Значај перфекционизма за разумевање различитих облика несанице

Transcript

1 204 Srp Arh Celok Lek Mar-Apr;140(3-4): DOI: /SARH T ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: Значај перфекционизма за разумевање различитих облика несанице Сања Тотић-Познановић 1,2, Биљана Шаула-Маројевић 2, Мирјана Зебић 2 1 Медицински факултет, Универзитет у Београду, Београд, Србија; 2 Клиника за психијатрију, Клинички центар Србије, Београд, Србија КРАТАК САДРЖАЈ Увод И ст р аж ив ањ а д ос л е дн о п о к а зу ј у п о в е з а н о с т п е р ф е к ц и о н и з м а, к а о м ул т и д и м е н з и о н а л н о г кон струк та, с раз ли чи тим пси хо ло шким и пси хо па то ло шким ста њи ма и осо би на ма. Рет ка су, међу тим, истраживања која су про ве ра ва ла ве зу из ме ђу овог кон цеп та и по ре ме ћа ја спа ва ња, а на - р о ч и т о п ој ед ин и х о бл ик а н е с а н и ц е (и н со м н и ј е). Циљ ра да Циљ ра да је био да се утвр ди да ли ди мен зи је пер фек ци о ни зма мо гу об ја сни ти разли чи те облике несанице: тешко ће за спи ва ња (ини ци јал на ин сом ни ја), те шко ће про сни ва ња, ра - но бу ђе ње (ка сна ин сом ни ја) и су бјек тив ни до жи вљај по ре ме ће ног квалитета спавања (су бјектив на ин сом ни ја). М е т о д е р а д а На узор ку од 254 сту ден та Ме ди цин ског фа кул те та Уни вер зи те та у Бе о гра ду про вер е н ј е п р им ен о м м улт ип л е л и н е ар н е р е г р е си ј е пре дик тив ни зна чај де вет ди мен зи ја пер фек ци о- ни зма (ме ре них Фро сто вом и ска лом Хју и та и Фле та мул ти ди мен зи о нал ног пер фек ци о ни зма) у о д н о с у н а ч ет ир и о бл ик а н ес а н и ц е (м е р е н и х с т ру к т у р и р а н и м у п и т н и ко м). Ре зул та ти Д и м е н з и ј е п е р ф е к ц и о н и з м а с у з н а ч ај н и п р е д и к т о р и св а ко г о д и с п и т и в а н и х о б л и к а про бле ма са спа ва њем. За бри ну тост око ак тив но сти зна чај но пред ви ђа ини ци јал ну ин сом ни ју; н а д ру ге о р иј е нт ис ан и п е рф е к ц и о н и з а м н а н е г а тив ном по лу и дру штве но про пи са ни пер фек цио ни зам су у осно ви те шко ћа про сни ва ња, а ор га ни з а ц и ја и к р и т и ке р о д и т е љ а с у у о сн о в и к а сн е ин сом ни је. Зна чај ни пре дик то ри су бјек тив не ин сом ни је су лич ни стан дар ди и ди мен зи ја ор га низ а ц и ј е и н а д руге о р иј е нт ис ан и п е р ф е к ц и о н и з а м н а н е г а т и в н о м п о л у. Тр и и с п и т и в а н е д и м е н з и ј е од де вет нису се показале зна чај ни ма: за бри ну тост око гре ша ка, оче ки ва ња ро ди те ља и пер фекци о ни зам ори јен ти са н на се бе. За кљу чак Пер фек ци о ни зам се у сво јим раз ли чи тим аспек ти ма мо же сма тра ти фак то ром ко ји у т и ч е н а п о ј е д ин е о бл ике н ес ан иц е, к а о о бл ик а п ор ем ећ ен о г сп ав ањ а. Од и с п ит и в ан и х о бл ик а не са ни це, пер фек ци о ни зам се, као осо би на лич но сти, по ка зао нај зна чај ни јим за раз у ме ва ње субјек тив не ин сом ни је. Кључ не ре чи: осо би не лич но сти; Фро сто ва ска ла мул ти ди мен зи о нал ног пер фек ци о ни зма; Скала мул ти ди мен зи о нал ног пер фек ци о ни зма Хју и та и Фле та; сту ден ти; не са ни ца Correspondence to: Sanja TOTIĆ-POZNANOVIĆ Klinika za psihijatriju Klinički centar Srbije Pasterova 2, Beograd Srbija satotic@gmail.com УВОД Пер фек ци о ни зам је лич ни кон структ ко ји је од де ве де се тих го ди на 20. ве ка пред мет многих истраживања [1]. Појављује се као главни концепт за разумевање индивидуалних разлика у бројним областима функционисања. Ранија одређења дефинишу га као стре мље ње ка не ре ал но ви со ким лич ним стан дар ди ма удру же но с кри тич ком са мопро це ном ка да се ови стан дар ди не до сегну [2]. Фрост (Frost) и са рад ни ци [3], као и Хју ит (Hewitt) и Флет (Flett) [4], ука зу ју на то да је пер фек ци о ни зам мул ти ди мен зи о- нал ни кон цепт. Пре ма Фро сту и са рад ницима [3], он укључује: забринутост око прављења грешака (енгл. concern over mistakes CM), по ста вља ње се би ви со ких стан дар да (енгл. personal standards PS), осећање претеране критичности родитеља родитељска критика (енгл. parental criticism PC), осе ћање да ро ди те љи по ста вља ју ви со ка оче кивања очекивања родитеља (енгл. parental ex pec ta ti ons PE), ори јен ти са ност ка ре ду, пра ви ли ма и ор га ни за ци ји ор га ни за ци ја (енгл. order/organisation O), те сум њу у своје способности да успешно дела (енгл. doubt about actions DA). С дру ге стра не, Хју ит и Флет [4] из два ја ју три ди мен зи је пер фекци о ни зма. Пр ва ди мен зи ја је пер фек ци о- ни зам ори јен ти сан ка се би (енгл. self-ori ented perfectionism SOP). То је интраиндивидуална димензија која укључује очекивања од се бе да се бу де са вр шен, мо ти ва ци ју за постизање нереално високих циљева, строгост у самопроцени, усмереност на неуспехе и грешке. Перфекционизам оријентисан на дру ге (енгл. other-oriented perfectionism OOP) под ра зу ме ва да осо ба по ста вља нере ал но ви со ке зах те ве дру ги ма и кри тички се поставља према њиховим поступцима. Трећа димензија је друштвено прописани перфекционизам (енгл. socially prescribed perfectionism SPP), који подразумева осећа ње осо бе да јој ва жни дру ги по ста вља ју претерано високе захтеве. На основу описане концептуализације структуре перфекционизма, обе групе аутора операционализовале су овај концепт кроз мултидимензионалне скале перфекционизма, инструменте који се најчешће користе у истраживању ове од ли ке лич но сти.

2 Srp Arh Celok Lek. 2012;140(3-4): Емпиријске провере доследно показују повезаност пер фек ци о ни зма с раз ли чи тим емо ци о нал ним, психолошким и међуљудским карактеристикама. Бројне сту ди је уочи ле су по зи тив не ко ре ла ци је пер фек ци о- нистичког стремљења с различитим позитивним особинама, као што су: савесност, екстровертност, истрајност, позитиван афекат, задовољство животом, активно суочавање с проблемима. Истовремено, у значајном броју истраживања уочена је повезаност перфекциони зма с раз ли чи тим пси хо па то ло шким ис по ља ва њима: анксиозношћу и анксиозним поремећајима [1, 3, 5, 6, 7], депресијом [8, 9, 10], дистресом [11-14], поремећа ји ма ис хра не [15, 16], по ре ме ћа ји ма лич но сти [17] и раз ли чи тим пси хо со мат ским по ре ме ћа ји ма [5, 16]. Ме ха ни зми у основи ових ве за су и да ље пред мет истраживања и расправе. Релативно мали број студија, међутим, бавио се проблемом односа перфекционистичких особина и поремећаја спавања. Лунд (Lundh) и са рад ни ци [18] ура дили су пр ву сту ди ју у овој обла сти на узор ку швед ске по пу ла ци је. Ука зу ју ћи на зна чај пре ди спо ни ра ју ћих фак то ра у ви ду цр та лич но сти, ко је има ју уло гу ка ко у начину одговора на стрес, тако и у начину на који се осо бе с од ре ђе ним цр та ма лич но сти су о ча ва ју с проблемима спавања, аутори су закључили да су одређене цр те лич но сти фак то ри ри зи ка за раз вој хроничне несанице (инсомније). Поредећи клинички узорак испитаника с поремећајем спавања са контролном групом здравих особа без овог поремећаја применом скале за процену личности Универзитета Каролинска [19], установили су да особе које пате од поремећаја спавања имају и израженије перфекционистичке особине у ди мен зи ја ма PS и CM. Ауто ри сма тра ју да ова кве црте лич но сти мо гу да бу ду пре ди спо ни ра ју ћи фак то ри за раз вој не са ни це. Слич ну сту ди ју, али с раз ли чи тим ин стру мен ти ма про це не пер фек ци о ни зма, из ве ли су Винсент (Vincent) и Во кер (Walker) [20] код ста нов ни ка Северне Америке. Они су испитивали разлике између особа с поремећајем спавања и особа без овог поремећаја на девет димензија перфекционизма дефинисаних Фро сто вом и ска лом Хју и та и Фле та. Про ве ри ли су и по ве за ност ових ди мен зи ја с раз ли чи тим об ли ци ма несанице (иницијалном инсомнијом, скраћеним временом спавања, субјективним доживљајем квалитета сна). Потврђена је израженост DA, CM и PC код особа с хро нич ном не са ни цом, док се у по гле ду PS гру пе испитаника нису разликовале. Иницијална инсомнија била је повезана с PC у гру пи ис пи та ни ка с по ре мећа јем спа ва ња, док су у кон трол ној гру пи осо бе ко је су свој квалитет сна процењивале лошим истовремено биле и оне које себи постављају високе стандарде (PS). Трећа студија из ове области изведена је у Португалу и обухватила је велики број студената [21]. Њени резул та ти су по ка за ли да су осо бе с по ре ме ћа јем спа вања специфичне само по израженијем уверењу да околина намеће високе стандарде (SPP), док се у дру гим аспек ти ма пер фек ци о ни зма оне не раз ли ку ју од особа без овог поремећаја. Премда све три студије доследно показују повезаност перфекционистичких особина и несанице, реч је о ма лом бро ју ис тра жи ва ња са не кон зи стент ним специфичним резултатима. С тим у вези, сматрали смо да би било корисно наставити истраживање овог проблема, који би дао допринос његовом бољем разумевању. С об зи ром на то да се са мо сту ди ја аме рич ких аутора бавила везом између перфекционизма и различитих облика несанице, наш рад смо конципирали тако да продубимо и проширимо разумевање овог односа. Пажњу смо усмерили на шири спектар облика несанице и посебним методолошким приступом настојали да проценимо релативни значај, односно допринос који пер фек ци о ни зам, као кон цепт, и ње го ви спе ци фич ни аспекти могу имати за разумевање ових модалитета. ЦИЉ РАДА Циљ ра да био је да се про ве ри зна чај ди мен зи ја пер фекционизма за разумевање различитих облика несанице код студената и утврди да ли димензије перфекционизма (ко је од њих и у ко јој ме ри) мо гу об ја сни ти из раженост ране (иницијалне) несанице, тешкоће проснивања, касне (терминалне) несанице и субјективног дожи вља ја ква ли те та спа ва ња (су бјек тив не ин сом ни је). МЕТОДЕ РАДА Студија је обухватила 254 студента пете и шесте године Ме ди цин ског фа кул те та Уни вер зи те та у Бе о гра ду (74 испитаника мушког и 180 женског пола), просечне ста ро сти од 24,5 го ди на (рас пон: 22 34; SD=1,69). За процену перфекционизма коришћене су две мулти ди мен зи о нал не ска ле: Фро сто ва и ска ла Хју и та и Флета. Фростова скала мултидимензионалног перфекционизма (MPS-F) је сте са мо о пи сни упит ник ко ји се са сто ји од 35 став ки гру пи са них у шест под ска ла од којих свака мери специфичну димензију перфекционизма: а) забринутост за грешке (CM); б) сум ња у сопствене поступке (DA); в) високи лични стандарди (PS); г) ве ли ка оче ки ва ња ро ди тељ ска (PE); д) родитељска кри ти ка (PC); и ђ) ори јен ти са ност ка ре ду и ор га низацији (O) [17]. Ова ска ла је пре ве де на на наш је зик и прилагођена потребама истраживања у нашој средини, а по у зда ност ска ле се по ка за ла за до во ља ва ју ћом [22]. Одговори су дати на петостепеној скали Ликертовог (Likert) ти па, где ви ши ско ро ви ука зу ју на из раже ни ји пер фек ци о ни зам. Ска ла мул ти ди мен зи о налног пер фек ци о ни зма Хју и та и Фле та је та ко ђе са мо о- пи сни упит ник, ко ји се са сто ји од 45 став ки гру пи саних у три подскале: а) перфекционизам усмерен ка себи (SOP); б) перфекционизам усмерен на друге (OOP); и в) друштвено прописани перфекционизам (SPP). Одго во ри су из ра же ни сед мо сте пе ном ска лом Ли кер товог типа, при чему виши скорови указују на изражени ји пер фек ци о ни зам [4].

3 206 Тотић-Познановић С. и сар. Значај перфекционизма за разумевање различитих облика несанице Табела 1. Разлике између аритметичких средина жена и мушкараца у димензијама перфекционизма Table 1. Mean differences between women and men in perfectionism dimensions t p DM CM забринутост за грешке; DA сумња у сопствене поступке; PS велика очекивања родитеља; PE критика родитеља; O ред и организација; PC ли ч ни стандарди; SOP перфекционизам оријентисан на себе; OOP перфекционизам оријентисан на друге; SPP друштвено очекивани пер фекцио ни зам; DM разлика аритметичких средина између жена и мушкараца CM concern over mistakes; DA doubts about actions; PS personal standards; PE parental expectations; O order/organisation; PC parental criticism; SOP self-oriented perfectionism; OOP other-oriented perfectionism; SPP socially-prescribed perfectionism; DM mean difference between women and men За процену различитих облика несанице коришћен је струк ту ри ра ни ин тер вју са пет пи та ња. Пр ва три пи та ња пре у зе та су из Ха мил то но ве (Hamilton) ска ле за процену депресивности, а односе се на: а) рану или иницијалну инсомнију, односно тешкоће уснивања; б) по ре ме ћен и ис пре ки дан сан, од но сно те шко ће проснивања; и в) касну или терминалну инсомнију, односно ра но бу ђе ње [23]. Оста лим два ма пи та њи ма процењује се субјективни доживљај квалитета спавања: 1) самопроцена квалитета спавања, и 2) осећај умора, односно одмора након спавања. Укупан скор на последње две ставке представља показатељ субјективне инсом ни је. Од го во ри су да ти на тро сте пе ној ска ли Ликертовог типа, при чему виши скор указује на израженије незадовољство квалитетом спавања. Будући да је ме ђу ис пи та ни ци ма би ло ви ше же на, одступање узорка од очекиване расподеле према полу про ве ре но је χ 2 -тестом. Осетљивост зависних и незави сних ва ри ја бли на пол не раз ли ке ис пи та на је Студентовим t-тестом за независне узорке. Мултипла лине ар на ре гре си ја ра ђе на је да би се утвр ди ли уку пан и појединачан допринос димензија перфекционизма разумевању сваког од облика несанице, односно предиктивна снага димензија перфекционизма за различите модалитете овог облика поремећаја спавања. Подаци добијени истраживањем су прелиминарно анализирани, како би се проверили услови за ову анализу нор мал но сти, ли не ар но сти и хо ме сци да стич но сти, и искључила колинеарност између зависних варијабли. РЕЗУЛТАТИ Разлике између полова у димензијама перфекционизма и облицима несанице У групи испитаника било је значајно више особа женског по ла (70,9%; χ 2 =44,236; p<0,0005). Ипак, ста ти стички значајне разлике између мушкараца и жена није било ни у једној од испитиваних варијабли (Табеле 1 и 2). Табела 2. Разлике између аритметичких средина жена и мушкараца у погледу облика несанице Table 2. Mean differences between women and men in sleeping disorder modalities Рана инсомнија Early insomnia Тешкоће проснивања Difficulties during sleep Касна инсомнија Late insomnia Дакле, чињеница да је у нашем узорку било значајно више жена није утицала на резултате студије. Значај перфекционизма за предвиђање тешкоћа уснивања (иницијална инсомнија) Перфекционизам је статистички значајан предиктор про бле ма за спи ва ња, при че му ме ре на ди мен зи ја ма пер фек ци о ни зма об ја шња ва ју 6,7% ва ри јан се ско рова на скали иницијалне инсомније (R 2 =0,067; F=1,903; p<0,05). Од свих испитиваних димензија, међутим, само DA систематски објашњава овај проблем (β=0,171; p<0,05), (Та бе ла 3). Код осо ба ко је ви ше бри ну око компе тент но сти у оба вља њу сво јих ак тив но сти по сто ји већа вероватноћа да теже заспивају. Значај перфекционизма за предвиђање тешкоћа проснивања Субјективна инсомнија Subjective insomnia t p DM Перфекционизам је у вези са скраћеним укупним временом спавања, а његове особине објашњавају 10,3% ва ри јан се на ва ри ја бли пот пу не не са ни це (R 2 =0,103; F=3,049; p<0,005). OOP (β=-237; p<0,005) и SPP (β=0,223; p=0,01) јесу димензије перфекционизма које статистички зна чај но пред ви ђа ју про блем пот пу не не са ни це, док друге димензије нису значајне (Табела 4). Постоји вероватноћа да ће особе које друге виде као захтевне пре ма њи ма, као и оне ко је не по ста вља ју ви со ке зах- Табела 3. Значај димензија перфекционизма предвиђању ране инсомније Table 3. Perfectionism dimension contribution to early sleeping insomnia prediction β p * * p значајно на нивоу 0,05 * p significant at the level 0.05 doi: /SARH T

4 Srp Arh Celok Lek. 2012;140(3-4): Табела 4. Значај димензија перфекционизма предвиђању тешкоћа проснивања Table 4. Perfectionism dimension contribution in the prediction of difficulties during the sleep β p ** 0.010* * p значајно на нивоу 0,01; ** p значајно на нивоу 0,005 * p significant at the level 0.01; ** p significant at the level Табела 5. Значај димензија перфекционизма предвиђању касне инсомније Table 5. Perfectionism dimension contribution in late insomnia prediction β p * 0.035* * p значајно на нивоу 0,05 * p significant at the level 0.05 Табела 6. Значај димензија перфекционизма предвиђању субјективне инсомније Table 6. Perfectionism dimension contribution in subjective insomnia prediction β p ** 0.034* ** * * p значајно на нивоу 0,05; ** p значајно на нивоу 0,005 * p significant at the level 0.05; ** p significant at the level теве другима, имати проблема с поремећеним, испрекиданим током спавања. Предиктивни значај перфекционизма у погледу проблема раног буђења (касна инсомнија) Перфекционизам се показао значајним и за разумевање проблема раног буђења: ове димензије заједно објашњавају 8,9% варијансе скорова на скали терминалне инсомније (R 2 =0,089; F=2,593; p<0,01). Појединачно, међутим, статистички значајна предиктивна важност за проблем раног буђења установљена је само за димензије O (β=0,163; p<0,05) и PC (β=0,185; p<0,05), (Табела 5). Што је осо ба би ла ви ше из ло же на кри ти ци ро дитеља, односно што је више пажње посвећивала органи за ци ји, ре ду и пра ви ли ма, то је би ла ве ћа ве ро ватноћа да ће бити склона ранијем буђењу од пожељног. Могућност предвиђања субјективног доживљаја поремећеног спавања (субјективна инсомнија) на основу димензија перфекционизма Субјективни доживљај поремећеног спавања се такође по ка зао си сте мат ски по ве за ним са пер фек ци о нистичким особинама личности: нешто мање од 17% варијансе скорова на скали субјективне инсомније може се објаснити скоровима на димензијама перфекционизма (R 2 =0,169; F=5,438; p<0,0005). Четири од девет испитиваних димензија значајне су за предвиђање субјективне процене квалитета спавања: DA, PS, O и OOP (Та бе ла 6). Бри га осо бе да ли је спо соб на да успе шно дела (β=0,303; p<0,005) даје највећи допринос предвиђа њу овог про бле ма, а за тим из о ста нак ин те ре со вања за организованост и правила понашања (β=-0,238; p<0,005). Димензије лични стандарди (β=0,190; p<0,05) и изостанак високих очекивања од других (β=-0,160; p<0,05) доприносе мање, али статистички значајно. ДИСКУСИЈА Ре зул та ти ис тра жи ва ња по ка зу ју да је пер фек ци о низам ва жан кон цепт за раз у ме ва ње свих ис пи ти ва них облика несанице: у односу на сваки облик, неке од димензија перфекционизма показале су се предиктивно зна чај ним. Та ко ђе је по ка за но да ни су све ди мен зи је пер фек ци о ни зма зна чај не за пред ви ђа ње ових пробле ма спа ва ња, што је у скла ду с ра ни је опи са ним истраживањима. Тако, на пример, забринутост око сопствених грешака, велика очекивања родитеља и перфекционизам оријентисан на себе нису били значајни предиктори. С друге стране, наше истраживање издвојило је шири спектар значајних димензија перфекцио ни зма за пред ви ђа ње не са ни це не го прет ход не студи је. Мо же се прет по ста ви ти да је у осно ви те дис крепанције методолошка разлика између нашег и ранијих истраживања. Наиме, док су други аутори користили униваријантну или биваријантну анализу (разлике између група на свакој варијабли посебно или корелације између варијабли), мултиваријантна метода линеарне регресије, која је примењена у нашем раду, дала је могућ ност оп сер ва ци је за јед нич ког, али и је дин стве ног доприноса сваке од независних варијабли (димензија перфекционизма) када се искључи ефекат преклапања између њих. Ова методолошка разлика је нарочито зна чај на ако се има у ви ду по ве за ност ових ди мензија, односно интерна конзистентност обе коришћене ска ле пер фек ци о ни зма [4, 17]. Мул ти ва ри јант на ана-

5 208 Тотић-Познановић С. и сар. Значај перфекционизма за разумевање различитих облика несанице лиза могла је допринети финијем разликовању и издва ја њу ре ле вант них ва ри ја бли. Добијени резултати су показали да се у основи различитих облика несанице налазе различите димензије пер фек ци о ни зма, што је у скла ду с оп штим за пажа њи ма Вин сен та и Во ке ра [20] и Де Азе ве до ве (De Azevedo) и сарадника [21]. Међутим, налази ових студи ја и на шег ис тра жи ва ња не мо гу се у пот пу но сти по ре ди ти, ни ти су по је ди нач ни ре зул та ти увек са гласни, због низа методолошких разлика: у избору испитаника, метода обраде података, броја, врсте и показатеља облика несанице. Тако се на основу резултата ис тра жи ва ња Вин сен та и Во ке ра [20] мо же за кљу чити да проблем заспивања имају особе које своје родите ље опа жа ју као пре те ра но кри тич ки оријентисане, док продужену латенцу сна у нашем раду објашњава склоност особе да претерано брине око компетентности за сво је ак тив но сти. И у њи хо вом и у на шем раду су бјек тив на ин сом ни ја по ве за на је с ви со ким личним стандардима, али према подацима наше студије, за разумевање овог про блема значајан је и низ дру гих аспеката перфекционизма. Како Винсент и Вокер [20] нису разматрали континуитет и стабилност спавања (проблем проснивања), а наша студија није се бавила његовим трајањем, ови резултати се не могу поредити. У студији Де Азеведове и сарадника [21] показано је да је друштвено прописани перфекционизам (SPP) једина димензија перфекционизма која је конзистентно повезана са самопроценом поремећаја спавања, независно од пола испитаника. Резултати овог и нашег истраживања не могу се у потпуности поредити, с обзиром на то да је у на шој сту ди ји по сма тра но не ко ли ко аспеката несанице, а поред скале Хјуита и Флета, примењена је и Фростова скала. Упркос поменутим разликама у методолошком приступу, уочава се да су резултати нашег истраживања у извесним аспектима сагласни с налазима Де Азеведове и сарадника [21]. Наи ме, ови ауто ри ука зу ју на зна чај ве зе SPP и несанице, повезаност SPP и PC и непостојање разлике у односу на пол испитаника, што је слично резултатима нашег ис тра жи ва ња. Иако у мно гим ра до ви ма ни је циљ но испитивана или није утврђена веза пола испитаника и не са ни це, не ка ис тра жи ва ња ипак указу ју на већу склоност жен а ка не са ни ци [24], што у на шој сту ди ји није уочено. У сваком случају, налази да су различите димензије перфекционизма одговорне за различите проблеме спавања заслужују даље емпиријске провере кроз поновљене студије с уједначеним методолошким приступом и дугорочним праћењем, као провером стабилности несанице током времена, али и њене по ве за но сти с по је ди ним ди мен зи ја ма пер фек ционизма у времену [25]. Кон цепт пер фек ци о ни зма се у на шем ис тра жи вању по ка зао нај зна чај ни јим у пред ви ђа њу су бјек тивног доживљаја квалитета спавања, те је тако у односу на овај модалитет издвојен највећи број предиктивно значајних димензија које су објасниле и највећи проце нат (око 17%) ва ри јан се ско ро ва на ска ли су бјектив не ин сом ни је. Мо гу ће је да пер фек ци о ни стич не особе теже савршенству, па тако свако одступање од савршеног процењују тежим него што то чине особе ко је не ма ју из ра же ну ову осо би ну. То ме у при лог гово ри и по да так да су ви со ки лич ни стан дар ди (PS) од свих значајних димензија најјачи предиктор субјектив не ин сом ни је у овом ис тра жи ва њу (Та бе ла 6). Такође је показано да перфекционистичне особе очекују да њи хо во спа ва ње бу де са вр ше но, те да по ста ју фрустриране сваким одступањем од овог очекивања [26]. За раз ли ку од ре зул та та прет ход них ис тра жи ва ња, на ши по да ци ука зу ју на то да пер фек ци о ни зам ни је увек у оче ки ва ној, по зи тив ној ве зи с по је ди ним обли ци ма не са ни це. Из о ста нак ин те ре со ва ња за ор гани зо ва ност, ред и пре ци зност, те из о ста нак ви со ких очекивања од других у основи су субјективног доживљаја лошег квалитета спавања, а што су мања очекива ња од дру гих љу ди, то је ве ћа ве ро ват но ћа скра ћеног времена спавања. Ови подаци показују да и негативан пол перфекционизма може бити вулнерабилан на про бле ме са спа ва њем. Иако ауто ри при ме ње них скала перфекционизма нису разматрали психолошко зна че ње ни ских ско ро ва, мо же се, на при мер, претпоставити да слабо интересовање за организованост, ред и пра ви ла по на ша ња за по сле ди цу има ха о тично и неефикасно функционисање, што ремети остваре ње ци ље ва и по тре ба, повећа ва на пе тост, а се кундар но чи ни да се осо ба и по сле спа ва ња осе ћа уморно, па спавање процењује као неквалитетно. Негативан пол социјалне димензије перфекционизма (висока оче ки ва ња од дру гих) мо же од ра жа ва ти дру штвену изолованост или незаинтересованост, што концепту ал но из ла зи из окви ра од ре ђе ња пер фек ци о ни зма и по ста вља пи та ње да ли је пер фек ци о ни зам осо бина лич но сти ко ја се мо же кон цеп ту а ли зо ва ти и оцени ти као по себ на цр та лич но сти, или је то аспект неког ши рег кон струк та. Ко нач но, иако се пер фек ци о- ни зам до след но по ка зао ва жним за раз ли чи те об лике несанице, он се вероватно не убраја у најзначајније покретаче овог проблема. Проценат објашњене варијансе у скоровима показатеља несанице и скоровима на ди мен зи ја ма пер фек ци о ни зма је ни зак: од 7% (иницијална инсомнија) до 17% (субјективна инсомни ја). С тим у ве зи, пер фек ци о ни зам, од но сно ње гове специфичне димензије, можемо разумети као фактор вулнерабилности за раз вој овог про бле ма са спавањем, који тек удружен са другим чиниоцима може имати за последицу поремећај ове животне функције. На слич не прет по став ке ука зу ју и дру ги ауто ри, сматра ју ћи да су цр те лич но сти са мо део ве ће гру пе психолошких и физиолошких фактора у интеракцији који имају предиспонирајућу улогу у настанку и одржавању несанице [27]. Такође, многа истраживања указу ју на то да је пер фек ци о ни зам у ве зи са ни зом психо па то ло шких син дро ма чи ја је ве за с по ре ме ћа ји ма спавања позната, а најчешћи су депресивност, анксио зност и стрес. Мо гу ће је, да кле, да су емо ци о нал ни поремећаји варијабле посредници између перфекционизма и поремећаја спавања, те да су перфекционистичке особине индиректни предиктори несанице. На doi: /SARH T

6 Srp Arh Celok Lek. 2012;140(3-4): такав закључак указују и резултати Јансон-Фрејмарка (Jansson-Fröjmark) и Лин то на (Linton) [28], ко ји су испитивали предиктивност димензија CM (забринутост око грешака) и PS (лични стандарди) и несанице код опште популације, те уочили да, када је контролисан ефе кат стре са (анк си о зност и де пре сив ност), ди мензи је пер фек ци о ни зма ни су има ле пре дик тив ни значај. Ови аутори су, међутим, испитивали значај само две ди мен зи је пер фек ци о ни зма за не са ни цу, та ко да се њи хов за кљу чак не мо же од но си ти и на све ди мензије, односно на шири концепт перфекционизма, без додатних истраживања. От кла ња њем не ких од огра ни ча ва ју ћих фак то ра овог истраживања, у будућим би се на свеобухватнији начин могла утврдити природа повезаности димензија перфекционизма и несанице. Једно од ограничења наше студије јесте то што емоционална стања, попут де пре сив но сти и анк си о зно сти, ни су кон тро лиса на. При ро ду ме ђу од но са пер фек ци о ни зма, као релативно трајне особине личности, пролазних емоционалних стања и несанице свакако би требало испита ти у на ред ним ис тра жи ва њи ма. Дру го огра ни че ње овога рада јесте чињеница да је однос између димензи ја пер фек ци о ни зма и не са ни це ис пи ти ван код студената, те се добијени подаци не могу са сигурношћу односити и на друге популационе групе. Пожељно би било проверити овај однос код особа исте старосне доби, али с клинички потврђеном несаницом. Још једно огра ни че ње овог ис тра жи ва ња је сте у то ме што ни је било дугорочног праћења, односно посматрања одржавања несанице током времена, па специфичнија улога перфекционистичких црта личности у настанку несанице није довољно разјашњена, што у будућим истражи ва њи ма сва ка ко тре ба учини ти. ЗАКЉУЧАК Резултати студије показују да су димензије перфекцио ни зма ста ти стич ки зна чај ни пре дик то ри не са ни це. Различите димензије леже у основи различитих облика овог поремећаја. Три од девет испитиваних димензија нису се показале важним за разумевање овог проблема: забринутост око грешака, велика очекивања родитеља и перфекционизам оријентисан на себе. Димензије оријентација ка организацији и реду и постављање високих стандарда другима показале су се значајним предикторима на свом негативном полу. Од свих испитиваних облика несанице, перфекционизам се показао најзначајнијим за разумевање субјективне инсомни је. Иако ва жан, пер фек ци о ни зам има систематски, али мали, значај за разумевање овог по ре ме ћа ја и може се раз у ме ти пре као фак тор вулнерабилности, како за несаницу, тако и за друга психопатолошка стања која су у вези с поремећајима спавања, те ове сложе не ме ђу од но се тек тре ба ра све тли ти. ЛИТЕРАТУРА 1. Shafran R, Mansell W. Perfectionism and psychopatology: a review of research and treatment. Clin Psychol Rev. 2001; 21: Hamachek DE. Psychodynamics of normal and neurotic perfectionism. Psychology: A Journal of Human Behavior. 1978; 15: Frost RO, Benton N, Dowrick PW. Self-evaluation, videotape review and disphoria. J Soc Clin Psychol. 1990; 9: Hewitt PL, Flett GL. Perfectionism in the self and social contexts: conceptualization, assessment, and association with psychopathology. J Pers Soc Psychol. 1991; 60: Hewitt PL, Flett GL, Dyck DK. Self-oriented perfectionism, neuroticism, and anxiety. Pers Individ Dif. 1989; 20: Flett GL, Hewitt PL, Endler NS,Tassone C. Perfectionism and components of state and trait anxiety. Pers Individ Dif. 1994; 13: Antony MM, Purdon CL, HutaV, Swinson RP. Dimensions of perfectionism across the anxiety disorders. Behav Res Ther. 1998; 36: Hewitt PL, Flett GL. Dimensions of perfectionism in unipolar depression. J Abnorm Psychol. 1991; 100: Hewitt PL, Flett GL, Ediger E. Perfectionism and depression: longitudinal assessment of a specific vulnerability hypothesis. J Abnorm Psychol. 1996; 105: Flett GL, Hewitt PL, Blankstein KR, Mosher SW. Perfectionism, life events,and depressive symptoms: a test of a diathesis-stress model. Curr Psychol. 1995; 14: Bolger N, Zuckerman A. A framework for studying personality in the stress process. J Pers Soc Psychol. 1995; 69: Chang EC, Rand KL. Perfectionism as a predictor subsequent adjustment: evidences for a specific diathesis stress mechanism among college students. J Couns Psychol. 2000; 47: Cox BJ, Enns MW, Clara IP. The multidimensional structure of perfectionism in clinically distressed and college student samples. Psychol Assess. 2002; 14: Hewitt PL, Flett GL. Dimensions of perfectionism, daily stress, and depression: a test of the specific vulnerability hypothesis. J Abnorm Psychol. 1993; 102: Bulik CM, Tozzi F, Anderson C, Mazzeo SE, Aggen S, Sullivan PF. The relation between eating disorders and components of perfectionism. Am J Psychiatry. 2003; 160: Magnusson AE, Nias DKB, White PD. Is perfectionism associated with fatigue? J Psychosom Res. 1996; 41: Frost RO, Marten P, Lahart C, Rosenblate R. The dimensions of perfectionism. Cognit Ther Res. 1990; 4: Lundh LG, Broman JE, Hetta J, Saboonchi F. Perfectionism and insomnia. Scandinavian Journal of Behaviour Therapy. 1994; 23: Schalling D, Edman G. The Karolinska Scales of Personality (KSP) Manual: An Inventory for Assessing Temperament Dimensions Associated with Vulnerability for Psychosocial Deviance. Stockholm, Sweden: Department of Psychiatry, Karolinska Institutet; Vincent NK, Walker JR. Perfectionism and chronic insomnia. J Psychosom Res. 2000; 49: de Azevedo MH, Soares MJ, Bos SC, Gomes AA, Maia B, Marques M, et al. Perfectionism and sleep disturbance. World J Biol Psychiatry. 2009; 10: Milojević M, Stojiljković S, Todorović J, Kašić K. Ciljevi postignuća i perfekcionizam gimnazijalaca. Psihologija. 2009; 42: Hamilton M. A rating scale for depression. J Neurol Neurosurg Psychiatry. 1960; 23: Zhang B, Wing YK. Sex differences in insomnia: a meta-analysis. Sleep. 2006; 29: Azevedo MH, Bos SC, Soares MJ, Marques M, Pereira AT, Maia B, et al. Longitudinal study on perfectionism and sleep disturbance. World J Biol Psychiatry ; 11: Morin CM, Vallières A, Ivers H. Dysfunctional Beliefs and Attitudes about Sleep (DBAS): validation of a brief version (DBAS-16). Sleep. 2007; 30: van de Laar M, Verbeek I, Pevernagie D, Aldenkamp A, Overeem S. The role of personality traits in insomnia. Sleep Med Rev. 2010; 14: Jansson-Fröjmark M, Linton SJ. Is perfectionism related to preexisting and future insomnia? A prospective study. Br J of Clin Psychol. 2007; 46:

7 210 Тотић-Познановић С. и сар. Значај перфекционизма за разумевање различитих облика несанице Significance of Perfectionism in Understanding Different Forms of Insomnia Sanja Totić-Poznanović 1,2, Biljana Šaula-Marojević 2, Mirjana Zebić 2 1 School of Medicine, University of Belgrade, Belgrade, Serbia; 2 Clinic for Psychiatry, Clinical Centre of Serbia, Belgrade, Serbia SUMMARY Introduction Studies consistently show a connection between perfectionism as a multidimensional construct with various psychological and psychopathological states and characteristics. However, studies that analyze the connection between this concept and sleep disturbances, especially modalities of insomnia, are rare. Objective The aim of this study was to examine whether dimensions of perfectionism can explain different forms of insomnia; difficulties initiating sleep (insomnia early), difficulties during the sleep (insomnia middle), waking in early hours of the morning (insomnia late) and dissatisfaction with sleep quality (subjective insomnia). Methods The sample consisted of 254 students of the School of Medicine in Belgrade. Predictive significance of nine perfectionism dimensions, measured by Frost s and Hewitt s and Flett s scales of multi-dimensional perfectionism, related to four modalities of insomnia, measured by a structured questionnaire, was analyzed by multiple linear regression method. Results Perfectionism dimensions are significant predictors of each of the tested forms of insomnia. Doubt about actions significantly predicts initial insomnia; to other-oriented perfectionism in the negative pole and socially prescribed perfectionism underlie the difficulties during the sleep, while organization and parental criticism underlie late insomnia. Significant predictors of subjective insomnia are personal standards and organization and to other-oriented perfectionism on the negative pole. Three of nine analyzed dimensions were not confirmed as significant; concern over mistakes, parental expectations and self-oriented perfectionism. Conclusion Various aspects of perfectionism can be considered as a vulnerability factor for understanding some forms of insomnia. Out of all forms of insomnia tested, perfectionism as the personality trait proved to be the most significant for understanding subjective insomnia. Keywords: personality features; Frost s scale of multidimensional perfectionism; Hewitt s and Flett s scale of multidimensional perfectionism; students; insomnia Примљен Received: 28/06/2010 Прихваћен Accepted: 08/07/2010 doi: /SARH T