distributivnu mrežu i to na osnovu tehnikih uslova JKP "Beogradski vodovod i kanalizacija" pr. Broj od i na osnovu usvojenog elaborata "Analiza postojee i nove vodovodne mreže za realizaciju programsko - prostornog rešenja DUP-a Bulevara kralja Aleksandra" - CEP God. Kako se radi o mreži koja je u pojedinim ulicama nedovoljnog prenika i dotrajala, to se ovim idejnim rešenjem predviaju nove cevi, odgovarajueg prenika, na ulinim deonicama gde je "bela mreža" ili gde je prenik cevi manji od Ø 80 mm. Zbog blizine C.S. "Zvezdara" u mreži su visoki pritisci, pa je JKP "Beogradski vodovod i kanalizacija" saglasan da se zadrže svi postojei cevovodi Ø 80 mm, a da "belu" mrežu treba zameniti cevima prenika minimum Ø 100 mm. Vodovodna mreža ovog Regulacionog plana, predviena je kao prstenasta, bez slepih krajeva, kako je zahtevano od JKP BVK, a u ulici Milana Rakia predvien je cevovod Ø 100 mm. Merodavni parametri za dimenzionisanje predmetne vodovodne mreže su: LJ max.as = 47,50 l/s, P = 6,3-9,7 bara, gde je: LJ max.as -maksimalan asoviti proticaj (potrošnja), P - radni pritisak u mreži. Kroz teritoriju ovog plana, dakle, ne predvia se izgradnja primarnih cevovoda. Što se tie sekundarnih cevovoda predvieni su novi cevovodi u sledeim blokovima: Blok I: Ø 150 mm u Bulevaru kralja Aleksandra, Ø150 mm u ul. Vojvode Dovezenskog, Ø 150mm u Novoj Saobraajnici, Ø 150 mm u ul. Vojvode Dovezenskog, Ø150 mm u ul. Vjekoslava Kovaa, Ø150 mm u ul. Vojvode Dovezenskog, Ø 150 mm u ul. Hektorovievoj, Ø150 mm Nova Saobraajnica, Ø150 mm u ul. Bukureškoj, Ø 150 mm u ul. Geršievoj Blokovi II, III IV, V: Ø 150 mm u ul. Hektorovievoj, Ø 150 mm u ul. Bukureškoj, Ø 150 mm u ul. Vojvode Dovezenskog, Ø 150 mm u ul. Vjekoslava Kovaa 15

16 Na situaciji u razmeri 1:1000 su date trase i prenici novoplanirane mreže u svim ulicama gde je ona predviena, a prema gore navedenoj listi. Mreža koja se ovim planom ukida nije prikazana u grafikom prilogu br. 5, datoj situaciji, jer se zamenjuje novim cevovodima odgovarajueg prenika. Za potrebe izgradnje planirane sekundarne vodovodne mreže ovog Regulacionog plana treba uraditi investiciono - tehniku dokumentaciju. 7.2 Kanalizacija Predmetno podruje plana nalazi se na teritoriji Centralnog gradskog kanalizacionog sistema, na delu gde je formiran opšti sistem kanalisanja. Zona Bulevara kralja Aleksandra nalazi se na vododelnici dva najvea sliva Centralnog sistema: Bulbulderskog i Mokroluškog. Vododelnica prolazi, približno, izmeu ulica Brsjake i Milana Rakia, tako da vei deo teritorije Regulacionog plana pripada Mokroluškom slivu, jer se kanalizacione vode iz Bulevara kralja Aleksandra, kolektorom OB 60/110 uvode u kolektor OB 60/110 u ulici Stanislava Sremevia (Mokroluški sliv - uburski podsliv). Kanalisanje Mokroluškog kao i Bulbulderskog sliva izvršeno je prema opštem sistemu kanalisanja. Stanje izgraenosti uline kanalizacione mreže na teritoriji ovog plana, nije zadovoljavajue, jer u nekoliko ulica kanalizacija ne postoji. Potrebna je dogradnja postojee i izgradnja nove uline kanalizacije, u svim ulicama u kojima ona ne postoji. Postojee stanje Kanalizaciona mreža predmetne teritorije Regulacionog plana, kao što je navedeno, jednim, manjim delom pripada Bulbulderskom, dok drugim, veim pripada Mokroluškom slivu, odnosno uburskom podslivu. Vododelnica, koja, prolazi iznad ulice Hektorovieve, deli predmetnu teritoriju plana na deo koji gravitira Bulbulderskom i na deo koji gravitira Mokroluškom slivu (uburski podsliv). Kanalizaciona mreža je zasnovana po opštem principu kanalisanja. Kanalizaciona mreža koja gravitira ulinom kanalu u ulici Milana Rakia, koji se zatim prikljuuje na kolektor OB 60/110 cm u Batutovoj ulici, a ovaj na glavni kolektor - recipijent Bulbulderskog sliva OB 120/180 u ulici Dimitrija Tucovia, pripada, dakle, Bulbulderskom slivu (manji deo teritorije plana). Drugi, vei deo kanalizacione mreže plana, pripada Mokroluškom slivu (uburski podsliv sa recipijnetima - kolektorskim sistemom u Južnom Bulevaru (raniji naziv Bulevar Crvene Armije)), jer se kanalizacione vode sa veeg dela predmetne teritorije odvode u kolektorski sistem u Južnom Bulevaru, preko postojeeg kolektora opšteg sistema OB 60/110 u Bulevaru kralja Aleksandra odnosno u ulici Stanislava Sremevia. Kolektor OB 60/110 u Bulevaru kralja Aleksandra jedini je kolektorski odvodnik u Mokroluškom delu sliva Bulevara. Hidrografija kanalizacione mreže Bulbulderskog sliva šireg kompleksa Bulevara kralja Aleksandra, sastoji se u dovoenju kanalizacionih, kišnih i otpadnih voda, mrežom ulinih kanala i kolektora opšteg sistema do glavnih kolektora - recipijenata sliva: kolektorskog sistema u ulici Cvijievoj - Dimitrija Tucovia. Kolektor OB 60/110 u ulici Batutovoj, ima deo koji gravitira kolektoru Bulbulderskog sliva OB 120/180 u ulici Dimitrija Tucovia i deo koji se ukljuuje na kolektor OB 60/110 u ulici Stanislava Sremevia (Mokroluški sliv). Što se tie opremljenosti postojeih ulica predmetnog plana gradskom kanalizacionom mrežom, stanje nije u potpunosti zadovoljavajue jer je u nekim ulicama ili delovima ulica ne postoji gradska kanalizaciona mreža. To je sluaj u sledeim ulicama: - u ul. Geršievoj na deonici od ul. Milana Rakia do ul. Hektorovieve - ne postoji ulina kanalizacija - na deonici ul. Bukureške od ulice Milana Rakia do ul. Hektorovieve - takoe ne postoji kanalizacija - ulica Vojvode Dovezenskog - Aradska celom svojom dužinom, od Bulevara kralja Aleksandra do ul. Milana Rakia - nema kanalizaciju. U svim ostalim postojeim ulicama ovog Regulacionog plana kanalizaciona ulina mreža opšteg sitema postoji. Postojea ulina kanalizaciona mreža prikazana je u grafikom prilogu, na situaciji u razmeri 1:1000, zajedno sa planiranom kanalizacionom mrežom. Planirano rešenje 1. Planirani primarni objekti šireg podruja (van granica plana) Prema ranijem DUP-u Bulevara i uslovima JKP "Beogradski vodovod i kanalizacija", na širem podruju Bulevara kralja Aleksandra zadržava se, za budui period, opšti sistem kanalisanja ove teritorije. Šire podruje, kao i predmetni plan, pripadaju dvema pomenutim slivovima: Bulbulderskom i Mokroluškom (uburski podlsiv). Oba sliva pripadaju teritoriji Centralnog gradskog kanalizacionog sistema. 16