UTICAJ PARAMETARA SINHRONOG GENERATORA SA PERMANENTNIM MAGNETIMA NA POLOŽAJ SOPSTVENIH VREDNOSTI
|
|
|
- Ἀναίτις Βενιζέλος
- 7 χρόνια πριν
- Προβολές:
Transcript
1 NIVERZITET BEOGRAD EEKTROTEHNI ČKI FAKTET ODSEK ZA ENERGETIK aboratorja za kroroeorko uravljaje eergetk retvarača ogoa ISPITNI PROJEKAT NA TEM TICAJ PARAMETARA SINHRONOG GENERATORA SA PERMANENTNIM MAGNETIMA NA POOŽAJ SOPSTVENIH VREDNOSTI tuet: reet atavk: BEOGRAD 24.
2 Saržaj 1. vo Mateatčk o hroe aše a eraet ageta... Noralzaja ateatčkog oa.6 4. earzaja o u rotoru taja Sulaja tea Aalza kretaja otveh vreot Kretaje otveh vreot o utaje K v r Kretaje otveh vreot o utaje K v Kretaje otveh vreot o utaje a Kretaje otveh vreot o utaje Kretaje otveh vreot o utaje Progra u Matlab -u za aalzu kretaja otveh vreot Prograk ko koršće za aalzu u u Prograk ko koršće za aalzu u u Prograk ko koršće za aalzu u u Prograk ko koršće za aalzu u u Prograk ko koršće za aalzu u u Paraetr hroog geeratora a eraet ageta 22 1
3 1. vo ovo to rojektu razatra je utaj ojeh araetara hroog geeratora a eraet ageta a kretaje otveh vreot. Ovakav geerator kort e za ektro-vetrejače. Zbog voje eče kotrukje aee a araetre (vet eo 8) koj e razlkuju o klače hroe aše. ravo zbog toga kretaje otveh vreot a lčot, al razlke a kretaje otveh vreot ko klače hroe aše. ao rau kreće e o ateatčkog oa klače hroe aše a b e zat ošlo o oa geeratora a eraet ageta. Zat je urađea oralzaja jeača. Zbog otrebe objaja aalze tea u rotoru taja zvršea je eohoa learzaja koja je oogućla otuo razvajaje rojvh taja. Sulra je ra hroog geeratora a eraet ageta a otveoj rež at u rezultat te ulaje. Zat le ajzačajj eo u koe u rkazae utaje kretaja otveh vreot za razlčte vrte vreot araetara. Na kraju ate u lje rograa koršćeh u ovoj aalz kao araetr razatraog geeratora. 2
4 2. Mateatčk o hroe aše a eraet ageta Da b e obo o hroe aše a eraet ageta otrebo je ajre kreut a oo ošte hroe aše. Mo hroe aše u orgalo oručju gla: t R (1) Ovaj atrč oblk ea je leeć atraa: b a b a b a ; ; (2) ge -atra aoa, -atra lukeva, -atra truja. razvjeo oblku ateatčk o a leeć zgle: t R a a a () t R b b b (4) t R (5) t R (6) atrčo oblku luk zo: (7) ge je atra uktvot, kao jee ubatre eae kao: () [ ] rr r T r r b a b bb ba a ab aa rr r r ; 2 o 4 o o ; ; π π (8) u otvee uktvot aotaja tatora, a,b,; j u eđuobe uktvot aotaja tatora,,ja,b,; r je eđuoba uktvot tatorkog obuog (rotorkog) aotaja; je otvea uktvot obuog aotaja.
5 4 Izraz za oet koverzje gla: [ ] b a r r b a t t M 2 (9) ge je -broj ar olova. I a kraju, Njutova jeača kretaja a kojo e završava ovaj o hroe aše gla : K M M t J v ω ω ω ω ; (1) ge J retavlja ekvvalet oet erje, ω je ehačka ugaoa brza, M M u oet koverzje oterećeja (ehačk oet) reektvo, a K v je koejet rkje vetlaje. Naravo, oet koverzje oterećeja uzaju rezake u klau a reeret erova aše koja ra l u geeratorko l u otorko režu. geeratorko režu oet oterećeja M tj. ehačk oet je oztva (ulaz u ašu), a oet koverzje M je egatva (zlaz z aše). Za otork rež važ uroto. Preo -traoraje varjate o az (Parkova traoraja) olaz e o oa ošte hroe aše u -oeu. Traoraja z azog u -oe eaa je a leeć ač: () () b a o 2 o o 2 π π π π (11) Iverza -traoraja zglea ovako: () () b a 4 4 o 2 2 o o 2 π π π π (12) Na ovaj ač objao koača o hroe aše u -oeu koj gla: t R ω (1) t R ω (14)
6 R (15) t M (16) (17) M (18) M ( ) (19) Jeače (1),(14) (15) retavljaju aoke jeače, jeače (16),(17) (18) u luk obuhvat o -o, a jeača (19) retavlja oet koverzje. Njutova jeača (1) je već aveea. Jeače ateatčkog oa hroe aše a eraet ageta razlkuju e o rkazaog oa ošte hroe aše zbog ečot kotrukje aše a eraet ageta. Te razlke atoje e u leeće: Na rotoru e otoj obu t rguš aotaj, već ueto jh a rotoru e alaze tal aget kao zvor kotatog luka. Naotaj tatora u etč. Na oovu aveeh razloga, al lčot obja e o hroe aše a tal ageta u oeu: ω t R ω (21) t (22) R (2) a (2) M ω J t ( ) (24) ω M M K v ω ; ω (25) Jeače (2) (21) retavljaju jeače aoke ravoteže, jeače (22) (2) u luk obuhvat o -o, jeača (24) retavlja oet koverzje. Jeača (25) je Njutova jeača. a je luk koj otče o talh ageta a rotora. Ako e zvrš ea lukeva z jeača (22) (2) u jeače (2) (21) obja e o a trujaa kao rojvaa taja. Taj o a leeć oblk: R ω t (26) R ω ω a t (27) M (28) ω J t ( ( ) ) a ω M M K v ω ; ω (29) 5
7 . Noralzaja ateatčkog oa Noralzaja jeača tea vrlo je kora jer e ve vreot kreću u graaa zeđu 1. Poebo je važa čjea a je ako oralzaje tea olakša ra ulraje takvog oralzovaog tea. Takođe je oogućea jeotava uverzalot rea jeog tog oa a razlčte vreot araetara razlčth aša. Noralzovae jeače (26),(27),(28) (29) aju leeć oblk: r u t () r a u t (1) a K v t (2) ge je: - ektrča vreeka kotata ω - ehačka vreeka kotata. M J Ω Jeače () (1) u oralzovae jeače aoke ravoteže ge u truje rojve taja, ok je jeača (2) Njutova jeača kretaja. Moet koverzje zo a jegov rezak zav o toga a l aša ra u geeratorko l u otorko režu (objašjeje je ato ko jeače (1)). Potrebo je aoeut a je uzeta retotavka a je ( ). Doato objašjeje za ojee araetre vet u u 8 ge u at araetr geeratora. ovo rau otrebo je ulrat ra hroog geeratora a eraet ageta a otveoj rež (vet lku 1). Zbog toga otrebo je zvršt eke roee u oralzova jeačaa. Noralzovae jeače koje uvažavaju otrošač geeratora koj ra a otveoj rež a leeć zgle: ( r r ) ( ) t () ( r r ) ( ) a t (4) a K v t (5) Paraetr r u oka otorot reaktaa otrošača. 6
8 4. earzaja o u rotoru taja jeačaa o () o (5) ože e rett a je obje jea etaoara ačk te. To e v o toe a otoje rozvo ve rojve taja to. Da b e rešo ovaj roble otrebo je a e zvrš learzaja ateatčkog oa razvoje o vkh alh gala. Projve taja rkazaćeo kao zbr jeoere kooete ale roee: I (6) I (7) M T (8) ω N (9) alje rau bol za alu roeu rojve eće e kortt. Saa je otrebo uet rethoe četr jeače u oku o. Taa e obja leeće: ( I ) r r ( I ) ( I ) ( N ) t ( ) ( ) ( I ) r r ( I ) ( I ) ( N ) a t ( ) ( ) ( N ) (4-ab) ( N ) a ( I ) ( T ) K v ( N ) t Saa je otrebo razvojt rež vkh rež alh gala r čeu treba obat rozvoe ve ale vče (r., ). Rež vkh gala gla: ( r r ) I ( ) I N ( r r ) I ( ) I N a N (41-ab) I T K N a v Vče I, I, N T aju očetu rau tačku hroog geeratora a eraet ageta. Za rešavaje tea jeača (41) tj. a b e ora raa tačka otoje ve ogućot: a e uvoj oala brza N1 l a e uvoj oal ao t. ovo rau zabraa je rva ogućot za brzu je uzeto N1. Kaa e reš te jeača objao leeće vreot: I.498 r.j. I.552 r.j. T r.j. N1 r.j. Otale vreot araetara ogu e ać u u 8. 7
9 8 Rež alh gala gla: ( ) ( ) ( ) I N r r t ( ) ( ) ( ) I r r N t a (42-ab) K t v a 1 Mo u rotoru taja treba a a leeć oblk: t u B A, (4-ab) u D C y ge je vektor taja, u vektor ulaza, y vektor zlaza, A atra tea, B atra ulaza, C atra zlaza, D atra (ea oeba azv, ajčešće D). Koača zgle tea u rotoru taja je: ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) v a a u u K I r r N I N r r t 1 (44) [ ] [ ] [] a u u (45)
10 5. Sulaja tea Na l 1 ata je šea tea koj e ulra. Sulra e ra hroog geeratora a eraet ageta a otveoj rež. Sulaja oogućava ao roveru tačot zračuate rae tačke e arž regulatore l regulaoe trukture. Za ulaju je koršće Matlab 6. jegov Sulk. Rotr. Xotr. S.G.P.M. Slka 1. Ste koj e ulra Na l 2 at je zgle ulaoog blok jagraa. rr 1/Tau 1 t P 1/Tau 1 rr t Kv 1/Tau 1 P Slka 2. Sulao blok jagra za.g... a otveoj rež Rezultat ulaja at u a lkaa, 4, 5 6. Oe otvrđuju tačot zračuate očete rae tačke, jer u ve vče (,, ) vrlo table a zaearljv varjajaa. 1. eku ulaje eja e ehačk oet, a a t raa tačka što je azačeo a lkaa. 9
11 taoaro taje etaoaro ovo taje -.2 taoaro taje etaoaro ovo taje Slka. Izgle truje Slka 4. Izgle truje taoaro taje etaoaro ovo taje taoaro taje etaoaro ovo taje Slka 5. Izgle oeta koverzje Slka 6. Izgle brze 1
12 6. Aalza kretaja otveh vreot Kao što e v z jeača (44) (45), re learzovaog tea je tr. Za takav te objaju e tr otvee vreot to je rkazao u leećoj tab: r.br. vreot o λ 1, ± j77.7 ar kojugovao-kolekh otveh vreot λ -.5 reala otvea vreot Položaj otveh vreot u kolekoj rav rkaza je a l. 8 6 laa1 4 2 laa laa Slka 7. Položaj otveh vreot u kolekoj rav Kao što e v a lke 7 v real ov otveh vreot alaze e a levoj tra koleke olurav što zač a je te tabla. aalz kretaja otveh vreot razatra e ao geerator, a to zač a je otrošač ključe z jeača (vet eo 7). To e eja uštu razatraja ovog roblea već e ejaju ao aolute vreot otveh vreot Kretaje otveh vreot o utaje K v r Kretaje otveh vreot razatrao u va aekta: ejtvo a ar kojugovaokolekh otveh vreot ejtvo a realu otveu vreot. Na l 8 rkaza je utaj aveeh araetara a kojugovao-kolek ar otveh vreot. Prkazae u otvee vreot ao u gorjoj olov koleke rav. Može e rett a koejet rkje vetlaje K v uje a agare kooete, ok oka otorot tatora r uje a reale kooete otveh vreot. K v oera otvee vreot aralo agaroj o, a r h oera koro aralo realoj o. Sa lke 8 takođe e v a e otvee vreot za r. r.1 alaze a ee trae reale oe. To zač a je te etabla za te ve vreot araetra r a otaje tabla za treću vreot oke otorot tatora r.2. 11
13 Na l 9 rkaza je utaj th araetara a realu otveu vreot. taj oke otorot tatora r raktčo e otoj, ok e o ejtvo koejeta rkje vetlaje K v otvee vreot kreću u ravu reale oe. Potoj ao et vreot (urejeh) to: (K v ), (K v 2.5), (K v 5), (K v 7.5) (K v 1). r r.4 Kv Kv Kv Kv2.5 Kv Slka 8. Kretaje otveh vreot u gorjoj olov rav (λ 1 ) ge e r eja u tervalu o. r.4 a korako o.1. Putaje otveh vreot rkazae u za et vreot K v : ; 2.5; 5; Kv1 Kv7.5 Kv5 Kv2.5 Kv ( laa ) Slka 9. Kretaje reale otvee vreot (λ ) ge e r eja u tervalu o. r.4 a korako o.1. Putaje otveh vreot rkazae u za et vreot K v : ; 2.5; 5;
14 6.2. Kretaje otveh vreot o utaje K v Na l 1 rkaza je utaj araetara K v a kretaje otveh vreot (λ 1 ) u gorjoj olov koleke rav. ovo lučaju K v utče ao a roeu realh vreot to u ravu reale oe, ok utče ključvo a roeu agarog a otveh vreot. Za veće vreot roee o realoj o u ve aje Kv1 Kv Slka 1. Kretaje otveh vreot u gorjoj olov rav (λ 1 ) ge e K v eja u tervalu o K v 1 a korako o.5. Putaje otveh vreot rkazae u za tr vreot :.5; Kretaje otveh vreot o utaje a taj aveeh araetara rkaza je a l 11. Kao što e v a lke, luk a oera reale ove otveh vreot ok reaktaa tatora utče a agare ove (vet azače er tre). Ovaj zaključak e važ u otuot za ale vreot reaktae tatora, jer olaz o oaja otveh vreot u ravu reale oe Kretaje otveh vreot o utaje Na l 12 rkaza je utaj araetra a kretaje otveh vreot. Plav kružća rkazae u orgale otvee vreot tea. Mehačka vreeka kotata eja ao realu vreot a taj ač što oera realu kojugovaokoleku vreot u ravu reale oe, al u urot erova. Reala otvea vreot kreće e o o što je rkazao tro, ok e kojugovaokoleke kreću o ± j o ± j
15 14 ;.25;.5;.75;1;1.25 Pa Slka 11. Kretaje otveh vreot u gorjoj olov rav (λ 1 ) ge e r eja u tervalu o. 1. a korako o.25. Putaje otveh vreot rkazae u za šet vreot a : ;.25;.5;.75; Tau1 Tau Tau1 Tau Tau1 Tau Slka 12. Kretaje otveh vreot ge e ehačka vreeka kotata eja u tervalu o 1 1 e a korako o.5 e. Plav kružć rkazuju orgale otvee vreot tea Kretaje otveh vreot o utaje Na l 1 rkaza je utaj araetra a kretaje otveh vreot. Plav kružća rkazae u orgale otvee vreot tea. Elektrča vreeka kotata eja ao ar kojugovao-kolekh otveh vreot (λ 1,2 ), ok e reala vreot (λ ) raktčo eeja. Reala otvea vreot kreće e o -.5 o 14
16 -.5, ok e kojugovao-koleke kreću o -.77 ± j68.1 o -. ± j58.8 što je azačeo traa. 6 Tau1 4 2 Tau1-2 Tau Tau Slka 1. Kretaje otveh vreot ge e ektrča vreeka kotata eja u tervalu o 1 1 a korako o.5. Plav kružć rkazuju orgale otvee vreot tea. 15
17 7. Progra u Matlab -u za aalzu kretaja otveh vreot 7.1. Prograk ko koršće za aalzu u u 6.1. ('oa o a') S287; 29.4; %az ao I26.68; %aza truja r.8; %[r.j.].68; %[r.j.] Pa1.6; %[r.j.] ; J4.4; %[r.j.] W2.59; 1; %[r.j.] M87414; Kv.1; 12.5; ('Prorauate vreot') w2**; Zb^2/S; ao(.95); %retotavka I.9*I; %retotavka Z/(*I); RZ*o(); Z*()/w; r1.55;.47; TauJ*(W/); Tau/w; ID.498; IQ.552; T.59512; N1; A[-(rr)/Tau,()*N/Tau,()*IQ/Tau;... -()*N/Tau,-(rr)/Tau,-(()*IDPa)/Tau;...,Pa/Tau,-Kv/Tau]; B[,,;,,;,,1/Tau]; C[,Pa,]; D; %rau: Kv; or 1:5 r; r; ; A[-(rr)/Tau,()*N/Tau,()*IQ/Tau;... -()*N/Tau,-(rr)/Tau,-(()*IDPa)/Tau;...,Pa/Tau,-Kv/Tau]; or j1:4 ovreeg(a); 1 lot(real(ovre),ag(ovre),'r'),hol o; e 2 lot(real(ovre),ag(ovre),'b'),hol o; e lot(real(ovre),ag(ovre),'g'),hol o; e 4 lot(real(ovre),ag(ovre),'y'),hol o; 16
18 e lot(real(ovre),ag(ovre),''),hol o; e rr.1; A[-(rr)/Tau,()*N/Tau,()*IQ/Tau;... -()*N/Tau,-(rr)/Tau,-(()*IDPa)/Tau;...,Pa/Tau,-Kv/Tau]; a([ ]); %a([ ]); %kort e za rkaz reale o. vreot ( laa ) e KvKv2.5; e 7.2. Prograk ko koršće za aalzu u u 6.2. ('oa o a') S287; 29.4; %az ao I26.68; %aza truja r.8; %[r.j.].68; %[r.j.] Pa1.6; %[r.j.] ; J4.4; %[r.j.] W2.59; 1; %[r.j.] M87414; Kv.1; 12.5; ('Prorauate vreot') w2**; Zb^2/S; ao(.95); %retotavka I.9*I; %retotavka Z/(*I); RZ*o(); Z*()/w; r1.55;.47; TauJ*(W/); Tau/w; ID.498; IQ.552; T.59512; N1; r; ; A[-(rr)/Tau,()*N/Tau,()*IQ/Tau;... -()*N/Tau,-(rr)/Tau,-(()*IDPa)/Tau;...,Pa/Tau,-Kv/Tau]; B[,,;,,;,,1/Tau]; C[,Pa,]; D; %rau:.5; or 1: Kv; r; ; A[-(rr)/Tau,()*N/Tau,()*IQ/Tau;... 17
19 -()*N/Tau,-(rr)/Tau,-(()*IDPa)/Tau;...,Pa/Tau,-Kv/Tau]; or j1:2 ovreeg(a); 1 lot(real(ovre),ag(ovre),'r'),hol o; e 2 lot(real(ovre),ag(ovre),'b'),hol o; e lot(real(ovre),ag(ovre),'g'),hol o; e KvKv.5; A[-(rr)/Tau,()*N/Tau,()*IQ/Tau;... -()*N/Tau,-(rr)/Tau,-(()*IDPa)/Tau;...,Pa/Tau,-Kv/Tau]; a([ ]); e.1; e 7.. Prograk ko koršće za aalzu u u 6.. ('oa o a') S287; 29.4; %az ao I26.68; %aza truja r.8; %[r.j.].68; %[r.j.] Pa1.6; %[r.j.] ; J4.4; %[r.j.] W2.59; 1; %[r.j.] M87414; Kv.1; 12.5; ('Prorauate vreot') w2**; Zb^2/S; ao(.95); %retotavka I.9*I; %retotavka Z/(*I); RZ*o(); Z*()/w; r1.55;.47; TauJ*(W/); Tau/w; ID.498; IQ.552; T.59512; N1; r; ; A[-(rr)/Tau,()*N/Tau,()*IQ/Tau;... -()*N/Tau,-(rr)/Tau,-(()*IDPa)/Tau;...,Pa/Tau,-Kv/Tau]; B[,,;,,;,,1/Tau]; C[,Pa,]; D; 18
20 %rau: Pa; or 1:6 ; r; ; A[-(rr)/Tau,()*N/Tau,()*IQ/Tau;... -()*N/Tau,-(rr)/Tau,-(()*IDPa)/Tau;...,Pa/Tau,-Kv/Tau]; or j1:4 ovreeg(a) 1 lot(real(ovre),ag(ovre),'r'),hol o; e 2 lot(real(ovre),ag(ovre),'b'),hol o; e lot(real(ovre),ag(ovre),'g'),hol o; e 4 lot(real(ovre),ag(ovre),'y'),hol o; e 5 lot(real(ovre),ag(ovre),''),hol o; e lot(real(ovre),ag(ovre),''),hol o; e.25; A[-(rr)/Tau,()*N/Tau,()*IQ/Tau;... -()*N/Tau,-(rr)/Tau,-(()*IDPa)/Tau;...,Pa/Tau,-Kv/Tau]; a([ ]); e PaPa.25; e 7.4. Prograk ko koršće za aalzu u u 6.4. ('oa o a') S287; 29.4; %az ao I26.68; %aza truja r.8; %[r.j.].68; %[r.j.] Pa1.6; %[r.j.] ; J4.4; %[r.j.] W2.59; 1; %[r.j.] M87414; Kv.1; 12.5; ('Prorauate vreot') w2**; Zb^2/S; ao(.95); %retotavka I.9*I; %retotavka Z/(*I); RZ*o(); Z*()/w; r1.55;.47; TauJ*(W/); 19
21 Tau/w; ID.498; IQ.552; T.59512; N1; r; ; A[-(rr)/Tau,()*N/Tau,()*IQ/Tau;... -()*N/Tau,-(rr)/Tau,-(()*IDPa)/Tau;...,Pa/Tau,-Kv/Tau]; B[,,;,,;,,1/Tau]; C[,Pa,]; D; %o vre: ovreeg(a) lot(real(ovre),ag(ovre),'bo'),hol o; %rau: Tau1; r; ; A[-(rr)/Tau,()*N/Tau,()*IQ/Tau;... -()*N/Tau,-(rr)/Tau,-(()*IDPa)/Tau;...,Pa/Tau,-Kv/Tau]; or j1:2 ovreeg(a) lot(real(ovre),ag(ovre),'r'),hol o; TauTau.5; A[-(rr)/Tau,()*N/Tau,()*IQ/Tau;... -()*N/Tau,-(rr)/Tau,-(()*IDPa)/Tau;...,Pa/Tau,-Kv/Tau]; a([ ]); e 7.5. Prograk ko koršće za aalzu u u 6.5. ('oa o a') S287; 29.4; %az ao I26.68; %aza truja r.8; %[r.j.].68; %[r.j.] Pa1.6; %[r.j.] ; J4.4; %[r.j.] W2.59; 1; %[r.j.] M87414; Kv.1; 12.5; ('Prorauate vreot') w2**; Zb^2/S; ao(.95); %retotavka I.9*I; %retotavka Z/(*I); RZ*o(); Z*()/w; r1.55;.47; TauJ*(W/); 2
22 Tau/w; ID.498; IQ.552; T.59512; N1; r; ; A[-(rr)/Tau,()*N/Tau,()*IQ/Tau;... -()*N/Tau,-(rr)/Tau,-(()*IDPa)/Tau;...,Pa/Tau,-Kv/Tau]; B[,,;,,;,,1/Tau]; C[,Pa,]; D; %o vre: ovreeg(a); lot(real(ovre),ag(ovre),'bo'),hol o; %rau: Tau.1; r; ; A[-(rr)/Tau,()*N/Tau,()*IQ/Tau;... -()*N/Tau,-(rr)/Tau,-(()*IDPa)/Tau;...,Pa/Tau,-Kv/Tau]; or j1:2 ovreeg(a); lot(real(ovre),ag(ovre),'r'),hol o; TauTau.5; A[-(rr)/Tau,()*N/Tau,()*IQ/Tau;... -()*N/Tau,-(rr)/Tau,-(()*IDPa)/Tau;...,Pa/Tau,-Kv/Tau]; a([ ]); e 21
23 8. Paraetr hroog geeratora a eraet ageta Paraetr geeratora u aolut včaa: l 4V jk ao r I A Faza truja r R 27 Ω Statorka otorot 55. 5H Statorka uktvot Ψ 44. 8V Fluk eraetog ageta Broj ar olova J kg Mehačk oet erje Paraetr koj u otreb za oralzova te: 2 e 266V Altua azog aoa a I a 2 I e A Altua aze truje ω 2 π 77.6ra Elektrča ugaoa brza / Ω 2.59ra / Mehačka ugaoa brza a Ψ 42. 1V ω Noal luk S e I e M KN Noal oet Ω Ω e Z 7. 7Ω Ieaa I e Paraetr geeratora u oralzova včaa: R r.8r. j. Z Oka otorot tatora ω.68r. j. Z Reaktaa tatora Ψ 1.6r. j. Fluk eraetog ageta Z Ω J Mehačka vreeka kotata M Elektrča vreeka kotata ω 22
!"!# ""$ %%"" %$" &" %" "!'! " #$!
" "" %%"" %" &" %" " " " % ((((( ((( ((((( " %%%% & ) * ((( "* ( + ) (((( (, (() (((((* ( - )((((( )((((((& + )(((((((((( +. ) ) /(((( +( ),(, ((((((( +, 0 )/ (((((+ ++, ((((() & "( %%%%%%%%%%%%%%%%%%%(
Aritmetički i geometrijski niz
Zadac sa prethodh prjemh spta z matematke a Beogradskom uverztetu Artmetčk geometrjsk z. Artmetčk z. 00. FF Zbr prvh dvadeset člaova artmetčkog za čj je prv čla, a razlka A) 0 B) C) D) 880 E) 878. 000.
Građevinski fakultet, Beograd
Građesk fakule Beogra Eksploaaa zaša pozeh oa Obašea ežbe VEŽBA Pree ežbe e raspor aere u porozo sre. raspora eača presala zako oržaa ase pree a supsau koa se rasporue. Oržae ase rasporoae supsae ože a
Reverzibilni procesi
Reverzbln proces Reverzbln proces: proces pr koja sste nkada nje vše od beskonačno ale vrednost udaljen od ravnoteže, beskonačno ala proena spoljašnjh uslova ože vratt sste u blo koju tačku, proena ože
Elektrotehnički fakultet univerziteta u Beogradu 26. jun Katedra za Računarsku tehniku i informatiku
Elektrotehički fakultet uiverziteta u Beogradu 6. ju 008. Katedra za Račuarku tehiku i iformatiku Performae račuarkih itema Rešeja zadataka..videti predavaja.. Kretaje Verovatoća Opi 4 4 Kretaje u itom
VILJUŠKARI. 1. Viljuškar se koristi za utovar standardnih euro-pool paleta na drumsko vozilo u sistemu prikazanom na slici.
VILJUŠKARI 1. Viljuškar e korii za uoar andardnih euro-pool palea na druko ozilo u ieu prikazano na lici. PALETOMAT a) Koliko reba iljuškara da bi ree uoara kaiona u koji aje palea bilo anje od 6 in, ako
Polarizacija. Procesi nastajanja polarizirane svjetlosti: a) refleksija b) raspršenje c) dvolom d) dikroizam
Polarzacja Proces asajaja polarzrae svjelos: a refleksja b raspršeje c dvolom d dkrozam Freselove jedadžbe Svjelos prelaz z opčkog sredsva deksa loma 1 u sredsvo deksa loma, dolaz do: refleksje (prema
PRAVA. Prava je u prostoru određena jednom svojom tačkom i vektorom paralelnim sa tom pravom ( vektor paralelnosti).
PRAVA Prava je kao i ravan osnovni geometrijski ojam i ne definiše se. Prava je u rostoru određena jednom svojom tačkom i vektorom aralelnim sa tom ravom ( vektor aralelnosti). M ( x, y, z ) 3 Posmatrajmo
r t t r t t à ré ér t é r t st é é t r s s2stè s t rs ts t s
r t r r é té tr q tr t q t t q t r t t rrêté stér ût Prés té r ré ér ès r é r r st P t ré r t érô t 2r ré ré s r t r tr q t s s r t t s t r tr q tr t q t t q t r t t r t t r t t à ré ér t é r t st é é
Mate Vijuga: Rijeseni zadaci iz matematike za srednju skolu
7. KOMPLEKSNI BROJEVI 7. Opc pojmov Kompleksn brojev su sastavljen dva djela: Realnog djela (Re) magnarnog djela (Im) Promatrajmo broj a+ b = + 3 Realn do jednak je Re : Imagnarna jednca: = - l = (U elektrotehnc
Elementi spektralne teorije matrica
Elementi spektralne teorije matrica Neka je X konačno dimenzionalan vektorski prostor nad poljem K i neka je A : X X linearni operator. Definicija. Skalar λ K i nenula vektor u X se nazivaju sopstvena
Mašinski fakultet, Beograd - Mehanika 3 Predavanje 10 i 11 1
Mš fule Beog - Meh 3 Peve lee lče ehe Geele ooe o e o e o elh č č olož e oeđe 3 Deovh oo ( o e elue holooh ecoh žvućh ve ( f α (α e olož e oeđe evh oo ev e o u ouo oeđuu olož elog e u oou vu e geele ooe
rs r r â t át r st tíst Ó P ã t r r r â
rs r r â t át r st tíst P Ó P ã t r r r â ã t r r P Ó P r sã rs r s t à r çã rs r st tíst r q s t r r t çã r r st tíst r t r ú r s r ú r â rs r r â t át r çã rs r st tíst 1 r r 1 ss rt q çã st tr sã
Operacije s matricama
Linearna algebra I Operacije s matricama Korolar 3.1.5. Množenje matrica u vektorskom prostoru M n (F) ima sljedeća svojstva: (1) A(B + C) = AB + AC, A, B, C M n (F); (2) (A + B)C = AC + BC, A, B, C M
ss rt çã r s t Pr r Pós r çã ê t çã st t t ê s 1 t s r s r s r s r q s t r r t çã r str ê t çã r t r r r t r s
P P P P ss rt çã r s t Pr r Pós r çã ê t çã st t t ê s 1 t s r s r s r s r q s t r r t çã r str ê t çã r t r r r t r s r t r 3 2 r r r 3 t r ér t r s s r t s r s r s ér t r r t t q s t s sã s s s ér t
!#$%!& '($) *#+,),# - '($) # -.!, '$%!%#$($) # - '& %#$/0#!#%! % '$%!%#$/0#!#%! % '#%3$-0 4 '$%3#-!#, '5&)!,#$-, '65!.#%
" #$%& '($) *#+,),# - '($) # -, '$% %#$($) # - '& %#$0##% % '$% %#$0##% % '1*2)$ '#%3$-0 4 '$%3#-#, '1*2)$ '#%3$-0 4 @ @ @
UNIVERZITET U NIŠU ELEKTRONSKI FAKULTET SIGNALI I SISTEMI. Zbirka zadataka
UNIVERZITET U NIŠU ELEKTRONSKI FAKULTET Goran Stančić SIGNALI I SISTEMI Zbirka zadataka NIŠ, 014. Sadržaj 1 Konvolucija Literatura 11 Indeks pojmova 11 3 4 Sadržaj 1 Konvolucija Zadatak 1. Odrediti konvoluciju
DINAMIKA. Dinamički sistem - pogon sa motorom jednosmerne struje: N: u f Ulazi Izlazi (?) U opštem slučaju ovaj DS je NELINEARAN!!!!
DINAMIKA Dnčk sste - ogon s otoro jednoserne struje: N: { DS } u u Ulz Izlz (?),,, [ ] θ U ošte slučju ovj DS je NELINEAAN!!!! BLOK DIJAGAM MAEMAIČKOG MODELA POGONA Iz jednčne ndukt u e e Iz Njutnove jednčne
Zavrxni ispit iz Matematiqke analize 1
Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu 3.2.2016. Zavrxni ispit iz Matematiqke analize 1 Prezime i ime: Broj indeksa: 1. Definisati Koxijev niz. Dati primer niza koji nije Koxijev. 2. Dat je red n=1
Metoda najmanjih kvadrata
Metoda ajmajh kvadrata Moday, May 30, 011 Metoda ajmajh kvadrata (MNK) MNK smo već uvel u proučavaju leare korelacje; gdje smo tražl da suma kvadrata odstupaja ekspermetalh točaka od pravca koj h a ajbolj
Računarska grafika. Rasterizacija linije
Računarska grafika Osnovni inkrementalni algoritam Drugi naziv u literaturi digitalni diferencijalni analizator (DDA) Pretpostavke (privremena ograničenja koja se mogu otkloniti jednostavnim uopštavanjem
Dvanaesti praktikum iz Analize 1
Dvaaesti praktikum iz Aalize Zlatko Lazovi 20. decembar 206.. Dokazati da fukcija f = 5 l tg + 5 ima bar jedu realu ulu. Ree e. Oblast defiisaosti fukcije je D f = k Z da postoji ula fukcije a 0, π 2.
Kontrolni zadatak (Tačka, prava, ravan, diedar, poliedar, ortogonalna projekcija), grupa A
Kontrolni zadatak (Tačka, prava, ravan, diedar, poliedar, ortogonalna projekcija), grupa A Ime i prezime: 1. Prikazane su tačke A, B i C i prave a,b i c. Upiši simbole Î, Ï, Ì ili Ë tako da dobijeni iskazi
P r s r r t. tr t. r P
P r s r r t tr t r P r t s rés t t rs s r s r r t é ér s r q s t r r r r t str t q q s r s P rs t s r st r q r P P r s r r t t s rés t t r t s rés t t é ér s r q s t r r r r t r st r q rs s r s r r t str
Elektrotehnički fakultet univerziteta u Beogradu 16.maj Odsek za Softversko inžinjerstvo
Elektrotehnčk fakultet unverzteta u Beogradu 6.maj 8. Odsek za Softversko nžnjerstvo Performanse računarskh sstema Drug kolokvjum Predmetn nastavnk: dr Jelca Protć (35) a) () Posmatra se segment od N uzastonh
HONDA. Έτος κατασκευής
Accord + Coupe IV 2.0 16V (CB3) F20A2-A3 81 110 01/90-09/93 0800-0175 11,00 2.0 16V (CB3) F20A6 66 90 01/90-09/93 0800-0175 11,00 2.0i 16V (CB3-CC9) F20A8 98 133 01/90-09/93 0802-9205M 237,40 2.0i 16V
OM2 V3 Ime i prezime: Index br: I SAVIJANJE SILAMA TANKOZIDNIH ŠTAPOVA
OM V me i preime: nde br: 1.0.01. 0.0.01. SAVJANJE SLAMA TANKOZDNH ŠTAPOVA A. TANKOZDN ŠTAPOV PROZVOLJNOG OTVORENOG POPREČNOG PRESEKA Preposavka: Smičući napon je konsanan po debljini ida (duž pravca upravnog
MEHANIKA FLUIDA. Prosti cevovodi
MEHANIKA FLUIDA Prosti ceooi zaatak Naći brzin oe kroz naglaak izlaznog prečnika =5 mm, postaljenog na kraj gmenog crea prečnika D=0 mm i žine L=5 m na čijem je prenjem el građen entil koeficijenta otpora
POVRŠINA TANGENCIJALNO-TETIVNOG ČETVEROKUTA
POVRŠIN TNGENIJLNO-TETIVNOG ČETVEROKUT MLEN HLP, JELOVR U mnoštvu mnogokuta zanimljiva je formula za površinu četverokuta kojemu se istoobno može upisati i opisati kružnica: gje su a, b, c, uljine stranica
ACI sécurité informatique KAA (Key Authentification Ambient)
ACI sécurité informatique KAA (Key Authentification Ambient) Samuel Galice, Veronique Legrand, Frédéric Le Mouël, Marine Minier, Stéphane Ubéda, Michel Morvan, Sylvain Sené, Laurent Guihéry, Agnès Rabagny,
Gauss, Stokes, Maxwell. Vektorski identiteti ( ),
Vektorski identiteti ( ), Gauss, Stokes, Maxwell Saša Ilijić 21. listopada 2009. Saša Ilijić, predavanja FER/F2: Vektorski identiteti, nabla, Gauss, Stokes, Maxwell... (21. listopada 2009.) Skalarni i
! "# $ % $&'& () *+ (,-. / 0 1(,21(,*) (3 4 5 "$ 6, ::: ;"<$& = = 7 + > + 5 $?"# 46(A *( / A 6 ( 1,*1 B"',CD77E *+ *),*,*) F? $G'& 0/ (,.
! " #$%&'()' *('+$,&'-. /0 1$23(/%/4. 1$)('%%'($( )/,)$5)/6%6 7$85,-9$(- /0 :/986-$, ;2'$(2$ 1'$-/-$)('')5( /&5&-/ 5(< =(4'($$,'(4 1$%$2/996('25-'/(& ;/0->5,$ 1'$-/%'')$(($/3?$%9'&-/?$( 5(< @6%-'9$
SWOT 1. Analysis and Planning for Cross-border Co-operation in Central European Countries. ISIGInstitute of. International Sociology Gorizia
SWOT 1 Analysis and Planning for Cross-border Co-operation in Central European Countries ISIGInstitute of International Sociology Gorizia ! " # $ % ' ( )!$*! " "! "+ +, $,,-,,.-./,, -.0",#,, 12$,,- %
Dinamika krutog tijela. 14. dio
Dnaka kutog tjela 14. do 1 Pojov: 1. Vekto sle F (tanslacja). Moent sle (otacja) 3. Moent toost asa 4. Rad kutog tjela A 5. Knetka enegja E k 6. Moent kolna gbanja 7. u oenta kolne gbanja oenta sle M (
Pošto pretvaramo iz veće u manju mjernu jedinicu broj 2.5 množimo s 1000,
PRERAČUNAVANJE MJERNIH JEDINICA PRIMJERI, OSNOVNE PRETVORBE, POTENCIJE I ZNANSTVENI ZAPIS, PREFIKSKI, ZADACI S RJEŠENJIMA Primjeri: 1. 2.5 m = mm Pretvaramo iz veće u manju mjernu jedinicu. 1 m ima dm,
I.13. Koliki je napon između neke tačke A čiji je potencijal 5 V i referentne tačke u odnosu na koju se taj potencijal računa?
TET I.1. Šta je Kulonova sila? elektrostatička sila magnetna sila c) gravitaciona sila I.. Šta je elektrostatička sila? sila kojom međusobno eluju naelektrisanja u mirovanju sila kojom eluju naelektrisanja
P t s st t t t t2 t s st t t rt t t tt s t t ä ör tt r t r 2ö r t ts t t t t t t st t t t s r s s s t är ä t t t 2ö r t ts rt t t 2 r äärä t r s Pr r
r s s s t t P t s st t t t t2 t s st t t rt t t tt s t t ä ör tt r t r 2ö r t ts t t t t t t st t t t s r s s s t är ä t t t 2ö r t ts rt t t 2 r äärä t r s Pr r t t s st ä r t str t st t tt2 t s s t st
Računarska grafika. Rasterizacija linije
Računarska grafika Osnovni inkrementalni algoritam Drugi naziv u literaturi digitalni diferencijalni analizator (DDA) Pretpostavke (privremena ograničenja koja se mogu otkloniti jednostavnim uopštavanjem
Pismeni ispit iz matematike Riješiti sistem jednačina i diskutovati rješenja sistema u zavisnosti od parametra: ( ) + 1.
Pismeni ispit iz matematike 0 008 GRUPA A Riješiti sistem jednačina i diskutovati rješenja sistema u zavisnosti od parametra: λ + z = Ispitati funkciju i nacrtati njen grafik: + ( λ ) + z = e Izračunati
10.1. Bit Error Rate Test
.. Bt Error Rat Tst.. Bt Error Rat Tst Zadata. Izračuat otrba broj rth formacoh bta u BER tstu za,, ogršo dttovaa bta a rjmu, tao da s u sstmu sa brzoom sgalzacj od Mbs mož tvrdt da j vrovatoća grš rosa
Jeux d inondation dans les graphes
Jeux d inondation dans les graphes Aurélie Lagoutte To cite this version: Aurélie Lagoutte. Jeux d inondation dans les graphes. 2010. HAL Id: hal-00509488 https://hal.archives-ouvertes.fr/hal-00509488
Physique des réacteurs à eau lourde ou légère en cycle thorium : étude par simulation des performances de conversion et de sûreté
Physique des réacteurs à eau lourde ou légère en cycle thorium : étude par simulation des performances de conversion et de sûreté Alexis Nuttin To cite this version: Alexis Nuttin. Physique des réacteurs
Ispitivanje toka i skiciranje grafika funkcija
Ispitivanje toka i skiciranje grafika funkcija Za skiciranje grafika funkcije potrebno je ispitati svako od sledećih svojstava: Oblast definisanosti: D f = { R f R}. Parnost, neparnost, periodičnost. 3
P P Ó P. r r t r r r s 1. r r ó t t ó rr r rr r rí st s t s. Pr s t P r s rr. r t r s s s é 3 ñ
P P Ó P r r t r r r s 1 r r ó t t ó rr r rr r rí st s t s Pr s t P r s rr r t r s s s é 3 ñ í sé 3 ñ 3 é1 r P P Ó P str r r r t é t r r r s 1 t r P r s rr 1 1 s t r r ó s r s st rr t s r t s rr s r q s
IZVODI ZADACI (I deo)
IZVODI ZADACI (I deo) Najpre da se podsetimo tablice i osnovnih pravila:. C`=0. `=. ( )`= 4. ( n )`=n n-. (a )`=a lna 6. (e )`=e 7. (log a )`= 8. (ln)`= ` ln a (>0) 9. = ( 0) 0. `= (>0) (ovde je >0 i a
934 Ν. 9<Π)/94. Ε.Ε. Παρ. 1(H) Αρ. 2863,43.94
Ε.Ε. Παρ. 1(H) Αρ. 286,4.94 94 Ν. 9
Modèles de représentation multi-résolution pour le rendu photo-réaliste de matériaux complexes
Modèles de représentation multi-résolution pour le rendu photo-réaliste de matériaux complexes Jérôme Baril To cite this version: Jérôme Baril. Modèles de représentation multi-résolution pour le rendu
Couplage dans les applications interactives de grande taille
Couplage dans les applications interactives de grande taille Jean-Denis Lesage To cite this version: Jean-Denis Lesage. Couplage dans les applications interactives de grande taille. Réseaux et télécommunications
Το άτομο του Υδρογόνου
Το άτομο του Υδρογόνου Δυναμικό Coulomb Εξίσωση Schrödinger h e (, r, ) (, r, ) E (, r, ) m ψ θφ r ψ θφ = ψ θφ Συνθήκες ψ(, r θφ, ) = πεπερασμένη ψ( r ) = 0 ψ(, r θφ, ) =ψ(, r θφ+, ) π Επιτρεπτές ενέργειες
POGON SA ASINHRONIM MOTOROM
OGON SA ASNHRON OTORO oučavaćemo amo ogone a tofaznim motoom. Najčešće koišćeni ogon. Ainhoni moto: - ota kontukcija; - jeftin; - efikaan. ETALN RSTEN LANRANO JEZGRO BAKARNE ŠKE KAVEZN ROTOR NAOTAJ LANRANO
M086 LA 1 M106 GRP. Tema: Baza vektorskog prostora. Koordinatni sustav. Norma. CSB nejednakost
M086 LA 1 M106 GRP Tema: CSB nejednakost. 19. 10. 2017. predavač: Rudolf Scitovski, Darija Marković asistent: Darija Brajković, Katarina Vincetić P 1 www.fizika.unios.hr/grpua/ 1 Baza vektorskog prostora.
Sarò signor io sol. α α. œ œ. œ œ œ œ µ œ œ. > Bass 2. Domenico Micheli. Canzon, ottava stanza. Soprano 1. Soprano 2. Alto 1
Sarò signor io sol Canzon, ottava stanza Domenico Micheli Soprano Soprano 2 Alto Alto 2 Α Α Sa rò si gnor io sol del mio pen sie io sol Sa rò si gnor io sol del mio pen sie io µ Tenor Α Tenor 2 Α Sa rò
3. OSNOVNI POKAZATELJI TLA
MEHANIKA TLA: Onovni paraetri tla 4. OSNONI POKAZATELJI TLA Tlo e atoji od tri faze: od čvrtih zrna, vode i vazduha i njihovo relativno učešće e opiuje odgovarajući pokazateljia.. Specifična težina (G)
Apsolutno neprekidne raspodele Raspodele apsolutno neprekidnih sluqajnih promenljivih nazivaju se apsolutno neprekidnim raspodelama.
Apsolutno neprekidne raspodele Raspodele apsolutno neprekidnih sluqajnih promenljivih nazivaju se apsolutno neprekidnim raspodelama. a b Verovatno a da sluqajna promenljiva X uzima vrednost iz intervala
Cauchyjev teorem. Postoji više dokaza ovog teorema, a najjednostvniji je uz pomoć Greenove formule: dxdy. int C i Cauchy Riemannovih uvjeta.
auchyjev teorem Neka je f-ja f (z) analitička u jednostruko (prosto) povezanoj oblasti G, i neka je zatvorena kontura koja čitava leži u toj oblasti. Tada je f (z)dz = 0. Postoji više dokaza ovog teorema,
TRIGONOMETRIJA TROKUTA
TRIGONOMETRIJA TROKUTA Standardne oznake u trokutuu ABC: a, b, c stranice trokuta α, β, γ kutovi trokuta t,t,t v,v,v s α,s β,s γ R r s težišnice trokuta visine trokuta simetrale kutova polumjer opisane
MATRICE I DETERMINANTE - formule i zadaci - (Matrice i determinante) 1 / 15
MATRICE I DETERMINANTE - formule i zadaci - (Matrice i determinante) 1 / 15 Matrice - osnovni pojmovi (Matrice i determinante) 2 / 15 (Matrice i determinante) 2 / 15 Matrice - osnovni pojmovi Matrica reda
Riješeni zadaci: Nizovi realnih brojeva
Riješei zadaci: Nizovi realih brojeva Nizovi, aritmetički iz, geometrijski iz Fukciju a : N R azivamo beskoači) iz realih brojeva i ozačavamo s a 1, a,..., a,... ili a ), pri čemu je a = a). Aritmetički
2 tg x ctg x 1 = =, cos 2x Zbog četvrtog kvadranta rješenje je: 2 ctg x
Zadatak (Darjan, medicinska škola) Izračunaj vrijednosti trigonometrijskih funkcija broja ako je 6 sin =,,. 6 Rješenje Ponovimo trigonometrijske funkcije dvostrukog kuta! Za argument vrijede sljedeće formule:
Parts Manual. Trio Mobile Surgery Platform. Model 1033
Trio Mobile Surgery Platform Model 1033 Parts Manual For parts or technical assistance: Pour pièces de service ou assistance technique : Für Teile oder technische Unterstützung Anruf: Voor delen of technische
Kaskadna kompenzacija SAU
Kaskadna kompenzacija SAU U inženjerskoj praksi, naročito u sistemima regulacije elektromotornih pogona i tehnoloških procesa, veoma često se primenjuje metoda kaskadne kompenzacije, u čijoj osnovi su
Srednjenaponski izolatori
Srednjenaponski izolatori Linijski potporni izolatori tip R-ET Komercijalni naziv LPI 24 N ET 1) LPI 24 L ET/5 1)2) LPI 24 L ET/6 1)2) LPI 38 L ET 1) Oznaka prema IEC 720 R 12,5 ET 125 N R 12,5 ET 125
ELEKTROMOTORNI POGONI - AUDITORNE VJEŽBE
veučilište u ijeci TEHNIČKI FAKULTET veučilišni preddiplomki tudij elektrotehnike ELEKTOOTONI OGONI - AUDITONE VJEŽBE Ainkroni motor Ainkroni motor inkrona obodna brzina inkrona brzina okretanja Odno n
Radio détection des rayons cosmiques d ultra-haute énergie : mise en oeuvre et analyse des données d un réseau de stations autonomes.
Radio détection des rayons cosmiques d ultra-haute énergie : mise en oeuvre et analyse des données d un réseau de stations autonomes. Diego Torres Machado To cite this version: Diego Torres Machado. Radio
Akvizicija tereta. 5660t. Y= masa drva, X=masa cementa. Na brod će se ukrcati 1733 tona drva i 3927 tona cementa.
Akvizicija tereta. Korisna nosivost broda je 6 t, a na brodu ia 8 cu. ft. prostora raspoloživog za sještaj tereta pod palubu. Navedeni brod treba krcati drvo i ceent, a na palubu ože aksialno ukrcati 34
r r t r r t t r t P s r t r P s r s r r rs tr t r r t s ss r P s s t r t t tr r r t t r t r r t t s r t rr t Ü rs t 3 r r r 3 rträ 3 röÿ r t
r t t r t ts r3 s r r t r r t t r t P s r t r P s r s r P s r 1 s r rs tr t r r t s ss r P s s t r t t tr r 2s s r t t r t r r t t s r t rr t Ü rs t 3 r t r 3 s3 Ü rs t 3 r r r 3 rträ 3 röÿ r t r r r rs
Inženjerska grafika geometrijskih oblika (5. predavanje, tema1)
Inženjerska grafika geometrijskih oblika (5. predavanje, tema1) Prva godina studija Mašinskog fakulteta u Nišu Predavač: Dr Predrag Rajković Mart 19, 2013 5. predavanje, tema 1 Simetrija (Symmetry) Simetrija
KOMUTATIVNI I ASOCIJATIVNI GRUPOIDI. NEUTRALNI ELEMENT GRUPOIDA.
KOMUTATIVNI I ASOCIJATIVNI GRUPOIDI NEUTRALNI ELEMENT GRUPOIDA 1 Grupoid (G, ) je asocijativa akko važi ( x, y, z G) x (y z) = (x y) z Grupoid (G, ) je komutativa akko važi ( x, y G) x y = y x Asocijativa
Παρουσιαστές: ??ast?s??? Τσάκας. ?/?t?? t???/?s????p???af???? t??????? ?a??a Se???t?
Παρουσιαστές:??ast?s??? Τσάκας?/?t?? t???/?s????p???af???? t????????a??a Se???t???p????f?????a???????? Master of Applied Science (M.App.Sci)? a?ep?s t?µ?? G?a s?? ί???/?s????p???af???? t??????? Τα κυριότερα
PRIMJER 3. MATLAB filtdemo
PRIMJER 3. MATLAB filtdemo Prijenosna funkcija (IIR) Hz () =, 6 +, 3 z +, 78 z +, 3 z +, 53 z +, 3 z +, 78 z +, 3 z +, 6 z, 95 z +, 74 z +, z +, 9 z +, 4 z +, 5 z +, 3 z +, 4 z 3 4 5 6 7 8 3 4 5 6 7 8
ΠΕΡΙΟΔΙΚΟΣ ΠΙΝΑΚΑΣ ΣΤΟΙΧΕΙΩΝ
ΠΕΡΙΟΔΙΚΟΣ ΠΙΝΑΚΑΣ ΣΤΟΙΧΕΙΩΝ Περίοδοι περιοδικού πίνακα Ο περιοδικός πίνακας αποτελείται από 7 περιόδους. Ο αριθμός των στοιχείων που περιλαμβάνει κάθε περίοδος δεν είναι σταθερός, δηλ. η περιοδικότητα
ZBIRKA POTPUNO RIJEŠENIH ZADATAKA
**** IVANA SRAGA **** 1992.-2011. ZBIRKA POTPUNO RIJEŠENIH ZADATAKA PRIRUČNIK ZA SAMOSTALNO UČENJE POTPUNO RIJEŠENI ZADACI PO ŽUTOJ ZBIRCI INTERNA SKRIPTA CENTRA ZA PODUKU α M.I.M.-Sraga - 1992.-2011.
PARCIJALNI IZVODI I DIFERENCIJALI. Sama definicija parcijalnog izvoda i diferencijala je malo teža, mi se njome ovde nećemo baviti a vi ćete je,
PARCIJALNI IZVODI I DIFERENCIJALI Sama definicija parcijalnog ivoda i diferencijala je malo teža, mi se njome ovde nećemo baviti a vi ćete je, naravno, naučiti onako kako vaš profesor ahteva. Mi ćemo probati
ΓΗ ΚΑΙ ΣΥΜΠΑΝ. Εικόνα 1. Φωτογραφία του γαλαξία μας (από αρχείο της NASA)
ΓΗ ΚΑΙ ΣΥΜΠΑΝ Φύση του σύμπαντος Η γη είναι μία μονάδα μέσα στο ηλιακό μας σύστημα, το οποίο αποτελείται από τον ήλιο, τους πλανήτες μαζί με τους δορυφόρους τους, τους κομήτες, τα αστεροειδή και τους μετεωρίτες.
a; b 2 R; a < b; f : [a; b] R! R y 2 R: y : [a; b]! R; ( y (t) = f t; y(t) ; a t b; y(a) = y : f (t; y) 2 [a; b]r: f 2 C ([a; b]r): y 2 C [a; b]; y(a) = y ; f y ỹ ỹ y ; jy ỹ j ky ỹk [a; b]; f y; ( y (t)
Νόµοςπεριοδικότητας του Moseley:Η χηµική συµπεριφορά (οι ιδιότητες) των στοιχείων είναι περιοδική συνάρτηση του ατοµικού τους αριθµού.
Νόµοςπεριοδικότητας του Moseley:Η χηµική συµπεριφορά (οι ιδιότητες) των στοιχείων είναι περιοδική συνάρτηση του ατοµικού τους αριθµού. Περιοδικός πίνακας: α. Είναι µια ταξινόµηση των στοιχείων κατά αύξοντα
Newtonovi aksiomi: MEHANIKA II. Zadaci dinamike: I. Aksiom: Zakon inercije. II. Aksiom: Osnovni zakon dinamike. III. Aksiom: Zakon akcije i reakcije
Newoo ao: MHANIKA II. do: D Aebero prcp Zao dae I. ao: Zao ercje II. ao: Zao baja III. ao: Zao acje reacje (poajaje z ae) I. Ao: Zao ercje Maerjao jeo oa bez djeoaja ajh a zadržaa aje roaja jedoo praocro
Émergence des représentations perceptives de la parole : Des transformations verbales sensorielles à des éléments de modélisation computationnelle
Émergence des représentations perceptives de la parole : Des transformations verbales sensorielles à des éléments de modélisation computationnelle Anahita Basirat To cite this version: Anahita Basirat.
1. Pojam fazi skupa. 2. Pojam fazi skupa. 3. Funkcija pripadnosti, osobine i oblici. 4. Funkcija pripadnosti, osobine i oblici
Meko računarstvo Student: Indeks:. Poja fazi skupa. Vrednost fazi funkcije pripadnosti je iz skupa/opsega: a) {0, b) R c) N d) N 0 e) [0, ] f) [-, ] 2. Poja fazi skupa 2. Na slici je prikazan grafik: a)
/&25*+* 24.&6,2(2**02)' 24
!! "#$ % (33 &' ())**,"-.&/(,01.2(*(33*( ( &,.*(33*( ( 2&/((,*(33*( 24 /&25** 24.&6,2(2**02)' 24 " 0 " ( 78,' 4 (33 72"08 " 2/((,02..2(& (902)' 4 #% 7' 2"8(7 39$:80(& 2/((,* (33; (* 3: &
SISTEMI NELINEARNIH JEDNAČINA
SISTEMI NELINEARNIH JEDNAČINA April, 2013 Razni zapisi sistema Skalarni oblik: Vektorski oblik: F = f 1 f n f 1 (x 1,, x n ) = 0 f n (x 1,, x n ) = 0, x = (1) F(x) = 0, (2) x 1 0, 0 = x n 0 Definicije
*+,'-'./%#0,1"/#'2"!"./+3(,'4+*5#( *9.!/%#+7(,'#%*!.2 :;!"#/5".+!"#$() $!"#%"&'#$() 50&(#5"./%#0,1"/#'2"+*5#(35&* &*,'2-<:):0&3%!.2=#(,1,.%!.
# #$%&'#$( *+,'-'./%#0,1/#'2./+3(,'4+*5#(355. 678*9./%#+7(,'#%*.2 :; #/5.+#$( *+,'-'./%#0,1/#'2./+3(,'4+*5#(355. 678*9./%#+7(,'#%*.2 #$% $ #%&'#$( 50&(#5./%#0,1/#'2+*5#(35&* &*,'2-
ITU-R P (2009/10)
ITU-R.45-4 (9/) % # GHz,!"# $$ # ITU-R.45-4.. (IR) (ITU-T/ITU-R/ISO/IEC).ITU-R http://www.tu.t/itu-r/go/patets/e. (http://www.tu.t/publ/r-rec/e ) () ( ) BO BR BS BT F M RA S RS SA SF SM SNG TF V.ITU-R
# " $! % $ " & "! # '' '!" ' ' ( &! )!! ' ( *+ & '
" # " $ % $ " & " # '' '" ' ' ( & ) ' ( *+ & ' "#$% &% '($&)$'%$ *($+,& #,-%($%./*, -./ "' ' + -0,$1./ 2 34 2 51 2 6.77.8. 9:7 ; 9:.? 9 9@7 9:> 9@>.77 9 9=< 9@>./= 9:=.7: 9=@.7@ 9::.87./>./7
!"#$ "%&$ ##%&%'()) *..$ /. 0-1$ )$.'-
!!" !"# "%& ##%&%',-... /. -1.'- -13-',,'- '-...4 %. -5"'-1.... /..'-1.....-"..'-1.. 78::8
Langages dédiés au développement de services de communications
Langages dédiés au développement de services de communications Nicolas Palix To cite this version: Nicolas Palix. Langages dédiés au développement de services de communications. Réseaux et télécommunications
Ulazni tok X se raspodeljuje sa određenim verovatnoćama p1, p2 i p3, na tokove X1, X2, i X3. s 1. s 2. s 3
Zadatak Data u 3 ejedaka erver M/M/ tia koji u vezai aralelo. Ukoliko je a ulazu dat itezitet toka, a koji ači ga treba raorediti u aralele grae tako da očekivao vreme odziva bude miimalo? Pozata u redja
C 1 D 1. AB = a, AD = b, AA1 = c. a, b, c : (1) AC 1 ; : (1) AB + BC + CC1, AC 1 = BC = AD, CC1 = AA 1, AC 1 = a + b + c. (2) BD 1 = BD + DD 1,
1 1., BD 1 B 1 1 D 1, E F B 1 D 1. B = a, D = b, 1 = c. a, b, c : (1) 1 ; () BD 1 ; () F; D 1 F 1 (4) EF. : (1) B = D, D c b 1 E a B 1 1 = 1, B1 1 = B + B + 1, 1 = a + b + c. () BD 1 = BD + DD 1, BD =
PRETHODNI PRORACUN VRATILA (dimenzionisanje vratila)
Predet: Mašinski eleenti Proračun vratila strana Dienzionisati vratilo elektrootora sledecih karakteristika: oinalna snaga P = 3kW roj obrtaja n = 400 in Shea opterecenja: Faktor neravnoernosti K =. F
ss rt çã r s t à rs r ç s rt s 1 ê s Pr r Pós r çã ís r t çã tít st r t
ss rt çã r s t à rs r ç s rt s 1 ê s Pr r Pós r çã ís r t çã tít st r t FichaCatalografica :: Fichacatalografica https://www3.dti.ufv.br/bbt/ficha/cadastrarficha/visua... Ficha catalográfica preparada
DIMENZIONISANJE PRAVOUGAONIH POPREČNIH PRESEKA NAPREGNUTIH NA PRAVO SLOŽENO SAVIJANJE
TEORIJA ETONSKIH KONSTRUKCIJA T- DIENZIONISANJE PRAVOUGAONIH POPREČNIH PRESEKA NAPREGNUTIH NA PRAVO SLOŽENO SAVIJANJE 3.5 f "2" η y 2 D G N z d y A "" 0 Z a a G - tačka presek koja određje položaj sistemne
! " #$% & '()()*+.,/0.
! " #$% & '()()*+,),--+.,/0. 1!!" "!! 21 # " $%!%!! &'($ ) "! % " % *! 3 %,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,0 %%4,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,5
7 Algebarske jednadžbe
7 Algebarske jednadžbe 7.1 Nultočke polinoma Skup svih polinoma nad skupom kompleksnih brojeva označavamo sa C[x]. Definicija. Nultočka polinoma f C[x] je svaki kompleksni broj α takav da je f(α) = 0.
Annulations de la dette extérieure et croissance. Une application au cas des pays pauvres très endettés (PPTE)
Annulations de la dette extérieure et croissance. Une application au cas des pays pauvres très endettés (PPTE) Khadija Idlemouden To cite this version: Khadija Idlemouden. Annulations de la dette extérieure
TRIGONOMETRIJSKE FUNKCIJE I I.1.
TRIGONOMETRIJSKE FUNKCIJE I I Odredi na brojevnoj trigonometrijskoj kružnici točku Et, za koju je sin t =,cost < 0 Za koje realne brojeve a postoji realan broj takav da je sin = a? Izračunaj: sin π tg
transformacija j y i x x promatramo dva koordinatna sustava S i S sa zajedničkim ishodištem z z Homogene funkcije Ortogonalne transformacije
promatramo dva oordnatna sustava S S sa zaednčm shodštem z z y y x x blo o vetor možemo raspsat u baz, A = A x + Ay + Az = ( A ) + ( A ) + ( A ) (1) sto vred za ednčne vetore sustava S = ( ) + ( ) + (
Obrada signala
Obrada signala 1 18.1.17. Greška kvantizacije Pretpostavka je da greška kvantizacije ima uniformnu raspodelu 7 6 5 4 -X m p x 1,, za x druge vrednosti x 3 x X m 1 X m = 3 x Greška kvantizacije x x x p
Moguća i virtuelna pomjeranja
Dnamka sstema sa vezama Moguća vrtuelna pomjeranja f k ( r 1,..., r N, t) = 0 (k = 1, 2,..., K ) df k dt = r + t = 0 d r = r dt moguća pomjeranja zadovoljavaju uvjet: df k = d r + dt = 0. t δ r = δx +
ASIMPTOTE FUNKCIJA. Dakle: Asimptota je prava kojoj se funkcija približava u beskonačno dalekoj tački. Postoje tri vrste asimptota:
ASIMPTOTE FUNKCIJA Naš savet je da najpre dobro proučite granične vrednosti funkcija Neki profesori vole da asimptote funkcija ispituju kao ponašanje funkcije na krajevima oblasti definisanosti, pa kako
.1-""" Ap19. npwt.: KATA6UH: TAXYlIPOMIKm:: """"."... HIJ POlJllvio:...
.1-""" KATA6UH: Ap19. npt.: Ap.MTpWOU TAXYlPOMKm:: """"."... HJ POlJllvo:... dhmuh n poualake; KaTaaraalle; troue; 211 KaTa TO ap9po 2 TOU v. 3213/23 (41EK 39/A/31-12-23) 5Aa: EnTpOn EAtvxou lawaf] n pouolok