Уредници мађарског издања: Др Андреа Карпати Др Ђенђвер Молнар Др Петер Тот Атила Ласло Фезе

Transcript

1

2 Ова књига је направљена у оквиру мађарског програма Партнер у учењу, који Мајкрософт корпорација у Мађарској спроводи у сарадњи са Министарством просвете Мађарске, са циљем да се промовишу добри примери интеграције информационих и комуникационих технологија у школско окружење у свим аспектима од опремања школе до важних педагошких аспеката примене у настави. Књига је преузета за српски програм Партнер у учењу, уз усрдну дозволу мађарских аутора и власника ауторских права, и уз подршку Министарства просвете Републике Србије, са циљем да се наставницима у образовно-васпитним установама Републике Србије и директорима пренесу искуства мађарских педагога. Уредници мађарског издања: Др Андреа Карпати Др Ђенђвер Молнар Др Петер Тот Атила Ласло Фезе Идејни покретач: Адам Мерењи, канцеларија Мајкрософт корпорације у Мађарској Преводиоци: Мр Тадић Владимир Ласло, Електротехничка школа Михајло Пупин, Нови Сад Мартон Атила, Електротехничка школа Михајло Пупин, Нови Сад Коња Жолт, Електротехничка школа Михајло Пупин, Нови Сад Рецензенти: Небојша Лазовић, Министарство просвете Републике Србије Јелена Никић, Индие Медиа д.о.о. Катарина Милановић, канцеларија Мајкрософт корпорације у Београду Сва права задржана. Забрањена је репродукција, складиштење и обја вљи вање ове књиге или детаља из ње у било којој форми и било којим средством. Издавач и аутори су приступали са највећом пажњом изради књиге и не одговарају за евентуалне грешке.

3 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ БЕОГРАД 2010

4 АУТОРИ Др Миклош Чефалваи (мађ. Dr Cséfalvay Miklós), Виша техничка школа у Будимпешти, Центар за обуку наставника и инжењерску педагогију Ласло Хутаи (мађ. Hutai László), Гимназија Каринти Фриђеш у Будимпешти Др Андреа Карпати (мађ. Dr Kárpáti Andrea), Универзитет Лоранд Етвеш, Факултет природних наука, Центар за мултимедијалну педагогију и технологију образовања Др Ференц Мако (мађ. Dr Makó Ferenc), Виша техничка школа у Будимпешти, Центар за обуку наставника и инжењерску педагогију Др Ђенђвер Молнар (мађ. Dr Molnár Gyöngyvér), Универзитет у Сегедину, Педагошки завод, Мађарска Академија Наука - Универзитет у Сегедину: група за истраживање способности, група за истраживање теорије образовања Пал Молнар (мађ. Molnár Pál), Реформатски универзитет Кароли Гашпар Едит Немет (мађ. Németh Edit), Технички и економски универзитет у Будимпешти: Факултет економије и друштвених наука, Институт примењене педагогије и психологије: катедра за ергономију и психологију Балаж Пете (мађ. Pethő Balázs), Универзитет Лоранд Етвеш, Факултет природних наука, Центар за мултимедијалну педагогију и технологију образовања Др Иштван Шимонич (мађ. Dr Simonics István), Виша техничка школа у Будимпешти, Центар за обуку наставника и инжењерску педагогију Винце Сабо (мађ. Szabó Vince), студент Техничког универзитета у Будимпешти Др Петер Тот (мађ. Dr Tóth Péter), Виша техничка школа у Будимпешти, Центар за обуку наставника и инжењерску педагогију Шара Тимар (мађ. Tímár Sára) студенткиња Универзитета Корвинус у Будимпешти, Факултет друштвених наука

5 Поштовани наставници и директори школа у Републици Србији, Наш образовни систем је у реформи која тежи стварању школе 21. века, квали тетном образовању за све и образовању у функцији европских интеграција. Наш циљ је повећање до ступности, праведности, квалитета и ефикасности целокупног образовног система. Промене које теже децентрализацији, демократизацији, модер низацији, професионализацији и стандар ди зацији не спутавају аутономију школа и ино вације. Процес модернизације обухвата поправљање просторних и техничких услова рада школа, нове моделе наставе и учења, пројекте и нове наставне програме. Наше школе самоиницијативно и вредно раде на модернизацији. Пред нама, који смо у образовно-васпитном систему, је и велики посао верификације свих установа које се баве делатношћу предшколског, основношколског и средњошколског образовања и васпитања и акредитације високошколских установа. Овом послу претходи доношење стандарда, а онда, на основу њих, норматива простора, опреме и наставних средстава. Реформа мења традиционалну улогу наставника и ученика. У средишту пажње у настави треба да буде ученик. Треба полазити од тога шта можемо очекивати од ученика и чиме га можемо оптеретити. Планиране активности треба да су у складу са могућностима ученика и његовим искуством и потребама. Задатак наставника јесте да својим компетенцијама осигура пости зање циљева образовања и васпитања и стандарда постигнућа, уважавајући принципе образовања, предзнања, потребе, интересовања и по себне могућности ученика. Реформа образовног система тражи од наставника промену улоге старе (испоручилац информација, предавач, испитивач) у нову (во-

6 6 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ дич/ментор, стратег наставног процеса, организатор наставе, саветник, интелектуални вођа, управљач наставним процесом у коме се зна шта ко ради, чиме се служи и какве би резултате требало да оствари). Морамо бити свесни да свакодневицу ђака у 21. веку у великој мери одређују рачунар, медији, интернет и мобилни телефон. Све већи део знања ученика потиче из ваншколског окружења. Школа ће сачувати утицај на ученике ако од мноштва извора знања што више њих уведе у свој видокруг, уједини их и помогне ученицима у вредновању, одабиру и коришћењу информација које стижу различитим каналима. Пред Вама је књига Школа будућности коју су написали мађарски педагози да би наставницима дали примере добре примене информационих и комуникационих технологија у школи, уочене у непосредном школском окружењу и из сопствене наставне праксе. Књига се састоји из три дела. У првом делу, ЗГРАДА ШКОЛЕ, изложени су техничко-архи те к- тон ски параметри школе 21. века у функцији ефикасности уче ња и наставе уз уважавање принципа ергонометријског дизајна и антро пометријских карактеристика школске популације и несметаног протока људи, материјала и информација. Наглашено је да фактори наставног окружења никако не би смели негативно утицати на здравље ученика. У другом делу, ИНФОРМАТИЧКА ИНФРАСТРУКТУРА ШКОЛЕ, су са знања о искуствима мађарских школа у коришћењу и опремању школа информатичком инфраструктуром (интерактивна табла, системи гласања, пројектори, рачунари са екраном осетљивим на додир, електронски дневник, евиденција присуства и кретања у школској згради...). Трећи део, ПЕДАГОГИЈА И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ, ра зматра све аспекте критичке употребе нових информационо-кому никационих технологија у настави, вредновању знања и школској ад ми нистрацији. Министарство просвете Републике Србије подржало је објављивање ове књиге која је направљена у образовном систему Мађарске, јер мислимо да она представља драгоцена искуства наставника и организатора наставе из образовног система који је веома сличан нашем. Истовремено, дати су сасвим практични примери и преглед савремених образо в- них метода. Надам се да ћете у овој књизи, као и сви који годинама користе рачунар и интернет у свом наставном раду, пронаћи нешто што ће вам бити ново и интересантно за сопствени наставни рад или организацију школског живота, и што ће вас инспирисати да одете корак даље у осавремењавању метода свог рада и у сарадњи са својим колегама. Са сваким нашим кораком напред, унапређује се српско образовање: ква-

7 Уводна реч 7 литет наставе уз критичку примену мултимедије, квалитет наставе уз примену нових метода наставе, вођење школске документације уз помоћ рачунара, комуникацијa са родитељима. Ово су само неки од примера малих корака којe су поједини наставници и школе у Републици Србији већ направили. Наш циљ је да подстакнемо све наставнике и школе да стално праве корак по корак у правцу осавремењавања српског школства, у складу са својим могућностима и приоритетима сваке школе и сваког наставника. Надамо се да ће, поред великих инфраструктурних пројеката које је Министарство просвете урадило у циљу осавремењавања српског школства, и ова књига дати свој допринос у разумевању значаја и улоге великог информационог система Министарства просвете Републике Србије и напора које Министарство улаже да информатички опреми све школе, да обезбеди интернет приступ у свим основним и средњим школама и да обезбеди стручно усавршавање наставника за коришћење информационих технологија у настави. Захваљујемо компанији Мајкрософт што је омогућила да читамо о искуствима наших мађарских суседа у унапређивању образовања применом информационих и комуникационих технологија, и на спремности Мајкрософта да подржи информатизацију српског школства. Проф. др Жарко Обрадовић министар просвете Републике Србије

8

9 Поштовани директори школа и наставници у Републици Србији, Мајкрософт верује да образовање утиче на сваког човека, а кроз њега на породицу и ширу друштвену заједницу. Способност сваке државе да буде значајан учесник у светској економији заснива се на образованој и оспособљеној радној снази. Зато је Мајкрософт осмислио програм Партнер у учењу, чији је циљ да помогне појединцима, образовним институцијама и читавим нацијама да уз помоћ алата информационих и комуникационих технологија унапреде своје потенцијале. Кроз програм Партнер у учењу, који смо са Министарством просвете Републике Србије започели у јуну године, улагали смо у опремање школа, стручно усавршавање наставника за коришћење информационих технологија у настави, израду образовних садржаја за наставу информатике на српском језику и упутстава за коришћење модерних информатичких средстава у настави и школском животу. Више информација о програму Партнер у учењу у Републици Србији можете наћи на веб странама Мајкрософтовог сајта посвећеном овом програму Посебно смо поносни на два велика пројекта која смо до сада урадили: пројекат израде базе угледних наставних материјала Креативна школа, који je направљен у сарадњи са Заводом за унапређивање образовања и васпитања, које и сами можете користити јер су слободно доступни за преузимање на веб сајту те на пројекат дигиталне Антологије српске књижевности, који је направљен у сарадњи са Учитељским факултетом Универзитета у Београду, и којим је омогућено сваком дигитално писменом грађанину Републике Србије да уз два клика мишем преузме и прочита са веб сајта нека од најбољих дела српске књижевности. Захваљујем се Министар-

10 10 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ ству просвете Републике Србије што нас је подржало у овим пионирским подухватима, чији ће резултати имати дугорочан ефекат на наше образовање, и нашим драгим партнерима на овим пројектима Заводу за унапређивање образовања и васпитања и Учитељском факултету Универзитета у Београду. Надамо се да Ви и Ваши ученици користите и да ћете наставити да користите ресурсе које смо обезбедили са жељом да помогнемо модернизацију образовања у Републици Србији, те да ће ова књига бити један од тих добро коришћених и искоришћених ресурса. Владан Живановић генерални директор канцеларије Мајкрософта у Србији

11 САДРЖАЈ I део ЗГРАДА ШКОЛЕ 1. ЗГРАДА ШКОЛЕ И УРЕЂЕЊЕ ШКОЛСКИХ ПРОСТОРИЈА (ауто ри: Ђенђвер Молнар и Е дит Нем ет ) Организација простора у школи и учионици и повезаност п рос торија Ц ентрал но ор ганизовање п ро стора А тријумск а о рганизација пр ос то ра Орг ан изовање п рос то ра у обл ику чешљ а Прој ектова ње просто ри ја Пројек товање и опрема ње п росторија за об разов ањ е Намештај у учионици Потреба за простором и распоред столова у учионици Ергономија седишта и избор столица за учионицу Положај школске табле и уређаја за пројектовање слика и филмова у учионици Рачунарски кабинет (учионица) Уређење радног места са монитором Осветљење Специфична питања у вези са осветљењем радног места са монитором Боје зидова и плафона Климатски фактори квалитет и температура ваздуха Бука Људи у школском окружењу и људи као школско окружење II део ИНФОРМАТИЧКА ИНФРАСТРУКТУРА ШКОЛЕ 2. ИНФОРМАТИЧКА ИНФРАСТРУКТУРА ШКОЛЕ (ауто ри : Фе ренц Мако, Ђенђв ер Молнар, Л асло Х ут аи ) Мултим едија

12 12 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ Образовно-технички критеријуми употребе електронске табле у наста ви (аутор: Ференц Мак о) Услови ефикасног коришћења електронске табле Гр ешке у коришће њу електр он ск е табле Сист еми гл асања у н аст ави (а уто р: Ђенђвер Молнар) Пројект ори у образовању ( ау то р: Ференц Мако) Типови пројектора и тумач ењ е њ ихови х основних ката лош ки х п одата ка при из бор у Важнији појмови везани за добар одабир пројектора и т умачење њ ихо вих техн ичких података Избор пројектора према функционалној употреби О колности које ут ич у на употребу проје ктора Одабир пројекци он ог платна Мод ерн и п реносни р ач унари (аутор: Ђенђвер Молна р) Р ач унари са е кр аном осет љивим на додир Ла копре нос ни персон ал ни рачун ар ПДА Шк олс ки п е рсонал ни рачун ар Информатичка подршка унапређењу релације наставник ученик родитељ: транспарентна и кориснички оријентисана школа (аутор: Ласло Хутаи) Електронски (дигитални) дневник Зашто би и дневник био дигиталан? Дневник напредовања и евиденција кашњења и изостанака Евиденција оцена Похвале и дисциплинске мере Обавештавање родитеља Питања која се тичу права ученика Планирање писмених и контролних задатака на дневном нивоу Ефикаснија и лакша расподела учионица Мала свеска на коцке, радна станица постављена у учионици или ПДА? Распрострањеност дигиталног дневника у мађарским школама Евиденција присуства и кретања у школској згради Картица са чипом за сваког у школи Трошкови Како постићи да ученици стварно носе своје картице? Улазак на главни улаз и евиденција отварања специјалних просторија Праћење кретања ноћног чувара Информационе тачке у школи

13 Садржај 13 III део ПЕДАГОГИЈА И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ 3. ПЕДАГОГИЈА И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ (аутори: Андреа Карпати, Иштван Шимонич, Ђенђвер Молнар, Пал Молнар, Винце Сабо, Петер Тот, Миклош Чефал ваи, Балаж П ете, Фе ре нц Мако, Ша ндо р Шупл иц ) Образовн и софтвери и садр жаји у д иги талном о бли ку Шта је образовни материјал у електронском облику? (аутор : Андр еа Кар пати) Врсте дигиталног образовног градива и образовног софтвера (аутор: Ан дреа Карп ат и) Дигитални материјали и софтвери као образовно сред ство за с ам остално уч ење Дигитални образовни материјали и образовни софтвер ка о средст во за под ршку настави Дигитални садржаји и софтвер за процену постигнућа ученика Ок ружење за евиденц иј у р азвоја у ченика Комплексна окруж ењ а учења и/или наставе Аспекти вредновања образовног материјала у електронском обли ку (аутор: Андреа К арп ати ) Базе образовних материјала у електронском облику (аутори: Андреа Ка рпати и Ша ра Тимар ) Аспекти планирања и примене образовних садржаја у електронском облику и образовног софтвера (ау то р: Ш им онич Иштван) П едагошки аспекти Психоло шки аспекти Садрж ајни аспекти Уре ђи вачки ас пекти Приказивање текс ту алног сад ржаја Квалитет звука Уређив ање слик а Хипервез е и аним ације Методи учења и наставе подржани информационим и комуни ка цио ним техн ол ог ијама Групни методи наставе Сарадничка окружења учења (аутор: Андреа Карпати) Пројектни метод, припрема мултимедијалних пројеката (аутор: Ђенђвер Молнар) Метод расправе (аутори: Андреа Карпати и Пал Молнар) Проблемско е-учење (аутор: Ђенђвер Молнар)

14 14 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ Комуникација на мрежи на примеру Windows Live обједињене услуге за комуникацију (аутор: Сабо Винце) Комуникација уз помоћ софтвера Windows Live Messenger -а Windows Live фото-галерија Windows Live Spaces Sky Drive Подршка индивидуалном учењу Лични простор учења (аутор: Андреа Карпати) Технике предавања у информатизованој учионици Презентационе технике (аутори: Тот Петер и Чефалваи Миклош) Електронска табла (аутор: Пете Балаж) Обрада наставне јединице методом анализе случаја коришћењем интерактивне е-табле (аутор: Ференц Мако) Веб заједница и образовање (аутор: Андреа Карпати) Вредновање и тестирање знања уз помоћ рачунара Мрежно окружење за тестирање, адаптивно тестирање (аутор: Ђенђвер Молнар) Вредновање знања базирано на ИКТ-у Мрежно окружење Адаптивно тестирање рачунаром Рачунарско вредновање и PISA тестирања Перспективе и проблеми

15 I део ЗГРАДА ШКОЛЕ

16

17 ЗГРАДА ШКОЛЕ И УРЕЂЕЊЕ ШКОЛСКИХ ПРОСТОРИЈА * 1.1. Организација простора у школи и учионици и повезаност просторија Приликом пројектовања савременог окружења за учење треба узети у обзир да окружење има утицаја на расположење и понашање ученика, као и на њихов осећај сигурности. Један од главних критеријума током пројектовања може да буде кохерентност простора, тј. доследна употреба и разумљивост архитектонских форми чија је сврха лакше сналажење наставника и ученика у простору, као и лакше препознавање зграде и појединих просторија. Прегледност и могућност контроле простора умањује се великим бројем малих просторија које одају утисак лавиринта, а тиме се умањује и осећај сигурности код људи. Осим тога, и само кретање у зградама налик ла ви рин ту је оте жа но, зах те ва пу но времена и изазива осећај нелагоде. Осећај нелагоде и стрепње може бити изазван и ниском таваницом, па је минимум за висину таванице у школи 2,9m по мађарским законима. 1 У даљем тексту ћемо приказати неколико примера организације простора и груписање просторија у школским зградама Централно организовање простора Код централно организованог простора, школску зграду одозго видимо у облику крста. У средишњем делу, у пресеку два крака, налазе се велике заједничке просторије, као на пример хол и фоаје. У њиховој непосредној близини налазе се просторије које су веома посећене и којима се лако приступа, на пример наставничка зборница, кантина за исхрану ученика, мокри Централно организовање простора * Аутори: Ђенђвер Молнар и Едит Немет 1 У класичној архитектонској литератури Нојферт, препоручена чиста висина таванице је 2,70 3,40m (Ернст Нојферт, Архитектонско пројектовање)

18 18 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ чворови и сл. Кракови се налазе на подједнакој удаљености од средишњег дела. Они морају да буду прегледни и њихово контролисање треба да се обавља без потешкоћа. Радијални краци су предвиђени за одвајање појединих организационих целина у функционалном смислу и олакшавају приступ одређеним просторијама. Осим тога, они омогућавају и издвојен рад, без ометања. Одговарајући организациони принцип може да буде подела по узрасту (генерацији), одељењима или врсти активности. Лоша стра на ова квог ре ше ња је та што је цен трал ни про стор, на пре се ку кра кова, лоше осветљен, што је могуће превазићи кровним светларницима Атријумска организација простора Атријумско организовање простора карактеристично је за заједнице које у већој мери теже очувању идентитета и аутономије. Овакав вид организовања углавном се примењује код објеката намењених свештенству и припадницима војске, али често и код образовних институција. Основна карактеристика оваквог организовања про сто ра је сте да је ве ли ки дворишни простор окру жен згра дом из ко је се мо же до бро ви де ти и контролисати. Зато је овакво организовање простора погодно за образовне институције чији полазници имају много слободног времена и у којима је битан појачани надзор. Атријум је погодна форма и за организовање различитих заједничких просторија и приредби. Лоша страна овакве просторне организације јесте што се код ученика може створити осећај затворености због утиска да је двориште мало у односу на површину зграде Ор га ни зо ва ње про сто ра у об ли ку че шља Организовање простора у облику чешља карактеристично је, пре свега, за типове институција у којима се одређене јединице могу функционално одвојити како с аспекта организације простора, тако и у архитектонском смислу. Основа зграде је најчешће у облику сло ва Е, а са ма згра да има три или ви ше крила. Она су најчешће вишеспратна, са степеницама. Овакво организовање простора је Атријумска организација простора Организација простора у облику чешља погодно за одвајање појединих функционалних јединица, на пример за одва ја ње ни жих и ви ших раз ре да у основ ној шко ли, као и за функ ци о- нално одвајање радионица и сале за физичко васпитање.

19 Про јек то ва ње про сто ри ја ЗГРАДА ШКОЛЕ 19 Приликом пројектовања школе 21. века требало би поћи од универзал них прин ци па про јек то ва ња (енг. De sign for All ), са ци љем да при мењена решења одговарају како свим корисницима, тако и онима са специјалним потребама (ови други не морају бити само ученици у колицима, већ и родитељи у време одржавања родитељског састанка у првом разреду основ не шко ле, на при мер, будући да сто ло ви и сто ли це у учи о ни ци ни су прилагођени њиховом узрасту). 2 Уред бом 19/2002. (V.8) ОМ, ко ја се ба ви архитектонским и техничким захтевима, прописује се помоћно упутство за пројектовање образовних институција без препрека. 3 На основу података из ових докумената у табели су приказани захтеви за минималном површином и бројем ученика предвиђених да се сместе у једној просторији. Табела: Про пи си из Уред бе 19/2002. (V.8) ОМ ко ји се од но се на ми ни мал ну површину и на број особа које просторија може да прими. Просторије Прописи за пројектовање Учионица Основна површина: 2m²/ученичко место (65 70m²) Библиотека Основна површина: 60 65m² Рачунарски кабинети и лабораторије Кабинет за стране језике Кабинет за ликовну културу Основна површина: 4m²/ученичко место (мин. 69m², макс. 99m²) Основна површина: 2m²/ученичко место (65 70m²) Основна површина: мин. 69m², макс. 82m²) Канцеларија директора Основна површина: 20 25m² Зборница Основна површина: 2m²/особи, 60 65m² (основ на шко ла) Основна површина: 3m²/особи, 80 85m² (гимназија, стручна школа) 2 На веб сајту Министарства просвете Репубике Србије, налази се колекција докуменaтa међу којима су и ближи услови о простору, опреми и наставним средствима које различите врсте школа треба да задовољавају по прописима Републике Србије. 3 Уредба мађарског закона која се бави архитектонским и техничким захтевима носи озна ку 19/2002. (V.8) ОМ.

20 20 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ На основу наведене уредбе у образовним институцијама требало би стварати функционалне јединице од просторија исте или сличне намене. Функционалне јединице се могу, ради ефикаснијег рада, организовати у фоајее, сале и др., при чему треба узети у обзир начин повезивања појединих функција код различитих радњи и различитих организација рада. Про је кат школ ске згра де би тре бало да омо гу ћи не сме тан про ток љу ди, ма те ри ја ла и ин фор ма ци ја у сва ком об ли ку. При то ме тре ба узети у об зир да се нај ве ћи обим са о бра ћа ја љу ди од ви ја код глав ног ула за у згра ду ко ји се кон тро ли ше на пор тир ни ци, док се дру ги нај ве ћи обим са о бра ћа ја од ви ја у фо а јеу (аули) и у ре сто ра ну. У овим про сто ри ма, чво ри шти ма, ди мен зи је и об лик про сто ра, вра та и про зо ре, вен ти лаци ју и гре ја ње и оста ле еле мен те тре ба про јек то ва ти та ко да бу ду у функ ци ји ве ли ког про ме та љу ди. Нео п ход но је узе ти у об зир и по тре бе без бед не ева ку а ци је ко ри сни ка шко ле, та ко да по про јек ту нај ве ће одсто ја ње до из ла за за слу чај опа сно сти тре ба да бу де 25m. При ода би ру про зо ра и вра та по себ но тре ба обра ти ти па жњу на њи хо во ин тен зив но ко ри шће ње и на опа сност од не зго да. За то ста кло тре ба да бу де си гур но сно, не сме да се рас пр ска ва у ко ма ди ће прили ком ло ма, а при уград њи мо ра да се обез бе ди да не ис па да. Спољ не иви це зи до ва тре ба оба ви ти об лим за штит ни ци ма до 2m ви си не ка ко би се спре чи ле по вре де уче ни ка и згра да одр жа ла у до бром ста њу. По ме ну та уред ба о про јек то ва њу обра зов них ин сти ту ци ја без пре пре ка да је ко ри сне са ве те за про јек то ва ње ход ни ка ко ји нам пома жу да ти про сто ри бу ду без бед ни ји за уче ни ке (на при мер да не уда ре гла вом у отво ре но про зор ско кри ло) и да се ход ни ци ефи касни је ко ри сте (нпр. уз по моћ од го ва ра ју ћих ин фор ма тив них нат писа). Та ко и у овом слу ча ју ко ри сти мо три кри те ри ју ма ер го но ми је: без бед но, ефи ка сно и ком фор но ко ри шће ње про из во да/око ли не. У за јед нич ким про сто ри ма се мо гу по ста ви ти и раз ли чи те ин фор маци о не тач ке. Мо ра им се обез бе ди ти лак при ступ, али се мо ра ју и из дво ји ти у од ре ђе ној ме ри ка ко би се на њи ма мо гло усред сре ђе но ра ди ти. У шко ли 21. ве ка се у ра зним за јед нич ким про сто ри ма, нпр. у фо а јеу (аули) или по ход ни ци ма, по ста вља ју ин фор ма ци о не тач ке са бе жич ним ин тер не том, не фор мал ни про сто ри за ко му ни ка ци ју у ко ји ма уче ни ци мо гу ла ко да при сту па ју ин тер не ту или да при пре мају груп не за дат ке.

21 ЗГРАДА ШКОЛЕ 21 А пре пре ка из над гла ве, B- пре пре ка на зи ду, C ква ке, D усме ра ва ју ће тра ке на по ду, Е ру бо ви за так тил ну и ви зу ел ну по моћ, F огра да за упо зо ре ње, G рубови на зиду за визуелну информацију Пројектовање ходника (Извор: Приручник о пројектовању образовних институција без препрека) Као што смо већ по ме ну ли, при ли ком про јек то ва ња про сто ри ја за од ре ђе не на ме не по треб но је узе ти у об зир њи хо ве функ ци је. Та ко је, ре ци мо, свр сис ход но по ста ви ти збор ни цу на цен трал но ме сто, та ко да се, с јед не стра не, уче ни ци ла ко мо гу обра ти ти на став ни ци ма у ве зи са сво јим про бле ми ма, а с дру ге стра не, и на став ни ци ла ко мо гу сти ћи до про сто ри ја у ко ји ма се др жи на ста ва. Раз ли чи те струч не учи о ни це, ла бо ра то ри је, ра ди о ни це и са лу за фи зич ко вас пи та ње тре ба пра ви ти из дво је но, чи ме се по сти же бо ља звуч на изо ла ци ја и без бед ност тих про сто ри ја. Већ код самог пројектовања просторије потребно је знати за какву врсту наставе је она намењена. Замислимо ситуацију да наставник хоће да при ка же звуч ни филм за вре ме ча са. То зна чи да про сто ри ју тре ба опремити и потребним аудио средствима, а платно, монитор и интерактивну таблу поставити тако да нема одсјаја (нпр. управно на правац природне светлости). Таблу треба поставити тако да ученицима природна све тлост до ла зи сле ва, а ако они на ча су ко ри сте пре но сне ра чу наре, онда ради мобилности морају имати одговарајући приступ мрежном

22 22 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ Парапет канал, издигнут под, ДЛП-систем напону помоћу каналица у поду или на зиду како се не би преплитали каблови по поду Про јек то ва ње и опре ма ње про сто ри ја за обра зо ва ње Дизајн у складу са људским потребама сажета је дефиниција ергономског дизајна. Нажалост, искуства говоре да се у пракси слабо примењују сазнања о ергономском дизајну, па у планирању и извођењу радова на зградама и трговима, у пројектовању и изради средстава за рад ергономски недостаци долазе до изражаја тек онда када се деси несрећа или дође до повреде. Најчешће се већ након дубљег истраживања разлога несрећа и повреда долази до одговора на питање које основне ергономске захтеве планери нису узели у обзир. Наравно, тада је потребна накнадна корекција, али је она скупа и може да се реализује само уз одређени компромис. Зато је препоручљиво да се ергономски принципи узму у об зир већ у ра ној фа зи пла ни ра ња, али и то ком ре а ли за ци је пројекта. Ти принципи се морају примењивати и током пројектовања свих објеката с којима човек, тј. корисник може доћи у интеракцију, без об зи ра на то да ли је реч о рад ном окру же њу, сред стви ма ко ји ма се користимо, намештају, софтверу итд. Да би се обезбедили услови за безбедан, ефикасан и пријатан рад у школи, решавају се различити ергономски задаци. Приликом адаптације или изградње неке образовне институције постоје огромне разлике између рада у општим и специјализованим учионицама, као и између димензија тела ученика, начина кретања и снаге ученика различитих старосних група. Дакле, поједине просторије у којима се изводи настава можемо да класификујемо на основу врсте активности која се у њима одвија, а при томе не смемо заборавити ни различитост антропометријских карактеристика корисника који те просторије користе.

23 ЗГРАДА ШКОЛЕ 23 Узимање у обзир антропометријских људских карактеристика отежано је чињеницом да постоје различити типови људи они са мањим и већим одступањима од просечних. Ако посматрамо само једну такву карактеристику, на пример висину, њена вредност се стално мења током човековог живота, различитим темпом. У целој популацији та је вредност у од ре ђе ном оп се гу нпр. код де це се те ле сна ви си на бр зо ме ња и нај ве ћа је то ком пр вих 4-5 го ди на, а сле де ћи ве ли ки скок ра ста је у пубер те ту (код де вој чи ца се тај скок ја вља ра ни је, око 12. го ди не, док је код де ча ка око 13. или 14. го ди не, па су у шко ли де вој чи це од два на ест го дина у просеку више од дечака истог узраста). У протеклим столећима, а поготово у прошлом веку, запажено је да је у развијеном свету дошло до повећања телесне висине, а пре свега убрзаног развоја деце. У развијеним друштвима се ергономија разматра у скоро свим подручјима, тако да се на ергономске аспекте обраћа пажња у стану, у кан це ла ри ји, у шко ли, у са о бра ћа ју итд. У скла ду с тим се и о ефикасности може говорити из различитих углова, на пример: већи обим производње, виши квалитет или, у случају образовне институције, ефикасност учења и наставе и сврсисходност коришћења појединих средстава. Слично томе, и појам људских потреба треба шире посматрати. Осим што спречава оштећење здравља и обезбеђује физичку безбедност, ергономија има још један, подједнако значајан циљ да обезбеди комфор и добро расположење, као и радне услове који су неопходни за развој различитих људских способности. У данашње време се све више прихвата мишљење да је примена ергономије потребна не само због економске рационалности већ је она и индикатор развијености неког друштва и квалитета живота (Antalovits M, 1993). У овом поглављу ћемо показати које је опште и специфичне факторе окружења потребно узети у обзир у школи 21. века приликом пројектовања наставног окружења које потпомаже употребу савремених наставних метода и средстава Намештај у учионици Учионица просторија у којој се одвија настава различитих предмета треба да буде прилагођена свим врстама образовног рада од фронталне наставе, до групног рада и рада ученика на рачунарима. Осим то га, тре ба омо гу ћи ти да уче ник пра ти на ста ву и у сто је ћем и у седећем положају, седећи у клупи или на поду. У складу са претходно наведеним, учионице треба да буду одговарајуће величине и потребно је да се за њих обезбеди одговарајући намештај.

24 24 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ Учионица не може бити оптимално уређена без добро пројектованог намештаја који одговара разноврсним образовним методама фронтални рад, рад у мањим и већим групама, рад у паровима, индивидуално учење итд. За то су нам потребни мобилни, лако покретљиви столови и столице. Столице и столови треба да буду у складу са телесним мерама ученика, па је за школу погодно да инвестира у ђачке столове и столице подесиве висине. Осим тога, важно је и да ивице буду заобљене и да не буде испупчења (нпр. на ивицама којима се спајају столови), како би се спречило евентуално повређивање ученика. Важно је да столице, столове и површине за писање који су ван употребе могу да се наслажу једни на друге и да се лако премештају како би заузимали што мање простора у учионици По тре ба за про сто ром и рас по ред сто ло ва у учи о ни ци Пре реорганизовања простора у учионици, треба размислити о потребама за организовање простора и о могућностима складиштења комада намештаја који се у неком тренутку не користе. Ако се настава организује на традиционалан начин, фронтално, док ученици седе у клупама, а између клупа постоји простор, онда треба оста ви ти раз мак од 70cm. Иза по след ње клу пе тре ба оста ви ти ве ћи размак због лакшег пролажења. Последња клупа је специфична и због клацкања на столицама, па треба размишљати и о заштити зида у висини наслона столице. Размак између клупа када Размак између клупа када нема места за обилазак има места за обилазак Ако желимо да обезбедимо пролазак између редова у којима су клу пе спо је не, а да уче ни ци при том не оме та ју сво је дру го ве, он да је по треб но оста ви ти раз мак од 90cm, а у по след њем ре ду од 100cm.

25 ЗГРАДА ШКОЛЕ 25 Потребан размак између редова Ако су у учионици столови организовани по редовима, онда између њих тре ба да по сто ји про лаз ши ри не 110cm, јер уче ни ци са обе стране ко ри сте овај про лаз (пре све га пре по чет ка и по сле кра ја ча са). Ако се на столовима, са стране, налазе држачи за торбу, онда пролаз треба проширити за додатних 20cm. Ако су у учионици држачи за капуте и торбе постављени поред ула зних вра та, са стра не, он да се ис пред тог де ла учи о ни це пра ви пролаз ширине 130cm, како би се несметано пролазило иза ученика који у др жач од ла же тор бу или је ода тле узи ма. Код груп ног уче ња дру гачи ји је и рас по ред сто ло ва у учи о ни ци. На при мер, ако у јед ној гру пи раде четири особе, оне могу да седе за четвртастим столом димензија cm или за окру глим сто лом по лу преч ни ка 50 60cm. Да би се за столом могло удобно седети и да би се кретање несметано одвијало, потребно је обезбедити додатних 60 70cm простора. Код групе од осам чланова потребан је четвртасти сто димензија cm или округли полупречника 65cm. Између ученика који седе за столом треба обезбедити растојање од најмање 23cm ради очувања личног простора. Ако се на школском часу дуже време пројектују слике на једном зиду учионице, тј. у једном правцу, онда се препоручује укидање групног распореда седења, јер би се тако оптеретила кичма и леђни мишићи. У циљу повећања разноликости више се не препоручују традиционални, правоугаони столови, већ они трапезасти и столице на точковима који се могу закочити. На сликама је дат шематски приказ учионице опремљене трапезастим столовима и конкретан пример једног начина

26 26 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ распоређивања у пракси. Ученицима основних школа умногоме би помогла на бав ка сто ло ва чи ја се рад на по вр ши на на ги ње под углом од 19 степе ни. Осим сто ло ва и сто ли ца, по треб не су и по ли це за књи ге и на став на средства, као и ормари погодни за смештање различитих информатичких средстава. При пројектовању ормара за одлагање информатичких средстава треба имати у виду да је потребно обезбедити: (1) одговарајућу вентилацију уређаја, (2) пуњење рачунара и (3) довољан простор да човек просечне висине може да допре до било ког уређаја (Molnár, 2007). Неколико начина распореда покретних трапезастих столова (Извор: Molnár, 2007)

27 ЗГРАДА ШКОЛЕ 27 Неколико начина распореда покретних трапезастих столова и столица Површине за писање које се лако одлажу Код групног рада, за одређивање положаја вишефункционалних табли треба узети у обзир и антропометријске мере корисника (нпр. различите висине ученика нижих разреда). Зато су за учионице најбоље табле подесиве висине, а уколико то није могуће, онда у нижим разреди ма та бле тре ба по ста вља ти на ви си ни од 60cm од по да уме сто на уобичајених 100cm. При осмишљавању размештаја опреме у образовним просторијама, ради што мобилнијег и прилагодљивијег распореда елемената у њи-

28 28 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ ма, треба осмислити простор за одлагање капута и торби. Било би добро, на при мер, да мо гу да се од ло же у ор мар по ред зи да, јер на тај на чин остаје већи простор за касније промене ентеријера. За бољи визуелни ефекат код различитог распоређивања опреме у просторији могу се користити материјали за прекривање у другим бојама. Тако се, на пример, саобраћајнице које су увек слободне, могу обележити неком бојом или у јед ном углу учи о ни це мо же да се по ста ви те пих на ко ме ће се се де ти то ком ра да са де цом из ни жих раз ре да Ергономија седишта и избор столица за учионицу При избору намештаја за образовну институцију посебну пажњу треба обратити на радне столице које дају најбољу потпору организму у развоју и омогућавају правилно држање тела. Сваког интересују критеријуми за избор радне столице која омогућава правилно седење, али се не може дати опште решење, због различитих телесних мера ученика и широког опсега радних активности у учионици. При избору радних столица треба одлучити има ли смисла обезбедити столице на точковима за ученике. Добра страна таквих столица јесте што се њима омогућава већа покретљивост деце, али лоша страна је да им стал но кре та ње од вла чи па жњу. Још јед на не га тив на стра на је та што се сто ли це ко је ни су у упо тре би не мо гу на сла га ти јед на на дру гу, па заузимају превише места, а услед неприкладне употребе овакве столице се бр зо оште ћу ју и ква ре. Без обзира на то да ли је реч о ра ду ко ји се обавља у седећем или стојећем положају, стално лоше држање тела, једнострано напрезање мишића и једнострана оптерећења могу пореметити мишићну равнотежу, што изазива деформације, ограничења у кретању и бо ло ве. За то то ком ра да и обра зов них активности морамо обезбедити ергономске услове који омогућавају удобно и природно кретање тела. Тако, на пример, дисциплинова ње де це у основ ној шко ли у сти лу: Се ди мир но! мо же да до ве де до ве ће ште те не го што има ко ри сти, јер се де ца при ну ђу ју на претерано круто или претерано опуштено држање (Károlyi, Hercegfi, 2004). Још увек се рас пра вља о на сло ну столи це, то јест о то ме да ли га уоп ште тре ба Оптерећење пршљенова у слабинском делу у стојећем, правилном седећем и погуреном положају

29 ЗГРАДА ШКОЛЕ 29 користити. Наиме, коришћењем наслона леђни мишићи дуж кичменог стуба полако престају да одржавају равнотежу, чиме се ремети мишићна равнотежа. Наслон столице је правилно постављен онда кад подржа ва струк, па не тре ба го во ри ти о на сло ну за ле ђа, не го о на сло ну за струк. Погодне столице за дуже седење налазимо међу онима које имају ни зак на слон, док ви со ки на слон не да је пот по ру стру ку већ у пре де лу лопатица, тако да уместо двоструког S, нормалног облика кичменог стуба, као последица се јавља погурен положај и грбавост. У природном стојећем положају оптерећење пршљенова у слабинском делу је 100%, у опуштеном лежећем положају оптерећење кичме је 28%, док је у седећем положају оптерећење кичме много веће него у стојећем положају, па чак и код најправилнијег седења, можемо сматрати да је оптерећење кич ме 140%, док је код по гу ре ног се де ња чак и 200%. Пра вил ним седењем смањује се оптерећење кичме детета и чува његово здравље. Ево при ме ра за то ка ко де те не тре ба и ка ко тре ба да се ди, што уче ни ци ма треба објаснити не би ли им се усадила навика правилног седења. A) Б) Пример за правилно Б) и неправилно седење A) Неправилан седећи положај може додатно да штети здрављу, јер се стомачни органи притискају у много већој мери него у стојећем или лежећем положају. Услед тога могу настати проблеми с варењем и затвор. Непосредна последица недовољног снабдевања организма крвљу (снабдевање кисеоником и хранљивим материјама) могу бити и умор, проблеми с концентрацијом, главобоља и несвестица. Додатна штетна дејства по здравље могу бити последица неодговарајућег седишта на столици. Наиме, ако висина седишта на којој дете седи није усклађена с антропометријским мерама и ако његове ноге висе (не додирују тло), онда ивица седишта притиска крвне судове бутине, због чега нога трне, а у крајњем случају могу настати проширене вене. Зато је битно да ноге, тј. стопала буду правилно ослоњена, уколико већ не до ди ру ју под. У шко ли је ово ра ши рен про блем и у та квим слу ча је ви-

30 30 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ ма де ца кла те но га ма, што је не са мо штет но по здра вље, већ ре ме ти и концентрацију. Овај проблем се превазилази употребом ослонца за стопала По ло жај школ ске та бле и уре ђа ја за про јек то ва ње слика и филмова у учионици Различите информације се пре свега обрађују визуелно. Зато приликом уређења школског ентеријера треба обратити пажњу на то да информације важне за ученике буду истакнуте на видљивом месту. Пошто се на ча су нај че шће се ди у ре до ви ма, а ђа ци се де је дан иза дру гог, ја вља се про блем са пре глед но шћу ко ји се обич но ре ша ва та ко што се ви ши ученици премештају у последње редове. Идеална видљивост је до 30 ле во и де сно од осе ока, али су при хва тљи ви и угло ви до 65. Вер ти кално ви дљи вост је иде ал на до 15 из над и ис под хо ри зон та. То је под руч је које лако можемо обухватити без великог оптерећења ока или вратног дела. Дакле, показна средства, нпр. таблу, интерактивну таблу, платно или монитор, треба поставити у то подручје. На рав но, пр ви ред тре ба да бу де до вољ но уда љен од та бле и то та ко да и они ко ји су на кра је ви ма тог ре да мо гу до бро да је ви де. Окре та њем главе шири се видно поље, али дуготрајно гледање у једном правцу или дуготрајно окретање тела може оптеретити вратни део, рамена, леђа и кичму. Зато је током школске године потребно више пута променити размештај ученика, да би се једнострано оптерећење смањило и на тај начин. 4 прихватљиво оптимално Одређивање повољног угла гледања Оптимално видно поље у учионици 4 У класичној архитектонској литератури Нојферт (Ернст Нојферт, Архитектонско пројектовање) препоручена максимална удаљеност последњег реда клупа од табле је 9m, а пр вог ре да од та бле је 2m.

31 Рачунарски кабинет (учионица) ЗГРАДА ШКОЛЕ 31 Док се критеријуми за избор рачунарске конфигурације мењају у од но су на зах те ве за софт ве р ко ји је по тре бан за рад, ако се из у зме критеријум цене рачунарске опреме, критеријуми за избор монитора, тастатуре и миша су чисто ергономски. Критеријуми за избор монитора су да сви знаци на екрану буду јасно пре по зна тљи ви (да има ју ја сне иви це, да не тре пе ре), да сли ка бу де стабилна и без светлуцања, да на монитору може да се подешава осветљеност и контраст, затим да буде могућ релативно широк угао гледања у монитор и да зрачење монитора буде минимално, због могућег штетног деловања на људе. То у пракси значи да треба бирати мониторе са великим екраном и великом резолуцијом екрана, а због мањег штетног зрачења добро је куповати мониторе са танким екранима (ТФТ-ЛЦД и пла зма), јер је код њих штет но зра че ње мно го ма ње не го код мо ни то ра са катодном цеви. Та ста ту ра тре ба да бу де одво је на од мо ни то ра и да мо же да се нагиње. Чак и код свакодневног дугог коришћења преносног рачунара препоручује се одвојена тастатура. Тастери на тастатури треба да буду без сја ја, а озна ке на њи ма тре ба да се ја сно раз ли ку ју и да бу ду чи тљи ве. 5 Уколико се користи преносни рачунар, обавезно уз њега треба обезбедити миша јер при дужем коришћењу тачпеда уграђеног у преносни рачунар долази до изражаја проблем са држањем ручног зглоба. Коришћењем лоше тастатуре и миша долази до упале лигамената, а затим и до појаве кумулативне повреде (енг. Repetitive Strain Injury Cummulative Trauma Disorder ) која настаје услед понављања истих покрета, а коју можемо да препознамо по симптомима да прсти побеле и да трну. Исто тако, може настати и повреда позната као тениски лакат. Све ово се спречава одговарајућим положајем зглоба и стављањем специјалне подлоге испод њега. Правилан положај зглоба се обезбеђује када су тастатура и миш одвојени и када се налазе на одговарајућој висини на којој су рука, зглоб и подлактица у природном положају. Миш треба поста ви ти у исти ни во са та ста ту ром и до вољ но бли зу ње та ко да из ме ђу 5 У Србији се користе тастатуре прављене за тржиште Америке и западне Европе, па на тастере треба налепити додатне ознаке за српска слова, као и интерпункцијске ознаке српског писма, прилагођене словима српске ћирилице или латинице: на тастер Q треба залепити налепницу Љ, на W налепницу Њ и тако редом. Осим налепница, могу се купити и навући специјалне капице за тастере у разним бојама, што се може користити и за олакшавање учења слепог куцања на тастатури, јер се тачно одређеном бојом означе они та сте ри ко ји се ку ца ју пр вим, дру гим или пе тим пр стом ру ке. У окви ру срп ског про грама Парт нер у уче њу на пра вљен је и софт вер за уче ње сле пог ку ца ња на ра чу на ру, ко ји се може бесплатно преузети са веб адресе slovo/default.mspx

32 32 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ та два уређаја не морају да се праве широки покрети (када се тастатура налази у фиоци стола која се извлачи, проблем представља недостатак ме ста да се миш по ста ви по ред та ста ту ре, та ко да се он ста вља на ра чунарски сто, што је лоше решење јер се рука онда помера горе-доле, а и не по сто ји под ме тач за зглоб ша ке). лоше нездраво лоше лоше здраво добро нездраво Правилан положај ручног зглоба приликом коришћења тастатуре и миша Миш тре ба да се др жи уз опу штен зглоб. Да нас већ по сто је же ла тина сти под ме та чи за ми ше ве (као што су већ одра ни је у упо тре би же латинасти подметачи за зглоб за рад са тастатуром). Појавом бежичних мрежа уређење радних места са рачунаром постало је још прилагодљивије. Али ни у оваквим случајевима не можемо да заборавимо на џунглу каблова, јер још увек постоји потреба за кабловима, па проблем њиховог развођења треба решити обезбеђивањем мрежних прикључака и мрежног напајања. Напајање за преносне рачунаре може се обезбедити на два начина: постављањем специјалних ормара за пуњење и складиштење преносних рачунара или посебним разводом електричне мреже између столова на којима се они обично налазе. У овом другом случају, приликом опремања просторије треба обезбедити могућност за развођење каблова по поду или зиду, на пример кроз ка на ли це за ка бло ве у по ду или на зи ду, што је ја ко ва жно за безбедност каблова, рачунара и података, али и за безбедност ученика

33 ЗГРАДА ШКОЛЕ 33 (да не дође до саплитања о каблове, повреде ученика и ломљења рачунарске опреме). Ергономска тастатура и миш Уређење радног места са монитором У овом поглављу ћемо се позабавити уређењем радног места са рачунаром, предвиђеним за седење, какво се често налази у рачунарским учионицама. Монитор треба поставити довољно високо да највиши ред на њему буде готово у висини очију, тј. да средња линија монитора буде 20 испод висине очију. Ово је тешко постићи када користимо преносни рачунар, па је зато боље користити одвојени екран или преносни рачунар треба да буде постављен на сталак подесиве висине (све наведено је важно за смањење оптерећења раменог појаса, врата и очију). Препоручено уређење рачунарског радног места са класичним седећим положајем

34 34 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ Монитор треба поставити на 50 60cm од очију (због фокусирања). Он тре ба да је си ме трич но по ста вљен у од но су на ко ри сни ка, тј. на средини (ни лево, ни десно, него баш на средини) чиме избегавамо једнострана оптерећења, изврнути положај тела и последице ортопедске дегенеративне промене. Подлактица треба да буде у хоризонталном положају или за 10 испод хоризонтале, а надлактица треба да буде у вертикалном положају. Овакав положај руке добар је и за коришћење тастатуре и за употребу миша, па зато тастатуру и миш треба ставити на исту висину (одговарајућим положајем руку спречавамо и предупређујемо и кумулативна обољења). Шака и подлактица треба да буду у истој равни, а потребан је и ме ка ни осло нац за зглоб, или ма кар тре ба обез бе ди ти око 5cm про стора за по длак ти це, али та ко да се рад на пло ча сто ла не усе ца у ру ку (подлога за зглоб је такође битна ради смањења кумулативних обољења). Бутина треба да је у водоравном положају, нога у положају блиском вер ти кал ном, а тре ба обез бе ди ти и осло нац за но гу. Због ово га треба има ти по де сив сто и сто ли цу или, у слу ча ју фик сне ви си не сто ла, подесив ослонац за ногу. Седиште треба да буде одговарајућег облика и такво да је оптерећење равномерно (да би што мање притискало бутину и крвне судове у бу ти ни). Оно тре ба да је во до рав но или спу ште но за 2-3 пре ма сме ру гле да ња. Ова кав по ло жај је бо љи за кар лич ну кост не го да је пло ча нагнута у супротном смеру. Плочу за седење морамо обложити материја- Типични правилни (здрави) и неправилни (нездрави) начини седења на радном месту са рачунаром

35 ЗГРАДА ШКОЛЕ 35 лом који трпи велико трење да не бисмо оптерећивали ногу. Већи нагиб од наведеног се не може уравнотежити трењем. На слон сто ли це та ко ђе тре ба да бу де по де сив и то та ко да пру жа ослонац четвртом и петом кичменом пршљену. Одговарајући ослонац обезбеђује очување природног двоструког S положаја кичме. Додатни захтев у вези са радном столицом је да она буде синхромеханичка, тј. да се седиште и наслон столице крећу и нагињу заједно. Најбоље је кад се, истовремено са нагињањем, седиште креће и хоризонтално (да се кошуља не би изгужвала). Покретљивост наслона је битна због сталног ослонца доњем делу кичме. Наслон за руке треба да је подесиве висине, али и ширине. Висину наслона за руке подешавамо према висини стола. Тиме смањујемо притисак на подлактицу при куцању. Ротирајућа столица треба да има точкиће. Њена мобилност је важна због задовољења природне потребе за кретањем и спречавања извијања тела и екстремитета. Ногама треба обезбедити 70cm простора. И на до бро при пре мље ном ме сту за рад на ра чу на ру мо же се ра дити не пра вил но (тј. уче ник мо же да има ло ше др жа ње). Ја ко је ва жно да се у сто ли цу сед не це лим те лом, јер се ина че не ко ри сте све мо гућ ности ко је до бра сто ли ца пру жа. Осо бу ко ја се ди на рад ном ме сту за ра чунаром можемо подсетити на правилно држање тела помоћу илустрација неправилног и правилног седења за рачунарским столом. Када је радно место с рачунаром предвиђено за стајање, најважнији кораци подешавања су исти за монитор, тастатуру и миша, као и код седећег положаја. Критична тачка је подешавање висине стола. Радна површина треба да буде довољно висока да подлактица буде у равни стола, а да су надлактица и подлактица међусобно нормалне. Код уређаја са мобилним екраном је, осим ових подешавања, потребно користити сталак за преносни рачунар или посебан екран, односно посебну тастатуру и миша Осветљење На квалитет рада који се одвија у некој просторији у великој мери утиче осветљење. Разликујемо природно и вештачко осветљење. Људима је потребно природно светло, јер је то најквалитетније светло за рад и читање и без њега људи постају депресивни. Зато је и при пројектовању учионица ва жно да оне на што ве ћој по вр ши ни до би ја ју при род но све тло. Ако у некој просторији користимо само природно светло у току дана, онда 15 20% основне површине просторије треба да буду прозори 6 или површина про- 6 По Нојферту, препорука је да површина прозора буде минимално 1/5 па чак и до 1/2 површине пода.

36 36 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ зора и просторије треба да буду у односу најмање 1:6 7. Јачина природне све тло сти се ме ња то ком да на, као и са про ме ном го ди шњег до ба. За то је потребно имати средства за замрачивање просторије када је природна светлост сувише јака. Та средства треба да буду монтажна, прилагодљива и лака за одржавање. У школи 21. века аутоматска средства за засењавање могу да се аутоматски прилагођавају природном осветљењу, али и активностима које се одвијају у просторији. Тако се, на пример, може подесити да се просторија замрачи аутоматски када се укључи пројектор, а можемо и потпуно замрачити просторију ако хоћемо да прикажемо филм, или омогућити више светлости ако се хватају белешке. Ја чи на при род ног осве тље ња се пред крај да на и зи ми сма њу је, па у унутрашњост просторије доспева само мала количина природне светлости. Зато је потребно допунити количину светлости вештачком. Дакле, две врсте светлости, природна и вештачка, мешају се и користе истовремено. Добро је ако се осветљење може посебно подешавати у различитим деловима просторије, нпр. у подручјима паралелним са прозорима. Наиме, они који седе крај прозора би можда касније укључили осветљење у односу на оне који су удаљенији од прозора. При планирању вештачког осветљења треба узети у обзир и активности које се одвијају у просторији, као и распоред унутар просторије. Уопштено говорећи, циљ је да вештачко осветљење има приближан ефекат природном. То значи да циљ није јако и равномерно осветљење: најновија истраживања (Izsó i Ma jo ros, 2002) по ка зу ју да је рад ефи ка сни ји а за мор и стрес мањи када се осветљење полако, динамично мења. Најбитније параметре који се односе на пројектовање вештачког осветљења садржи уредба Министарства образовања Републике Мађарске број 19/2002. (V. 8.), тј. уредба о локацији, уређењу и техничко-архитектонским параметрима јавних образовних институција (јачина осветљења је светлосни флукс који пада на јединичну површину, мерна јединица је lux). Табела: Вредности вештачког осветљења 8 (Из вор: Уред ба 19/2002. (V. 8.) МО) Осветљеност која је потребна у случају површине на ви си ни: од 0,65m до 0,95m најмање: 400 lux пожељно: 500 lux Tа бла на зи ду најмање: 400 lux пожељно: 500 lux Xодник, спремиште и сл. најмање: lux 7 На основу Уредбе број 19/2002. (V. 8.) Министарства образовања Мађарске. 8 По Нојферту је 500 lux-а потребна осветљеност учионице, а по Британским прописи ма, учи о ни ца мо ра би ти осве тље на са нај ма ње 300 lux или ви ше на рад ној пло чи. Та мо где су визуелно захтевни задаци, на радној плочи, по Британским прописима, треба да буде најмање 500 lux. (Британски стандарди за зграде школа: uk/doc/3928/standards%20for%20school%20premises.doc)

37 ЗГРАДА ШКОЛЕ 37 Разликујемо три врсте вештачке светлости: непосредну (директну), распршену (дифузну) и посредну (индиректну). Најчешће се индиректно осветљење сматра за најбоље, најприродније, али је због великог губитка услед одбијања светлости истовремено и најгоре по питању издатака и енергетске ефикасности. Вештачко осветљење може бити опште и локално. Циљ општег је да се просторија осветли уједначеном дифузном светлошћу. При пројектовању општег осветљења треба обратити пажњу на сенке које могу бити сметња, као и на отклањање одсјаја. Вештачко осветљење треба обезбедити извором светлости неутралне или топле боје. Као што је поменуто, извори светлости треба да се распореде паралелно са прозором и њихов рас по ред тре ба да бу де у скла ду с рас по ре дом рад них ме ста. Ра ди спречавања одблеска и заслепљивања, радни столови треба да се налазе из ме ђу ре до ва лам пи и то та ко да све тло сна те ла не бу ду тач но из над столова. За обављање финих, прецизних радњи је, осим општег осветљења, потребно обезбедити и локално осветљење (нпр. лампу за читање). Оно треба да буде подесиво, треба лако да се помера и фиксира. У радионицама, лабораторијама и канцеларијама, осим општег, треба да се постави и локално осветљење. Добро је да постоји предвиђено директно осве тље ње за школ ску та блу, ако је у пи та њу мат та бла, ка кве су обич но табле за писање кредом, или одговарајуће дифузно средство исте намене за сјајне табле које се користе за писање алкохолним фломастерима. Немојмо заборавити на фактор одбијања светлости од таванице, зидова, намештаја и уређаја. Наиме, ако у просторији постоје површине које јако одбијају светлост (нпр. чисто беле површине), онда су довољни и светлосни извори мање јачине. У данашње време је већ уобичајен захтев да осве тље ње бу де ра вно мер но то ком вре ме на и да под њим бо је буду што природније. 9 Постоје и светиљке које емитују дифузну светлост и стварају значајно мањи одсјај него обичне. Наиме, и код најједноставнијег директног осветљења треба да обезбедимо заштиту од одсјаја, заслепљења (Hercegfi, Izsó, 2007). Код монитора општи проблем представља упра во од сјај ко ји оме та рад. То је по ја ва ка да се ре ла тив но јак све тлосни извор или његова рефлектована слика појаве у видном пољу, што може да изазове осећај визуелне нелагоде, чини човека раздражљивим, убрзава умарање очију чиме смањује ефикасност рада и повећава опасност од не зго да. 9 По Британским прописима, вештачко осветљење не сме да прави индекс одсјаја ве ћи од 19 (ин декс од сја ја ме ри ди рект ни од сјај од осве тље ња ко ји мо же да ви ди неко када подигне главу са задатка, извор:

38 38 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ Нај но ви ја ис тра жи ва ња јед но гла сно ука зу ју на чи ње ни цу (нпр. Mahnke, 1996) да све тло сне флу оре сцент не це ви ко је се у ин сти ту ција ма нај че шће ко ри сте ра ди уште де енер ги је, не са мо да не по ма жу у уче њу, не го су и штет не по здра вље. За то се уме сто све тле ћих флуо- -це ви пре по ру чу је осве тље ње ко је да је бе љу све тлост или, у нај бо љем слу ча ју, све тлост це лог спек тра, ко ја је нај при бли жни ја при род ним сун че вим зра ци ма. По сто је и флуо-це ви ко је еми ту ју раз ли чи ту боју све тло сти, па и оне чи ја је бо ја све тло сти слич на сун че вој. Ова кве флу о ре сцент не си ја ли це мо гу се на ба ви ти у ве ћи ни про дав ни ца, а светлост ко ју оне еми ту ју ма ње оште ћу је око при чи та њу и до при но си бо љем раз ли ко ва њу бо ја. По ред ово га, та кво осве тље ње има по зи ти ван ути цај на ор га ни зам, као и на рас по ло же ње ка ко на став ни ка, та ко и са мих уче ни ка. У перспективи би се, дакле, светлеће флуо-цеви могле заменити такође штедљивим, ЛЕД изворима светлости, али онима који зраче белу светлост пуног спектра. При постављању извора светлости, треба се трудити да покривеност буде што боља, то јест да извор светлости постоји како напред, тако и позади, али и у средини и са стране, чиме се смањује стварање сенки а осветљење учионице може се подешавати по жељи што олакшава стварање пријатније атмосфере за извођење наставе. Усклађен избор осветљења и колорита просторије јесте одговарајућа основа за стварање идеалног радног окру же ња за уче ње. Истраживања су показала да су прозори на зиду учионице један од значајних елемената који утичу на расположење,а могу да служе и за про ве тра ва ње (тј. тре ба и да се отва ра ју). Ме ђу тим, иако им је основ на сврха обезбеђивање одговарајућег осветљења и обезбеђивање што више природне светлости, прозоре треба понекад и затамњивати, нпр. да би се ви де ла сли ка са про јек то ра или да би се спре чио од сјај на мо ни тору рачунара или екрану телевизора. Затамњивачи са унутрашње стране прозора штите од директне светлости и одсјаја, док застори и жалузине са спољашње стране на најмању могућу меру своде и светлост која улази кроз углове прозора. Препоручујемо избор система за затамњивање који је лак за ру ко ва ње Специфична питања у вези са осветљењем радног места са монитором Из вор све тло сти (про зор или лам па) не тре ба да се на ла зи иза мони то ра. Ка да гле да мо у мо ни тор и по глед нам скре не не где у стра ну, на тренутак остајемо заслепљени; исто се дешава и када се загледамо у там ну со бу и вра ти мо по глед на осве тљен екран. Ако се на спрам монитора налази извор светлости (сијалица или прозор), онда се светлост,

39 ЗГРАДА ШКОЛЕ 39 која одатле долази, одбија о стакло монитора и на тај начин квари контраст и отежава препознавање ознака. Све ово нас наводи на закључак да је иде ал но ре ше ње да све тлост са про зо ра или из ве штач ког из во ра на монитор пада са стране или одозго. Осим не по сред них из во ра све тло сти, мо ра мо узе ти у об зир и рефлек то ва не из во ре све тло сти ка о што су о гле да ла и дру ге сјај не повр ши не (па чак и ла ки ра ни зи до ви нпр.). Због то га про сто ри ја у ко јој се на ла зе рад на ме ста с ра чу на ри ма тре ба да бу де без мно го сјај них по вр ши на ко је од би ја ју све тлост (нпр. ла ки ра на вра та, ла ки ра ни на мештај, лу стер, пло чи це, уља не бо је итд.). По што је све тлост ко ја до лази са про зо ра про мен љи вог прав ца и ди фу зна, мо ни тор тре ба да бу де уда љен од ње га нај ма ње 2m. Про зо ре тре ба за се њи ва ти ка ко би се смањи ло пре ја ко днев но осве тље ње. За то је нај бо ље ко ри сти ти тра ка сте за ве се или ве не ци ја не ре па стел них бо ја (Her ceg fi, Izsó, 2007). Да би се пот пу но спре чи ло од би ја ње све тло сти на ста клу мо ни то ра, на ста ре екра не са ка тод ном це ви се ста вља све тло сни фил тер (ње го ва глав на функ ци ја, на су прот оп штем ве ро ва њу, ни је за шти та од ра ди ја ци је, већ то што он про пу шта са мо оне све тло сне зра ке ко ји па да ју под пра вим углом). Критично подручје Део унутрашњег простора са којег се светлост враћа у око Да би се спречило светлуцање на монитору, у критичном подручју не сме бити извора светлости.

40 40 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ Бо је зи до ва и пла фо на Број не су сту ди је ко је се ба ве ути ца јем бо ја на љу де, ме ђу тим мало је оних ко је го во ре о мо гућ но сти ма из бо ра бо ја у шко ла ма, учио - ни ца ма и по вољ ном ути ца ју бо ја на школ ско уче ње. Ко ри сно је при ода би ру бо ја узе ти у об зир ре зул та те ис тра жи ва ња о ути ца ју бо ја на уче ње (Mahnke, 1996). Обра зов не ин сти ту ци је се у ве ћи ни слу ча је ва од лу чу ју за слу жбе ну, бе лу бо ју, иако бе ла бо ја зи да не сма њу је трему и стреп њу, не зра чи то пли ном до ма, а ни не мо ти ви ше. Ем пи ријски је до ка за но (Mahnke, 1996) ка ко бо је ути чу на људ ски ор га ни зам. По сто је бо је ко је по зи тив но де лу ју на љу де, мо ти ви шу их, не ума ра ју очи, по ма жу у уче њу итд. То су бо је ко је нај ви ше од го ва ра ју јед ној учио ни ци. Све тла жу то-на ран џа ста бо ја ства ра до бро рас по ло же ње, беж бо ја по ве ћа ва кон цен тра ци ју, док па стел но пла ва, пла во-зе ле на и зеле на зра че мир но ћом и по ве ћа ва ју кон цен тра ци ју. Там не, ја ке и сјај не бо је у учи о ни ци под сти чу раз дра жљи вост. Лош ути цај на ђа ке има ју и там но цр ве на, сме ђа (с из у зет ком при род ног др ве та, ко је је до бро) и там но пла ва бо ја. На основу стручне литературе, ако желимо да створимо једно мотивишуће радно окружење за учење, онда од четири зида учионице један онај у ко ји уче ни ци нај ви ше гле да ју тре ба офар ба ти у бо ју ко ја је различита, живља, тамнијег тоналитета или комплементарна у односу на оста ле (Mahnke, 1996). Ово не ма са мо естет ски зна чај, не го по зи тивно де лу је и на вид уче ни ка (Mahnke, 1996). Када се разматрају боје ходника, ситуација се мења. Ходници су карактеристични по сталном кретању: ђаци се у њима не задржавају превише, па тај простор може да буде шаролик, интересантан покретачки, дакле, слободно можемо да користимо живље, контрастне боје и ни јан се. Ако су хо ло ви и ход ни ци до вољ но про стра ни, то јест ако се ученици тамо могу окупити да разговарају, или ако након и између часова ђа ци не мо гу да уђу у учи о ни це, он да има сми сла по ста ви ти по јед ну та блу и ван учи о ни ца да би уче ни ци мо гли да на ста ве раз го вор на те му започету на часу Климатски фактори квалитет и температура ваздуха При осмишљавању образовне институције не смемо изгубити из вида ни обезбеђење одговарајуће климе. Најважнији климатски фактори су: температура, количина паре у ваздуху, проток ваздуха и исијавање топлоте. Од набројаних фактора одлучујућу улогу има температура, док остали углавном модификују њен утицај, мада је и та модификација изузетно важна.

41 ЗГРАДА ШКОЛЕ 41 У учионици, по већ поменутој уредби мађарског МО 19/2002. (V. 8.), тре ба обез бе ди ти тем пе ра ту ру од око 20 C. Ме ђу тим, као и код осветљења, и код температуре у учионици топлотни осећај ученика зависи од то га где се они на ла зе у про сто ри ји. На при мер, они ко ји ле ти се де крај прозора осећају већу топлину него они који су удаљенији, док је зими температура одговарајућа онима који седе крај радијатора (који су наравно испод прозора), а удаљенијима је хладно. При пројектовању топлотног система образовних институција треба обезбедити и могућности контроле над етапама и регулацију грејања. Треба разликовати преподневну, послеподневну и вечерњу етапу грејања, али и обезбедити могућност регулисања појединачног грејања у учионици. Овим повећавамо не само осећај комфора корисника већ и економичност употребе. У неким типовима учионице где постоје различити фактори промене температуре, на пример у учионици са рачунарима који, док раде, греју просторију, прописана температура грејних тела треба да буде променљива због компензације количине топлоте коју стварају уређаји. У оваквим просторијама постоји потреба за хлађењем у вре ме ве ли ких вру ћи на, због ком фо ра уче ни ка и да не би до шло до прегревања рачунара. Ради веће ефикасности у раду треба обезбедити увек свеж ваздух за ученике, наставнике и остало особље школе; тиме се ствара осећај комфора и концентрација ученика се одржава на добром нивоу. У просторијама у којима је обезбеђен природни доток свежег ваздуха нема потребе за освежавањем ваздуха, док тамо где то није могуће треба користити уређаје за промену ваздуха, на пример у свечаној сали или сали за физичко васпитање. Параметри које треба задовољити јесу регулисање протока ваздуха, нечујност и равномерност. Различита истраживања су показала да распоређивање биљака у просторији доприноси не само пречишћавању ваздуха и повећању његове влажности, већ у великој мери побољшава и расположење запослених. Одговарајући квалитет ваздуха је јако битан у радионицама, лабораторијама, местима где се врши фотокопирање, где се услед употребе лепка и хемикалија ослобађају хемијске супстанце и озон. Зато је у тим просторијама потребно распоредити и системе за одвод ваздуха Бу ка У образовној институцији бука је природна појава коју праве деца за вре ме од мо ра или бу ка из дру гих из во ра. Док је за вре ме од мо ра и слободних активности бука дозвољена, за време часова и у осталим слу-

42 42 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ чајевима покушавамо да смањимо њен ниво. Разликујемо спољне и унутрашње изворе буке. Спољни извори потичу из окружења школе (нпр. про мет на ули ца, гра ди ли ште у бли зи ни итд.), а ако је реч са мо о јед ној учионици онда и звуци који долазе из дворишта, са ходника или из суседне просторије. Унутрашњи извори буке потичу из саме зграде или учионице од различитих активности или машина. Максимално дозвољени ниво буке у образовним институцијама је 60 db и трај на бу ка тог ни воа мо же до ве сти до пси хич ких те го ба. Прво долази до адаптације слушних органа, то јест навикавања на побуду константног интензитета и, након одређеног времена, више и не обраћа мо па жњу на бу ку, али нам ор га ни зам и да ље ре а гу је на њу. Та ко, на пример, ако поред нас током 45 минута непрекидно бруји пројектор ми ни смо ни све сни за што смо све на пе ти ји, за што нам се гр че ми ши ћи, а чим се про јек тор ис кљу чи ми се опу сти мо Љу ди у школ ском окру же њу и љу ди као школ ско окру же ње Ученици, наставно особље и остали запослени у образовним институцијама проводе готово половину свог дневног времена у том окружењу. Због тога постоји велика потреба за персонализацијом простора (свакако треба обезбедити осећај својине над одређеном територијом, што је по на ша ње ко је је код нас уса ђе но ево лу ци јом). Ов де се, на при мер, мисли на то да поједина одељења могу прилагодити учионицу својим потребама, тј. да изложе фотографије које су снимили за време екскурзија, док је, рецимо, у лабораторији за хемију добро истаћи периодични систем елемената. Човек као биолошка јединка са својственим телесним мерама има потребу за одговарајућим простором. Ограничење простора за рад или учење доживљавамо врло стресно. Лични простор је невидљиви, замишље ни ва љак чи ја је оса вер ти кал на оса те ла или је то ме ху рић ко ји нас у потпуности окружује. Мере тог простора се мењају у зависности од партнера с којим вршимо интеракцију, али и од културног модела. Приликом размишљања о мерама личног простора, као и у осталим случајевима, обраћа се пажња на врсту активности која се у просторији обавља. Наиме, различите активности захтевају различите нивое дијалога и кооперације. За појмове европске културе интимна зона се налази унутар круга полупречника 45cm. Радна зона је круг полупречни ка cm и то је лич на зо на, а дру штве на зо на је из ме ђу 120cm и 360cm, што је растојање довољно за усмено одговарање или испит, на при мер. Про стор ко ји је ван то га јесте јав на зо на и она у ма њој ме ри утиче на радне активности.

43 II део ИНФОРМАТИЧКА ИНФРАСТРУКТУРА ШКОЛЕ

44

45 2. ИНФОРМАТИЧКА ИНФРАСТРУКТУРА ШКО ЛЕ Квалитет наставе и успех иновација првенствено зависе од наставника. Промене се не могу очекивати од просте употребе нових наставних средстава и модерне опреме за наставу, већ од реорганизације ситуација и метода учења, тј. од способности наставника да нова интерактивна средства и методе ефикасно употребљава у циљу унапређивања процеса учења. Репрезентативна опрема за наставу је интерактивна табла, као замена за зелену школску таблу која је у употреби више од 100 година, и на најнепосреднији начин омогућава коришћење мултимедијалних технологија примењених на различите циљне групе ученика. За употребу интерактивних мултимедијалних табли потребно је развијање нових стручних способности наставника. Да нас се, упра во због раз во ја тех но ло ги је и ње не све ве ће при ме не у на ста ви, у ме ди ја ци ји зна ња и у про це су уче ња у учи о ни ци мо гу по ја ви ти и сред ства за уче ње и ме ди ји ко ји до но се ре во лу ци о нар не про ме не. Издва ја мо елек трон ску та блу (че сто се ко ри сти и из раз ин терак тив на та бла или из раз па мет на та бла, енг. Smart Bo ard ), ко ја обез бе ђу је мул ти меди јал ни при каз и ин тер ак ци ју уче ни ка са при ка за ним са др жа ји ма, па зато пред ста вља при мер ла га ног пре ла за из ме ђу фрон тал ног ти па на ста ве и са рад нич ког уче ња, ко ји по др жа ва ак тив ни ју уло гу уче ни ка. Ко ри шће ње елек трон ских та бли, уз при ме ну мул ти ме ди ја и ин тер ак ци је, по спе шу је уче ње и по ка зну на ста ву у шко ла ма. Примена електронске табле даје одговор на питање како се у школској настави могу једноставно и ефикасно користити мултимедијалне и веб технологије електронске наставе и учења. Електронским таблама омогућавају се новине у стратегији презентације наставе, повећање интерактив но сти на школ ском ча су и раз вој кон тро ле и оце њи ва ња, чак и ка да се задржава фронтални рад са групом од 30 ученика, и омогућава се очување оних метода наставе/учења које су се показале ефикасним (нпр. објашње- 1 ње, предавање, анализа случаја). У интерактивној фази наставе, ослобађају * Аутор: Фе ренц Ма ко 2.1. Мултимедија Образовно-технички критеријуми употребе електронске табле у настави *

46 46 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ се капацитети наставника за адаптацију циљним групама ученика, диференцијацију на микро нивоу и примени разноврсних метода за развој компетенције ученика. Предности особине интерактивности коју имају ове табле могу се применити пре свега у сарадничкој настави - уз присуство ученика или у умреженој сарадничкој настави са учеником који је присутан на даљину (ако је и сама табла умрежена ). Коришћење електронске табле подстиче разноврсност планирања наставног часа, функционално коришћење медија и сопствени развој самовредновањем презентација (рефлективне одлуке). Дакле, једна од најважнијих вредности употребе електронске табле је то што она развија квалитет планирања рада наставника. Друга вредност употребе ове табле потиче од флексибилности њеног коришћења, тј. од могућности промене и прилагођавања планираних и припремљених садржаја, и од могућности брзог и динамичног прилагођавања садржаја и наставе ситуацији. Тре ћа вред ност, и то вр ло свој стве на, је сте то да та бла омо гу ћа ва постављање ситуација којима се може манипулисати (захваљујући уграђеној функционалности или покретањем одговарајућих апликација), тако да се ствара простор за сарадничке експерименте Услови ефикасног коришћења електронске табле Коришћење електронске табле пружа безброј могућности за обнову и обогаћивање наше педагошке културе. Не заборавимо, међутим, да циљ наставника није само коришћење расположивих средстава у настави, колико год та средства била модерна, већ њихово функционално уклапање у процес наставе и учења и развој различитих способности и склоности наставника за пренос применљивог знања уз помоћ модерне технологије. Утолико ће коришћење електронске табле бити ефикасно само у случајевима: уколико је наставницима обезбеђено довољно времена да овладају коришћењем електронске табле, као и за прикупљање/ прилагођавање/израду потребних дигиталних материјала које ће ко ри сти ти у ра ду са та блом; уколико су наставницима приступачни одговарајући дигитални садржаји за широко покривање часова, које не морају да израђују они сами, међу којима треба да буде што више динамичких садржаја ради активног укључивања ученика у сарадничке експерименте; уколико се наставницима пружи прилика да се упознају са новим наставним средствима и испробају их у пракси, уколико се охрабрују да и ученицима омогуће подједнако коришћење уз претходно детаљно и прецизно припремање и темељно планирање часа;

47 ИНФОРМАТИЧКА ИНФРАСТРУКТУРА ШКОЛЕ 47 уколико наставницима на располагању стоји поуздана техничка подршка која редовно одржава опрему, и уколико распоређивање опреме не спречава слободно кретање; уколико се обезбеди/стимулише коришћење помоћне опреме уз употребу табле (дигитални фотоапарат, дигитална камера, скенер, камера за документе, софтвер итд.) а ради континуираног унапређивања припремљеног градива; уколико се наставници упознају са правилима припреме дигиталних презентација и њиховом доследном применом и са држањем добрих, мотивационих, динамичних презентација уз по моћ ИКТ-а чи ме се по сти же: ла ко и ма што ви то пред стављање разноврсног градива (апстрактних мисли и појмова); подиже се мотивација ученика јер их је лако заинтересовати приказивањем мултимедијалних садржаја, доприноси се јаснијем дефинисању појмова и појмовних система приказивањем мултимедијалних материјала, потпомаже се развој размишљања или савладавања дате радње и откривају могућности практичне примене неких алата и принципа; постиже се визуелна систематизација појава о којима се учи; и потпомаже се примена наученог у различитим околностима јер је олакшан процес разумевања и стицања искустава; планирањем заједничких наставничко-ученичких активности и двосмерне комуникације потпомажемо интеракцију у одељењу, између наставника и ученика и између ученика, и коришћење мултимедијалних/хипермедијалних дигиталних материјала на интерактиван начин; пажљивим исписом на интерактивној табли и снимањем у меморију задатака рађених на часу, као и питања на која је одговорено или на која треба одговорити, стварамо добру збирку задатака која се може ефикасно користити кроз много генерација ученика, чиме постижемо могућност да часове базиране на употреби електронске наставе можемо практично понављати, а тиме постижемо значајну уштеду времена у даљем раду; а унапред припремљени задаци за таблу олакшавају усредсређеност на припремљене задатке, истовремено обезбеђујући одговарајућу брзину извођења задатака у настави, што можемо обезбедити ако је градиво припремљено пре часа; наставници могу да поделе идеје и ресурсе са колегама (унутар једне школе, у стручним активима на националном нивоу, кроз пројекте 1, 1 До бар при мер јед ног ова квог про јек та у Ср би ји јесте за јед нич ки про је кат За во да за уна пре ђи ва ње обра зо ва ња и вас пи та ња и ком па ни је Мајкрософт под називом Креативна школа,

48 48 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ а важно је да се ти дигитални материјали могу уређивати, ради могућности њихове вишеструке употребе). Планирање коришћења електронске табле је у ствари процес доношења одлука или избора: хоће ли се табла користити у настави или не и које дигиталне образовне материјале треба употребити и како тачно треба осмислити и испланирати час; при одлучивању треба да размишљамо о различитим алтернативама а од постојећих могућности треба изабрати ону која је најповољнија по циљеве часа. Предлажемо да наставници при планирању свог рада узму у обзир следеће захтеве: 1. Одређивање конкретних циљева часа: избором неког од циљева дефинисаних наставним програмом и откривањем потенцијала ко ји се кри ју у гра ди ву, а за тим и узи ма њем у об зир са ме циљ не групе ученика којој се држи настава њихових интересовања, могућности и претходног знања. 2. Појмовна и логичка анализа: истраживањем појмова и међузависности који се могу наћи у новом градиву (међусобне везе појмова, повезаност са већ наученим градивом и оним градивом које ће се тек учити). Ученицима обезбеђујемо систем појмова који се лако усвајају и употребљавају ако се представе мул ти ме ди јал но и са свих аспе ка та и ако се ко ри сте на раз личите начине. Такође, при избору оптималне образовне стратегије треба узети у обзир сазнајне критеријуме. 3. Психолошка анализа: на основу степена тежине и занимљивости градива наставник планира методе мотивације, а упоређивањем тежине градива и степена развоја ученика одређује разноврсне форме диференцирања и индивидуализације наставе. Наставник током психолошке анализе дефинише и могуће проблемске ситуације, тако да коришћењем електронске табле доприносимо и формирању потреба у учењу. 4. Васпитна анализа: у овој фази се анализа градива врши тако што наставник тражи могућности за развој личности и понашања ученика које ће моћи да искористи током обраде датог градива и решавања постављених задатака. Другим речима, планирају се утицаји који преносе вредности и поспешују комуникационе везе, чиме доприносимо и развоју (стручне) личности. 5. Дидактично-методолошка анализа: наставник одређује стратегију наставе, скуп дидактичких задатака, конкретну структуру наставног процеса, организацију наставе, као и њене методе, средства, али и конкретна питања и задатке који се задају након

49 ИНФОРМАТИЧКА ИНФРАСТРУКТУРА ШКОЛЕ завршетка наставне теме. Тиме се детаљно планира и микроструктура наставе. Анализа технологије наставе: анализа функционалности коришћења наставних средстава и медија је такође неизоставна при планирању ефикасне наставе. При избору оптималних визуелних метода и техника треба користити таксономије избора медија. Наиме, алгоритми за избор медија који су сачињени у складу са најважнијим изборним критеријумима (нпр. економичност, ефикасност, успешност) свакако помажу при избору оптималног наставног средства или медија Грешке у коришћењу електронске табле Навешћемо неке од честих грешака у коришћењу електронске табле: Нове и готово бесконачне могућности које пружају интерактивна аудио-визуелна наставна средства са собом носе опасност да наставник изгуби обавезну промишљеност и свесност приликом коришћења технологије. На интернету се налази велика количина материјала погодног за предавања и учење, а истовремено се са неколико функционалних програма релативно једноставно може произвести градиво које одговара циљу а и привлачи пажњу. Другим речима, материјала има превише. 2 Сваки одабрани материјал потребно је посебно анализирати и обрадити, тако да приликом примене у настави буде најефикасни ји од свих оста лих ко ји се на ла зе у ужем из бо ру. Пошто најчешће желимо да ученицима покажемо све што се може и то из раз ли чи тих угло ва, не из о став но је све вре ме има ти у виду педагошки циљ који хоћемо да остваримо. Не треба се изгубити у детаљима током занимљивих предавања. Треба истаћи ми сли ко је су зна чај не за нас и за уче ни ке и тре ба ко ри сти ти само оне материјале који одговарају наведеним критеријумима. На кон при пре ме гра ди ва оба ве зно се ра ди про ба и ме ри време. Не тре ба пре ко ра чи ти пред ви ђе но вре ме! Ова квом при премом ча со ва на ви ка ва мо се на пре ци зно рас по ре ђи ва ње вре мена. Пре о ста ло вре ме се ко ри сти за об ра ду до пун ског гра ди ва и гра ди ва ко је од го ва ра до дат ним ин те ре со ва њи ма уче ни ка. Нај че шћа гре шка у на ста ви ко ја се од ви ја уз по моћ ин тер актив не та бле јесте ко ри шће ње ди ги тал них ма те ри ја ла ко ји не 2 Пу но је обра зов них ма те ри ја ла до ступ них на ин тер не ту на ен гле ском, шпан ском и дру гим ши ро ко рас про стра ње ним је зи ци ма, али га, на жа лост, не ма до вољ но на срп ском је зи ку и при ла го ђе ног на став ним пла но ви ма и про гра ми ма за основ не и сред ње шко ле у Ре пу бли ци Ср би ји.

50 50 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ одговарају циљевима часа. Ову грешку можемо исправити тестирањем делова дигиталних материјала. Ако приметимо да дигитални материјал не функционише онако како смо замислили, морамо нешто да променимо! Не смемо дозволити да трагањем за спектакуларним решењима смањимо корисност градива! Средства која се често користе нефункционално губе драж и ефикасност. Права способност и знање наставника лежи у обиљу методологије и примени различитих метода у складу с циљевима. Морамо да развијемо способност подједнаког утицаја на разум и на осећања ученика. Ако су примери које приказујемо сложени, њима нећемо повећати разумљивост градива, па је зато потребно да пажљиво бирамо примере и задатке. Њихова уло га је да ис так ну су шти ну и по треб но је да бу ду ре пре зентативни. Примери и задаци, такође, треба да буду у складу са претходним сазнањима ученика, тј. морају се постепено разрађивати. Превише сложени задаци и примери, заправо, захтевају нова објашњења. Не треба заборавити да се наставни садржаји проверавају и вреднују, јер често вредновање дијагностичног типа (ученици одговарају на питања) даје правовремене информације о успеху и проблемима појединих ученика и група ученика. Не смемо дозволити да ниво сложености у испитивању буде различит од нивоа предавања. За разлику од тога, садржај и карактер рада на ча су се умно го ме раз ли ку је од оно га код ку ће. Има сми сла за домаћи рад задавати чак и конструктивне задатке који дозвољавају индивидуални приступ а добро се уклапају у градиво објашњено на часу. На тај начин ученици продубљују сазнања стечена на школском часу јер користе сличне елементе градива код куће. Преуређењем окружења наставе и учења, променом медија који се преференцијално користе, као и интерактивнијом организацијом наставе и разноврсном применом форми вредновања, наставник може да промени и сопствену перцепцију наставе, истовремено постижући иновацију целог процеса технологије наставе Си сте ми гла са ња у на ста ви * Је дан од нај ва жни јих еле ме на та про це са на ста ве и уче ња јесте што бр жа и тач ни ја по врат на ин фор ма ци ја ка на став ни ку. На став ни ци кори сте мно го број не ме то де у ци љу са ку пља ња раз ли чи тих ин фор ма ци ја 1 * Aутор: Ђен ђвер Мол нар

51 ИНФОРМАТИЧКА ИНФРАСТРУКТУРА ШКОЛЕ 51 о уче њу уче ни ка (про ве ра зна ња по за вр шет ку на став не те ме, бр зи контрол ни за да так, ис пи ти ва ње, пи та ња на ча су, са ку пља ње ин фор ма ци ја на осно ву го во ра те ла уче ни ка итд.), а по том при ку пље не ин фор ма ци је вра ћа ју у про цес на ста ве (Ke le men, 2007). Ко ри шће ње си сте ма гла са ња омо гу ћа ва тре нут ну по врат ну спре гу, чи ме се отва ра ју но ве мо гућ но сти за оце њи ва ње на ча су (Molnár, 2007). Уме сто ди за ња ру ку, при ме на си сте ма гла са ња да је си гур ни ју и тач ни ју ин фор ма ци ју о ђа ци ма, јер се у овом слу ча ју не мо гу ко ри стити по зна ти три ко ви (на при мер: уче ник се ја вља и он да ка да не зна јер ми сли да га не ће про зва ти на став ник), а и сва ки уче ник по ста је ак тива н уче сник ча са. На кон по ста вља ња пи та ња и ис те ка вре ме на за да ва ње одго во ра ре зул та ти оде ље ња се по ја вљу ју на гра фи ко ну. Ова ко на став ник до би ја тач ни ју и бла го вре ме ни ју ин фор ма ци ју о ни воу сте че ног зна ња, за раз ли ку од нпр. бр зог кон трол ног ка да је по треб но утро ши ти вре ме на пре гле да ње и ис пра вља ње ра до ва. Про грам и на ни воу уче ни ка и на ни воу пи та ња ге не ри ше та бе лу, ко ја се мо же ана ли зи ра ти на оба ни воа, мо же се вред но ва ти рад на ча су, број тач них од го во ра, а мо же мо ана лизи ра ти и раз ло ге че стих не тач них од го во ра. Вред но ва ња и од го во ри се мо гу за пам ти ти, тј. са чу ва ти у раз ли чи тим фор ма ти ма, чак и од штам пати (у за ви сно сти од си сте ма, нпр: pdf, xml, xls, doc), мо гу се екс пор то ва ти или са чу ва ти у ба зи по да та ка са мог про гра ма. Про грам ауто мат ски чу ва прет ход не од го во ре ко ји се увек мо гу по тра жи ти и на осно ву њих се могу об ра ди ти од го ва ра ју ћи по да ци. На тржишту је доступно много оваквих система и о њиховим својстви ма ће би ти ре чи у овом по гла вљу. Скуп прет ход них до га ђа ња (кли ком на од ре ђе ни до га ђај при сту па мо де таљ ној ба зи по да та ка)

52 52 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ Слике приказују графиконе и табеле који се генеришу на нивоу појединих ученика, одељења и питања. Тачно је одговорило 83,3% ученика Гра фи кон ге не ри сан на ни воу оде ље ња на осно ву од го во ра да тих на по ста вље но пи та ње (Пи та ње: Ко ли ко има ре ги о на у на шој зе мљи? Одговори: A: 18, B: 19, C: 20, D: 21) Имена ученика смо избрисали ради заштите приватности одговор датог ученика Оп сег мо гућ но сти за ви си од ти па си сте ма гла са ња и при ме ње ног софт ве ра, као и ка рак те ра и ко ли чи не по ру ка ко је си стем мо же да об ради. Уну тар си сте ма гла са ња, тј. си сте ма за про пи ти ва ње као што су Interw ri te Cric ket, In terw ri te PRS, Smart Sen teo, Ameg, Ver dict, Hyper ma ster, Pro met hean AC TI Vo te, Qwi zdom, Sa ha ra Cle ver Click, Mi mio Op ti vo te и мно ги дру ги, по сто је ра зни ти по ви си сте ма. Та ко по- идентификација ученика Та бе ла ге не ри са на на ни воу уче ни ка на осно ву од го во ра да тих на по ста вље но пи та ње (Пи та ње: Ко ли ко има ре ги о на у на шој зе мљи? Од го во ри: A: 18, B: 19, C: 20, D: 21)

53 ИНФОРМАТИЧКА ИНФРАСТРУКТУРА ШКОЛЕ 53 сто је си сте ми ко ји су не за ви сни од ти па ин тер ак тив не та бле и они ко ји су ве за ни за од ре ђе не мар ке, а по сто је и та кви за ко је ни је ни по треб на ин тер ак тив на та бла већ са мо је дан ра чу нар и је дан про јек тор за при каз ре зул та та. У претходном случају софтвер система гласања може се инсталирати на било који рачунар, а комуникација (пријем, евентуално предаја сигнала) између гласачке јединице (кликер) и рачунара обавља се помоћу предајника сигнала који је прикључен на рачунар. просек одељења просек ученице по имену Анди и њен одговор на прво питање Ин ди ви ду а ли за ци ја ре зул та та (Пи та ње: Ко ли ко има ре ги о на у на шој зе мљи? Одговори: A: 18, B: 19, C: 20, D: 21) Друга значајна разлика између система јесте у степену развијености гласачких јединица-кликера. Постоје бројни системи који омогућавају само одговор на питања затвореног типа. Руковање таквим системима најчешће је много једноставније, јер се на њима налази само неколико тастера. Овакви системи се ефикасно и једноставно могу користити у нижим разредима. Сло же ни кли ке ри мо гу да има ју ЛЦД екран, па се мо гу ко ри сти ти и као пре дај ни ци и као при јем ни ци. На сли ци су при ка за ни раз ли чи ти ти по ви јед но став ни јих и сло же ни јих кли ке ра. Нај ра зви је ни ји кли ке ри јесу они ко ји има ју екра не осе тљи ве на до дир (енг. To uch Screen ) и ко ји мо гу да ра де и као за себ ни ра чу на ри. Си сте ми са ЛЦД екра ни ма су по год ни за од го ва ра ње на би ло ко је пи та ње. Мо же се ку пи ти кли кер ко ји има по себ не та сте ре за да-не (тач но, не тач но) пи та ња, за за датке из бо ра (A, B, C, D, E; или 0 9), мо же се уна пред де фи ни са ти број тач них од го во ра, да кле, мо же се исто вре ме но озна чи ти и ви ше тач них од го во ра. Као од го вор на пи та ња отво ре ног ти па мо же се уне ти и текст, слич но СМС функ ци ји код мо бил них те ле фо на, до ду ше за са да без специ јал них зна ко ва, ка рак те ри стич них за ма ђар ски је зик. 3 Ко ри шће њем бро је ва и сло ва мо гу ће је да ти од го вор на пи та ње ре до сле да или на пита ње на ко је не ма тач ног од го во ра, тј. пи та ње ста ва, на при мер ова ко се 3 Исто ва жи и за зна ко ве на срп ском је зи ку.

54 54 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ мо же ре ши ти ре до след по ва жно сти. При фор му ли са њу пи та ња мо гу ће је уна пред де фи ни са ти ко ли ко пу та уче ник мо же по ку ша ти да од го во ри на јед но пи та ње. Јед но став ни ји и сло же ни ји кли ке ри у раз ли чи тим си сте ми ма Уређаји комуницирају са јединицом која се може прикључити на рачунар, што у случају система са екраном значи двосмерну везу. Наставник приликом формулисања питања може захтевати да систем ученику пружи директну повратну информацију о тачности његовог одговора. Употреба система гласања је једноставна и може се унапред планирати. Наставник треба да инсталира софтвер система гласања на рачунар на којем ће радити и треба да региструје кликере. Већина система који раде независно од интерактивне табле може се уградити у програм PowerPoint (скраћено ППТ), дакле довољно је да питања испишемо на једноставне ППТ слајдове, а у позадини дефинишемо тип питања, број по е на и та чан од го вор, ако га има (код пи та ња ста ва, нпр. ран ги ра ња наставних предмета, нема тачног одговора). Након тога се може подесити време за одговор и систем се може користити. Систем гласања, дакле, остварује могућност тренутне повратне спреге, може се користити и у случају дијагностичног и формативног и сумарног мерења-вредновања. Може се користити на почетку часа за контролу резултата или постојања домаћег рада, а током часа у проце-

55 ИНФОРМАТИЧКА ИНФРАСТРУКТУРА ШКОЛЕ 55 су учења за одговарање на поједина брза питања. На крају часа се може поставити неколико повезаних питања у циљу понављања и утврђивања. Директно уношење одговора спречава могућност преваре, а резултати се избацују одмах, па нема времена за исправљање. Резултат је одмах познат и ученику и наставнику. Недостатак система је висока цена, јер за јед ну ин тер ак тив ну та блу тре ба пла ти ти исту суму као и за опре ма ње једне учионице Про јек то ри у обра зо ва њу * Обра зов не ин сти ту ци је нај че шће има ју спе ци јал не зах те ве у по гледу ко ри шће ња про јек то ра.би тан је до бар ква ли тет сли ке, чи ме се шти ти здра вље (вид) де це и на став ни ка, као и ду ги век тра ја ња, по у зда ност и до бар од нос ефи ка сно сти и тро шко ва. Овај пре глед се ба ви нај ва жни јим кри те ри ју ми ма за из бор про јек то ра и од го ва ра ју ће опре ме, плат на за про јек тор и пра ви ла упо тре бе Типови пројектора и тумачење њихових основних каталошких података при избору Нај че шће упо тре бља ва ни про јек то ри су ЛЦД (енг. Li qu id Crystal Dis play ) про јек то ри на пра вље ни у тех но ло ги ји теч них кри ста ла, за тим про јек то ри на пра вље ни у тех но ло ги ји ди ги тал них ми кроогле да ла ДЛП (енг. Di gi tal Light Pro ces sing ), као и ЛКОС (енг. Li qu id Cri stal on Si licon ) про јек то ри. ЛЦД технологијом можемо приказати видеофилм, фотоматеријал и ППТ презентацију у природним бојама. Пошто нема покретних делова, не ма ни дрх та ња сли ке. Бо је се пре та па ју и ти ме је вид за шти ћен. Једини недостатак ове технологије је ограничење контраста. ДЛП технологијом можемо добити јако осветљену слику, овом технологијом је могуће произвести и савршену црну боју. Недостатак је то што се на про јек то ва ној сли ци ви ди тзв. ефе кат ду ге. ЛKОС ра ди слич но као ДЛП али ко ри сти ЛЦД тех но ло ги ју. У овом случају уместо тзв. покретних огледалаца испред рефлектујућег носећег сло ја, пут све тло сти отва ра или за тва ра слој теч ног кри ста ла. У оп тику доспева само одбијена светлост. Бела светлост разложена на основне боје јаке сијалице доспева на површину електричних кола. Ову технологију карактерише веома висока резолуција, велика јачина светлости и одличан контраст на слици. 1 * Aутор: Фе ренц Ма ко

56 56 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ Важнији појмови везани за добар одабир пројектора и тумачење њихових техничких података Из бор ја чи не све тла: Све тло сни сноп про јек то ра се ме ри у AN- SI Lu men-има. У бла го за мра че ним про сто ри ја ма (кан це ла ри је, ма ње школ ске дво ра не) по треб но је има ти нај ма ње 1000 lu men. У слу ча ју сли ке ве ли ког фор ма та или у пот пу но осве тље ној про сто ри ји по треб но је има ти нај ма ње 1500 lu men (ово је пре по ру ка за учи о ни це ко је су просеч но осве тље не). При из бо ру по треб не ја чи не све тла, по ред осве тљено сти про сто ри је, тре ба узе ти у об зир и ве ли чи ну про јек то ва не сли ке и ре флек си ју по вр ши не на ко ју про јек ту је мо. За учи о ни це се пред ла же на бав ка про јек то ра са око 2000 lu men, а за ауди то ри ју ме про јек то ре са ви ше од 4000 lu men. Бољи су пројектори који имају и персонални рачунар са тзв. еко радним режимом, тј. код којих се јачина светлости може подешавати у зависности од утицаја околине (ово продужава век пројекторских сијалица и истовремено мање оптерећује вид ученика и наставника). Зах те ви ве за ни за ре зо лу ци ју: Ре зо лу ци ја озна ча ва број пик села ко ји чи не во до рав ни ре до ви и број та квих ре до ва. Ве ћа ре зо лу ци ја озна ча ва ја сни ју сли ку. Соп стве на (енг. Na ti ve ) ре зо лу ци ја про јек тора од но си се на ре зо лу ци ју уре ђа ја ко ји ства ра сли ку а не на ре зо лу цију при мље ног сиг на ла. Ако те две ре зо лу ци је ни су исте, он да ће уре ђај при мље ни сиг нал кон вер то ва ти у скла ду са соп стве ном ре зо лу ци јом. Кон вер то ри са тзв. XGA ре зо лу ци јом раз ла жу сли ку на 1024 x 768 елемен та сли ке (пик се ла). То се по кла па са ре зо лу ци јом нај ве ћег бро ја рачу на ра ко ји су да нас у упо тре би, па је сто га, ра ди нај бо љег ква ли те та про јек то ва не сли ке, по треб но уна пред по де си ти ре зо лу ци ју ра чу на ра на по ме ну ти број. Ти ме до би ја мо хо мо ге ну и ја сну сли ку ко ја је по год на за школ ске пре зен та ци је. По јам кон тра ста: То је број ча ни од нос ја чи не све тла при ка за не нај там ни је цр не и нај све тли је бе ле бо је. Што је ве ћи мак си мал ни контраст про јек то ра то је про јек тор бо љи. Сли ка код ко је је ма ли кон траст оску де ва у де та љи ма, а бо је су бле де. Кон траст про јек то ра се ка рак те рише од но сом ја чи не цр них и бе лих та ча ка сли ке на по вр ши ни за про јек това ње. ЛЦД про јек то ри да ју кон траст 400:1, док они са ДЛП тех но ло ги јом да ју кон траст 2000:1. До бар кон траст је нај зна чај ни ји при про јек ци ји филм ског ма те ри ја ла. Тра пе зна ко рек ци ја: Ако се не по кла па ју рав ни про јек то ва не слике и по вр ши не на ко ју про јек ту је мо, ја вља се тзв. тра пе зно из об ли че ње (код вер ти кал ног тра пе зног из об ли че ња боч не иви це сли ке ни су ме ђусоб но па ра лел не а до ња и гор ња иви ца су раз ли чи тих ду жи на сли ка се ску пља или ши ри на го ре или на до ле). Ово из об ли че ње се мо же из бе ћи

57 ИНФОРМАТИЧКА ИНФРАСТРУКТУРА ШКОЛЕ 57 по мо ћу тра пе зне ко рек ци је нај че шће елек трон ском ма ни пу ла ци јом сли ке. Ни во шу ма: Вен ти ла тор за хла ђе ње про јек то ра узро ку је ни во шу ма из ме ђу 20dB и 40dB (де ци бе ла). Што је ма њи ни во шу ма, то је про јек тор ти ши. Си ја ли це про јек то ра су ве о ма осе тљи ве у по гле ду темпе ра ту ре и због то га хла ђе ње про јек то ра не тре ба ис кљу чи ва ти на кон упо тре бе јер се, у су прот ном, дра стич но сма њу је век тра ја ња си ја ли ца. Stand by дуг ме на уре ђа ју слу жи упра во овој свр си: на и ме, при тиском на то дуг ме ис кљу чу је мо си ја ли цу, али вен ти ла тор на ста вља да ра ди док се тем пе ра ту ра не сма њи на про пи са ну вред ност (опа сност од бр зог ис кљу чи ва ња је нај ве ћа код пре но сних про јек то ра, при преме шта њу из ме ђу ча со ва). Век тра ја ња си ја ли ца: Век тра ја ња си ја ли це про из во ђа чи де фини шу на осно ву упо тре бе са мак си мал ном ја чи ном све тла (обич но је то 2000 са ти). Код мо дер них про јек то ра мо гу ће је иза бра ти рад ни ре жим са ма њом ја чи ном све тла, ко ји обез бе ђу је зна чај но ду жи век тра ја ња сија ли це. Код ве ћи не ти по ва про јек то ра ме ри се и при ка зу је број са ти кори шће ња, што је до бро јер та ко мо же мо на вре ме за ме ни ти си ја ли цу. Те жи на про јек то ра: Пре но сни про јек то ри и они ко ји се ко ри сте за јед но са ин тер ак тив ним та бла ма има ју те жи ну из ме ђу 1kg и 5kg, у зави сно сти од на чи на упо тре бе (ме ђу нај мо дер ни јим пре но си вим мо дели ма има и оних са ма сом ис под 1kg). Ма са ста бил но ока че них про јекто ра, ме ђу тим, мо же би ти зна чај на, па због опа сно сти од не зго де тре ба ува жи ти кон крет не про пи се ве за не за упо тре бу. Ди мен зи је при ка за не сли ке: Фор мат екра на је од нос ши ри не и ви си не при ка за не сли ке. Иако је скоро сва ки про јек тор по го дан за приказ ра чу нар ских и ви део/двд ма те ри ја ла, ве о ма су рет ки мо де ли ко ји су под јед на ко до бри у оба слу ча ја. Тре ба да од лу чи мо на шта ће мо при кључи ти наш про јек тор. Ако је из вор сиг на ла ра чу нар, он да мо же мо оста ти при тра ди ци о нал ном од но су 4:3. Ово је од нос ка рак те ри сти чан за ра чунар ске сли ке са VGA, SVGA, XGA, SXGA и UXGA ре зо лу ци јом (ако хо ћемо да че сто при ка зу је мо филм за ши ро ко плат но или HDTV ма те ри ја ле, он да нам тре ба про јек тор ко ји мо же да при ка зу је у од но су 16:9). Ква ли тет плат на за про јек тор: Сва ка вр ста тка ни не има ка рак тери стич на свој ства. Пра ви лан из бор је онај ко ји нам да је нај бо љу сли ку и мо гућ је са мо ако су нам по зна ти фак то ри око ли не (вр ста тка ни не, ње не ка рак те ри сти ке, ко је се од но се на ја чи ну све тла и ши ри ну вид ног по ља, мо же мо би ра ти из ка та ло га). Вред но сти све тло сног по ја ча ња се од ре ђују у од но су на бе ли зид ко ји има вред ност 1,0. Ши ри на вид ног по ља је ра спон угло ва код ко јих је ре флек то ва на све тлост ба рем оно ли ко све тла као она ко ја је ре флек то ва на са бе лог зи да.

58 58 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ Избор пројектора према функционалној употреби Пре ма пла ни ра ном ме сту ко ри шће ња, мо же мо да би ра мо не ку од сле де ћих ка те го ри ја: Пре зен та ци о ни про јек то ри оп ште на ме не: То су про јек то ри које про из во ђа чи сма тра ју основ ним мо де лом. У основ ним функ ци ја ма за до во ља ва ју по тре бе ко ри сни ка, по у зда ни су и ду го тра ју. Це на им је по вољ на, а за при хва тљив рад је по треб на са мо ре ла тив но за там ње на про сто ри ја. Про јек то ри ко ји се ко ри сте у учи о ни ци: По год ни су за при кази ва ње сли ка, ви део и филм ског ма те ри ја ла до брог ква ли те та. У овој ка те го ри ји су за сту пље ни про јек то ри ко ји чу ва ју вид на став ни ка и де це, це на је по вољ на, ра де ста бил но и по у зда но. У нај ве ћем бро ју слу ча је ва су фик си ра ни, али су све че шћи и уре ђа ји без про вод ни ка. Пре но си ви про јек то ри: На ме ње ни су за спе ци јал не свр хе, тј. за слу ча је ве кад се, осим са вр ше не сли ке, зах те ва и ма ла те жи на и ни зак ни во шу ма. Ма ла те жи на омо гу ћа ва пре но си вост, а ни зак ни во шу ма је би тан јер се не оме та ју уче сни ци. Ови уре ђа ји су ску пљи. (Уре ђај то ком про јек ци је мо же да се по ста ви на фик си ра ни ста лак а на кон упо тре бе се од ла же у про стор ко ји се за кљу ча ва.) Ин ста ла ци о ни про јек то ри: Обич но се ко ри сте у ве ли ким ауди тори ју ми ма и кон фе рен циј ским са ла ма. Зра че екс трем но ја ку све тлост, а ре зо лу ци ја им је ве ћа од про сеч не. Ду го тра ју. Це не су ви со ке, али ови уре ђа ји обез бе ђу ју про фе си о нал не усло ве за про јек ци је Околности које утичу на употребу пројектора Осве тље ност, за сен че ност, за там ње ност про сто ри је: По требну ја чи ну све тло сти од ре ђу је осве тље ност про сто ри је и свр ха ко ришће ња про јек то ра. Ако га ко ри сти мо у учи о ни ци, зна ча јан про блем мо же би ти осве тље ност и при род на све тлост, ко је су бит не и због ер гоно ми је ра да. Оно што нас још мо же оме та ти јесте евен ту ал на ди ректна сун че ва све тлост, за ви сно од ори јен та ци је про сто ри је. У ова квим слу ча је ви ма је нео п ход но ин ста ли ра ње си сте ма за за там њи ва ње или за сен че ње. Хла ђе ње про јек то ра: Вен ти ла то ри про јек то ра то ком ра да уси сава ју ва здух за хла ђе ње из око ли не. Иако су про јек то ри опре мље ни специ јал ним фил те ром за пра ши ну, он обич но не мо же да спре чи ула зак пра ши не при ве ћем оп те ре ће њу. За то фил тер тре ба ре дов но чи сти ти. (У про сто ри ја ма у ко ји ма има мно го пра ши не бо ље је ко ри сти ти уре ђа је са ДЛП тех но ло ги јом, јер би се сноп све тло сти код про јек то ра са ЛЦД техно ло ги јом пре по ло вио већ на кон не ко ли ко ме се ци.)

59 ИНФОРМАТИЧКА ИНФРАСТРУКТУРА ШКОЛЕ 59 Уда ље ност про јек то ра од плат на: Нај ску пљи део про јек то ра је оп ти ка. Тип со чи ва и жи жна да љи на од ре ђу ју уда ље ност са ко је се може вр ши ти про јек ци ја. Код про сеч ног про јек то ра са 2000 lu men, мо гу ћа да љи на је 1,5 2,5m. Ако има мо ин тер ак тив не та бле са пред њом про јекци јом, он да има сми сла на ба ви ти про јек то ре са крат ком про јек ци о ном уда ље но шћу (по ста вља ју се из над та бле и про јек ту ју са из у зет но ма ле уда ље но сти). По сто је и про јек то ри ко ји и са уда ље но сти ма њој од јед ног ме тра про јек ту ју од го ва ра ју ћу сли ку на ди ги тал не та бле. Оште ће ње здра вља: Ако се про јек ту је на спрам гле да ла ца или са ве ли ке уда ље но сти, он да се че сто ја вља про блем због од сја ја си ја ли це на по вр ши ни на ко ју се вр ши про јек ци ја. Ово мо же да сме та гле да о ци ма и да оште ћу је вид (сјај на тач ка). Ефе кат од сја ја пр вен стве но за ви си од ква ли те та по вр ши не на ко ју се про јек ту је. За то је ја ко бит но обра ти ти па жњу на ква ли тет про јек ци о ног плат на. Ако ко ри сти мо ин тер ак тив ну та блу, он да је свр сис ход но ода бра ти про јек тор са из у зет но крат ком пројек ци о ном уда ље но шћу или та блу са зад њом про јек ци јом. За шти та од нео вла шће ног ко ри шће ња и кра ђе: Нео вла шће на упо тре ба ску пог про јек то ра сма њу је мо гућ ност ду го трај ног и си гур ног ра да уре ђа ја. Кра ђа, с јед не стра не, за по сле ди цу има не до ста так уре ђа ја по треб ног за на ста ву, а, с дру ге стра не, пред ста вља зна чај ну ма те ри јалну ште ту за шко лу. Код нај ве ћег бро ја уре ђа ја обез бе ђе на је софт вер ска за шти та. За шти та ПИН ко дом зна чи да се на кон укљу че ња од ру ко ва о ца зах те ва ко ри снич ка ши фра. Без ва же ће ши фре уре ђај се не мо же ко ристи ти. Слич но је ре ше ње кад се у ме мо ри ји про јек то ра чу ва сли ка, адреса ко ја иден ти фи ку је вла сни ка и ко ја се по ја вљу је при сва ком укљу че њу и ис кљу че њу. Пре но сне про јек то ре за сва ки слу чај тре ба ста ви ти под кључ на кон упо тре бе. Код фиксираних пројектора јефтино и једноставно решење за заштиту од крађе и оштећења јесу сигурносне кутије. Међутим, ако је реч о скупим аудиторијумским пројекторима, онда вреди такве уређаје укључити у безбедносни алармни систем дотичне институције. (За оптимално решење затражите савет од фирми које се баве техником пројектовања и имају добре референце.) По ста вља ње фик си ра них и до ступ ност мо бил них про јек то ра: Фик си ра не про јек то ре нај че шће по ста вља ју на кон зо ле на та ва ни ци (пла фо ну) или на боч ни зид и то на од го ва ра ју ћој уда ље но сти од про јектор ског плат на или та бле. Ако има мо бе жич на ин тер ак тив на на став на сред ства, он да је мо дер но и ино ва тив но ода бра ти и бе жич ни про јек тор. По за ба ви мо се пе да го шким и на став но-тех но ло шким мо гућ но сти ма ко је пру жа ју мо дер ни, бе жич ни про јек то ри. Про јек ци ја из ви ше та ча ка, са ра чу на-

60 60 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ ра (по је ди ни мо де ли су спо соб ни да од јед ном при ка жу са др жај са 16 но ут бук ра чу на ра), као и ко ри шће ње пер со нал ног ра чу на ра и по де ла екра на, пру жа ју но ве мо гућ но сти у по гле ду про јек ци је ре зул та та ра да по гру па ма Одабир пројекционог платна За фиксиране пројекторе се препоручују зидна, висећа платна, док се за преносне пројекторе препоручују преносна платна. Данас се већ ради са пројекторима који емитују јако светло, па је довољно користити бела платна са мат површином. Ода бир ти па плат на: Код мо бил них пре зен та ци ја, чвр сти на конструк ци је плат на, од но сно ње го ва те жи на мо же би ти кри те ри јум из бора. Код ста тич них пре зен та ци ја мо же мо иза бра ти плат на са руч ним поме ра њем или на мо тор. Ода бир ди мен зи ја плат на: Уда ље ност по след њег ре да у гле да лишту од плат на не тре ба да бу де ве ћа од ше сто стру ке ви си не плат на, а пр ви ред не тре ба да бу де бли жи од дво стру ке ви си не плат на. Ако је реч о пре зен та ци ја ма у обра зо ва њу, он да до ња иви ца плат на тре ба да бу де ви ша од ни воа по да за нај ма ње cm, ка ко уче ни ци не би сме та ли јед ни дру ги ма. Ди мен зи је сли ке на плат ну: Од на чи на про јек то ва ња и од из вора сиг на ла (ра чу нар, ви део, ДВД-пле јер) за ви си од нос ши ри не и ви си не сли ке. Нај че шће је реч о од но су 4:3 (ви део фор мат) и 16:9 (филм за широ ко плат но, ДВД и ХДТВ). По вр ши на плат на, вр ста тка ни не и де бљи на: По сто је два најбит ни ја кри те ри ју ма за ода бир по вр ши не про јек тор ског плат на: рефлек сив не осо би не и ква ли тет ма те ри ја ла (код фик си ра них про јекто ра се по ре флек сив ним свој стви ма пре по ру чу је тзв. Da ta lux, а код про јек то ра на стал ку High po wer ). У на ста ви је оби чај да се ко ри сте про јек ци о на плат на ко ја по ја ча ва ју ре флек си ју, али тре ба по штова ти и про пи са ни про стор ни рас по ред код про јек ци је. Ако има мо ролет на сто плат но он да нам тре ба тан ка тка ни на ка ко би опру га мо гла по ди ћи ма су те тка ни не и ка ко кру тост плат на не би би ла оте жа ва јућа окол ност (про блем са тан ком тка ни ном је тај што по вр ши на на коју про јек ту је мо ни је са вр ше но рав на). Ако, ме ђу тим, има мо угра ђе ни мо тор ко јим се вр ши на мо та ва ње плат на, он да је мо гу ће ко ри шће ње де бљег плат на. Нај са вр ше ни ју про јек ци о ну по вр ши ну да ју ис тег ну та плат на. Препоручујемо да затражите савет стручњака за пројекциону технику јер институционални развој оптималног, безбедног и исплативог система пројектовања захтева велику стручност.

61 ИНФОРМАТИЧКА ИНФРАСТРУКТУРА ШКОЛЕ Модерни преносни рачунари * Рачунари са екраном осетљивим на додир По ред лап то по ва ко ји се све ви ше ко ри сте у по след ње вре ме, по јави ли су се и та блет ра чу на ри и ла копре но сни пер со нал ни ра чу на ри (енг. Ul tra mo bi le Per so nal Com pu ter, скра ће но UMPC), ко ји мо гу да обез беде још ви ше ин тер ак тив но сти у учи о ни ци и пре де фи ни шу мо гућ но сти уче ња и пре да ва ња. На став ник ко ји се ше та по учи о ни ци др же ћи бе жично-умре же ни ра чу нар у ру ка ма, мо же да пи ше по екра ну ра чу на ра ко ји је осе тљив на до дир (енг. To uch Screen ), a сли ка се пре ко про јек то ра од мах по ја вљу је на та бли. Та блет ра чу нар је, за пра во, пре но сни ра чу нар ма њих ди мензи ја (про сеч но је те жине 1,5kg и ди мен зи је екра на су нај че шће 12,1 ), ко ји има мо гућ ност да упут ства ко ја се за да ју пре ко екра на пре ве де у ди ги тал ни запис. Упут ства се за да ју по мо ћу спе ци јал не олов ке ко ја функци о ни ше на елек тро маг нет ном прин ци пу или на прин ци пу анали зе при ти ска. Та олов ка за мењу је мишa и та ста ту ру, тј. по држа ва све функ ци је ко је миш и та ста ту ра има ју. Та блет ра чу нар по др жа ва све про гра ме ко је нала зи мо код кла сич них сто них пер со нал них ра чу на ра. Екран се Та блет ра чу нар мо же окре ну ти за 180 и пре клопи ти пре ко та ста ту ре и та ко се мо же пи са ти по ње му као да је све ска. У да љем тек сту из дво ји ће мо не ке функ ци је ко је не по сто је код дру гих пре но сних ра чу на ра (лап то по ва или но ут бу ко ва), с на гла ском на то да та блет ра чу нар по се ду је све функ ци је ко је има ју по ме ну ти ра чу на ри и још не ке до дат не. На та блет ра чу на ру се уме сто ко ри шће ња та ста ту ре мо гу пра ви ти бе ле шке ис пи си ва њем сло ва на екра ну баш као ка да пи ше мо у све сци. Спе ци јал ни про гра ми за та кво пи са ње су на при мер One No te (је дан од про гра ма из па ке та Mic ro soft Of fi ce 2007). По мо ћу тих про гра ма има мо 1 * Aутор: Ђен ђвер Мол нар

62 62 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ мо гућ ност да бе ле шке на ен гле ском је зи ку 4 пре ба ци мо у от ку ца ни текст. Мо же мо из вр ши ти пре тра жи ва ње у пи са ним бе ле шка ма, за тим мо же мо из вр ши ти гру пи са ње, до да ва ње и про ме не, јер нам то омо гу ћа ва ди гитал на тех но ло ги ја да мо же мо да уба ци мо још ко ју стра ни цу или празно ме сто у на пи са не бе ле шке. Рад са та блет ра чу на ри ма има ве ли ку пред ност у од но су на таста ту ру због мо гућ но сти да се текст обо га ти цр те жи ма, цр та ња директ но у до ку мен ту у про гра му MS Word или у не ком спе ци ја ли зова ном про гра му као што је MS Bo jan ka (енг. MS Pa int ). Ако то ком ра да же ли мо да не што от ку ца мо, али да не по ме ра мо екран ко ји је пре кло пљен пре ко та ста ту ре (на при мер кад же ли мо да упи ше мо на зив да то те ке при ли ком сни ма ња), мо же мо то да ура ди мо по мо ћу вир ту ел не та ста ту ре. Ко ри шће ње та блет ра чу на ра у шко ла ма у све ту ни је ни ка ква новост. Све ви ше ра сте број оних обра зов них софт ве ра, ко ји су спе ци јал но раз ви је ни за та блет ра чу на ре. По ред апли ка ци ја Microsoft Edu ca tion Pack за Windows XP, ко ји ма се мо же при сту пи ти бес плат но (а ко је се мо гу ко ри сти ти и у сва ко днев ном жи во ту, а не са мо у шко ли), по сто је још и Microsoft Ex pe ri en ce Pack за си стем Windows Vista и Microsoft Po wer Toys за ма ле пер со нал не ра чу на ре (о сва три про грам ска па ке та по гле да ти Molnar, 2007). У при лог то ме иде и чи ње ни ца да у Шпа ни ји већ го ди нама ви ше од уче ни ка учи по мо ћу та блет пер со нал них ра чу на ра, а не из књи га и све за ка, али и у ве ли ком бро ју оста лих зе ма ља Евро пе успе шно се ко ри сти на пре да ва њи ма из ра зних пред ме та Лакопреносни персонални рачунар Ла ко пре но сни пер со нал ни ра чу нар (скра ће но УМПЦ) је ма њи од та блет ра чу на ра и по се ду је екран ко ји је осе тљив на до дир, тј. осе ћа (де тек ту је) би ло ко ји пред мет ко ји га до дир не. Због то га се по ње го вом екра ну мо же пи са ти и мо гу се да ва ти на ред бе ра чу на ру не са мо специ јал ном олов ком не го и по мо ћу пр сти ју. По мо ћу УСБ и зла за УМПЦ се мо же по ве за ти са та ста ту ром или ми шем, али се мо же ку ца ти и на вир ту ел ној та ста ту ри ко ја је при ка за на на екра ну. Овај ра чу нар ко ристи све про гра ме ко ји су спе ци фич ни за та блет ра чу нар, па се та ко ђе мо же ко ри сти ти за пра вље ње бе ле шки, за чи та ње, при каз мул ти ме ди је. Његове ди мен зи је су ма ње у од но су на оби чан пер со нал ни ра чу нар, али и у од но су на та блет ра чу нар (уре ђај на сли ци има ди ја го на лу екра на од 7 ин ча, те жи ну 779gr). 4 Пре по зна вач за срп ски и дру ге је зи ке у Windows опе ра тив ном си сте му на пра вио je Мај кро соф тов Цен тар за раз вој софт ве ра у Ср би ји, као и пре по зна вач за ма те ма тич ке фор му ле за та блет ра чу на ре.

63 ИНФОРМАТИЧКА ИНФРАСТРУКТУРА ШКОЛЕ 63 УМПЦ (Sam sung Q1, пла си ран на тр жи ште 2006) ПДА ПДА (енг. Per so nal Di gi tal As si stant ) и ком би на ци ја ма лог ра чу на ра и мо бил ног теле фо на, ко ја се на зи ва па мет ним те ле фо ном (енг. Smart Pho ne ), ма ло се ко ри сте у школа ма у Ма ђар ској. ПДА је за ми шљен као персо нал ни ди ги тал ни по моћ ник у об ли ку ра чуна ра ма лих ди мен зи ја, ко ји се мо же но си ти чак и у џе пу. Као глав не функ ци је из два ја мо бе ле же ње, скла ди ште ње, ру ко ва ње и бр зо пре тра жи ва ње ин фор ма ци ја, што је до дат но убр за но у да на шње вре ме по сто ја њем екрана осе тљи вог на до дир (енг. To uch Screen ). По мо ћу ин фра цр ве ног пор та или УСБ ка бла ПДА се ла ко мо же при кљу чи ти на дру ге рачу на ре. На ин тер нет се мо же при кљу чи ти без ка бла, тј. по се ду је бе жич ни мо дем. Ко му ника ци ја из ме ђу ра чу на ра вр ши се по мо ћу блутут (енг. Blu e to oth ) ве зе на ма њим раз да љина ма. ПДА ПДА је имао убр за ни раз вој у бли ској про шло сти а има га и у са да шњости. По функ ци о нал но сти је све слич ни ји ве ћим пре но сним ра чу на ри ма, чи је су се ди мен зи је вре ме ном сма њи ле. У обра зо ва њу у вр ло раз ви је ним др жа ва ма (нпр. Ја па ну, Хонг Кон гу), где сва де ца по се ду ју мо бил не те ле фоне са ра чу на ром, на став ни ци се тру де да их што ви ше ко ри сте у шко ла ма у на ста ви, по што се од шко ле не зах те ва ју ни ка ква до дат на ула га ња. Слич но је и у мно гим европ ским зе мља ма (нпр. у Ен гле ској и Не мач кој). Ра зна ис тра жи ва ња до ка зу ју ко ри сност при ме не ПДА уређаја у наста ви (нпр. Chu rchill, 2007; ITF, 2007; A nde rson & Bla ckw ood, 2004; Trinder, 2004). Ист овр ем ено се и на и нте рн ету п ов ећ ава број д осту пних

64 64 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ пр огр ама и п омо ћних м ат ер иј ала к оји су обр азо вног к ара кт ера и к оји су осм ишљ ени и и спр огр ам ир ани сп ец ија лно за р ач ун аре са екр аном ос е- тљ ивим на д одир (нпр. dhelds.com). Овај р ач унар се у н аст ави на јч ешће к ор исти за сл ање д ом аћих з ад ат ака, за ч ув ање п од ат ака код пр ојек тних з ад ат ака, за м ер ења (Chu rchill, 2007) итд. П ов ез ив ањем на гл аса чки с истем он п ост аје п ог одан за ра зне т ест ове и а нк ете, б од овања на та км ич ењ има (Ele ctr onics D epar tment I nfo rm ation Te chn ology Branch, 2007), за пр етр аж ив ање и нфо рм ац ија, п оср ед ов ање и нфо рм ац ија итд Школски персонални рачунар Школ ски пер со нал ни ра чу на ри (енг. Clas sma te PC ) јесу ра чу на ри ко је је раз ви ла ком па ни ја Ин тел и на ме ње ни су ис кљу чи во за школ ску употре бу, па су у 2006/07. школ ској го ди ни ђа ци из две шко ле у глав ном гра ду Ма ђар ске учи ли по мо ћу њих. Школ ски пер со нал ни ра чу нар мо же да ста не у школ ску тор бу, при лич но је лак и мно го је от пор ни ји на удар це од кла сичних лап то по ва. Има мо гућ ност при сту па бе жич ном ин тер не ту, и на ње га је ин ста ли ран опе ра тив ни си стем Windows и ли Linux. Број ни елек трон ски обра зов ни ма те ри ја ли мо гу се на ћи на ве бу, на адре си ool.com. Ово су бес плат ни мо ду ли до ступ ни на ви ше је зи ка и по ма жу код уче ња мно гих пред ме та. Си стем се не пре ста но разви ја у прав цу та квих мо бил них ко му ни ка ци о них сред ста ва као што су, на при мер, те ле фо ни. Ка да се ко ри сти школ ски пер со нал ни ра чу на р у на ста ви, та ко да сви уче ни ци у оде ље њу има ју ове ра чу на ре на на ста ви, на став ник је у стал ној ин тер ак ци ји са уче ни ци ма, има мо гућ ност да при ка же сли ку са екра на свог ра чу на ра или ра чу на ра не ког уче ни ка, док, при том, осталим уче ни ци ма по ка зу је пра ви лан на чин ре ша ва ња не ког за дат ка. По по тре би се мо гу фор ми ра ти ма ње или ве ће гру пе уче ни ка, а мо же се извр ши ти и за бра на ко ри шће ња не ког ра чу на ра. По сто ји мо гућ ност сла ња за да та ка уче ни ци ма, ко је они ка сни је, код ку ће или на ча су, ре ша ва ју. Про ве ра зна ња се та ко ђе оба вља елек трон ским пу тем (ра зни те сто ви, за да ци у ви ду пи са ња есе ја или њи хо ва ком би на ци ја). Ин те лов школ ски пер со нал ни ра чу нар ( tel.com/in tel/worl da he ad/clas sma tepc)

65 ИНФОРМАТИЧКА ИНФРАСТРУКТУРА ШКОЛЕ 65 Уче ни ци мо гу од ку ће да сту пе у кон такт са на став ни ком или са оста лим уче ни ци ма из раз ре да. Угра ђе ни кон трол ни (над зор ни) си стем да је га ран ци ју да де ца не мо гу при сту пи ти не ким за бра ње ним са држа ји ма на ин тер не ту. Школ ски пер со нал ни ра чу нар по се ду је обра зовни софт вер за за шти ту од кра ђе: ако се ра чу нар по вре ме но не од не се у шко лу, тј. не сту пи у кон такт са школ ским сер ве ром, та да ће хар двер ски по ста ти пот пу но не у по тре бљив, што зна чи да се не ће мо ћи ко ри сти ти ни са но вим опе ра тив ним си сте мом ни са но вим сер ве ром. ool.com веб стра ни ца до ступ на на ви ше је зи ка 2.2. Информатичка подршка унапређењу релације наставник ученик родитељ: транспарентна и кориснички оријентисана школа * Електронски (дигитални) дневник За што би и днев ник био ди ги та лан? От ка ко су се у шко ла ма по ја ви ли из у ми мо дер ног све та, на став ни ци су све ви ше у по зи ци ји да та сред ства ко ри сте у сва ко днев ној школ ској прак си. Све ве ћи број на став ни ка ко ри сти на пре да ва њи ма (уме сто ВХС ви део тра ка или слај до ва за про јек ци је) мул ти ме ди јал не ма те ри ја ле са ДВД-a и про јек то ре ко ји су по ве за ни са ра чу на ри ма и ко ри сте Мај крософ тов ППТ софт вер за пре зен та ци ју. Као но ви ја вер зи ја те сто ва на пи- 5 У Републици Ср би ји је ве ћи број фир ми или шко ла раз вио вер зи је елек трон ског днев ни ка уз фи нан сиј ску по др шку ро ди те ља, шко ле или је ди ни це ло кал не са мо у праве. Елек трон ски днев ник ће би ти мо дул је дин стве ног ин фор ма ци о ног си сте ма про све те (ЈИСП) као цен трал но по др жан про грам или као акре ди то ван про грам шко ле. * Aутор: Ла сло Ху таи

66 66 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ са них ру ком и на пи са ћој ма ши ни, по ја ви ли су се пи сме ни за да ци ра ђе ни у про гра ми ма за об ра ду тек ста, до ма ћи за да ци се ша љу по мо ћу ве ба, а оправда ња и уко ри се ша љу елек трон ском по штом. Све ве ћи број уче ни ка за сво ја ма ла пре да ва ња или се ми нар ске ра до ве осим у ме ди ја те ка ма, ма те ри јал тражи и на ин тер не ту, а у мно гим слу ча је ви ма ин тер нет је и је ди ни из вор. Пре или касније наставници и управе школа шаљу захтеве за средства која поједностављују администрацију наставника и одељенских старешина. Свакодневне школске обавезе, вођење евиденције о одржаним часовима, бележење оцена и тема за писмене задатке и њихово координирање до сада се обављало у школском дневнику. Зато је дигитализација школског дневника била неизбежна, односно његово претварање у електронски облик, уз могућност да се при прављењу софтвера, поред традиционалних функција, додају и неке нове услуге којима се доприноси функционалности овог новог средства и олакшава се његово коришћење, па самим тим постаје и привлачније. Сло бод но се мо же ре ћи да уво ђе ње елек трон ског днев ни ка мо же бити од ве ли ке ко ри сти у ад ми ни стра ци ји школ ске уста но ве. Пре све га, рачу на ри су без ми ло сти јер се при др жа ва ју свих ис про гра ми ра них ро кова, та ко да школ ска упра ва увек има на рас по ла га њу и мо же да пра ти сва за ка сне ла оправ да ња, као и све за датке ко ји ни су ура ђе ни, и на све се, без из у зет ка, мо ра ју при ме ни ти исти кри те ри ју ми. Че сто смо све до ци то га да се оде љен ске ста ре ши не раз ли чи то оп хо де пре ма уче ни ци ма ка да до но се од лу ку у ве зи са за ка сне лим оправ да њем и при ли ком пре гле да ња те стова. Овај но ви си стем не до зво ља ва ни ка кве из у зет ке, тј. све ове про пу сте тре ти ра на исти на чин. То ле рант ни јим на став ни ци ма пру жа нео п ход ну ри го ро зност а стро жи је на став ни ке ко чи у оштрим од лу ка ма. Као нај важни ја ствар мо же се на ве сти да ова кав на чин ди рек то ру шко ле обез бе ђу је не пре кид но, сва ко днев но ажу ри ра но пра ће ње школ ске ад ми ни стра ци је Дневник напредовања и евиденција кашњења и изостанака Ра чу нар ски про грам у уло зи днев ни ка на пре до ва ња (за пра ће ње на пре до ва ња уче ни ка као и код ад ми ни стра ци је и ажу ри ра ња из о ста нака и ка шње ња уче ни ка) мо же би ти од ве ли ке по мо ћи пе да го зи ма. Овај про грам (ко ји има угра ђен рас по ред ча со ва и уне се на име на учени ка) већ код при ја ве на став ни ка на си стем,по мо ћу ло зин ке, у пот пу но сти му пру жа нео п ход ну по моћ. Ауто мат ски се на став ни ку ну де ак ту ел не рубри ке, уна пред се вр ши по пу ња ва ње ред ног бро ја ча са и ауто мат ски се у ру бри ку упи су ју из о стан ци и име на уче ни ка ко ји ни су би ли при сут ни ни на прет ход ним ча со ви ма. Ове по дат ке на став ник тре ба са мо да по твр ди, чи ме се ште ди вре ме, а по да ци ауто мат ски ула зе у днев ник (осим за оне уче ни ке ко ји су од сут ни са мо са тог ча са и чи ја име на на став ник тре ба да упи ше).

67 ИНФОРМАТИЧКА ИНФРАСТРУКТУРА ШКОЛЕ 67 Овај си стем ни је ко ри стан са мо на став ни ци ма, не го олак ша ва посао и оде љен ским ста ре ши на ма. На при мер, ка шње ња (ко ја се мо ра ју вр ло пре ци зно за бе ле жи ти, пре ма За ко ну о обра зо ва њу) ће ра чу нар суми ра ти у кон ти ну и те ту и са ве ли ком пре ци зно шћу. Уко ли ко уче ник достиг не или се при бли жи за кон ски од ре ђе ном (или по школ ском ста ту ту) мак си мал ном бро ју из о ста на ка (про грам то мо же пра ти ти и на ни воу пред ме та), утолико ће ра чу нар ауто мат ски ге не ри са ти по ру ку е-по ште раз ред ном ста ре ши ни или ди рек то ру, ка ко би они мо гли пред у зе ти потреб не ко ра ке. На став ни ци у шко ла ма ко је већ ви ше го ди на ко ри сте ди ги тал ни днев ник ка жу да је нај ва жни ји фак тор, због ко јег и кон зер ва тив ни настав ни ци бр зо при хва та ју овај си стем, нео п ход но при др жа ва ње ро ко ва и про пи са. Ако уче ник не до не се на вре ме оправ да ње, си стем ће тај изо - ста нак ауто мат ски оце ни ти као нео прав да ни. Оде љен ски ста ре ши на не мо ра да се му чи, пре ти или да бу де строг по том пи та њу. Ова пред ност је згод на и за упра ву шко ле. На став ни ци мо гу накнад но упи си ва ти ча со ве и из о стан ке у днев ник на прет ка, али са мо до оног ро ка ко ји је по де шен у про гра му. Ако овај рок ис тек не, на став ник мо же ис пра ви ти овај про пуст је ди но по мо ћу ло зин ке ди рек то ра или заме ни ка ди рек то ра. На рав но, у ова квом слу ча ју мо ра се да ти и об ја шњење за што то ни је ура ђе но на вре ме. Ис ку ство по ка зу је да ова ко из гра ђен си стем ве о ма бр зо усме ра ва на став ни ке и уче ни ке на тач ност и по у зда но во ђе ње ад ми ни стра ци је. Дигитални дневник. Извор:

68 68 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ Оцене у дигиталном дневнику. Извор: Евиденција оцена Ва жна је и уло га ди ги тал ног днев ни ка као днев ни ка оце на, пре свега код администрације оцена на полугодишту и крајем године. Коначно се наставници могу решити свезака на коцке у којима воде своју евиденцију оцена ученика, јер их могу директно унети у дневник. Сви заинтересовани (ученик, наставник, одељенски старешина и родитељи) могу пратити резултате и тенденцију напретка ученика. Рачунарски програм се може подесити та ко да, кад про сек оце на из не ког пред ме та пад не ис под не ке вред но сти, он ауто мат ски ша ље упо зо ре ње на став ни ку и одељен ском ста ре ши ни, да не за бо ра ве да упо зо ре уче ни ка и ро ди те ље због ло ших ре зул та та, мо жда чак и на опа сност да уче ник по на вља го ди ну или бу де при мо ран да иза ђе на по прав ни ис пит Похвале и дисциплинске мере На став ни ци и оде љен ске ста ре ши не че сто ни су упо зна ти с ти ме у ко јој ме ри се по је ди ни уче ни ци по на ша ју дру га чи је на од ре ђе ним предме ти ма и ча со ви ма. Де ша ва се да на став ник тек на оде љен ском ве ћу сазна је ко ли ко се раз ли ку је ње го во ми шље ње од ми шље ња оста лих на ставни ка о по је ди ним уче ни ци ма. Ка да се по хва ле, упо зо ре ња и ка зне во де у ди ги тал ном днев ни ку, омо гу ћа ва се ре ал ни је и це ло ви ти је про це њи ва ње уче ни ка од стра не на став ни ка. До са да шња ис ку ства по ка зу ју да на став ни ци не ра до упи су ју по хвале у кон трол не за дат ке. За ово мо же да по сто ји ви ше раз ло га, али кад би на став ник увек при ру ци имао ди ги тал ни днев ник, ве ро ват но не би пред ста вља ло про блем увр сти ти у ад ми ни стра ци ју по зи тив не учин ке и

69 ИНФОРМАТИЧКА ИНФРАСТРУКТУРА ШКОЛЕ 69 до бре ре зул та те. На овај на чин се до би ја пот пу ни ја сли ка о ра ду уче ни ка на ча со ви ма Обавештавање родитеља Шко ле ко је су уве ле елек трон ски днев ник у сво ју уста но ву има ју лак ши по сао ка да је реч о оба ве зи оба ве шта ва ња ро ди те ља и ста ра те ља уче ни ка. Јед но став но, на пр вом ро ди тељ ском са стан ку ро ди те љи сва ког уче ни ка до би ја ју за тво ре ни ко ве рат у ко ме се на ла зе сва по треб на упутства за при ја ву, лич ну ло зин ку и ко ри снич ко име, по мо ћу ко јих мо гу пра ти ти ре зул та те сво га де те та пре ко ин тер не та. Овим до би ја ју пра во на увид у днев но ажу ри ра ни, школ ски на пре дак сво га де те та. Мо гу се упо зна ти са оце на ма, мо гу да ви де оправ да не и нео прав да не из о стан ке, као и ка шње ња свог де те та. Има ју мо гућ ност да за тра же та кву услу гу од стра не шко ле, да им све оце не, из о стан ке и ка шње ња у ве зи са да тим уче ни ком ра чу нар ски про грам ауто мат ски по ша ље е-по штом. Ди ги тал но оба ве ште ње. Из вор: li net.hu

70 70 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ Питања која се тичу права ученика На рав но, мо же се по ста ви ти пи та ње пра ва уче ни ка на то да им се пру жи при ли ка да у слу ча ју ло ше ура ђе ног пи сме ног за дат ка из ма тема ти ке са ми са оп ште ло шу вест сво јим ро ди те љи ма у не ком ро ку ка да ми сле да је то нај при клад ни је. На рав но, и за ово по сто ји на чин но ве оце не ро ди те љи мо гу да ви де са мо по сле из ве сног вре ме на (по сле 1 до 2 да на). Прет ход но спо ме ну то елек трон ско пи смо оба ве ште ња ша ље се ро ди те љи ма са то ли ким ка шње њем Планирање писмених и контролних задатака на днев ном ни воу Елек трон ски днев ник мо же да омо гу ћи на став ни ци ма да са ми плани ра ју и да бр зо са зна ју ка да је не ки дру ги на став ник пла ни рао пи смени за да так или не ку вр сту про ве ре зна ња. Не ке шко ле пра вил ни ци ма огра ни ча ва ју број пи сме них за да та ка за је дан дан, али и здрав ра зум на ла же на став ни ци ма да ко ор ди ни шу про ве ре зна ња, има ју ћи у ви ду да оп те ре ће ност уче ни ка мо ра би ти у ра зум ним гра ни ца ма. Да кле, и у овом аспек ту се на став ни ци мо ра ју при др жа ва ти од ре ђе них пра ви ла рас по ре да, ако је он од ре ђен ра чу нар ским про гра мом Ефикаснија и лакша расподела учионица У ор га ни за ци ји сва ко днев ног ра да шко ле озби љан про блем предста вља ка да на став ни ци у по след њем тре нут ку оба ве шта ва ју над ле жне о зах те ву за ко ри шће ње не ке спе ци јал не учи о ни це. На при мер, ако је за пи сме ни за да так по треб на ве ћа учи о ни ца или је на став ни ку за по требе пре зен та ци је на ча су по тре бан ви део или ДВД пле јер или про јек тор са ра чу на ром, он да на став ник мо ра тра жи ти не ку од учи о ни ца ко ја је опре мље на овом опре мом. По мо ћу ди ги тал ног днев ни ка, чак и од ку ће (уве че или ви кен дом), пре ко ин тер не та, на став ник се мо же при ја ви ти у школ ски си стем, мо же да про ве ри рас по де лу учи о ни ца и да од мах ре зер ви ше не ку од сло бодних учи о ни ца ко ја му је по треб на. Си стем је то ли ко флек си би лан да, ка да се не ко од ко ле га при ја ви у не ку дру гу учи о ни цу, нпр. за пи сме ни за да так, већ од тре нут ка ре зер ви са ња но ве учи о ни це, по ста је ви дљи во да је сло бод на учи о ни ца из ко је је раз ред пре ме штен, што је мо жда вео - ма ва жно не ком дру гом на став ни ку ко ји има по тре бу за ко ри шће њем те учи о ни це или ње не опре ме. До дат на ко рист од све га то га је да упра ва шко ле у сва ком тре нут ку, упр кос про ме ни учи о ни це, има ста лан увид у то где се на ла зи оде ље ње и на став ник у шко ли.

71 ИНФОРМАТИЧКА ИНФРАСТРУКТУРА ШКОЛЕ Мала свеска на коцке, радна станица постављена у учионици или ПДА? По ста вља се ва жно пи та ње: ако већ по сто ји ди ги тал ни днев ник на ко ји на чин му на став ни ци мо гу при сту пи ти за вре ме тра ја ња ча са, пого то во ако из фи нан сиј ских раз ло га ни је би ло мо гућ но сти обез бе ди ти да се у сва кој учи о ни ци на ђе умре жен ра чу нар ски тер ми нал? Је ди но ре ше ње је сте да на став ник по за вр шет ку ча са оде до пр ве рад не ста ни це, где на кон при ја ве мо же уне ти у ра чу нар све ак ту ел не по дат ке. Про блем овог ре ше ња је сте да се на овај на чин гу би ком фор услу га ко је ди ги тал ни днев ник пру жа на став ни ку (по зна ва њем да ту ма, тер ми на и рас по ре да) уна пред по пу ње не по дат ке у ру бри ка ма ко је са мо тре ба до пу ни ти, што олак ша ва по сао на став ни ка. До бро и прихватљиво ре ше ње јесте да сва ка учи о ни ца по се ду је по је дан тер ми нал ко ји омо гу ћа ва при ступ елек тронском днев ни ку, али је то ску по ре ше ње. Мо дер но је и ко ри сно ко ри шће ње тех но ло ги је бе жич ног ин терне та, а ако сва ки на став ник по се ду је по је дан при руч ни ра чу нар ПДА, већ смо са мо на ко рак до иде ал ног ста ња. На став ник укљу чу је свој ПДА ка да до ђе на час и он се ауто мат ски по ве зу је на школ ску бе жич ну мре жу (без бед ност при сту па ња се обез бе ђу је тра же њем МАК адресе (енг. Me dia Ac cess Con trol Ad dress, ко ја пред ста вља низ зна ко ва ко ји се по је ди нач но од ре ђу ју за сва ку мре жу, а ко је сер вер про ве ра ва при по ку ша ју при сту па мре жи). На став ник се по мо ћу ло зин ке иден ти фику је цен трал ном ра чу на ру. Та да на став ник при сту па рас по ре ду ча со ва и по да ци ма о раз ре ду са ко јим ра ди, учи о ни ци, гра ди ву са прет ход ног ча са, ко ји су му од мах до ступ ни. Уко ли ко ПДА (енг. Personal digital assistant ) по се ду је и GPS (енг. Glo bal Po si ti o ning System ), ко ји је вео - ма пре ци зан си стем за ге о граф ско по зи ци о ни ра ње, он да се са ла ко ћом мо же кон тро ли са ти и где је на став ник, тј. где из во ди на ста ву у учио ни ци ко ја је на ве де на у рас по ре ду или на не ком дру гом ме сту. Ако је све у ре ду, он да на став ник мо же уне ти гра ди во да тог ча са у си стем, да по твр ди или до пу ни ли сту уче ни ка ко ји ни су при сут ни и да на ве де уче ни ке ко ји су за ка сни ли. Ови по да ци се од мах пам те у ме мо ри ји цен трал ног ра чу на ра и раз ред ни ста ре ши на их мо же ко ри сти ти (употре би ти) већ на сле де ћом ча су оде љен ског ста ре ши не Распрострањеност дигиталног дневника у мађарским школама Елек трон ски днев ник је сте ре ше ње за шко ле 21. ве ка, али за ве ћу при мен љи вост мо ра ју се ана ли зи ра ти два глав на пи та ња: ка кви ре сур си су по треб ни да би се из гра дио цео школ ски систем базиран на е-дневнику;

72 72 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ у којој мери је нови систем способан да замени традиционални дневник. Анализирајмо са техничке стране гледишта колико далеко је данас будућност изградње оваквог система у једној школи у Мађарској: Најосетљивије питање јесте набавка самог електронског софтвера за дневник (или сопствена производња) и његово стављање у употребу (систем). Школе тренутно немају пуно избора. На тржишту софтвера тренутно се налази неколико програма, који нису у оригиналном паковању и могу се инсталирати одмах (и можемо бити сигурни да ће се њихов број повећавати у будућности). Овакви софтвери се могу купити за од ре ђе ну су му нов ца и на овај на чин мо же се до би ти ре шење корисно до неке мере, по потреби и прилагодљиво, које се делимично може и кориговати (на пример: hu/fo kir_tw/vl/hi rek.html# ). Мо жда је ово ре ше ње најприхватљивије, јер купљени софтвер има гаранцију (првенствено поседује све функције које се налазе у упутству/ опи су про гра ма), до би ја се упут ство у ви ду књи ге и, ако је потребно, пружају се услуге техничке подршке телефоном (енг. Helpdesk ). Недостатак ове верзије јесте да овако купљени програм поседује законске компромисе. Програмер, да би задовољио захтеве ширег тржишта, прави софтвер који поседује функције уграђене у програм за којима одређена установа уопште нема потребе, док неке посебне функције, које би би ле од ко ри сти за ту шко лу, не ће би ти део про гра ма. Нај ску пље (не са мо у сми слу нов ца, не го и у ви ду рад ног времена) и највише временски захтеван посао јесте израда софтвера из сопствених ресурса. Многе школе се опредељују за ово решење: помоћу добро припремљеног наставника из информатике и ученика праве оптимално решење за своје потребе. Постоје случајеви када школа добија могућност да преправи про грам ко ји је осми сли ла дру га шко ла и да га при ла го ди према својим захтевима. Ово јесте најјефтиније решење, али захтева и одрицање од неких специјалних захтева услуга, као и по др шке. Шко ла ко ја је да ла софт вер на по клон или га је про да ла за не ку ма њу су му, без об зи ра на до бру во љу, сигурно неће стално одговарати на питања и неће размишљати о могућим хардверским и софтверским проблемима који ће се јављати у другој установи.

73 ИНФОРМАТИЧКА ИНФРАСТРУКТУРА ШКОЛЕ 73 Ако је питање набавке и одржавања софтвера решено, други корак јесте обезбеђивање централне школске инфраструктуре. Ово подразумева постављање централног сервера и мреже бежично повезаних персоналних рачунара у оквиру установе. И ту је неопходна сарадња стручних лица из области информатике. Рачунари, као и бежичне мреже, намећу гомилу сигурносних питања, због којих је неопходна детаљна анализа могућих слабих тачака и опасности од стране стручних ли ца. Сле де ћи ко рак је сте обез бе ђи ва ње ком фор ног при сту па елек трон ском днев ни ку свим на став ни ци ма. О ово ме је већ би ло ре чи и пре, ка да смо ре кли да тре ба да ти сва ком на став ни ку по је дан ПДА уре ђај. На сре ћу, це на ма лих рачу на ра је зад њих го ди на на гло па ла. То зна чи да, ако га упо ре ди мо са на бав ном це ном сто ног пер со нал ног ра чуна ра укљу че ног у мре жу, по це ни јед ног та квог ра чу на ра за јед ну учи о ни цу мо же мо ку пи ти два мо дер на ПДА уре ђа ја, ко ја су по год на за бе жич ну ко му ни ка ци ју. Ови уре ђа ји су ма њих ди мен зи ја, пре но си ви су и има ју до дат ну пред ност у од но су на рад не ста ни це ко је не мо гу да се пре но се из про сто ри је у про сто ри ју, ка ко би их нпр. на став ни ци кори сти ли и у раз не дру ге свр хе. Ови ма ли уре ђа ји по се дују та кве функ ци је ко је су од ко ри сти и на пре да ва њи ма и при је му и пре гле ду до ма ћих ра до ва, као што су по јед носта вље не вер зи је про гра ма MS Word за об ра ду тек ста или MS Exc el за об ра ду та бе ла и још мно гих дру гих (MS Office за мо бил не уре ђа је). Ако су уклоњене све хардверске и софтверске препреке, онда до ла зи на ред, мо жда чак и нај те жи за да так, да се убе де наставници у то да je ова нова системска администрација, која сe уво ди, по год на и бла го на кло на за њих. Ов де је школ ска упра ва у те шкој си ту а ци ји, јер би нај бо љи на чин да се убе де на став ни ци био упра во тај да они не ко вре ме ру тин ски ко ристе овај си стем ка ко би се уве ри ли, и ка ко би уве ри ли сво је ко ле ге, у то да им овај си стем не да је ви ше по сла, не го упра во супротно, да поједностављује њихов рад. Срећом, све je већи бро ј оних шко ла ко је у днев ној прак си ко ри сте елек тронски дневник. Наставници који немају поверења у овај систем има ју мо гућ ност да по се те не ку од шко ла, где се сами мо гу уверити у предности е-дневника и постављати питања тамошњим колегама.

74 74 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ За кон ско при зна ва ње елек трон ске ад ми ни стра ци је је та ко ђе важно пи та ње. Ди ги тал ни днев ник је од ко ри сти са мо ако у пот пу но сти мо же да за ме ни тра ди ци о нал ну ад ми ни стра ци ју и ње не еле мен те. Не би има ло сми сла ако би цен трал на упра ва зах те ва ла па ра лел но во ђе ње елек трон ског и тра ди ци о нал ног днев ни ка, јер би он да во ђе ње ди ги талног днев ни ка пред ста вља ло до дат ни на пор за на став ни ка, а ко рист ко ји он обез бе ђу је би из гу би ла сми сао. Ме ђу тим, за овај по тез по треб не су од лу ке цен трал не про свет не вла сти. Са мо Ми ни стар ство про све те мо же до не ти ова ко ва жну од лу ку, ако се прет ход но уве ри да су обез бе ђе на потреб на нов ча на сред ства и ако се про ве ри ни во без бед но сти про гра ма. У сва ком слу ча ју, по треб на је не ка вр ста стан дар ди за ци је зах те ва, акреди та ци ја софт ве ра и до но ше ње од го ва ра ју ћих за ко на. С дру ге стра не, ино ва тив не шко ле се не сме ју до ве сти у си ту а ци ју да мо ра ју да би ра ју са мо из ме ђу јед ног или два цен трал но по др жа на ра чу нар ска про гра ма. Од то га је мно го ху ма ни је и па мет ни је да ми ни стар ство од ре ди па ра метре пре ма ко ји ма се при хва та (акре ди ту је) не ки про грам е-днев ни ка и да сва ки, па и про гра м и зра ђен у са мој шко ли (ако од го ва ра зах те ви ма), мо же би ти акре ди то ван и ко ри шћен у прак си Евиденција присуства и кретања у школској згради Кар ти ца са чи пом за сва ког у шко ли Кон тро ла и еви ден ци ја ула ска у згра ду шко ле и у ва жни је про стори је у шко ли мо же би ти од из у зет не ва жно сти из ви ше раз ло га: ор гани за ци о них, без бед но сних, а ути че и на угод ност са мог бо рав ка уну тар згра де. Већ на по чет ку тре ба на по ме ну ти да пра ће ње и еви ден ти ра ње крета ња на те ри то ри ји шко ле ни је по треб но да би упра ва шко ле пра ти ла сва ки по крет љу ди у шко ли, као да је Ве ли ки брат. На го ми ла не снимље не ин фор ма ци је се по сле од ре ђе ног вре ме на ауто мат ски бри шу из ба зе по да та ка (на сре ћу мо гу се бри са ти), јер не ма по тре бе за тим инфор ма ци ја ма ако је у шко ли све у ре ду. Ме ђу тим, у слу ча ју да се де си не ки про блем (кра ђа у шко ли, до ја ва бом бе и др.) од ве ли ке је по мо ћи ба за по да та ка ко ја са др жи ин фор ма ци је о то ме ко je и ка да ушао у зграду, ко је ко ри стио учи о ни цу у ко јој је укра ден пред мет, ко ли ко љу ди се на ла зи у школ ској згра ди ка ко би се сви бла го вре ме но оба ве сти ли о опасно сти и сл. В ек ов има су см ишљ ани н ач ини за што пр ец изн ију ко нтр олу ул аска у обје кте; од по рти рн ице до блок-с ата, од п оп уњ ав ања фо рм ул ара при ула ску до ч ит ача от ис ака п рст ију. Уп ркос т оме, у м оде рном св ету на јв ише

75 ИНФОРМАТИЧКА ИНФРАСТРУКТУРА ШКОЛЕ 75 су к ор ишћ ене ра зне в рсте ка рт ица. П ост оје ка рт ице с ма гне тном л инијом, са бар-к одом, с р уп иц ама итд. Нај прак тич ни ји тип кар ти це је кар ти ца са чи пом за иден ти фи ко вање без до ди ра (енг. Pro xi mity Card ). Ова кар ти ца је слич на бан ков ним кар ти ца ма, на пра вље на је од пла стике, у њој се на ла зи угра ђе ни чип за иден ти фи ка ци ју и јед на не ви дљи ва ан те на. Ова ма ла елек трон ска кар тица се без ика кве ба те ри је или дру гог из во ра енер ги је, чак и на уда ље но сти од 10 до 30cm де тек ту је на чи та чу и Картица са чипом и читач картице при том се ана ли зи ра њен иден тифи ка ци о ни број. Ва жна пред ност им је што су јеф ти не и ду го трај не. На рав но, по сле ви ше пра ња, че стог др жања у зад њем џе пу, псе ћих зу ба итд, и ово сред ство по ста је бес ко ри сно, али уз ма ло па жње оно ду ги низ го ди на мо же ра ди ти без гре шке Трошкови Са ма кар ти ца ни је пре ви ше ску па. Чак се она вер зи ја на ко ју се може од штам па ти ло го тип шко ле, име ко ри сни ка или евен ту ал но сли ка, и би бли о те кар ски бар-код, мо же на ба ви ти по ре ла тив но при хва тљи вој цени (тре нут но 6 ис под 1000 Ft по ко ма ду 7 ). Уна пред од штам па не ва ри јан те кар ти ца још су јеф ти ни је. Код њих се лич ни по да ци на кон ма трич ног штам па ња мо гу са мо на ле пи ти. Чи тач кар ти ца и па нел за отва ра ње врата зах те ва ју зна чај ни ја сред ства (це на им је око 100 хи ља да фо рин ти 8 ) Како постићи да ученици стварно носе своје картице? Да би се овај си стем мо гао сва ко днев но ко ри сти ти, по треб но је да сви уче ни ци и рад ни ци шко ле сва ког да на но се са со бом сво ју иден тифи ка ци о ну кар ти цу. На осно ву до са да шњих ис ку ста ва, на ово је те шко на ви ћи љу де, упр кос то ме што кар ти ца не за у зи ма мно го ме ста и што је јед но став на за упо тре бу. Чак се не мо ра ни ва ди ти из нов ча ни ка, тор бе или џе па, јер при бли жа ва ју ћи се чи та чу он оба вља свој за да так и са ма ло ве ће раз да љи не. Ме ђу тим, пре ма ис ку ству и ми шље њу уче ни ка у пр вом ре ду, кар ти це ни су у трен ду, па их мно ги за то не но се. 6 Чла нак је пи сан ав гу ста го ди не. 7 Око 3,7 ЕУР или 370 ди на ра. 8 Око 350 ЕУР или ди на ра.

76 76 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ Нај бо ље ре ше ње је сте да се са кар ти цом по ве жу све оне услу ге ко је се ко ри сте у сва ко днев ном жи во ту у шко ли. Та ко ће уче ни ци ма би ти у ин те ре су да кар ти цу но се са со бом. На ве шће мо не ко ли ко при ме ра, чи је смо ко ри сне ефек те ис про ба ли и у прак си: Отва ра ње свла чи о ни це Ако је школ ска свла чи о ни ца (про стор за чу ва ње ка пу та, про стор за од ла га ње опре ме за фи зич ко вас пи та ње итд.) рас по ре ђе на по раз реди ма, го ди на ма, по лу или на не ки дру ги на чин, ла ко се мо же уре ди ти да се вра та отва ра ју са мо по мо ћу кар ти це. Еко ном ски гле да но, је ди на пре пре ка је сте це на чи та ча. На рав но да не вре ди ко ри сти ти ову тех ни ку ако са мо не ко ли ко уче ни ка ко ри сти јед ну свла чи о ни цу, по што би ово зна чи ло да тре ба има ти за сва ку це ли ну по је дан чи тач, па нел за отва рање и маг нет ну бра ву. Члан ство у би бли о те ци (кар ти ца за би бли о те ку) Уко ли ко школ ска би бли о те ка по се ду је елек трон ски ка та лог, учени ци и на став ни ци са иден ти фи ка ци о ним кар ти ца ма ве о ма јед но став но по ста ју ко ри сни ци би бли о те ке. У овом слу ча ју за из најм љи ва ње и враћа ње књи га ко ри сти се кар ти ца за иден ти фи ка ци ју. Ста ри ји про гра ми у би бли о те ка ма ра ди ли су по мо ћу бар-ко до ва, али се и они мо гу ла ко пре ба ци ти на по вр ши ну кар ти це. На овај на чин мо же се уште де ти и на чи та чу кар ти це. Кар ти ца за ру чак (бо но ви за ру чак) Највећи успех у нашој школи постигао се заменом бонова за ручак чипованом картицом. Ово електронско решење има бројне предности у односу на традиционалне бонове за ручак: Кар ти це су ве ће и вред ни је. Те же се гу бе и лак ше се мо гу прона ћи јер има ју на се би име ко ри сни ка. Током читања, радница у кухињи преко монитора може видети корисника картице, односно његову слику у систему, тако да се нелегитимно коришћење картице лако може открити. На монитору се увек види колико је још оброка преостало, као и расположива количина јела за додатак. Ако про грам то до зво ља ва, вла сник кар ти це (у слу ча ју бо лести или од су ства, пре ко ин тер не та) мо же да пре пу сти свој ру чак не ком дру гом, чак и це лој гру пи (оде ље њу или го ди ни итд.).

77 ИНФОРМАТИЧКА ИНФРАСТРУКТУРА ШКОЛЕ 77 Картица са чипом и читач картице (фотографија: Нора Бартуш) Улазак на главни улаз и евиденција отварања специјалних просторија Мно ге шко ле ко ри сте кар ти це са чи пом за еви ден ци ју и кон тро лиса ње ула за ка и из ла за ка из згра де. Уко ли ко је ин фра струк ту ра по год на за ову свр ху, он да је ово нај бе збед ни ји на чин да се они ко ји не при па да ју уста но ви др же да ље од школ ске згра де и нај бо љи је на чин да се спре чи из ла зак уче ни ка из шко ле без кон тро ле и до зво ле. Овај си стем је по годан и за иден ти фи ка ци ју бро ја при сут них осо ба у згра ди шко ле, па се чак и њи хо ва име на мо гу из ли ста ти. То мо же би ти од ве ли ке ко ри сти у слу ча ју не ке не зго де (нпр. при ја ве бом бе или по жа ра). М еђ утим, тр еба обр ат ити п ажњу на то да је овај с истем еф ик асан с амо ук ол ико и ост але ул азе у згр аду д рж и- мо под ко нтр олом. П оред т ога, п отребно је да за гла вна вр ата обе зб ед имо огр аду, нпр. са р от ир ај ућим кр ац има, к оја ом ог ућ ав а улаз у згр аду и и злаз из ње с амо по је дне ос обе (уз п ос ебан и злаз за сл учај пр обл ема). М ишљ ење да ће се к ор исн ици без ов акве сп ец и- ја лне к ап ије д рж ати пр ав ила и да ће се сви пр иј ављ ив ати п ом оћу ка рт ица, кра јње је н аи вно. Мн оге уст ан ове угла- Ротирајућа ограда

78 78 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ вном к ор исте ове ка рт ице да би ко нтр ол ис али к ашњ ење уч ен ика (н аставн ика или те хни чког ос обља). С истем ће с ач ув ати та чно вр еме д ол аска, па је с ада п ит ање с амо соф тве рског р еш ења к оје ће к ашњ ење уп ор едити са еле ктро нским ра сп ор едом ч ас ова, т ако да соф твер аут ома тски контрол ише да ли је ос оба ст игла на вр еме Праћење кретања ноћног чувара Си стем за кон тро лу ула за мо же се ве о ма до бро ис ко ри сти ти ако шко ла има ноћ ног чу ва ра или чу ва ра пре ко ви кен да. Чи та чи кар ти ца по ста вље ни у згра ди, на стра те шким тач ка ма (ма кар и на зад њем из ла зу са уну тра шње или спо ља шње стра не), мо гу слу жи ти као до ку мен то ва ни до каз о то ме да ли је чу вар у вре ме ну од ре ђе ном пра вил ни ком био на да том ме сту и по ста вио (про ву као) кар ти цу ис пред/ис под чи та ча. На овај на чин си стем еви ден ти ра иден ти фи ка ци о ну кар ти цу, чак иако чува ре ва кар ти ца не ма до зво лу за отва ра ње вра та. На тај на чин осо ба ко ја вр ши кон тро лу мо же ви де ти да ли је чу вар на вре ме об и шао згра ду током но ћи и ви кен да Информационе тачке у школи Ка да сви уче ни ци и на став ни ци има ју кар ти цу са чи пом (и ка да у шко ли функ ци о ни ше ди ги тал ни днев ник), са мо смо на ко рак од уград ње лич них ин фор ма ци о них пунк то ва у шко ли. То су мо ни то ри по ста вље ни на зи ду или на по сто љу (са пер со нал ним ра чу на ром, та ста ту ром и мишем), по ред ко јих се на ла зи и чи тач кар ти ца. У на шој шко ли се на мо нито ру пр вен стве но на ла зе ин фор ма ци је о из ме на ма у рас по ре ду ча со ва и за ме на ма. Мо же се про чи та ти ко ји на став ник ће из о ста ти са ча са и ко ће га за ме ни ти. Исто то мо же се по гле да ти и за на ред не да не у дру гим ко ло на ма. Уз ма ло про гра мер ског ра да, по ве зи ва њем школ ске ба зе по да така, мо гу се на пра ви ти и лич не услу ге ин фор ма ци о ног тер ми на ла. Ако не ко по ста ви сво ју кар ти цу ис пред чи та ча ко ји се на ла зи по ред мо нито ра, по ја ви ће се основ не ин фор ма ци је ве за не ди рект но за ту осо бу. Име ко ри сни ка, рас по ред ча со ва, рас по ред за учи о ни це, итд. Ако посто ји за ме на ча са или про ме на учи о ни це, а ти чу се до тич ног уче ни ка, то ће се та ко ђе по ја ви ти на мо ни то ру. Ако има не ких ин фор ма ци ја ко је се од но се на раз ред или на го ди ну шко ло ва ња те осо бе, то ће се та ко ђе ви де ти. По ред то га, ко ри сни ци ће има ти мо гућ ност да се при ја ве са сво јом ло зин ком у тзв. дру ги ни во ме ни ја. Ту се мо гу на ћи раз не ин фор ма ци је, ко је са мо вла сник сме ви де ти (јер би у слу ча ју гу бит ка кар ти це и не ко

79 ИНФОРМАТИЧКА ИНФРАСТРУКТУРА ШКОЛЕ 79 дру ги мо гао до ћи до тих по да та ка) и за при ступ њи ма је оба ве зан унос ло зин ке. Ме ђу овим ин фор ма ци ја ма налазе се и по да ци из кар то на учени ка, упла те и по ру ке у шко ли, при ступ оце на ма и слич но.

80

81 III део ПЕДАГОГИЈА И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

82

83 3. ПЕДАГОГИЈА И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХ НО ЛО ГИ ЈЕ Образовни софтвери и садржаји у дигиталном облику Шта је образовни материјал у електронском облику? * Текст ко ји се по ја вљу је на екра ну ра чу на ра не мо ра ну жно да бу де обра зов ни ма те ри јал у елек трон ском об ли ку у пра вом сми слу, иако са др жи ин фор ма ци је и за дат ке за ре ша ва ње у ди ги тал ном об лику. Да би овај обра зов ни ма те ри јал био за и ста у фор ма ту 21. ве ка, од но сно, да би пред ста вљао ви ше од обич ног уџ бе ни ка или за дат ка на па пи ру пре сли ка них у да то те ку ко ја се чи та са екра на ра чу на ра, обра зов ни ма те ри јал у елек трон ском об ли ку мо ра да са др жи од ре ђена ди дак тич ка ре ше ња (де ло ве обра зов них фил мо ва, ин тер ак тив не ани ма ци је, звуч не ма те ри ја ле ко ји ожи вља ва ју текст, ши ра об ја шњења од фу сно та, функ ци ју бр зог пре тра жи ва ња и оста ле ин тер ак тив не функ ци је) и тре ба ло би да об у хва та упут ства и стра те ги је ко је пома жу лак шем пам ће њу са др жа ја (при ме на ма па ума нпр.) та ко да уче ње бу де ефи ка сно и за бав но. Ра чу на ри, ко ји омо гу ћа ва ју при ме ну ди дак тич ких софт ве ра и при каз обра зов них ма те ри ја ла у мул ти меди јал ном об ли ку, по ја ви ли су се у шко ла ма де ве де се тих го ди на 20. ве ка. Образовне материјале у електронском облику наставници могу да користе на традиционалним часовима као допуну објашњењима уз фронтално излагање градива; могу их делегирати ученицима који би код куће самостално обрадили део градива који није обрађен на часу (као допуну часа или припрему за наредни час); наставници их могу користити код подучавања на даљину и менторских консултација преко интернета у тзв. виртуелним школама, тј. у образовном окружењу е-учења. Коришћење образовног материјала у електронском облику у традиционалној настави може бити синхроно (наставник презентује образовни материјал на часу док га ученици истовремено прегледају) и асинхроно (наставник материјал ставља ученику на располагање тако * Aутор: Андреа Карпати

84 84 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ да мо же да га пре гле да ка да же ли, пре или по сле ча са, у вре ме ка да то њему одговара). Када је почело коришћење рачунара у школама мислило се да ће ово но во сред ство, као др ве ни коњ у Тро ји, ме ђу зи до ве тра ди ци о- налног образовања на мала врата увести и савремене методе наставе (Karpati, 2000). Да нас већ из ис ку ства зна мо да обра зов ни ма те ри јал у електронском облику, иако користи иновативна педагошка решења, одлично служи и као подршка традиционалном фронталном предавању. Ово дигитално средство за учење педагошки је савремено у оној мери у којој то захтевају потребе корисника. Слике, филмови и звук уграђени у обра зов ни софт вер мо гу се по ка за ти це лом раз ре ду у исто вре ме тада рачунар и пројектор са звучницима обједињују функције пројектора, грамофона, графоскопа и других традиционалних наставних средстава због чега представљају удобно вишефункционално средство за подршку на ста ви. Исти софт вер, на истом ча су, мо же се ко ри сти ти и за по је динача н, рад у па ру и груп ни рад, у свр ху уче ња. Осми шља ва ње и из ра да обра зов них ма те ри ја ла у елек трон ском об ли ку зах те ва пу но вре ме на и струч ног зна ња јер об у хва та струч ну, пе да го шку, ди зај нер ску и про гра мер ску спо соб ност. Са ма из ра да је ску па, али је умно жа ва ње знат но јеф ти ни је у од но су на обра зов не мате ри ја ле у па пир ном об ли ку. Та ко ђе, ши ре ње обра зов них ма те ри ја ла у елек трон ском об ли ку пре ко ин тер не та је не за у ста вљи во (осим ако је огра ни че но аутор ским пра ви ма). Кад се јед ном на пра ви, ова кав образов ни ма те ри јал се у ве ћи ни слу ча је ва лак ше ме ња и до пу њу је, не го што је то слу чај са по нов ним пи са њем и из да ва њем уџ бе ни ка. Ко ришће њем обра зов ног ма те ри ја ла у елек трон ском об ли ку у на ста ви не са мо да се да је шан са но вим пе да го шким па ра диг ма ма, већ се на ме ће и но ва фор ма струч не са рад ње из ме ђу на став ни ка. По тре ба и же ља да се у ско ри је вре ме осми сли гра ди во по год но за ди ги тал но пред ста вљање, за сва ки пред мет и те му и за све ге не ра ци је, ис ти сну ће по је ди начног ства ра о ца (у овом слу ча ју пи сца књи ге) и за ме ни ти га ства ра лачком гру пом. Спо соб ност за ова кав по ду хват гра ди се кроз си мул та ни и исто вре ме ни раз вој ин фор ма тич ке ком пе тен ци је на став ни ка и пе да гошког ре пер то а ра. Мно га пи та ња се по ста вља ју пе да го зи ма ис тра жи ва чи ма у ве зи са пра вље њем и при ме ном обра зов них са др жа ја у фор ма ту 21. ве ка, као и обра зов них софт ве ра: Ка кве еле мен те спо соб но сти тре ба да пока же уче ник и шта то тре ба да се ви ди у ње го вој лич но сти? Ка ква је ин фор ма тич ка ком пе тент ност на став ни ка? По ка квим пе да го шким мо де ли ма ће се раз ви ја ти ди ги тал на сред ства, обра зов ни ма те ри ја ли и вир ту ел но окру же ње у 21. ве ку? Ка кве су мо гућ но сти за ин ди ви дуа -

85 ПЕДАГОГИЈА И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ 85 ли за ци ју уче ња, адап тив но уче ње и те сти ра ње у ра чу нар ском окруже њу? И на кра ју, нај ва жни је пи та ње: у ко јој ме ри се вр ши про ме на оп ште и ме диј ске кул ту ре и зна ња уче ни ка и на став ни ка и ка ко се раз ви ја ју но ви на чи ни ко му ни ка ци је и пре но са зна ња при ли ком претва ра ња ИКТ кул ту ре у ма сов ну кул ту ру? Од го во ре на сва ова пи та ња мо же мо оче ки ва ти већ у бли ској бу дућ но сти од на уч ни ка, чи ја су истра жи ва ња у то ку. Кра јем 20. ве ка, пе ри од у ко ме су на став ни ци овла да ли ве штином ко ри шће ња ра зних ра чу нар ских про гра ма, на ча со ви ма је коришћен обра зов ни софт вер за ра зо но ду уче ни ка при кра ју ча са и за илу стра ци је. Већ та да је до ка за но да ни је са мо реч о обич ном средству за по моћ у уче њу, не го да мо же мо го во ри ти о оса вре ме њи вању обра зо ва ња у прак си, тј. о но вој пе да го шкој кул ту ри. У на ставку тек ста при ка за ће мо нај зна чај ни је вр сте ди ги тал ног гра ди ва, ко је отва ра ју мо гућ ност за оства ри ва ње ове кул ту ре. Кла си фи ко ва ће мо их пре ма за да ци ма ко ји се ја вља ју у шко ли и илу стро ва ти крат ким опи си ма при ме ра за софт вер, ко ји су де ли мич но до ступ ни или ће се уско ро по ја ви ти на ма ђар ском је зи ку. За не ка обе леж ја обра зов ног софт ве ра још увек че сто не до ста ју од го ва ра ју ћи из ра зи на ма ђар ском је зи ку, али за то мо же мо чи та ти о њи ма у ра зним пре во ди ма. 1 Ка ко би би ло ра зу мљи во о че му је реч у по је ди ним опи си ма, мо ра мо на ве сти из ра зе и на ен гле ском је зи ку Врсте дигиталног образовног градива и образовног софтвера * Врсте образовног софтвера и образовних садржаја у дигиталном облику могу се класификовати према намени и садржају. Навешћемо следеће врсте образовног софтвера и дигиталних образовних садржаја, о ко ји ма ће би ти ре чи у да љем тек сту: дигитални садржаји и софтвери као образовно средство за самостално учење; дигитални садржаји и софтвери као средство за подршку настави; дигитални садржаји и софтвери у функцији процене и вредновања резултата учења; дигиталне образовне игрице (енг. Edutainment ); комплексна окружења учења и/или наставе; окружење за евиденцију развоја ученика; системи за управљање образовањем на даљину. 1 Исти проблем постоји и за усвајање одговарајућих израза у српском језику. * Aутор: Андреа Карпати

86 86 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ Дигитални материјали и софтвери као образовно средство за самостално учење Дигитални материјали и софтвери, као образовно средство за самостално учење, садрже информације у облику текста обогаћеног сликама и звучним материјалима, са великим бројем интерактивних елемената и са акцентом на једносмерно преношење знања, које се не бави проценом разумевања ученика. Активно присуство наставника није потребно, ученик може да учи самостално. Типови дигиталних образовних материјала, који ту спадају, су следећи: Извори информација у дигиталном облику (енг. Information Resource ): мултимедијални, може бити интерактиван, није линеаран, може бити хипертекстуалан и линкован, може бити дигитална слика, интерактивна анимација, видео, текст и звук или ком би на ци ја истих, та ко да чи ни је дан обје кат уче ња (енг. Learning Object ). Дигитална енциклопедија или лексикон може да приказује, преко интернета, чувене штампане лексиконе направљене у XX веку или може да представља заједничку творевину стручњака и/или лаика добровољаца, која се ме ња из да на у дан, као што је ви ки пе ди јин ди ги тал ни реч ник или те за у рус за свет ске је зи ке, који мо же мо на ћи на сај ту Института за коришћење рачунара и истраживања (SZTAKI, www. sztaki.hu/szotar) Електронска књига (е-књига) је заправо књига у дигиталном формату, која се у оригиналу штампа на папиру. Предност је што се помоћу претраживача лако долази до информаци-

87 ПЕДАГОГИЈА И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ 87 ја и што се могу уградити хипервезе, тзв. хиперлинкови (енг. Hyperlinks ), које воде читаоца. Недостатак им је што читање са екра на ни је угод но, а штам па ње је ску по. Ово ре ше ње ни ка да неће истиснути књиге са тржишта, али потпомаже доступност. Ова квим књи га ма се мо же до да ти и софт вер за звуч ну ре продукцију, тј. читање. Лично окружење за учење и увежбавање наученог: чи ни га софтвер са задацима за увежбавање и окружењем за проверу увежбаног рефлекса за симулиране ситуације (који се касније, у стварним ситуацијама, активирају), затим симулационе апликације (нпр. виртуелне лабораторије), тестови знања на рачунару и сл. Дигиталне образовне игрице: са др жај им се ве зу је за од ре ђена сазнања или уметничке просторе, а методе, слике и звучна решења садрже обележја рачунарских игрица и видео спотова. Ученик се може такмичити, резултат играча се вреднује у континуитету, а функцијама кажњавања и награђивања се информишу играчи и контролише игра, победник се награђује новом игром и по хва лом Дигитални образовни материјали и образовни софтвер као средство за подршку настави Дигитални образовни софтвер и материјали: Садржаји који дају подршку педагошком раду специфични су по томе што код њих функција о повратној информацији о успеху учења није уграђена, јер је даје наставник. Код планирања коришћења овог средства важе конкретни принципи и методе. Током примене присутан је наставник који управља радом, демонстрира, упозорава, мотивише и вреднује. Улога ученика је да слушају, проучавају, а често и активно учествују. Код ди ги тал них ма те ри ја ла по сто ји ве о ма би тан тер мин, обје кат уче ња, ко ји пред ста вља Ди ги тал ну је ди ни цу гради ва (у струч ној ли те ра ту ри че сто се ко ри сти ен гле ски израз Le ar ning Ob ject, скра ће но: ЛО) у ди ги тал ним ба за ма зна ња. У на став ку књи ге је, на при мер, при ка за на ба за диги тал них ма те ри ја ла за на ста ву у са др жа ју гра ди ва ме ђу народ ног ре по зи то ри ју ма за раз ме ну зна ња (енг. Le ar ning Reso ur ce Ex chan ge ), у ко ме се на ла зе ра зно ли ки ма те ри ја ли за на ста ву. Средства за стварање дигиталних материјала за на ста ву омогућавају стварање слика и текстова, анимација и видеоматеријала и њихово претварање у наставно градиво, односно

88 88 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ омогућавају промене и прилагођавање постојећег дигиталног гра ди ва (од ала та си сте ма Microsoft Office до нпр. velex.hu, односно LeMill колаборативних средстава, о којима ће бити речи у наставку књиге). Осим средстава за прављење дигиталних образовних материјала за на ста ву, нео п хо дан је и софт вер као сред ство за де монстрацију: погодан за представљање динамичких делова процеса, компликованих скица, симулација, звучних речника, итд. Образовно градиво треба да буде методолошки организовано, са богатим садржајем, не сме се мењати (или се може мењати у врло малој мери), треба да садржи и задатке и начине провере знања. У дигиталним базама знања (нпр. у Шулинету, који ће касније бити приказани), безброј је оваквих материјала који се везују за европски курикулум 2 и мо гу се претраживати по предметима, подручјима, узрасту ученика, развојним компетенцијама и педагошким методама Дигитални садржаји и софтвер за процену постигнућа ученика Софтвер за процену и вредновање постигнућа ученика: ин терактивна банка задатака, софтвер за тестирање и/или користан софтвер за ве жбе. На став ник у ова квом софт ве ру мо же сам да на пра ви за датке или да искористи тестове које су други направили ( О напредним решењима, адаптивном тестирању и испитним окружењима биће речи у посебном тексту. Овакав софтвер најчешће има следеће функције: Прављење задатка или групе задатака, тј. банке (база) задатака; Окружење за тестирање које омогућава вежбање и тестирање ученика; Помоћ за решавање задатака Окружење за евиденцију развоја ученика Ручно направљени портфолио за презентовање развоја ученика, нпр. соп стве на веб стра ни ца или не ко дру го јав но вир туeл но подручје направљено у ту сврху, има као предност ограничен век тра ја ња (све док га аутор мо же ад ми ни стри ра ти), док је не- 2 Заједнички европски курикулум јесте пресек националних наставних планова више земаља, који су, по међународном истраживању провери учења и упоредним анализама, у већини европских земаља обавезни. 3 У за ви сно сти од на чи на упо тре бе мо же се и ту ко ри сти ти, али и код соп стве ног учења. Овде, због демонстрационе природе, нема потребе за повратним информацијама, али у случају самосталног учења захтева већи степен интерактивности, оријентисаности, као и повратну информацију.

89 ПЕДАГОГИЈА И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ 89 до ста так те шка и ком пли ко ва на из ра да, али и то што се не може допунити напредним функцијама. Специјално дигитално окружење за прављење портфолија ученика, које нам нуди готове шаблоне и графичке симболе, помоћу кога лако и ефектно можемо приказати компетенције ученика (и доказе о томе), односно планове ученика и готове радове. Е-портфолио може повезати пројекте и мишљења која о њима имају професори, послодавци и партнери, односно награде и остала признања Комплексна окружења учења и/или наставе Вир ту ел ни про стор за рад јесте ком плек сан си стем у ком се на ла зе раз не мо гућ но сти за уче ње и сто ји на рас по ла га њу уче ни ку или на став ни ку за син хро ну или асин хро ну ко му ни ка ци ју са на ставни ком од но сно дру гим уче ни ци ма. Удео на став ни ка и уче ни ка за снива се на ак тив ном при сту пу, од но сно на став ник оба вља мо де ра ци ју, мо ти ва ци ју и има упра вљач ку функ ци ју. Ова ком плек сна окру же ња мо гу би ти од по мо ћи у ра зним школ ским по сло ви ма: вир ту ел ни настав ни план или са рад нич ко обра зов но окру же ње (нпр. Fle3, Le- Mill ), ко је по др жа ва са рад њу ко ле га и гру пе уче ни ка. Вир ту ел но окру же ње за уче ње, ко ме при па да ју гру пи са ња по сти ло ви ма, има у се би сле де ће функ ци је: Комуникациона платформа: дописивање, презентација, видео конференција итд. и њихово виртуелно место, нпр. Windows Live Messenger,( 4, Skype ( Click To Meet ( Marratech ( Виртуелни сервер за документе који омогућава следеће: Чување датотека великих димензија и оних који се тешко деле (тек сто ви, сли ке, ви део сним ци итд.) и чи ни их до ступ ним сви ма на чи је адре се су по сла те, а мо же би ти до сту пан и било коме на интернету. Пример за овакав документ сервер је Win dows Li ve SkyDri ve ili dit.com. Оста ли примери се налазе у поглављу ове књиге посвећеном Веб 2.0. Организовану расподелу и брзо освежавање (енг. Refresh ) текстова и слика, што уједно помаже у комуникацији; на 4 О коришћењу комуникационих могућности Windows Live Messenger-а у настави можете погледати образовни материјал за наставнике и ученике Интернет комуникација у настави,

90 90 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ њему се организовано врши снимање и чување. Овакав је тзв. Groove клијент система Microsoft Office. Омогућава дељење радне површине: нпр. на истом документу или слици могуће је радити са два географски удаљена ме ста, у исто вре ме и на ис тој рад ној по вр ши ни са два рачунара. Такав је Windows Live Messenger и ње го ва услу га дељења ( За различите датотеке решење за заједнички рад може бити Office Live Workspace ( workspace.officelive.com). Систем за школску евиденцију и комуникацију: чувају податке ученика, евидентирају њихове обавезе и постигнућа. Ту спада дигитални дневник, у коме се налазе оцене, ђачке књижице и остали резултати који се чувају и деле са ученицима, њиховим родитељима и осталим наставницима, односно са упра вом школ ске уста но ве. Ови се софт ве ри пла ћа ју ( na plo.hu/, ter soft.hu/me nu.php?modu le=cikk&id=5), али по сто ји и при мер да су про фе со ри информатике у једној школи, у Варошмајорској гимназији у Будимпешти, сами развили такав софтвер и да га успешно употребљавају ( Школски менаџмент систем, који је погодан за евиденцију за по сле них и за еко ном ске про це се у шко ли, тј. за обра зовно и финансијско планирање и давање извештаја. Си стем упра вља ња (ме наџ мен та) уче њем (енг. Le ar ning Mana ge ment System ): ма ђар ске ви со ко школ ске уста но ве у све ве ћој ме ри ко ри сте ове си сте ме, али не за сту ди ра ње на даљи ну већ за по бољ ша ва ње ква ли те та ре дов них сту ди ја. Најпри хва ће ни ји ме ђу овим си сте ми ма је Mo o dle ( o dle. org), ко ји је бес пла тан и чи ји је клуб ко ри сни ка ве о ма ак ти ван у Ма ђар ској; ње го ви чла но ви су на став ни ци и ин фор ма ти чари ( o dle mo ot.kfrtkf.hu/) ко ји ор га ни зу ју ра зна уса врша ва ња. Си стем ко ји се пла ћа, али је раз ви јен у Ма ђар ској, је сте Co o Spa ce ( o spa ce.hu/por tal/2.hu.pa ge). У За пад ној Евро пи ја ко су рас про стра ње ни окви ри за сту ди рање на да љи ну, ко ји су у ве зи са мно го број ним про из во ђа чи ма сред ста ва за обра зо ва ње на да љи ну и за то рас по ла жу бо га том по ну дом софт ве ра и ма те ри ја ла на ен гле ском је зи ку. Ти ме се нај ви ше мо гу по хва ли ти Blac kbo ard ( kbo ard.com),

91 ПЕДАГОГИЈА И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ 91 FirstClass ( и WebCT ( Већина њих имају и верзију на мађарском језику и можемо наћи многа истраживања о томе колико су ефикасни. 5 Ови си стеми имају следеће: Алат за пра ће ње уче ња и упра вља ње њи ме: праћење напредовања ученика, вођење евиденције о напредовању, о наставницима, о информисању родитеља и управе и сл. Простор за вежбање и вредновање: углав ном слу жи за коришћење претходно стеченог знања и његовог вредновања. Главна улога овде припада ученицима, док наставник помаже само у случају потребе и врши вредновање. Код већине програма рачунар, у зависности од квалитета одговора, одређује који ће бити наредни одговори. Ресурси-извори знања помоћу слика, звукова и текста. Систем за мониторинг, односно сакупљање података са документовањем рада ученика помаже у вредновању током ког се, у многим случајевима, врши обрада података и графичко приказивање добијених резултата. На тај начин сви учесници у образовању чак и одговорни за вођење курса имају право на непосредан извештај о учесницима курса и њиховим активностима и успешности. Упутство за наставнике, који помажу предавачу (ментор, фасилитатор 6 ) Развијање система који је способан за подршку свих фаза школског живота веома је скупо јер захтева интеграцију многих помоћних функција, а за њи хо во те сти ра ње је по треб но мно го вре ме на. На сре ћу, на рас полагању нам је један комплексан систем за подршку образовању под називом Microsoft Learning Gateway (скраћено МЛГ), ко ји мо же све го ре наведене функције организовати и решити у оквиру јединственог система. Еле мен ти овог про гра ма су за шко ле до ступ ни бес плат но кроз ма- 5 Текстове предавања који говоре о оквирима студирања на даљину можемо прочитати на elearning Forumu и на e-learning конференцији, hu/9_elearning_forum_program, Agria Media који се одржава на сваке две године и на високошколским конференцијама Методе е-учења. 6 У овом тексту ментором називамо наставника који помаже особи код самосталног учења и координира тим процесом, који у окружењу образовања преко интернета или у постојећем систему образовања, у виртуелном образовном окружењу користећи електронско дописивање, дискусијом на форумима, исправљањем предатих задатака, доприноси самосталном усавршавању. Фасилитатор у основи покрива исте области деловања са нагласком на подршку и помоћ.

92 92 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ ђар ски Програм чистог софтвера ver.hu и могу се повезати на при лич но лак на чин. МЛГ представља решење у коме се манипулише наставним материјалима у електронском облику тако што подржава сарадничку педагогију и интегрисано је са решењем за е-учење. Ово је вишеструки систем, који се може развити над појединачним компонентама, са применом у многобројним предавачким методама. Током планирања система основни циљ је био да се обезбеди сарадња између најважнијих учесника у образовању. МЛГ се базира на Мајкрософтовим решењима и зато се добро интегрише у већ постојећу Мајкрософтову средину, па се лако може проширити. Развој решења, за потребе прилагођавања, могућ је у развојном систему Microsoft Visual Studio 7 уз коришћење.net технологије. 8 Кроз мађарски Програм чистог софтвера у школама се могу тражити и ли цен це за Win dows Ser ver опе ра тив ни си стем, по ред ког нам је потребан и Microsoft Exchange сервер за комуникацију; за бољу ефикасност по тре бан нам је и Mic ro soft SQL, сер вер за ба зе по да та ка, и Mic ro soft Office SharePoint Server и са њим повезани SharePoint Learning Kit. Систем за управљање образовним материјалима у електронском облику (енг. Learning Content Management System ) је погодан за убацивање дигиталних градива разних формата (компатибилан са SCORM и IMS стандардима), што значи да сви наставници могу користити у њему развијена градива и елементе Шулинет дигиталне базе знања. Систем за управљање учењем (енг. Learning Management System, скраћено ЛМС) има уграђену могућност праћења напретка учења прегледањем градива и тестова, распоред часова, листу са именима ученика у сваком разреду и подацима о сваком од њих; он мо же да по зо ве уче ни ка да до ђе на раз го вор са про фе со ром након што је аутоматски прегледао тест; као окружење, систем поспешује сарадњу и потпомаже у комуникацији између учесника у процесу предавања, тј. у уче њу. Да би се све ово по сти гло, на рас по ла га њу су услу ге фо ру ма, документација, галерије, мерења, односно дописивања. Свака услуга у систему може се пронаћи помоћу претраживача. Пријавом на почетну страницу систем препознаје додељена права. Ученици могу да погледају само своју страницу и јавну страницу школе, а родитељи само резултате своје деце и поруке које им школа шаље. Професорима је доступан њихов радни простор као и странице свих ученика, док администратори могу погледати све податке у Microsoft Learning Gateway (скраћено МЛГ). 7 Ин те гри сан раз вој ни алат ком па ни је Мај кро софт, ro soft.com/ vstu dio 8.NET je услужна стратегија компаније Мајкрософт, базирана на вебу, која омогућава софтверско повезивање људи, система и средстава. basics.mspx

93 ПЕДАГОГИЈА И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ 93 Почетна страница гимназије Фантазија (поглед из МЛГ окружења) Аспек ти вред но ва ња обра зов ног ма те ри ја ла у електронском облику * Алати и извори за развој образовног материјала у електронском облику помоћу рачунара и интернета, чије су присталице многобројније од обожаватеља традиционалних књига, захтевају да њихово вредновање буде исто тако контролисано и конкурентно као вредновање штампаних градива. Међутим, према досадашњим искуствима, стручњаци који врше рецензију образовних материјала у традиционалном облику не знају у потпуности да реше ово питање, пошто код образовних материјала у електронском облику, поред стручних примедби и стручне доследности, треба узети у обзир и неке специјалне аспекте који захтевају информатичко знање. Вредновање и рецензију образовног материјала у електронском облику у Мађарској врше стручњаци запослени код издавача и комисије које се састају привремено. Од ових комисија, најзначајнија је Комисија за вредновање образовних материјала у дигиталном облику, која функционише у оквирима Министарства за просвету и културу и Савеза произвођача школских средстава, дистрибутера и корисника (HUNDIDAC, hundidac.uw.hu), која се састаје као софтверски жири једном годишње. У плану је састављање нове комисије, која ће у оквирима пројекта Calderoni сакупљати и вредновати дигитална градива (Nadaši, 2008). На одлуку о вредновању утичу различити начини размишљања. 1 Различито мишљење има о овоме неко ко је стручњак теоријског обра- * Аутор: Андреа Карпати

94 94 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ зовања, ко ће ове образовне материјале у електронском облику прегледати на сопственом рачунару и један наставник који ће те материјале вред но ва ти на кон што их је ис про бао у раз ре ду, или жи ри, ко ји до дељује награде за софтвере а који ће на сајмовима вредновати пријављене производе тестиране на неколико одраслих корисника, прочитавши претходно пратећу документацију (ово последње може више истаћи квалитет програмирања и дизајна, али вероватно никако неће ставити акценат на педагошке аспекте). Нема смисла ни тражити од једног наставника да сам, док седи пред рачунаром, донесе одлуку о томе колико би једно овакво средство било корисно на часу. Његово мишљење било би засновано на претпоставкама, иако ће узети у обзир и друге елементе и упоредити их са издавачима. У окружењу електронског образовног мате ри ја ла и обра зо ва ња реч је о сред стви ма код ко јих је, да би се оба ви ло вредновање, неопходно применити истраживање. Навешћемо аспекте на које треба обратити пажњу при вредновању оваквих материјала, а које су у оквиру међународног истраживања и вредновања градива навели педагози, који су учествовали у CALIBRA- TE пројекту, (Karpati, 2008): Садржи многе илустрације доброг квалитета (слике, шеме, анимације, видео снимке). Интерактивна, једноставна, прегледна структура, што значи да наставник или ученик после краћег упознавања могу лако да користе и прилагоде својим потребама. Ако градиво садржи пуно илустрација, симулација или неке друге интерактивне могућности, тада то за предметног професо ра мо же би ти ко ри сно, без об зи ра на то да ли је на ма ђар ском језику или не. Ако су образовни материјали у електронском облику написани на неком од светских језика или на најчешће коришћеном страном језику у земљи, тада се може искористити и на часовима страног језика. Предавања се врше како помоћу графичких приказивања тако и уз по моћ дру гих ви зу ел них ре ше ња. Ва жно је да се нај ва жније ми сли и кључ не ре чи из дво је од ма ње бит ног гра ди ва. На рочито се препоручује употреба разних боја. Приказивање је интерактивно и користи се у великом броју метода: слике, шеме, графикони, снимљени гласови, видео снимци, анимације итд. које помажу у приказивању и свеобухватном сазнању. Потребно је да се уз образовни материјал у електронском облику обезбеди детаљно упутство које не описује само техничке делове. За успешно савладавање градива неопходна су предзнања

95 ПЕДАГОГИЈА И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ 95 и компетенције које су јасно наведене, тј. наведене су и године старости ученика за које се градиво препоручује. Стил образовног материјала у електронском облику је лако разумљив, читљив и детаљан. Пише се одређеним стилом, али се не нагомилавају подаци и стране речи. Стил текста је прилагођен ста ро сном до бу за ко ји је на ме њен, као и нео п ход ним предзна њи ма ко ја су на ве де на у упут ству, те се у за ви сно сти од то га користе стручне речи са мање компликованим реченицама и изразима. Корисно је да у неким деловима градива обележимо тачке везе међу појединим предметима и на тај начин олакшамо глобално разумевање. Уколико то захтева тема која је обрађена (а скоро увек је тако), постоји и контролни тест знања у образовном материјалу у елек трон ском об ли ку и то не са мо на кра ју, не го и по це ли на ма унутар лекција. После попуњавања теста ученику су доступни тачни одговори. Допунски материјали којима се лако може приступити садрже и линкове извора и списак литературе, тако да заинтересовани ученици имају могућност да детаљније анализирају градиво. Структура образовних материјала у електронском облику је интерактивна. То значи да ће напредовањем у оквиру градива ученик активно сарађивати и кликом на одређене линкове доћи до објашњења која се везују за тему, могу се тражити речи у лексикону, проверавати извори, попуњавати тестови, итд. На крају је важно напоменути да је једноставност коришћења, односно упознавања са потребним техничким параметрима врло ва жна Базе образовних материјала у електронском облику * Израда образовних материјала у електронском облику није јефтина, али гле да но на ду же ста зе до во ди до уште де, јер се ди ги тал ни уџбеник уз мање измене може користити годинама, и на хиљаде ученика могу попуњавати једну радну свеску доступну на интернету како би на тај начин добили слику о свом знању. Образовне софтвере са отвореним изворним кодом (енг. Open Source Software ) многе образовне установе, културне и друштвене организације нуде бесплатно (нпр. УНЕСКО, На овај начин један развијени производ, чији 1 је развој био скуп, постаје доступан милионима корисника (настав- * Аутори: Андреа Карпати и Шара Тимар

96 96 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ ника и ученика) и, тако гледано, трошкови постају минимални, готово безначајни ако се рачунају по кориснику. Образовни материјали у електронском облику најкориснији су онда када се организовано и припремљено ставе на располагање, кроз базе (банке) ових материјала. Још боље је за ученика када му се за једну тему понуди више алтернативних ре ше ња из ба зе, јер та ко мо же ода бра ти оно ре ше ње ко је потпуно за довољава његове захтеве. У Мађарској је године, међу првима у Европи, почело развијање Шулинет дигиталне базе знања (скраћено Шулинет), sdt.sulinet.hu. Ово је прва национална база знања, која је базирана на Основном националном наставном плану са богатим садржајем и захтевним техничким решењима широм Европе. Ова база представља значајан развој и достигнуће на подручју организације и доступности дигиталног наставног градива. Сервиси Шулинет дигиталне базе знања су: Сакупљање наставних материјала у електронском облику и њихово прослеђивање (после садржајних и техничких корекција, по потреби); Подршка стварању нових наставних материјала у електронском облику помоћу конкурса. Софтверски систем у коме се налази градиво неопходно је учинити приступачним за све наставне материјале у електронском облику и њихове елементе и остале методолошке идеје које се везују за њих, да би се њихово тестирање омогућило сваком домаћем и иностраном наставнику, родитељу и ученику. У ле то се у овој ба зи већ на ла зило мно штво ди ги тал ног градива, у највећој мери за ученике и наставнике од седмог до дванаестог разреда, док за ученике од првог до четвртог разреда још није направљено пуно наставних материјала. Наставни материјали у електронском облику, који су прошли контролу квалитета, користе мултимедијалне могућности које су им на располагању и које због ефикаснијег презентовања олакшавају разумевање ученика (Hunja, 2006). Нај ве ћи део градива намењен је коришћењу на часовима: наставник у разреду, помоћу пројектора повезаног на рачунар или интерактивне табле, користи дате материјале приликом предавања нових лекција или увежбавања старих. Мањи део ових материјала намењен је првенствено ученицима, за самостално коришћење, и погодан је за учење ван наставе. Ови материјали се врло често могу прилагодити личним способностима ученика. Корелацијом коришћења дигиталних извора знања између наставника и ученика, уче ње и зна ње ће до ка за но до сти ћи ве ћи ни во и код оних уче нич ких група које су социјално угрожене (Karpati & Molnar, 2005).

97 ПЕДАГОГИЈА И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ 97 Стратешки циљ портала јесте створити образовне садржаје у дигиталном облику који одговарају и захтевима тржишта рада, тј. који припремају ученика за доживотно учење (енг. LifeLong Learning ). Ова парадигма, која подржава и омогућава прилагодљивост радне снаге тржишту рада, представља централни елемент развоја образовног програма Европске уније до године. Свеобухватни развојни циљ јесте да се обавезни део градива све већег броја предмета обезбеди у дигиталном облику због две важне особине: могућности поновног коришћења и очувања садржаја. Ова друга особина, из техничког угла гледано, представља могућност коришћења градива уз непрестани развој технологије, тј. уз новије оперативне системе и софтвере (нпр. освежавање верзије система Microsoft Office не утиче на читљивост градива о искуствима корисника Шулинета, Hunja, 2006.) Са почетне странице портала Шулинет дигиталне базе знања избором одговарајућих линкова (као и преко опције за претраживање) може се наћи одговарајућа тема из образовних области заступљених у Основном националном наставном програму, а затим и остале препоручене странице од стране уредника. Јединицама дигиталног градива уредници портала називају оне типове градива који се састоје из више наставних елемената и категоризовани су по неким одабраним критеријумима, које можемо скинути са портала, а они су следећи: програм за учење, програм за предавање, радионице, страница, активности (истраживање, задатак, пример), програм, скуп, тема, појмовник, наставни планови, радионичарски планови, тест задаци, план рада, скупови наставних елемената. Почетна страница Шулинет дигиталне базе знања

98 98 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ Осим коришћења постојећих дигиталних градива, на порталу постоји могућност стварања нових елемената градива, односно елемената за њихову промену. За публиковање градива које су написали наставници морају се поштовати строга правила, која су прописана Шулинет књигом упутста ва (2006). На пор та лу се на ла зе Структура Шулинет система (SDT, 2006) и на став ни пла но ви (оквир ни план, план про гра ма или мо ду ла) са де финисаним циљевима образовања и васпитања који помажу професорима да што ефикасније саставе планове за час, односно да могу да планирају и контролишу дугорочне педагошке циљеве који су зацртани. Шулинет дигитална база знања има систем за управљање садржајима типа објеката. Објекти су елементарне јединице садржаја елементи градива: текст ( ), сли ка ( ), по крет на сли ка ви део ( ), ани мација ( ), звук ( ), линкови ( ), тест за да ци ( ), скупови ( ) итд. Од ових елемената се гради СДТ страница ( ), која заправо личи на једну веб страницу (јер се садржај приказује у интернет-прегледачу). Више страница чине временски оквир једног традиционалног часа рад ( ). За тај рад везују се упутства, методолошки помагачи (колико времена траје, која знања обогаћује, итд.). Састављени радови групишу се у тзв. теме ( ), које стварају оквирне теме (област). Појмови подразумевају сакупљање свих појмова при раду, а појмовни графикон их представља у логичном односу. Потребне садржаје можемо у Шулинету тражити на два начина. У садржају са леве стране претражујемо на традиционалан начин, вршећи детаљну претрагу онда када тачно знамо шта тражимо. Ако не можемо да нађемо потребан материјал за неки разред, претраживање настављамо у оквиру дате теме. Шулинет дигитална база знања тренутно подржава три објекта, који се деле по типу делатности: истраживање, задатак и пример. За елементе градива често се везују неки линкови, који не само да користе наставницима, него служе и за побуђивање интересовања код ученика. Методолошку помоћ систему пружају и претходно допуњене теме часова, које могу послужити за коришћење елемената градива у оквирима наставног часа и дају временски оквир за разне задатке, односно претходна сазнања и услове коришћења технологије које прописује Шули нет. Го ди не обез бе ђен је бес пла тан курс то ком ко га је наставника учило како да користи Шулинет дигиталну базу знања која

99 ПЕДАГОГИЈА И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ 99 садржи 20 модула; од тада сваке године велики број наставника користи ову могућност. Коришћењем Шулинета овладава се током тридесеточасовног курса за наставнике, на којем се разрађују теме о могућностима и користима које доноси Шулинет градиво. Међутим, поред свега овога, број наставника који редовно користе информатичка средства у образовању расте веома споро (Hunja, 2007). Структура Шулинет градива Го ди не ма ђар ски ми ни стар про све те, Ба линт Ма ђар, пр ви пут је спо ме нуо да би би ло ко ри сно, у је дин стве ном окви ру, сва ком европ ском на став ни ку, уче ни ку или за ин те ре со ва ној осо би учи ни ти при сту пач ним на бав ку ди ги тал ног на став ног ма те ри ја ла фи нан сира ног из фон до ва др жа ве и Европ ске уни је. Мре жа европ ских шко ла (енг. Euro pean Scho ol net ), је у мар ту го дине при ве ла кра ју про је кат за ис точ не и сред њо е вроп ске др жа ве, где се спа ја њем ма те ри ја ла не про фит них и про фит но ори јен ти са них пред у- зе ћа и њи хо вих ба за по да та ка те сти ра да ли је функ ци о нал на ова ква ме ђу на род на ба за по да та ка (ис про ба но је да ли функ ци о ни ше ова ко оформ ље на ме ђу на род на ба за обра зов них ма те ри ја ла у елек трон ском об ли ку). CALIBRATE има за циљ да потпомогне иновативну образовну информатичку сарадњу у проширеној Европи. Европски портал за размену образовних ресурса (енг. European Learning Resource Exchange ), lre.eun.org, у окви ру CALIBRATE пројекта, LIBRATE.eun.org,

100 100 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ ко ји је тра јао од ок то бра до мар та го ди не, оства рио је са рад њу са ми ни стар стви ма про све те осам зе ма ља 9 ( li brate.aper tus.hu, fo i ranytu.hu/ca li bra te, а основ ни по да ци о про јек ту се мо гу на ћи на: li bra te.eun.org/ww/en/pub/ca librate_pro ject/faq.htm). CALIBRATE се базира на три претходна међународна пројекта за развој школског градивa (CELEBRATE 10, VAL NET i TCO LE), ко ји су се остварили кроз Пети оквирни програм Европске комисије. CALIBRA- TE се ве зу је за MELT про је кат 11, чи ји је но си лац Мре жа европ ских школа (енг. European Schoolnet 12 ). У оквирима CALIBRATE пројекта почела је изградња једне нове европске дигиталне базе наставних материјала која је обогаћена новим елементима. Они стижу и из приватног сектора и обогатили су постојећу базу са више десетина хиљада страница, које се дају на бесплатно коришћење. CALIBRATE пројекат је имао за циљ да испланира и испроба радно окружење преко којих се приступа дигиталним материјалима који стижу из седам земаља 13, на различитим језицима и у различитим форматима. Ин ди рек тан циљ про јек та је сте да се ис про ба мо гу ли се, на ко ји на чин и са коликом ефикасношћу, користити градива написана на различитим језицима у државама у којима се тим језицима не говори. На страницама постоји једноставна навигација. Даје се могућност избора једног од наведених језика 14 у окви ру за гла вља. На сва кој стра ни ци у гор њем де сном углу стоје три иконе које служе за обележавање: почетна страница, претраживање и омиљена страница. На почетној страници стоји брзи линк за најновије прилоге дигиталном наставном материјалу који су постављени у оквиру пројекта. У горњем левом углу почетне странице можемо наћи она градива која смо обележили као омиљена, можемо направити план часа или вредновати градива која се налазе у бази. Десна страна почетне странице служи за брз преглед информација из позадине, носи основне информације о пројекту CALIBRATE и о ра- 9 Аустрија, Белгија, Чешка, Мађарска, Литванија, Пољска, Естонија и Словенија. 10 Cаlibrate је пројекат финансиран од стране Друштвено информативног програма Европ ске Уни је. Про је кат је окон чан но вем бра 2004, у ко јем је Ма ђар ска уче ство вала развојем дигиталног градива и његовом применом у образовању и на часовима. European Schoolnet је настао помоћу средстава ITCOLE и VALNET пројеката, у чијем фокусу се налазило колаборативно предавање помоћу рачунара и учење. Мађарски учесник пројекта била је Програмска канцеларија Шулинет је веб страница MELT пројекта (нема учесника из Мађарске). 12 Образовна мрежа Европске Уније (EUN). 13 Осма земља, Словенија, је одустала. 14 Могући језици су: немачки, енглески, мађарски, фински, естонски, литвански, холандски, пољски, словеначки и чешки.

101 ПЕДАГОГИЈА И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ 101 зним функцијама, угледним плановима часова итд. Ту се налазе и разна дигитална градива и описи појединих земаља. У горњем делу налазе се и остали елементи портала. Овде се налазе и разни образовни видео снимци, описи и одговори на често постављана питања. На средини странице је главни мени у ком корисник може одмах вршити претраживање наставних материјала. Имена најпопуларнијих предмета могу се наћи на почетној страници, што олакшава претрагу. На порталу се може наћи градиво из укупно 27 предмета. Слика екрана Европског портала за размену образовних ресурса Неке државе, поред разних предмета, захтевају да се постављају и компетенције које се стичу и на тај начин олакшавају посао педагога. Може се вршити претрага и помоћу кључних речи на почетној страници, односно према најчешће коришћеним кључним речима, а ту је и детаљан претраживач помоћу ког се врши претраживање према разним критеријумима (ти критеријуми су: претраживање по речима, по предмету, години, типу, помоћном материјалу, језику, итд. а ове критеријуме можемо и комбиновати да бисмо добили најбољи резултат претраживања). На страници за претраживање постоје две функције: нормално претраживање или лично претраживање. Ова друга функција не може да излиста сва градива, због боље прегледности, него само оне поготке који одговарају захтевима претраживања и личним особинама из профила (занимање, језици). Листање градива (у зависности од пронађене количине) одвија се веома споро и, нажалост, није у целини прилагођено кориснику, тако да систем листа градиво по блоковима. Због тога је карактеристично да

102 102 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ корисник, када покрене претраживање, нема информације о томе када ће се тачно завршити претраживање или да ли је већ завршено. Листање градива врши се на посебним страницама, тј. двадесет погодака по страници. Ту се може прочитати име градива, тема, почетак садржаја, на ком је језику написано, циљна група, затим досадашња вредновања, просечна гледаност и место на коме и ми можемо вредновати градиво. Код сваког градива може се наћи опција детаљније помоћу које долази мо до свих по да та ка о те ми гра ди ва: до кључ них ре чи и дру гих бит них података у вези са датом материјом, па до детаљног описа градива, списка коришћене литературе, препорученог окружења и др. У CALIBRATE -у је расположиви садржај запамћен у форми елемената и градива. Елементи градива су посебне мултимедијалне јединице (чиниоци), који се могу користити за прављење градива, а затим и за његово допуњавање и дотеривање. Овакви елементи су: текст, звукови, слике и анимације које се појединачно или у колекцији могу наћи у бази градива. Градива се углавном састоје од комбинације садржаја многих елемената који могу чинити обични текстуални документи па све до компликованих веб пројеката или модула учења. Под опцијом Омиљени налазе се она градива која су одабрали корисници, која се могу заштитити сопственом лозинком и тако сачувати на месту коме се лако може приступити. Заправо, ова могућност има исту функцију као обележавање омиљене странице у књизи. Уз то, постоји и могућност вредновања градива, што може дати корисне информације будућим корисницима датог градива (нажалост, ова информација може се добити само на језику на ком је градиво написано). Вредновање неких функција овог система јесте правило око ког се сложило 280 наставника из седам земаља и које се развијало паралелно са системом (Karpati, 2008). Тре ба до да ти да гра ди ва или еле мен ти градива, заступљени на Европском порталу за размену образовних ресурса делом потичу из база Министарстава држава које су учествовале у пројек ту, а де лом из Мре же европ ских шко ла. Пре ко Европ ског пор та ла за размену образовних ресурса сви корисници могу делити своје планове часова са осталим корисницима Аспек ти пла ни ра ња и при ме не обра зов них са др жа ја у елек тронском облику и образовног софтвера * Приликом коришћења мултимедијалних образовних материјала и образовних софтвера често се сусрећемо са мањим или већим грешкама у њиховој изради (или само с неким естетским недостацима), који значајно 1 ометају њихово лако прихватање и корисну примену. Сетите * Аутор: Шимонич Иштван

103 ПЕДАГОГИЈА И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ 103 се колико може да буде стресно и колико нервира када образовни циљ градива није видљив одмах, ако не разумемо шта се дешава у програму, зашто се јављају јаке боје које нас ометају у читању или бесмислене анимације које немају никакве везе са градивом. Могли бисмо да наведемо још много таквих недостатака и сигурно би сви наставници знали да наведу бар неколико примера са недостацима у наставним материјалима у електронском облику. У овом поглављу приказаћемо све најважније педагошке, психолошке и развојне аспекте који могу помоћи и подржати ефикасно коришћење Педагошки аспекти Код планирања примене наставног материјала у електронском облику и примене образовног софтвера, слично као и код традиционалних градива, прво треба детаљно одредити васпитне и дидактичке циљеве. После овога, следећи корак јесте израда система захтева. Искуствена (практична) сазнања можемо научити кроз задатке за вежбе. Прелаз између зналачког и аутоматског решавања проблема може се убрзати вежбањем. Код рефлексно извршаваних задатака, решавање задатка је аутоматизован процес у коме су развијени чврсти рефлекси и сазнања и потребна је само минимална спољашња информација за извршење. Наставни материјал у електронском облику или образовни софтвер који се примењује у настави мора да одговара потребама ученика и циљевима учења. Важно је да начин представљања информација које би се користиле у учењу буде привлачан, што се може постићи коришћењем приказа познатих личности у материји које су занимљиве циљној групи корисника. Важно је да се ученицима омогући да учење не доживе као терет, па образовни материјал мора да садржи занимљивости и ново сти. Бит но је и да обра зов ни ма те ри јал бу де до бро осми шљен, да те ма буде блиска ученику, јер учење је корисно тек када се постигне потпуна концентрација ученика на задату тему. Може се рећи да је важан добро контролисани маркетинг, тј. важно је ученику продати знање које носи образовни материјал, тако да ученик буде задовољан, јер му је образовни материјал пружио ефикасну помоћ о сазнањима на дотичну тему. Корисник може и самостално користити образовни материјал или образовни софтвер, пошто се претпоставља да ученик поседује неопходно предзнање које је потребно за разумевање новог градива. С друге стра не, нео п ход но је да уче ник бу де упо знат са основ ним зна њи ма из технологије медија, неопходним за преглед образовног материјала у електронском облику (нпр. познавање рада на рачунару и коришћење интернета).

104 104 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ Код развијања образовног материјала у електронском облику, један од најважнијих услова јесте да планирање буде оријентисано ка кориснику. Током коришћења мултимедијалног градива добро је да корисник има могућност манипулације, тј. да може да се умеша током предавања и да поставља питања током решавања задатака. Тиме се повећава комфор корисника јер се лако налазе потребне информације, ток задатака је једнозначан, једноставно је руковање програмима, процесом учења се може управљати и може се бирати начин приступања појединим задацима. Мултимедијални образовни материјали су врло атрактивни, због боја, квалитета, креативности (тј. због своје оријентисаности ка кориснику, Ižo, 1998). Ова кви материјали могу да подржавају ученике са различитим нивоом знања у коришћењу рачунара. Уједно је важно да и слабијим ученицима материја буде разумљиво представљена, али у исто време се напредним ученицима пружа нешто ново како би и њима учење било занимљиво. У процесу учења важна је могућност повратне информације, па на крају сваког поглавља треба обезбедити могућност провере знања, коришћењем предности мултимедије. Важно је да се оствари позитиван утицај на корисника током решавања задатка тако што се повремено похвали, када на провери знања оствари добре резултате. Ученик се на тај начин мотивише на рад. Неопходан део образовног софтвера чини уграђена могућност вредновања и анализе резултата, као и пробни тест на крају задње лекције (про грам се мо же на пра ви ти и без ово га, али та да ће сва енер ги ја уло жена у програм изгубити смисао), уз помоћ које ученик може контролисати свој напредак или наставник може да контролише напредак ученика. Наставник може да прати колико времена ученик проводи за програмом на образовном материјалу и докле је стигао, али може погледати и какве је резултате постигао на тесту на крају лекције. Постоји неколико врста задатака за проверу знања, али најчешћи су они у виду више понуђених одговора с једним тачним одговором (Tot, 2000). Вредновање знања јесте најважнији аспект програма. Софтвер мора да обезбеди ученику повратну информацију о томе да ли је достигао одговарајући ниво знања након учења. Ако постоје недостаци тада се мора обележити градиво које ученик треба да обнови, програм га обавештава о недостацима у знању и на тај начин га мотивише на максимално усвајање знања Психолошки аспекти Препоручујемо коришћење разгранавања у програму, да би ученике приморали на размишљање. Конструктивна педагогија сматра да стечено знање и размишљање имају кључну улогу при решавању проблема (Tot, 2005, 2007). Код разгранатих образовних софтвера ученици

105 ПЕДАГОГИЈА И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ 105 из више углова (позиција) могу приступити програму, нпр. ученик може да на пра ви гре шку на јед ном те сту али он да има мо гућ ност да се вра ти на то гра ди во у ко ме се на ла зе ин фор ма ци је у ве зи с тим пи та њем. Мотивација јесте најважнији услов ефикасног учења. Мотивација је унутрашњи покретач (мотор) који, упркос многим проблемима и тешкоћама, одржава неопходну активност и вољу за учењем. Многи факто ри ути чу на во љу за уче њем. Природа задатка који се учи: обавезан или по слободном избору, занимљив или досадан ученику, итд. Личне особине ученика: ниво способности и успеси ученика, очекивања родитеља, уравнотеженост, такмичарски дух итд. Веома је важно пробудити интересовање ученика и одржати га, јер тада ће учење постати ефикасније. Ако се пробуди интересовање ученика, тада ће он с радозналошћу очекивати нова градива и образовне материјале. Интересовање се може повећавати коришћењем анимација, слика, видео снимака и разних боја. Интерактивни мултимедијални системи способни су да створе потребне услове за стицање ефикасно стеченог ефективног знања. Постоји могућност за стварање променљивог и инспиративног окружења за учење и за осигурање система услова за квалитетно учење. Интерактивност програма омогућава деловање ученика у више праваца, што проширује стратегију учења и могућност стицања искустава током учења (Komenci, 1997). За повећање ефикасности учења образовни програм пружа помоћ на више начина. Мултимедијална градива на више начина могу давати подршку кориснику. Можемо користити објашњења појмова, чак и тако што ћемо их уградити у текст, нпр. прозорчиће, хипервезе који дају могућност за нова и детаљнија сазнања и сл Садржајни аспекти Мултимедијални дигитални образовни материјал није уџбеник који је из папира пренесен у електронски облик и он треба да носи нов, другачији приступ прављењу образовног материјала, са могућношћу додавања интерактивних приказа и симулација. Важан захтев за овакав образовни материјал је да у њему не буде превише повезаног текста, него да га повремено прекинемо неким дијаграмом, звуком, сликом, видео снимком или анимацијом. Наравно, пажљиво треба користити количину мултимедијалних елемената у којима се не сме претеривати и па жљи во тре ба ода бра ти ове еле мен те, да би они би ли у функ ци ји образовних циљева. Медиј који је уграђен у програм мора бити квалитетан и прегледан. Циљ мно гих обра зов них софт ве ра је да се омо гу ћи уче ни ку да учи са мо-

106 106 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ стално, што значи да све мора бити разумљиво у садржајима. Важно је да коришћење симулације буде у складу са стварношћу. Образовни софтвер не сме садржати противречности и, стручно гледано, мора бити беспрекоран. Да би се избегле противречности, важно је лепо изражавање и коришћење познатих, за ученике разумљивих појмова. Током прављења образовног софтвера и образовних материјала у електронском облику треба обратити пажњу на следеће: Испоштовати логички след: Да се не пра ве ве штач ка ло мље ња тек ста. Да на нови појам прелазимо само ако смо завршили претходни (појмови треба да се надовезују). Избећи нејасноће у описивању и несавршености у изражавању. Реченице увек треба да буду завршене! Не треба вршити преправке у реченици! Одговорити на постављена питања! Избегавати неодређене појмове и изјаве које не говоре ништа, рецимо: ово није толико важно, али ипак ћемо напоменути, Избегавати изразе као што су негде, можда, не знамо тачно, нисмо сигурни. Избегавати коришћење израза: можда, скоро, онакав, наравно, у сваком случају, заправо, изгледа и сл. Треба користити познате речи и изразе, а стране речи треба додатно објаснити. Непознате појмове и ствари не треба наговештавати. За пре глед ност са др жа ја и за ла ко ћу чи та ња и уче ња тре ба створи ти флек си бил ну и мо ду лар ну ар хи тек ту ру! Пла ни ра ње окре ну то ка ко ри сни ку (енг. Cli ent-cen tric ) има за зах тев да обра зов ни про грам бу де сре ђен, лак за ко ри шће ње, естет ски при хва тљив и ла ко пре гле дан, јер са мо та ко ће по ста ти лак и ра зу мљив за ко ри сни ка. Ва жан услов је да се би ло где и би ло ка да про грам мо же отво ри ти за рад у ње му и исто та ко се рад увек мо же за вр ши ти и про грам за тво ри ти. Ово у ве ли кој ме ри до при но си по ве ре њу уче ни ка, јер у би ло ко је вре ме мо гу пре стати са ра дом у про гра му, али и на ста ви ти рад та мо где су прет ход ни пут ста ли Уређивачки аспекти Основни захтев мултимедијалног градива јесте да садржи различите медијске елементе текст, глас, слике, хипервезе и анимације!

107 ПЕДАГОГИЈА И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ 107 Распоређивање икона и дугмади унутар образовног софтвера, којима вршимо навигацију унутар програма, мора бити систематизовано, да би руковање њима било што једноставније! Одговарајућом навигацијом се постиже да корисник са лакоћом и сигурношћу користи образовни софтвер и на тај начин лакше савладава градиво. У једном мултимедијалном образовном софтверу иконе и тастери за навигацију морају увек да бу ду на истом ме сту, јер кад би се на сва кој стра ни ци на ла зи ли на другом месту, тада би то кварило ефикасност учења и деконцентрисало би корисника. Боја и димензије икона су такође одређени, нпр. на једну ико ну там ни је бо је не сме се ста ви ти текст с там ним сло ви ма, али ни је добро решење да слова буду јако светла. Иконе треба распоредити по колонама или по врстама! Навигацију треба добро осмислити ради лакше употребе. Важан је добар одабир боја и позадине, функционални тастери и прегледан мени, јер се на та кав на чин ла ко до ла зи до по треб ног гра ди ва. Тре ба узе ти у об зир да све ово не иде на ште ту пре глед но сти гра ди ва. По сто је при мери када нема довољно простора за приказивање свих функција. То се решава скривеним подменијем. Изградња система менија мора бити у логичком редоследу, да не би морали научити где се шта налази. Корисно је да информације које служе за објашњење буду у новом прозору, за шта је најкориснији хипервеза, јер се на такав начин неће мешати с оригиналним текстом. Хипервеза је увек плаве боје и подвучена је. Ако је активирамо, тада ће она променити боју и то најчешће у љубичасту. Важан део система менија су дугмади-тастери, јер само помоћу њих можемо напредовати и вратити се унутар градива. Ако поставимо курсор на неки тастер он поприма облик кажипрста. Постоје основна правила за форме и боју тастера, нпр. промена стране се врши помоћу стрелица. Дугме за излазак је x, а помоћ се може тражити са? итд. Црвеном бојом нешто забрањујемо, а зеленом дајемо дозволу; односно, зелено представља добро решење, а црвено лоше. У процесу учења потребно је показати добар исправан пут кориснику! У менију мултимедијалног програма корисник се лако може изгубити, нарочито на почетку учења. Ако се ученик изгуби у програму или не чи та до бру лек ци ју или не чи та лек ци ју ко ја би тре ба ло да је по реду, тада ће наступити неправилно савладавање градива Приказивање текстуалног садржаја Основни захтев приказа мултимедијалног образовног материјала јесте да информације буду прегледне на монитору или на платну у учионици, приликом пројектовања. У односу на штампану страницу, читање с екрана захтева додатни напор очију, мишићи очију се више крећу и

108 108 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ зато се очи брже умарају. Препоручљива димензија текста је 1/3 величине екрана. У текст убацујемо и такве речи за које везујемо додатне информације или их користимо за навигацију, а можемо поставити и хипервезе у текст. Сваки текст треба да носи конкретан садржај, који садржи важне податке. Код текстуалних страница треба се држати основних правила типографије! За бољу читљивост користимо карактерне типове слова јер ће се тако лакше идентификовати текст. Код писаних слова не можемо користити само велика слова. Густина текста јесте фактор који одређује брзину читања и разумевања, зато се трудимо да прикажемо прихватљиву количину текста. Величина слова треба да подржава читљивост! Важно је да текст који смо написали буде добро видљив, па треба користити одговарајућу ве ли чи ну сло ва, а то су ве ли чи не фон то ва од 12, 14 и 16. Сло ва мо ра ју да буду истакнута позадином која ће истицати текст. На овај начин се олакшава читање и обрада текста и корисник ће га радо читати и лакше разумети. За мултимедијални приказ највише одговара тзв. тип слова без стопала (Sans Se rif, као што су Arial или Helvetica). Дру ги тип сло ва је са стопалима који се на зиду теже читају него на папиру (Times New Roman, Courier и др.) па се због то га не пре по ру чу ју. Ако ипак же ли мо да користимо неке од ових типова слова треба повећати њихову величину. Захтеви за добро направљене странице су следећи: коришћење наслова по редовима; крат ки уво ди (ако је увод ду га чак мо же се из дво ји ти кра так саже так за ње гов опис); специјални типови слова као што су подебљана слова, искошена сло ва итд. те шко се мо гу чи тати са екра на и за то их тре ба избегавати; под ву че ни текст се не ко ри сти јер се ова ква сло ва на ин тер не ту користе за обележавање хипервеза; препоручљиво је користити поделе. Посебно треба водити рачуна да не буде правописних грешака! Ако не што не зна мо, или у не што ни смо си гур ни, бо ље је про ве ри ти и правилно написати, јер је тешко учити из текста са правописним грешкама. Блокове текста најбоље је сместити у једну колону са поравнањем с ле ве стра не или са обе стра не, а ра ди пре глед но сти мо гу се чак и пре скакати редови. Ако поравнавамо с леве стране, тада се може стећи утисак о неорганизованости, док код прескакања редова између речи може доћи до превеликих пауза што није увек естетски добро решење.

109 ПЕДАГОГИЈА И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ 109 Блокове текста најбоље је писати као једну целину. Препоручљиво је не користити скраћенице и слова уместо речи (изузев код јединица мере) и треба избећи преношење дела речи у следећи ред. Ако нешто истичемо, онда тиме можемо усмерити пажњу на важније информације које на овај начин корисник може лакше пронаћи без већег претраживања. Такође, важно је да истакнемо само најбитније информације, јер ће у супротном истицање изгубити смисао! Постоји више начина за истицање текста да би се скренула пажња на одређене делове текста: прворазредно истицање: звучним ефектима, светлом, одсјајем; другоразредно истицање: разликама у величини и боји текста, интензитету боје и уоквиривањем; трећеразредно истицање: коришћење великих слова у тексту или промена типа слова или померање слова. Ако истичемо наслове, тада углавном користимо повећање величине слова, а у случају поднаслова користимо искошење слова. Истицања која се користе код наслова и поднаслова текста: коришћење слова која су подебљана, или искошена; промена величине слова, нпр. на велика слова; коришћење слова других боја; уоквиривање тог дела текста. Ове могућности могу се комбиновати на разне начине, све док се не нарушава естетика текста. Коришћење искошених слова или оних подвучених може довести до потешкоћа у читању. Из угла читаоца најприкладније је коришћење слова величине pt, али из угла осталих подешавања то се разликује од случаја до случаја Квалитет звука Глас наратора треба да буде разумљив, с одговарајућом брзином говора и дикцијом. Важно је запослити стручњака за овај посао који ради у неком комуникационом процесу, нпр. глумца из синхронизованих филмова, коментатора, водитеља са телевизије и сл. Важно је да наратор има леп глас. Потребно је да наратор говори у одговарајућем ритму, ни брзо ни споро. Важно је да наглашавањем неких делова говор буде пријатан за слушање. Изузетно је важно да се дигитални снимак прави с квалитетним микрофоном, у одговарајућем формату и у датотеци (енг. File ) одговарајућег квалитета. Одговарајући формати датотека су нпр. mp3 или

110 110 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ wma. Wma је ефикасно средство за компресију, јер, поред мале димензије датотеке, пружа и квалитетан звук и једним кликом можемо репродуковати материјал помоћу Windows Media Player -a. Формат wma, због бољих алгоритама, заузима мањи простор, него mp3 истог квалитета. Код пра вље ња сним ка бо ље је сни ми ти глас у фор ма ту у ком ни је компре со ван, као што су.wav и.api формати. Мултимедијални образовни софтвери се не праве за слушање музи ке и за то се не мо же оче ки ва ти ква ли тет као код ком пакт ди ска, изу зев у специјалним случајевима, нпр. када је звук птица заступљен у образовном материјалу. Зато је дигитализацију звука препоручљиво радити са вредностима датим у табели. Табела: Дигитализација звука Фреквенција одабирања Квантизација Стерео/Moно Музика 22 khz 16 bit Стерео Наратор 11 khz 16 bit Моно Че сто се ја вља гре шка, па се ја чи на ко ри шће не звуч не илу страци је у раз ли чи тим де ло ви ма гра дива раз ли ку је. Ко ри сни ку сме та ако се глас из про гра ма на тре нут ке је два чу је, а за тим по ста не пре гласан. Основ ни зах тев је сте да ја чи на зву ка бу де рав но мер на, са уме ре но ис так ну тим де ло ви ма! Са мо ква лите тан звук је ефи ка сан за по др шку про це су уче ња. Да кле, звук тре ба да до пу њу је, а не да оме та пре нос ин фор ма ци ја! Уређивање слика Ва жно је да ве ли чи на сли ке бу де у скла ду са тек стом! Код пра вљења мултимедијалних образовних материјала користимо пуно слика и ше ма, а вр ло је ва жан њи хов ода бир и ода бир ме ста у тек сту где се они постављају, као и величина и број. За илустрацију теме сликама треба користити слику одговарајуће резолуције. Можемо помоћи кориснику у упознавању делова неке шеме, ако се кликом на слику може добити увећање димензија датог дела слике. Код шема и фигура важно је приказати их што једноставније, како би биле лакше за разумевање. Није

111 ПЕДАГОГИЈА И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ 111 препоручљиво користити ефекте за привлачење пажње, као што су сјај, трептање и анимиране слике (као анимирани GIF или Flash) јер ква ре читљивост странице! Осим што деконцентришу ученика, превише оваквих ефеката може створити јако лоше мишљење о програму и утисак да је јефтин. Најбоље је користити слике у широко распрострањеном формату, као што је нпр. JPG формат. Ове датотеке, захваљујући високом степену компресије, заузимају мање места на диску. Ако желимо чувати слику у добром квалитету, можемо користити TIFF или WMP формат. 15 Кон цеп ци ја сли ке, као и ме сто где је она по ста вље на, мо же у ве ликој мери утицати на посматрача. Осим видљивости, формални однос између предмета, цртежа и њихово место у образовном материјалу, утичу и на па жњу уче ни ка. Вре ди тру ди ти се да ра зним бо ја ма и струк ту ром пажњу усмеримо на битне моменте. По мо гућ ству, сли ке тре ба да се по ја вљу ју увек на истом ме сту екрана и увек у истој величини, чиме стварамо осећај да је материјал јединствен! Да би се то постигло, већ на почетку процеса развијања образовног материјала потребно је договорити се о структури шаблона. Визуелизација је потребна тамо где ученик нема лично искуство, нпр. визуелизација далеких земаља, микроскопских приказа, итд. С друге стране, приказивањем слика и шема можемо приказати и концепте, теорије, моделе итд. Коришћене слике су све већих димензија, раније су ретко прелазиле димензије 320x340 пиксела (када се користи резолуци ја 640x480), а за број бо ја до вољ но је и да ље ко ри сти ти 16 би та. Тре ба узети у обзир каква је најчешћа резолуција и величина екрана коју користе монитори на којима ће ученици учити. Оне слике које су веће од коришћене резолуције не могу се приказати у целини, јер би само неки делови постали видљиви и тако би квалитет драстично опао. Приликом повећања неких делова слика, треба обратити пажњу на то да слика стане на екран, тј. да ис пу ни цео екран, од но сно део пред ви ђен за при каз слике. Дигитализација покретне и непокретне слике мора бити квалитетна. Ви део сним ци са свим сво јим пред но сти ма су ефи ка сни са мо ако пружају одговарајућу информацију, представљену одређеним темпом, резолуцијом и звуком. У видео материјалу могу се приказати задаци или догађаји, који би се речима могли само површно описати, а ни непокретна слика их не би могла приказати на одговарајући начин. Помоћу покретних слика у великој мери се може пробудити радозналост посматрача или корисника. Над видео материјалом треба извршити компресију, јер минут видео материјала са звуком, који је по квалитету еквива- 15 Win dows Vi sta опе ра тив ни си стем већ у осно ви по др жа ва WMP, док га Win dows XP може користити после једног освежавања (енг. Refresh ).

112 112 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ лентан видео запису за телевизију, заузима 2 GB меморије. Компресијом се величина слике драстично смањује. У неким случајевима, када видео секвенца садржи мали број брзих покрета, може бити довољна компресија на стоти део слике, али најприхватљивије је компримовање у односу 1/20, које пружа добар квалитет. Треба избегавати паралелну репродукцију више медија истовремено, односно пуштање два видео снимка у исто време! Код алгоритама за компресију могу нам послужити MPEG, MJPEG и DivX ал го рит ми. Ис пла ти се ко ри сти ти.wmv for mat, јер Windows има уна пред угра ђен.wmv ко дек, та ко да за ње га ни су по треб не никакве припреме за репродукцију (на страни ученика). Видео снимке можемо компримовати у.wmv формат помоћу бесплатног програма Windows Movie Maker, који је саставни део оперативног система Windows XP и Win dows Vi sta. Важно је запамтити да током дигитализације треба обратити пажњу на усаглашавање звучног материјала и слика у видео материјалу, на тип ко ри шће не му зи ке и на бр зи ну. Ва жно је и да го вор то ком фил ма буде разумљив и да до краја буде синхронизован са сликом Хипервезе и анимације Треба обратити пажњу на то да користимо само оне хипервезе којe заиста функционишу! Увек морамо проверити да ли тамо куда неки линк во ди још увек ствар но по сто ји веб стра ни ца! Важно је да повратак на градиво, после истраживања додатне литературе којој се приступа кликом на хипервезу, буде могућ и једноставан. Ако претерано користимо линкове, биће нарушена целина материјала и след уче ња и ко ри сник ће мо жда и од у ста ти од уче ња, јер је ис тра жу ју ћи веб помоћу линкова наишао на њему интересантније ствари и садржаје! Помоћу анимација можемо саопштити више информација него уз помоћ обичних слика, а да се капацитети рачунара не морају ангажовати (повећати) у оној мери као када желимо користити видео садржаје. Ово је, пре свега, важно када се образовни садржаји дистрибуирају интернетом, у ситуацији када телекомуникациона интернет инфраструктура није развијена, као што је још увек ситуација у Србији. Помоћу Флеш плејера, који се може бесплатно скинути с интернета и користи се у оквиру веб прегледача, можемо погледати анимације које се налазе у градиву. Брзина одигравања анимације мора се прилагодити њеном садржају и намени и мора да одговара кориснику (његовом узрасту и предзнању)! Код коришћења анимација изузетно је важно знати обичаје и предзнање циљне групе корисника. Код старијих ученика треба оставити више времена за разумевање и обраду информација.

113 ПЕДАГОГИЈА И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ 113 Важно је користити анимације које се могу више пута репродуковати, тј. поновити! Анимације су ученицима увек омиљени део образовног материјала и треба им осигурати да без већих техничких припрема поново могу да погледају анимацију коју желе! 3.2. Методи учења и наставе подржани информационим и комуникационим технологијама Групни методи наставе Сарадничка окружења учења * Најважнији циљ онлајн (енг. Оnline ) сарадничких окружења учења јесте помоћ у заједничком раду, међу сарадницима који раде физички удаљени једни од других. Зато се поред уобичајених комуникационих средстава обезбеђује и друга врста помоћи заједничком раду. Од теорија учења које су значајне за сарадничка окружења учења издвојићемо конструктивистичку педагогију која подржава знања и искуства које је ученик стекао у школи, али и током неформалног учења. У традиционалном инструктивистичком школском моделу, који се базира на преносу знања од наставника ка ученику, наставник као стручњак је предавач и оце њи вач, онај ко ји уче ни ку да је упут ства и ко ји га об у ча ва, док је ученик принуђен да буде у пасивној улози онога ко репродукује предато знање. Садржај је груписан око предмета, а предмети имају мали број заједничких тачака. Окружење за учење подржава једносмерну предају знања, уџбеник пресликава градиво, мало је интерактивних садржаја и извора информацијa из којих би ученик могао да допуњује знања. Оцењивање је најчешће сумарног карактера, мери се само да ли је достигнут неки унапред одређени ниво усвајања чињеница. На врховима инструктивистичког троугла учења налазе се ученик, наставник и градиво, с тим што је веза између њих унапред одређена и једносмерна. У конструктивистичком моделу, заснованом на градњи знања путем са рад ње, на став ник је и у уло зи тре не ра и у уло зи мен то ра, док је ученик активни градитељ знања, равноправни учесник процеса учења. Образовни садржаји који подржавају овакав метод учења jeсу интегративни обухватају више наставних предмета (то не мора да значи стапање предмета, већ више указивање на заједничка чворишта). Оцењивање је дијагностичког или формативног карактера, а окружење учења треба да омогућава интеракцију. Модел конструктивистичког учења је дидактички 1 многоугао у коме, осим заједнице наставника и ученика, * Аутор: Андреа Карпати

114 114 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ има ме ста и за отво ре не за дат ке, а окру же ње уче ња са сред стви ма образовне информатике овде добија много већу улогу у односу на све остале моделе (Nahalka, 2001). Сарадничко учење потпомогнуто рачунаром (енг. Computer Supported Col la bo ra ti ve Le ar ning ) до при но си пе да го шкој па ра диг ми градње зна ња и дру штве них оче ки ва ња, као и зах те ву раз во ја со ци јал них ком пе тен ци ја. Са рад нич ка окру же ња уче ња нај че шће ни су са свим пред о дре ђе них са др жа ја јер је циљ са рад ње упра во за јед нич ка изград ња зна ња и но вих са зна ња. Кла си чан при мер уче ња на осно ву истра жи ва ња (енг. In qu iry Ba sed Le ar ning ) по др жа ног ра чу на ром као што је Ме ђу на род но окру же ње уче ња пот по мог ну то ра чу на ром (енг. Com pu ter Sup por ted In ter na ti o nal Le ar ning En vi ron ments ) ка над ских ис тра жи ва ча Скардамалије и Бе реј тера. Ово вир ту ел но окру же ње се ко ри сти у број ним европ ским зе мља ма (а у Фин ској је, на при мер, произ вод са рад нич ког уче ња по др жан на ци о нал ном ли цен цом) и омо гућа ва уче ње то ком за јед нич ких ак тив но сти. Ту су на став ник и уче ни ци са рад ни ци у ис тра жи ва њу, јер на став ник то ком ре ша ва ња по је ди них за да та ка ини ци ра са зна ње сво јих уче ни ка-аси сте на та у ис тра жи ва њу (енг. Cog ni ti ve Ap pren ti ces hip ) ка ко би они са вла да ли ме то де ис тражи ва ња. На став ник мо де лу је уло гу во ђе ис тра жи ва ња ко ји по ма же уче ни ку да ре ши за да так де фи ни сан од стра не на став ни ка. Ме ђу народ но окру же ње уче ња пот по мог ну то ра чу на ром са др жи ди ги тал не ала те за уче ње ба зи ра но на про бле му (енг. Pro blem Ba sed Le ar ning ) и та ко по ма же на став ни ку и ње го вим уче ни ци ма у об ли ко ва њу про це са уче ња као са рад нич ког про це са. Један од релативно нових модела сарадничке изградње знања је тријалошка теорија учења (енг. Trialogical Learning Theory ), која подразумева учење кроз моделе и садржаје који су заједнички стварани или модификовани. Насупрот појединачном учењу и дијалогу или интеракцији двоје или више људи, тријалошко учење ставља нагласак на интерак ци ју из ме ђу две или ви ше осо ба у ко јој је тре ћа стра на упра во обје кат садржаја којег заједнички стварају или обрађују. 16 Тријалошка теорија учења (Paavola Hakkarainen, 2005) узи ма за осно ву уче ње као из град њу знања и у себи садржи теорије попут модела иновативних заједница учења (Engeström: Експанзивно учење, Bereiters: Изградња знања, Takeuchi: Организационо стварање знања). 16 Ово могу да буду, на пример, текстови на википедији, заједнички створени стручни текстови или заједнички створене мапе појмова, мапе ума, мапе расправе, где њихови ствараоци раде на заједничком производу. О овоме детаљније у другим поглављима ове књи ге.

115 ПЕДАГОГИЈА И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ 115 Овај педагошки модел се прикључује теорији активности која наглашава објектну оријентисаност људских активности и један од њених главних елемената је стварање појмова. Сараднички модел учења на алате електронског учења гледа као на свакодневну реалност друштва ба зи ра ног на зна њу, а не ви ше са мо као на тех нич ке мо гућ но сти. Веб 2.0 алати одговарају на захтеве умреженог друштва : стварају прелаз између формалног и неформалног учења. Омогућено је кретање у виртуелним просторима учења и коришћење метода учења који се могу примењивати у приватном животу или на пројектима затворених група (нпр. групе наставника, фирме за развој софтвера). У овом новом окружењу се за равноправне образовне алате сматрају они који омогућавају размену датотека на интернету (слике, текстови, аудио...), затим интернет форуми за размену мишљења и википедија садржаја који се слободно уре ђу ју и мо гу да се ба ве би ло ко јом те мом. Све то ства ра лич но окружење учења (енг. Personalised Learning Environment ), чији су важни делови примене који помажу сарадњу радних група, заједница учења (о овоме детаљније у наставку књиге). Карактеристике сарадничких (колаборативних) окружења учења су: ослања се на претходно знање ученика; градиво се представља путем директних открића активно учење; стална могућност (само)изражавања; мултикултуралност лако је спојити се са домаћим и страним групама које користе дато окружење заједнички рад са истим дигиталним училима; коришћење више чула у учењу; мање је важан производ, тј. градиво, него процес откривања знања, а процес подједнако добро могу да прате и наставник и ученици. Окружење чува њихове дијалоге, планове, нацрте, као и полузавршена, а затим значајно промењена дела. Мно ге шко ле у Ма ђар ској ко ри сте софт вер за по др шку са раднич ком уче њу Fle3, окру же ње уче ња бу дућ но сти (енг. Fu tu re Lear ning En vi ron ment ) на веб сај ту у пут ство на мађар ском: ber.po li.hu/fle_ma nual. У Ма ђар ској је он пр ви пут те сти ран у већ по ме ну том про јек ту Val net/it CO LE, Во де ни зна ци (мађ. Vízjelek), у са рад њи са Про грам ском кан це ла ри јом Шу ли нет (мађ. Su li net) и Мре же Европ ских шко ла (ЕУН) и то у де сет ино ватив них шко ла (ви ди: Fő ző, 2006). Fle3 се не обра ћа на став ни ку ко ји во ли да тач но од ре ди уче ни ци ма шта и ка да да ра де, већ ће се у овом вир ту ел ном про сто ру до бро осе ћа ти они на став ни ци ко ји ра до ор га-

116 116 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ ни зу ју рад у па ро ви ма или по гру па ма, јер је ово окру же ње усме ре но на кон струк ци ју зна ња и на раз вој ис тра жи ва ња зна ња. То ком ино ватив ног про гра ма Во де ни зна ци де ца су, на при мер, оства ри ла ми ни про јек те: фо то гра фи са ли су ста ја ће или те ку ће во де у бли зи ни сво је шко ле и раз ма тра ли ре зул та те с аспек та очу ва ња жи вот не сре ди не, кул ту ре и умет но сти. То зна чи да су ме ри ли за га ђе ње и на ли цу ме ста вр ши ли хе миј ске огле де, а за тим опи си ва ли кул тур но-исто риј ске и умет нич ке до га ђа је ко ји су у ве зи са во дом. Fle3 је за ми шљен та ко да гру пе уче ни ка за ин те ре су је за ис тра жи ва ња и са мо стал на от крића то ком уче ња, за то се и по ка зао до брим у про јект ном ра ду (ви ди: Про јект на на ста ва у Ма ђар ској, мађ. A magyarországi projektoktatás ). Рад се у окви ру Fle3 од ви ја по кур се ви ма у ко ји ма од јед ном може уче ство ва ти нај ви ше 40 ко ри сни ка. Ко ри сни ке у си стем по зи ва настав ник, па има мо пот пу но за тво рен си стем. Плат фор ма има у осно ви три де ла: Ку ћи цу (енг. Web Top ), Др во зна ња (енг. Know led ge Bu il ding ) и Ку ћи цу иде ја (енг. Jam ming Tool ), ко је се при ме њу ју у раз ли чи тим ета па ма ра да. Ку ћи ца је соп стве на те ри то ри ја сва ког кори сни ка где се при ку пља ју сли ке, тек сту ал не ин фор ма ци је, лин ко ви са ку пље ни то ком об ра де те ме. Ово је при ват ни про стор, али и оста ли уче ни ци увек мо гу при сту пи ти ин фор ма ци ја ма ко је се ту чу ва ју. Вели ки део ра да се де ша ва у Др ве ту зна ња. Ово је струк тур но ко му ни каци о но окру же ње груп ног уче ња у ко ме уче ни ци сту па ју у ве зу као на фо ру ми ма. Ку ћи ца иде ја је про стор за сло бод не асо ци ја ци је, кре а тивно за јед нич ко раз ми шља ње, где ђа ци идеј ним мр ви ца ма по ма жу зајед нич ки ис тра жи вач ки рад. Ту се мо гу ства ра ти и сли ке, па и ви зу ел но раз ми шља ње до ла зи до из ра жа ја. Најновији рад групе која развија Fle3 је сарадничко окружење за размену знања LeMill, где се већ приказаној бази података CALIBRA- TE пројекта ЛРЕ прикључује и веб портал за сарадњу наставника и за дељење образовних материјала LeMill, коме се може приступити преко линка На овом порталу се могу додавати нова градива, може се експериментисати њиме и може се уређивати. У функцији је и систем за претрагу који помаже у налажењу најрелевантнијег градива. Могу се стварати и виртуелне групе или се таквима може прикључити преко ставке у менију Заједница (види испод). На почетној страни бирамо једну од три истакнуте могућности: садржај, методи, средства. Садржај се односи на наставне садржаје. Ту можемо претраживати по различитим кључевима (име, наслов, наставни предмет, циљна група, кључна реч), а кликом на Садржај можемо отпремити (енг. Upload ) нове наставне садржаје у систем.

117 ПЕДАГОГИЈА И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ 117 Веб портал за сарадњу наставника и дељење образовних садржаја LeMill Даље претраживање наставних садржаја се може вршити по: језицима, кључним речима, по наставним предметима и циљним групама. Претрага представљених метода наставе је могућа по: језицима, кључним речима и по организационим формама (нпр. сарадња, групни рад, рад по пројектима итд.). Корисник чува своје одабране методе Моји методи у фасциклама Публиковано и Збирке. Претрага средстава се може радити по језицима и кључним речима, а садржаји се могу сместити у системе Публиковано и Збирке. Ако кликнемо на натпис Методи долазимо до збирке лексиконског карактера која може да нам методолошки помогне у педагошком раду. Ту наставници могу да размењују искуства, могу да предлажу одређена наставна средства и да представе одређене софтвере за наставу. У свакој од три поменуте понуђене опције постоји могућност додавања фаворитима што умногоме олакшава рад наставника. Пошто је LeMill сарадничко, заједничко радно окружење, постоји и могућност тражења особа које учествују у заједничком раду и то на страници Заједница. Можемо да тражимо особе и групе. Особе тражимо према језику, имену, земљи, компетенцијама, интересовању и наставним предметима, а групе по језицима, имену и кључним речима. Нај ве ћа пред ност Le Mill окру же ња упра во је то што се њи ме мо гу стварати групе које граде знање сарадњом. LeMill се истиче по томе што се представљени садржаји често позивају на образовне портале или

118 118 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ на сопствене веб странице са наставним садржајима. Нису ово једноставни линкови већ предлози базирани на искуствима, јер онај који је поставио садржај детаљно информише о коришћењу предложене веб странице, могућностима и својствима. LeMill постоји на многим језицима: чешком, немачком, енглеском, шпанском, естонском, финском, француском, мађарском, арапском, ли тван ском, пољ ском, ру ском, швед ском и има пре гршт ма те рија ла о овим зе мља ма и свим дру гим у ко ји ма се до тич ни је зи ци ко ри сте као званични (образовни). Из земаља које се још нису прикључиле заинтересовали су се тек поједини педагози, због чега има релативно мало, нпр. словачких или холандских наставних садржаја. Слично системима Европског портала за школско градиво, и овде почетницима или онима који имају потешкоћа помаже мултифункционални систем за помоћ. И збирка често постављаних питања може пружити корисне идеје и информације. Но ви про је кат, по име ну MELT, по кре нут је го ди не и ба ви се усавршавањем и допуњавањем базе Европског портала за школско градиво. Модернизовани портал ће бити наследник Европског портала за школ ско гра ди во од мар та 2009, с том пред но шћу да ће рад на ставника помагати много детаљнијим подацима (о елементима градива, са информацијама које олакшавају коришћење тих елемената). Срећом, овај пројекат ће се позабавити и са два проблема бољим означавањем градива и обезбеђивањем квалитета садржаја. На информационом сајту пи ше да се од овог про јек та мо гу оче ки ва ти и новине везане за постављање наставних садржаја. Овај пројекат такође усмерава Мрежа Европских школа, а партнери у Мађарској су људи који раде на Шулинет дигиталној бази података. Неколико предности Европског портала за школско градиво: Контролишу га стручни и увежбани људи који прегледају градиво и означавају га детаљнијим описима индексирају га. И са ми на став ни ци ко ји су ко ри сни ци MELT -а на пор та лу мо гу да по ста ве ин дек са ци ју. Ен гле ским из ра зи ма за так соно ми ју (енг. Тaxonomy ) и на род (енг. Folk ) ово за јед нич ко ства ра ње пре по ру ка на зи ва мо фолк со но ми јом (енг. Folk sonomy ). Софт вер за ауто мат ску про из вод њу ме та по да та ка по ма же да о по је ди ним еле мен ти ма гра ди ва рас по ла же мо нај ве ћим могу ћим бро јем по да та ка. Циљ је да на ста не окру же ње у ко јем је по тра га по јед но ста вље на и ефи ка сни ја (еко ло ги ја ме та пода та ка).

119 ПЕДАГОГИЈА И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ 119 Обезбеђивање квалитета садржаја ће у почетку бити задатак националних снабдевача подацима и обављаће се уз помоћ стручних наставника и оцењивача. На националном нивоу ће се разматрати: исправност градива (научна тачност); опасан, некоректни садржај ће бити филтриран ; питања везана за ауторска права. Ако се све ове но ви не и оства ре, Европски пор тал за школ ско гради во ће за и ста по ста ти ба за зна ња на европ ском ни воу, ко ја се ла ко користи, а корисници (били они наставници или ученици) представљаће европску заједницу не само у правном, већ и у педагошком контексту Пројектни метод, припрема мултимедијалних пројеката * У Мађарској се од групних метода наставе најбоље и највише познаје пројектни метод. Суштина овог метода јесте да на крају одређене етапе у учењу ученици треба да припреме неки материјал, производ који је опи пљив (Falus, 2003). Због ово га су про јект ни за да ци че сто сло же ни, захтевају рад у групама и сарадњу и практичног су типа. Свакодневицу ђака у 21. веку у великој мери одређују медији и интернет који су за њих главни извори сазнања ван школе (Molnár, 2007). Сто га је не ки за да так за њих животни, мотивишући, практичан само ако за његово решавање треба да се користи уобичајено средство за решавање проблема: рачунар, интернет, мобилни телефон и др. (Csapó, 2003). Ове зах те ве за до вољавају мултимедијални пројекти. 1 DDM-E модел (Ka ren & Bar ron, 2006) * Аутор: Ђен ђвер Мол нар

120 120 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ Слика показује шематски DDM-E модел планирања мултимедијалних пројеката. Током пројекта треба остварити кораке у четири основне групе задатака: одлука, планирање, реализација и процена. Табела: Улога наставника и ученика током остваривања DDM-E модела (Ka ren & Bar ron, 2006) Одлука Фаза Улога наставникa Улога ученика ПЛАНИРАЊЕ Дефинисање стандарда и образовних циљева Дефинисање пројекта Које су способности и таленти потребни? Одређивање начина вредновања Прикупљање идеја у вези са садржајем Студија изводљивости Планирање Реализација Вредновање OРГАНИЗАЦИЈА Преглед начина стварања група Стварање група Одређивање времена које је на располагању Дефинисање главног правца планирања, евентуално стварање шаблона или примера Формативно вредновање Помоћ у изради мултимедијалних садржаја, усмеравање, менторски рад Формативно вредновање Вредновање ученика Вредновање активности, упутства за даљи рад План садржаја Цртање графикона тока Планирање филма, изгледа површине Стварање приче Припрема и преузимање слика и анимација Припрема, снимање и преузимање аудио и видео материјала Интеграција материјала у програм који омогућава реализацију пројекта Приказ пројекта Вредновање другова Самовредновање У фази одлучивања, наставник најпре треба да дефинише наставне садржаје и педагошке циљеве због којих је и започео пројекат и који ће бити вредновани током реализације. Он треба да одреди временско трајање пројекта и да током рада дефинише којим производима, начином

121 ПЕДАГОГИЈА И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ 121 рада и којим средствима могу најбоље да се реализују дати циљеви. Тада пројекат треба разложити само на неколико задатака. Главна улога фазе планирања јесте подела рада на кораке и на делимичне задатке. Ова фаза је од одлучујућег значаја, зато треба предвидети довољно времена, што треба објаснити и ученицима, које треба укљу чи ти у пла ни ра ње да би план обо га ти ли сво јим иде ја ма и да би се створила мотивација код њих. Ове активности се обављају најпре са свим ученицима заједно, а затим унутар одређених радних група. Групе се могу одредити и именовањем и самоорганизовањем. Најбоље је, међутим, ако наставник да неколико помоћних смерница на основу којих се ученици самоорганизују у групе. Степен самосталности током свих пројектних задатака и активности зависи највећим делом од уходаности. Добро би било држати се принципа поступности. Након заједничког одређивања делова задатака и резултата, планирање времена и подела рада је већ задатак појединих радних група. Наставник само још у овој фа зи мо же ути ца ти на ток про јек та, из во ре и сред ства, тј. мо же да да је савете, шаблоне, примере ђацима. Битан услов планирања је то да на почетку наставник прикаже и појасни критеријуме вредновања, тј. шта он очекује од ученика. Вред но ва ње тре ба да бу де усме ре но де лом на сам рад, а де лом на резултате које треба добити (на делове и на завршни производ). Израда критеријума је задатак наставника, док се коначно вредновање може заједнички обавити. Тре ћа фа за је сам рад на про јек ту, ре ше ње за дат ка. Сва ко ра ди свој део по сла, у то ме се уче ни ци ме ђу соб но по ма жу, а од де ло ва тре ба да се састави цео заједнички производ. У међувремену треба пазити на то да се поштују временска ограничења и да рад одговара критеријумима. Корисно је одржати консултације, разговоре на нивоу одељења да би се рад одвијао како је планирано. У случају мултимедијалних пројеката треба обратити пажњу и на проблеме везане за коришћени софтвер и на компатибилност софтвера. Четврта фаза је представљање крајњег производа и вредновање на основу унапред одређених критеријума. Да би даље активности биле успешне, корисно би било да наставник не вреднује само пројекат, већ и ђа ке, од но сно да за мо ли ђа ке да вред ну ју свој рад и рад гру пе. По тре бан алат се мо же обез бе ди ти већ на по чет ку про јек та, на при мер у фор ми контролне листе или критеријума. Предност пројектног метода је велики степен слободе, што мотивише ученике. Пројекат који им је поверен омогућава да они испоље креативност, док групни рад и међузависност развијају мноштво способности, а све то традиционални образовни систем не може да обезбеди.

122 122 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ Метод расправе * Развој компетенција, а то је данас већ главни циљ јавног образовања у Мађарској, значи да треба развијати способности које се могу добро искори сти ти у жи вот ним окол но сти ма, у све ту ра да. Јед на од њих је да уче ни ци буду вешти у расправи, чији су најважнији елементи: јасна аргументација, разумевање онога што партнер хоће да каже, вредновање истог и давање одговора на разумљив и убедљив начин. Наставник може ефикасно да развија ове способности само ако редовно добија повратну информацију о њиховом развитку и ако је способан да лако, прегледно прикаже и анализира радње које развијају умешност расправе. Ако смо истовремено учесници у расправи и њени посматрачи, готово је немогуће направити тачне и детаљне забелешке о битним говорима и њиховим међузависностима. Снимање у аудио или видео формату захтева већи број средстава и темељну организацију, а накнадни радови стављање свега на папир и анализа захтевају мно го вре ме на. Све ово је лак ше у ра чу нар ском окру же њу, а у том слу ча ју не губимо ни на практичном, животном карактеру задатака, јер сарадници који су често раздвојени државним границама ионако редовно користе интернет за решавање појединих проблема. Ви зу ел ни при каз зна ња има огро ман број пред но сти, јер је при каз договора у ствари графички путоказ за учеснике. Овим начином се и на кнад но ла ко мо же утвр ди ти ко је шта ре као и ко ме, ка да, ка квог су карактера била његова учешћа у расправи, када су била питања, када се дешавао само пренос података, које су се активности договарале, шта је ура ђе но и пла ни ра но, мо же да се пра ти кон текст у ком је не што из го ворено, тачке дневног реда итд. Применом софтвера за праћење расправе брзо и једноставно се решавају следећи задаци: структурирање договарања, установљавање правог редоследа говорника, одређивање правца расправе и фине интервенције, истицање подршки и супротних ставова, једноставан приказ велике количине информација, примећивање трендова, ставова, промена, развијено јачање сећања, повећање свесности о доприносу других, лака промена модерације. Циљ сарадничког метода наставе заснованог на расправи (енг. Collaborative Argumentation-Based Learning, скраћено CABLE) јесте по дршка методу расправе и то алатом за помоћ комуникацији и истовремено вредновање. Коришћењем овог софтвера у Мађарској се 1 одвијао * Ауто ри: Ан дреа Кар па ти и Пал Мол нар

123 ПЕДАГОГИЈА И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ 123 SCA LE про је кат ( ) у ко јем је уче ство ва ло 6 зе ма ља, уз ко ординацију образовно-информатичког акционарског друштва Шамалк (мађ. SZÁMALK Oktatási és In for ma ti kai Rt ), то ком ко јег је раз ви јен и испробан софтвер базиран на интернету а који подржава процесе учења засноване на расправи у средњим школама. Направљен је софтвер који може да обради релевантност и тежину аргумената у расправи и то ефикасније од наставничког вредновања. Циљ пројекта је био и развој веб странице која уз помоћ различитих средстава (нпр. објављивањем студија, стручног материјала и градива везаног за развој вичности расправи) помаже развојне активности наставника и стручњака истраживача, Компонента софтверске породице под именом DREW омогућава вредновање, повратну спрегу према ученику о снази и релевантности његових аргумената. Приказ структуре расправе DREW софтвером, средством SCALE пројекта Софт вер је спо со бан да раз дво ји рас пра ву на еле мен те и да их прикаже дијаграмом, које и сам ученик може преуредити. Софтвер претвара овај дијаграм у форму текстуалног есеја, приказујући ученику зависност између дијаграма и есеја. Подржава и текстуални дијалог ученика који расправљају о истој теми. Аутоматски претвара текст у тврдње, правила закључивања и премисе, чиме убрзава унос информација и

124 124 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ омогућава прелаз из прозних текстова у дијаграме расправе и обрнуто. Расправу приказује на електронском дијаграму који се може уређивати и где тврдње повезују одговарајуће стрелице (тврдње, противтврдње). Осим овога, аналитички алат софтвера RAINBOW, (срп. Дуга ), одговарајућим бојама идентификује врсте обраћања 17 и од мах да је по врат ну информацију наставнику о квалитету расправе. Приказ садржаја расправе Дуга софтвером Ma pit је дру ги си стем за пра ће ње рас пра ве, ко ји је још у фа зи раз во ја у вре ме пи са ња члан ка (2007. го ди на) и он ће од та ко ђе бити доступан бесплатно. Софтвер је у склопу пројекта Лабораторије зна ња и прак се, (енг. Know led ge Prac ti ce La bo ra tory ), у Ма ђар ској ис про бан у Цен тру за мул ти пе да го ги ју Уни вер зи те та ЕЛ ТЕ. Ла бо рато ри ја зна ња и прак се раз ви ја и те сти ра софт ве ре ко ји се мо гу кори сти ти у са рад нич кој на ста ви у ви со ком обра зо ва њу и као део то га и у обу ци на став ни ка, bli ca ti ons/pu blic-de li ve ra bles. Сва ки од ала та Ла бо ра то ри је зна ња и прак се по др жа ва сарад нич ко уче ње, сти ца ње зна ња за сно ва но на рав но прав ном од но су и не пре кид ној са рад њи на став ни ка и ђа ка. Наш софт вер за рас пра ве не са мо да пре сли ка ва, не го и по спе шу је са рад њу ти ме што да је ла ко 17 Врсте обраћања које можемо идентификовати Дуга компонентом софтвера: 1. обраћање ван теме (енг. Off Task ), 2. Дружење, успостављање социјалних контаката (енг. Social Relation ), 3. Организовање интеракција (енг. Interaction Management ), 4. Организовање конкретног задатка (енг. Task Management ), 5. Мишљење (енг. Opinion ), 6. Аргументација (енг. Argumentation ), 7. Истраживање детаља (енг. Explore/ Deepen ).

125 ПЕДАГОГИЈА И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ 125 упо тре бљи ве и ра зно вр сне ала те за те мељ ну ана ли зу про бле ма и њихо во за јед нич ко ре ша ва ње. Ma pit се као ма па ума (енг. Mind Map ) мо же да ље раз ви ја ти и струк ту ри ра ти. Уз по моћ Ma pit -a мо же мо раз ви ти за јед нич ки рас по ред и непре кид но раз ме њи ва ти ма те ри ја ле чак и то ком са стан ка и при том не мо ра мо да на пу сти мо вир ту е лан про стор у ком раз го ва ра мо, не тре ба да се обра ти мо на шем си сте му елек трон ске по ште и не треба да че ка мо док на ша по шиљ ка до спе до свих. Уче сни ци су, да кле, при ну ђе ни да при пре ме сво је ма те ри ја ле за са ста нак (на и ме, на рас по ла га њу им је соп стве на фа сци кла, а оста ли ће ве ро ват но да се спре ме, па ће не при пре мље ни уче сник у рас пра ви би ти у под ре ђеном по ло жа ју). Ка да са ста нак поч не, сва ко има ста лан при ступ слика ма, ни зо ви ма по да та ка, тек сту ал ним до ку мен ти ма ко је су оста ли од лу чи ли да по де ле, а мо гу и да ис ко ри сте ту ђе ма те ри ја ле за даље уса вр ша ва ње. На за јед нич кој рад ној по вр ши ни се по ја вљу ју и наши ар гу мен ти и про тив ар гу мен ти, а ви ди се и ко ли ко њих че ка да се укљу чи у рас пра ву о не кој те ми. Го вор ник мо же од мах да по ста ви сво је нај ва жни је ми сли на за јед нич ки па но за рас пра ву или мо же да за ду жи за пи сни ча ра да то ура ди уме сто ње га. На кра ју сед ни це, софтвер ауто мат ски ства ра под сет ник или за пи сник у ко јем се по је ди ним те ма ма при дру жу ју бе ле шке на чи ње не на осно ву по је ди них ја вља ња и спа ја ар гу мен те за и про тив. Мапа расправе начињена MapIt софтвером

126 126 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ Готов документ је много детаљнији и поузданији од уобичајеног подсетника, јер се резултат заједничког рада e-поштом одмах шаље свим учесницима. Функ ци ја Ma pit -а, ко ја је слич на ма пи ума и спо соб на је да ви зуа - лизује структуру расправе, аргументе и изјаве које су се чуле приказује на дијаграму, спаја са позадинским подацима, дневним редом састанка или ли стом те ма. Та ко, ако нам је на рас по ла га њу аудио или ви део снимак разговора, онда реконструкција целе расправе траје само неколико минута. Вероватно да корисници без подршке софтвера не би били способни да створе мапу ума која се може добро искористити, јер би им пажњу одвлачили или аргументи које чују или припрема сопственог наступа. Систем аутоматски креира делове мапе. Овај софтвер може да помогне у личним или онлајн (енг. Online ) сусретима, на састанцима и то тиме што графички приказује разговоре, изјаве, идеје, предлоге, затим моделује и репрезентује токове размишљања, да би се касније лако могли раздвојити делови расправе који се преклапају. Један од циљева је графички приказ идеја које се јављају током расправа и састанака и то из средстава за запис конференција које раде у реалном времену. Циљна група софтвера су пре свега универзитетски наставници и студенти, као и учесници пословног живота: менаџери, директори, запослени. Нескри ве ни циљ оних ко ји раз ви ја ју овај софт вер је да се он при ме њу је и на менаџерским онлајн састанцима, дакле и у ситуацијама које се баш и не мо гу ве за ти за про цес уче ња. У садашњој форми је софтвер способан само за писани приказ састанка, дакле потребно је руком записати оно што кажу учесници састанка. Ово наравно оставља велик простор за грешке услед изостављања, гре ша ка у ку ца њу тек ста и мо же да оме та ток раз го во ра јер за време записивања мора да застане и записничар и говорник и слушалац. Зато би, у случајевима кад се разговор може забележити у аудио форми, софтвер био од огромне помоћи како за одржавање природног тока разговора тако и у његовој реконструкцији. Једна од предвиђених функција је управо снимање разговора у звучну датотеку. 18 Тренутно постојеће функције MapIt -а јесу бележење и тренутно мапирање дијалога, графички приказ изговореног, тј. приказ изго- 18 Да ли ће аудио ма те ри јал би ти ди рект но еми то ван (енг. Stre a ming ), или ће мо ћи да се не пре кид но слу ша без пре у зи ма ња (енг. Dow nlo ad ) или ће би ти мо гу ће са мо да се он пре у зме; за тим, фор мат за пи са, на чин чу ва ња и ода бир де ло ва за чува ње и да ље су глав на пи та ња ко ја се ти чу раз во ја. Ако има мо еми то ва ње ме диј ског са др жа ја, он да не тре ба пре у зи ма ти звуч ну да то те ку, или се већ то ком пре у зи ма ња мо же слу ша ти до тич на да то те ка. Слу ша ње и ван мре же (енг. Of fli ne ) зна чи да пр во мо ра мо да пре у зме мо ма те ри јал па да га за тим слу ша мо пу тем софт ве ра за ре продук ци ју зву ка.

127 ПЕДАГОГИЈА И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ 127 вореног преко графикона правоугаоницима се приказује садржина разговора, а стрелицама ток и редослед разговора. Пошто је способан да прати токове разговора, MapIt је погодан и за анализу онога што је изговорено на састанцима истраживачких група. Неколико примера употребе: Заједничко учење: када се састанемо ради заједничког учења, овај софтвер може да се искористи за текстуално бележење разговора, питања која су се поставила, даље стратегије, идеје итд. Сарадничко учење: на сли чан на чин се ко ри сти и за са жи ма ње сазнања која потичу од више особа, а текстуални графикон тока заједничке дискусије даје одличан преглед самих тема. Одвијање расправа: ако расправу бележимо визуелно и текстуално, онда се јасно виде токови разговора, јављања и реакције, а на крају рас пра ве се мо же су ми ра ти и ис та ћи не што од оно га што се чу ло. Погодан је за примену и при изради записника. Упра вља ње са стан ци ма: ор га ни зо ва ње и ре а ли зо ва ње са ста нака по ста је ве о ма јед но став но, јер је софт вер и на ме њен баш за то. Све функ ци је су ла ко до ступ не то ком раз го во ра и све до графич ког при ка за оно га што се до га ђа ло. До ступ не су нам сле де ће функ ци је: отва ра ње са стан ка, при кљу че ње и од ја ва, за вр ше так са стан ка, по зив дру гим уче сни ци ма пре и то ком са стан ка, за по чи ња ње но ве те ме раз го во ра, при кљу че ње по сто је ћој рас пра ви, ис ти ца ње, спољ ни из во ри (са ин тер не та и из соп стве них да тоте ка), бе ле же ње за да та ка. Визуелизација структуре разговора: поједине тематске области састанака могу се визуелно приказати слично графику тока и мапи ума. Поједине дискусије се спајају стрелицама у складу са тачкама које их спајају, тако да се ток и структура састанка могу сагледати у монету. Израда подсетника: пошто се разговор и детаљи приказују графичким елементима, добијамо ток разговора сличан мапи ума и графико ну то ка; ако се та ше ма би ло ка да по но во по гле да, раз го вор се бр зо и лако може реконструисати, па може бити одлично средство за визуелно подсећање. Сарадничко писање: софт вер се не мо ра ко ри сти ти са мо за са станке уживо. Може да се организује и искључиво писана сарадња чији

128 128 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ је циљ стварање заједничких докумената и документације. Текстови који тако настају могу се добро структурирати, промене се једноставно прате и у случају потребе се могу забележити. На пример, можемо поједина поглавља заједнички уређеног документа покренути као засебне конверзације и надоградити их у сарадњи. Ако се укаже потреба, можемо отворити додатна потпоглавља. Раз ме на зна ња: ма па зна ња као ре зул тат са рад ње, за хва љу ју ћи сво јој пре глед но сти, до број струк ту ри, ускла ђе ној тек сту ал ној и гра фич кој пре зен та ци ји мо же би ти од ли чан по моћ ни алат у разме ни и об ја вљи ва њу но во на ста лог зна ња. Би ло да је реч о штам паној или ди ги тал ној фор ми, са др жај на шег ра да ће мо ћи ла ко да се пра ти, би ће мо гу ће да се ла ко ре кон стру и ше и мо ћи ће до бро да се укло пи у но ве до ку мен те. Из град ња зна ња: по што софт вер до зво ља ва са рад њу ви ше уче сника, сам по се би се на ме ће ме тод сти ца ња зна ња са ви ше уче сни ка. Ка ко се бе ле же раз го во ри, ре ак ци је, пи та ња, уче шћа у ди ску си ји, та ко по је ди нач но зна ње по ста је део ко лек тив ног зна ња. Уче сни ци у раз го во ру об ра ђу ју јед ну те мат ску област или де ло ве те ма и сажи ма ју их у пи са ној или гра фич кој фор ми Проблемско е-учење * Те ле ви зи ја и све ра ши ре ни ја упо тре ба ин тер не та за по сле ди цу има ју да све ве ћи део зна ња уче ни ка по ти че из ван школ ског окру жења. Ефи ка сност обра зо ва ња је у ве ли кој ме ри од ре ђе на ти ме да ли се шко ла при ла го ђа ва но во на ста лој си ту а ци ји (Csapó, 2005), да ли на ставни ци узи ма ју у об зир да (1) де ца све ви ше уче ван шко ле, (2) са зна ња ко ја по ти чу из раз ли чи тих ме ди ја ни су увек ре ле вант на и (3) да ли се на став ни ци тру де да уоб ли че и ин те гри шу та са зна ња. Ако се то не деша ва, он да ће нај ве ћи део оно га што се на у чи у шко ли и оста ти у њој и не ће до ћи у ин тер ак ци је са са зна њи ма и ис ку стви ма ко ја су сте че на ван шко ле. Шко ла ће има ти ре ле ван тан ути цај на сво је уче ни ке ако од мно штва из во ра зна ња што ви ше њих уве де у свој ви до круг и ако се тру ди да све то ује ди ни, ин те гри ше; ако по ма же сво јим уче ни ци ма у вред но ва њу, ода би ру и ко ри шће њу ин фор ма ци ја ко је сти жу раз ли читим ка на ли ма. (Csapó, 2005) По што су ђа ци у нај ве ћој ме ри из ло же ни ути ца ју елек трон ских ме ди ја, они оче ку ју да те ути ца је укљу чи мо у школ ску на ста ву. Ако гра ди во упа ку је мо у про бле ме ко ји су ва жни за уче ни ке и ове пробле ме мо гу да ре ше ин фор ма ци ја ма ко је су из сва ко днев ног жи во 1 та, * Аутор: Ђен ђвер Мол нар

129 ПЕДАГОГИЈА И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ 129 он да ства ра мо ди рект ну ве зу из ме ђу усва ја ња и при ме не зна ња. Настав ни ме тод ко ји је по го дан за оства ре ње тог ци ља је про блем ско е-уче ње. Ин фор ма тич ка кул ту ра је оно без че га се не мо же у ин фор матич ком дру штву (Lom he im, 2005), где се под ин фор ма тич ком кул ту ром под ра зу ме ва тра же ње, се лек то ва ње, кри тич ко вред но ва ње, за пис, а потом од го ва ра ју ћа об ра да и ефи ка сна упо тре ба ин фор ма ци ја (Csapó, 2005). Све на бро ја но се, ме ђу тим, мо же на у чи ти ис кљу чи во у прак си, об ра дом ве ли ке ко ли чи не ин фор ма ци ја. Про блем ско е-уче ње је по годан ме тод и у овом слу ча ју. Про блем ско уче ње то јест е-про блем ско уче ње је на став ни метод ко ји је усме рен на уче ни ка. Он при ме њу је еле мен те са рад нич ког и про јект ног ра да, али се у осно ви раз ли ку је од оста лих на став них ме тода у при бли жа ва њу про бле му, за дат ку. На и ме, уче ни ци ра де у ма лим гру па ма (4 7 осо ба), њи хов рад по ма же јед на од ра сла осо ба или стари ји уче ник ко ји се обич но на зи ва ту то ром, фа си ли та то ром (аси стентом или по ма га чем). За да так му је да под сти че раз го во ре и за јед нич ки рад, а не да пре но си зна ње. Кључ ни еле ме нат овог ме то да је аутентича н про блем ко ји је за дат на по чет ку фа зе уче ња, што по ста је алат за усва ја ње и раз вој зна ња и спо соб но сти за ре ша ва ње про бле ма. То ком про це са уче ња но ве ин фор ма ци је се усва ја ју пу тем ана ли зе ре ша ва ња про бле ма, са мо ре гу ла ци о ним уче њем (Molnár, 2005). Ти пич но окру же ње про блем ског е-уче ња Не из о став ни еле ме нат ча са за сно ва ног на ме то ду про блем ског е-уче ња је што пот пу ни је ис ко ри шће ње мо гућ но сти ко је пру жа ју интер нет и ра чу нар, то јест за јед нич ка при ме на син хро них и асин хро них ме то да (Fő ző, 2006). Час уме сто по на вља ња и осве жа ва ња прет ход них зна ња за по чи ње за да ва њем про бле ма ко ји у иде ал ном слу ча ју ни је кон кре тан про блем, већ са мо про блем ска си ту а ци ја. Пре по зна ва ње про бле ма је оте жа но ти ме што му ни је прет хо ди ло под се ћа ње на прет ход но на у че но гра диво ко је је по треб но за ре ше ње про бле ма, ни ти би ло ко је дру го упут ство ве за но за ре ше ње про бле ма (Mol nár, 2005). Као пр ви ко рак на кон упо зна ва ња са си ту а ци јом, ђа ци тре ба да од лу че да ли по сто ји про блем и ако по сто ји, шта би то мо гло би ти. Дру ги ко рак је то да ђа ци у ма лим гру па ма при ку пља ју све оно што зна ју о про бле му би ло прет ход на зна ња, би ло ин фор ма ци је ко је су из ву кли из тек ста ко ји је по слу жио за пред ста вља ње про блем ске ситу а ци је све што им мо же по слу жи ти за те мељ ни је раз у ме ва ње про-

130 130 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ бле ма, евен ту ал но за ње го во ре ша ва ње, по ста вља ње пре ли ми нар них хи по те за, за про ве ру тих хи по те за итд. На осно ву по сто је ћих зна ња они са ку пља ју иде је у ве зи са мо гу ћим схва та њима про бле ма и на чинима решавања. На кон све га ово га уче ни ци по де ле за дат ке ме ђу со бом, да кле сва ко до би ја за да так шта ће и где по тра жи ти. Ра ди ве ће ефи ка сно сти ове фа зе, а пре ко ри шће ња про блем ског е-уче ња у шко ли, у на ста ву тре ба увр сти ти на став ну је ди ни цу у ко јој ће ђа ци при ку пи ти, си стема ти зо ва ти и вред но ва ти ло ка ци је и мо гућ но сти при ку пља ња ин форма ци ја, а за тим на у че но при ме ни ти у прак си. Ка да се уче ни ци вра те у гру пу, они не ће са мо пре зен то ва ти резул та те при ку пља ња ин фор ма ци ја, не го ће но ва са зна ња при ме ни ти и на пре и спи ти ва ње про бле ма, ако је то по треб но. За ово је нео п ходна ана ли за про бле ма и њи хо во кри тич ко вред но ва ње. Уче ни ци тре ба да из дво је ин фор ма ци је по треб не за ре ша ва ње про бле ма и тре ба да их син те ти зу ју у ци љу да ва ња од го во ра на про блем, тј. ње го вог ре шава ња. Пред ло же но ре ше ње ће вер ба ли зо ва ти и пот кре пи ти ар гу менти ма, а за тим ће се на раз ли чи те на чи не освр ну ти на ура ђе но на при мер са мо вред но ва њем и груп ним вред но ва њем. То ком вред но вања ће пре све га тра жи ти од го вор на пи та ње да ли је про блем ре шен и ка ко је те као рад. Ре ша ва ње про бле ма у про блем ском уче њу мо же би ти и ду го трајан и кру жни про цес, јер но ве ин фор ма ци је на ме ћу и но ве про бле ме, па мо же до ћи до про ме не у схва та њу пр во бит ног про бле ма, па цео про цес кре ће ис по чет ка. То ком ре ша ва ња про бле ма ђа ци на пре ду ју уче ћи јед ни дру ге, што има по зи ти ван ути цај на дру штве ни раз вој и на пре дак у уче њу и код оног уче ни ка ко ји је тре нут но у уло зи настав ни ка и код оног ко ји од ње га учи. Уло га на став ни ка се у осно ви раз ли ку је од ње го ве тра ди ци о нал не уло ге, ка да на став ник од ре ђу је са др жај и тем по уче ња, да је не по сред на упут ства и где је он вла сник тач ног од го во ра. На ча со ви ма где се при ме њу је е-про блем ско уче ње на став ник по ма же у про це су раз ми шља ња, он евен ту ал но мо де ли ра стра те ги ју ис тра жи ва ња, усме ра ва от кри ва ње (Gal lag her, 1997), и по по тре би по ма же уче ни ци ма у тач ном де фи ни са њу пи та ња ве за них за ис тра жи ва ње. На став ник има од лу чу ју ћу од лу ку о то ме да ли ће ђа ци по ста ти до бри са мо ре гу ли шу ћи уче ни ци. Ка ко у Ма ђар ској, та ко и на ме ђу на род ном ни воу, све је ви ше на став ни ка ко ји успе шно ко ри сте овај ме тод то ком на ста ве раз ли чи тих пред ме та (Molnár, 2004, 2008; Törley, 2006; Sej tes, 2006; Arts, 2002; Ac hten ha gen, 2001; Oli ver & Oma ri, 1999).

131 ПЕДАГОГИЈА И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ Ко му ни ка ци ја на мре жи на при ме ру Win dows Li ve об је ди ње не услу ге за ко му ни ка ци ју 19 * Ко му ни ка ци ја уз по моћ софт ве ра Win dows Li ve Mes sen ger -а Win dows Li ve Mes sen ger је је дан од нај ра спро стра ње ни јих програ ма за сла ње ин стант по ру ка. Пре ко свог лич ног на ло га ла ко може мо утвр ди ти при сут ност на ших кон та ка та и од мах мо же мо раз мењи ва ти по ру ке са њи ма, по сто ји мо гућ но ст за раз го вор или чак и за ко му ни ка ци ју пу тем веб ка ме ре. Мо же мо оста ви ти по ру ке и на шим кон так ти ма ко ји тре нут но ни су на мре жи, а ко је ће до би ти при ли ком сле де ће при ја ве. Win dows Li ve Mes sen ger је ши ро ко рас про стра њен упра во због огром ног ску па услу га ко је ну ди, он мо же би ти пот пу но при ла го ђен ко ри сни ку, по сто ји мо гућ ност и за сла ње звуч них кли по ва или цр те жа на цр та них сло бод ном ру ком. Они ко ри сни ци ко ји ни су то ли ко вич ни у упо тре би ра чу на ра, мо гу за тра жи ти да љин ску по моћ, та ко да са друге стра не све та струч ња ци из ком па ни је Мајкрософт ла ко мо гу да ва ти упут ства за од ре ђе ни ра чу нар и му ње ви том бр зи ном из вр ши ти по требне рад ње на ње му. Ко ри сни ци ко ји же ле да с вре ме на на вре ме раз ме не реч-две са сво јим кон так ти ма, до вољ но је да ак ти ви ра ју Win dows Li ve Mes senger у по за ди ни, а у слу ча ју сти за ња но вих по ру ка, ико ни ца на дну екра на или звуч ни сиг нал скре ну ће им па жњу на то. Ви ше ко ри сни ка мо гу ме ђу соб но раз го ва ра ти у об ли ку кон фе рен циј ског раз го во ра. Да нас мла ди вр ло ра до че ту ју са сво јим при ја те љи ма, ту им се ну ди мо гућ ност за упо тре бу од го ва ра ју ћих фон то ва, лич ног звуч ног сиг на ла или за сла ње звуч них по ру ка. Ако уче ни ци час пра те на прено сном ра чу на ру (лап топ нпр.), без ре ме ће ња ча са мо гу пи та ти ко ле ге из оде ље ња за не ку ре че ни цу ко ју ни су до бро чу ли. По слепод не, кад се ра де до ма ћи за да ци, и да ље мо гу би ти у кон так ту, по ма га ти је дан другом, а да им то не ре ме ти кон цен тра ци ју. Windows Live Messenger може послужити за стварање контакта између наставника и ученика. Постоји могућност да ученик пита настав ни ка за рок пре да је до ма ћег за дат ка, па чак и да га за вр ше ног пошаље. 19 У окви ру срп ског про гра ма Парт нер у уче њу, на пра вље ни су обра зов ни ма тери ја ли за на став ни ке и уче ни ке При ме на ин тер нет ко му ни ка ци је у на ста ви, ко ји покри ва ју те му у кон тек сту на ста ве и сло бод но су до ступ ни за пре у зи ма ње на веб адре си ro soft.com/scg/obra zo va nje/pil/ma te ri ja li/pri me na_in ter net_ko - mu ni ka ci je.mspx * Аутор: Са бо Вин це

132 132 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ Размена порука уз помоћ програма Windows Live Messenger Помоћу програма Windows Live Messenger можемо слати и датотеке, а за слање више датотека можемо употребити тзв. дељене фасцикле. Довољно је ископирати одабране датотеке у дељену фасциклу, програм ће их от пре ми ти. Ако се ве за пре ки не, пре нос се мо же на ста ви ти приликом следећег пријављивања Windows Live фото-галерија Помоћу фото-галерије можемо на једноставан начин руковати фотографијама. Постоји могућност да их програм слаже календарски, на основу података о датуму израде фотографија. Ако желимо да презентујемо фотографије са излета одељења, које могу бити и величине целог екрана, потребно је да означимо дане излета и на основу пројекције, ређајући фотографије аутоматски или ручно, можемо их погледати. Фотографијама можемо доделити и описне ознаке, на основу којих ћемо повезати фотографије које су прављене у различитим временским интервалима. Можемо у току огледног часа физике доделити ознаку експеримент свакој фотографији за време одржаних часова. Када међу свим ознакама изаберемо кључну реч експеримент, добићемо све досадашње фотографије о експериментима на часу физике.

133 ПЕДАГОГИЈА И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ 133 Над фотографијама су могуће и поправке, отклањање ефекта црвених очију, исецање. Програм такође може аутоматски да направи и панорамску фотографију од одабраних фотографија. За употребу свих алата за уређивање, двоструким кликом на слику покрећемо програм за уређивање. Преузимањем Live фото-галерије са стране отвара се могућност да изабране фотографије из фото-галерије снимимо на соп стве ну Li ve Spa ces стра ни цу и на свој Про стор Win dows Li ve Spa ces Win dows Li ve Spa ces је лич на стра ни ца, Про стор, којој приступамо у оквиру Windows Live обједињене услуге, Мо же мо пи са ти блог тј. веб-днев ник, у ком по сто ји мо гућ ност припа ја ња фо то гра фи ја и где при ја те љи мо гу ко мен та ри са ти на ше бе лешке. Windows Live Spaces поседује своју фото-галерију на интернету, која омогућава брзо отпремање фотографија и њихов преглед са разних дестинација. Фотографије можемо прегледати на целом екрану, из било ког дела света. Можемо направити више различитих фото-галерија, где месечно можемо постављати по 500 фотографија. Можемо подесити да неке од наших албума гледају само наши пријатељи или их поделити свима. Ова услуга је згодна и за одржавање контаката са пријатељима, можемо додати нове контакте (познанике са Live Messenger -a можемо сматрати нашим контактима), који након тога могу на сопственоj Live Space страници да виде које су новости у вези са нама, могу прочитати наше најновије белешке објављене на блогу или погледати наш најновији фото-албум. Важи и обрнуто, на почетној страници Простора можемо видети чиме су наши пријатељи освежили своје странице Sky Dri ve Sky Drive, је лични меморијски простор на интернету, где можемо чувати било коју датотеку. Ако је потребно, документима у нашем приватном налогу можемо прићи са било које тач ке све та. По што је ме сто од 25GB до вољ но за пам ће ње ве ли ке ко личине података, нашим контактима можемо поделити било какву датотеку или видео материјал. Можемо и јавно делити датотеке којима може приступити било ко. Датотеке једноставно отпремамо помоћу једног малог помоћног програма из прегледача Windows Explorer обичним превлачењем и отпуштањем, можемо жељене датотеке да превучемо до жељене SkyDrive

134 134 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ фа сци кле. Ако нам је на рас по ла га њу Win dows Li ve ID (што је по треб но и за употребу Messenger -a), потребно је само да отворимо страницу и наша лична SkyDrive фасцикла је већ готова! А уколико га немамо, за пар минута врло лако можемо направити свој кориснички налог (њега ћемо ауто мат ски до би ти уз Hot mail на лог) и са јед ном адре сом е-по ште са лозинком моћи ћемо користити све Windows Live производе. SkyDrive функционише упоредо са Windows Live Space -om, а одабиром фотоалбума повезаће се са нашом Windows Live Spaces страницом Подршка индивидуалном учењу Лич ни про стор уче ња * Лично образовно окружење (енг. Personalised Learning Environment ) је један од новијих модела наставе и учења помоћу рачунара и одговор је на захтеве умреженог друштва. Данашња нет генерација ученика (енг. Net Generation, Tapscott, 2001) ко ја се са ин фор ма ти ком сусреће већ у школама, врло радо прихвата, уместо штампане књиге, покретне слике, мултимедијалне образовне компакт дискове чија је примена већ устаљена у оквиру система даљинског учења. Осамдесетих го ди на ро ди ли су се тзв. нет уро ђе ни ци (енг. Net Na ti ves ), ко ји су истог го ди шта као и овај но ви мо дел уче ња, а не за до во ља ва ју се да нашњом основном употребом брзог интернета и мултимедијалних рачунара. Њих данашњи виртуелни простор учења више не задовољава (енг. Virtual Learning Environment, види посебан одељак ове књиге), интерактивност за њих више није само слобода избора од неколико задатих опција. Они желе лични простор учења, где ће им пратилац обезбедити не само корисничку, него и креативну улогу на њиховом путу стицања зна ња у шко ли или на рад ном ме сту. Нет уро ђе ни ци (и по њи хо вом примеру и ми старији е-ђаци) сами желе да одреде што више сегмената у свом процесу учења. Уместо централизоване поделе знања, потребна су им она ко ја се на ла зе сву да, ко ји ма се при сту па увек, ко ја су до ступ на одговарајућим индивидуалним захтевима и применљива на њима одговарајући начин, а заузврат ће радо поделити са другима стечено знање. Заједница која стиче знање помоћу интернета или унутар интерно умрежених рачунара је променљивог састава, она је и група стваралаца нових знања, националног или међународног типа. У овом делу ћемо приказати како једна школа може користити заједничко знање, како може у своју централизовану образовну културу да интегрише нову дигиталну 1 технологију, средства и методе индивидуалног стицања знања. Али * Аутор: Андреа Карпати

135 ПЕДАГОГИЈА И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ 135 пре тога, размотримо, помоћу једне табеле, какве су нам способности по треб не за то, да би у овом лич ном окру же њу мо гли свр сис ход но да функционишемо. Табела: Информатичке компетенције Техничка компетенција Компетенција коришћења информације и комуникација Употреба демократско/ етичке/сигурносне ИКТ Хардверска компетенција (нпр. интерпретација података, познавање рада хардвера, заштита података) Корисничка компетенција (нпр. рад са текстом, рад са табелама, база података и интерпретација анимације, прављење анимације, употреба дигиталне библиотеке, , тражење података и њихово снимање, интерпретација фотографије и обрада, интерпретација симулације и њено прављење) Компетенција програмирања (алгоритамско размишљање) Компетенција разликовања и сналажења међу информацијама (нпр. издвајање, обрада, оцењивање, анализа, интеграција сазнања, креирање нових елемената знања, е-учење) Презентација информација (интегрисано функционисање корисничке компетенције и социјалне компетенције, самоостваривање и одржавање контаката у информационом друштву, култура личног саопштавања и на каналима масовне комуникације, Веб 2.0) Архивирање информација (нпр. хијерархијска систематизација и систематизација из различитих углова гледања, контекстуално- -принципијелно меморисање, мапе појмова, белешке у току учења) Информационо - друштвена компетенција (е-управа, е-индустрија, индивидуални и институционални конкурсни системи, пројектни менаџмент, е-заједница) Дигитална права (ауторска права, заштита података,употреба личних и општих података, е-етикета, е-морал, е-сигурност, е-потпис) Медијска компетенција (нпр. познавање медија, употреба медија)

136 136 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ У овом поглављу смо више пута наглашавали да је највећа предност образовне информатике то што даје значајну предност модерним педагошким принципима над класично образовним и ту првенствено мислимо на парадигме преноса знања прилагођеног личним способностима. Посматрајући из угла функционисања личног простора учења, најважнији такав модел је проблемски оријентисана настава (енг. Problem Based Learning ), где ученици добијају улогу стручњака и суочавају се са про бле ми ма у оној фор ми у ко јој ће се они и по ја ви ти у то ку ра да. Под учењем се ту већ подразумева и тачна формулација проблема, затим њено проширивање информацијама које недостају, правовремена обрада корисних извора информација и више решења датог проблема, тиме се излажу ситуацијама са којима ће се након напуштања школе свакодневно сретати. Наставник не прихвата своју класичну улогу у којој он води ученике, на основу уџбеника, до теоријског решења. Ученик је тај који треба да прихвати одговорност за своје процесе учења. Тачке фокуса код проблемско оријентисане наставе одређују комплексни проблеми који активирају садржај више предмета, а и само учење је постављено тако да се ученик налази у центру пажње. Наставници имају улогу помоћника а ученици раде индивидуално, у пару или у групи. И у вредновању је самовредновање и узајамно вредновање у предности наспрам наставничког. Лако је увидети да се проблемски оријентисана настава без информатичких средстава врло тешко остварује у класичном радном простору, јер колико ученика или група има толико би и средстава за решавање задатака било потребно, а ни комуникација која је потребна за сарадњу не сме да омета рад других. Већ споменута средства виртуелног учења омогућавају истовремену употребу извора информација, као реално временску комуникацију (разговор) или комуникацију са кашњењем (е-писмо), брзу поделу информација или помоћ, вредновање доступно само једној особи, која не утиче на друге и не омета их. Образовна информатика, коју подржава проблемски оријентисана настава, припрема човека на доживотно учење и за рад, ефикасно развија неколико незаобилазних, на радном месту потребних, а и за сопствени развој важних компетенција: адаптација на променљиво радно окружење, реакција на задатке који се мењају: промена окружења, примена метода за решавање проблема у новим ситуацијама, критичко мишљење, препознавање и прихватање различитости углова гледања успешно, сарадња у групи, препознавање недостатака и предности у сопственом учењу типа самоусмеравања,

137 ПЕДАГОГИЈА И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ 137 помагање у учењу, ефикасна комуникација, организационе и руководеће способности, заједничка примена различитих типова извора информација. Све ове компетенције ће у учењу бити заиста ефикасне ако ученик познаје и примењује саморегулативне методе учења (Molnár, 2003). Ова форма учења најбоље функционише управо као индивидуализовано, образовно окружење које лако омогућава да ученик у природном окружењу стиче, организује, употребљава своје способности. Табела: Разлика између позиције природног и школског учења (Molnár, 2003) Позиција природног учења Позиција школског учења На добровољној бази, одређен индивидуално Индивидуално инициран и спроведен Мотивисан изнутра Права средства, праве ситуације Више квалитетно искуство учења Више процесно-оријентисан Заснован више на синтези Нај че шће упра вљан ток тип ски тежња да се постигне оптималан доживљај, што овде баш прелази ниво компетенције, па зато представља изазов за решење задатка (Csíkszentmihályi, 2002) Није временски ограничен, почиње и завршава се кад је потребно Није обавезан Про цес ко ји је пра ћен и вред но ван од стране корисника и често је вредновање иницирано од стране других што чини основу поновног спајања Остаје слобода кориснику који одлучује кад, колико енергије је потребно улагати, кад се исплати укључивати се у не ку де лат ност Већином одређен од стране наставника Већином инициран од стране наставника Мотивисан споља Моделирана, генерисана средства, ситуације Најчешће квантитативно искуство учења Ви ше ори јен ти сан ка по сти за њу успе ха Више аналитичан Нема ток доживљаја Одређени временски оквири Обавезан Процес већином прослеђен и вреднован од стране наставника Ограничена слобода, углавном наставник одлучује о току деловања

138 138 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ Саморегулационо учење се састоји из три етапе, које су у сродству са операцијама уобличавања личног образовног окружења. Прва операција је планирање делатности, намера деловања то одговара уобличавању захтева окружења саморегулационог учења. Друга фаза је спровођење деловања, што у нашем случају значи уобличавање личног образовног окружења, након чега следи трећа фаза, саморефлексија, у току које процењујемо колико ново окружење одговара нашим циљевима. Важан резултат истраживања чини (Molnár, 2003) то, што су у то ку учења значајни некогнитивни фактори и да знатно утичу на успешност учења. Ту се истичу оне особине личности које омогућавају остваривање личних интереса и могућности. Такве су: мотиви саморегулације (самопоуздање, амбиције, животни циљеви итд.), с друге стране вештине саморегулације, која обухвата радње, структуру појмова, навике, шеме. Истраживање састава и развоја информатичке компетенције је у тесној вези са парадигмама личног развоја и саморегулационог учења. Најважнији саставни делови су: тражење и обрада информација, употреба и анализа података, визуелна и текстуална комуникација, планирање и организација посла. Учење овог у неким европским земљама, као и у Мађарској, реализовано је у оквиру посебног предмета и у највећем броју европских земаља то већ улази у образовне планове појединих регија (Kárpáti, 2001). Из угла образовања, релевантна је теорија Бандуре о самоефективности, тј. ефикасном управљању процесом учења и организацији рада. Формирање личног образовног окружења може бити дело ученика или наставника, у сваком случају је потребно прихватање таквог пута учења који је другачији од уобичајеног, централизованог, он је окренут ка ко ри сни ку, та ко да сам уче ник тре ба да да је то ме пред ност. Бит но је да сваки учесник процеса образовања (родитељ, послодавац, директор школе) буде уверен у способност самосталног учења ученика. Заједно са својим ментором поседује она сазнања која, уз одговарајућу информатичку компетенцију, чине успешним њихов рад у добро функцијски управљаном и компетентном слободнијем окружењу од личног образовног окружења, а који подржава више и другачије интересе корисника. Ово окружење учења васпитава на самостално размишљање, на планира но и са мо стал но де ло ва ње, а то је упра во оно што је по треб но у култу ри ра да у 21. ве ку. При ли ком фор ми ра ња лич ног обра зов ног окру же ња, реч је првен стве но о обра зов ном, не о тех нич ком мо де лу, где мо то ри зо ва ни раз вој пе да го ги је чи не сред ства но вог окру же ња уче ња. У уоби ча јеном ин фор ма тич ком, обра зов ном окру же њу, функ ци о ни са ње си стема да је пра во при сту па пла ну и про гра му, ко ји је ње го вој ге не ра ци ји

139 ПЕДАГОГИЈА И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ 139 на ме њен (ме ђу тим, ни у дру гим шко ла ма ко је ни су вир ту ел не не посто ји спон та ни пре лаз раз ре да у дру гу гру пу!). Шко ла го то во увек себи до де љу је сво ју е-по шту (не при хва та по ну ђе не), фор ми ра соп ствено окру же ње раз ме не ми шље ња и рас пра ва (уме сто да на фо ру ми ма ко је по се ћу ју уче ни ци из гра ди свој обра зов ни про стор) и уз стро га огра ни че ња до зво ља ва по ста вља ње лич них по да та ка на веб-стра ни цу шко ле. Фи ло зо фи ја лич ног обра зов ног окру же ња је у су прот но сти са по ме ну тим: по њој је вир ту ел ни до при нос уче ни ка пра ва вред ност по треб но је при хва ти ти сва она сред ства ко ја уче ник сва ко днев но упо тре бља ва, тре ба их ана ли зи ра ти и ако им је ква ли тет од го ва ра јући, оне из во ре ин фор ма ци ја ко ји ма да је пред ност, тре ба ин те гри сати у по сто је ћи си стем, и при ме њи ва ти у нај ве ћој мо гу ћој ме ри сва она са зна ња и ис ку ства ко ји ма пр во бит ни ко ри сник мре же обо га ћу је школ ско окру же ње. Веза личног образовног окружења и образовне институције (Bri tain i Li ber, 2004) Прегледом средстава личног образовног окружења можемо да видимо да они обезбеђују несметан прелаз између учења, рада и личног живота. Лично образовно окружење функционише добро само ако ученик уз помоћ већ познатих помагала, са наставником, састави такво инспиративно окружење, које му обезбеђује могућности да на самокоординирајући начин буде способан да усвоји градиво, преко проблемско-центрираних задатака. У току формирања сопственог образовног окружења, ученик (или одрасло запослено лице, које организује своје

140 140 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ доживотно окружење учења, усавршавајући се самостално) најчешће би ра бес плат не услу ге. За то, да би успе шно оба вио про цес уче ња, биће му сигурно потребна: помагала за утврђивање циљева учења: концепт-мапа за одређивање циљева учења (енг. Concept Map ), ма па ума ко ја по ве зу је ци ље ве (енг. Mind Map, нпр. MapIt ); организација учења усмеравање садржаја и процеса (нпр. окружење Microsоft Sharepoint базираног система или календара у програму Microsoft Outlook ); пројектно-менаџерска сазнања полазна тачка за преглед корисничких софтвера и функција може бити а од соф твер ских па ке та је са већ по сто јећим школским софтвером добро уклопљив програм Microsoft Project ; дигитални дневник учења (eng. Learning Blog ), који преноси мисли, проблеме, доживљаје везане за учење; алат за де ље ње са др жа ја (нпр. Мicrosoft Gro o ve или Microsоft Sharepoint ): подела текстова, окружење које служи за поделу и тражење слика, било покрет них или не, одела званичних докумената (нпр. диплома, испит из језика, признање, награде), сопствена дигитална библиотека, одакле може узимати потребна документa који су систематизовани и у форми лакој за претраживање, стручно дописивање, форум: комуникација са пријатељима у процесу учења (нпр. WindowsMessenger, Skype, CTM ), лично дописивање, форум: мрежа за дружење (енг. Social Networking ), неговање пријатељских односа; софтвер, који омогућава коментарисање, читање туђих коментара; личне особине, обелодањивање приватног живота (енг. Personalization ), живот који одговара личном укусу, информације из приватног живота, нпр. хоби, текстуалнa и сликовитa персонализација кoja је попут фотографије и сувенира са пута; дигитални потпис за доказ правоснажности одређених докумената.

141 ПЕДАГОГИЈА И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ 141 Пред ност лич ног обра зов ног окру же ња је у то ме што је мо ду ларне при ро де, зна чи при ли ком ула ска у ње го во вир ту ел но окру же ње није по треб но од мах упо тре би ти све ње го ве услу ге да би се фор ми ра ло соп стве но окру же ње уче ња. То је ве ли ка пред ност лич ног обра зов ног окру же ња у од но су на дру га окружења, на при мер у окви ру си сте ма да љин ског обра зо ва ња не ма на чи на за одво је но сла ње ин стант по рука, за то је по треб на и при ја ва (тј. ре ги стра ци ја), фор ми ра ње кур са, ре ги стра ци ја уче сни ка итд. Ако на став ник још не ма ис ку ства са пома га ли ма за е-уче ње, бо ље је да пр во поч не сво је упо зна ва ње с ала тима лич ног обра зов ног окру же ња. Лич но обра зов но окру же ње се може ко ри сти ти са мо за јед ну на ме ну или за за јед нич ку упо тре бу ви ше на ме на. Јед на гру па уче ни ка нпр. мо же да поч не свој рад ко ри сте ћи Mic ro soft Le ar ning Ga te way, а пре ко лет њег рас пу ста мо гу ко ри стити Skype, ко ме се мо же при сту пи ти са сва ког ме ста у то ку лет њег рас пу ста и све сво је до жи вља је мо гу да по де ле пре ко YouTu be -a и Flic kr -a (опис у на став ку књи ге). У сеп тем бру, за тим, са но вим пода ци ма мо гу по пу ни ти пер со нал ну или груп ну фа сци клу у окви ру веб сај та шко ле или Mic ro soft Le ar ning Ga te way -а, где мо гу да по ста ве линк у свој ре фе рат, ко ји ће за тим за ин те ре со ва не од ве сти на веб стра ни це за јед ни це да по гле да ју по ста вље не сли ке или тек сту ал не стра ни це. Ва жна ка рак те ри сти ка лич ног обра зов ног окру же ња је та што се ме сто фор мал ног уче ња (ди ги тал на на став на сред ства шко ле или ком плет но вир ту ел но окру же ње уче ња) за јед нич ки ко ри сти са ме стом не фор мал ног уче ња, а из ме ђу два си сте ма по сто ји про ходност и са рад ња. У ве ћи ни си сте ма лич ног обра зов ног окру же ња на ла зи се и једна ди ги тал на све ска или днев ник (веб лог, скра ће но: блог). Овај нов алат је чи та о ци ма ве ро ват но већ по знат из до ме на по ли ти ке, где се на днев не до га ђа је не по сред но и бр зо ре а гу је ко мен та ри ма, у об ли ку по ли тич ких днев ни ка са мо гућ но шћу вред но ва ња ве сти. Бло го ви су и че сто спо ми ња ни пу бли ци стич ки днев ни ци по је ди них из да ва ча, ко ји су пи са ни по мо ћу блог софт ве ра. Бло гом сма тра мо и не чи ју ко лекци ју пу бли ка ци ја об ја вље них нпр. на днев ном ни воу, као и скуп нечи јих ин тим них до жи вља ја. Бло го ви су нам омо гу ћи ли не фор мал ни ди ја лог са јав но шћу. Ми ли о ни пи шу днев ник о свом лич ном жи во ту, а фор мат тог днев ни ка, бо је и илу стра ци је по ка зу ју лич не осо би не осо бе ко ја исти днев ник во ди. Блог је пи сан у ис тра жи вач ке свр хе и за по тре бе уче ња. Ње гов са др жај је про из вод раз ми шља ња љу ди које дотичу исти про бле ми, блог пра ти по че так и раз вој ми сли и ње но пре тва ра ње у сло жен про из вод.

142 142 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ Окружење педагошко-истраживачког блога ( KP-Lab ) Особа која пише дневник рачуна на то да ће остали коментарисати њене редове, посебно оне импулсивног карактера. Блог је једна изузетна слика процеса размишљања, он је такав документ који много више открива о ученику (чак и о навикама у учењу, успесима и неуспесима) или истраживачу (о теоријским основама његовог рада, практичним проблемима, о застојима и поновним залетима), у облику једног интервјуа или упитника. Блог се типично састоји из следећих делова: Глав ни део тек ста: белешке писца дневника, које су углавном на дневном нивоу, а понекад само недељног типа; Коментари уз поједине белешке (енг. Com ment, ода кле и реч коментарисање потиче). Посебно су корисни у образовном блогу јер садрже такве елементе сазнања који се додају од стране читалаца блога на поједине наставне теме. Нпр. наставник

143 ПЕДАГОГИЈА И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ 143 коментарише предложене планове, ученици моделе и скице, а наручилац прву верзију готовог производа. Материјали везани за садржај које је аутор блога или су читаоци придружили уз поједину белешку (енг. Feed ). Функције управљања блогом: прозор за унос бележака, прозор за унос коментара. Функције читања блога: претраживање текста, база ранијих бележака. Електронски портфолио (скраћено е-портфолио) је можда најпознатије лично образовно окружење у Мађарској, које је једнако распро стра ње но у шко ли и у све ту ра да. То је ва жан до ку мент у зе мља ма Европске уније збирка дигиталних текстова и докумената која је важан до ку мент код при јем них ис пи та и ин тер вјуа за по сао. У сред њим и високим школама употребљавају се њене три форме (Sendmné, 2004, Szerencsés, 2007): Развојни портфолио: стручна биографија са овереним документима (нпр. дигитално потписана сведочанства) са приложеним радовима од посебне важности, док се папирнати облик најчешће користи у уметничком образовању, у свакодневном језику зовемо је портфолио. Е-портфолио самовредновања: осим горенаведеног, садржи персоналне дигиталне записе, који служе као доказ да неко позна је јед ну област са зна ња, тј. спо со бан је да из вр ши не ку делатност. Е-портфолио садржи такође и личне забелешке: у њој има самовредновања и описа како су досад завршени послови утицали на стручни развој извршиоца. Презентациони портфолио: избор животних дела садржи само оне радове који потврђују погодност за одређени задатак. Аутор са постављеним задатком повезује релевантне документе (нпр. вредновања жирија, признатих предавача, њихове препоруке). Велику предност чини то што конкурсна комисија за оцењивање кандидата (или послодавац) на једном месту може да погледа њему интересантне пројекте и њихове оцене. Ова три типа е-портфолиа можемо и заједно примењивати у различитим ситуацијама учења (нпр. један развојни е-портфолио садржи своја дела категоризована по групама, чиме се олакшава посао читаоцу). Наравно, не морају само појединци да праве е-портфолио, то могу и заједнице (нпр. пројектна група, секција, радна група наставника), да

144 144 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ би на такав начин представили своју делатност. У даљем тексту ћемо приказати способности које су потребне за сакупљање е-портфолио материјала, за формирање збирке и за постављање на интернет. Израда е-портфолиа (Szerencsés, 2007) Семантичке и логичке способности: досетљивост, способност претраге и пребирања информација (види у посебном делу овог поглавља), организовање знања, оцењивање, скицирање, планирање процеса, писање, визуелно планирање, уметничко уређивање. Елементи информатичке компетенције: сналажење у информационим и комуникационим технологијама, са посебним освртом на презентационе и образовне примене (Kárpáti, 2001, Kárpáti & Ollé, 2007): обрада текста, употреба графичког софтвера, текст, организација слика и скица у јединствену целину, употреба е-портфолио софтвера ово задње је најједноставније, пошто су средства заиста пројектована на начин који обезбеђује што већу употребљивост. Самовредновање: аналитичко-вреднујуће способности које су потребне за писање процена својих радова и оцена истих. Менаџмент знања: организација информација у делотворну целину, анализа потреба и укуса циљне групе (ко ће бити читаоци будућег портфолија), да би се могла направити одговарајућа документација. Препоручује се примена мапе појмова, алата за унапређивање процеса мишљења, а сличне су са већ

145 ПЕДАГОГИЈА И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ 145 раније поменутим мапама ума (mind map). Најбољи мађарски портал за дату тему је У настојањима стандардизације Европске уније, е-портфолио је добио истакнуту улогу захваљујући овом помагалу (ако је написана на неком светском језику), руководилац образовне институције из било које земље добија детаљну и веродостојну слику о способностима кандидата и бројним личним особинама које су битне за даље стручно усавршавање. Овим се лакше штите права радника приликом мењања послова, а и олакшано је узајамно признавање стручности. Е-портфолио се добро интегрише са новим документом званим Europass 20, са да већ упо тре бљаваним у неколико земаља ЕУ. Да ли смо и ми пре да ва чи спрем ни да на шим уче ни ци ма на пра вимо лич но окру же ње уче ња? С вре ме на на вре ме, ја вља се иде ја да школске године буду пролазне и да за талентоване ученике буде омогућено прескочити коју школску годину. Постоје школе где је ово решиво, али је потребно много рада на реорганизацији, као и рада везаног за поделу на вештине у језичким и уметничким школама (где усавршавање према нивоима способности не значи сегрегацију). На вишим нивоима образовања предавач се сусреће са таквом виртуелном средином учења и образовним окружењем где се кандидатима омогућава учествовање само на курсевима за које је он пријављен. На почетној страници потребно је унети корисничко име и лозинку, а ако жели да пише писмо пријатељу, од тога га софтвер одвраћа, као и његовог предавача (место за комуникацију између наставника и ђака је форум, међусобна писма можемо писати само у изузетним ситуацијама). Предавач може једноставно да објави резултате на виртуелним огласним таблама, које су предвиђене управо за овакве сврхе. Окружења даљинског учења подржавају лично менторство. Већина софтвера која се плаћа не подржава интеграције са осталим бесплатним алатима (један од ретких алата који се може приме ни ти да бу де део јед нолич ног окру же ња уче ња је Мудл (енг. Moodle), софтвер отвореног кода). Тренутно употребљавани простори учења у високом образовању путем рачунара не дозвољавају да створимо виртуелно окружење учења, које је прилагођено личним способностима. Правац развоја већ показује да данас ученици свакодневно употребљавају садржаје који су настали од стране заједнице, где међу ствараоце убраја мо не са мо уче ни ке већ и пе да го ге исти на, засад са мо као при ватна лица (пример је википедиа, којој је у вре ме при пре ме ове књи ге унет pdf На стручним конференцијама Europass-а главна тема је стандардизација права и обавеза у циљу побољшања међународне мобилности. Документи око припремања и примене Europass-а могу се читати на:

146 146 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ стохиљадити појам речи У личним окружењима учења значајно се променила улога координатора над информатичким алатима и услугама. Задаци администратора система су контрола, одржавање, ажурирање, поправка, дозвола и забрана. Задаци администратора личног окружења учења су утолико мањи, тј. другачији. Ту сами корисници личног окружења учења врше одржавање, поправке и ажурирање. Систем дозвола и забрана подразумева много осетљивији си стем упра вља ња, њу је те же опи са ти и не од но си се на лак ше упра вљиве виртуелне кориснике система и његових ресурса. Улога администратора система је да хармонизује виртуелно окружење заједнице, настало од стране корисника, и да помогне да се заобиђу проблеми некомпатибилности услед примене различитих формата. Са гледишта ПЛЕ, битно је напоменути још нека окружења за поделу сазнања ( Wikipedia, Flickr, YouTube ) које ћемо помињати у наставку ове књиге. Једно корисничко образовно окружење: Japanoldal.net,

147 ПЕДАГОГИЈА И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ 147 Ка ко да офор ми мо лич но ко ри снич ко окру же ње у шко ли? Биће под јед на ко по треб не тех нич ке, ме то дич ке и са др жај не про мене, али ни јед на не пред ста вља та кву ко ре ни ту про ме ну, као кад смо пр ви про јек тор уз ра чу нар уне ли у учи о ни цу и пр ви пут је ста ви ли ис пред ка те дре уме сто гра фо ско па, а ка сни је са још не ко ли ко рачу на ра ство ри ли усло ве за груп ни рад. Да кле, по треб не су сле де ће про ме не: Уместо школске е-адресе, свако може да употребљава своју адресу за образовне сврхе. Не ка и на став ни ци ко ри сте оми ље не уче нич ке ка на ле ко муни ка ци је (фо рум, чет) са од го ва ра ју ћим софт ве ром, а ко ји су на ро чи то по год ни за ди ги тал но из ра жа ва ње ми шље ња ђа ка ( MSN, Skype ). Не ка мо бил ни те ле фон бу де при хва ћен као обра зов но и ко муни ка ци о но сред ство, бар са ци љем раз ме не по ру ка (СМС). Није довољно да само поједини рачунари буду повезани на интернет, нека интернет буде доступан и у заједничким просторијама школе помоћу бежичног интернета (енг. Wi-fi ). Не ка школ ски сајт бу де фо рум раз ме не са др жа ја, а не улога пла ка та или школ ске пре зен та ци је. Обез бе ди ти ан ти ви рус софт вер уме сто за бра не по ста вља ња да то те ка. Не ка на став ни ци усво је но ве фор ме ор га ни за ци је и вред нова ња уче ња (нпр. блог за уче ње), но ве ала те (нпр. ма па ума и пој мо ва), као и тех но ло шке но ви не (нпр. адап тив но окру же ње те сто ва), све у слу жби пе да го шких па ра диг ми. Не ка и на став ни ци фор ми ра ју соп стве но окру же ње уче ња! Пр во не ка упо тре бља ва ју ала те лич ног ко ри снич ког окруже ња за пла ни ра ње, ор га ни за ци ју и до ку мен та ци ју сво га ра да, за тим не ка пре не су сте че на ис ку ства у свој пе да гошки рад! За по че так је до вољ но да за по сле ни, за ду же ни за ди ги тал не са држа је, охра бру ју уче ни ке или рад ни ке да по де ле зна ња ко ја су усво ји ли, тј. да об ја ве пла но ве ра да и по моћ не ма те ри ја ле ко ји се мо гу до бро ко ри сти ти у обра зо ва њу. Ако су спрем ни на то, они су већ учи ни ле први ко рак ка фор ми ра њу пер со нал ног про сто ра за уче ње. Ако уче ни ке на у чи мо да за њих и ка сни је ко ри сне до ку мен те чу ва ју на соп стве ном веб-сај ту, или их ме мо ри шу на сво јим ра чу на ри ма ор га ни зо ва не у фасци кле, и они ће кре ну ти ка оформ ља ва њу ин ди ви ду ал ног уче нич ког про сто ра.

148 148 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ Тех ни ке пре да ва ња у ин фор ма ти зо ва ној учи о ни ци * Презентационе технике По јам окру же ња уче ња у 21. ве ку зна чај но се про ме нио са гле дишта примене модерних наставних метода и техника. Поред подразумеваног школског окружења учења који обезбеђује непосредан однос ученика и наставника, данас већ можемо говорити о постојању виртуелног окружења учења, где управо долази до изражаја просторна и временска независност овог односа. Одређено окружење учења карактерише доминантан модел учења, примену образовних методика, организационих облика рада или образовно-техничких наставних средстава. Приликом сукоба различитих модела учења у центру стоје таква питања као што су појам садржаја усвојеног материјала, појам карактера знања, појмови форме учења, појмови извора знања итд. Приликом планирања савременог окружења учења, у центру пажње треба да су: фокусираност ученика на ученику, на пре нос зна ња, на вред но ва ње, на по тре бе дру штва. Присутност образовно-техничких средстава је карактеристична већ и за традиционално разредно, кабинетско, лабораторијско окружење учења и проширује круг применљивих метода предавача. Од тих техничких средстава, поред графоскопа, можемо да споменемо рачунар повезан са пројектором, документ-камеру и интерактивну таблу. Ови технички уређаји у великој мери потпомажу рад наставника, чији је и данас циљ откривање основних чињеница сазнања (Sandor, 2005). Уз презентацију се придружују и такве вербалне методе комуникације, као што су предавање, објашњавање, препричавање. У вези са овим предавачким комуникацијама, очекује се јасноћа, једноставан начин излагања, очигледност, уношење нових схватања. Објашњавање, за које се најчешће везује препознавање узајамне повезаности, омогућава лакше разумевање законитости и правила, теорема и појмова. Презентациона средства и методе презентовања су у протеклих 140 година прошли кроз значајне промене у мађарским школама. Ако погледамо учионицу на левој слици опремљену по Закону о образовању из примећујемо следећа презентациона средства: троножна табла, карте, слике, рачунаљке, геометријска тела, збирке биљака и минерала. У другој половини 20. века појавио се дијапројектор, затим уређај за репродуковање 8mm- -ског и 16mm-ског филма, графоскоп, телевизија, видео-магнетофон, а на крају века и инфокомуникациони уређај, у који су интегрисали најважније функције ранијих аналогних уређаја. Тако смо стигли до модерног окружења учења приказаног на десној слици, чији неизоставан 1 део * Ауто ри: Тот Пе тер и Че фал ваи Ми клош

149 ПЕДАГОГИЈА И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ 149 чине информатички уређаји. Важно је истаћи да ту, пре свега, не мислимо на кабинет за информатику, јер су данас информатички алати неодвојиви део учионице и ефективно проширују образовне методе и презентационе технике које примењује наставник на часу. Рачунари који се виде на десној слици, у задњем реду, омогућују примену образовних програма везаних за предмет, а уз помоћ интернета омогућују и истраживање и прикупљање материјала потребних за одређену тему, па чак и вежбање. Музеј школе Реформаторски колегијум из Шарошпатака Једна модерна учионица Реч презентација је латинског порекла, која значи приказати, показати, изложити. На основу испитивања квалитета образовног софтвера, Карпати Андреа сврстава презентације помоћу рачунара у комуникациона средства (Karpati, 2000). По ред овог, има и ства ра лач ке (уређивачке) и демонстрационе (илустративне, симулационе) функције. Рачунар повезан са пројектором је изузетно подобан за приказивање ППТ презентација, али и за упознавање са осталим електронским материјалима који су доступни на интернету, па чак за приказивање анимација или видео материјала о физичким или хемијским експериментима. Камера за документовање и повезана са пројектором погодна је за пројектовање слика тродимензионалних предмета, модела, макета, слика из књига, скица, табела, обезбеђујући и све време везу са рачунаром. Ова два уређаја (пројектор и камера) погодни су за истовремену замену дијапројектора, графоскопа и осталих превазиђених уређаја. Ова глава се првенствено бави питањима везаним за израду ППТ презентације. Досежемо до оне компетенције предавача, које су потребне за састављање ППТ презентације, за руковање техничким уређајима и за самодржање предавања. Приликом израде презентације, потребно је увек имати у виду основни принцип, да ће се наша ППТ презентација првенствено кори-

150 150 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ сти ти у окру же њу у чи јем је цен тру пре да вач и уз њу ће се од ви ја ти предавање и објашњавање. Презентација помаже, допуњује усмено изла га ње пре да ва ча али га не за ме њу је. Са мим тим она не сме ни сво јом формом нити садржајем одвратити пажњу ученика. Једна информатички опремљена учионица Документ камера Ово наравно није у супротности са принципом побуђивања пажње нити са одржавањем пажње у континуитету. Једна ППТ презентација може заменити скицу на табли, олакшати ученицима вођење белешки у свескама, али не смемо да заборавимо ни то да непрестано бележење садржаја са слајдова може одвратити пажњу са наставниковог излагања. Управо зато, у планирању динамике часа, треба да оставимо довољно времена и за преписивање битних тачака презентације и слика или да предвидимо да сваки ученик треба да добије папир са одштампаним слајдовима (и са предвиђеним местом на папиру на које ученик може да запише сопствена запажања). Једно овакво предавање, пропраћено ППТ презентацијом, не своди се само на приказивање и читање садржаја са слајдова, дакле за припрему предавања није довољно само припремити презентацију, већ треба испланирати и усмено излагање (као што се у традиционалном окружењу уче ња при пре ма за час не мо же су зи ти са мо на при пре му и пра вљење скица на табли или фолији, већ је неопходно осмислити и објашњења са илустративним задацима). Раније смо спремали припреме за час на па пи ру и би ла је увек у бли зи ни за вре ме ча са, са да је она све че шће пропраћена ППТ презентацијом и постаје јавна управо због наше презентације. Честа је грешка што након израде пројекције слајдова, која је захтевала озбиљно улагање енергије, наставник жели да уштеди на припреми усменог излагања, рачунајући на импровизацију приликом прика-

151 ПЕДАГОГИЈА И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ 151 зивања слајдова, а то се одражава у неспремном предавању које обилује нејасноћама и нелогичностима, што је велика препрека у разумевању новог градива за ученике. Неспремност предавача се огледа и у томе што не по зна је цео са др жај свих слај до ва и не си гу ран је у оно што сле ди. Задатак наставника је да обезбеди сталан ток предавања, јер се већ код објашњења текућег слајда прави темељ за слајд који следи. Припрема часова помоћу ППТ презентације чврсто је повезана са процесом тематско-часовног планирања. Решавањем појединих дидактичких задатака, процес предавања и учења растављамо на потпроцесе. У оквиру тема, дидактички задаци следе један иза другог, делом следећи унутрашњу логику градива, делом следећи логику овладавања сазнањима. У окви ру јед не те ме мо же да се ко ри сти кла си чан низ ди дак тич ких задатака: обрада новог сазнања примена сортирање проверавање (Gagne-Briggs, 1987). Управо зато, приликом планирања садржаја пројекције слајдова, треба узети у обзир следеће: особеност теме датог предмета или градива (нпр. богатство појмова, приоритет развоја способности, тј. емпиријска или практична садржина градива); структуру дате теме или градива (нпр. разумевање основних структуралних принципа градива, приказ логике); доминантан дидактички задатак, ниво развоја ђака у оквиру одељења (постојеће знање, способност, понашање); могућност корекције развојних особености ђака; применљиве предавачке стратегије и стратегије учења (нпр. индуктивна или дедуктивна обрада градива, алгоритмизација, круг проблемског решавања); педагошке и психолошке принципе, кибернетске законе учења (понављање, сличност, трансфер, појачање позитивности, мотивација) (Suplicz, 2007); наставничка методичка збирка (нпр. могућност флексибилне прилагодљивости на различите педагошке ситуације). ППТ презентације углавном употребљавамо за обраду нових сазнања и током систематизације решавања дидактичких задатака. Циљ овог текста јесте упознавање са различитим техникама презентирања, али сматрамо важним да истакнемо и напоре око повећања активности ученика у обради новог сазнања. Неизоставан услов за доживотно учење је и способност оспособљавања ученика за самостално стицање сазнања. Одговарајуће методе за развој истих треба инкорпорирати у оквире традиционалне кабинетске наставе.

152 152 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ Пла ни ран и ре а ли зо ван час, у ма њој или ве ћој ме ри, мо гу да се раз ли ку ју. Ово мо же да има низ узро ка, нпр. нео п ход но зна ње за обра ду гра ди ва оде ље ња мо же би ти мањ ка во, или ве ћи на уче ни ка ни је раз у ме ла гра ди во за пред ви ђе но вре ме; за то је би ло по треб но до датно об ја шње ње, тј. уче ни ци су по ста вља ли пи та ња у ве зи са гра ди вом. Све ово, на рав но, зах те ва од го ва ра ју ћу флек си бил ност и спо соб ност пред ви ђа ња код на став ни ка. За то је до бро има ти у ре зер ви још јед ну по моћ ну ски цу, ко ја по др жа ва дру га чи ји при ступ да том про бле му, а ко ју по по тре би мо же мо при ка за ти. Што се бро ја слај до ва ти че, може се са ста ви ти оп ште пра ви ло да за 45 ми ну та ча са, узевши у об зир го рена ве де но, тре ба (25-30)±3 слај до ва. Од ових слај до ва, пр ви слајд или пр ва два са др же си сте ма ти за ци ју да тог школ ског ча са, а по следња два си сте ма ти за ци ју ре че ног. Ови слај до ви по ма жу и уче ни ци ма да фор му ли шу сво ја пи та ња. Не ки слај до ви су у чвр стој, ме ђу соб ној, ло гич кој по ве за но сти из ме ђу ко јих пре лаз чи ни усме но пре да ва ње настав ни ка. Уоп ште но гле да но, на јед ном слај ду тре ба да бу ду при сут не јед на до две тврд ње и уз њих сли ка са об ја шње њем, та бе ла, на бра ја ње, ани ма ци ја итд. Ако су на јед ном слај ду је дан по ред дру гог сме ште на два на бра ја ња, две сли ке итд., он да је наш циљ њи хо во упо ре ђи ва ње и от кри ва ње њи хо ве по ве за но сти. У то ку пре зен та ци је, на став ник тре ба да оства ри стал ни кон такт очи ма са уче ни ци ма. Че ста гре шка је да окре ће мо ле ђа уче ни ци ма, по ка зу ју ћи пр стом на плат но или не пре кид но гле да мо у екран рачу на ра. За фо ку си ра ње по гле да уче ни ка мо же да се ко ри сти па ли ца (др ве на или ла сер ска). У да љин ске упра вља че су ма хом већ угра ђе ни ла сер ски по ка зи ва чи, као и кон тро ле за упра вља ње над слај до ви ма. За упра вља ње слај до ви ма мо же мо ко ри сти ти та сте ре за по ме ра ње кур со ра, та сте ре PgUp, PgDn или та стер за раз мак, али је та да настав ник при си љен да об ја шња ва сто је ћи по ред ра чу на ра. Ни је срећ но ре ше ње и че сто ко ри шће ње ми ша у то ку це лог ча са, пра вље ње кру гова кур со ром јер са овим опа да кон цен тра ци ја па жње, а че сто је и проме на слај да про бле ма тич на. Упо тре ба ми ша у то ку об ја шња ва ња ни је нај бо ље ре ше ње ни због не пра вил ног (по гу ре ног) др жа ња на став ника. Ни је свр сис ход но при ка за ти цео са др жај по је ди них слај до ва одјед ном. Не ки објек ти (нпр. на бра ја ња, сли ке) мо гу се и по је ди нач но при ка за ти али то че сто зах те ва ин тер ак ци ју на став ни ка. Прак тич ни је је про ме ну слај да вр ши ти да љин ским упра вља чем. При ли ком из ра де пре зен та ци је, че ста је гре шка пре те ра не упо тре бе атрак тив них анима ци ја, нпр. зву ка до бо ша, ко че ња, упли ва ва ју ћих тек сто ва. У том слу ча ју, атрак ци ја од вра ћа па жњу уче ни ка са ма те ри ја ла ко ји се презен ту је.

153 ПЕДАГОГИЈА И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ 153 Пројекција слајдова може бити линеарна, разграната или комбинована. Комбиноване структуре употребљавамо, на пример, ако желимо да прикажемо тродимензионални просторни координантни систем просторне геометрије. На првом слајду задајемо наслов, након тога набра ја мо вр сте, а потом сва ку вр сту на 3 до 4 слај да пред ста вља мо кроз њихове најважније карактеристике. Навигацију задајемо помоћу хипервеза или помоћу акционих тастера. Помоћу њих приказујемо одговарајуће слајдове (разграната структура). Након тога можемо прећи на други од система пројекција, тј. на слајд карактеристичан за његов приказ. Приликом овог решења комбиновали смо разгранату и линеарну структуру. Аутоматски приказ слајдова, са временски предодређеном променом слајдова, углавном се користи код линеарне структуре. Ово не би требало употребљавати у току наставе. Довољно је једно питање ученика па да већ испаднемо из унапред испланираног ритма предавања и имаћемо више проблема, него користи. Може бити корисно, углавном на радним састанцима, наставничким већима, где не смемо нарушити расположиви временски оквир. Код кре и ра ња слај да, бит но је ре ћи не што и о пла ни ра њу из гле да екра на, ускла ђе но сти бо ја, о при мен љи вим ти по ви ма сло ва (фон то ва) и њи хо вим ве ли чи на ма, о ди мен зи ја ма сли ка, итд. Ако ова пра ви ла не узме мо у об зир, мо же мо до ћи у при лич но не при јат ну си ту а ци ју. На - име, до бро осми шље на и му ко трп ним ра дом из ра ђе на пре зен та ци ја код ку ће мо же из гле да ти ре пре зен та тив но али на сам дан пре зен това ња, због ло ше иза бра них бо ја, мо же би ти не чит ка или чак у не ким де ло ви ма и не ви дљи ва. При ли ком пра вље ња слај до ва ни је свр сис ходно за јед но упо тре бља ва ти зе ле ну и пла ву бо ју, тј. жу ту и цр ве ну. Цр на под ло га чи ни из ра жај ни јом бе лу и жу ту, док се на бе лој под ло зи чи ни ду бљом цр на и пла ва. Си ва под ло га, због сво је не у трал но сти, ис ти че бо је. Би ра ње бо ја олак ша ва упо тре ба кру га бо ја, ко ји при ка зу је бо је које се ме ња ју кон ти ну ал но. На кру гу бо ја мо же мо ви де ти где се на ла зе глав не и ком пле мен тар не бо је и мо же мо да раз у ме мо и њи хов уза јамни од нос. Тре ба да се тру ди мо да по стиг не мо што ве ћу раз ли чи тост ути ца ја при ме ње них бо ја по за ди не и тек ста, што пред ста вља кон траст бо ја. Код бирања боје на слајдовима, морамо имати на уму следеће смернице: За једну презентацију треба употребљавати само један шаблон (ди зајн) ко ји је са што ма ње пре ла за бо ја;

154 154 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ Боје слајдова и текста не треба користити насумично већ циљно. Кад год је мо гу ће, тре ба из бе га вати упо тре бу ви ше од 4 боје; За позадине користимо боју слабог контраста, нпр. сиву, јер се насупрот ње текст лакше истиче; Живе боје (нпр. црвену) употребљавајмо за истицање и скретање па жње на текст или део сли ке; Приликом избора боје позадине узмимо у обзир могућност да се код употребе неконтрастних боја за подлогу и текст појави ефекат светлуцања (фликер), који нпр. уочавамо када је на плавој позадини бордо текст или обрнуто. Што се тек сту ал них са др жа ја ти че, код слај до ва тре ба оба ве зно из бе га ва ти ис пи си ва ње пу ног тек ста тврд ње у об ли ку це ле ре че ни це. Као и код тра ди ци о нал них школ ских та бли, ППТ пре зен та ци ју употре бља ва мо при ка зи ва њем нај бит ни јих еле ме на та, требало би да се са сто ји из крат ких тврд њи у об ли ку на бра ја ња чи ње ни ца, ски ца и шема... Је дан слајд тре ба да има нај ви ше 6 тек сту ал них ре до ва са макси мал но по 7 ре чи. Ве ли чи на сло ва ко ја се ко ри сти на слај ду пот пу но се раз ли ку је од уре ђи ва ња тек ста за штам па ње на ли сто ви ма А4 форма та ов де сло ва ве ли чи не pt сма тра мо ма лим (1μt 0,35 mm). Пред ла же мо сло ва ве ли чи не pt за текст на слај до ви ма, а још и ве ћа за на сло ве. Не тре ба за цео текст ко ри сти ти ис ко ше на или ве лика сло ва, јер их је те шко чи та ти, већ са мо за на гла ша ва ње по је ди них еле ме на та тек ста. За истицање текста препоручује се примена друге боје, узевши у обзир однос боја позадине и боја, или подебљани тип слова (енг. Bold ). Подвлачење употребљавамо углавном у хипертекстовима, чија је боја јединствено плава. Употребљавајмо сансериф (оне без стопала) врсту фонтова уместо сериф фонтова (са стопалима). У ту категорију фонтова коју треба употребљавати у ППТ презентацијама спадају нпр. Ariel, Tahoma и Verdana, а у ову другу коју не треба користити у презентацијама спадају Times New Roman и Courier New. Свако набрајање и раздвајање чињеница и теза набрајањем има значајну улогу у изради слајдова, а између ставки у набрајању треба направити раздвајање повећањем прореда између или употребом друге боје. Ни у приказивању знакова за набрајање не треба претерати са употребом анимација и звукова (бумеранг, улетање, звук кочења и бубњева итд.) У то ку из ра де пре зен та ци је, ва жну уло гу игра пред ста вља ње та бела и гра фич ких цр те жа где та ко ђе те жи мо јед но став но сти и пре гледно сти.

155 ПЕДАГОГИЈА И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ 155 Подела учесника у дневном образовању по години живота ( ) Године живота Тип школе Основна школа Занатска школа Средња школа Непрегледан табеларни приказ података Подела учесника у дневном образовању по години живота ( ) /изражено у хиљадама/ Године живота Тип школе Основна школа Занатска школа Средња школа Прегледан табеларни приказ података Циљ цртежа или табела је да што детаљније, прегледније прикажу не ки прин цип, алат, уре ђај или мо дел и да бо ље об ја сне ис каз и да помогну ученицима да га схвате. Уз помоћ таквих слика, поређаних по добро осмишљеном редоследу, можемо представити неки процес или фа зе у том про це су, ка да је до зво ље но при ка за ти и две-три сли ке на једном слајду (ако нису сувише умањене и недовољно јасне и видљиве). Приликом уклапања слика и скица у презентацију, треба обратити пажњу на ди мен зи је ако на слај ду тре ба да бу де и тек сту ал них ин фор мација, тада по страници никако не треба уклапати више од једне слике. Представљање појединих фаза на слајдовима, један иза другог, личи на анимацију и има сличан ефекат. Код анимација и слика можемо употребљавати следећа средства за истицање важности и одвајање: другачија линија, боје карактера, боје испуне, другачије врсте линија, дебљине. Анимацију често употребљавамо када желимо да прикажемо временску димензију процеса или структуру исказаног садржаја. Конструкције и доказе је тешко приказати помоћу ППТ презентација, за то слу жи та бла, или се ко ри сти мо гућ ност цр та ња по ППТ слај ду, ко ја је комфорно употребљива уместо табле када наставник има таблет рачунар. Постоји правило по којем човек гледа и анализира слику, утврђено 60-их година (истраживање о уређењу излога радњи), типично кре-

156 156 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ тање очију и анализа видљивог у зони видног поља човека је у облику ла ти нич ног сло ва Z по глед по ла зи од ле вог гор њег угла пре ко де сног гор њег угла и сре ди не вид ног по ља на ле ви до њи угао и за вр ша ва се у де сном до њем углу. Из овог сле ди да нај бит ни је еле мен те слај да тре ба ста ви ти у ле ви гор њи угао, а нај ма ње бит не у де сни до њи угао. Обележавање слајдова редним бројевима доприноси добром временском планирању и добро је задати га у облику: актуелни слајд/укупан број слај до ва. На кра ју да скре не мо па жњу на још не ке мо гућ но сти: са интернета је могуће преузети велики број бесплатних шаблона за слајдове; на интернету постоји безброј форума и на њима можемо доћи до корисних информација у вези са израдом ППТ презентације и примене; ако желимо да готова презентација буде доступна и ученицима, онда је отпремамо и делимо (нпр. преко Microsoft Live usluge Sky Dri ve ). У овом поглављу смо се бавили оним комуникационо-техничким и педагошким, приказно-планирајућим аспектима које смо сматрали важним приликом планирања ППТ презентација. Битан елеменат компетенције предавача јесте састављање презентације, руковање техничким уређајима (лаптоп, пројектор) и само презентовање тј. одржавање предавања. Не треба заборавити да употреба модерних техничких уређаја помаже у припремању предавања, али је првенствено потребно да настав ник бу де при пре мљен за час и да уме да на кре а ти ван на чин пре не се знање.

157 ПЕДАГОГИЈА И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ Електронска табла * У савременом научно-образовном друштву један од основних друштвених захтева је да се и школе прилагођавају захтевима овог доба, да примењују савремене информатичке инструменте који ефикасно потпомажу процес наставе/учења. Национални развојни план програма школе у 21. веку помаже образовним институцијама да одговоре новим захтевима. Као резултат програма, оне опремају половину учионица новом, изузетно свестраном опремом: електронском таблом (е-таблом). По сто ја ње ове опре ме је дан је од бит них зах те ва на пу ту ка успе ху и ефи ка сни јој шко ли. Још јед но слич но, ако не и бит ни је пи та ње јесте да ли су и педагози припремљени за примену једне овакве новине, да ли су им ја сни по ста вље ни ци ље ви, да ли по зна ју и да ли су спо соб ни на примену метода које афирмишу педагошке предности једне интерактивне табле. Наредни редови обухватају ставове везане за ову тематику, као и основне чињенице на путу ка успеху и, надам се, деловаће мотивишуће на примену и упознавање са е-таблама. Место примене У државама у којима се већ увелико примењују ова наставно-технолошка помагала, детаљно су анализиране предности е-табли и њихов утицај на наставно-научне процесе. Све ове резултате смемо анализирати и при хва ти ти са мо ако узме мо у об зир и осо би не, зах те ве, као и недостатке домаћег образовног система. Само тако можемо добити реалну сли ку о то ме шта ће се де си ти ка да се ова по ма га ла по ја ве у ве ли ком броју у установама унутар нашег образовног система, на јесен и про ле ће го ди не (овај чла нак је пи сан го ди не). Ово су нај битније разлике у односу на место примене: (1) Опремљеност система школства. Код позитивних интернационалних примера, најчешће су ИКТ средства стигла у богатије, боље опремљене школе, где е-табле нису користили са неком посебном пажњом, већ као и оста ла обич на на став на сред ства. (2) Разлике у методичкој култури. У домаћем, превасходно фронтално-методичком образовном окружењу недостају оне педагошке методе (кооперативно учење, радионица, пројектни радови) које у основи могу искористити предности које се крију у наведеним уређајима. (3) Неразвијене ИКТ компетенције наставника. Иако је присутан значајан напредак на пољу примене школског рачунара, наши показатељи су и даље далеко у односу на искуства наставника из развијених држава. Главни проблем је да, иако наши педагози поседују примењена информатичка 1 знања, они рачунаре на часовима не користе. * Аутор: Пе те Ба лаж

158 158 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ (4) Разлике у развоју ИКТ компетенције ученика. У више држава, пренос информатичких сазнања, ИКТ компетенција, основно информатичко описмењавање је основни развојни циљ, који се не манифестује кроз је дан пред мет (код нас ин фор ма ти ка), већ као основ на област развоја компетенције, тј. да скоро сви педагози користе рачунаре на часовима, а да информатичка помагала нису сакривена у информатичким лабораторијама, већ она чине саставни део учионица, које се затим користе за рад у групама или у значајној мери као индивидуалан диференцијалан рад ученика на часовима. У односу на интернационалне примере, не разликује се само место примене уређаја већ и начин њиховог увођења. У највећем броју држава десио се спонтан развој, тј. институције образовног система су самоиницијативно куповале уређаје. Код нас, координисаним развојем, у оквиру централизованог програма, институције стижу до е-табли за врло кратко време. Као резултат програма се брзо смањује заостајање, али треба узе ти у об зир и да се вре ме за при пре му на став ни ка и фор ми ра ње њиховог става (приступа) значајно смањио. У складу са горенаведеним околностима, неопходно је да се експлоатација уређаја одвија по јасно дефинисаном плану што на нивоу образовног система, што институција, што на индивидуалном нивоу. У супротном случају сам процес увођења ових уређаја може резултовати неуспехом. Нема лаког пута Међу три најважнија циља код увођења е-табли налазимо: (1) поспешивање обнављања методичке културе; (2) ублажавање заостајања неразвијених школа, територија; (3) ослобађање ИКТ културе из ропства информатичких лабораторија. Да би достигли наведене циљеве, мора се победити страх од примене информатичких средстава који се јавља код већине наставника. Институционално треба решити да примена ових уређаја буде лака и постане свакодневна. Такође треба обезбедити да колектив наставника буде у међусобној сарадњи и уврсти е-табле у свакодневну рутину. Након анализа увођења е-табли, препознато је неколико фаза примене уређаја. У првом контакту, наставници е-табле користе као пројекторско платно. Применом већ уходаних презентацијских софтверских решења, главна функција табле постаје приказивање садржаја. Ако се на овом нивоу стане са начинима примене табле, онда е-табле неће испунити своју улогу као катализатори обнављања методичке културе. Чак напротив, утврдиће примену фронталне наставе. У следећем кораку, тек након обуке наставника о техничким могућностима е-табле, они почињу примењивати и интерактивне функције које табла нуди. Сам почетак

159 ПЕДАГОГИЈА И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ 159 интерактивног рада осликава се на почетку са упознавањем, затим са манипулацијом објеката и са заједничким стварањем знања. Педагози су у овом моменту одушевљени позитивним резултатима које уређаји постижу у мотивисању деце. Углавном се њихово одушевљење манифестује претераном употребом уређаја, што се види и на часовима који обилују наставним материјалима без јасних педагошких циљева. Тек након претходних фаза, обликује се крајњи став наставника, где се њихова пажња усмерава ка примењеним методама, само планирање се окреће јасним педагошким и васпитним циљевима. Ту се јавља и могућност испробавања и потпуне примене још непознатих, сложених педагошких метода било у животу наставника или саме институције. Процес примене и усвајања е-табле је посебан процес којим ће сваки корисник проћи на својствен начин. Шта можемо очекивати од примене е-табли? Најчешће примећена последица примене е-табли је подизање нивоа мо ти ви са но сти уче ни ка. Од зив је им по зан тан уну тар сва ког оде љења. Ме ђутим, подизање мотивационог нивоа је прилично кратког даха. Ако након првобитног одушевљења наставник не прикаже остале позитивне педагошке вредности уређаја, разочарање које следи падом мотивације може одбити кориснике од даље примене. Педагози, који већ примењују различите наставне технологије, често истичу интегрисане осо би не е-та бле у пр ви план. У то ку ње не при ме не не ма по тре бе за коришћењем пројектора, графоскопа, табле, цд и видео уређаја. Све мултимедијалне уређаје проналазимо интегрисане на једном месту. Педагози који поседују шира методичка знања лакше препознају методичке могућности које табла крије. Наставници који често користе практикуме, свеске за вежбе и радне листе, лакше примећују предности које та бла ну ди у то ку ра да на ча су. Оне ко ле ге ко је че сто прак ти ку ју рад у пару или у групи, сматрају е-табле на релацији наставник-ученик и ученик-ученик главном предношћу. А саме презентационе предности е-табле истиче сваки његов корисник. Ако по тра жи мо по зи тив не при ме ре при ме не уну тар струч них пред ме та, до би ће мо још за ни мљи ви је слу ча је ве. У слу ча ју ма те ма тике, ње на нај ве ћа пред ност је лак ше при ка зи ва ње ап стракт них пој мо ва и ма ни пу ла ци ја њи ма, што се под руч ја исто ри је ти че, е-та бла мо же зна чај но ви ше да ти у обла сти ис тра жи ва ња из во ра у од но су на до сад по зна те ме то де. Код при род них на у ка, сло же не про це се мо же мо прика зи ва ти ин тер ак тив ним ани ма ци ја ма, из во ђе ње вир туел них екс пе риме на та, при ка зи ва ње си му ла ци ја, у обла сти књи жев но сти за јед нич ка ана ли за пи са ног ма те ри ја ла ну ди но ве мо гућ но сти, а код умет нич ких

160 160 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ ра до ва ла ка пре зен та ци ја раз ли чи тих ин тер пре та ци ја чи ни нај ве ћу пред ност. Практични савети директорима установа Припремите се и формирајте малу групу наставника за прихватање е-табли. За то је најбољи начин ако сами посетите неколико презента ци ја или се упи ше те на не ки од акре ди то ва них про гра ма, где ће Вас са практичне стране упознати са овим уређајима. Постоји више типова и произвођача уређаја. Процените шта је тачно потребно Вашој школи. Ради се о скупоценој опреми. Ова инвестиција ће се исплатити само ако се сва ког да на ко ри сти на што је мо гу ће ви ше ча со ва. Ме сто е-табли је у учионици! Не постављајте је у посебну просторију где ће уз потешкоће улазити одељења и на тај начин је моћи користити и није препоручљиво да се е-табла постави у лабораторију за информатику. У оној учионици у којој ћете користити е-таблу, за почетак је довољан само један рачунар на који се прикључује е-табла. Највероватније ће ваша установа у првом кругу добити само неколико, две-три е-табле. Ако искористите прилику, можете пуно помоћи вашим колегама педагозима. Домаћи и инострани примери говоре исто, ипак треба донети тешку одлуку и одабрати мањи скуп наставника који ће после у раду уско сарађивати и прихватиће обавезу да, у току једне школске године, сваки дан користе активне табле, међусобно се потпомажу и деле искуства. Нека, на пример, одељења трећег разреда добију уређаје или сви кабинети историје! Суштина је да наставници, који користе уређаје, уче један од другог, да постоји могућност међусобног дељења задатака, наставног материјала који су сами припремили или искустава која су стекли. Иако ваша одлука не одговара онима који нису успели да користе уређаје у првом кругу, предности које проистичу из будуће уске сарадње корисника оправдавају непријатности, а за следећу годину остаје могућност замене или куповине нових табли. Преносива решења су непогодна, а такви уређаји се могу пре времена покварити. Е-таблу, са пројектором и рачунаром, треба монтирати трајно на зидове. Овако се значајно упрошћава свакодневна примена и значајно се смањује могућност појаве кварова. Размислите и о могућем замрачењу просторије која је неопходна за примену пројектора. Један модеран пројектор, са осветљењем од бар 1500 lumen, не изискује потпуно замрачење, остаје довољно светлости за хватање белешки, за контакт са очима полазника и за одржавање реда у просторији. Сва досадашња истраживања било домаћа или инострана посебну пажњу посвећују стручности. Обратите посебну пажњу да, у складу са знањем и стеченом праксом, сваки члан наставничког већа добије могућност похађања одговарајућих курсева.

161 ПЕДАГОГИЈА И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ 161 Курсеви, поред техничких сазнања, морају показати и методичке основе, могуће наставне материјале и садржаје. Е-та блу! Али ка кву? Ово питање може деловати небитно и тако далеко, али није тако. На палети наставних средстава у Мађарској налази се прегршт уређаја који се сви понаособ зову интерактивним таблама, а с друге стране ни не личе међусобно. Постоји неколико врста интерактивних табли. Битно је да се снађемо међу њима, да нађемо управо ону која одговара нашим прохтевима, јер у супротном набавка скупоценог наставног материјала неће довести до решења наших практичних захтева. Многи од нас су принуђени да, само на основу презентације производа, створе слику о активној табли. А створена слика је лажна. Сваки трговац истиче посматрајући са свог гледишта предности свог производа а врло ретко признаје да постоје и неки други уређаји са различитим концептом рада. Одаберимо тип уређаја који највише одговара нашим прохтевима. Погледајмо, дакле, који типови уређаја постоје и како се могу применити? Мобилне табле захтевају значајне монтажне радње Код појединих типова уређаја, главно питање је да ли се стварно ради о интерактивној табли или само о белој табли са причвршћеним сензором. Ове задње поменуте уређаје зовемо виртуелним или мобилним та бла ма. Пред ност им је у ла ко ћи пре но ше ња и на пр ви по глед су јефтиније у односу на праве интерактивне табле. Међутим, ако у обзир узмемо и саму белу таблу, цена није више тако примамљива. У свакодневној употреби, радови око склапања-расклапања, постављања-пакова ња пред ста вља ју то ли ки труд, да ни је ни чу до ако се вир туел не та бле ускоро нађу на дну фиоке и само у изузетним приликама нађу своју примену. Овако никада нећемо упознати праве предности активних табли у свакодневној употреби. Ове мобилне уређаје препустимо нашим путујућим колегама којима није проблем да своје скупоцено време уложе у монтажу наставних уређаја. Интерактивна табла Примена је исто тако једноставна као код рачунара у свакодневици. Права интерактивна табла је грандиозна презентациона површина, која сензоре крије у себи. Помоћу ње, пред одељењем можемо управљати ра чу на ром ко ји је по ве зан на њу и на тај на чин ис ко ри сти ти све њене предности. Уз помоћ пројектора, слика са рачунара се пројектује на та блу, ко ја је осе тљи ва на до дир, и спо соб на је да осе ти где смо до-

162 162 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ дирнули њену површину, кликнули на њу. Фиксно монтирајте таблу и пројектор у учионици и за њену употребу није потребно ништа осим укључивања. Овако ће нам на сваком часу помоћи! Предности тврде табле Постоје два типа правих, интерактивних е-табли. На додир осетљиве тзв. ме ке та бле (софт-борд) и твр де та бле (хард-борд). Ен гле ски називи су јако погодни и лепо предочавају њихову разлику. Површина меких табли је мекана, садржи мноштво микропрекидача, њом се управља на до дир пр ста или би ло ког ала та, као код екра на осе тљи вих на до дир (енг. Тouch Screen). Твр де та бле су, у од но су на прет ход не, зна чај но издржљивије, поседују тзв. вечну површину и њом се управља посебном оловком која се испоручује са њом. Поменуте табле много боље подносе свакодневну школску примену. Приликом њиховог случајног додира у току часа или у току писања наслоњена рука неће направити пометњу и покварити чари интерактивног часа (у случају софт-борд табли, рачу нар ће све ове рад ње сма тра ти кли ком на по вр ши ну). Ме ђу оста ле предности тврдих табли напомињемо да успешније одбијају светлост, и пошто не садрже покретне делове, практично су неуништиве. Површи на им је ско ро пот пу но не са ло ми ва, не тре ба се пла ши ти да би се за време одмора оштетиле. У свакодневној школској употреби најбоље се показују тврде табле, додатно су им и цене прихватљивије у односу на варијанте осетљиве на додир. Та бла и софт вер Свакодневну употребу активних табли не одређује само физичко постојање уређаја. Поред сваке интерактивне табле прилаже се и тзв. софтвер за таблу, помоћу ког можемо сами израдити интерактивне часове. Применљивост софтвера за таблу може да се значајно разликује код појединих модела. Постоје произвођачи који већ годинама развијају ове производе, примењујући искуства стечена у огледним школама и осталим експерименталним окружењима. Док други, нажалост, не обраћају па жњу на овај сег мент сво јих про из во да. Рас пи тај мо се о свему овоме на интернет презентацији произвођача, код саветодавних органа школа, на интернет форумима. Разлика може постојати не само у функцији софтвера за таблу, већ се углавном поред софтвера добије и једна мултимедијална збирка, која садржи слике, позадине, анимације и у појединим случајевима чак и комплетне наставне јединице. Наравно, постојећу колекцију слика можемо и ми проширивати у току рада, а једна редовно освежавана датотека слика нам значајно може помоћи у свакодневном раду.

163 ПЕДАГОГИЈА И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ 163 Интерактивна табла у настави Примери примене интерактивних табли Најбитнија особина добро изабране активне табле је да се не истиче у шко ли. Ко ри сти се у шко ли на при ро дан на чин по пут обич не та бле или географске карте. Уједно, приметићемо да ће створити нове могућности за мотивацију ученика, за примену педагошких метода око активности ученика и првенствено ће је сами ученици све више признавати и це ни ти. Да кле, вре ди ис про ба ти, иако се код нас сма тра но ви ном, у много држава је већ прихваћено наставно средство која се сматра основном опре мом учи о ни ца и то не слу чај но. Коришћење интерактивне табле је изузетно једноставно. Много лакше је савладати рад са њом него користити један мобилни телефон, дакле свако ће се лако снаћи. Њихова примена помаже ширењу ефикасних педагошких метода, повећава ефикасност саме школе, а успех углавном зависи од посвећености наставника који користе уређај. Дакле, наш најважнији циљ практично постаје мотивација и подршка педагозима у свакодневном раду са њима Обрада наставне јединице методом анализе случаја коришћењем * интерактивне е-табле Један од највећих изазова који се постављају пред педагогију је образовање 1 методом анализе случаја. Ђаци у дијалоге улазе са великим * Аутор: Фе ренц Ма ко

164 164 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ одушевљењем, користећи интуицију, док наставник који предаје овим методом учење подстиче доживљавањем откривања. Овај метод је много захтевнији од класичног који је базиран на предавањима, али су и резултати много бољи. Метод анализе случаја подстиче на расправу о правим животним ситуацијама и то таквим с којима се искусни стручњаци често срећу. Овај метод може послужити и као пример за ученике у ситуација ма ка да они тре ба да ре ше не ки про блем или да до не су од лу ку, што олакшава стицање теоријског знања, а потом и свакодневни рад. Анализа случаја се заснива на стварним догађајима, а проучавање овог метода служи педагошким циљевима. Применом овог метода у учионици се појављују елементи нашег стварног живота, дакле ученици уз навођење наставника раде на решавању правих проблема. Настава заснована на овом методу подразумева активно учешће на часу и стицање практичних искустава, за разлику од класичних метода наставе. Анализа случаја, расправа, подстиче методе као што су објашњење спојено с предавањем или показна вежба. Дати случај постаје средство расправе и стицања знања и искустава. Анализе случајева подразумевају опис тих случајева и питања која треба расправити. Наставничка упутства везана за поједине случајеве можемо придружити ранијим помоћним средствима. Уз помоћ истицања одговарајућих метаинформација могу се идентификовати и открити случајеви који су слични различитим задацима и ситуацијама учења. Овај текст ће представити четири општа типа анализе случаја. Један тип бисмо могли назвати анализом која ће тек бити вреднована (субјекат група, случај, ситуација, организација итд.). Постоје три врсте случајева који су повезани са оваквом информацијом: специјални случајеви, који су различити од типичних, критични случајеви и парадигматични случајеви (омогућавају промену парадигме). Овај тип описује шта су у датом случају урадили стручњаци, а најважнији циљ разговора у учионици је процена да ли је поступак био одговарајући. Коришћењем интерактивне табле поступак процене и поступак одлучивања приказује се структурисано и на очигледан начин. Раз во јем ин фор ма ци о но-ко му ни ка ци о них мре жа се у про цес наста ве мо гу укљу чи ти и све жи струч ни ма те ри ја ли ко ји ни су пи са ни са ци љем обра зо ва ња, за тим ми шље ње уче сни ка струч них фо ру ма, стру ч но зна ње из дру штве ног окру же ња шко ле (ро ди те љи, на став ни ци прак тич не на ста ве, струч ни парт не ри, шко ле ко је са ра ђу ју са да том шко лом). Дру ги тип ана ли зе слу ча ја по знат је као ана ли за на кон ко је ће усле ди ти ре ше ње про бле ма или до но ше ње од лу ке. На и ме, уче сни ци се су о ча ва ју са од ре ђе ним про бле мом, а си ту а ци о на ве жба их при сиља ва да узму у об зир мо гу ће ре ак ци је и од лу ке ко је би до не ли као и ко-

165 ПЕДАГОГИЈА И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ 165 ји би ак ци о ни план са ста ви ли. Уче ње са ци љем мо ти ви ше ђа ке, пру жају ћи им мо гућ ност да уче пу тем соп стве них ак тив но сти, а сво је зна ње раз ви ја ју гре шка ма ко је по чи не и по врат ним ин фор ма ци ја ма на кон тих гре ша ка. Упо тре ба сред ста ва за по др шку ко ју пру жа веб (по тра га за слич ним слу ча је ви ма, при ку пља ње и об ра да ин фор ма ци ја, сту па ње у кон такт са струч ња ци ма, тра же ње са ве та итд.) при пре ма уче ни ке за об ра ду и вред но ва ње ве ли ке ко ли чи не аде кват них ин фор ма ци ја. Овом стра те ги јом уче ња, у обра зов ном окру же њу ко је је ба зи ра но на ра чунар ској мре жи, пре ста је по тре ба за лич ном ко му ни ка ци јом уче сни ка, то јест ана ли за слу ча ја мо же по ста ти и за јед нич ки про грам не ко ли ко шко ла. На кра ју, по сто ји и тип ана ли зе слу ча ја ко ји се ве зу је за оп ште про це не. На и ме, да те су по треб не ин фор ма ци је, али су оне до ступ не са мо об је ди ње не, па је за да так уче сни ка да од ре де на чин вред но ва ња тих ин фор ма ци ја, да ли има по те шко ћа ко је зах те ва ју мо мен тал ну акци ју, а ако та квих има, шта тре ба учи ни ти ра ди ре ше ња слу ча ја. Овај тип за дат ка пред ста вља про блем у ком плек сном окру же њу. Про блем се по ста вља у кон текст оби ља са зна ња да би уче ни ци мо гли да се ба ве на уч ним ис тра жи ва њем. Исто вре ме но, по треб но је да уче ни ке снаб демо ала том ко ји ће им омо гу ћи ти да се ба ве ова ко сло же ним за да ци ма. Обез бе ди мо им и мул ти ме ди јал не ин фор ма ци је ко ри шће њем ин тер актив не та бле. Ис так ни мо про блем све стра ним и ви зу ел но при јем чи вим пред ста вља њем, при то ме се при ла го ђа ва ју ћи по тре ба ма уче ни ка ко ји има ју раз ли чи т стил уче ња. Тре ба обез бе ди ти и све стра ну струч ну помоћ да би олак ша ли од го ва ра ју ћи тран сфер зна ња. Бит но је на гла си ти по ве за ност по је ди них де ло ва гра ди ва. Упо ред ном ана ли зом слу ча ја не те жи мо узи ма њу узо ра ка из по је ди них до га ђа ја (са ци љем уоп шта ва ња у слич ним слу ча је ви ма), већ нам је на ме ра упра во су прот на да систе мат ски упо ре ди мо по сма тра не ал тер на ти ве и ана ли зи ра мо раз ли ке у при сту пу по је ди ним пи та њи ма. Ме тод ана ли зе слу ча ја пре све га под сти че уче сни ке да про чи та ју сва ку ана ли зу слу ча ја и да раз ми сле о њој. Уче сни ци тре ба да фор мули шу про блем, да од ре де ко је су ал тер на ти ве, да ана ли зи ра ју по дат ке, да до не су од лу ку и да ски ци ра ју ак ци о ни план (по сту пак ре ша ва ња про бле ма, ко ра ке, ал тер на ти ве и про це не тих ал тер на ти ва мо же мо пред ста ви ти на ин тер ак тив ној та бли, а ко ри шће њем ви део функ ци је мо же мо сни ми ти и цео про цес уче ња ра ди оп ти ми за ци је ме то до ло шке об ра де или за јед нич ког вред но ва ња од стра не ко ле га на став ни ка). Да би не ко ово до бро са вла дао, мо ра да се ужи ви у од ре ђе ну ствар ну ситу а ци ју, уло гу. У сва кој кон крет ној ана ли зи слу ча ја нај ва жни ји аспе кт про гра ма је сте фор ми ра ње соп стве ног ста ва. Ако се не ко ме ис кри стали ше став, он да ће та осо ба и лич но уче ство ва ти у раз го во ри ма и би ће

166 166 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ из у зет но за ин те ре со вана. Ти ме ана ли за слу ча ја омо гу ћа ва про ду бљено уче ње. Ана ли зе слу ча ја се оства ру ју етап но: пр во у не фор мал ним гру пи ца ма ко је на зи ва мо гру па ма за уче ње или рас пра ву, а по том у фор ми за јед нич ког ра да у учи о ни ци у пра вил ним вре мен ским ин терва ли ма, ка да се по дроб но ана ли зи ра став и про це на сва ког уче сни ка. Глав ни циљ ова квих до го во ра је да се слу чај ко ји се ана ли зи ра осве тли из свих мо гу ћих угло ва: чи ње ни це, прет по став ке, ал тер на ти ве и послед њи ко рак. Си гу ран сам у то да ће те и ви до жи ве ти ова кве до го воре као ве о ма за ни мљи ве и при ме ти ти да се об ра ђу је ши рок ди ја па зон те ма, ста во ва итд. Пр ви циљ на став ни ка то ком ова квих до го во ра је да при ку пи и на ин тер ак тив ној та бли при ка же по је ди нач на и груп на мишље ња, а за тим да по мог не у су ми ра њу рас пра ве и ста во ва. На ин терак тив ној та бли се мо гу пра ти ти про це си ре ша ва ња про бле ма, лич ни учин ци и ре зул та ти груп ног ра да. Ра зно вр сни при каз ал тер на ти ва и де таљ но обра зло же ње по је ди них стра те ги ја ре ша ва ња про бле ма су од ве ли ке по мо ћи уче ни ци ма раз ли чи тих спо соб но сти и сти ло ва уче ња. Ал го рит ми ре ша ва ња про бле ма или из ра да ин ту и тив них ре ше ња мо гу би ти при ка за ни од стра не са мих гру па ко је уче ству ју у рас пра ви. Гру пе мо гу по тра жи ти и ана ли зи ра ти слич не слу ча је ве на ин тер не ту, а сво је ста во ве и ар гу мен те мо гу пот кре пи ти све жим ин фор ма ци ја ма. Сво је ре зул та те мо гу по де ли ти и са дру гим гру па ма, а пу тем ин тер не та мо гу да укљу че у свој рад и струч ња ке. Уло га на став ни ка ни је да као стручњак од ре ди ко ји је став ис пра ван, не го да оси гу ра да у оде ље њу сви (и пре да ва чи и уче сни ци) за јед но уче ству ју и да се та ко омо гу ће уоп штава ња у ве зи с ре ша ва њем про бле ма и да се ство ри склад. Код ова квог ме то да уче ња те шко је да ти од го вор на пи та ње шта сам на у чио, јер је на гла сак на раз ви ја њу струч ног зна ња, на кон цеп циј ским пи та њи ма и на при сту пу, док је зна ње се кун дар но. Образовање методом анализе случаја један је од најзахтевнијих педагошких метода и за ученике и за наставнике. Припрема захтева значај но вре ме и мно го раз ми шља ња. Ђа ци тре ба да се упо зна ју не са мо са чињеницама које садржи дати случај, већ треба и да препознају кључне проблеме, информације потребне за њихову анализу и да пронађу свој пут ка обради информација. Ако при оцењивању велики значај има активно учешће, онда ће учесници посветити додатно време изради страте ги је ка ко да и они узму уче шћа у за јед нич ком ра ду. Припрема је само делић метода анализе случаја. На таквом часу и ђаци и наставници активно учествују у процесу учења. Традиционалне улоге наставника и ђака су занемарене укључујући и све хијерархијске последице. Сами учесници треба да створе окружење које је погодно за уче ње, што зна чи да на став ник тре ба да бу де спре ман да пре пу сти усме-

167 ПЕДАГОГИЈА И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ 167 равање процесом решавања случаја, а да истовремено буде способан да очува услове за учење. Све ово захтева много енергије, јер истовремено треба обратити пажњу на процес (на след активности након дискусије о те ми) и на са др жај (ма те ри ју о ко јој се рас пра вља), што зна чи истовремену емоционалну и интелектуалну повезаност. Интерактивна табла може бити од велике помоћи тиме што ће припремити заједничку активност и визуелизовати њен садржај и тиме омогућити наставнику да се концентрише на интеракције с ученицима. Наиме, наставник који усме ра ва раз го вор тре ба да бу де и про јек тант и усме ра вач и друг ко ји помаже, као и стручни критичар. Стога је на почетку и најкреативнији наставник, организатор групних активности, пун недоумица. Зато након часа треба да се деси размена искустава уз учешће наставника и ученика. Шта смо научили? Како применити научено у другим ситуацијама? И ми наставници треба да разменимо искуства о ономе шта се дешавало на ча су. Да ли је об ра да кључ них прин ци па би ла ефи ка сна? Ка ко смо сарађивали? Шта треба развијати? Пре свега, треба да израдимо сопстве ну ме тод ску ба зу, јер је те о риј ска осно ва још увек тан ка у по гле ду ефеката анализа случаја Веб за јед ни ца и обра зо ва ње * године појавио се нови концепт у стручној литератури везаној за ин тер нет, кон цепт ко ји се оте ло тво рио у ра ду јед не но ве кул туре наставника: као део значајног међународног покрета, који у битноме ме ња све што смо до сад зна ли о ин тер не ту, као и на чи не по на ша ња у овом напредном виртуелном свету. Чланак Стивена Доунса E-learning 2 (Stephen Downes, 2005) убро јио је у рав но прав на на став на сред ства и производе размене социјалне мреже интернета: слике, текстове, слободну поделу звучних записа, нова сазнања на форумима, википедију ( светски лексикон ) која нуди одговоре скоро на сваку тему и слободна је за сва ког да је уре ђу је. Као што се у то ку раз во ја софт вер ских ала та, свака нова верзија обележава одговарајућим редним бројем, тако је скуп производа социјалних интернет решења интегрисана у даљинско учење друге генерације, популарно назван е-учење 2.0 (и назив веб 2.0 у потпуности описује горенаведено). Ако се настанак и рани развој интернета и његових комуникационих сервиса (доба веб 1.0 или тзв. интернет једним кликом миша ) везује за ентузијазам стручњака, технократа, онда опстанак и даљи развој друге генерације интернет сервиса зависи од саме интернет заједнице. Почетком 21. века постало је јасно да ће светска 1 мрежа из информатичког куриозитета прерасти у привредну грану. * Аутор: Андреа Карпати

168 168 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ Група мађарских аутора, радећи на прогнози развоја интернета, веб 1.0 је на зва ла ером мо гућ но сти, веб 2.0 до бом са рад ње а веб 3.0 до бом поузданости (IT3, 2007). По другој дефиницији: веб 1.0 обезбеђује једносмерну, веб 2.0 двосмерну комуникацију, док веб 3.0 већ садржи и извесну интелигенцију. Табела: Главне разлике између старог и новог веба Britanica Online Индивидуалне веб стране Претрага кроз кључне речи Копирања информација са веба Објављивање готових радова веб 1.0 веб 2.0 Уређивање садржаја врши одабрани круг корисника Кључне речи су унапред задате (таксономија) Посећивање страница Развојни периоди Сва права задржана Вредности на мрежи стварају аутори Ауторске комисије врше елиминацију непримерених садржаја Википедија Блог Претрага интелигентним претраживачима који узимају у обзир навике/особине корисника (ово је решење које нагиње интелигентним веб 3.0 решењима) Веб сервиси Учествовање у сарадничком писању садржаја Постоји вики заједница и системи за поделу садржаја Кључне речи проширује заједница тј. било ко од корисника (фолксономија) Синдикација пријава/претплата на одређене садржаје Континуалан развој ( рад у бета верзији ) Подела ауторских права Вредности на мрежи стварају корисници Заједница корисника елиминише непримерене садржаје Наше доба се сматра прелазним јер уједно живимо у културама ближе прошлости: веба 1.0 и већ данас осетном будућом културом веба 2.0. Онај ко тражи наставне материјале, често примећује да су теме сличне али готови производи се разликују. Производе образовне информатике одређују углавном лични захтеви аутора, мало њих обраћа пажњу на могућност поновног искоришћења (овом проблематиком се бави и развојни тим Европског дигиталног образовног портала ). Пуно формата се налази у оптицају и њихово интегрисање, објављивање на јединствен на чин, при лич но је оте жа но. Пут до са др жа ја се још че сто за да је директним путањама (зато веб 1.0 још зовемо и једним кликом миша ),

169 ПЕДАГОГИЈА И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ 169 док примена разних портала за претраживање постаје све учесталија. Код груписања резултата претраге узима се информација о учесталости коришћења (а популарност дате странице може бити и мера њеног квали те та) још ни су узе ти у об зир се ман тич ки аспек ти. Што се ти че це не приступа материјалу, карактеристично је да се примењује модел плаћања фиксне суме, а не плаћање сразмерно стварном коришћењу материјала. Практично све зависи од уредника веб страница великих фирми, јер они одлучују чему можемо приступити. Неким често коришћеним референтним изворима се већ може приступити на интернету (нпр. Britannica Online), али упркос томе можемо рећи да се дигитализација још увек не ра ди до вољ но план ски. У Ма ђар ској још увек ни је зна ча јан садржински допринос материјалима на интернету од стране појединачних корисника и мањих организација, иако већ постоји међусобна размена садржаја. Софтвер који се користи на вебу пише се на различитим платформама оперативних система, а још је ретка појава да софтвер буде независан од платформе (Krauth & Kömlődi). Веб 2.0 се може назвати културом компетентних корисника интернета. Наши ђаци одрастају у овом виртуелном универзуму, користе припадајуће алате, одавде добијају сазнања. Све ово је могуће зато што су потребна информатичка стручност и техничке могућности већ постале масовна појава. Једна од најважнијих карактеристика веб 2.0 је оно што смо у јед ном од прет ход них по гла вља већ по ме ну ли у ве зи лич них простора за учење: променио се смер саопштавања. Док је раније комуникацију између појединца и светске мреже карактерисало читање (упознавање са текстовима које су написали други) и прихватање слика и му зи ке, да нас је све ве ћи удео пи са ња и ства ра ња сли ка и аудио ма теријала. Овај помак је уочљив и у масовним комуникацијама. Наиме, све је већи значај интерактивног слушања радија и гледања телевизије. Гледа лац се укљу чу је у про грам, при том ка же сво је ми шље ње, чак би ра и сле де ћи про грам ски са др жај, а че сто при ка зу је и сво ју про дук ци ју на при мер ве о ма по пу лар ни кућ ни ви део сни мак. Из град ња при ја тељ ских и струч них кон та ка та (енг. So cial Net wor king ) и ин фор ма тич ке по дршке је та ко ђе веб 2.0 тех но ло ги ја. Ова вир ту ел на ме ста за са ста нак мо гу по слу жи ти и у обра зов не свр хе, као оп ци ја за раз ме ну са др жа ја. Што се груп ног уче ња ти че, ко о пе ра тив но уче ње (Ka gan, 2004) и оста ли са раднич ки ме то ди ра да у шко ли (на при мер, про јект ни ме тод, опи сан у овој књизи са информатичког аспекта) веома су погодни за обогаћивање веб 2.0 технологијама. Корисничке заједнице које се спонтано формирају на интернету, и које одржава лично интересовање корисника, контролисане су од стра-

170 170 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ не саме заједнице, дакле и овде постоји сарадничко веб 2.0 филтрирање и тиме заједница чини садржаје поузданим на дужи рок. Наравно, обавеза је поштовање правних прописа који важе у држави власника сервера на ко јем се на ла зи софт вер за упло ад и за пре тра жи ва ње. На сај ту за размену фотографија Flickr, забрањено је постављање порнографских, расистичких материјала, затим и оних који крше право на приватност. Веома је речит главни наслов сајта: Нека твоји снимци буду свима доступни! Разгледај свет. На тој страници можемо правити тематске дигиталне албуме, а фотографије лошијег квалитета можемо поправљати једноставним програмима за обраду слике, а можемо и претраживати туђе албуме и по темама и по државама. Ако, на пример, неки професор географије пожели да подели своје најлепше фотографије са ђа ци ма, а при то ме скре не па жњу и на фо то гра фи је ко је су дру ги начинили на истом месту, то најједноставније може учинити тако што ће отворити фасциклу на Фликeру, а адресу и резултате претраживања може послати ђацима е-поштом (Фликeр нуди и једноставну услугу комуникације и то аутоматско слање циркуларних е-порука). Осим тога, ако смо на ви ше днев ној школ ској екс кур зи ји, на овај сајт ла ко мо же мо поставити фотографије снимљене дигиталним камерама, па колеге и при ја те љи ко ји су оста ли код ку ће већ тог да на мо гу ви де ти сним ке. Flickr софтвер за размену фотографија

171 ПЕДАГОГИЈА И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ 171 Могу се постављати и питања која подстичу самостално истраживање, можемо креирати и збирке задатака са сликама, пошто нам је на располагању више стотина хиљада снимака и то већином без накнаде, једино треба да наведемо извор. (О прописима везаним за интелектуалну својину и лиценци Creative Commons можете прочитати детаљније у књигама IT3 пројекта.) Веома је тешко снаћи се у мору садржаја на интернету, а често немамо времена ни за одређивање њихове педагошке релевантности (о потрази за информацијама, о дигиталном библиотекарству можемо пронаћи занимљиве информације у овој књизи, на пример можемо научити шта значи етикетирање и како одлучити да ли је неки сајт поуздан). Сналажење нам олакшавају посете сајтовима особа са сличним интересовањем и стручном спремом, јер се тамо могу наћи рецензије појединих веб стра ни ца. Del.icio.us веб стра ни ца: интернет софтвер за прикупљање и понуду садржаја Страница del.icio.us је каталог библиотеке за читаоце на интернету, где описне речи, тј. етикете (тагови) креирају сами читаоци. Del. icio.us се може подједнако добро користити и у настави и у усавршавању наставног особља, јер се на том порталу може пратити појављивање нама занимљивог садржаја на интернету, а можемо видети и шта занима оне с којима делимо заједничка интересовања. На овом сајту једноставно размењујемо занимљиве садржаје и коментаре оних који су посетили странице које смо им ми препоручили. Читалац ове књиге, који се тек сад упознаје са информатичком и комуникационом културом, вероватно ће се срести са изразима о који-

172 172 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ ма би се детаљније информисао. Тада му/јој може помоћи лексикон заједнице, википедија, на којој се могу пронаћи и краћа и дужа објашњења појмова. Википедија пружа могућност и за креирање садржаја и то у складу са расположивим временом и стручношћу оних који би хтели да буду аутори. Википедија на мађарском У мађарској википедији се недавно (почетком јула 2008) појавио и стохиљадити појам. 21 Садржаје википедије може мењати било ко и би ло ка да. Из ово га би сле ди ло да је реч о пот пу но не по у зда ном сај ту, али то није тачно. Наиме, постоји волонтерска редакција која исправља грешке, а и сама корисничка заједница је заинтересована за то да откривене грешке не стоје дуго на сајту. Постоји и простор за расправу о функционисању Википедије и о обради појединих тема, а на једној од страница постоји и опција праћења развоја појединих садржаја, тј. како су поједини аутори мењали садржаје (ово нам може дати идеје у вези са социологијом, науком или политичким збивањима). Овај лексикон функционише и као научни магазин, јер се уредници увек постарају да 21 И српска Википедија је добила свој стохиљадити појам крајем године.

173 ПЕДАГОГИЈА И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ 173 се у рубрикама реч дана и слика дана нађу занимљиви текстови и снимци. Неискусан корисник ће добити детаљна упутства, а навигација је потпомогнута софтверским решењима. Ако неко не може да пронађе те му ко ја га ин те ре су је, а ра до би о њој пи сао, на ћи ће упут ство на страници За уреднике почетнике. Природно је да се много садржаја односи на интернет и информационе технологије, а и о вебу 2.0 постоје многе информације. Просветни радници најчешће приступају интернету с циљем приба вља ња не ке ин фор ма ци је. Али се и ме ђу њи ма мо гу на ћи они (а још је више таквих међу ученицима) који се трагајући за занимљивим причама, новим пријатељима неће задовољити безначајним и не увек веродостојним подацима на порталима за дружење, него жуде за занимљивим разговором и евентуално пријатељством са особом која је ту причу испричала. Овакви читаоци су створили сајт Digg! (енг. Dig, што на српском значи копати ), који је такође страница за размену садржаја, Странице заједнице Digg Ту се по темама могу тражити занимљиве приче, можемо да се прикључимо разговору унутар неке групе или заједнице људи које сматрамо себи блиским по интересовањима. Ако ступимо у овај виртуелни клуб, редовно ћемо бити обавештавани о занимљивостима које је група ис ко па ла, јер ће нам е-поштом ре дов но сла ти лин ко ве ко ји во де на занимљиве приче и вести (ова страница је изузетно корисна за наставнике ен гле ског и све оне ко ји би да ко ри сте тај је зик у ко му ни ка ци ји са љу-

174 174 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ ди ма чи ји је ма тер њи ен гле ски). У на шу ли сту за јед нич ких стра ни ца увр сти ли смо и овај нео зби љан сајт и то за то да би на гла си ли: веб 2.0 је про из вод ко ри сни ка а не фир ми, ту се са др жа ји, сре ћом, све че шће фор ми ра ју у скла ду са по тре ба ма љу ди а не по слов ним ин тере си ма. Најважнији утицај који ће веб заједница имати на педагогију вероватно је остварење давнашњег сна: замене улога. Наставник ће коначно постати ментор, а ученик истраживач, спреман на доживотно самоусавршавање. Револуција два тачка један ће у технолошком смислу омогућити да ученик не истражује само у школској библиотеци или на непрегледном вебу прве генерације, него да се информише и уз помоћ ефикасних заједничких страница, при томе размењујући своја искуства са другима. Веб 2.0 је већ створио општеприхваћене, савремене форме самоизражавања. Уграђивање тих форми у образовно-васпитни рад је могућност, а уједно и велика одговорност ШКОЛЕ Вред но ва ње и те сти ра ње зна ња уз по моћ ра чу на ра Мрежно окружење за тестирање, адаптивно тестирање 22 * Оде ље ње се спре ма за про ве ру зна ња ко ја се спро во ди на ни воу це ле зе мље. Ла ни је тре ба ло до не ти две до бре олов ке, се сти у клу пу, узе ти у руке подебелу књигу с тестовима и започети решавање задатака. Решења је требало написати у посебно одређено празно поље или на посебан папир. Ове године је цело одељење отишло у кабинет за информатику где су се задаци решавали на интернету. Двоје деце која су ометена у учењу, дислексична, добише по слушалицу помоћу које су им саопштени задаци, које им је прочитао рачунар. Неколико ђака је било одсутно, они ће тестове решавати следеће седмице. Ђаци нису одговарали само на питања са вишеструким избором одговора, него су писали и есеј, решавали графичке задатке из математике, радили са симулацијама, вршили виртуелне експерименте и користили разноврстан алат да би решили реалне ситуације. Рачунар је сва ки сле де ћи за да так за да вао на осно ву то га да ли је на прет ход ни дат тачан од го вор. Ако је сте, сле дио је те жи за да так, ако ни је, он да лак ши. Ти ме је при вредновању добијена тачнија слика о знању ученика. Пошто је тестирање било прилагођено знању ученика, требало је да ученици реше мање задатака да би се добила тачнија слика. Одмах након завршетка тестирања, рачунар је обавио вредновање, а програмом за анализу текста извршио је 22 Ово поглавље се заснива на студији Csapó Benő, Molnár Gyöngyvér És F. Tóth Krisztina: Од папирних тестова до компјутерског адаптивног тестирања: тенденције развоја педагошког мерења-вредновања, Iskolakultúra, 2008, бр * Аутор: Ђенђвер Молнар

175 ПЕДАГОГИЈА И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ 175 чак и вредновање есеја. Резултат је е-поштом послат ђаку, наставнику и организатору провере знања, где су се решења одмах појавила у форми базе података. Ово ни је уто пи стич ка при ча из 22. ве ка, не го је ре ал ност у ви ше зема ља све та, а уско ро ће и у Ма ђар ској би ти оства рив по сту пак ме ре ња и вред но ва ња, ме тод и циљ. Као што је ин тер нет про ме нио наш рад и на ви ке у куповини и комуникацији, истом том брзином и у тој мери ће променити и начин оцењивања у школи и начин тестирања на школском, државном и међународном нивоу. Контролни ће се радити без папира, а на резултате се не че ка ду го они су до ступ ни од мах. Брз технички развој и његова појава у образовању резултовали су повећаним захтевима за новим техникама и методима прикупљања и анализе података. Примена рачунара не само да упрошћава тестирање, него омогућава и примену толико ефикасних метода којима се традиционалним мерењима не можемо ни приближити. Испробавање рачунарског тестирања на широком плану могло се десити тек последњих година, након што су рачунари постали општедоступни. Пошто су могућности компјутерског тестирања бескрајне, нема сумње да ће оно у догледно време истиснути традиционално папирно тестирање. У школском контексту, међутим, тај прелазак мора бити поступан, сваки корак пажљиво контролисан, да би се филтрирали непожељни пратећи ефекти (Csapó, Molnár és F. Tóth, 2008). У овом поглављу ћемо обрадити важније облике рачунарског тестирања и приказати значајније могућности адаптивног тестирања. Бавићемо се и проблемима које намећу педагошке примене и скицираћемо истраживања која треба обавити ради решавања тих проблема. Пошто рачунарско тестирање нема дугу историју, студије њиховог утицаја су започеле тек недавно и на располагању је само релативно мали број резултата који се може уопштити Вредновање знања базирано на ИКТ-у Вредновање базирано на технолошким решењима (енг. Technology Based Assessment ) обједињује све системе за процену-вредновање у којима се за прикупљање података користи неко ИКТ средство. Иако је ово средство углавном рачунар, дефинишемо ширу категорију која обухвата рачунарско мерење-вредновање. Медиј пријема информације не мора бити рачунар, може бити на пример ПДА, мобилни телефон, си стем за гла са ње итд. (Molnár, 2007), а ко ји је по го дан за то да се у би ло које доба постави одређено питање онима који учествују у процени,без об зи ра на то где се до тич ни на ла зи и да се по ну ди и мо гућ ност мо менталног одговора. Као синоними за мерење са технолошком основом у употреби су и изрази електронско тестирање и е-тестирање (енг. e-te-

176 176 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ sting ). Најчешће је заступљено, од свих врста е-тестирања, вредновање уз помоћ рачунара. Рачунарско вредновање Током рачунарског мерења-вредновања примењени тест се појављује на монитору рачунара (енг. On-screen Presentation ), а тестирана особа одговор даје помоћу рачунара (тастатура, миш итд.). Софтвер одмах бележи одговоре, а најчешће се и анализа обавља рачунаром. Рачунарско тестирање се може обавити и на локалној мрежи и на интернету. Ако у процесу тестирања нисмо укључили никакву мрежу (локална мрежа, интернет), онда програм који обавља тестирање и задатке треба инсталирати на сваки појединачни рачунар. Евентуалне промене тада треба регистровати посебно на сваком рачунару, а и податке треба прикупити посебно са сваког рачунара. Рачунарско тестирање се појавило практично заједно са применом рачунара у образовне сврхе. Већ постојеће задатке са избором питања било је лако пребацити на рачунар и, са развојем рачунара, развијале су се и све напредније рачунарске технике. Мрежно вредновање Мрежно вредновање је једна од примена рачунарског тестирања. Тест, задаци и програм за тестирање доступни су само унутар одређене рачунарске мреже. То може бити локална мрежа или интернет или комбинација те две мреже (Jurecka & Hartig, 2007). Честа примена мерења у мрежи је када се унутар дате мреже тестирање обавља истовремено на више машина, док се тестирањем управља са посебног рачунара, на којем се врши прикупљање и анализа података. Пре тестирања се на сваку машину која учествује у прикупљању података инсталира софтвер за тестирање. Вредновање се у зависности од софтвера обавља или на локалном рачунару или на централном серверу. Вредновање уз помоћ интернета За овакво тестирање је особи која учествује у прикупљању података потребна само интернет конекција и интернет приказивач за давање одговора и нема потребе да на локалном рачунару буде покренут програм за тестирање. Ученик, студент или полазник систему приступа са својом лозинком, тамо се прикључује на софтвер за тестирање, а тај софтвер комуницира са сервером да би изабрао задатке које треба решити. И за да ци и софт вер су на сер ве ру. Цен трал ни сер вер је за ду жен и за меморисање одговора и података и њихово вредновање. Тиме је олакшана

177 ПЕДАГОГИЈА И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ 177 и убрзана промена и задатака и тестова, као и целе банке задатака а и софт ве ра. Ва жна пред ност овог ме то да је то што софт вер ра ди на спољној ма ши ни и не тре ба сва ка шко ла да га има. Хијерархијски однос кључних појмова у рачунарском вредновању Вредновање базирано на технологији, рачунарско вредновање, мрежно вредновање и интернет-вредновање су, по дефиницији, у хијерархијском односу. Нивои које разликујемо по коришћеној технологији и њихова међусобна повезаност приказани су на слици. Хијерархијски однос мерења-вредновања са технолошком основом, рачунарског, мрежног и интернет мерења вредновања Најопштији појам је вредновање базирано на технологији, које обухвата и рачунарско и мрежно и интернет вредновање. Рачунарско тестирање је само део области вредновања базираног на технологији, али најчешће обухвата свако вредновање путем рачунара (преносни или кућни рачунар). Сличан је и међусобни однос мрежног вредновања и рачунарског вредновања, наиме, мрежно је само део области рачунарског. Интернет вредновање је најмања област и она припада скупу мрежног вредновања.