Patološka fiziologija Završni test

Transcript

1 Patološka fiziologija Završni test Ime i prezime Broj indeksa Datum polaganja Grupa Završni test sadrži 30 pitanja. Odgovara se zaokruživanjem naznačenog broja tačnih odgovora, odnosno dopisivanjem odgovora u odgovarajući prostor. 1. Početna ili latentna faza bolesti obuhvata period: (2) a) od delovanja etiološkog faktora do pojave prvih simptoma bolesti b) od delovanja etiološkog faktora do pojave prvih specifičnih simptoma bolesti c) inkubacije kada su u pitanju infektivne bolesti d) koji se kod svih bolesti odvija identično, bez obzira na vrstu etiološkog agensa e) u kome specifični simptomi bolesti slabe, tj. nastaje remisija (remissio) bolesti 2. Mehanizmi dejstva slobodnih radikala su: (2) a) lipidna peroksidacija nastala dejstvom slobodnih radikala na nezasićene masne kiseline u membranama ćelije b) aktivacija sulfhidrilnih (SH) grupa u aktivnim centrima enzima c) prekidi u građi nukleotidnih lanaca DNK, koji dovode do oštećenja genetskog materijala ćelije d) smanjenje propustljivosti ćelijske membrane e) odvajanje ribozoma od granuliranog endoplazmnog retikuluma i smanjenje sinteze proteina 3. Smatra se da je inicijalni događaj u nastanku ireverzibilnih oštećenja ćelije u uslovima hipoksije: (1) 4. Aktivacija fagocita praćena respiracijskim praskom uključuje: (3) f) smanjenje stvaranja hijaluronske kiseline u vezivnom tkivu g) smanjenje aktivnosti heksozomonofosfatnog šanta h) povećanje potrošnje kiseonika i) povećanje stvaranja vodonik peroksida j) povećanje proizvodnje superoksidnih anjona k) smanjenje proizvodnje nepotpuno redukovanih oblika kiseonika

2 5. Za zapaljenjski proces su tačna sledeća tvrđenja: (3) a) C3a i C5a komponente komplementa u akutnoj zapaljenjskoj reakciji dovode do hemotaksijskog privlačenja leukocita b) Kinini su medijatori zapaljenja koji nastaju u metaboličkom putu arahidonske kiseline c) Zapaljenje predstavlja nespecifičnu reakciju tkiva na oštećenje izazvano različitim etiološkim agensima d) Zapaljenje karakteriše usporena sedimentacija eritrocita e) Inflamacijski odgovor odlikuje porast koncentracije IL-1, IL-6 i TNF u plazmi f) Histamin je medijator zapaljenja koji dovodi do smanjene propustljivosti krvnih sudova 6. Citokini koji imaju ključnu ulogu u patogenezi groznice su: (3) a) afgf b) bfgf c) IL-1 d) IL-6 e) PGE 2 f) PGI 2 7. Najčešći uzročnici sekundarne hiperholesterolemije su: (2) a) hipotireoza b) monoklonske gamapatije (mijelomi, makroglobulinemije, limfomi) c) sistemski eritemski lupus (SLE) d) hipourikemija e) prekomerno konzumiranje alkohola 8. Periferna rezistencija na insulin je čest pratilac: (2) a) gojaznosti b) anoreksije c) metaboličkog sindroma d) marazma e) kvašiorkora 9. Opekotine, nefrotski sindrom, enteropatije, ciroza jetre, srčana insuficijencija i dehidracija uzrokuju smanjenje koncentracije: (1) a) albumina b) globulina c) fibrinogena d) fibrinolizina 10. Koja proteinska frakcija u serumu predstavlja najznačajniji pokazatelj hipoproteinemije?: (1) 11.Za anemije su tačna sledeća tvrđenja: (3) a) Perniciozna anemija najčešće nastaje zbog nedostatka unutrašnjeg (Kaslovog /Castle/) faktora b) Urođeni nedostatak enzima piruvat kinaze dovodi do aplastične anemije c) Povećanje broja retikulocita u perifernoj krvi zapaža se kod hemolitičkih anemija d) Genetski poremećaj sinteze hemoglobina odlikuje sideropenijsku anemiju e) Prisustvo megalocita u razmazu periferne krvi karakteristično je za pernicioznu anemiju f) Aplastična anemija je najzastupljenija anemija u svim uzrasnim grupama ljudi

3 12. Kod hronične mijeloidne leukemije zapaža se: (2) a) hromozomska aberacija poznata kao Filadelfija hromozom b) povećano prisustvo bazofilnih leukocita u perifernoj krvi c) povećano prisustvo bazofilno punktiranih eritrocita (BPE) u kostnoj srži d) prisustvo Gumprehtovih (Gumprecht) senki u perifernoj krvi e) prisustvo poslednjih ostataka ribonukleoproteina jedra u eritrocitima 13.Povišeni krvni pritisak (hypertensio arterialis) dovodi do ubrzanog nastanka: (2) a) ateroskleroze b) ishemijske bolesti srca c) hemohromatoze d) hemoglobinopatija e) hipovolemijskog šoka 14.Neurohumoralni mehanizmi koji se aktiviraju tokom insuficijencije srca su: (2) a) aktivacija parasimpatikusnog dela autonomnog nervnog sistema (PSANS) b) aktivacija simpatikusnog dela autonomnog nervnog sistema (SANS) c) aktivacija renin-angiotenzin-aldosteron sistema (RAAS) d) sekrecija glukagona e) sekrecija kortizola 15.Tromboza je 16.HOBP je, koja obuhvata. 17.Za ulkusnu bolest su tačna sledeća tvrđenja: (3) a) Stres ulkus može nastati usled hiperaciditeta izazvanog prekomernom stimulacijom vagusa b) Peptički ulkus odlikuje fokalni prekid kontinuiteta mukoze gastrointestinalnog trakta, koji zahvata celu debljinu epitela c) Peptički ulkus karakteriše difuzno oštećenje površinskog dela epitela d) Hipertrofija mukoze želuca i duodenuma je glavna karakteristika ulkusne bolesti e) Nesteroidni antiinflamacijski lekovi dovode do nastanka ulkusne bolesti inhibicijom sinteze prostaglandina f) Stres ulkus može nastati usled oštećenja mukusne barijere arterijskom hiperemijom 18.Dijareja je. Najčešće nastaje usled 19.Hepatičnu encefalopatiju karakteriše: (3) a) taloženje žučnih boja u centralnom nervnom sistemu b) povećanje koncentracije amonijaka u krvi c) hiperglikemija d) ketoacidoza e) nagomilavanje amonijaka, glutamina i oksoglutarata u mozgu i likvoru f) značajna metabolička uloga merkaptana i aminokiselina sa razgranatim lancima

4 20.Za akutnu bubrežnu insuficijenciju (ABI) tačna su sledeća tvrđenja: (2) a) poliurija se javlja kod 70%-80% bolesnika b) sistemski krvni pritisak se smanjuje usled poliuruje c) koncentracija azotnih materija u krvi se progresivno povećava d) hipernatrijemija je posledica oštećenja epitela bubrežnih tubula e) hiperkalijemija je posledica smanjenog izlučivanja jona kalijuma, povećanog katabolizma, acidoze i hipoksije 21.Sekundarni oblici šećerne bolesti (diabetes mellitus) mogu nastati: (3) a) razaranjem β ćelija Langerhansovih ostrvaca pankreasa u toku nekih endokrinopatija b) usled poremećaja sinteze i sekrecije insulina c) razaranjem egzokrinog pankreasa d) razaranjem α ćelija Langerhansovih ostrvaca u toku nekih endokrinopatija e) usled zapaljenjskih procesa u egzokrinom pankreasu f) usled defekata receptora za insulin 22.Kušingov (Cushing) sindrom se manifestuje: (3) a) razgradnjom mišića i kostiju (mišićna hipotrofija i osteoporoza) b) razvojem gojaznosti centralnog tipa c) pojačanom glikoneogenezom (steroidni dijabetes) d) hipovolemijom e) hipokaliurijom f) hipokortizolemijom 23.Glavne manifestacije poremećaja perifernog motornog neurona su: (3) 24.Kod Parkinsonove bolesti postoji selektivna degeneracija ćelija: (2) a) prednjih rogova kičmene moždine b) zadnjih rogova kičmene moždine c) gama (γ) eferentnog motornog sistema d) moždanog stabla e) bazalnih ganglija 25.Primarni oblik Sjegrenovog (Sjőgren) sindroma odlikuje poremećaj lučenja: (1) a) suznih i pljuvačnih žlezda b) žlezda u želucu i pankreasu c) polnih žlezda d) žlezda u traheji i bronhijama 26.Za bol su tačna sledeća tvrđenja: (2) f) Osetljivost receptora za bol je konstantna, tj., ne menja se usled oštećenja tkiva g) A-alfa nervna vlakna učestvuju u sprovođenju bolne draži u moždanu koru h) A-gama nervna vlakna učestvuju u sprovođenju bolne draži u moždanu koru i) Bolni stimulus uzrokuje oštećenje tkiva koje dovodi do oslobađanja medijatora i nadražaja receptora za bol j) Receptori za bol su slobodni nervni završeci (nociceptori)

5 27.U usnoj duplji nedostatak vitamina B2 se manifestuje: (3) a) promenama u uglovima usana (cheilitis angularis) b) pojavom plameno crvenog edematoznog jezika, kod koga je atrofirao pokrivač c) olakšanim nastankom infekcija d) uvećanjem parotidnih žlezda e) trnjenjem jezika f) žarenjem i peckanjem čitave usne duplje 28.Oralne promene kod pacijenata sa cirozom jetre su: (3) a) angularni heilitis b) glositis c) uvećanje parotidnih žlezda d) otvoreni zagrižaj e) oralna kandidijaza f) poremećaji u razvoju gornje vilice 29.Oralne promene kod dece obolele od leukemije su: (4) a) kasnije nicanje zuba b) otvoreni zagrižaj c) nastanak progenije d) ulceracije e) infekcija f) hiperplazija gingive g) spontano krvarenje gingive 30.U usnoj duplji nedostatak vitamina C (askorbinske kiseline) se manifestuje: (3) Potpis studenta