ВОЈВОЂАНСКА БАНКА A.Д., НОВИ САД. Финансијски извештаји 31. децембар године и Извештај независног ревизора

Transcript

1 ВОЈВОЂАНСКА БАНКА A.Д., НОВИ САД Финансијски извештаји и Извештај независног ревизора

2 САДРЖАЈ: САДРЖАЈ: Страна Извештај независног ревизора 1 Финансијски извештаји: Биланс стања 2 Биланс успеха 3 Извештај о осталом резултату 4 Извештај о променама на капиталу 5 Извештај о токовима готовине 6 Напомене уз финансијске извештаје 7-79 Прилог: Годишњи извештај о пословању

3

4

5

6

7

8

9 1. ОСНОВНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ О БАНЦИ Војвођанска банка а.д., Нови Сад (у даљем тексту Банка ) основана је 1. јануара године трансформацијом Војвођанске банке Удружене банке, Нови Сад. У складу са Уговором о оснивању и Одлуком Скупштине, Банка је 30. децембра године припојила Српску развојну банку а.д., Београд и Ужичку банку а.д., Ужице. У децембру године, Уговором о купопродаји акција, Национална банка Грчке, Атина, Грчка, постала је власник 99.43% акција Банке, што је и регистровано у Централном регистру хартија од вредности дана 12. децембра године. Дана 25. октобра године Национална банка Грчке је спровела принудни откуп преосталих 1,727 акција и постала 100% власник Банке. Дана 7. децембра године Војвођанска банка а.д., Нови Сад је на свој захтев искључена са листе Belex. Банка је затворено акционарско друштво, регистровано у Републици Србији за обављање платног промета и кредитних и депозитних послова у земљи и иностранству и послује у складу са Законом о банкама. Банка је у складу са одлуком Скупштине Банке од 3. јануара године донела Одлуку о припајању Националне банке Грчке а.д., Београд, Војвођанској банци а.д. Нови Сад почев од 31. децембра године. Наведено припајање регистровано је код Агенције за привредне регистре 14. фебруара године под бројем БД 6190/2008 (брисање привредног субјекта Националне банке Грчке а.д., Београд услед припајања) и упис промене основног капитала Војвођанске банке а.д., Нови Сад (решење БД 6210/2008). Национална банка Грчке а.д., Београд је била у потпуном власништву Националне банке Грчке, Атина, Грчка. Банка је наставила са пословањем под именом Војвођанска банка а.д., Нови Сад. Седиште Банке је у Новом Саду, Трг слободе 7. На дан 31. децембра године, Банка се састојала од Централе у Новом Саду, 54 филијале и 55 експозитура (31. децембар године исто: 54 филијале и 55 експозитура). На дан 31. децембра године, Банка је имала 1,706 запослених (31. децембар године: 1,703 запослених ). Матични број Банке је Порески идентификациони број Банке је На дан 31. децембра године, чланови управног одбора Банке су: Павлос Милонас Kонстантинос Братос Антониос Деоудес Дарко Спасић Милан Париводић заменик председника Извршног одбора NBG Group помоћник генералног директора функције Међународне активности NBG Group-e директор функције Кредитни ризици за становништво NBG Group адвокат, један од власника "Спасић и партнери" од адвокат, "Foreign Investors Services" д.о.о., Београд До априла године члан Управног одбора био је г-дин Димитриос Франгетис. Њега је у септембру године заменио г-дин Антониос Деоудес. Чланове Управног одбора бира Скупштина сагласно одредбама важећег Статута и то на период од 3 године са могућношћу реизбора. Финансијске извештаје усваја Скупштина Банке. 7

10 2. ОСНОВЕ ЗА САСТАВЉАЊЕ И ПРИКАЗИВАЊЕ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА 2.1. Основе за састављање и презентацију финансијских извештаја Правна лица и предузетници у Републици Србији су у обавези да вођење пословних књига, признавање и процењивање имовине и обавеза, прихода и расхода, састављање, приказивање, достављање и обелодањивање финансијских извештаја врше у складу са Законом о рачуноводству (у даљем тексту "Закон", "Сл. гласник РС", бр. 62/2013). Банка, као велико правно лице, у обавези је да примењује Међународне стандарде финансијског извештавања ( МСФИ ), који у смислу наведеног закона, обухватају: Оквир за припремање и приказивање финансијских извештаја ( Оквир ), Међународне рачуноводствене стандарде ( МРС ), Међународне стандарде финансијског извештавања ( МСФИ ) и са њима повезана тумачења, издата од Комитета за тумачење рачуноводствених стандарда ( IFRIC ), накнадне измене тих стандарда и са њима повезана тумачења, одобрени од Одбора за међународне рачуноводствене стандарде ( Одбор ), чији је превод утврдило и објавило министарство надлежно за послове финансија и који су били на снази на дан 31. децембра године. Измене МРС, као и нови МСФИ и одговарајућа тумачења, издати од Одбора и Комитета у периоду од 31. децембра године до 1. јануара године, званично су усвојени Решењем Министра финансија Републике Србије ( Министарство ) 5. октобра године и објављени у "Сл. гласнику РС", бр. 77/2010). Решењем Министарства од 13. марта године утврђен је превод Концептуалног оквира за финансијско извештавање ( Концептуални оквир, усвојен од стране Одбора у септембру године, који замењује Оквир за припремање и приказивање финансијских извештаја) и основних текстова МРС и МСФИ ( Решење о утврђивању превода Концептуалног оквира за финансијско извештавање и основних текстова Међународних рачуноводствених стандарда, односно Међународних стандарда финансијског извештавања, објављених у Службеном гласнику РС бр. 35 на дан 27. марта године, (у даљем тексту Решење о утврђивању превода ), који обухвата измене МРС, као и нове МСФИ и одговарајућа тумачења, који су издати/били на снази од Одбора и Комитета 31. децембра године. На основу наведеног Решења о утврђивању превода, Концептуални оквир, МРС, МСФИ, IFRIC и са њима повезана тумачења који су преведени, у примени су од финансијских извештаја који се састављају на дан 31. децембра године. Објављени стандарди и тумачења који су ступили на снагу у текућем периоду на основу Решења о утврђивању превода, обелодањени су у напомени 2.2, док су објављени стандарди и тумачења који још увек нису ступили на снагу, обелодањени су у напомени 2.3. Приложени финансијски извештаји су приказани у формату прописаном Одлуком о обрасцима и садржини позиција у обрасцима финансијских извештаја за банке (( Службени гласник Републике Србије бр. 71/2014 и 135/2014). Финансијски извештаји су састављени у складу са начелом историјског трошка, осим ако је другачије наведено у рачуноводственим политикама које су дате у даљем тексту. Банка је у састављању ових финансијских извештаја примењивала рачуноводствене политике образложене у напомени 3. Финансијски извештаји Банке су исказани у хиљадама динара. Динар представља званичну извештајну валуту у Републици Србији Објављени стандарди и тумачења који су ступили на снагу у текућем периоду на основу Решења о утврђивању превода од стране Министарства Измене МСФИ 7 Финансијски инструменти: Обелодањивања Измене којима се побољшавају обелодањивања фер вредност и ризика ликвидности (ревидиран марта године, на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јануара године); Измене МСФИ 1 Прва примена међународних стандарда финансијског извештавања Додатни изузеци за лица која први пут примењују МСФИ. Измене се односе на средства у индустрији нафте и гаса и утврђивање да ли уговори садрже лизинг (ревидиран јула године, на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јануара године); 8

11 2. ОСНОВЕ ЗА САСТАВЉАЊЕ И ПРИКАЗИВАЊЕ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА (наставак) 2.2. Објављени стандарди и тумачења који су ступили на снагу у текућем периоду на основу Решења о утврђивању превода од стране Министарства (наставак) Измене различитих стандарда и тумачења резултат су Пројекта годишњег квалитативног побољшања МСФИ објављеног 16. априла године (МСФИ 5, МСФИ 8, МРС 1, МРС 7, МРС 17, МРС 36, МРС 39, IFRIC 16 првенствено са намером отклањања неусаглашености и појашњења формулација у тексту (измене стандарда ступају на снагу за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јануара године, а измена IFRIC на дан или након 1. јула године); Измене МРС 38 Нематеријална имовина (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јула године); Измене МСФИ 2 Плаћања акцијама : Измене као резултат Пројекта годишњег квалитативног побољшања МСФИ (ревидиран у априлу године, на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јула године) и измене које се односе на трансакције плаћања акцијама групе засноване на готовини (ревидиран јуна године, на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јануара године); Измене IFRIC 9 Поновна процена уграђених деривата ступају на снагу за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јула године и МРС 39 Финансијски инструменти: Признавање и мерење Уграђени деривати (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 30. јуна године); IFRIC 18 Пренос средстава са купаца (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јула године); Свеобухватни оквир за финансијско извештавање године што представља измену Оквира за припремање и приказивање финансијских извештаја (важи за пренос средстава са купаца примљених на дан или после септембра године); Допуне МСФИ 1 Прва примена међународних стандарда финансијског извештавања Ограничено изузеће од упоредних обелодањивања прописаних у оквиру МСФИ 7 код лица која први пут примењују МСФИ (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јула године); Допуне МРС 24 Обелодањивања о повезаним лицима Поједностављени захтеви за обелодањивањем код лица под (значајном) контролом или утицајем владе и појашњење дефиниције повезаног лица (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јануара године); Допуне МРС 32 Финансијски инструменти: презентација Рачуноводствено обухватање пречег права на нове акције (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. фебруара године); Допуне различитих стандарда и тумачења Побољшања МСФИ (2010) резултат су Пројекта годишњег квалитативног побољшања МСФИ објављеног 6. маја године (МСФИ 1, МСФИ 3, МСФИ 7, МРС 1, МРС 27, МРС 34, IFRIC 13) првенствено са намером отклањања неслагања и појашњења формулација у тексту (већина допуна биће на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јануара године); Допуне IFRIC 14 МРС 19 Ограничење дефинисаних примања, минимални захтеви за финансирањем и њихова интеракција Авансна уплата минималних средстава потребних за финансирање (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јануара године); IFRIC 19 Намиривање финансијских обавеза инструментима капитала (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јула године); Допуне МСФИ 1 Прва примена међународних стандарда финансијског извештавања Велика хиперинфлација и уклањање фиксних датума за лица која први пут примењују МСФИ (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јула године); 9

12 2. ОСНОВЕ ЗА САСТАВЉАЊЕ И ПРИКАЗИВАЊЕ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА (наставак) 2.2. Објављени стандарди и тумачења који су ступили на снагу у текућем периоду на основу Решења о утврђивању превода од стране Министарства (наставак) Допуне МСФИ 7 Финансијски инструменти: Обелодањивања Пренос финансијских средстава (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јануара године); Допуне МРС 12 Порези на добитак Одложени порез: повраћај средстава која су служила за обрачун пореза (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јануара године); МСФИ 10 Консолидовани финансијски извештаји (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јануара године); МСФИ 11 Заједнички аранжмани (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јануара године); МСФИ 12 Обелодањивање учешћа у другим правним лицима (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јануара године); Допуне МСФИ 10, МСФИ 11 и МСФИ 12 Консолидовани финансијски извештаји, Заједнички аранжмани и Обелодањивања учешћа у другим правним лицима: Упутство о прелазној примени (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јануара године); МРС 27 (ревидиран године) Појединачни финансијски извештаји (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јануара године); МРС 28 (ревидиран године) Улагања у придружена правна лица и заједничка улагања (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јануара године); МСФИ 13 Мерење фер вредности (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јануара године); Допуне МСФИ 1 Прва примена међународних стандарда финансијског извештавања Државни кредити по каматној стопи нижој од тржишне (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јануара године); Допуне МСФИ 7 Финансијски инструменти: обелодањивања Нетирање финансијских средстава и финансијских обавеза (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јануара године); Допуне МРС 1 Презентација финансијских извештаја Презентација ставки осталог укупног резултата (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јула године). Допуне МРС 19 Накнаде запосленима Побољшања рачуноводственог обухватања накнада по престанку радног односа (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јануара године); Годишња побољшања за период од до године издата у мају године која се односе на различите пројекте побољшања МСФИ (МСФИ 1, МРС 1, МРС 16, МРС 32, МРС 34) углавном на отклањању неконзистентности и појашњења формулација (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јануара године); IFRIC 20 Трошкови откривке у производној фази површинских рудника (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јануара године); Допуна МРС 32 Финансијски инструменти: презентација Нетирање финансијских средстава и финансијских обавеза (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јануара године). 10

13 2. ОСНОВЕ ЗА САСТАВЉАЊЕ И ПРИКАЗИВАЊЕ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА (наставак) 2.3. Објављени стандарди и тумачења који још увек нису ступили на снагу На дан објављивања ових финансијских извештаја следећи стандарди, њихове допуне и тумачења били су објављени, али нису још увек ступили на снагу: МСФИ 9 Финансијски инструменти и касније допуне, који замењује захтеве МРС 39 Финансијски инструменти: признавање и одмеравање, у вези с класификацијом и одмеравањем финансијске имовине. Стандард елиминише постојеће категорије из МРС 39 - средства која се држе до доспећа, средства расположива за продају и кредити и потраживања. МСФИ 9 је на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јануара године, уз дозвољену ранију примену. У складу са МСФИ 9, финансијска средства ће се класификовати у једну од две наведене категорије приликом почетног признавања: финансијска средства вреднована по амортизованом трошку или финансијска средства вреднована по фер вредности. Финансијско средство ће се признавати по амортизованом трошку ако следећа два критеријума буду задовољена: средства се односе на пословни модел чији је циљ да се наплаћују уговорени новчани токови и уговорени услови пружају основ за наплату на одређене датуме новчаних токова који су искључиво наплата главнице и камате на преосталу главницу. Сва остала средства ће се вредновати по фер вредности. Добици и губици по основу вредновања финансијских средстава по фер вредности ће се признавати у билансу успеха, изузев за улагања у инструменте капитала са којима се не тргује, где МСФИ 9 допушта, при иницијалном признавању, касније непроменљиви избор да се све промене фер вредности признају у оквиру осталих добитака и губитака у извештају о укупном резултату. Износ који тако буде признат у оквиру извештаја о укупном резултату неће моћи касније да се призна у билансу успеха. С обзиром на природу пословања Банке, очекује се да ће примена стандарда имати значајан утицај на финансијске извештаје Банке. Допуне МСФИ 11 Заједнички аранжмани Рачуноводство стицања учешћа у зеједничким пословањима (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јануара године). МСФИ 14 Рачуни регулаторних активних временских разграничења - на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јануара године. МСФИ 15 Приходи из уговора са купцима, који дефинише оквир за признавање прихода. МСФИ 15 замењује МРС 18 Приходи, МРС 11 Уговори о изградњи, IFRIC13 Програми лојалности клијената, IFRIC15 Споразуми за изградњу некретнина и IFRIC18 Преноси средстава од купаца. МСФИ 15 је на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јануара године, уз дозвољену ранију примену. Допуне МРС 16 Некретнине, постројења и опрема и МРС 38 Нематеријална имовина - Тумачење прихватљивих метода амортизације (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јануара године). Допуне МРС 16 Некретнине, постројења и опрема и МРС 41 Пољопривреда - Пољопривреда индустријске биљке (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јануара године). Допуне МРС 27 Појединачни финансијски извештаји Метод удела у појединачним финансијским извештајима (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јануара године). Допуне МСФИ 10 Консолидовани финансијски извештаји и МРС 28 Инвестиције у придружене ентитете и заједничке подухвате - Продаја или пренос средстава између инвеститора и његових придружених ентитета или заједничких подухвата - (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јануара године). Допуне МРС 19 Накнаде запосленима Дефинисани планови накнаде: Доприноси за запослене (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јула године). 11

14 2. ОСНОВЕ ЗА САСТАВЉАЊЕ И ПРИКАЗИВАЊЕ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА (наставак) 2.3. Објављени стандарди и тумачења који још увек нису ступили на снагу (наставак) Годишња побољшања за период од до године, која су резултат су Пројекта годишњег квалитативног побољшања МСФИ (МСФИ 2, МСФИ 3, МСФИ 8, МСФИ 13, МРС 16, МРС 24 и МРС 38) ради отклањања неусаглашености и појашњења формулација (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јула године). Годишња побољшања за период од до године, која су резултат су Пројекта годишњег квалитативног побољшања МСФИ (МСФИ 1, МСФИ 3, МСФИ 13 и МРС 40) ради отклањања неусаглашености и појашњења формулација (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јула године) Упоредни подаци У складу са Одлуком о обрасцима и садржини позиција у обрасцима финансијских извештаја за банке ( Службени гласник Републике Србије, бр. 71/2014 и 135/2014) Народна банка Србије је прописала обрасце финансијских извештаја и садржину позиција у обрасцима Биланс стања, Биланс успеха, Извештај о осталом резултату, Извештај о променама на капиталу и Извештај о токовима готовине. Упоредне податке чине годишњи финансијски извештаји Банке за годину који су били предмет ревизије и чије су позиције рекласификоване у складу са важећим обрасцима финансијских извештаја (напомена 48). У циљу потпуне усаглашености са важећим обрасцима финансијских извештаја, Банка је извршила прерачун позиција за претходне године, што је обелодањено у напомени Правила процењивања Презентација финансијских извештаја захтева од руководства Банке коришћење најбољих могућих процена и разумних претпоставки, које имају ефекта на презентоване вредности средстава и обавеза на дан састављања финансијских извештаја, као и прихода и расхода у току извештајног периода. Ове процене и претпоставке су засноване на информацијама расположивим на дан састављања финансиjских извештаја. Ипак, стварни резултати могу одступати од ових процена. Преглед најзначајнијих рачуноводствених процена дат је у напомени Начело сталности пословања ( going concern ) Финансијски извештаји Банке су припремљени у складу са начелом сталности пословања ( going concern ) који подразумева да ће Банка наставити са пословањем у предвидљивој будућности. 2.7 Функционална и извештајна валута Износи у приложеним финансијским извештајима Банке исказани су у хиљадама динара, осим уколико није другачије назначено. Динар (RSD) представља функционалну и извештајну валуту Банке. Све трансакције у валутама које нису функционална валута, третирају се као трансакције у страним валутама Коришћење процењивања Презентација финансијских извештаја захтева од руководства Банке коришћење најбољих могућих процена и разумних претпоставки, које имају ефекта на презентоване вредности средстава и обавеза на дан састављања финансијских извештаја, као и прихода и расхода у току извештајног периода. Ове процене и претпоставке су засноване на информацијама расположивим на дан састављања финансијских извештаја. Ипак, стварни резултати могу одступати од ових процена. Процене, као и претпоставке на основу којих су извршене процене, предмет су редовних провера. Уколико се путем провере утврди да је дошло до промене у процењеној вредности утврђени ефекти се признају у финансијским извештајима у периоду када је до промене дошло. Преглед најзначајнијих рачуноводствених процена дат је у напомени 4. 12

15 2. ОСНОВЕ ЗА САСТАВЉАЊЕ И ПРИКАЗИВАЊЕ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА (наставак) 2.9. Усаглашавање потраживања и обавеза Банка је у складу са чланом 18. Закона о рачуноводству извршила међусобно усаглашавање потраживања и обавеза са својим дужницима и повериоцима, и о томе постоји веродостојна документација. Банка је клијентима доставила изводе отворених ставки (ИОС) са стањем на дан 31. октобра године. Додатно, у току ревизије је вршено усаглашавање стања са значајнијим клијентима са стањем на дан 31. децембра године. На основу размењених ИОС образаца са клијентима, укупан износ неусаглашених ИОС-а билансних позиција износи 1,344 хиљада динара и ванбилансних позиција 34,902 хиљада динара, док враћени ИОС-и због немогућности уручивања износе 331 хиљада динара Консолидовани финансијски извештаји Ови финансијских извештаји представљају појединачне финансијске извештаје Банке у којима нису консолидовани финансијских извештаји зависних и повезаних правних лица. На дан 31. децембра године, Банка има контролу над следећи правним лицима, чија консолидација није извршена у презентираним појединачним финансијским извештајима: % учешћа у капиталу Бродоградилиште Апатин д.о.о., Апатин % Имос а.д., Шид 51.55% У складу са законском регулативом Банка је у обавези да саставља и консолидоване финансијске извештаје. 3. ПРЕГЛЕД ЗНАЧАЈНИХ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОЛИТИКА Банка је у састављању приложених финансијских извештаја применила рачуноводствене политике обелодањене у даљем тексту напомене 3, које су засноване на важећим рачуноводственим, банкарским и пореским прописима Републике Србије Приходи и расходи од камата Приходи и расходи од камата се признају у билансу успеха за све каматоносне инструменте користећи метод ефективне каматне стопе. Приходи од камата укључују камате на кредите и друга потраживања од клијената, купоне од инвестиција са фиксним приносима и хартија од вредности намењених трговању као и дисконт и премија на трезорске записе и остале инструменте обрачунати по начелу узрочности. Накнаде и директни трошкови везани за кредит или хартије од вредности, финансијске или реструктуриране и за лимите за кредите, су разграничени и амортизовани у приходе од камата током века инструмента користећи метод ефективне каматне стопе. Уколико се финансијско средство или група сличних финансијских средстава отпише као резултат обезвређења, приходи од камате се признају по каматној стопи коришћеној за дисконтовање будућих новчаних токова за мерења трошкова обезвређења. 13

16 3. ПРЕГЛЕД ЗНАЧАЈНИХ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОЛИТИКА (наставак) 3.2. Приходи и расходи од накнада и провизија Приходи и расходи од накнада и провизија настали пружањем, односно коришћењем банкарских услуга, признају се по начелу узрочности прихода и расхода, односно на обрачунској основи и утврђују се за период када су остварени, тј. када је услуга пружена. Приходи од накнада по основу кредита и гаранција који се односе на дужи период, признају се као приход у сразмери са протеклим временом коришћења кредита. 3.3 Курсне разлике Пословне промене настале у страној валути су прерачунате у динаре по средњем курсу утврђеном на међубанкарском тржишту девиза, који је важио на дан пословне промене. Средства и обавезе исказани у страној валути на дан биланса стања, прерачунати су у динаре по средњем курсу утврђеном на међубанкарском тржишту девиза који је важио на тај дан. Позитивне или негативне курсне разлике, настале приликом прерачуна позиција биланса стања исказаних у страној валути и приликом пословних трансакција у страној валути, евидентиране су у корист или на терет биланса успеха као приходи и расходи по основу курсних разлика (напомена 10). Потраживања и обавезе у које је уграђена валутна клаузула прерачунати су у динаре по средњем курсу валуте који је важио на дан биланса. Добици и губици који настају приликом прерачуна финансијских средстава и обавеза са валутом клаузулом у динаре евидентирају се у билансу успеха у оквиру прихода, односно расхода од ефеката уговорене валутне клаузуле (напомене 10). Преузете и потенцијалне обавезе у страној валути прерачунате су у динаре по средњем курсу Народне банке Србије на дан биланса стања. Званични средњи девизни курсеви утврђени на међубанкарском девизном тржишту, коришћени за прерачун девизних позиција биланса стања на дан 31. децембра 2014., и године у функционалну валуту, за најзначајније стране валуте су: у динарима 31. децембар децембар јануар EUR USD CHF Финансијски инструменти Признавање финансијских инструмената Куповина или продаја финансијских средстава, која захтева пренос средстава у року који је утврђен прописима или конвенцијама на датом тржишту, признаје се на датум трговања. Финансијска средства и финансијске обавезе се евидентирају у билансу стања Банке од момента када се Банка уговорним одредбама везала за инструмент. Куповина или продаја финансијских средстава на регуларан начин признаје се применом обрачуна на датум трговања Вредновање финансијских инструмената Финансијски инструменти се иницијално вреднују по фер вредности, увећаној за трансакционе трошкове, изузев финансијских средстава или финансијских обавеза које се вреднују по фер вредности кроз биланс успеха. Финансијска средства која се вреднују по фер вредности кроз биланс успеха иницијално се признају по фер вредности, а трансакциони трошкови терете трошкове пословања у билансу успеха. Трансакциони трошкови подразумевају трошкове који су директно приписиви набавци или емитовању финансијског средства или финансијске обавезе. 14

17 3. ПРЕГЛЕД ЗНАЧАЈНИХ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОЛИТИКА (наставак) 3.4. Финансијски инструменти (наставак) Финансијска средства расположива за продају и финансијска средства која се вреднују по фер вредности кроз биланс успеха се након иницијалног признавања вреднују по фер вредности. Кредити и потраживања, као и финансијски инструменти који се држе до доспећа вреднују се по амортизованој вредности коришћењем метода ефективне каматне стопе. Финансијске обавезе се исказују по амортизованој вредности коришћењем метода ефективне каматне стопе, осим финансијских обавеза по фер вредности кроз биланс успеха који се вреднују по фер вредности Добици на први дан Када се фер вредност утврђује применом модела вредновања који нема за све елементе тржишно мерљиве цене или стопе, Банка првобитно признаје финансијски инструмент по цени стицања, што је најбољи показатељ фер вредности, иако се вредност добијена одговарајућим моделом процене може разликовати. Таква разлика између цене стицања и процењене вредности се обично назива "Добитак на први дан". Банка не признаје ту иницијалну разлику одмах у билансу успеха. Одложени добитак на први дан се амортизује током трајања инструмента. Било који непризнати добитак на први дан се одмах признаје у билансу успеха ако фер вредност финансијског инструмента може да се одреди или коришћењем тржишно применљивог модела стицања или позивањем на реализовану цену за исти производ на активном тржишту или након реализације. Након уговарања трансакције, Банка вреднује финансијски инструмент на фер вредности, коригованој за одложени добитак или губитак на први дан. Накнадне промене фер вредности се одмах признају у билансу успеха без укидања одложених добитака или губитака на први дан Класификација финансијских инструмената Руководство Банке врши класификацију финансијских инструмената при иницијалном признавању. Класификација финансијских инструмената приликом почетног признавања зависи од сврхе због које су финансијски инструменти стечени и њихових карактеристика. Банка је класификовала финансијска средства у следеће категорије: кредити и потраживања, финансијска средства по фер вредности кроз биланс успеха, хартије од вредности које се држе до доспећа и хартије од вредности расположиве за продају. Накнадно вредновање финансијских средстава зависи од њихове класификације, као што следи: Кредити и потраживања Кредити и потраживања су недеривативна финансијска средства са фиксним или одредивим исплатама која нису котирана на активном тржишту. Кредити и пласмани банкама и комитентима одобрени од стране Банке евидентирају се у билансу стања од момента преноса средстава кориснику кредита. Сви кредити и пласмани се иницијално признају по фер вредности укључујући директно приписиве унапред наплаћене једнократне накнаде као корекцију кредита и након тога се кредити вреднују по амортизованој вредности коришћењем метода ефективне каматне стопе (напомена 3.2). На дан биланса стања, кредити су исказани у билансу стања у висини одобреног пласмана, умањеног за отплаћену главницу и исправку вредности која се заснива на процени идентификованих ризика за поједине пласмане, као и ризика за које искуство Банке указује да су садржани у кредитном портфолију. Кредити у динарима, за које је уговорена заштита од ризика везивањем за курс динара у односу на EUR или CHF, ревалоризовани су по средњем курсу на извештајни дан. Разлика између вредности неотплаћене главнице и износа обрачунатог применом валутне клаузуле исказана је у оквиру датих кредита и депозита. Добици и губици настали по основу примене валутне клаузуле евидентирају се у билансу успеха као приходи, односно расходи од ефеката уговорене валутне клаузуле. 15

18 3. ПРЕГЛЕД ЗНАЧАЈНИХ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОЛИТИКА (наставак) 3.4. Финансијски инструменти (наставак) Кредити и потраживања (наставак) Репрограмирани кредити Када је у могућности, Банка радије репрограмира кредите него што реализује средства обезбеђења. То може да подразумева продужење рока отплате, као и нове услове кредитирања. Након измене услова, не сматра се да је кредит доспео. Руководство континуирано контролише репрограмиране кредите како би се осигурало испуњење свих критеријума, као и будућих плаћања. За репрограмиране кредите Банка врши индивидуалну процену обезвређења применом првобитне ефективне каматне стопе Финансијска средства по фер вредности кроз биланс успеха Хартије од вредности и други пласмани по фер вредности кроз биланс успеха обухватају хартије од вредности које Банка држи у циљу остварења добити по основу трговања у кратком временском периоду. Наведена средства се евидентирају у билансу стања по фер вредности. Промене у тржишној вредности хартија од вредности и других пласмана по фер вредности кроз биланс успеха евидентирају се у корист, односно на терет биланса успеха у оквиру добитака/губитака по основу финансијских средстава намењених трговању Хартије од вредности које се држе до доспећа Хартије од вредности које се држе до доспећа су финансијска средства са фиксним плаћањима или плаћањима која могу да се утврде и са фиксним доспећем, за које Банка има позитивну намеру и способност да их држи до доспећа. Хартије од вредности које се држе до доспећа односе се на есконтоване менице које се иницијално евидентирају по набавној вредности. Након иницијалног признавања, хартије од вредности које се држе до доспећа евидентирају се по амортизованој вредности, умањеној за исправке вредности, односно губитак по основу обезвређења. Амортизована вредност обрачунава се узимајући у обзир све дисконте или премије при куповини у току периода доспећа. Банка врши индивидуалну процену да би утврдила да ли постоје објективни докази о обезвређењу улагања у хартије од вредности које се држе до доспећа. Уколико постоје објективни докази да је дошло до обезвређења, износ губитка услед обезвређења хартија од вредности које се држе до доспећа обрачунава се као разлика између књиговодствене вредности улагања и садашње вредности очекиваних токова готовине есконтованих по оригиналној ефективној каматној стопи улагања и исказује се у билансу успеха као расход индиректних отписа пласмана (напомена 12). Уколико у наредној години дође до смањења износа процењеног обезвређења као последица неког догађаја који је уследио након признавања обезвређења, сваки износ обезвређења који је претходно признат се умањује и ефекти се евидентирају у корист биланса успеха Хартије од вредности расположиве за продају Хартије од вредности које су намењене да се држе на неодређени временски период, а које могу бити продате услед потребе за обезбеђењем ликвидности или измена у каматним стопама, курсевима страних валута или цена капитала, класификују се као хартије од вредности расположиве за продају. Хартије од вредности расположиве за продају обухватају инструменте капитала других правних лица и дужничке хартије од вредности. Учешћа у капиталу састоје се од учешћа у капиталу других правних лица, повезаних правних лица, акција предузећа и банака у динарима и страној валути. 16

19 3. ПРЕГЛЕД ЗНАЧАЈНИХ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОЛИТИКА (наставак) 3.4. Финансијски инструменти (наставак) Хартије од вредности расположиве за продају (наставак) Након иницијалног признавања, хартије од вредности расположиве за продају за које постоји активно берзанско тржиште се исказују по фер вредности. Фер вредност хартија од вредности које се котирају на берзи заснива се на текућим ценама понуде. Промене у тржишној вредности хартија од вредности расположивих за продају исказују се у оквиру капитала као резерва по основу хартија од вредности расположивих за продају. Када се хартије од вредности расположиве за продају, отуђе или када им се умањи вредност, кумулиране корекције фер вредности признате у оквиру капитала евидентирају се у билансу успеха. Учешћа у капиталу других правних лица која немају котирану тржишну цену на активном тржишту и за које су остали методи разумног процењивања неодговарајући, изузета су од вредновања по тржишној вредности и исказују се по набавној вредности, умањеној за исправку вредности. Дивиденде стечене током држања финансијских средстава расположивих за продају су укључене у приходе од дивиденди и учешћа у капиталу када је настало право на прилив по основу дивиденди. Добици и губици по основу продаје ових хартија од вредности евидентирају се у билансу успеха, у оквиру добитака, односно губитака по основу продаје хартија од вредности. Поред тога, импаритетни губици на хартијама од вредности расположивим за продају, који се не могу сматрати привременим, евидентирају се преко биланса успеха Издати финансијски инструменти и остале финансијске обавезе Издати финансијски инструменти и остале финансијске обавезе се иницијално признају по фер вредности без трошкова трансакције. Накнадно вредновање врши се по амортизованој вредности (сем ако нису вреднована по фер вредности кроз биланс успеха) и било која разлика између нето прихода и наплативог износа признаје се у билансу успеха током периода коришћења позајмице по методу ефективне каматне стопе. Депозити банака и комитената, као и остале каматоносне финансијске обавезе, се иницијално признају по фер вредности, умањеној за настале трансакционе трошкове, изузев финансијских обавеза које се вреднују по фер вредности кроз биланс успеха. Након почетног признавања, каматоносни депозити и кредити се исказују по амортизованој вредности. Обавезе по кредитима се иницијално признају по фер вредности умањеној за настале трансакционе трошкове. Обавезе по кредитима се накнадно вреднују по амортизованој вредности. Обавезе по кредитима се класификују као текуће обавезе, осим уколико Банка нема безусловно право да измири обавезу за најмање 12 месеци након датума извештавања. Обавезе према добављачима и остале краткорочне обавезе вреднују се по амортизованој вредности, што због краткорочне природе ових обавеза одговара њиховој номиналној вредности Финансијски деривати Банка користи финансијске инструменте као што су валутни forward уговори, валутни swap и каматни swap уговори у циљу заштите од ризика и у сврхе трговања. Банка је одабрала да рачуноводствено обухвата ове трансакције на основу датума њиховог уговарања (трговања). Приликом склапања терминских уговора Банка евидентира трансакције из уговора у тренутку њиховог настанка уз признавање финансијских средства и финансијских обавеза по основу forward трансакције која ће бити реализована у наредном периоду. Банка врши дневно вредновање нереализованих forward трансакција терминских уговора на терет, односно у корист временских разграничења и биланса успеха. У току и године, Банка је од финансијских деривата претежно користила валутне swap-ове ради краткорочног балансирања своје девизне позиције и обезбеђивања потребне валутне структуре на рачунима у иностранству. 17

20 3. ПРЕГЛЕД ЗНАЧАЈНИХ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОЛИТИКА (наставак) 3.4. Финансијски инструменти (наставак) Рекласификација финансијских средстава МРС 39 прописује услове под којима се финансијска средства могу рекласификовати. Финансијска средства се рекласифују из категорије у категорију у зависности од тога да ли испуњавају критеријуме за пребацивање у другу категорију и од намере менаџмента Банке везане за одређено финансијско средство. Финансијска средства осим кредита и потраживања могу да се рекласификују ван категорије по фер вредности кроз биланс успеха само у ретким околностима. Финансијско средство се рекласификује по својој фер вредности на дан рекласификације. Фер вредност финансијског средства на датум рекласификације постаје његова нова набавна вредност или амортизована вредност, како је примењиво, а ниједан добитак или губитак већ признат у билансу успеха се не сторнира Фер вредност финансијских инструмената Фер вредност финансијских инструмената којима се тргује на активном тржишту на дан биланса стања се базира на котираним тржишним ценама понуде или тражње, без умањења по основу трансакционих трошкова. Фер вредност финансијских инструмената који нису котирани на активном тржишту се одређује коришћењем одговарајућих техника вредновања, које обухватају технике нето садашње вредности, поређење са сличним инструментима за које постоје тржишне цене и остале релевантне моделе. Када тржишни инпути нису доступни, одређују се процењивањима која укључују одређени степен расуђивања у процени фер вредности. Модели процене одсликавају тренутно стање на тржишту на датум мерења и не морају представљати услове на тржишту пре или након датума мерења. Стога се технике вредновања ревидирају периодично, како би на одговарајући начин одразиле текуће тржишне услове Исправка вредности финансијских средстава и резервисања за ризике У складу са интерном политиком Банке, на сваки извештајни датум Банка процењује да ли постоји објективан доказ умањења (обезвређења) вредности финансијског средства или групе финансијских средстава Губици по основу обезвређења се признају само ако постоји објективан доказ о обезвређењу као резултат једног или више догађаја који су настали након почетног признавања средства и када исти утичу на процењене будуће новчане токове финансијског средства или групе финансијских средстава који могу бити поуздано процењени. Докази о обезвређењу укључују индикације да се један дужник или група дужника суочава са значајним финансијским потешкоћама, доцњу при сервисирању камате или главнице, вероватноћу да ће доћи до стечаја или неке друге финансијске реорганизације и када доступни подаци показују да је дошло до мерљивог смањења будућих токова готовине, као што су промене у оквиру неизмирених обавеза или економских услова који су у корелацији са одступањима од уговорених услова. Банка процењује да ли постоји објективни доказ обезвређења за све изложености које су индивидуално значајне. Уколико постоји објективни доказ да је настао губитак због умањења вредности, Банка обрачунава исправку вредности потраживања као разлику између износа потраживања у књигама и износа потраживања који се може наплатити, обрачунатог као садашња вредност очекиваних новчаних токова, дисконтованих применом ефективне каматне стопе и то а) оригиналне каматне стопе кредита ако кредит има фиксну каматну стопу или б) тренутне каматне стопе ако кредит има варијабилну камтну стопу. Калкулација садашње вредности процењених будућих токова готовине финансијског средства обезбеђеног колатералом рефлектује токове готовине који могу настати по основу реализације инструмента обезбеђења плаћања. Уколико кредит или пласман који се држи до доспећа има варијабилну каматну стопу, дисконтна стопа за одмеравање било ког губитка због обезвређења је eфективна каматна стопа садржана у уговору. 18

21 3. ПРЕГЛЕД ЗНАЧАЈНИХ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОЛИТИКА (наставак) 3.4. Финансијски инструменти (наставак) Исправка вредности финансијских средстава и резервисања за ризике (наставак) У сврхе групне процене обезвређења, финансијска средства се групишу на основу интерног система класификације који Банка користи узимајући у обзир карактеристике кредитног ризика као што су врста пласмана, доцња при сервисирању камате или главнице, делатност, географска локација, врсте колатерала, постојање доспелих потраживања и остале релевантне факторе. Будући токови готовине који се односе на групу финансијских средстава која су предмет групне процене обезвређења се процењују на основу историјских искустава о губицима по основу средстава са сличним карактеристикама кредитног ризика. Историјска искуства се коригују на основу доступних текућих података како би се одразили ефекти текућих услова који нису имали утицаја на године на којима се заснива историјско искуство, као и да би се уклонили ефекти услова који су постојали током историјског периода, а не постоје на дан биланса стања. Методологија и претпоставке који се користе за процену будућих токова готовине се редовно прегледају да би се смањиле разлике између процењених износа и стварног искуства по основу губитка. Књиговодствена вредност средства се смањује коришћењем рачуна исправке вредности, а губици настали по основу умањења вредности кредита и потраживања, као и осталих финансијских средстава вреднованих по амортизованој вредности, евидентирају се у билансу успеха као расходи индиректних отписа пласмана (напомена 12). Након признавања губитка насталог по основу умањења вредности за финансијско средство или групу средстава,, приход од камате наставља да се признаје у билансу успеха коришћењем каматне стопе која се користи за дисконтовање очекиваних новчаних токова при израчунавању овог губитка (unwinding). Кредити и са њима повезана исправка вредности се у потпуности искњижавају када не постоје реални изгледи да ће средства у будућности бити надокнађена и када су колатерали реализовани или је извршен пренос колатерала на Банку. Уколико, током наредног периода, дође до смањења износа признатог губитка услед обезвређења, које настаје као последица неког догађаја који се одиграо након раније признатог обезвређења, претходно признат губитак по основу обезвређења се смањује кориговањем рачуна исправке вредности, а износ корекције се признаје у билансу успеха као приход од укидања резервисања (напомена 12). Банка је формирала Одбор за отпис ненаплативих кредита и потраживања. Отпис ненаплативих потраживања се врши у складу са интерном политиком Банке Посебна резерва за процењене губитке који могу настати по основу билансне активе и ванбилансних ставки Резерва за процењене губитке који могу настати по основу билансне активе и ванбилансних ставки се утврђује у складу са Одлуком Народне банке Србије о класификацији билансне активе и ванбилансних ставки банке ( Службени гласник Републике Србије, бр. 94/2011, 57/2012, 123/2012, 43/2013, 113/2013 и 135/2014). Укупна потраживања од једног дужника (билансна актива и ванбилансне ставке) класификују се у категорије од А до Д, на основу прописаних критеријума за процену степена наплативости потраживања. Наплативост потраживања од једног дужника процењује се на основу уредности у измиривању обавеза тог дужника, његовог финансијског положаја, као и квалитета прибављених средстава обезбеђења. На одређивање категорије класификације утиче и степен документованости примењених критеријума, тј. потпуност кредитног досијеа дужника. Банка је својим унутрашњим актом детаљније одредила критеријуме и методологију за утврђивање категорије класификације дужника, у зависности од врсте дужника (правно лице, предузетник, физичко лице,...), као и поступке редовног ажурирања кредитних досијеа. На основу класификације потраживања, а у складу са наведеном Одлуком Народне банке Србије, износ резерве за процењене губитке је обрачунат применом следећих процената: 0% на пласмане класификоване у категорију А, 2% на пласмане класификоване у категорију Б, 15% на пласмане категорије В, 30% на пласмане категорије Г и 100% на пласмане категорије Д. 19

22 3. ПРЕГЛЕД ЗНАЧАЈНИХ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОЛИТИКА (наставак) 3.4. Финансијски инструменти (наставак) Посебна резерва за процењене губитке који могу настати по основу билансне активе и ванбилансних ставки (наставак) Банка је утврђује износ потребне резерве за процењене губитке, који представља збир позитивних разлика између резерве за процењене губитке обрачунате у складу са наведеном Одлуком Народне банке Србије и износа исправке вредности билансне активе и резервисања за губитке по ванбилансним ставкама на нивоу дужника, која су у складу са рачуноводственом политиком Банке исказана на терет расхода у билансу успеха (напомена 12). Тако утврђена потребна резерва за процењене губитке по билансној активи и ванбилансним ставкама представља одбитну ставку од капитала банке у складу са одлуком Народне банке Србије којом се уређује адекватност капитала банке Престанак признавања финансијских средстава и обавеза Финансијска средства престају да се признају када Банка изгуби контролу над уговореним правима над тим инструментима, што се дешава када су права коришћења инструмената реализована, истекла, напуштена или уступљена. Када је Банка пренела права на готовинске приливе по основу средстава или је склопила уговор о преносу, и при том нити је пренела нити задржала све ризике и користи у вези са средством, нити је пренела контролу над средством, средство се признаје у оној мери колико је Банка ангажована у погледу средства. Даље ангажовање Банке, које има форму гаранције на пренесено средство, се вреднује у износу оригиналне књиговодствене вредности средства или износу максималне накнаде коју би Банка морала да исплати, у зависности који износ је нижи. Финансијске обавезе престају да се признају када је обавеза предвиђена уговором испуњена, отказана или истекла. У случају где је постојећа финансијска обавеза замењена другом обавезом према истом повериоцу, али под значајно промењеним условима или уколико су услови код постојеће обавезе значајно измењени, таква замена или промена услова третира се као престанак признавања првобитне обавезе са истовременим признавањем нове обавезе, док се разлика између првобитне и нове вредности обавезе признаје у билансу успеха Пребијање финансијских средстава и финансијских обавеза Финансијска средства и финансијске обавезе се пребијају, а разлика између њихових сума се признаје у билансу стања ако, и само ако, постоји законом омогућено право да се изврши пребијање признатих износа и постоји намера да се исплата изврши по нето основу, или да се истовремено прода средство и измири обавеза Готовина и готовински еквиваленти У Извештају о токовима готовине, под готовином и готовинским еквивалентима подразумевају се готовина, средства на рачунима код других банака, средства на жиро рачуну и остала новчана средства (напомена 19) Репо послови Хартије од вредности купљене по уговору, којим је утврђено да ће се поново продати на тачно одређени дан у будућности су признате у билансу стања. Плаћена готовина по том основу, укључујући доспелу камату, се признаје у билансу стања. Разлика између куповне цене и цене по поновној продаји се третира као приход по основу камате и доспева током трајања уговора. Хартије од вредности које је Банка стекла куповином од Народне банке Србије, уз уговорену обавезу поновне продаје, по основу Оквирног уговора о продаји хартија од вредности са обавезом куповине тих хартија, на дан биланса стања се исказују по амортизованој вредности. 20

23 3. ПРЕГЛЕД ЗНАЧАЈНИХ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОЛИТИКА (наставак) 3.7. Регуларна куповина и продаја Куповине и продаје финансијских средстава и обавеза на редован начин (тј. оне које подразумевају испоруку у оквиру временског рока дефинисаног прописима или тржишном конвенцијом) признају се на датум измирења, осим трговачких и инвестиционих хартија од вредности и деривативних финансијских инструмената, који се признају на датум трговања, што је датум на који се Група обавеже на куповину или продају средства. Остале куповине и продаје трговачких хартија од вредности третирају се као деривати до тренутка измирења Инвестиције у зависна друштва Зависна правна лица представљају она правна лица у којима извештајно правно лице има удео у власништву изнад 50% или више од половине права гласа или право управљања финансијском, односно пословном политиком зависног предузећа. Учешћа у капиталу зависних правних лица исказана су по набавној вредности умањеној за исправку вредности (напомена 25) Основна средства Основна средства Банке се највећим делом састоје од грађевинских објеката, опреме и улагања у туђа основна средства. Почетно вредновање ставке некретнина,постројења и опреме врши се по набавној вредности, која укључује све трошкове који су потребни да би средство могло функционисати. Након почетног вредновања некретнине и опрема се вреднују по набавној вредности умањеној за амортизацију и губитке по основу обезвређења (напомена 27). Трошкови настали након стицања средстава, које је класификовано као некретнине и опрема, се капитализују само онда када је вероватно да ће Банка имати будуће економске користи од средства које су већи од оних који су првобитно процењени, у супротном они се признају онда када настану. Амортизација средстава почиње онда када оно постане расположиво за коришћење и престаје онда када средство престане да се признаје. Амортизација се равномерно обрачунава дељењем неотписане вредности на преостали корисни век основних средстава и нематеријалних улагања, са циљем да се средства у потпуности отпишу у току њиховог корисног века трајања, у складу са следећим амортизационим стопама: Земљиште Зграде које се користе у пословању Зграде (осим оних које се користе у пословању) Адаптација изнајмљеног пословног простора Намештај и релевантна опрема Моторна возила Хардвер и остала опрема Неограничено Не прелази 50 година Не прелази 50 година Преостали период закупа, не прелази 5 година Не прелази 12 година Не прелази 12 година Не прелази 5 година Испитивање обезвређења се врши на дан сваког биланса стања да би се утврдило да ли постоје индикације обезвређења. Уколико индикације постоје мора да се изврши тест обезвређења за средства, израчунавањем његове надокнадиве вредности и поређењем те вредности са његовом књиговодственом вредношћу. Када је средство делимично обезвређено тако да још увек има неку вредност за Банку, врши се тест обезвређења упоређивањем надокнадиве вредности средства са његовом књиговодственом вредношћу. Надокнадива вредност представља употребну вредност средства или његову фер вредност умањену за трошкове продаје у зависности која је већа. Добици или губици који се јављају приликом расходовања или продаје некретнина и опреме признају се на терет или у корист биланса успеха, као део осталих пословних прихода или оперативних и осталих пословних расхода. 21

24 3. ПРЕГЛЕД ЗНАЧАЈНИХ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОЛИТИКА (наставак) 3.9. Основна средства (наставак) Обрачун амортизације за пореске сврхе врши се у складу са Законом о порезу на добит правних лица ( Службени гласник Републике Србије, бр. 25/2001, 80/2002, 43/2003, 84/2004 и 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014 и 142/2014) и Правилником о начину разврставања сталних средстава по групама и начину утврђивања амортизације за пореске сврхе ( Службени гласник Републике Србије, бр. 116/2004 и 99/2010), што резултира у одложеним порезима (напомена 17) Нематеријална улагања Нематеријална имовина је немонетарно средство без физичке суштине од ког се очекује прилив будућих економских користи у ентитет. Основни услови да би средство било идентификовано као нематеријално улагање су: Могућност идентификације Постојање контроле и Постојање будућих економских користи. Уколико ставка не испуњава све услове наведене у дефиницији нематеријалне имовине, издаци њеног стицања или интерног генерисања се признају као расход када настану. Нематеријална улагања обухватају лиценце, софтвере и слична права, као и остала нематеријална улагања. Нематеријална улагања се исказују по набавној вредности умањеној за акумулирану исправку вредности и евентуалне губитке по основу обезвређења средстава (напомена 26). Набавна вредност купљене нематеријалне имовине састоји се од: Набавне цене, укључујући увозне царине и порезе и Било каквих директно приписивих трошкова (трошкови примања запослених настали директно у процесу довођења имовине у радно стање; професионалне накнаде и трошкови тестирања правилног функционисања имовине). Издаци везани за одржавање компјутерских софтверских програма признају се као трошак у периоду када настану. Примери расхода који не испуњавају дефиницију нематеријалних улагања су: Трошкови обуке, Трошкови покретања и поправке, Трошкови реорганизације, Интерно генерисани брендови, Трошкови контролисања и рекламирања. Обрачун амортизације основних средстава и нематеријалних улагања почиње од наредног месеца када се ова средства ставе у употребу. Обрачун амортизације се не врши за инвестиције у току. Обрачунат трошак амортизације признаје се као расход периода у коме је настао. На дан биланса менаџмент ревидира нематеријална улагања и процењује да ли постоје индикације за обезвређење. Уколико такве индикације постоје, прави се анализа да ли је садашња вредност нематеријалних улагања у целости надокнадива. У случају да је садашња вредност већа од надокнадиве евидентира се обезвређење Инвестиционе некретнине Банка поседује некретнине као инвестиције у циљу остварења прихода по основу закупнина и пораста вредности некретнина на тржишту. Након првобитног евидентирања, инвестиционе некретнине се вреднују по набавној вредности умањеној за акумулирану исправку вредности и евентуално акумулирано обезвређење (напомена 28). Амортизација инвестиционих некретнина се равномерно обрачунава на њихову набавну вредност применом годишње стопе од 2%, са циљем да се средства у потпуности отпишу у току њиховог корисног века трајања. Инвестиционе некретнине се процењују за обезвређење најмање на годишњем нивоу. 22

25 3. ПРЕГЛЕД ЗНАЧАЈНИХ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОЛИТИКА (наставак) Стална средства намењена продаји Стално средство признаје се као стално средство намењено продаји, ако Банка очекује да ће његову књиговодствену вредност повратити продајом, а не наставком коришћења за обављање делатности. Стална средства намењена продаји исказују се по износу нижем од књиговодствене и фер вредности умањене за трошкове продаје и не амортизују се (напомена 29). Да би основна средства била рекласификована у стална средства намењена продаји неопходно је да средство може да се прода у постојећем стању и да надокнадивост књиговодствене вредности кроз продајну трансакцију испуњава следеће критеријуме: одговарајући ниво руководства мора да се посвети плану за продају тог средства; активни програм за проналажење купца и извршење продаје мора бити започет; средство мора да буде активно присутно на тржишту по цени која је разумна у односу на његову садашњу фер вредност; требало би да се очекује да продаја буде завршена у року од 12 месеци од датума када је средство класификовано као средство које се држи ради продаје ; активности потребне за извршење плана треба да укажу да је мало вероватно да ће доћи до значајних промена плана продаје или да ће се од њега одустати. Када стално средство престане да се класификује као средство које се држи ради продаје, вреднује се по нижем од следећих износа: Његове књиговодствене вредности пре него што је средство класификовано као средство које се држи ради продаје, кориговане за амортизацију која би била призната да средство није било класификовано као средство које се држи ради продаје Његове надокнадиве вредности на дан када је накнадно одлучено да се не продаје Надокнадива вредност је већи износ од следећа два: Фер вредност умањена за трошкове продаје и употребна вредност, где је употребна вредност садашња вредност процењених будућих токова готовине за које се очекује да ће настати из сталне употребе средстава и његовог отуђења на крају његовог корисног века трајања. Током године, Банка је рекласификовала део административних и пословних зграда на средства намењена продаји. Разлог за рекласификацију је намера менаџмента Банке да ова средства прода у периоду до годину дана Средства стечена наплатом потраживања Лизинг Имовина (земљиште и грађевински објекти) над којом је преузето власништво у процесу повраћаја обезвређених кредита приказана је у оквиру Осталих средстава (напомена 30). Средства стечена наплатом потраживања се привремено држе у сврху ликвидације и исказују се по износу нижем од књиговодствене и фер вредности умањене за трошкове продаје. Лизинг је дефинисан као споразум по коме давалац лизинга преноси на корисника лизинга право коришћења средства за договорени временски период, у замену за плаћање или низ плаћања. Постоје две основне врсте лизинга. (а) Финансијски лизинг Банка као закупац Финансијски лизинг, којим се у суштини на Банку преносе сви ризици и користи које произилазе из власништва над предметом лизинга, капитализује се на почетку лизинга, по нижој од фер вредности предмета лизинга или садашњој вредности минималних плаћања лизинга и признаје се у оквиру основних средстава са одговарајућом обавезом према закуподавцу која се исказује у оквиру осталих обавеза. 23

26 3. ПРЕГЛЕД ЗНАЧАЈНИХ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОЛИТИКА (наставак) Лизинг (наставак) (а) Финансијски лизинг Банка као закупац (наставак) Уколико није извесно да ће Банка до краја трајања лизинга стећи власништво над предметом лизинга, тај предмет се у потпуности амортизује током трајања лизинга или његовог корисног века трајања, у зависности од тога који је период краћи. Иницијални директни трошкови који се могу директно приписати активностима лизинга (транспортни трошкови, трошкови одобрења захтева, трошкови монтаже, трошкови правне помоћи и консултација и сл.) укључују се у набавну вредност средства по основу финансијског лизинга. Лизинг рате се распоређују на финансијски расход и смањење обавезе по основу лизинга. Трошкови лизинг накнаде имају третман камате која се не може укључити у набавну вредност опреме, већ представља финансијски расход (трошак камате) током периода отплате. Финансијски расходи се признају директно на терет биланса успеха у оквиру расхода од камата. (б) Оперативни лизинг Банка као закупац Оперативни или пословни лизинг има карактеристике класичног закупа код којег се уговором не преносе све користи и ризици у вези са власништвом предмета закупа, већ закуподавац (давалац лизинга) задржава право власништва, односно остаје власник предмета лизинга и након истека уговора. Плаћања пословног закупа признају се као расход периода у билансу успеха по пропорционалном методу (у моменту њиховог настанка) током периода трајања закупа Резервисања, потенцијалне обавезе и потенцијална средства Резервисања се признају и врше када Банка има садашњу обавезу, законску или изведену, као резултат прошлих догађаја и када је вероватно да ће доћи до одлива ресурса како би се измирила обавеза и када се може поуздано проценити износ обавезе (напомена 34). Ради одржавања најбоље могуће процене резервисања се разматрају, утврђују и ако је потребно коригују на сваки извештајни датум. Када више није вероватан одлив економских користи ради измирења законске или изведене обавезе резервисање се укида у корист прихода. Резервисање се прати по врстама и може да се користи само за издатке за које је првобитно било признато. Резервисање се не признаје за будуће пословне губитке. Потенцијалне обавезе се не признају у финансијским извештајима. Потенцијалне обавезе се обелодањују у напоменама уз финансијске извештаје (напомена 41), осим ако је вероватноћа одлива ресурса који садрже економске користи веома мала. Банка не признаје потенцијална средства у финансијским извештајима. Потенцијална средства се обелодањују у напоменама уз финансијске извештаје, уколико је прилив економских користи вероватан Капитал Капитал се састоји од акцијског капитала (обичних акција), емисионе премије, резерви из добити, ревалоризационих резерви и нераспоређеног добитка текуће и претходне године (напомена 36). Добици и губици по основу промене тржишне вредности хартија од вредности расположивих за продају као и актуарски добици и губици евидентирају у оквиру ревалоризационих резерви (напомена 37). 24

27 3. ПРЕГЛЕД ЗНАЧАЈНИХ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОЛИТИКА (наставак) Финансијске гаранције У уобичајеном току пословања Банка одобрава финансијске гаранције које се састоје од плативих и чинидбених гаранција, акредитива, акцепта меница и других послова јемства. Финансијске гаранције су уговори који обавезују издаваоца гаранције да изврши плаћање или надокнади губитак примаоцу гаранције, настао уколико одређени поверилац благовремено не изврши своје обавезе у складу са условима предвиђеним уговором. Финансијске гаранције се иницијално признају по фер вредности на датум када је гаранција дата. Након иницијалног признавања, обавезе Банке које проистичу из финансијских гаранција се вреднују у износу амортизоване накнаде или најбоље процене издатака неопходних да би се измирила финансијска обавеза која настаје као резултат гаранције, у зависности који је износ виши. Повећање обавеза које се односи на финансијске гаранције се признаје у билансу успеха. Примљене накнаде се признају у корист биланса успеха у оквиру прихода од накнада и провизија равномерно током периода трајања гаранције Послови у име и за рачун трећих лица Средства по пословима у име и за рачун трећих лица, којима Банка управља уз накнаду, укључена су у ванбилансну евиденцију Банке (напомена 40). Банка по наведеним пласманима не сноси никакав ризик Примања запослених (a) Доприноси за обавезно социјално осигурање У складу са прописима који се примењују у Републици Србији, Банка је обавезна да уплаћује доприносе државним фондовима за социјалну заштиту и на тај начин обезбеђује социјалну сигурност запосленима. Ове обавезе укључују доприносе на терет запослених и на терет послодавца у износима који се обрачунавају применом законски прописаних стопа. Банка има законску обавезу да изврши обуставу обрачунатих доприноса из бруто зарада запослених и да за њихов рачун изврши пренос обустављених средстава у корист одговарајућих државних фондова. Доприноси на терет послодавца и доприноси на терет запосленог евидентирају се као расход периода на који се односе. (b) Отпремнине приликом одласка у пензију Изменама Закона о раду од јула године, Банка има обавезу исплате накнаде запосленима приликом одласка у пензију (отпремнина) најмање у висини две просечне зараде. Колективни уговор Банке предвиђа исплату отпремнине запосленом при одласку у пензију или при престанку радног односа по сили закона због губитка радне способности у висини три зараде које би остварио запослени за месец који претходи месецу у којем се исплаћује отпремнина, с тим што тако исплаћена отпремнина не може бити нижа од три просечне месечне зараде по запосленом исплаћене код послодавца за месец који претходи месецу у којем се врши исплата отпремнине, односно три просечне зараде по запосленом исплаћене у Републици Србији према последњем објављеном податку надлежног органа, ако је то за запосленог повољније. Банка врши исплате отпремнина запосленима у складу са Колективним уговором. Банка формира дугорочна резервисања за отпремнине на бази извештаја актуара и иста су исказана у износу садашње вредности очекиваних будућих исплата. Приликом исплате отпремнина Банка затвара формирана резервисања за отпремнине за појединачног запосленог, а разлику књижи на расходе отпремнина при одласку у пензију. 25

28 3. ПРЕГЛЕД ЗНАЧАЈНИХ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОЛИТИКА (наставак) Примања запослених (наставак) (c) Краткорочна, плаћена одсуства Акумулирана плаћена одсуства могу да се преносе и користе у наредним периодима, уколико у текућем периоду нису искоришћена у потпуности. У случају неакумулираног плаћеног одсуства, обавеза или трошак се не признају до момента када се одсуство искористи. Разликују се две врсте плаћених одсуства: Кумулативна одсуства која мога да се пренесу и искористе у будућим периодима (нпр. годишњи одмор и боловање) Некумулативна одсуства која истичу ако се не искористе у потпуности (нпр. право на породиљско одсуство). Запослени обично зарађују кумулативна одсуства онда када раде док некумулативна одсуства нису повезана са радом. Очекивани трошак плаћених одсуства се признаје на следећи начин: За акумулирана плаћена одсуства онда када запослени раде тј. пружају услуге које увећавају њихово право на будућа плаћена одсуства За некумулативна плаћена одсуства, онда када се то одсуство догоди. (d) Дефинисани план примања Дефинисани план примања је план примања који дефинише износ који ће бити исплаћен након престанка радног односа запосленог, дефинисан коришћењем одређеног броја финансијских и демографских претпоставки. Најзначајније претпоставке укључују старост, године запослења или примања надокнаде, трајање плана, дисконтну стопу, повећање очекиване зараде и стопе пензија. Обавеза за дефинисане планове примања представља садашњу вредност дефинисане обавезе за примања на сваки извештајни датум. Обавеза за дефинисана примања и пратећи трошкови су израчунати од стране независних актуара на годишњем нивоу на крају годишњег извештајног периода. Садашња вредност дефинисане обавезе је одређена дисконтовањем очекиваних будућих новчаних токова у валути у којој ће накнада бити исплаћена. Нето камата је израчуната примењивањем дисконтне стопе на почетку периода на дефинисану нето обавезу/(средство). Трошак услуге (трошак текуће услуге, трошак прошлих услуга (укључујући и ефекат отпремнина) и добитак и губитак од нагодбе) и нето камата на нето дефинисану обавезу/(средство) су укључени у биланс успеха у оквиру примања запослених. Обавеза за дефинисана примања је укључена у финансијску позицију, а резултати премеравања (која чине актуарске добитке и губитке) приказани су у оквиру осталог резултата (e) Пензиони фондови Банка нема сопствене пензионе фондове, нити опције за исплате запосленима у виду акција и по том основу нема идентификоване обавезе на дан 31. децембра године Порези и доприноси Порез на добит (а) Текући порези Порез на добит се обрачунава и плаћа у складу са одредбама Закона о порезу на добит правних лица. Порез на добитак обрачунава се применом стопе од 15% (важи од године) на пореску основицу која је приказана у пореском билансу, након чега се може умањити за утврђене пореске кредите. Приликом утврђивања пореске основице полази се од резултата у Билансу успеха, који се потом коригује у складу са пореским прописима Републике Србије. Измене Закона о порезу на добит правних лица које важе од године, не дозвољавају пореским обвезницима да креирају нове пореске кредите по основу улагања у основна средства. Порески обвезници могу да користе раније формиране неискоришћене пореске кредите до периода важења. Порески кредит не може бити већи од 33% обрачунатог пореза. 26

29 3. ПРЕГЛЕД ЗНАЧАЈНИХ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОЛИТИКА (наставак) Порези и доприноси (наставак) Порез на добит (наставак) (а) Текући порези (наставак) Порески прописи у Републици Србији не дозвољавају да се порески губици из текућег периода искористе као основа за повраћај пореза плаћеног у одређеном претходном периоду. Губици из текућег периода могу се користити за умањење пореске основице будућих обрачунских периода, али не дуже од 5 година. (б) Одложени порези Одложени порези на добит се обрачунавају по методи обавеза према билансу стања на све привремене разлике на дан биланса стања између садашње вредности средстава и обавеза у финансијским извештајима и њихове вредности за сврхе опорезивања. Важеће пореске стопе на дан биланса стања или пореске стопе које су након тог дана ступиле на снагу, користе се за утврђивање одложеног пореза на добит. За обрачун одложених пореза примењена је стопа од 15%. Одложене пореске обавезе признају се на све опорезиве привремене разлике. Одложена пореска средства признају се за одбитне привремене разлике и за ефекте пренетог губитка и неискоришћених пореских кредита из претходних периода који се могу преносити у наредне фискалне периоде, до износа до којег је вероватно да ће постојати будући опорезиви добици на терет којих се одложена пореска средства могу искористити. Књиговодствена вредност одложених пореских средстава преиспитује се на дан сваког биланса стања и умањује до мере до које више није извесно да је ниво очекиваних будућих опорезивих добитака довољан да се укупна вредност или део вредности одложених пореских средстава може искористити Порези и доприноси који не зависе од резултата пословања Порези и доприноси који не зависе од резултата укључују порез на имовину, порезе и доприносе на зараде на терет послодавца, као и друге порезе и доприносе који се плаћају у складу са републичким, локалним и општим пореским прописима. Ови порези и доприноси су приказани у оквиру оперативних и осталих расхода Зарада по акцији Банка обелодањује основну зараду по акцији. Основна зарада по акцији израчунава се дељењем нето добитка који припада акционарима, власницима обичних акција Банке, пондерисаним просечним бројем издатих обичних акција у току извештајног периода Трансакције са повезаним правним лицима Повезана лица Банке чине чланице Групе којој Банка припада (NBG Group) као и зависна и повезана лица над којима Банка има контролно или значајно учешће. Лица повезана са Банком обухватају лица која могу да врше значајан утицај при доношењу финансијских и пословних одлука Банке. Лица повезана са Банком обухватају чланове органа управљања, Управног и Извршног Одбора Банке, њихове блиске рођаке, компаније које они поседују или контролишу, као и компаније на чије финансијске и пословне политике исти могу да утичу Трансакције са повезаним лицима детаљно су обелодањене у напомени ПРЕГЛЕД ЗНАЧАЈНИХ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПРОЦЕНА Састављање и приказивање финансијских извештаја захтева од руководства Банке коришћење најбољих могућих процена и разумних претпоставки, које имају ефекта на исказане вредности средстава и обавеза, као и обелодањивање потенцијалних потраживања и обавеза на дан састављања финансијских извештаја, као и прихода и расхода у току извештајног периода. Ове процене и претпоставке су засноване на информацијама расположивим на дан састављања финансијских извештаја. Стварни резултати могу се разликовати од наведених процена. Процене и претпоставке се континуирано разматрају, а када корекције постану неопходне, исказују се у билансу успеха за периоде у којима су постале познате. 27

30 4. ПРЕГЛЕД ЗНАЧАЈНИХ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПРОЦЕНА (наставак) У даљем тексту наведене су кључне процене и претпоставке које садрже ризик да ће проузроковати материјално значајне ефекте на књиговодствене вредности средстава и обавеза у току наредне финансијске године Исправке вредности финансијских средстава Износ резерви издвојен за губитке по кредитима заснива се на текућим оцењивањима руководства процењених губитака у оквиру кредитног портфолија. Оцењивања врше чланови руководства задужени за различите типове кредита користећи методологију и упутства, који се непрекидно прате и унапређују. Ова методологија има две примарне компоненте: појединачне резерве и групне резерве, што је описано у напомени Примена ове методологије захтева од руководства да направу процене у вези са износом и временским усклађивањима готовинских токова који се очекују да буду примљени. При процени ових готовинских токова, руководство доноси закључке о финансијској ситуацији друге стране и нето остваривој вредности основног колатерала или гаранција у корист Банке. Свако исправљено средство се оцењује на основу утврђених чињеница, а workout стратегија и оцена готовинских токова који се сматрају наплативим се независно преиспитују. При оцени потребе за групне резерве за губитке по основу кредита, руководство разматра факторе као што су квалитет кредита, величина портфолија, концентрације и економски фактори. Како би се проценила потребна резерва, праве се претпоставке да би се и дефинисао начин на који су нераздвојиви губици моделирани и одредили тражени парамтери за унос, на основу ранијег искуства и тренутних економских услова. Прецизност резерви и резервисања зависи од претпоставки и параметара модела који се користе за одређивање групних резерви. Док ово обавезно подразумева доношење закључака, руководство верује да су резерве за губитке по кредитима и резервисања оправдана 4.2. Фер вредност финансијских инструмената Фер вредност финансијских инструмената који нису котирани на активном тржишту је одређена коришћењем одређених техника вредновања. Ово подразумева методе садашње вредности и остале моделе који се базирају на параметрима који се могу посматрати као и, у мањем обиму, на параметрима који се не могу посматрати. Модели вредновања се примарно користе за вредновање деривата на слободном берзанском тржишту и државних обвезница и дуговних хартија од вредности којима се не тргује на активном тржишту. Ови модели узимају у обзир и утицај на кредитни ризик, ако је материјалан. Сви модели вредновања су потврђени пре него што су коришћени као основа за финансијско извештавање и периодично прегледани након тога од стране квалификованог кадра, независно од области која је довела до креирања модела. Где год је могуће, Банка упоређује вредновање које произилази из модела са котираним ценама сличних финансијских инструмената и са стварним вредностима у случају реализације, да би потврдила и калибрирала њене моделе. Разноврсни фактори су уграђени у Банчине моделе, укључујући стварне и процењене тржишне вредности и стопе, као и време и промене, дубину тржишта и ликвидност и промене у кредитном ризику финансијских обавеза. Банка примењује моделе доследно из периода у период, обезбеђујући упоредивост и континуитет вредновања кроз време, али процена фер вредности нераздвојно укључује и значајан ниво просуђивања. Стога, менаџмент установљава прилагођавање вредновања да покрије ризике повезане са проценом параметара који се не могу приметити и претпоставки у оквиру самих модела. Иако је у неким случајевима потребан значајан ниво просуђивања за одређивање фер вредности, менаџмент верује да су фер вредности које приказују финансијску позицију и промене фер вредности приказане у билансу успеха обазриве и одражавају стварне услове привреде, базиране на извршеним контролама и процедурама за заштиту. 28

31 4. ПРЕГЛЕД ЗНАЧАЈНИХ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПРОЦЕНА (наставак) 4.3. Обезвређење вредности хартија од вредности Банка се води МРС 39 и у складу са њим одређује да ли су хартије од вредности обезвређене. Идентификовање потенцијалног обезвређења за хартије од вредности захтева значајне процене. За инструменте капитала, Банка оцењује, између осталих фактора, да ли се десио значајан или продужен пад фер вредности улагања испод његове набавне вредности. Ова оцена о томе шта је значајан и продужен пад захтева процену менаџмента. У доношењу ове оцене, Банка разматра, између осталих фактора, озбиљност и дужину нереализованих губитака, нормалне промене у цени акције и финансијски здраве, краткорочне пословне изгледе улагања, укључујући факторе као што су пословање индустрије и сектора, технолошке промене и оперативни и финансијски новчани токови. Што се тиче инвестиција у дужничке инструменте, Банка процењује да ли ће издавалац исплатити све доспеле обавезе. Ова процена узима у обзир финансијске услове и изгледе издаваоца Обезвређење инвестиција у зависна правна лица Банка сматра учешћа у капиталу обезвређеним када постоји документовано (тржишни подаци) или процењено смањење фер вредности ових средстава испод њихове набавне вредности Порез на добит Порез на добит се обрачунава у складу са законским прописима Републике Србије. Банка не формира резервисања за обрачун пореза на добит (напомена 16). Одложена пореска средства признају се на све неискоришћене пореске губитке и/или пореске кредите и остале привремене разлике до мере до које је извесно да је ниво очекиваних будућих опорезивих добитака довољан да се неискоришћени порески губици/кредити могу искористити. Значајна процена од стране руководства Банке је неопходна да би се утврдио износ одложених пореских средстава која се могу признати, на основу периода настанка, очекиваног будућег резултата и висине будућих опорезивих добитака (напомена 17) Отпремнине приликом одласка у пензију и остале накнаде запосленима након прекида радног односа Трошкови утврђених накнада запосленима након прекида радног односа, односно одласка у пензију након испуњених законских услова, утврђују се применом актуарске процене. Актуарска процена укључује процену дисконтне стопе, будућих кретања зарада, стопе морталитета и флуктуације запослених. Због дугорочне природе ових планова, значајне неизвесности утичу на исход процене. Додатне информације обелодањене су у напомени Користан век трајања основних средстава и нематеријалних улагања Одређивање корисног века трајања основних средстава и нематеријалних улагања се заснива на претходном искуству са сличним средствима, као и на антиципираном техничком развоју и променама на које утиче велики број економских или индустријских фактора (напомена 3.9 и 3.10). Адекватност одређеног корисног века трајања се преиспитује на годишњем нивоу или када год постоји индикација да је дошло до значајне промене фактора који су представљали основ за одређивање корисног века трајања Обезвређење вредности нефинансијске имовине На дан извештавања, руководство Банке анализира вредности по којима су приказана основна средства, нематеријална улагања и инвестиционе некретнине Банке. Уколико постоји индикација да је неко средство обезвређено, надокнадив износ те имовине се процењује како би се утврдио износ обезвређења. Уколико је надокнадиви износ неког средства процењен као нижи од вредности по којој је то средство приказано, постојећа вредност тог средства се умањује до висине надокнадиве вредности. 29

32 4. ПРЕГЛЕД ЗНАЧАЈНИХ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПРОЦЕНА (наставак) 4.8. Обезвређење вредности нефинансијске имовине (наставак) Разматрање обезвређења захтева од руководства субјективно просуђивање у погледу токова готовине, стопа раста и дисконтних стопа за јединице које генеришу токове готовине, а које су предмет разматрања Резервисања по основу судских спорова Банка је укључена у већи број судских спорова који проистичу из њеног свакодневног пословања и односе се на комерцијална и уговорна питања, као и питања која се тичу радних односа, а која се решавају или разматрају у току регуларног пословања. Банка редовно процењује вероватноћу негативних исхода ових питања, као и износе вероватних или разумних процена губитака. Разумне процене обухватају просуђивање руководства након разматрања информација које укључују обавештења, поравнања, процене од стране правног сектора, доступне чињенице, идентификацију потенцијалних одговорних страна и њихове могућности да допринесу решавању, као и претходно искуство. Резервисање за судске спорове се формира када је вероватно да постоји обавеза чији се износ може поуздано проценити пажљивом анализом. Потребно резервисање се може променити у будућности због нових догађаја или добијања нових информација. Банка на кварталном нивоу преиспитује процењена резервисања. Уколико потенцијалне обавезе или не задовољавају критеријуме за резервисање она се обелодањују, осим ако је вероватноћа одлива ресурса који садрже економске користи веома мала. 5. НЕТО ПРИХОД/РАСХОД ПО ОСНОВУ КАМАТА а) Приходи и расходи камата по врстама финансијских инструмената У хиљадама динара За годину која се завршава 31. децембра Приходи од камата по основу: Приходи од камата по основу кредита 6,242,267 6,174,627 Приходи од камата по основу депозита 749 2,850 Приходи од камата по основу хартија од вредности 720, ,797 Приходи од камата по основу осталих пласмана и средстава 276, ,297 Укупно приходи 7,239,608 7,062,571 Расходи камата по основу: Расходи камата по основу кредита (64,330) (125,819) Расходи камата по основу депозита (2,561,004) (3,267,205) Расходи камата по основу осталих обавеза (1,964) (2,560) Укупно расходи (2,627,298) (3,395,584) Нето приход по основу камата 4,612,310 3,666,987 30

33 5. НЕТО ПРИХОД/РАСХОД ПО ОСНОВУ КАМАТА (наставак) б) Приходи и расходи камата по секторској структури У хиљадама динара За годину која се завршава 31. децембра Приходи од камата: Финансије и осигурање 321, ,219 Јавна предузећа 434, ,143 Јавни сектор 820,786 1,066,696 Привредна друштва 1,824,372 1,705,885 Предузетници 94,716 69,469 Становништво 3,697,812 3,266,269 Страна лица 3,136 5,112 Приватна домаћинства и пољопривредни произвођачи 7,227 4,963 Други комитенти 36,128 23,815 Укупно приходи 7,239,608 7,062,571 Расходи камата по основу: Финансије и осигурање (55,134) (94,652) Јавна предузећа (109,893) (84,926) Јавни сектор (96,680) (109,854) Привредна друштва (707,289) (935,961) Предузетници (8,610) (8,629) Становништво (1,211,901) (1,623,435) Страна лица (158,036) (258,761) Приватна домаћинства и пољопривредни произвођачи (21,050) (25,141) Други комитенти (258,705) (254,225) Укупно расходи (2,627,298) (3,395,584) Нето приход по основу камата 4,612,310 3,666, НЕТО ПРИХОД ПО ОСНОВУ НАКНАДА И ПРОВИЗИЈА У хиљадама динара За годину која се завршава 31. децембра Нето приход по основу накнада и провизија: По кредитима 33,850 43,769 По депозитима 692, ,362 По хартијама од вредности 31,616 32,364 За гаранције, акредитиве и друга јемства 36,438 33,916 По платним картицама 182, ,968 За обављање платног промета 530, ,071 Остале накнаде 81,723 66,373 Нето приход по основу накнада и провизија 1,589,905 1,534, НЕТО ДОБИТАК ПО ОСНОВУ ФИНАНСИЈСКИХ СРЕДСТАВА НАМЕЊЕНИХ ТРГОВАЊУ У хиљадама динара За годину која се завршава 31. децембра Нето добитак по основу: Продаје финансијских средстава који су намењени трговању Промене вредности деривата намењених трговању 44,551 7,515 Нето добитак по основу финансијских средстава намењених трговању 45,131 7,672 31

34 7. НЕТО ДОБИТАК ПО ОСНОВУ ФИНАНСИЈСКИХ СРЕДСТАВА НАМЕЊЕНИХ ТРГОВАЊУ (наставак) Oд финансијских деривата намењених трговању, Банка је у години, добитке остварила од каматних и валутних своп трансакција, док су у години добитке по основу финансијских деривата намењених трговању донели валутни свопови. 8. НЕТО ДОБИТАК/(ГУБИТАК) ПО ОСНОВУ ЗАШТИТE ОД РИЗИКА У хиљадама динара За годину која се завршава 31. децембра Нето добитак /(губитак)по основу: Промене вредности пласмана, потраживања и хартија од вредности 1,585 (5,414) Нето добитак по основу заштитe од ризика 1,585 (5,414) Највећим делом, у наведеним износима садржан је ефекат промене вредности злата и сребра у власништву Банке услед промене цене племенитих метала на тржишту на крају извештајног периода. 9. НЕТО ДОБИТАК ПО ОСНОВУ ФИНАНСИЈСКИХ СРЕДСТАВА РАСПОЛОЖИВИХ ЗА ПРОДАЈУ У хиљадама динара За годину која се завршава 31. децембра Нето добитак по основу продаје: Трезорских записа 16,863 11,971 Акција/удела у капиталу других правних лица Нето добитак по основу финансијских средстава расположивих за продају 16,991 11,971 У току године, реализовано је једанаест трансакција продаје Трезорских записа Републике Србије укупне номиналне вредности EUR 12 милиона и 1,373 милиона динара и једна трансакција продаје акција. 10. НЕТО ПРИХОД/(РАСХОД) ОД КУРСНИХ РАЗЛИКА И ЕФЕКАТА УГОВОРЕНЕ ВАЛУТНЕ КАЛУЗУЛЕ У хиљадама динара За годину која се завршава 31. децембра Нето приход по основу: Курсних разлика 773, ,689 Ефеката уговорене валутне клаузуле (367,559) (265) Нето приход од курсних разлика и ефеката уговорене валутне клаузуле 406, ,424 У складу са Одлуком о контном оквиру и садржини рачуна у контном оквиру за банке ( Службени гласник Републике Србије бр. 71/2014 и 135/2014) почев од 31. децембра године Банка је у обавези да одвојено евидентира приходе/расходе по основу ефеката уговорене валутне клаузуле. 32

35 11. ОСТАЛИ ПОСЛОВНИ ПРИХОДИ У хиљадама динара За годину која се завршава 31. децембра Остали приходи оперативног пословања 49,762 47,813 Приходи од укидања неискоришћених резервисања за судске спорове (напомена 34) 4, ,040 Добици од продаје основних средстава и нематеријалних улагања 13,233 4,694 Приходи од смањења обавеза 5,358 53,116 Приходи од дивиденди и учешћа 305 2,838 Вишкови Остали приходи 19,854 33,354 Приходи од промене вредности финансијских обавеза - 22 Укупно остали пословни приходи 93, ,877 Остали пословни приходи укључују не банкарске приходе као што су приходи од давања у закуп имовине, приходи од премије осигурања, приходи од укидања резервисања за обавезе и сл. У осталим пословним приходима Банке доминирају приходи од давања у закуп имовине који су у години износили 39,427 хиљаде динара а у години 41,858 хиљада динара. У години значајан износ односио се на приходе од укидања резервисања за обавезе по основу судских спорова (156,813 хиљада динара) који су окончани у корист Банке (напомена 34). 12. НЕТО ПРИХОД/(РАСХОД) ПО ОСНОВУ ОБЕЗВРЕЂЕЊА ФИНАНСИЈСКИХ СРЕДСТАВА И КРЕДИТНО РИЗИЧНИХ ВАНБИЛАНСНИХ СТАВКИ У хиљадама динара За годину која се завршава 31. децембра Приходи/(расходи) индиректних отписа пласмана и потраживања Потраживања од банака (напомена 23) 4 48,623 Потраживања од привреде и становништва (напомена 24) (669,557) 1,107,884 Остали пласмани и остала средства (20,877) (30,856) Укупно (расходи)/приходи индиректних отписа пласмана и потраживања (690,430) 1,125,651 Приходи/(расходи) индиректних отписа хартије од вредности и учешћа у капиталу Финансијска средства која се држе до доспећа (напомена 22) 5,555 (6,329) Хартије од вредности расположив за продају (напомена 21) (10,802) (80,604) Укупно (расходи)/приходи индиректних отписа хартије од вредности и учешћа у капиталу (5,247) (86,933) Приходи од наплаћених отписаних потраживања 1,025 2,633 Укупно приходи од наплаћених отписаних потраживања 1,025 2,633 Укупно (расход)/приход по основу обезвређења финансијских средстава и кредитно ризичних ванбилансних ставки (694,652) 1,041,351 Резерва за процењене губитке На основу класификације пласмана утврђене сагласно прописима Народне банке Србије ( НБС ) на дан 31. децембра године обрачуната је резерва за процењене губитке по основу укупне изложености Банке кредитном ризику. 33

36 12. НЕТО ПРИХОД/(РАСХОД) ПО ОСНОВУ ОБЕЗВРЕЂЕЊА ФИНАНСИЈСКИХ СРЕДСТАВА И КРЕДИТНО РИЗИЧНИХ ВАНБИЛАНСНИХ СТАВКИ (наставак) Резерва за процењене губитке (наставак) У складу са Одлуком о класификацији билансне активе и ванбилансних ставки банке (Службени гласник Републике Србије 94/2011, 57/2012, 123/2012,43/2013, 113/2013 и 135/2014), збир позитивних разлика износа резерве за процењене губитке обрачунате у складу са наведеном одлуком и износа исправке вредности билансне активе и резервисања за губитке по ванбилансним ставкама, која су обрачуната у складу са интерно усвојеном методологијом, представља потребну резерву за процењене губитке. У хиљадама динара За годину која се завршава 31. децембра Обрачуната резерва за процењене губитке у складу са Одлуком НБС по основу: Билансних позиција 19,249,332 18,771,194 Ванбилансних позиција 225, ,831 Укупно 19,474,814 18,881,025 Исправке вредности и резервисања обрачуната у складу са интерном методологијом (МРС 39): Билансних позиција (11,566,511) (10,675,766) Укупно (11,566,511) (10,675,766) Разлика између обрачунате резерве по Одлуци НБС и исправке вредности по интерној методологији (МРС 39) 7,908,303 8,205,259 Више извршене исправке вредности и резервисање по билансним и ванбилансним ставкама у складу са интерном методологијом (МРС 39) у односу на Одлуку НБС 266,386 69,990 Укупна потребна резерва за процењене губитке на дан 31. децембра 8,174,689 8,275,239 Исправка вредности и резервисања обрачуната у складу са интерном методологијом у овом прегледу обухватају само исправку вредности која се односи на ставке које се класификују. На дан 31. децембра године, потребна резерва за процењене губитке који могу настати по основу билансне активе и ванбилансних ставки, обрачуната у складу са наведеном Одлуком НБС (напомена ), износи 8,174,689 хиљада динара (31. децембар године: 8,275,239 хиљада динара). 13. ТРОШКОВИ ЗАРАДА, НАКНАДА ЗАРАДА И ОСТАЛИ ЛИЧНИ РАСХОДИ У хиљадама динара За годину која се завршава 31. децембра Трошкови зарада 1,544,229 1,495,740 Трошкови накнада зарада 270, ,396 Трошкови пореза на зараде и накнаде зарада 229, ,244 Трошкови доприноса на зараде и накнаде зарада 478, ,489 Трошкови накнада за привремене и повремене послове Остали лични расходи 50,365 27,292 Нето расходи резервисања за пензије и других резервисања за запослене 24,892 10,279 Укупно трошкови зарада, накнада зарада и остали лични расходи 2,598,318 2,482,023 Просечан број запослених у години износио је 1,717; док је просечан број запослених у години износио 1,

37 13. ТРОШКОВИ ЗАРАДА, НАКНАДА ЗАРАДА И ОСТАЛИ ЛИЧНИ РАСХОДИ (наставак) Резервисања за отпремнине за одлазак у пензију Резервисања за отпремнине приликом одласка у пензију запослених формирана су на бази извештаја актуара са стањем на дан 31. децембра године и иста су исказана у износу садашње вредности очекиваних будућих исплата. Приликом утврђивања садашње вредности очекиваних одлива коришћене су претпоставке обелодањене у напомени У хиљадама динара За годину која се завршава 31. децембра Tрошак услуга 18,622 25,725 Нето трошак камате на нето дефинисану обавезу/(средство) примања 16,619 16,911 Губици/(добици) због смањења/нагодбе и остали трошкови/(приходи) 22,552 (9,920) Укупно 57,793 32,716 У хиљадама динара За годину која се завршава 31. децембра Садашња вредност обавезе Садашња вредност обавезе 260, ,334 Укупно 260, ,334 Промене на нето обавези по основу резервисања за одлазак у пензију Нето обавеза на почетку периода 238, ,662 Средства исплаћена директно (34,063) (18,356) Укупан трошак признат у билансу успеха 57,793 32,716 Износ признат у осталом резултату (1,532) (82,688) 260, ,334 Процењивање нето обавезе Обавеза - добитак/(губитак) услед промене на претпоставкама (5,084) 62,394 Обавеза из искуства - добитак који је настао у току године 6,616 20,294 Укупно признато у оквиру осталог резултата током године 1,532 82,688 Признавање обавезе за дефинисана примања Обавеза за дефинисана примања почетку периода 238, ,662 Трошак услуге 18,622 25,725 Трошак камате 16,619 16,911 Средства исплаћена директно (34,063) (18,356) Губици/(добици) због смањења/нагодбе 22,552 (9,920) Премеравања (добици)/губици: Губитак/(добитак) финансијске претпоставке 5,084 (62,394) Добитак прилагођавања из искуства (6,616) (20,294) Обавеза за дефинисана примања крају периода (напомена 34) 260, ,334 Кумулативни износ приказан у осталом резултату Кумулативни износ приказан у осталом резултату (4,007) (5,539) Одложени порез на актуарске губитке (напомена 17) Укупно (3,406) (4,708) 35

38 13. ТРОШКОВИ ЗАРАДА, НАКНАДА ЗАРАДА И ОСТАЛИ ЛИЧНИ РАСХОДИ (наставак) Резервисања за отпремнине за одлазак у пензију (наставак) План отпуштања радника по основу технолошког вишка резултирао је у години смањењу броја запослених у Банци за 30 радника. Укупне отпремнине исплаћене запосленима који су напустили Банку по основу технолошког вишка и редовног одласка у пензију износе 34,063 хиљада динара (2013. година: 63,524 хиљада динара). Додатна резервисања по основу планова обавезног и добровољног одласка из Банке евидентиран у билансу успеха за годину износи 24,892 хиљада динара (2013. година: 10,279 хиљада динара). На дан 31. децембра године, Банка је извршила резервисање по основу отпремнина за одлазак у пензију (кориговано за износ отпремнина исплаћених запосленима који су према програму реструктурирања превремено отишли у пензију) по следећим претпоставкама: 31. децембар децембар 2013 Дисконтна стопа 6.60% 7.00% Стопа инфлације 4.00% 4.20% Просечан раст зарада 5.50% 5.70% Трајање плана 10.58% 11.21% 14. ТРОШКОВИ АМОРТИЗАЦИЈЕ У хиљадама динара За годину која се завршава 31. децембра Трошкови амортизације: Нематеријалних улагања (напомена 26) 110, ,397 Некретнина, постројења и опреме (напомена 27) 314, ,863 Инвестиционих некретнина (напомена 28) 4,872 4,786 Укупно 430, , ОСТАЛИ РАСХОДИ У хиљадама динара За годину која се завршава 31. децембра Трошкови материјала 140, ,343 Трошкови производних услуга 719, ,738 Нематеријални трошкови (без пореза и доприноса) 903, ,175 Трошкови пореза 323, ,091 Трошкови доприноса 443, ,840 Остали трошкови 291, ,644 Расходи по основу резервисања за судске спорове (напомена 34) 28,533 99,759 Губици по основу расходовања и отписа основних средстава и нематеријалних улагања ,894 Мањкови и штете 18, Остали расходи 16,376 19,983 Расходи по основу промене вредности основних средстава, инвестиционих некретнина и нематеријалних улагања 4,652 - Укупно остали расходи 2,890,663 2,816,865 Велики раст нематеријалних трошкова највећим делом је проистекао из повећања премије за осигурање депозита са 0.4% на 0.6%. 36

39 16. ПОРЕЗ НА ДОБИТ У хиљадама динара За годину која се завршава 31. децембра Текући порез на добит (2,012) (1,782) Одложени порези Добитак од креираних одложених пореских средстава и смањења одложених пореских обавеза 207,224 18,902 Губитак од смањења одложених пореских средстава и креирање одложених пореских обавеза (201,214) (7,892) Нето ефекат одложених пореза 6,010 11,010 Укупно порески приход 3,998 9,228 У хиљадама динара За годину која се завршава 31. децембра Добитак/губитак пре опорезивања 151,235 1,384,757 Порез обрачунат по стопи од 15% (22,685) (207,714) Порески ефекат усклађивања расхода у Пореском билансу (19,557) (36,002) Порески ефекат корекција по основу трансферних цена (249) (267) Порески ефекат усклађивања прихода у Пореском билансу 121, ,006 Ефекат коришћења пореских губитака - 109,977 Ефекат привремених разлика - одложени порези: пореска амортизација и ревалоризација 1,299 (2,120) Ефекат привремених разлика - одложени порези: резервисања за пензије 39,080 - Ефекат привремених разлика - одложени порези: непризнати порески губици (108,343) (5,772) Ефекти привремених разлика - одложени порези остало (4,802) 18,902 Порески ефекат капиталних добитака (3,003) (2,660) Умањење по основу коришћења пореског кредита по основу улагања у основна средства Укупан порески приход 3,998 9,228 Ефективна пореска стопа н/а н/а Стопа пореза на добит за и годину износи 15%, док је за годину била 10%. Од године стопа пореза је промењена. Банка је током године искористила у целости претплату пореза на добит која је била утврђена у коначној пореској пријави за порез на добит за годину. С обзиром да је обавезу за порез на добит до године Банка затварала са претплатом, у Билансу стања претходне године Банка није имала текућих пореских обавеза. Следећа табела приказује године до којих се могу користити пренети порески губици Банке: Године коришћења ,045, ,384, ,580, ,174 Укупан порески губитак 4,535,726 На дан Банка има укупно пореских губитака у износу од 4,535,726 хиљада динара. Менаџмент је проценио да се порески губитак у износу од 1,383,690 хиљада динара може искористити и због тога су креирана одложена пореска средства у укупном износу од 207,554 хиљаде динара. 37

40 17. ОДЛОЖЕНА ПОРЕСКА СРЕДСТВА И ОБАВЕЗЕ 31. децембар У хиљадама динара 31. децембар Одложена пореска средства Привремене разлике између садашње вредности некретнина, опреме и нематеријалних улагања обрачунате у књиговодствене и пореске сврхе - 89,475 Привремене разлике по основу неплаћених пореза 2,098 2,024 Признати порески кредити за улагања у основна средства 145, ,696 Признати порески губици из претходних година 207, ,120 Привремене разлике за отпремнине за пензије 39,080 - Одложена пореска средства на резерве у оквиру капитала за актуарске губитке (напомена 13) Одложена пореска средства на ревалоризационе резерве финансијских средстава расположивих за продају 1,758 1,461 Укупно 397, ,607 Одложене пореске обавезе Привремене разлике између садашње вредности некретнина, опреме и нематеријалних улагања обрачунате у књиговодствене и пореске сврхе (76,437) - Привремене разлике по основу хартија од вредности расположивих за продају (594) (1,453) Одложене пореске обавезе на ревалоризационе резерве по основу нематеријалних улагања и основних средстава - (167,211) Одложене пореске обавезе на ревалоризационе резерве финансијских средстава расположивих за продају (40,879) (42,806) Укупно (117,910) (211,470) Нето одложена пореска средства 279, , децембар У хиљадама динара 31. децембар Промене на одложеним порезима Привремене разлике између садашње вредности некретнина, опреме и нематеријалних улагања обрачунате у књиговодствене и пореске сврхе 1,299 6,827 Привремене разлике по основу неплаћених пореза 74 1,923 Привремене разлике по основу хартија од вредности расположивих за продају 859 2,591 Привремене разлике - отпремнине за пензије 39,080 - Признати порески кредити за улагања у основна средства (5,735) 5,443 Признати порески губици из претходних година (29,567) (5,772) Одложени порези у билансу успеха 6,010 11,012 Одложени порези на резерве у оквиру капитала 1,995 (22,715) Нето кретање на одложеним порезима 8,005 (11,703) 18. ЗАРАДА ПО АКЦИЈИ У хиљадама динара 31. децембар 31. децембар године године. Акцијски капитал - обичне акције 16,337,430 16,337,430 Номинална вредност акције Број акција 1,633,743 1,633,743 Резултат периода - добитак након опорезивања 155,233 1,393,985 Зарада по акцији (у динарима)

41 19. ГОТОВИНА И СРЕДСТВА КОД ЦЕНТРАЛНЕ БАНКЕ У хиљадама динара 31. децембар 31. децембар Жиро рачун 9,239,291 7,318,537 Готовина 5,016,304 4,152,787 Злато и остали племенити метали 13,653 12,083 14,269,248 11,483,407 Обавезна резерва код Народне банке Србије 13,759,519 11,884,348 Остала средства код Народне банке Србије 8,249 6,668 13,767,768 11,891,016 28,037,016 23,374,423 Обавезна резерва представља минималну резерву у издвојену у складу са Одлуком Народне банке Србије о обавезној резерви банака код Народне банке Србије ( Службени гласник Републике Србије, бр. 3/2011, 31/2012, 57/2012, 78/2012, 87/2012, 107/2012, 62/2013, 125/2014 и 135/2014). Банка обавезну резерву обрачунава на обавезе по динарским и девизним депозитима, кредитима и хартијама од вредности, као и на друге обавезе, осим динарских депозита примљених по пословима које Банка обавља у име и за рачун трећих лица а који не прелазе износе пласмана које је Банка дала из тих депозита. Изузетно од овога, Банка обавезну резерву не обрачунава на: износ обавеза према Народној банци Србије; обавезе према банкама које издвајају обавезну резерву код Народне банке Србије; субординиране обавезе за које је Народна банка Србије утврдила да су испуњени услови за њихово укључивање у допунски капитал банке; обавеза по основу средстава која банке примају од међународних финансијских организација, влада и финансијских институција чији су оснивачи стране државе и то посредством државе као главног дужника, односно власника тих средстава или непосредно; обавезе у динарима по основу депозита, кредита и других средстава примљених из иностранства у периоду од 1. октобра до 31. марта године - и то до првобитно утврђеног рока доспећа тих обавеза, а најкасније до 31. децембра године; средства орочене динарске штедње прикупљена у периоду од 31. октобра до 8. новембра године и то до истека периода на који је орочена та штедња, под условом да није индексирана девизном клаузулом; обавезе у динарима по основу средстава финансијске подршке које је обезбедила Агенција за осигурање у складу са закону. Банка је дужна да обрачунава обавезну резерву на износ просечног дневног књиговодственог стања динарских и девизних обавеза у току претходног календарског месеца и то по стопи од 5% на динарске и 26% на девизне обавезе са уговореном рочношћу до две године, и 0% на динарске и 19% на девизне обавезе са уговореном рочношћу преко две године. Изузетак представљају динарске обавезе са девизном клаузулом на коју се обрачунава обавезна резерва 50%. Банка обрачунату динарску обавезну резерву издваја на свој жиро рачун код Народне банке Србије, док девизну издваја на посебан девизни рачун код Народне банке Србије. Банка је дужна да у обрачунском периоду одржава просечно дневно стање издвојене обавезне резерве у висини обрачунате обавезне резерве. Обрачуната обавезна динарска резерва за децембар године износила је 8,484,337 хиљада динара (децембар године: 6,858,458 хиљада динара), док је обрачуната девизна обавезна резерва за децембар године износила EUR 98,224 хиљада (децембар године; EUR103,658 хиљада ) и била је усклађена са наведеном Одлуком Народне банке Србије. Просечна каматна стопа на износ издвојене динарске резерве у току године износила је 2.50% на годишњем нивоу (2013. година: 2.50% годишње). 39

42 20. ФИНАНСИЈСКА СРЕДСТВА ПО ФЕР ВРЕДНОСТИ КРОЗ БИЛАНС УСПЕХА НАМЕЊЕНА ТРГОВАЊУ У хиљадама динара 31. децембар године 31. децембар године Финансијски деривати намењени трговању (напомена 40) 99,042 10,889 Укупно 99,042 10,889 Почев од године, поред терминских уговора и валутних свопова, Банка је у своју понуду финансијских деривата уврстила и каматне свопове. Током године закључена су два амортизациона каматна своп уговора код којих се плаћања по основу фиксних каматних стопа размењују за плаћања по основу варијабилних каматних стопа. Детаљније информације о финансијским дериватима приказане су у оквиру напомене ФИНАНСИЈСКА СРЕДСТВА РАСПОЛОЖИВА ЗА ПРОДАЈУ У хиљадама динара 31. децембар 31. децембар године године Трезорски записи 2,020,682 4,719,704 Државне обвезнице РС 7,525,064 5,541,402 Власничке хартије од вредности 323, ,899 Укупно 9,868,965 10,596,005 од тога Заложена финансијска средства Државне обвезнице РС 440,400 - Укупно заложена финансијска средства 440,400 - Укупно финансијска средства расположива за продају без терета 9,428,565 10,596,005 Промене на финансијским средствима расположивим за продају 31. децембар године Државне Власничке Државне обвезнице хартије од Трезорски обвезнице РС вредности записи РС Трезорски записи Власничке хартије од вредности Стање на дан 1. јануара 4,719,704 5,541, ,899 5,586, ,620 Куповина 1,836,582 2,217,056-2,525,615 5,389,028 - Продаја (2,761,415) (1,250) (686) - - (55,675) Доспеће (1,997,910) (563,860) - (3,784,339) (94,430) - Промена фер вредности (34,542) 19,921 (213) 73,156 26,246 57,555 Амортизација дисконта/премије 208,445 1, ,732 6,522 - Камата - 100, ,938 - Курсна разлика 49, , ,719 65,098 3 Исправка вредности - - (10,802) - - (80,604) Стање на дан 31. децембра 2,020,682 7,525, ,219 4,719,704 5,541, ,899 40

43 22. ФИНАНСИЈСКА СРЕДСТВА КОЈА СЕ ДРЖЕ ДО ДОСПЕЋА У хиљадама динара 31. децембар 31. децембар Есконт меница 158,830 96,724 Укупно 158,830 96,724 минус: исправка вредности (57,719) (63,274) Укупно 101,111 33,450 Промене на исправкама вредности У хиљадама динара 31. децембар 31. децембар Стање на дан 1. јануар (63,274) (60,936) Исправка вредности и резервисања у току године (3,563) (38,459) Укидање исправке вредности 9,118 32,130 Отписи - 3,991 Стање на дан 31. децембар (57,719) (63,274) 23. КРЕДИТИ И ПОТРАЖИВАЊА ОД БАНАКА И ДРУГИХ ФИНАНСИЈСКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА У хиљадама динара 31. децембар 31. децембар Девизни рачуни 10,930,992 5,232,993 Кредити по репо трансакцијама - - Чекови 25,544 25,244 Дати кредити 28,582 40,212 Дати депозити 442,480 41,271 Остали пласмани 91,916 81,059 Обрачуната камата и накнада 3,882 1,730 Укупно 11,523,396 5,422,509 Минус: исправка вредности (45,422) (43,391) Укупно 11,477,974 5,379,118 Промене на исправкама вредности У хиљадама динара 31. децембар 31. децембар Стање на дан 1. јануар (43,391) (95,379) Укидање исправки вредности (напомена 12) 4 48,623 Курсне разлике (2,035) 3,365 Стање на дан 31. децембар (45,422) (43,391) Током године камата на међубанкарске пласмане кретала се у распону од 0.01% до 0.40% на девизне пласмане и 6.20% до 8.20% на динарске пласмане. 41

44 24. КРЕДИТИ И ПОТРАЖИВАЊА ОД КОМИТЕНАТА У хиљадама динара 31. децембар 31. децембар Кредити и потраживања од становништва Стамбени кредити 13,329,018 12,903,960 Кредити по кредитним картицама 1,066,816 1,163,149 Потрошачки и остали кредити и потраживања од становништва 18,441,523 15,360,554 Кредити малом бизнису 2,032,325 1,845,071 Укупно кредити и потраживања од становништва 34,869,682 31,272,734 Кредити и потраживања од привредних друштва и јавног сектора Кредити за ликвидност и обртна средства 26,879,481 27,014,424 Извозни и увозни кредити 2,778, ,979 Инвестициони кредити 4,954,232 3,737,491 Остали кредити и потраживања од привредних друштва и јавног сектора 8,354,947 9,719,664 Укупно кредити и потраживања од привредних друштва и јавног сектора 42,966,801 41,182,558 Укупно 77,836,483 72,455,292 Mинус: исправка вредности (10,696,707) (9,853,055) Укупно 67,139,776 62,602,237 Током године правним лицима и предузетницима у сегментима велики и комерцијални клијенти су одобравани кредити за обртна средства, за инвестиције, дозвољена прекорачења по текућим рачунима итд. Такође су уз велико интересовање клијената одобравани и кредити са субвенционисаном каматним стопом. Одобравани су краткорочни и дугорочни кредити (до једне године и преко једне године), у динарима, са валутном клаузулом и у страној валути. Просечна каматна стопа на кредите са валутном клаузулом и кредите у страној валути за велике клијенте је износила 5.56% на годишњем нивоу. Просечна каматна стопа на кредите у динарима за велике клијенте је износила 10.75% на годишњем нивоу. Просечна каматна стопа на кредите са валутном клаузулом и кредите у страној валути за комерцијалне клијенте је износила 6.60% на годишњем нивоу. Просечна камата стопа на кредите у динарима за комерцијалне клијенте је износила 10.14% на годишњем нивоу. Нa дан 31. децембра године, пласмани становништву највећим делом су одобравани као готовински кредити, кредити по основу прекорачења по текућим рачунима, кредити по основу коришћења кредитних картица, кредити за куповину аутомобила и кредити за куповину станова. Готовински кредити преко једне године су пласирани уз каматну стопу од 9.90% до 22.9% на годишњем нивоу. Кредити по основу прекорачења по текућим рачунима су одобравани уз каматну стопу од 23.30% до 25% годишње, а по основу коришћења VISA кредитних картица уз каматну стопу од 26% годишње. Дугорочни кредити за куповину станова су одобравани уз каматну стопу од 4%+ 3M EURIBOR до 5.9%+3М EURIBOR на годишњем нивоу. Током године пласмани правним лицима и предузетницима у сегменту Мали бизнис највећим делом су одобравани као кредити са субвенционисаном каматном стопом (до једне и преко једне године), кредити за обртна средства (до једне године) као и дозвољено прекорачење по текућем рачуну (до једне године). Субвенционисани кредити су пласирани уз каматну стопу 5.45% за пласмане у динарима, кредити за обртна средства с пласирани уз каматну стопу од 20% за пласмане у динарима односно уз каматну стопу од 8.9% до 13% за пласмане са валутном клаузулом у EUR, а дозвољено прекорачење по текућем рачуну је пласирано по каматној стопи од 26% (пласман у динарима). 42

45 24. КРЕДИТИ И ПОТРАЖИВАЊА ОД КОМИТЕНАТА (наставак) Промене на исправкама вредности Кредити и потраживања од становништва У хиљадама динара 31. децембар године Кредити и Кредити и Кредити и Кредити и потраживања потраживања Кредити и потраживања потраживања од привредних од јавног потраживања од од привредних од јавног друштва сектора Укупно становништва друштва сектора Укупно Стање на дан 1. јануар (1,818,698) (8,033,306) (1,051) (9,853,055) (1,724,490) (9,649,547) (4,539) (11,378,576) Исправка вредности и резервисања у току године (465,152) (808,902) (2,267) (1,276,321) (171,483) (482,009) - (653,492) Укидање исправки вредности 43, , , ,293 1,657,595 3,488 1,761,376 Отписи 26, , ,683 1, , ,847 Приход од камате на обезвређена финансијска средства - Unwind - (30,326) - (30,326) Курсна разлика (125,876) (289,576) - (415,452) (24,672) (70,538) - (95,210) Стање на дан 31. децембар (2,340,282) (8,353,107) (3,318) (10,696,707) (1,818,698) (8,033,306) (1,051) (9,853,055). 43

46 25. ИНВЕСТИЦИЈЕ У ЗАВИСНА ДРУШТВА Банка је године на јавној аукцији купила 100% акција правног лица Бродоградилиште Апатин а.д. у стечају што је директна последица немогућности овог правног лица да измири своје обавезе према Банци. У текућој години, Банка је примила налог од Народне Банке Србије који се тиче описане чињенице, у којем јасно даје инструкције Банци да је усаглашеност са Законом о банкама Републике Србије (члан 124) обавезна. Ово би коначно наметнуло Банци законску обавезу да прода 80% купљене инвестиције да би била усаглашена са Законом о банкама Републике Србије, уколико инвестиција остане непродата у периоду дужем од годину дана након датума куповине, што је тренутно случај. 26. НЕМАТЕРИЈАЛНА УЛАГАЊА Улагање у право на модел У хиљадама динара Нематеријал на улагања у припреми Софтвер Лиценце Укупно Набавна вредност 1. јануар године 518, ,880 15,698 75, ,437 Набавке у току године 7, , ,797 Пренос са средстава у припреми 102, (102,823) - Стање на дан 31. децембар године 628, ,880 15,698 94, ,234 Акумулирана исправка вредности 1. јануар године 243, , ,409 Амортизација (напомена 14) 104,344 5, ,397 Стање на дан 31. децембар године 348, , ,806 Неотписана вредност на дан 31. децембар године 280,826 4,234 15,698 94, ,428 Набавна вредност 1. јануар године 628, ,880 15,698 94, ,234 Набавке у току године 60, , ,831 Пренос са средстава у припреми 54, (54,203) - Мањкови и расходовање (22,083) (22,083) Стање на дан 31. децембар године 721, ,880 15, ,235 1,048,982 Акумулирана исправка вредности 1. јануар године 348, , ,806 Амортизација (напомена 14) 107,674 3, ,744 Мањкови и расходовање (22,082) (22,082) Стање на дан 31. децембар године 433, , ,468 Неотписана вредност на дан 287,417 1,164 15, , ,514 44

47 27. ОСНОВНА СРЕДСТВА Улагање у туђа основна средства У хиљадама динара Основна средства у припреми Земљиште Зграде Опрема Укупно Набавна вредност 1. јануар године 517 6,835,381 1,890, ,911 40,442 9,644,677 Набавке у току године , ,657 61,184 Пренос са средстава у припреми - 11,953 48,936 21,643 (82,532) - Рекласификација (796) (796) Рекласификација на класу инвестиционе некретнине - (525) (525) Рекласификација на класу зграде намењене продаји - (36,316) (36,316) Продаја - - (25,094) - - (25,094) Мањкови и расходовање - (71,680) (114,712) (1,552) (187,944) Стање на дан 31. децембар године 517 6,810,647 1,849, ,984 9,219 9,455,186 Акумулирана исправка вредности 1. јануар године - 2,696,363 1,305, ,016-4,646,775 Амортизација (напомена 14) - 97, , , ,863 Рекласификација на класу инвестиционе некретнине - (154) (154) Рекласификација на класу зграде намењене продаји - (17,838) (17,838) Продаја - - (25,093) - - (25,093) Мањкови и расходовање - - (71,199) (88,851) - (160,050) Стање на дан 31. децембар године - 2,775,550 1,388, ,029-4,829,503 Неотписана вредност на дан 31. децембар године 517 4,035, , ,955 9,219 4,625,683 Набавна вредност 1. јануар године 517 6,810,647 1,849, ,984 9,219 9,455,186 Набавке у току године - 3,521 1, , ,029 Пренос са средстава у припреми - 3,374 48,934 - (52,308) - Рекласификација на класу зграде намењене продаји - (8,587) - - (971) (9,558) Продаја (64) - (31,472) - - (31,536) Мањкови и расходовање - - (61,921) (38,006) (3,116) (103,043) Стање на дан 453 6,808,955 1,806, ,033 95,979 9,459,078 Акумулирана исправка вредности 1. јануар године - 2,775,550 1,388, ,029-4,829,503 Амортизација (напомена 14) - 96, ,302 70, ,980 Рекласификација на класу зграде намењене продаји - (2,667) (2,667) Обезвређење имовине - - 2, ,413 Продаја - - (31,473) - - (31,473) Мањкови и расходовање - - (61,918) (37,164) - (99,082) Стање на дан - 2,869,833 1,445, ,593-5,013,674 Неотписана вредност на дан 453 3,939, ,410 48,440 95,979 4,445,404 Банка нема грађевинских објеката који су под хипотеком ради обезбеђења отплате обавеза по основу кредита. Током године извршена је рекласификација дела објекта са административних и пословних зграда на зграде намењене продаји у износу од 5,920 хиљада динара (напомена 29). Услед елементарних непогода, поплава, које су у мају месецу захватиле подручје Србије настале су штете на имовини Банке. Због уништења средстава Банка је извршила обезвређење своје имовине (опреме, намештаја) у износу од 2,176 хиљада динара. Банка је извршила обезвређење и једног возила због настанка тоталне штете у удесу у износу од 237 хиљада динара. Укупан износ обезвређења у 2014 години износи 2,413 хиљада динара. Услед непотпуних катастарских књига, на дан 31. децембра године, Банка за грађевинске објекте неотписане вредности од 174,787 хиљада динара нема изводе из земљишних књига (31. децембар године: 196,446 хиљада динара). Руководство Банке предузима неопходне мере ради прибављања власничких листова. Неотписана вредност опреме узете у финансијски лизинг на дан 31. децембра године износи 16,402 хиљада динара (31. децембар године: 27,265 хиљада динара). 45

48 28. ИНВЕСТИЦИОНЕ НЕКРЕТНИНЕ У хиљадама динара 31. децембар године Набавна вредност 1. јануар године 291,080 Набавке у току године 2,293 Рекласификација са средстава стечених наплатом потраживања 1,155 Рекласификација са административних и пословних зграда на инвестиционе (напомена 27) 525 Вишкови 2,399 Стање на дан 31. децембар године 297,452 Акумулирана исправка вредности 1. јануар године 80,444 Амортизација (напомена 14) 4,786 Рекласификација са административних и пословних зграда на инвестиционе (напомена 27) 154 Стање на дан 31. децембар године 85,384 Неотписана вредност на дан 31. децембар године 212,068 Набавна вредност 1. јануар године 297,452 Продаја (5,836) Стање на дан 291,616 Акумулирана исправка вредности 1. јануар године 85,384 Амортизација (напомена 14) 4,872 Обезвређење имовине 1,437 Продаја (360) Стање на дан 91,333 Неотписана вредност на дан 200,283 Инвестиционе некретнине чине грађевински објекти дати у закуп. Приходи по основу издавања у закуп инвестиционих некретнина за годину износе 39,696 хиљада динара. На основу процене руководства Банке извршено је обезвређење инвестиционе некретнине у износу од 1,437 хиљада динара. 29. СТАЛНА СРЕДСТВА НАМЕЊЕНА ПРОДАЈИ Банка од продаји године почиње да врши класификацију некретнина у некретнине намењене На зградама намењеним продаји евидентиран је 31 објекат, углавном зграде, пословни простори и гараже, као и 8 средстава земљишта намењена продаји (два воћњака, пет њива и једно земљиште). Банка је у току године извршила рекласификацију са средстава административне и пословне зграде на средства намењена продаји у износу 5,920 хиљада динара (напомена 27). 46

49 30. ОСТАЛА СРЕДСТВА У хиљадама динара 31. децембар 31. децембар године године Остале инвестиције 34,887 31,828 Средства стечена наплатом потраживања 114, ,538 Залихе 10,892 5,726 Обрачунате камате и накнаде 15,236 10,444 Дати аванси 24,277 25,166 Потраживања од запослених 49,852 6,921 Разграничени трошкови 115, ,752 Остало 167, ,543 Укупно 532, ,918 На дан извештавања, средства стечена наплатом потраживања се састоје од грађевинских пословних објеката, стамбених објеката, земљишта и опреме. Зграде стечене наплатом потраживања на дан, су садашње вредности од 106,732 хиљада динара, од чега четири непокретности, стечене у години имају садашње вредности од 10,378 хиљада динара. Од осталих средстава стечених наплатом потраживања највећи део чине пољопривредна и индустријска земљишта, ливаде, њиве и пашњаци са 66,021 m2 и 2,969 хиљада динара садашње вредности, воћњаци са 18,399 m2 и 1,736 хиљаде динара садашње вредности као и шуме са 18,456 m2 и 1,375 хиљада садашње вредности. 31. ФИНАНСИЈСКЕ ОБАВЕЗЕ ПО ФЕР ВРЕДНОСТИ КРОЗ БИЛАНС УСПЕХА НАМЕЊЕНЕ ТРГОВАЊУ У хиљадама динара 31. децембар године 31. децембар године Финансијски деривати намењени трговању (напомена 40) 54,137 3,711 Укупно 54,137 3,711 Фер вредност финансијских средстава и обавеза детаљно је приказана у напомени ДЕПОЗИТИ И ОСТАЛЕ ОБАВЕЗЕ ПРЕМА БАНКАМА, ДРУГИМ ФИНАНСИЈСКИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА И ЦЕНТРАЛНОЈ БАНЦИ У хиљадама динара 31. децембар 31. децембар године године Трансакциони депозити 490, ,829 Депозити по основу датих кредита 2,540,124 2,407,530 Наменски депозити 165, ,303 Остали депозити 737, ,613 Депозити и кредити који доспевају у року од једног дана (overnight) 800,000 - Примљени кредити - 2,279,799 Остале обавезе 79,867 55,976 Укупно 4,813,309 6,055,050 По основу Уговора о кредиту који је банка закључила 3. децембра године са Европском банком за обнову у развој Лондон, 25. августа године, повучен је износ од EUR 50 милиона. Отплата у пет полугодишњих рата у износу од по EUR 10 милиона, почела је 7. децембра године. Каматна стопа је 6-месечни EURIBOR увећана за 2.5 процентна поена. У току године, извршена је отплата преостале две рате у укупном износу од EUR 20 милиона, тако да су 8. децембра године измирене све обавезе Банке по основу овог Уговора. 47

50 33. ДЕПОЗИТИ И ОСТАЛЕ ОБАВЕЗЕ ПРЕМА ДРУГИМ КОМИТЕНТИМА У хиљадама динара 31. децембар 31. децембар Трансакциони депозити 24,389,405 21,675,672 Штедни депозити 57,883,048 50,200,699 Депозити по основу датих кредита 1,249, ,160 Наменски депозити 762, ,746 Остали депозити 11,626,759 7,710,326 Депозити и кредити који доспевају у року од једног дана (overnight) 574, ,100 Остале обавезе 478, ,002 Укупно 96,963,476 81,575,705 Депозити по виђењу највећим делом, представљају стања текућих рачуна правних лица, предузетника и становништва који се воде код Банке. На депозите по виђењу правних лица и предузетника у динарима и у страној валути, Банка не обрачунава камату, осим у случају уговарања посебних аранжмана што се дефинише појединачним уговорима са значајним клијентима. Дефинисана је могућност обрачуна камате на депозите по виђењу правним лицима у стечају и друштвима за осигурање. У највећем броју случајева, приликом уговарања посебних аранжмана на динарске депозите по виђењу, каматне стопе се везују за референтну стопу Народне банке Србије. Током године, просечна каматна стопа на трансакционе депозите у динарима износи 5.27%, а у страној валути 0.97%. Изузетак су динарски депозити по виђењу буџетских средстава Републике Србије и локалне власти, којима је Банка обрачунавала и плаћала камату. Просечна висина каматне стопе у години за ове депозите износила је 8.41%. На текуће рачуне становништва Банка не плаћа камату. На депозите по виђењу становништва обрачунава ce камата у распону од 0.1% до 0.8% на годишњем нивоу у зависности од валуте у којој је депозит положен. Најзначајнији депоненти Банке по основу трансакционих депозита на дан 31. децембра године су Телеком Србија а.д., Београд, Сокој-организација музичких аутора, Баило д.о.о.,нови Сад, Електросрбија д.о.о., Краљево, Нафтна индустрија Србије а.д., Нови Сад, Chemical Агросава д.о.о., који чине 26.43% трансакционих депозита на дан биланса стања. На орочене динарске депозите правних лица и предузетника, Банка плаћа камату, чија висина зависи од рочности и износа депонованих средстава. Висина каматних стопа на динарске орочене депозите се усклађује са кретањима референтне каматне стопе Народне банке Србије. Током године просечна каматна стопа на орочене депозите у валути РСД износила је 6.94%. На орочене депозите правних лица и предузетника у страној валути, Банка плаћа камату, чија висина зависи од валуте, рочности и висине износа депонованих средстава. Просечна каматна стопа на орочене депозите у страној валути у години износила је 1.42%. Ненаменски орочени депозити становништва у страној валути су са роком трајања до годину дана и углавном су депоновани уз каматну стопу у распону од 0.40% до 2.80% на годишњем нивоу, у зависности од валуте. Најзначајнији депоненти Банке по основу орочених депозита на дан 31. децембра године су Телеком Србија а.д., Београд, National Bank of Greece S.A. Лондон, Сокој-организација музичких аутора, Баило д.о.о., Нови Сад, Електросрбија д.о.о., Краљево, који чине 8.53% укупних депозитa на дан биланса стања. 48

51 34. РЕЗЕРВИСАЊА У хиљадама динара 31. децембар 31. децембар године године Резервисање за судске спорове (напомена 40) 271, ,587 Резервисања за отпремнине (напомена 13) 260, ,334 Укупно 532, ,921 Судски спорови: Банка се јавља као тужена страна у одређеном броју тужби и парница и спорова проистеклих из редовног пословања. Ове парнице и спорови су генерално засновани на наводним прекршајима закона о заштити потрошача, закона o банкама, закона о раду и другим законима. Ниједна од ових парница појединачно није материјална. Банка је установила резервисања за све спорове за које верују да постоји вероватноћа настанка губитка чији износи се могу оправдано проценити. Ова резервисања се могу мењати с времена на време, по потреби, у контексту додатних информација. За случајеве за које резервисање није признато, руководство није у могућности да процени могуће губитке из разлога што исти спорови могу трајати много година; затим, што су многи спорови у почетним фазама, те постоји неизвесност коначног резултата, као и неизвесност исхода тужби које су у поступку, а такође постоје и значајна спорна питања која су у решавању. Међутим, мишљење руководства је да се не очекује да ће крајње разрешење ових питања имати значајан неповољан ефекат на консолидовани извештај о финансијској позицији, резултате пословања или токове готовине. Резервисања за отпремнине приликом одласка у пензију запослених формирана су на бази извештаја актуара са стањем на дан 31. децембра године и иста су исказана у износу садашње вредности очекиваних будућих исплата. Приликом утврђивања садашње вредности очекиваних одлива коришћене су претпоставке обелодањене у напомени Промене на рачунима резервисања у току године приказане су у следећој табели: 31. децембар године Резервисање Резервисања за судске Резервисања за отпремнине спорове за отпремнине Резервисање за судске спорове Резервисања за остале обавезе Стање на дан 1. јануара 247, , , ,540 22,742 Укидање резервисања (напомена 11) (4,302) (11,930) (156,813) (18,356) (22,227) Резервисања у току године (напомена 15) 28,533 69,723 99,760 32,716 - Смањење по основу исплата - (34,063) (3,327) (7,566) - Износ признат у осталом резултату - (1,532) Курсна разлика (515) Стање на дан 31. децембра 271, , , , ОСТАЛЕ ОБАВЕЗЕ У хиљадама динара 31. децембар 31. децембар Обавезе према добављачима 195, ,920 Обавезе по основу примљених аванса 24,021 31,465 Обавезе по основу финансијског лизинга 16,583 24,926 Обавезе по основу зарада и друге обавезе према запосленима 12,720 11,273 Обавезе за порезе 31,896 29,181 Разграничени расходи и приходи 342, ,480 Остале обавезе 366, ,842 Укупно 989, ,087 49

52 36. КАПИТАЛ На дан 31. децембра године, акцијски капитал Банке се састоји од 1,633,743 обичних акција појединачне номиналне вредности од 10,000 динара. Имаоци обичних акција имају право на учешће у управљању сразмерно броју акција које поседују, право на учешће у расподели добити, право прече куповине акција наредних емисија и право на део стечајне, односно ликвидационе масе у случају престанка рада Банке. У децембру године, Уговором о купопродаји акција, Национална банка Грчке а.д., Атина, постала је власник 99.43% акција Банке, што је регистровано у Централном регистру хартија од вредности дана 12. децембра године. На основу Одлуке о измени Уговора о оснивању број /2 и Одлуке о повећању капитала број /3 од 29. новембра године извршено је повећање основног капитала емисијом 410,000 обичних акција појединачне номиналне вредности од 10,000 динара. Целокупну емисију акција је купила Национална банка Грчке а.д., Атина, чиме је постала потпуни власник Банке. Банка је у складу са Одлуком Скупштине Банке од 3. јануара године донела Одлуку о припајању Националне банке Грчке а.д., Београд, Војвођанској банци а.д., Нови Сад, почев од 31. децембра године. Наведено припајање регистровано је код Агенције за привредне регистре 14. фебруара године под бројем БД 6190/2008 (брисање привредног субјекта Националне банке Грчке а.д., Београд услед припајања) и упис промене основног капитала Банке (решење БД 6210/2008). Национална банка Грчке а.д., Београд је била у потпуном власништву Националне Банке Грчке а.д., Атина. Наведеном Одлуком Скупштине Банке од 3. јануара године повећан је акцијски капитал Банке по основу емисије акција без јавне понуде у износу од 7,419,535 хиљада динара (741,953 обичних акција појединачне номиналне вредности од 10,000 динара), односно у износу једнаком акцијском капиталу Националне Банке Грчке а.д., Београд. Ове акције су пренете на акционара привредног друштва које је престало да постоји, односно на Националну банку Грчке а.д., Атина. Банка је сукцесор свих права и обавеза Националне банке Грчке а.д., Београд насталих од дана припајања, којим се сматра 31. децембар године. 37. РЕЗЕРВЕ 31. децембар У хиљадама динара 31. децембар Ревалоризационе резерве по основу промене вредности хартија од вредности расположивих за продају 221, ,295 Актуарски добици/губици по основу планова дефинисаних примања (3,407) (4,709) Остале резерве 122, ,185 Укупно 340, , ДИВИДЕНДЕ Скупштина Банке усваја годишње финансијске извештаје и доноси одлуку о расподели резултата. Од године, на даље, од када је власништво над Банком преузела NBG Group, Банка није вршила исплате по основу дивиденди акционарима. Позитивни финансијски резултат претходних година остао је нераспоређен у оквиру основног капитала. 50

53 39. ПОРЕСКИ ЕФЕКТИ ВЕЗАНИ ЗА ОСТАЛИ РЕЗУЛТАТ 31. децембар године Бруто Порез Нето Бруто Порез Нето Компоненте осталог резултата које не могу бити рекласификоване у добитак или губитак: Актуарски добици/(губици) 1,532 (230) 1,302 (5,539) 831 (4,708) Укупне компоненте осталог резултата које не могу бити рекласификоване у добитак или губитак 1,532 (230) 1,302 (5,539) 831 (4,708) Компоненте осталог резултата које могу бити рекласификоване у добитак или губитак: Нереализовани (губици)/добици по основу хартија од вредности расположивих за продају (14,829) 2,225 (12,604) 156,974 (23,546) 133,428 Укупне компоненте осталог резултата које могу бити рекласификоване у добитак или губитак (14,829) 2,225 (12,604) 156,974 (23,546) 133,428 Укупан остали резултат периода (добитак/губитак) (13,297) 1,995 (11,302) 151,435 (22,715) 128, ВАНБИЛАНСНЕ ПОЗИЦИЈЕ У хиљадама динара 31. децембар 31. децембар Пласмани по пословима у име и за рачун трећих лица 705, ,765 Преузете неопозиве обавезе 9,555,997 7,748,410 Финансијски деривати 24,826,082 15,669,415 Друга ванбилансна актива 248,289, ,976,056 Укупно 283,377, ,851,646 Средства по пословима у име и за рачун трећих лица на дан 31. децембра и године највећим делом се састоје од средстава примљених од стране комитената јавног сектора, а који су поверени Банци на управљање. Преузете неопозиве обавезе укључују износе обавеза које не могу да се откажу у било ком моменту и без најаве а да се претходно не задовоље одређени услови. Ови износи су укључени у основицу за обрачун ризичних ванбилансних ставки. Преузете неопозиве обавезе се односе на издате гаранције од стране банке по налогу клијената неискоришћене одобрене кредите који се не могу једнострано отказати и то: минусе на текућим рачунима, револвинг кредите предузећима, вишенаменске оквирне кредите и остале преузете неопозиве обавезе. Преузете неопозиве обавезе обично имају фиксне датуме када истичу или друге одредбе у вези истека. 51

54 40. ВАНБИЛАНСНЕ ПОЗИЦИЈЕ (наставак) С обзиром да преузете неопозиве обавезе могу истећи пре повлачења кредита од стране комитената, укупно уговорен износ не представља неопходно будуће готовинске одливе. Банка прати рочност преузетих неопозивих обавеза по основу неискоришћених одобрених кредита јер дугорочне преузете обавезе носе виши степен кредитног ризика од краткорочних преузетих обавеза. У хиљадама динара 31. децембар децембар Дате гаранције и друга јемства 2,469,935 1,367,663 Имовина за обезбеђење обавеза 410,010 - Преузете неопозиве обавезе за неповучене кредите и пласмане 5,851,875 6,300,915 Остале преузете неопозиве обавезе 824,177 79,832 Укупно 9,555,997 7,748,410 Заложена финансијска средства Банка је на дан 31. децембра године имала заложене хартије од вредности на име обезбеђења обавеза по основу орочених депозита банака у стечају у укупном износу од 440,400 хиљада динара (књиговодствена вредност) односно 410,010 номиналне вредности и то: 21,000 комада трезорских обвезница номиналне вредности 10,000 дин/ком у корист Југобанке а.д., Београд (у стечају) чија књиговодствена вредност на дан 31. децембра године износи 225,664 хиљаде динара и 20,001 комада трезорских обвезница номиналне вредности 10,000 дин/ком у корист Београдске банке а.д., Београд (у стечају) чија књиговодствена вредност на дан 31. децембра године износи 214,736 хиљада динара. На дан 31. децембра године, као и на дан 1. јануар године, Банка није имала заложена финансијска средства. Финансијски деривати на дан 31. децембра и године представљају деривате намењене трговању и укључују будуће обавезе и потраживања Банке по основу терминске купопродаје девиза, валутних и каматних свопова. 52

55 40. ВАНБИЛАНСНЕ ПОЗИЦИЈЕ (наставак) Номинални износ 31. децембар године Фер вредност Фер вредност Фер вредност потраживања обавезе Номинални потраживања (напомена 20) (напомена 31) износ (напомена 20) Фер вредност обавезе (напомена 31) Финансијски деривати намењени трговању: Терминска продаја девиза 29, ,398 1,028 - Валутни свопови 18,500,996 29,865 5,948 15,502,017 9,861 3,711 Каматни свопови 6,295,219 69,177 48, Укупно 24,826,082 99,042 54,137 15,669,415 10,889 3,711 Друга ванбилансна актива на дан 31. децембра године се највећим делом односи на примљена средства по основу обезбеђења кредита које је Банка пласирала клијентима, на cross border кредите, евиденциону камату, дате опозиве лимите и др. У хиљадама динара 31. децембар 31. децембар Примљена средства обезбеђења 187,515, ,373,870 Одобрене оквирне кредитне линије од других финансијских институција 1,154,556 - Преузете опозиве обавезе 6,499,319 3,351,188 Cross border кредити 36,907,124 37,656,618 Спот купопродаја девиза 5,347,501 3,251,448 Евиденциона камата 8,929,450 8,378,935 Остало 1,936,390 2,963,997 Укупно 248,289, ,976,056 53

56 41. ПРЕУЗЕТЕ И ПОТЕНЦИЈАЛНЕ ОБАВЕЗЕ Обавезе по основу оперативног лизинга Обавезе по основу оперативног лизинга се односе на закуп пословног простора по основу закључених уговора. Будућа минимална плаћања по основу закупнина приказана су како следи: У хиљадама динара 31. децембар 31. децембар До 1 године 242, ,881 Од 1 до 5 година 566, ,723 Преко 5 година 487, ,731 Укупно 1,296,666 1,405,335 Судски спорови На дан 31. децембра године, Банка се јавља као тужена страна у одређеном броју судских спорова. Укупно процењени износ тужбених захтева, укључујући трошкове и камате износи 1,304,141 хиљада динара (31. децембар године 1,626,949 хиљада динара). Коначан исход судских спорова у току је неизвестан. Као што је обелодањено у напомени 34 уз финансијске извештаје, на дан 31. децембра године Банка је формирала резервисања за потенцијалне губитке који могу проистећи из наведених спорова у укупном износу од 271,817 хиљада динара (31. децембар године: 247,586 хиљада динара). Наведени износ укључује затезне камате из тужбених захтева заједно са судским трошковима обрачунатим до 31. децембра године. Руководство Банке процењује да неће настати материјално значајни губици по основу исхода преосталих судских спорова у току изнад износа за које је извршено резервисање. 42. ПОРЕСКИ РИЗИЦИ Порески систем Републике Србије је у процесу континуиране ревизије и измена. У Републици Србији порески период је отворен током периода од 5 година. У различитим околностима, порески органи могу имати различите приступе одређеним питањима и могу утврдити додатне пореске обавезе заједно са накнадним затезним каматама и пеналима. Као резултат изнетог, трансакције могу бити оспорене од стране пореских власти и Банци може бити одређен додатни износ пореза, казни и камата. Период застарелости пореске обавезе је пет година. То практично значи да пореске власти имају права да одреде плаћање неизмирених обавеза у року од пет година од када је обавеза настала. Поред тога, Банка обавља одређени број пословних трансакција са повезаним правним лицима у земљи и иностранству. Банка је исказала ефекте трансферних цена по основу трансакција са повезаним правним лицима на обрачунати порез на добитак за годину по свом најбољем уверењу. При томе, у складу са пореским законима Републике Србије, Банка је у обавези доставити порески биланс за годину и другу прописану документацију Пореској управи Републике Србије до 30. јуна године. Тумачења пореских закона од стране пореских и других власти у односу на трансакције и активности Банке могу се разликовати од тумачења руководства Банке. Постоји неизвесност да ли су тумачења руководства Банке и пратећа документација довољне, и да ли одговарају захтевима и тумачењима пореских и других органа. Руководство Банке сматра да евентуална различита тумачења неће имати материјално значајних последица по финансијске извештаје Банке. Банка последњих 5 година није имала пореску контролу пореза на добит исказаног у пореском билансу и плаћеног. Порески биланси почев од пореског биланса за годину могу да буду предмет пореске контроле. Руководство Банке сматра да су пореске обавезе евидентиране у приложеним финансијским извештајима правилно исказане. 54

57 43. УПРАВЉАЊЕ РИЗИЦИМА Увод Мисија Активности у вези са управљањем ризицима на свим организационим нивоима вођене су мисијом остваривања вредности за акционаре путем оптимизације односа приноса и ризика, узимајући у обзир интересе клијената и запослених, на начин који је у складу са најбољом праксом и усклађен с регулаторним захтевима, као и са пословном стратегијом и политикама за управљање ризицима NBG Групе. Уз подршку органа за управљање ризицима NBG Group-е, Банка је успоставила свеобухватан систем управљања ризицима који је у складу са принципима Групе и са следећим свеобухватним циљевима: Успостављање сета основних принципа и стандарда за управљање ризицима у Банци како би се максимално искористио потенцијал за приходе и прилике које омогућавају остваривање вредности за акционаре. Подршка пословној стратегији Банке обезбеђивањем да се пословни циљеви остварују уз контролисани ризик како би се очувала стабилност прихода путем заштите од неочекиваних губитака. Побољшање коришћења и алокације капитала и повећање прихода од уложеног капитала усклађеног с ризицима укључивањем ризика у мерење учинка пословања. Подршка процесу доношења одлука обезбеђивањем неопходних процена које се односе на ризике. Обезбеђивање усклађености са најбољом праксом као и са локалним регулаторним, квантитативним и квалитативним захтевима. Обезбеђивање исплативости управљања ризицима умањењем преклапања и избегавањем неадекватних, прекомерних или застарелих политика, процеса, методологија, модела, контрола и система. Управљачки и организациони оквир Управни одбор Банке одговоран је за успостављање јединственог система управљања ризицима и за надзор над тим системом. У том смислу, Управни одбор усваја стратегије и политике за идентификовање, мерење, праћење и контролу ризика, утврђује унутрашњу организацију Банке која обезбеђује поделу дужности, надлежности и одговорности запослених на начин којим се спречава сукоб интереса и предузима друге активности у вези са дефинисањем циљева и принципа управљања ризицима. Ефикасности надзора над системом управљања ризицима доприноси Одбор за праћење пословања банке (Одбор за ревизију), формиран од стране Управног одбора, који на месечној основи анализира и надзире примену и адекватно спровођење усвојених стратегија и политика за управљање ризицима и спровођење система унутрашњих контрола, као и анализира и усваја предлоге тих стратегија и политика који се Управном одбору подносе на усвајање. Извршни одбор банке одговоран је да идентификује ризике којима је банка изложена, као и да контролу тих ризика врши у складу са оквиром дефинисаним од стране Управног одбора. Извршни одбор банке усваја процедуре и друга интерна акта којима се на детаљнији начин уређује процеси и поступци идентификовања, мерења, праћења и контроле ризика. Независно праћење и контрола ефикасности функционисања система унутрашњих контрола и правилности рада Банке, укључујући и спровођење оквира за управљање ризицима, обезбеђено је успостављањем функције интерне ревизије, која за свој рад одговара Управном одбору. 55

58 43. УПРАВЉАЊЕ РИЗИЦИМА (наставак) Увод (наставак) Управљачки и организациони оквир (наставак) Унутрашња организација Банке утврђена је на начин који обезбеђује функционалну и организациону одвојеност активности управљања ризицима од редовних пословних активности, до нивоа Извршног одбора Банке. Управљање ризицима се реализује у оквиру две функције и сектора који се налазе под њиховом надлежношћу: Функција управљање ризицима (Сектор за управљање портфолиом и класификацијом; Сектор за кредитне моделе; Сектор за управљање тржишним ризиком; Сектор за управљање оперативним ризиком и Сектор Базел II и трансформација ризика); Функција управљање кредитним ризиком (Сектор кредитног ризика у пословима са привредом; Сектор обрада кредитних захтева становништва и Сектор наплата потраживања од становништва). За идентификацију и праћење ризика усклађености пословања и за управљање тим ризиком задужена је Функција контроле усклађености пословања. Интегрисаност система управљања ризицима Банке у систем управљања ризицима NBG Group-e обезбеђена је усаглашавањем свих аката којим се уређује тај систем са надлежним организационим јединицама матичне банке и системом редовног извештавања Кредитни ризик Кредитни ризик представља могућност настанка негативних ефеката на финансијски резултат и капитал Банке услед неизвршавања уговорених обавеза од стране дужника Банке. Кредитни ризик настаје првенствено по основу активности кредитирања, али и по основу других активности као што су: гаранцијски послови, послови финансирања трговине, активности трговања и сл. Кредитни ризик је материјално најзначајнији ризик коме је Банка изложена. Кредитни процес Банка је успоставила и одржава одговарајуће процесе одобравања кредитних изложености који укључују: Исцрпне и комплетно документоване политике кредитног ризика, које обезбеђују конзистентност у одлучивању на нивоу Банке и које узимају у обзир основне регулаторне захтеве Народне банке Србије, као и стандарде групе. Адекватне и јасно дефинисане критеријуме кредитног одобравања засноване на одређеном циљаном тржишту, дужнику или уговорној страни и трансакцији, као и на сврси и структури кредита и извору за његову отплату. Кредитне лимите који обухватају различите врсте изложености на разним нивоима (појединачних дужника, групе повезаних дужника, производа и сл.). Јасно успостављене процедуре за одобравање нових кредита, као и за измене, обнављања или рефинансирање постојећих кредита. Процес континуираног мерења, праћења и контроле кредитног ризика заснован је на: Конзистентним алаткама за скоринг и рангирање кредитних пласмана (РМ3 систем рејтинга кредитног ризика привреде и Скоринг картице за кредитирање становништва) како би се стандардизовала и унапредила кредитна процена, као и успоставио систем лимита усклађен са нивоом процењеног ризика. Процес редовног мониторинга кредитних изложености усклађеног како са регулаторним захтевима, тако и са стандардима најбоље праксе, а који обухвата: редовну ревизију кредитних изложености у интервалима не ређим од једном годишње (у зависности од интерног рејтинга), квартално ревидирање регулаторне класификације, редовна ревизија и ажурирање параметара ризика и сл. Информационе системе и аналитичке технике које омогућавају мерење кредитног ризика који се налази у свим релевантним активностима, и пружају адекватну информацију о садржају кредитног портфолија укључујући и идентификацију евентуалне концентрације ризика. 56

59 43. УПРАВЉАЊЕ РИЗИЦИМА (наставак) Кредитни ризик (наставак) Кредитни процес (наставак) Банка је обезбедила адекватне интерне контроле над процесима који се тичу кредитног ризика, укључујући: Раздвајање функције кредитирања од функција праћења и управљања кредитним ризицима. Одборе за одобравање за све кредитне изложености, уз ескалацију овлашћења за одобравање кредитних изложености у складу са висином те изложености. Учествовање Функције Управљање кредитним ризицима у таквим одборима уз право вета. Периодичне и правовремене корективне мере за кредите код којих се уочава погоршавање, као и управљање проблематичним кредитима. Независну, континуирану процену процеса управљања кредитним ризиком од стране Унутрашње ревизије Мерење и праћење кредитног ризика За рејтинг ризика привреде, Банка од године користи модел кредитног рејтинга клијената - RM3, који се користи за квантификацију параметара ризика (PD параметра), дефинисање лимита изложености, као и за утврђивање степена умањења вредности финансијских средстава (детаљније у напомени и 4.1.). Модел има 10 рејтинг категорија за клијенте који нису у статусу неизмирења обавеза. Различите изложености према истом дужнику добијају исту рејтинг категорију, независно од специфичности конкретног облика финансирања (нпр. врсте производа, средства обезбеђења...). Рејтинг се утврђује најмање једном годишње, а у склопу редовне ревизије кредитних изложености. Валидација модела се врши најмање једном годишње, а калибрација параметара ризика када је то потребно. Поред наведеног, Банка примењује и интерну класификацију за портфолио послова са привредом према 5 категорија (ГА до ГЕ). Ова класификација се, такође, одређује (или потврђује) при свакој ревизији кредитне изложености. Основни циљ система интерне класификације је благовремена идентификација и решавање евентуалних проблема у наплати потраживања, и, последично, служи као основа за одређивање учесталости ревизије кредитних изложености према нивоу процењеног ризика, пред надлежним органима одлучивања у кредитном процесу. Праћење портфолија становништва врши се на основу низа индикатора, као и путем ванредних анализа, у зависности од перципираних промена у факторима ризика. У складу са прописима Народне банке Србије, Банка редовно проверава и класификује свој портфолио послова са привредом и портфолио послова са становништвом (скала од А до Д). Управљање ризиком концентрације Банка управља процесом одобравања кредита, контролише изложености кредитном ризику и обезбеђује усклађеност са регулаторним лимитима путем система интерних лимита. Лимите изложености усваја Управни одбор Банке и саставни су део кредитне политике. Свако прекорачење лимита захтева одобрење од стране вишег нивоа одлучивања. Лимит изложености према дужнику представља максимални дозвољени ниво изложености према појединачном дужнику у зависности од додељеног кредитног рејтинга, а не више од нивоа прописаног регулативом Народне банке Србије. Системом лимита обухваћене су и максимално дозвољене изложености према групи дужника са истим или сличним факторима ризика (групи повезаних лица која се одређује у складу са законском дефиницијом). 57

60 43. УПРАВЉАЊЕ РИЗИЦИМА (наставак) Кредитни ризик (наставак) Управљање ризиком концентрације (наставак) Банка је изложена ризику друге уговорне стране по основу међубанкарских трансакција (обезбеђених и необезбеђених), финансијских и кредитних деривата, као и трансакција базираних на хартијама од вредности. Овај ризик проистиче из могућности неизмирења обавезе друге уговорне стране у трансакцији пре коначног поравнања новчаних токова трансакције, односно измирења новчаних обавеза по тој трансакцији. Лимити друге уговорне стране, као основни начин управљања ризиком друге уговорне стране, инкорпорирани су у свеобухватни систем лимита, који су засновани на процени бонитета финансијске институције (доминантно на основу екстерног кредитног рејтинга), као и врсти производа. Максимална изложеност кредитном ризику Максимална изложеност кредитном ризику, без узимања у обзир средстава обезбеђења или других начина умањења тог ризика, на дан 31. децембра и године приказана је у следећој табели. За билансне ставке, изложености представљају нето књиговодствену вредност потраживања у складу са позицијама биланса стања. У хиљадама динара 31. децембар 31. децембар Готовина и средства код централне банке 28,037,016 23,374,423 Заложена финансијска средства 440,400 - Финансијска средства по фер вредности кроз биланс успеха намењена трговању 99,042 10,889 Финансијска средства расположива за продају 9,428,565 10,596,005 Финансијска средства која се држе до доспећа 101,111 33,450 Кредити и потраживања од банака и других финансијских организација 11,477,974 5,379,118 Кредити и потраживања од комитената 67,139,776 62,602,237 Остала средства 532, , ,256, ,482,040 Преузете обавезе * 9,145,988 7,748, ,230,450 Укупно 126,402,168 * искључени опозиви неискоришћени лимити Кредитна заштита и други видови умањења кредитног ризика Основни начин ублажавања кредитног ризика јесте узимање средстава обезбеђења кредита. Банка је одредила кредитним политикама врсте прихватљивих средстава обезбеђења у виду материјалне и нематеријалне кредитне заштите, док су услови прибављања тих средстава обезбеђења, као и коефицијенти за обрачун обезбеђене вредности у односу на врсту средства обезбеђења за потребе кредитног процеса детаљније уређени другим интерним актима Банке. За израчунавање потребних резерви за процењене губитке према прописима Народне банке Србије, Банка признаје инструменте обезбеђења који испуњавају услове прописане за њихово признавање. Основне врсте средстава обезбеђења које банка користи за потребе умањења кредитног ризика су: хипотеке над стамбеним непокретностима, хипотеке над пословним непокретностима, залога над опремом, залихама и потраживањима, гаранције, финансијска имовина (готовина, хартије од вредности), јемства. 58

61 43. УПРАВЉАЊЕ РИЗИЦИМА (наставак) Кредитни ризик (наставак) Кредитна заштита и други видови умањења кредитног ризика (наставак) Вредности узетих средстава обезбеђења се редовно прате и ажурирају у складу са динамиком утврђеном интерним актима Банке, која није дужа од 3 године. Процену вредности некретнина координира Функција управљање имовином, а врше је екстерни овлашћени процењивачи са којима Банка има уређену сарадњу. Вредност средстава обезбеђења у наредним табелама приказана је према њиховој процењеној тржишној вредности, а до максималног износа бруто изложености по којој су узети. Структура примљених средстава обезбеђења Хипотека на непокретностима 31. децембар године Укупно Остали примљени Примљене Хипотека на Финансијска Остали колатерали колатерали гаранције непокретностима средства колатерали Финансијска средства Укупно примљени колатерали Примљене гаранције Пласмани становништву 11,417, ,586 14,023 11,677,842-6,906, ,719 18,083 7,255,095 - Пласмани привреди 8,741,631 1,690,586 4,579,187 15,011,404 3,818,425 3,226,364 2,194,222 3,980,898 9,401,484 4,587,188 Пласмани јавном Сектору 216, ,428-88, , ,107 - Укупно 20,375,292 1,937,172 4,593,210 26,905,674 3,818,425 10,221,357 2,524,941 4,212,388 16,958,686 4,587,188 59

62 43. УПРАВЉАЊЕ РИЗИЦИМА (наставак) Кредитни ризик (наставак) Структура примљених средстава обезбеђења LTV рацио представља однос између износа кредита и процењене вредности имовине примљене као средство обезбеђења. Структура хипотекарних кредита по распонима LTV рација је приказана у следећем прегледу: У хиљадама динара 31. децембар децембар < 50% 3,086,179 1,864,933 50%-70% 3,379,788 1,966,892 71%-80% 2,434,443 1,277,148 81%-90% 1,309, ,409 91%-100% 651, , %-120% 443, , %-150% 226, ,672 >150% 1,798,818 6,008,996 Укупна изложеност 13,329,018 12,903,960 Просечан LTV рацио 63.60% 88.07% Имовина преузета по основу намирења потраживања Највећи део преузете имовине односи се на некретнине. Банка предузима све активности у циљу продаје преузете имовине у разумном року. Преузета имовина приказана је у билансу стања у оквиру остале активе, осим у случају када је та имовина стављена у функцију пословања Банке, када је приказана као инвестициона имовина или основно средство. 60

63 43. УПРАВЉАЊЕ РИЗИЦИМА (наставак) Кредитни ризик (наставак) Кредити и потраживања од комитената Квалитет кредита и потраживања од клијeнaта приказан је следећим прегледом: Без исправки Са исправком Исправке вредности Без Са кашњења и кашњењем без без Појединачно Колективно Укупно пре Појединачна Колективна исправки исправки исправљени исправљени исправки IBNR исправка исправка Укупна исправка вредности Укупно Вредност колатерала Пласмани становништву 28,020,192 2,467, ,440 3,542,922 34,869,682 (199,776) (677,402) (2,201,039) (3,078,217) 31,791,465 11,677,841 Стамбени кредити 11,635,756 1,065, , ,635 13,329,018 (27,169) (29,915) (84,993) (142,077) 13,186,941 11,325,248 Потрошачки кредити 14,807,102 1,285, ,758 2,125,576 18,441,523 (161,255) (219,874) (1,596,342) (1,977,471) 16,464, ,292 Кредитне картице 705,963 53,422 2, ,215 1,066,816 (10,200) (1,041) (228,906) (240,147) 826,669 - Мали бизнис 871,371 62, , ,496 2,032,325 (1,152) (426,572) (290,798) (718,522) 1,313,803 84,301 Пласмани привреди 28,462,736 3,396,127 9,283, ,513 41,438,590 (72,395) (7,404,355) (138,408) (7,615,158) 33,823,432 15,011,404 Велика правна лица 17,360, ,483 4,881, ,096,654 (50,964) (3,868,367) (70) (3,919,401) 19,177,253 8,363,146 Средња и мала 11,101,935 2,541,644 4,401, ,358 18,341,936 (21,431) (3,535,988) (138,338) (3,695,757) 14,646,179 6,648,258 Пласмани јавном 1,528,211 сектору 1,473,993-54,218 - (2,262) (1,070) - (3,332) 1,524, ,428 Србија 1,473,993-54,218-1,528,211 (2,262) (1,070) - (3,332) 1,524, ,428 Укупно 57,956,921 5,863,255 10,176,872 3,839,435 77,836,483 (274,433) (8,082,827) (2,339,447) (10,696,707) 67,139,776 26,905,674 Напомена: Мали бизнис укључен у портфолио становништва 31. децембар године Без исправки Са исправком Исправке вредности Без Са кашњења и кашњењем без без Појединачно Колективно Укупно пре Појединачна Колективна исправки исправки исправљени исправљени исправки IBNR исправка исправка Укупна исправка вредности Укупно Вредност колатерала Пласмани становништву 25,102,701 2,114, ,089 3,273,937 31,272,734 - (737,887) (2,201,686) (2,939,573) 28,333,161 7,255,095 Стамбени кредити 11,636, ,523 18, ,378 12,903,960 - (10,178) (72,356) (82,534) 12,821,426 7,002,704 Потрошачки кредити 12,175,071 1,061, ,370 1,900,274 15,360,554 - (221,978) (1,312,353) (1,534,331) 13,826, ,428 Кредитне картице 798,833 48,613 2, ,613 1,163,149 - (1,712) (217,550) (219,262) 943,887 - Мали бизнис 492, , , ,672 1,845,071 - (504,019) (599,427) (1,103,446) 741, ,963 Пласмани привреди 25,964,286 3,450,346 8,181, ,413 37,956,637 - (6,649,378) (263,030) (6,912,408) 31,044,229 9,401,484 Велика правна лица 20,039, ,592 3,974,601 37,174 24,941,876 - (3,344,313) (1,099) (3,345,412) 21,596,464 5,518,730 Средња и мала 5,924,777 2,559,754 4,206, ,239 13,014,761 - (3,305,065) (261,931) (3,566,996) 9,447,765 3,882,754 Пласмани јавном сектору 2,942, ,881 1, ,225,921 - (1,073) (1) (1,074) 3,224, ,107 Србија 2,942, ,881 1, ,225,921 - (1,073) (1) (1,074) 3,224, ,107 Укупно 54,009,953 5,846,234 8,964,754 3,634,351 72,455,292 - (7,388,338) (2,464,717) (9,853,055) 62,602,237 16,958,686 Напомена: Мали бизнис укључен у портфолио становништва 61

64 43. УПРАВЉАЊЕ РИЗИЦИМА (наставак) Кредитни ризик (наставак) Квалитет кредита и потраживања од клијената који нису у доњи нити су обезвређени Кредитни квалитет портфолија прати се на основу неколико индикатора кредитног ризика. У случају портфолија физичких лица (стамбени кредити, потрошачки кредити и кредитне картице), број дана доцње је кључни индикатор на основу кога се одређује врста и тип потребних активности. Индикатори који се доминантно користе за праћење портфолија клијената малог бизниса и привреде су број дана доцње, интерна класификација и кредитни рејтинг. Кредитни рејтинзи рефлектују вероватноћу настанка статуса неизмирења обавеза код клијента, на начин да клијенти класификовани као Добар имају најмању, као Задовољавајући средњу, а као Watch највећу вероватноћу настанка статуса неизмирења обавеза. Добар Задовољавајући Watch Укупно без кашњења и без исправки IBNR исправке У хиљадама динара Вредност колатерала Пласмани становништву 27,439, ,815 28,327 28,020,192 (33,395) 10,403,764 Стамбени кредити 11,635, ,635,756 (8,537) 10,173,117 Потрошачки кредити 14,807, ,807,102 (23,033) 187,780 Кредитне картице 705, ,963 (673) - Мали бизнис 290, ,815 28, ,371 (1,152) 42,867 Пласмани привреди 8,790,223 8,979,622 10,692,891 28,462,736 (72,395) 11,822,613 Велика правна лица 2,303,450 5,209,139 9,848,212 17,360,801 (50,964) 7,027,065 Средња и мала 6,486,773 3,770, ,679 11,101,935 (21,431) 4,795,548 Пласмани јавном сектору 216,437 1,257,556-1,473,993 ( 2,262) 216,428 Србија 216,437 1,257,556-1,473,993 ( 2,262) 216,428 Укупно 36,445,710 10,789,993 10,721,218 57,956,921 ( 108,052) 22,442,805 Напомена: Мали бизнис укључен у портфолио становништва 31. децембар године Добар Задовољавајући Watch Укупно без кашњења и без исправки IBNR исправке У хиљадама динара Вредност колатерала Пласмани становништву 24,790, ,645 54,103 25,102,701-6,919,164 Стамбени кредити 11,636, ,636,329-6,792,753 Потрошачки кредити 12,175, ,175,071-28,681 Кредитне картице 798, , Мали бизнис 180, ,645 54, ,468-97,730 Пласмани привреди 3,932,011 8,680,472 13,351,803 25,964,286-7,222,821 Велика правна лица 947,326 6,551,365 12,540,818 20,039,509-4,684,912 Средња и мала 2,984,685 2,129, ,985 5,924,777-2,537,909 Пласмани јавном сектору - 2,512, ,789 2,942, ,107 Србија - 2,512, ,789 2,942, ,107 Укупно 28,722,964 11,450,294 13,836,695 54,009,953-14,444,092 Напомена: Мали бизнис укључен у портфолио становништва Обезвређени пласмани Обезвређени пласмани су: Кредити за кoje је проценом на појединачној основи утврђен износ обезвређења, Кредити за које се процена обезвређења врши на групној основи и код којих клијент касни у измиривању обавеза по основу камате, главнице или другом основу дуже од 90 дана. 62

65 43. УПРАВЉАЊЕ РИЗИЦИМА (наставак) Кредитни ризик (наставак) Структура кредита и потраживања од клијената који су у доцњи али нису обезвређени према данима доцње 31. децембар Године Стамбени кредити Пласмани становништву Потрошачки кредити Кредитне картице Мали бизнис Пласмани привреди Велика правна лица Пласмани јавном сектору Средња и мала Србија Друге државе Укупно у доцњи али нису обезвређени 1-30 дана 182, ,930 38,634 11, , , ,120, дана 217, ,051 10,180 1, , , дана 174, ,801 4,170 1, , , дана 92, ,782 12, ,977 У доцњи дуже од 180 дана 398,724 21, , ,480 1,402, ,338,796 Укупно 1,065,813 1,285,087 53,422 62, ,483 2,541, ,863,255 Тржишна вредност средстава обезбеђења(обезбеђен износ) 758,951 72,283-7, ,787 1,505, ,889, децембар Године Стамбени кредити Пласмани становништву Потрошачки кредити Кредитне картице Мали бизнис Велика правна лица Пласмани привреди Пласмани јавном сектору Средња и мала Србија Друге државе Укупно у доцњи али нису обезвређени 1-30 дана 146, ,939 35,604 45,456 72,833 1,028,174 8,898-2,078, дана 196, ,128 8,583 12, , , дана 148,218 81,864 3,253 6, ,050 61, , дана 105, , ,475 У доцњи дуже од 180 дана 303,355 10,111 1,115 39, ,019 1,081, ,983-2,401,818 Укупно 899,523 1,061,839 48, , ,592 2,559, ,881-5,846,234 Тржишна вредност средстава обезбеђења(обезбеђен износ) 209,851 74,747-27, ,241 1,053, ,785,481 Престанак статуса обезвређеног пласмана Уколико постоји објективан доказ који указује да статус обезвређеног пласмана више није оправдан за појединачну изложеност, таква изложеност се више не приказује као обезвређена. Нпр. кредити привреди који се процењују на индивидуалној основи престају да буду у статусу обезвређеног пласмана након побољшања финансијског положаја комитента до нивоа да се од њега разумно очекује измирење обавеза у целости. Обезвређени пласмани физичким лицима се прате на основу извршених уплата, тј. престају да буду у статусу обезвређеног пласмана у моменту уплате целокупног доспелог износа. 63

66 43. УПРАВЉАЊЕ РИЗИЦИМА (наставак) Тржишни ризици Тржишни ризик представља постојећи или будући ризик настанка негативних ефеката на финансијски резултат и капитал Банке услед промена каматних стопа, цена власничких хартија од вредности, цена робе којом се тргује или се може трговати на тржишту и девизних курсева. Најзначајнији из групе тржишних ризика у пословању банке су девизни ризик и каматни ризик. Девизни ризик представља постојећи или будући ризик настанка негативних ефеката на финансијски резултат и капитал Банке услед неповољних кретања у девизним курсевима у банкарској књизи и књизи трговања. Ризик каматних стопа представља постојећи или будући ризик настанка негативних ефеката на финансијски резултат и капитал Банке услед промена у правцу или волатилности каматних стопа, облика криве приноса и марже између различитих каматних стопа које утичу на позиције у књизи трговања. Банка је успоставила и одржава одговарајуће функције мерења, праћења и контроле тржишног ризика, укључујући: Процесе мерења тржишног ризика који бележе све значајне изворе тржишног ризика и који процењују утицај промене фактора тржишног ризика на начин који је у складу са обимом активности Банке. Ови системи мерења укључују VaR моделе за најважније валуте и моделе где је то подесно. Оперативне лимите и остале праксе које обезбеђују да изложености остају у оквиру нивоа који су у складу са интерним политикама у смислу изложености појединачним врстама тржишног ризика, позиција и лимита губитка. Мерење осетљивости на губитак под стресним тржишним условима и узимање у обзир тих резултата при успостављању и прегледању политика и лимита за тржишне ризике. Адекватне и ефикасне процесе и информационе системе за мерење, праћење, контролисање и извештавање о изложености тржишним ризицима. Контроле (лимити) уграђене су у те системе. Извештаји се редовно сачињавају и достављају Управном одбору, Извршном Одбору, Вишем руководству и свим другим одговарајућим инстанцама. Ризик каматних стопа Банка је изложена ризику каматних стопа на основу ставки из банкарске књиге. Ниво тог ризика процењује се у целини и за сваку значајну валуту за чије је дефинисање установила критеријуме. У складу с овим критеријумима, Банка сматра да су RSD, EUR, USD и CHF значајне валуте. Основни инструмент управљања ризиком промене каматних стопа је праћење неусклађености каматно осетљиве активе и пасиве и на основу утврђивање утицаја промене каматних стопа на промене нето прихода од камате и на економску вредност капитала. Прихватљив ниво ризика каматних стопа дефинисан је лимитима неусклађености каматно осетљиве активе и пасиве. Сектор Управљање тржишним ризицима у оквиру Функције Управљање ризицима прати ризик каматних стопа и о томе извештава Одбор за управљање активом и пасивом, који је одговоран за одржавање изложености ризику каматних стопа у оквиру усвојених лимита и предлагање Извршном одбору Банке мера и активности неопходних за усклађивање те изложености са лимитима. Следећа табела приказује неусклађеност каматно осетљиве активе и пасиве, односно изложеност Банке ризику од промене каматне стопе на дан 31. децембра године. Табела укључује активу и пасиву Банке према књиговодственој вредности и иницијално уговорeном року поновне промене каматне стопе или датуму доспећа. 64

67 43. УПРАВЉАЊЕ РИЗИЦИМА (наставак) Тржишни ризици (наставак) Ризик каматних стопа (наставак) до 1 месеца од 1 до 3 месеца од 3 до 12 месеци преко 1 године Некаматоносно Укупно АКТИВА Готовина и средства код централне банке 9,239, ,797,725 28,037,016 Заложена финансијска средства 225, , ,400 Финансијска средства по фер вредности кроз биланс успеха намењена трговању 17,603 12,262-69,177-99,042 Финансијска средства расположива за продају 1,056,147 1,291,440 5,225,986 1,531, ,221 9,428,565 Финансијска средства која се држе до доспећа 60,055 41, ,111 Кредити и потраживања од банака и других финансијских организација 995, ,482,481 11,477,974 Кредити и потраживања од комитената 29,289,572 21,403,040 3,393,394 12,208, ,291 67,139,776 Остала средства 232, ,011 УКУПНО АКТИВА 40,883,825 22,747,798 8,834,116 13,809,427 30,680, ,955,895 ПАСИВА Финансијске обавезе по фер вредности кроз биланс успеха намењене трговању 5, ,184-54,137 Депозити и остале обавезе према банкама, другим финансијским организацијама и централној банци 1,436,551 2,574, , ,747 4,813,309 Депозити и остале обавезе према другим комитентима 34,639,060 12,143,654 32,328, ,804 17,292,435 96,963,476 Остале обавезе 16, , ,268 УКУПНО ОБАВЕЗЕ 36,098,147 14,717,665 32,653, ,988 18,338, ,416,190 Нето изложеност каматном ризику на дан: 31. децембра године 4,785,678 8,030,133 ( 23,819,407) 13,201,439 12,341,862 14,539, децембра године 3,745,779 8,813,229 ( 24,669,627) 20,121,872 6,031,855 14,043,108 Ризик од промене каматних стопа се такође прати према анализама сценарија, односно посматрањем утицаја промена каматних стопа на приходе и расходе Банке, као што је приказано у следећој табели: 31. децембра године 31. децембра године Промена у процентном поену Сензитивност билансa успеха Промена у процентном поену Сензитивност билансa успеха Повећања процентних поена +1% 22,200 +1% 81,298 Смањења процентних поена -1% (21,761) -1% (79,688) 65

68 43. УПРАВЉАЊЕ РИЗИЦИМА (наставак) Тржишни ризици (наставак) Девизни ризик Банка управља девизним ризиком путем лимитирања и свакодневног праћења усклађености те позиције са лимитом. Поред тога, Банка свакодневно мери показатељ девизног ризика у складу са прописима Народне банке Србије и одржава га у оквиру прописаних лимита. Показатељ девизног ризика је однос између укупне отворене девизне позиције и капитала банке обрачунатог у складу са прописима којима се уређује адекватност капитала. Банка је успоставила и одржава одговарајуће функције мерења, праћења и контроле девизног ризика, укључујући апликацију која омогућује праћење отворене девизне позиције како на дневном нивоу, тако и у току дана. Изложеност Банке девизном ризику, односно отворена девизна позиција на дан 31. децембар 2014.године и 31. децембар године приказана је следећом табелом. Остале валуте Укупно стране валуте RSD Укупно EUR USD СРЕДСТВА Готовина и средства код централне банке 15,532, , ,921 16,672,192 11,364,824 28,037,016 Заложена финансијска средства - 440, ,400 Финансијска средства по фер вредности кроз биланс успеха намењена трговању 69, ,177 29,865 99,042 Финансијска средства расположива за продају 5,597, ,597,411 3,831,154 9,428,565 Финансијска средства која се држе до доспећа - 101, ,111 Кредити и потраживања од банака и других финансијских организација 8,464,044 1,772,996 1,235,017 11,472,057 5,917 11,477,974 Кредити и потраживања од комитената 29,627, ,565 5,666,568 36,073,673 31,066,103 67,139,776 Остала средства 25, , , ,011 УКУПНО АКТИВА 59,315,667 2,899,366 7,695,656 69,910,689 47,045, ,955,895 ПАСИВА Финансијске обавезе по фер вредности кроз биланс успеха намењене трговању 48, ,184 5,953 54,137 Депозити и остале обавезе према банкама, другим финансијским организацијама и централној банци 3,019,525 54,320 7,645 3,081,490 1,731,819 4,813,309 Депозити и остале обавезе према другим комитентима 60,779,805 1,928,544 2,141,274 64,849,623 32,113,853 96,963,476 Остале обавезе 190, , , , ,268 УКУПНО ОБАВЕЗЕ 64,037,939 1,983,697 2,154,202 68,175,838 34,240, ,416,190 Форвард и спот позиција 4,495,188 (952,240) (5,534,987) (1,992,039) 2,035,089 43,050 Нето отворена девизна позиција на дан: 31. децембра године (227,084) (36,571) 6,467 (257,188) 14,839,943 14,582, децембра године (57,846) (10,272) (35,072) (103,190) 14,158,123 14,054,933 66

69 43. УПРАВЉАЊЕ РИЗИЦИМА (наставак) Тржишни ризици (наставак) Девизни ризик (наставак) Анализа осетљивости финансијских средстава и обавеза обезбеђује два сценарија који су припремљени на основу претпостављених потенцијалних курсних разлика, када све остале променљиве компоненте остају сталне и показује потенцијалне утицаје на финансијски резултат Банке. Сразмерне курсне разлике од +10% (депресијација девиза); и Сразмерне курсне разлике од -10 % (депресијација динара). Промена у курсу Укупно 10% -10% АКТИВА Готовина и средства код централне банке 16,672,192 1,852,466 (1,515,654) Финансијска средства по фер вредности кроз биланс успеха намењена трговању 69,177 7,686 (6,289) Финансијска средства расположива за продају 5,597, ,935 (508,856) Кредити и потраживања од банака и других финансијских организација 11,472,057 1,274,673 (1,042,914) Кредити и потраживања од комитената 36,073,673 4,008,186 (3,279,425) Остала средства 26,179 2,909 ( 2,380) УКУПНО АКТИВА 69,910,689 7,767,855 (6,355,518) ПАСИВА Финансијске обавезе по фер вредности кроз биланс успеха намењене трговању 48,184 5,354 (4,380) Депозити и остале обавезе према банкама, другим финансијским организацијама и централној банци 3,081, ,388 (280,135) Депозити и остале обавезе према другим комитентима 64,849,623 7,205,514 (5,895,420) Остале обавезе 196,541 21,838 (17,867) УКУПНО ОБАВЕЗЕ 68,175,838 7,575,094 (6,197,802) Нето изложеност девизном ризику на дан: 31. децембра године 192,761 (157,716) 31. децембра године 271,462 (222,107) Ризик земље Ризик земље представља могућност настанка негативних ефеката на финансијски резултат и капитал услед догађаја у одређеној земљи који су бар у некој мери под контролом централне власти, а ван контроле су физичких лица или приватних привредних субјеката. У такве догађаје спадају погоршање економских услова, политички или друштвени немири, национализација и експропријација, као и пад или девалвација националне валуте, погоршање уобичајеног стања на тржишту. Банка је овој врсти ризика изложена по основу свих врста прекограничног финансирања у одређеној земљи, било према централној влади, банци, приватном предузећу или физичком лицу. Ризик земље у пословању Банке проистиче у највећој мери по основу међубанкарских пласмана. Банка ризиком земље управља путем успостављањем система лимита изложености по основу ризика земље. 67

70 43. УПРАВЉАЊЕ РИЗИЦИМА (наставак) Ризик ликвидности Ризик ликвидности представља могућност настанка негативних ефеката на финансијски резултат и капитал Банке услед неспособности да испуњава своје доспеле обавезе без стварања неприхватљивих губитака. Ризик ликвидности проистиче како од рочне неусклађености прилива и одлива, укључујући и неочекивана кашњења у наплатама (ризик неусклађености плаћања), као и неочекивано високе одливе (ризик неочекиваних одлива), тако и по основу структурне неликвидности, тј. неочекиваног пораста трошка финансирања пласмана или немогућности Банке да благовремено и по разумној цени претвори одређене облике имовине у готовину. Банка је оквир за управљање ризиком ликвидности поставила Политиком управљања ризиком ликвидности, којом се дефинишу улоге и одговорности у процесу управљања ликвидношћу, а у циљу обезбеђивања разноврсних извора финансирања, одговарајућег управљања структуром активе и пасиве и сталног праћења будућих новчаних токова и ликвидности на дневној основи. Банка свакодневно процењује очекиване новчане токове у динарима и у девизама и доступност активе која се може искористити као инструмент обезбеђења у циљу осигурања додатног финансирања, по потреби. Банка управља својом активом и пасивом на начин који јој омогућава да увек измири своје доспеле обавезе и да испуни своје финансијске обавезе на време. Оквир Банке за управљање ризиком ликвидности укључује: Оперативне стандарде у вези са ризиком ликвидности, укључујући одговарајуће политике, процедуре и ресурсе за контролисање, лимитирање ризика ликвидности и управљање истим. Одржавање залиха ликвидних средстава у складу са профилом новчаних токова који се могу по потреби конвертовати у готовину без непотребних губитака по капитал. Управљање приступом изворима финансирања и мерење, контрола и тестирање сценарија захтева за финансирање. МИС и остали системи који идентификују, мере, прате и контролишу ризик ликвидности. Планови пословања у случају настанка непредвиђених догађаја за управљање сметњама у ликвидности у смислу могућности да се неке или све активности финансирају благовремено и уз разумне трошкове. Лимити за ризик ликвидности (нпр. показатељ неусклађености доспећа, показатељ ликвидне активе), узимајући у обзир постојеће регулаторне лимите. Банка је успоставила и одржава одговарајуће функције мерења, праћења и контроле ликвидности, као и извештавања које се односе на: Профил доспећа новчаних токова у оквиру различитих сценарија, укључујући и сценарио за активу и пасиву без доспећа (нпр. штедни улози, кредитне картице). Залихе ликвидне активе која је на располагању институцији по њеној тржишној вредности. Способност Банке да врши продају активе на разним тржиштима (пре свега у неповољним условима) и да узима зајмове на тржиштима. Потенцијалне изворе волатилности активе и пасиве (укључујући потраживања и обавезе које проистичу из ванбилансног пословања Банке). Утицај неповољних трендова квалитета активе на будуће новчане токове и тржишну поузданост на нивоу Банке. Кредитну способност и капацитет лица која обезбеђују stand-by пласмане да испуњавају своје обавезе. Утицај погоршања стања на тржишту на новчане токове и клијенте. 68

71 43. УПРАВЉАЊЕ РИЗИЦИМА (наставак) Ризик ликвидности (наставак) Врсте нових депозита који се прибављају, као и њихов извор, рочност и цена. Захтеве за регулаторним извештавањем. Сектор Управљања тржишним ризиком у оквиру Функције Управљање ризицима је одговоран за праћење ризика ликвидности. Дневно управљање ликвидношћу се обавља у Функцији Финансијска тржишта. Одбор за управљање активом и пасивом може да препоручи Извршном одбору мере и активности за побољшање структуре доспећа и остале мере које су неопходне за боље управљање ликвидношћу. Банка дневно израчунава и одржава усклађеним показатељ ликвидности прописан од стране Народне банке Србије. Тај показатељ представља однос збира прописаних врста ликвидне активе и збира одређених врста обавеза и ликвидност банке мери у временском хоризонту од једног месеца. У и години показатељ дневне ликвидности Банке је у просеку био знатно изнад нивоа који су прописани од стране Народне банке Србије. Показатељ ликвидности током и године био је следећи: 31. децембар децембар Просек током периода Највиши Најнижи На дан 31. децембра Банка ризиком ликвидности управља и континуираним праћењем рочне неусклађености позиција активе и пасиве и успостављањем лимита на висину неусклађености по категоријама рочности. Рочна структура средстава и обавеза Банке на дан 31. децембра године приказана је у следећој табели. Табела приказује преосталу рочност финансијских инструмената приказаних по њиховој књиговодственој вредности на дан биланса стања, а категорије рочности су представљене према уговореним, без укључивања претпоставки о очекиваној рочности. 69

72 43. УПРАВЉАЊЕ РИЗИЦИМА (наставак) Ризик ликвидности (наставак) до 1 месеца од 1 до 3 месеца од 3 до 12 месеци од 1 до 5 година преко 5 година Укупно АКТИВА Готовина и средства код централне банке 28,037,016 28,037,016 Заложена финансијска средства , , ,400 Финансијска средства по фер вредности кроз биланс успеха намењена трговању 17,603 12,262-69,177-99,042 Финансијска средства расположива за продају 686,095 1,584,696 5,607,628 1,550,146-9,428,565 Финансијска средства која се држе до доспећа 60,055 41, ,111 Кредити и потраживања од банака и других финансијских организација 11,410, ,422 6,691 7,736 11,477,974 Кредити и потраживања од комитената 8,987,798 4,169,050 16,800,515 21,971,630 15,210,783 67,139,776 Остала средства 163,975 22,700 31,466-13, ,011 УКУПНО АКТИВА 49,363,073 5,830,358 22,706,767 23,823,308 15,232, ,955,895 ПАСИВА Финансијске обавезе по фер вредности кроз биланс успеха намењене трговању 5, ,184-54,137 Депозити и остале обавезе према банкама, другим финансијским организацијама и централној банци 1,890,811 33, ,582 2,552,022-4,813,309 Депозити и остале обавезе према другим комитентима 50,842,299 12,334,580 32,727,574 1,000,722 58,301 96,963,476 Остале обавезе 481,215 69,630 17,054 7,187 10, ,268 УКУПНО ОБАВЕЗЕ 53,220,278 12,438,104 33,081,210 3,608,115 68, ,416,190 Рочна неусклађеност на дан: 31. децембра године (3,857,205) (6,607,746) (10,374,443) 20,215,193 15,163,906 14,539, децембра године (10,584,414) (1,744,272) (13,390,830) 24,872,393 14,890,231 14,043,108 Руководство Банке сматра да диверсификација депозита према врсти пласираног депозита и броју клијената, као и према ранијем искуству Банке, пружа одговарајуће јемство да њени депозити представљају стабилан и поуздан извор финансирања Ризик улагања Ризици улагања Банке обухватају учешћа Банке у капиталу правних лица и у основна средства. У складу са прописима Народне банке Србије, Функција Управљање ризицима прати ниво улагања Банке и усклађеност са лимитима које прописује Народна банка Србије, сходно којима улагања Банке у једно лице које није лице у финансијском сектору не сме прећи 10% капитала Банке, док укупна улагања Банке у лица која нису лица у финансијском сектору и у основна средства не смеју прећи 60% капитала Банке. Банка је процес управљања ризиком улагања уредила одговарајућом политиком и пратећим интерним актима. У години Банка је одржавала показатеље ризика улагања у оквиру распона који је прописала Народна банка Србије. 70

73 43. УПРАВЉАЊЕ РИЗИЦИМА (наставак) Оперативни ризик Управљање оперативним ризиком Банке уређено је Оквиром за управљање оперативним ризиком на нивоу целе организације са циљем да: Промовише свест о оперативном ризику, као и културу управљања истим на нивоу читаве Банке, како би се дао допринос ефикасности процеса и успешности контрола; Успостави основне стандарде за управљање оперативним ризицима на нивоу Банке који имају за циљ да избегну неочекиване и катастрофалне губитке, као и да минимизује очекиване губитке; Обезбеди да се пословни циљеви достижу на начин који подразумева контролисан ризик; Обезбеди исплативост пословања умањењем преклапања и избегавањем неадекватних прекомерних или застарелих контрола; Обезбеди конзистентност са најбољом релевантном праксом и усклађеност с регулаторним (квантитативним и квалитативним) захтевима; и Унапреди употребу капитала и побољша принос на капитал у погледу оперативног ризика. Оквир за управљање оперативним ризиком Банке фокусиран је на пословање и на процесе са циљем да има и проактивну и реактивну улогу у управљању оперативним ризицима. Оквир за управљање оперативним ризиком Банке укључује: Редовно праћење изложености оперативном ризику; Методологију оперативног ризика укључујући самооцењивање ризика и контролу, кључне показатеље ризика и прикупљање података о губицима; и Прикупљање материјалних оперативних губитака на нивоу Банке. Подаци о оперативним ризицима се прикупљају у свим организационим деловима Банке. Подаци се класификују и анализирају и препоручују се методе за ублажавање ризика и за умањење његовог утицаја. Банка је развила и План за обезбеђење континуитета пословања како би благовремено реаговала на неочекиване прекиде пословања својих критичних Функција и како би опоравила њихово пословање на организован и ефикасан начин. Циљ Плана за обезбеђење континуитета пословања је: Да се обезбеди постизање пожељног нивоа опоравка и континуитета пословања; Да се спречи да прекид пословања једне функције има знатан утицај на континуитет пословања друге функције; Да се постигне обнављање пословања у оквиру унапред одређеног периода за опоравак пословања; Да се одржи високи ниво спремности на активирање и спровођење плана и делотворности истог у циљу опоравка критичног процеса Банке; и Да се ублажи (по могућности) утицај потенцијалног прекида пословања и могућност његовог настанка. План за опоравак од катастрофе је развијен у виду описа процедура које се односе на опоравак и континуитет апликација, података, хардвера, комуникација и остале инфраструктуре ИТ-а у Банци и подразумева постојање алтернативног места (место опоравка од катастрофе). 71

74 43. УПРАВЉАЊЕ РИЗИЦИМА (наставак) Управљање капиталом Банка континуирано управља својим капиталом, како би: Поступала у складу са захтевима Народне Банке Србије који се тичу одржавања минимално прописаног капитала; Обезбедила адекватан ниво капитала који обезбеђује пословање на континуираној основи; и Одржала снажну капиталну базу која одговара нивоу преузетих ризика у постојећем и планираном пословању. Руководство Банке редовно прати ниво и усклађеност показатеља адекватности капитала Банке, као и друге показатеље које је утврдила Народна банка Србије. Банка је успоставила оквир за управљање капиталом доношењем Стратегије управљања капиталом, усклађене са пословном стратегијом Банке. Народна банка Србије је дефинисала следеће лимите за капитал: Минимални износ капитала од EUR 10 милиона; и Показатељ адекватности капитала на нивоу који није нижи од 12%. У складу са Одлуком о адекватности капитала банке ( Службени гласник Републике Србије, бр. 46/2011, 6/2013 и 51/2014), утврђена је методологија израчунавања адекватности капитала. Показатељ адекватности капитала Банке изражава се као однос капитала Банке и збира активе пондерисане кредитним ризиком, капиталног захтева за тржишне ризике који је помножен реципрочном вредношћу показатеља адекватности капитала и капиталног захтева за оперативни ризик који је помножен реципрочном вредношћу показатеља адекватности капитала. У следећој табели приказана је структура регулаторног капитала Банке на дан 31. децембра и године, као и показатељ адекватности капитала: 31. децембар У хиљадама динара 31. децембар Регулаторни капитал Основни капитал 10,623,988 12,176,479 Допунски капитал 208,486 1,260,101 Укупан основни и допунски капитал 10,832,474 13,436,580 Одбитне ставке капитала: Недостајући износ резерви за потенцијалне губитке - (4,137,620) Прекорачено квалификовано учешће у лицима ван финансијског сектора (213,379) (268,339) Укупно капитал (1) 10,619,095 9,030,621 Ризична билансна и ванбилансна актива Билансна актива 49,732,808 44,616,871 Ванбилансна актива 3,665,228 3,237,450 Деривати којима се не тргује на берзанском тржишту 117,205 18,866 Изложеност оперативном ризику 6,663,425 6,342,292 Изложеност девизном ризику - - Изложеност ценовном ризику 247, ,000 Укупно (2) 60,426,533 54,360,479 Адекватност капитала (1/2 x 100) 17.57% 16.61% 72

75 43. УПРАВЉАЊЕ РИЗИЦИМА (наставак) Управљање капиталом (наставак) Ha дан показатељ адекватности капитала је износио 17.57% и већи је за 0.96% у односу на показатељ адекватности капитала на дан 31. децембар године. У односу на претходну годину капитал Банке је већи у износу од 1,588,474 хиљада динара, а укупна ризична актива Банке је већа за 6,056,137 хиљада динара. У току године Банка је извршила пренос ревалоризационих резерви по основу промене вредности-зграда у износу од 1,113,105 хиљада динара из допунског капитала на позицију нераспоређене добити у оквиру основног капитала. Такође, у току године Банка је извршила расподелу добити за годину преносом износа од 1,382,147 хиљада динара, као и пренос добитка ранијих година у износу од 319,164 хиљаде динара на позицију нераспоређене добити у оквиру основног капитала. Током целе године показатељ адекватности капитала Банке је био стабилан и изнад минимално прописаног нивоа дефинисаног од стране Народне банке Србије. Структуру регулаторног капитала Банке чини збир основног капитала (Тier 1) и допунског капитала (Тier 2), умањен за одбитне ставке: Основни капитал (Tier 1) укључује: уплаћени акцијски капитал (осим преференцијалних кумулативних акција); емисиону премију; резерве из добити; и добит Банке; умањен за губитке из претходних година; губитак текуће године; нематеријална улагања; стечене сопствене обичне и преференцијалне акције (осим преференцијалних кумулативних акција); обичне и преференцијалне акције банке (осим преференцијалних кумулативних акција) које је банка узела у залогу; регулаторна усклађивања вредности; и износ потребне резерве за процењене губитке по билансној активи и ванбилансним ставкама. Допунски капитал (Тier 2) укључује: уплаћени акцијски капитал по основу преференцијалних кумулативних акција банке; емисиону премију; део позитивних ревалоризационих резерви банке; хибридне инструменте капитала; субординиране обавезе; умањен за стечене сопствене преференцијалне кумулативне акције; преференцијалне кумулативне акције које је банка узела у залогу; потраживања обезбеђена хибридним инструментом или субординираном обавезом банке; и Одбитне ставке од капитала у случају Банке укључују: износ за који су прекорачена квалификована учешћа у лицима која нису лица у финансијском сектору; Фер вредност финансијских средстава и обавеза Пословна политика Банке је да обелодани информације фер вредности за оне компоненте активе и пасиве за које су расположиве објављене или котиране тржишне цене и за оне чија фер може да буде знатно другачија од њихове књиговодствене вредности. Тржишна цена, где постоји активно тржиште, најбољи је доказ фер вредности финансијског инструмента. Међутим, тржишне цене нису доступне за низ финансијских средстава и обавеза које Банка има. Стога, када тржишна цена финансијских инструмената није доступна, фер вредност средстава и обавеза се процењује користећи садашњу вредност или друге технике вредновања засноване на тренутно преовлађујућим тржишним условима. У Републици Србији не постоји довољно тржишног искуства, као ни стабилности и ликвидности код куповине и продаје потраживања и остале финансијске активе и пасиве, пошто званичне тржишне информације нису у сваком тренутку расположиве. Стога, фер вредност није могуће поуздано утврдити у одсуству активног тржишта. Руководство Банке процењује свеукупну изложеност Банке ризику, а у случајевима за које процењује да вредност активе приказане у њеним пословним књигама не може да буде остварена, установљава резерву. По мишљењу руководства Банке, приказане књиговодствене вредности представљају највалидније и најкорисније вредности о којима се извештава под тренутним тржишним условима, као што се захтева према Закону о рачуноводству и ревизији. Следеће методе и претпоставке су коришћене за процењивање фер вредности финансијских инструмената Банке на дан 31. децембра и године: 73

76 43. УПРАВЉАЊЕ РИЗИЦИМА (наставак) Фер вредност финансијских средстава и обавеза (наставак) Готовина и готовински еквиваленти: књиговодствена вредност готовине и готовинских еквивалената је приближна њиховој фер вредности. Кредити и потраживања од банака и других финансијских организација и кредити о потраживања од комитената: фер вредност кредита клијентима се процењује користећи моделе есконтованог нето-новчаног тока. Есконтне стопе су засноване на тренутним тржишним каматним стопама које се нуде за инструменте са сличним условима за дужнике са сличним кредитним квалитетом. Фер вредност обезвређених кредита се процењује користећи анализу есконтованог нето-новчаног тока или основне вредности инструмената обезбеђења, где је то применљиво. Хартије од вредности којима се тргује и хартије од вредности које су расположиве за продају: фер вредност ових хартија, која је уједно приказана и у билансу стања је заснована на котираним тржишним ценама истих или упоредивих инструмената,. Ови инструменти су укључени у ниво 1 хијерархије одмеравања фер вредности. У случају дуговних финансијских инструмената (државне обвезнице и трезорски записи) за које те котиране тржишне цене нису на располагању, фер вредност се процењује користећи анализу есконтованог нето-новчаног тока на основу уговорних новчаних токова есконтованих према одговарајућом каматном стопом. Ови инструменти су укључени и ниво 2 хијерархије за одмеравање фер вредности. Деривативни финансијски инструменти: сви деривати се признају у билансу стања по фер вредности. У случају стандардних терминских уговора и опција којима се тргује на признатим берзама, правична вредност је заснована на котираним тржишним ценама. У случају стандардних терминских уговора и опција којима се не тргује на признатим берзама, фер вредност је заснована на котацијама дилера и анализи есконтованог нето-новчаног тока. Трансакциони депозити, остали депозити и примљени кредити: Депозити банака и комитената су углавном по виђењу или краткорочни са уговореним варијабилним каматним стопама и стога руководство Банке сматра да вредности по којима су исти исказани у билансу стања одговарају њиховој тржишној вредности. Фер вредност осталих позајмљених средстава се процењује користећи анализу есконтованог нето-новчаног тока на основу тренутних стопа кредитног финансирања Банке које се повећавају за сличне врсте договора о зајмовима. Финансијски инструменти који се не вреднују по фер вредности Следећа табела приказује књиговодствене вредности и правичне (фер) вредности најзначајнијих категорија финансијских средстава и обавеза на дан биланса стања, које се не вреднују по фер вредности и њихова фер вредности не одступа значајно од књиговодствене вредности: Књиговодствена вредност 31. децембар 31. децембар децембар 2014 Фер вредност 31. децембар 2013 Финансијска средства Кредити и потраживања од банака и финансијских организација 11,477,974 5,379,118 11,477,974 5,379,118 Кредити и потраживања од комитената 67,139,776 62,602,237 67,107,413 62,560,928 Финансијска средства које се држе до доспећа 101,111 33, ,111 33,450 Укупно 78,718,861 68,014,805 78,686,498 67,973,496 Финансијске обавезе Депозити и остале обавезе према банкама, другим финансијским организацијама и централној банци 4,813,309 6,055,050 4,813,309 6,055,050 Депозити и остале обавезе према клијентима 96,963,476 81,575,705 97,042,148 81,723,552 Укупно 101,776,785 87,630, ,855,457 87,778,602 74

77 43. УПРАВЉАЊЕ РИЗИЦИМА (наставак) Фер вредност финансијских средстава и обавеза (наставак) Финансијски инструменти који се вреднују по фер вредности МСФИ 7 Финансијски инструменти: Обелодањивања наводи редослед техника процене засноване на претпоставкама употребљеним у тим техникама процене а које могу бити претпоставке које се могу или не могу посматрати. Претпоставке које се могу посматрати одражавају тржишне податке добијене из независних извора, док претпоставке које се не могу посматрати одражавају претпоставке Банке о тржишту. Ове две врсте претпоставки оформиле су следећу хијерархијску структуру фер вредности: Ниво 1 Котација цена на активним тржиштима (без модификација) за идентична средства и обавезе; Ниво 2 Претпоставке, изузимајући котиране цене из нивоа 1, које се могу посматрати за средство или обавезу, било директно (тј. у виду цена) или индиректно (тј. изведене из цена); и Ниво 3 - Претпоставке за средство или обавезу које се не заснивају на тржишним подацима који се могу посматрати (тј. претпоставке које се не могу посматрати). Хијерархијска структура фер вредности финансијских средстава и обавеза Банке на дан 31. децембра године приказана је како следи: Ниво 1 Ниво 2 Ниво 3 Укупно Финансијска средства Власничке хартије од вредности (Напомена 21) 323, ,219 Дужничке хартије од вредности (Напомена 21) - 9,545,746-9,545,746 Финансијска средства по фер вредности кроз биланс успеха намењена трговању - 99,042-99,042 Укупнa средства 323,219 9,644,788-9,968,007 Финансијске обавезе Финансијске обавезе по фер вредности кроз биланс успеха намењена трговању - 54,137-54,137 Укупне обавезе - 54,137-54,137 75

78 44. ТРАНСАКЦИЈЕ СА ПОВЕЗАНИМ ЛИЦИМА У складу са постојећим регулаторним оквиром Банка је у обавези да обелодани све трансакције са повезаним лицима како је дефинисано стандардом МРС 24, а које су се догодиле током текуће фискалне године. Трансакције са повезаним лицима се обављају по тржишним условима. Следећа табела приказује преглед укупних стања на дан 31. децембра и године проистеклих из трансакција са повезаним лицима са Банком: У хиљадама динара 31. децембар године Средства Обавезе Приходи Расходи Ванбилансна изложеност Средства Обавезе Приходи Расходи Ванбилансна изложеност Бродоградилиште Апатин д.о.о., Апатин , ИМОС а.д., Шид 6 11, (334) 1,200-10, (802) 1,200 National Bank of Greece S.A. Athens 96, ,217 60,229 (148,798) - 205,092 86, (80,937) - National Bank of Greece S.A. London 152,525 2,552, (54,100) - 404,455 2,429, (67,002) - Стопанска банка а.д., Скопље 2, (18) - 2, United Bulgarian Bank A.D. - Sofia (UBB) 30,481 19,070 - (15,595) ,927 - (13,557) - Εthnodata S.A. 12,568 11,450 - (13,232) ,948 - (22,082) - NBG Leasing д.о.о., Београд ,470 3,906 (15,540) 115, ,346 3,670 (15,168) 117,496 NBG Services д.о.о., Београд - 46,798 3,113 (4,716) 90, ,193 1,970 (13,738) 90,000 NBG Bank Malta Ltd 437,649-3, ,439-5,330,858 NBG Cyprus Ltd Banca Romaneasca S.A Укупно 732,717 2,921,159 70,768 (252,333) 206, ,445 3,290,582 9,851 (213,286) 5,539,554 Кредити одобрени лицима повезаним с Банком дати су по истим условима, укључујући каматне стопе и колатерале, као што су они који се примењују за сличне трансакције са другим лицима и не укључују више ризика за наплату него што је нормално. У доњој табели приказане су трансакције која Банка има лицима повезаним с Банком: 31. децембар децембар Kредити и потраживања 83,552 67,224 Депозити (50,529) (42,539) Финансијске гаранције, неопозиве обавезе и остала ванбилансна евиденција 2,337 2,215 Приходи од камата, накнада и остали приходи 4,498 3,608 Расходи камата, накнада и остали расходи (859) (1,041) Примања чланова Управног и Извршног Одбора износе 55,553 хиљадe динара (за годину: 73,503 хиљада динара) и односе се на краткорочна примања. 76

79 45. РИЗИК КОЈИ ПРОИСТИЧЕ ИЗ ГРЧКЕ ФИНАНСИЈСКЕ КРИЗЕ И ЕВРОПСКЕ КРИЗЕ ДУГА Текућа финансијска криза до сада је ограничено утицала на финансијску позицију и успешност пословања Банке, углавном захваљујући интерним актима за управљање ризицима и капиталом, и ограничењима које намећу важеће правне одредбе. Банка је усвојила строге процедуре за одобравање кредита, процену и прихватање средстава обезбеђења, као и за операције управљања средствима. Редовно се прати кредитни ризик и развија савремена пракса праћења капитала тако да Банка буде у могућности да подржи жељени профил ризика и истовремено наставак развоја пословања. Банка је остала добро капитализована, висoко ликвидна, и првенствено финансирана домаћим депозитима. Како је обелодањено у Напомени 44, Банка има пласмане према Оснивачу у износу од 96,796 хиљада динара са роком доспећа до 7 дана, и међубанкарске пласмане са другим чланицама NBG Групе у износу од 623,275 хиљада динара са роком доспећа до 3 месеца (што представља 0.51% укупне активе Банке). Како је обелодањено у Напомени 44, 31. децембра године Банка је примила депозите од Оснивача и других чланица NBG Групе у износу од 159,217 хиљада динара, односно 2,571,092 хиљада динара (редом), са роком доспећа до 5 година (што представља 2.64% укупних обавеза Банке). Руководство Банке сматра да, у датим околностима, предузима све неопходне активности ради обезбеђења одрживог раста и развоја Банке. 46. РЕКЛАСИФИКАЦИЈА ФИНАНСИЈСКИХ СРЕДСТАВА 31. децембра године, Банка је рекласификовала хартије од вредности по фер вредности које се воде кроз биланс успеха у хартије од вредности расположиве за продају у износу од 181,437 хиљада динара. 30. септембра године, Банка је рекласификовала учешћа у износу од 435,674 хиљада динара на хартије од вредности расположиве за продају. 31. децембра године, извршено је рекласификовање 1,920 хиљада динара са хартија од вредности расположивих за продају на учешћа. 47. КОРЕКЦИЈА УПОРЕДНИХ ПОДАТАКА К1 - С првом пуном применом МРС и МСФИ, у смислу Закона о рачуноводству Републике Србије и прописа Народне банке Србије који регулишу финансијско извештавање банака, почев од 31. децембра године, Банка је ретроактивно применила МРС 39 у делу који се односи на признавање прихода тј. ослобађање дела камате на обезвређене пласмане и рекласификовала у оквиру Биланса успеха износ од 157 хиљада динара под 31. децембром године, са прихода по основу обезвређења финансијских пласмана на приходе од камате. К2 - Истовремено, у складу са МРС 18 и признавањем прихода од камате, Банка је ретроактивно признала у Билансу успеха приходе од камате на NPL пласмане са добрим колатералима, за које постоји висока процена руководства Банке да ће се извршити наплата, а за које је према важећим рачуноводственим политикама извршена суспензија камате услед доцње у наплати. Под 31. децембром године приходи од камате по овом основу су увећани за 11,838 хиљада динара док је под 1. јануаром године извршена корекција добитка из ранијих година по истом основу у износу од 67,479 хиљада динара. К3 - Почев од 1. јануара године, Банка је ретроактивно применила измене везане за МРС 19 у делу који се односи на евидентирање актуарских добитака/губитака у оквиру резерви у оквиру капитала. Резерве под 31. децембром године су смањене у износу од 5,539 хиљада динара на име актуарских губитака. К4 - У оквиру осталог резултата Банка је ретроактивно признала одложена пореска средства и одложене пореске обавезе на резерве у оквиру капитала применом важеће пореске стопе од 15% на стања исказана у оквиру ове групе. К5 У складу са Одлуком о преносу ревалоризационих резерви на нераспоређену добит, деловодни бр /3 од 12. септембра године, Банка је под 1. јануаром године износ од 1,174,374 хиљаде динара пренела на нераспоређену добит ранијих година. По истом основу извршена је и корекција и упоредних података за ревалоризационе резерве по основу промене вредности основних средстава. 77

80 47. КОРЕКЦИЈА УПОРЕДНИХ ПОДАТАКА (наставак) Биланс стања У хиљадама динара 31. децембар године 1. јануар године Извештај Извештај претходне Кориговано претходне године Корекција стање године Корекција Кориговано стање АКТИВА Кредити и потраживања од комитената (K2) 62,602,237 62,522,920 79,317 61,934,015 61,866,536 67,479 Одложена пореска средства (K4) 482, ,315 2, , ,841 15,478 УКУПНО АКТИВА 108,892, ,811,021 81, ,073, ,991,028 82,957 ОБАВЕЗЕ Одложене пореске обавезе (К4) 211, ,664 42, , ,200 33,279 УКУПНО ОБАВЕЗЕ 89,307,944 89,259,598 48,346 86,012,004 85,978,725 33,279 КАПИТАЛ Добитак (К2, К5) 2,895,365 1,701,311 1,194,054 1,501, ,527 1,241,853 Резерве (К3, К4, К5) 351,771 1,512,562 (1,160,761) 2,116,986 3,309,161 (1,192,175) УКУПНО КАПИТАЛ 19,584,686 19,551,423 33,263 18,061,981 18,012,303 49,678 УКУПНО ПАСИВА 108,892, ,811,021 81, ,073, ,991,028 82,957 Биланс успеха 31. децембар године Извештај Кориговано претходне стање године Корекција Приходи од камата (К1, К2) 7,062,571 7,050,576 11,995 Расходи од камата (3,395,584) (3,395,584) - Нето приход по основу камата 3,666,987 3,654,992 11,995 Нето приход по основу умањења обезвређења финансијских средстава и кредитно ризичних ванбилансних ставки (К1) 1,041,351 1,041,508 (157) УКУПАН НЕТО ПОСЛОВНИ ПРИХОД 7,183,691 7,171,853 11,838 ДОБИТАК НАКОН ОПОРЕЗИВАЊА 1,393,985 1,382,147 11,838 ЗАРАДА ПО АКЦИЈИ Извештај о осталом резултату 31. децембар године Извештај Кориговано претходне стање године Корекција ДОБИТАК ПЕРИОДА 1,393,985 1,382,147 11,838 Остали укупан резултат, после пореза 128, ,973 (28,253) УКУПАН РЕЗУЛТАТ ПЕРИОДА 1,522,705 1,539,120 (16,415) 48. ПРВА ПРИМЕНА МЕЂУНАРОДНИХ СТАНДАРДА ФИНАНСИЈСКОГ ИЗВЕШТАВАЊА Изменама Закона о рачуноводству Банке у су обавези, почев од финансијских извештаја за 31. децембар године у целости да примењују међународне рачуноводствене стандарде и међународне стандарде финансијског извештавања, у смислу Закона о рачуноводству Републике Србије и прописа Народне банке Србије који регулишу финансијско извештавање банака. У циљу усклађивања са наведеним, Банка је извршила корекцију упоредних података претходне године (напомена 47). Истовремено, Одлуком о обрасцима и садржини позиција у обрасцима финансијских извештаја за банке, Народна банка Србије је прописала обрасце финансијских извештаја и садржину позиција у обрасцима. У односу на претходне финансијске извештаје дошло је до рекласификација у оквиру позиција финансијских извештаја, које нису имале утицаја на вредност капитала Банке. 78

81 49. ДОГАЂАЈИ НАКОН ДАТУМА ИЗВЕШТАЈНОГ ПЕРИОДА 24. фебруара године, Народна банка Србије донела је Одлуку о мерама за очување стабилности финансијског система у вези с кредитима индексираним у страној валути. Поменута Одлука се састоји из два дела: а) Први део се односи на сваки појединачни уговор о кредиту у отплати који је банка закључила са корисником пре почетка примене Закона о заштити корисника финансијских услуга ( Службени гласник Републике Србије, број 36/2011), без обзира на страну валуту у којој је тај кредит индексиран. Народна банка Србије је одлучила да банкама пропише обавезујући начин на који мењају каматне стопе својих кредита физичким лицима индексираних у страној валути пре почетка примене Закона о заштити корисника финансијских услуга. Због тога, банке су дужне да процене разлику између наплаћених износа након мењања каматне стопе и износа који је требало да су наплаћени пре мењања каматне стопе, и да ту разлику третирају као превремену отплату. Банке су дужне да сваком појединачном кориснику доставе обавештење са измењеним планом отплате кредита у року од 30 дана од дана ступања на снагу ове одлуке Народнe банкe Србије. Примена овог дела Одлуке је обавезна и претходи примени осталих одредаба Одлуке садржаних у другом делу. Утицај на финансијску позицију Банке везано за примену горенаведене мере износи 78 милиона динара. б) Други део Одлуке односи се само на уговоре о стамбеним кредитима индексираним у швајцарским францима. Корисницима ових кредита банка ће бити дужна да, најкасније 30 дана од дана ступања на снагу ове одлуке, понуди четири модела закључења анекса уговора којима би били измењени услови отплате кредита, уз задржавање постојећих инструмената обезбеђења, а рок за прихват понуде анекса уговора од корисника не може бити краћи од три месеца од дана пријема понуде. Kорисник кредита може у сваком тренутку прихватити понуду у оквиру овог рока. Банке су дужне да корисницима понуде следећа четири модела: Конверзија кредита индексираног у швајцарским францима у кредит индексиран у еврима по курсу повољнијем за 5%, уз даљу примену каматне стопе коју банка примењује на кредите индексиране у еврима, уз додатну могућност продужења рока отплате кредита, у складу са захтевом корисника, најдуже за пет година; Конверзија кредита индексираног у швајцарским францима у кредит индексиран у еврима, уз снижавање каматне стопе коју банка примењује на кредите индексиране у еврима на годишњем нивоу за 1 процентни поен, при чему не мора бити нижа од 3%, такође уз додатну могућност продужења рока отплате кредита, у складу са захтевом корисника, најдуже за пет година; Да кредит остане индексиран у швајцарским францима, али се каматна стопа на годишњем нивоу снижава за 1 процентни поен, при чему не мора бити нижа од 3%, такође уз додатну могућност продужења рока отплате кредита, у складу са захтевом корисника, најдуже за пет година; Да кредит остане индексиран у швајцарским францима, али се износ месечне рате изражен у швајцарским францима снижава за 20% уговореног износа у периоду од 36 месеци од дана закључења анекса уговора, а укупан износ за који су месечни ануитети умањени отплаћује се у 12 једнаких месечних рата након истека првобитног рока доспећа кредита. На потраживања чија би наплата била одложена у складу са овим моделом банка не би обрачунавала нити наплаћивала камату. Банке неће моћи од корисника да наплате накнаду за предузимање наведених мера и активности, као ни трошкове које могу имати у вези са тим мерама и активностима. Недоспела салда стамбених кредита индексираних у швајцарским францима: : 5,073,424 хиљада динара 28. фебруар године: 5,612,597 хиљада динара Руководство Банке адекватно прати тражене активности, укључујући усвајање свих неопходних интерних аката како би се обезбедила примена одлуке коју је донела Народна банка Србије. Утицај на финансијску позицију Банке зависи од понашања клијената, као и од тога да ли су у финансијским потешкоћама или не (за другу и трећу опцију), и стога се не може проценити са сигурношћу. Руководство Банке оправдано верује да се не очекује да ће мера Народне банке Србије имати значајан утицај на финансијску позицију Банке. 79

82 ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈ О ПОСЛОВАЊУ ЗА ГОДИНУ Април године

83 Садржај ПИСМО АКЦИОНАРУ ОСНИВАЊЕ И РАЗВОЈ ПОСЛОВНЕ АКТИВНОСТИ И ОРГАНИЗАЦИОНА СТРУКТУРА БАНКЕ МАКРОЕКОНОМСКА КРЕТАЊА У СРБИЈИ БАНКАРСКИ СЕКТОР У СРБИЈИ РАЗВОЈ, ФИНАНСИЈСКИ ПОЛОЖАЈ И РЕЗУЛТАТ ПОСЛОВАЊА БАНКЕ УПРАВЉАЊЕ РИЗИЦИМА ДРУШТВЕНО ОДГОВОРНО ПОСЛОВАЊЕ ЗНАЧАЈНИ ДОГАЂАЈИ ПО ЗАВРШЕТКУ ПОСЛОВНЕ ГОДИНЕ ПЛАНИРАНИ БУДУЋИ РАЗВОЈ ОСТАЛО страна 1 од 34

84 Годишњи извештај о пословању за годину Војвођанска банка а.д., Нови Сад ПИСМО АКЦИОНАРУ Драги акционари, Након економског раста у години, који је био један од највећих у региону, српска привреда у години, мерена кроз бруто производ, забележила је негативну стопу раста од 1,8%. Ово смањење последица је великих поплава у мају и пада агрегатне тражње. Ситуација у евро зони и покретање програма фискалне консолидације довели су до даљег пада већ ниске агрегатне тражње, док су поплаве озбиљно погодиле секторе рударства, енергетике, пољопривреде, инфраструктуре, као и индустрију некретнина. Банкарски сектор је остварио известан напредак у последњих неколико година, успевајући да се стабилизује после финансијске кризе. Банке су покренуле бројне иницијативе за побољшање ефикасности капитала, прихода и трошкова. Штавише, сектор ће се суочавати са тешким одлукама како буде настојао да побољша перформансе. У оваквом, изазовном окружењу, Војвођанска банка је остварила одржив раст прихода и ефикасно управљање трошковима што је резултирало оствареним профитом након опорезивања у износу од РСД хиљаде. Дати кредити у години повећали су се за 7,4%. Као резултат континуираног поверења потрошача у банку, вредност депозита клијената и других обавеза на крају године износи РСД милиона, представљајући раст од 18,9% у односу на прошлу годину. Однос кредита према депозитима (loan to deposit ratio) износи 80%, док је на тржишту, са стањем на дан 30. септембра 2014, године, према подацима Народне банке Србије, износио приближно 100% У години Војвођанска банка успела је да оствари позитиван резултат пре исправки и резервисања у износу од РСД хиљада, за разлику од године када је остварила позитиван резултат пре исправки и резервисања у износу од РСД хиљада. Нето приход од камата повећан је за РСД хиљаде односно 26% на годишњем нивоу, одражавајући пораст просечне каматоносне активе и значајно смањење трошкова финансирања. Нето каматна маржа повећала се за 37 бпс, достигнувши 374 бпс на крају године. Успостављени су стриктна политика набавке и алати за надзор, док је контрола трошкова - даљом рационализацијом пословања - остала приоритет, све са циљем да се не угрози способност банке да одржи свој пословни модел и пружање услуга. Војвођанска банка опслужује више од милион клијената кроз мрежу од 109 филијала, држећи своју позицију међу највећим трансакционим банкама на српском тржишту. Банка остаје посвећена следећим стратешким приоритетима: Да повећа кредитирање атрактивних пословних сегмената у земљи, ослањајући се на своју здраву ликвидност; Да додатно побољша ефикасност свог пословања, са текућим редизајном пословних процеса, заједно са даљом оптимизацијом централних и административних функција; Како би одржала корак са технолошким променама, као и растућим захтевима клијената, Банка ће наставити са иновацијама и трудити се да сачува лојалност својих клијената. Досадашњи напредак Банке потврђује наше кључне стратешке одлуке. Након прошлогодишњег преокрета у пословању, година била је веома значајна за Војвођанску банку. Направили смо добар напредак у години и започињемо годину у бољој позицији него у претходним годинама. Иако уочавамо да је остало још много да се уради, имамо све разлоге да верујемо у нашу перспективу. Ова постигнућа ипак не би била могућа без подршке нашег акционара, непрекидног поверења наших клијената и посвећеног рада наших запослених у целој Банци, за које овим путем желим да изразим своју дубоку захвалност. Уз вашу подршку, успели смо да одговоримо на изазове ових веома тешких година кризе, да одржимо свој динамизам, и да ефективно обезбедимо свој биланс стања. С поштовањем, Маринос Ватис Председник Извршног одбора страна 2 од 34

85 Годишњи извештај о пословању за годину Војвођанска банка а.д., Нови Сад 1. Оснивање и развој Војвођанска банка, један је од ретких домаћих и добро познатих брендова, која успешно послује у Србији са традицијом дугом преко 145 година. Крајем године је успешно извршена аквизиција 99,4% акционарског капитала Војвођанске банке а.д. Нови Сад од стране Националне банке Грчке, која се сматра најуспешнијом и највећом аквизицијом неке банке у државном власништву. Припајање Војвођанске банке а.д., Нови Сад Националној банци Грчке а.д., Београд извршено је године. Након припајања послује под називом Војвођанска банка акционарско друштво Нови Сад са седиштем у Новом Саду. Данас је Војвођанска банка а.д., Нови Сад ( Банка ) у 100% власништву Националне банке Грчке. Војвођанска банка константно ради на унапређењу нивоа производа и услуга које се пружају. У том смислу, успостављен је нови пословни стандард Правило од 48 сати, имајући у виду да благовремено пружање повратних информација представља једну од главних компоненти квалитета. Банка је у претходним годинама улагала у модернизацију и реорганизацију што је довело до многобројних системских унапређења. Стручност и успех у пословању Банке потврђују и подаци престижне специјализоване публикације " Global Custodian Magazine ", по којој је Војвођанска банка у 2012., и години најбоље рангирана у Србији по квалитету кастоди услуга. Распрострањена мрежа Војвођанске банке широм Србије броји 109 филијала. Банка тренутно запошљава око запослених. Војвођанска банка подржава пројекте од важности за друштвену заједницу у којој послује, јер њена корпоративна и друштвена одговорност произилази из чврстог и дубоког убеђења и потребе да се одужи друштву за поверење које јој је указано. Помоћ и подршка деци је срж њених корпоративно - друштвених активности а у прилог томе говори и да је Банке генерални донатор пројекта социјалне инклузије Генерација Будућности намењеном младима без родитељског старања, који спроводи компанија Dale Carnegie Training Србија уз покровитељство Народне скупштине Републике Србије. Четврти олимпијски циклус за редом активно подржава Олимпијски комитет Србије и након Атине, Пекинга и Лондона, биће уз српске спортисте и током Олимпијских игара у Рију године. Војвођанска банка у будућности наставља да послује као универзална банка која пружа стандардне банкарске услуге са стратегијом да то буду пре свега корисни производи и услуге за становништво и компаније. У понуди има широку палету својих производа и услуга намењених становништву, малим и средњим предузећима и привреди. Визија коју Банка наставља да спроводи, јесте савремено организована, профитабилна и дугорочно успешна компанија која перманентно брине о потребама и могућностима својих клијената, запослених и средине у којој делује. Национална банка Грчке, најстарија и највећа грчка банка, годинама држи водећу позицију у грчкој економији. Последњих година своје присуство је проширила и на југоисточну Европу и источни Медитеран. Чврста посвећеност дугорочном просперитету овог региона у протеклим годинама доказана је сталним улагањем капитала и људских ресурса. То сада омогућава да NBG Група успешно послује у Србији, Бугарској, БЈРМ, Румунији, Албанији, Кипру, Египту, Јужноафричкој Републици, Малти Турској, Аустралији и Великој Британији. Национална банка Грчке основана је године као комерцијална банка која је имала право да издаје новчанице све до оснивања Централне Банке Грчке године. На Атинској берзи деонице Националне банке Грчке су присутне од првог дана њеног настанка године, а од октобра године и на Њујоршкој берзи. Основа развоја Националне банке Грчке на тржишту Србије постављена је јануара године отварањем филијале у Београду. Од тада се мрежа константно развија и сада Банка покрива све важније економске центре у Србији. NBG Група послује у 12 земаља широм света где поред Националне банке Грчке, води још 9 банка и 64 компаније које пружају финансијске и остале услуге и запошљава преко људи. страна 3 од 34

86 Годишњи извештај о пословању за годину Војвођанска банка а.д., Нови Сад 2. Пословне активности и организациона структура Банке Војвођанска банка настоји да задовољи потребе својих клијената нудећи заокружену понуду - комплетан асортиман производа и услуга, и на тај начин, труди се да постигне стабилан извор прихода и одрживу зараду. Конкурентска предност Војвођанске резултат је разноликости наших послова и квалитета, као и карактера и односа између запослених. Наше пословање са становништвом и привредом функционише кроз регионални модел, са фокусом на пружање циљаних решења појединцима и малим предузећима. Наш пословни модел омогућава нам да задржимо значај за наше клијенте, без обзира на фазу живота у којој се налазе. Ово значи да смо спремни да помогнемо власницима фирми за покретање бизниса, финансирање раста, продор на инострано тржиште и заштиту од валутних ризика. За појединце, наш модел може да обезбеди сигурно место за штедњу, помогне младим купцима да направе свој први корак на имовинској лествици, допринесе стварању инвестиционог портфолија у складу са растом богатства или пружи савет богатима. Банка у свом редовном пословању обавља све банкарске послове прописане и дозвољене Законом о банкама са: 1. Правним лицима, 2. Становништвом, 3. Малим бизнисом, 4. Послове на тржишту капитала: а. Кастоди услуге и б. Брокерски послови и финансијско саветовање 5. Финансијским тржиштима: а. Трговање са клијентима б. Међубанкарско трговање Привреда Фокус на велике корпорације, као и на мала и средња предузећа, у сврху кредитне експанзије; Активно промовисање пословних услуга и производа кроз нашу мрежу филијала под координацијом регионалних пословних центара; Наставак активног кредитирања јавног сектора (са циљем очувања позиције једне од водећих банака у погледу кредитирања јавног сектора); Аквизиција компанија, пружајући свеобухватан скуп прилагођених производа и услуга (пакета); Испитати могућности које пружају међународне финансијске институције за финансијску подршку кредитирања великих, средњих и малих предузећа; Учешће у субвенционисаним кредитним пословима; Позитивно испитивање опција за привредне секторе, са нагласком на традиционално развијена подручја активности Банке (нпр. пољопривреда). Фокус на опције кредитирања на локалном нивоу, пратећи самофинансирајући сценарио развоја; Унапређивање активности финансирања трговине развојем могућности у оквиру међународних односа изграђених од стране NBG Групе; Фокус на производе за депозите привреди, развојем атрактивних пакета; Инвестирање у унапређивање услуга електронског банкарства; Развој сарадње са трговцима, обнова и проширење ПОС опреме и надоградња за нове безбедносне стандарде. Становништво Даље побољшање брзине и квалитета пружања услуга, посебно у процесима кредитирања/одобравања, са циљем смањења времена пуштања средстава и обраде апликација; Побољшање услуга у вези са картицама које се односе на On line операције, бескаматне производе, побољшања DINA картице, имплементација технологије без контакта, имплементација програма лојалности, имплементација Pre-paid картица; Унапређење АТМ услуга тј. готовинских депозита, електронског плаћања рачуна; Фокус на портфолио динарских потрошачких кредита (понуде VIP клијентима, платни промет, пакети, субвенционисане кредитне шеме); Развој сегмента банкарства за мала предузећа кроз даљи развој услуга и кредитних производа; Давање више опција купцима за подношење апликација кроз алтернативне канале (нпр. веб сајт банке) са циљем смањења чекања у филијалама; Непрекидно инвестирање у канале продаје: Стратешка намера за побољшање квалитета мреже Банке, задржавајући и ширећи покривеност услугама. Завршетак надоградње техничких услова (простора, опреме) у филијалама широм земље има за циљ да побољша услове рада запослених, окружење потрошача, као и да подигне ниво безбедности и сигурности пословања. Паралелно са мрежом филијала, средњорочна стратегија предвиђа постепену надоградњу алтернативних канала и успостављање бриге о купцима позивног центра; страна 4 од 34

87 Годишњи извештај о пословању за годину Војвођанска банка а.д., Нови Сад Експлоатација тржишних потенцијала и подршка пољопривредницима кроз финансирање сегмента малих предузећа; Рационални развој хипотекарног портфолија, узимајући у обзир профитабилност; Унапређивање механизма за процену колатерала/хипотека, коришћењем сопствених ресурса (менаџмент непокретности) и константа процена услуга спољних проценитеља; Унапређење Е-banking услуга и мобилног банкарства уз атрактивне цене за кориснике и неопходне безбедносне стандарде; Проширење понуде производа за депозите; подршка динарској штедњи, паралелно са понудом флексибилних и корисницима оријентисаних опција за штедњу у другим валутама; Веће могућности корисницима за трансакције преко алтернативних канала (нпр. плаћање рачуна преко мобилног телефона), омогућавајући мање чекања у филијалама; Понуда додатних услуга становништву (банкарско осигурање, посредовање) и унапређење производних пакета у складу са сегментацијом клијената; Проширење сарадње са трговцима, обнова и набавка нове ПОС опреме и подизање безбедносних стандарда; Проширење услуга СМС обавештавања са циљем боље информисаности и сигурности трансакција. Трезор, посредовање и кастоди услуге Продор на нова тржишта у иностранству и успостављање нових међубанкарских односа у циљу лакшег управљања девизним ризицима и управљања ризиком ликвидности; Одржавање кључног удела у девизном међубанкарском тржишту; Одржавање позиције водеће кастоди банке; Имплементација каматних и девизних хеџинг производа за корпоративне клијенте. Банка има функционалну организациону структуру која је представљена на следећи начин: Управни одбор: - Pavlos Mylonas, Председник - Konstantinos Bratos, члан - Antonios Deoudes, члан - Дарко Спасић, независан члан - Милан Париводић, независан члан Извршни одбор: - Marinos Vathis, председник Извршног одбора /CEO - Војислав Лазаревић, члан Извршног одбора - Xenofon Damaskos, члан Извршног одбора /COO - Spyridon Ntallas, члан Извршног одбора /CFO Функције у Банци: 1. Функција интерне ревизије 2. Функција контроле усклађености пословања 3. Функција људских ресурса 4. Функција правних послова 5. Функција ризичних пласмана 6. Функција управљања мрежом 7. Функција производи и сегменти становништва 8. Функција пословних процеса и организације 9. Функција оперативних послова 10. Функција ИТ 11. Функција управљања имовином 12. Функција снабдевања 13. Функција послови са привредом 14. Функција брокерски послови и финансијско саветовање 15. Функција финансијских тржишта страна 5 од 34

88 Годишњи извештај о пословању за годину Војвођанска банка а.д., Нови Сад 16. Функција маркетинга и комуникација 17. Функција финансија 18. Функција управљања ризицима 19. Функција управљања кредитним ризицима. 20. Кабинет Извршног одбора 21. Сектор Безбедност страна 6 од 34

89 Годишњи извештај о пословању за годину Војвођанска банка а.д., Нови Сад Организациона структура је графички приказана испод: Директор функције Интерна ревизија Заменик директора за Ревизије у филијалама Заменик директора за Ревизије у филијалама УПРАВНИ ОДБОР ИЗВРШНИ ОДБОР Директор функције Контрола усклађености пословања Спречавање прања новца и финансирања тероризма Процена ризика од неусаглашености са законом Директор управљања мрежом и Производи и сегменти становништва Шеф Кабинета Извршног одбора Директор функције Људски ресурси Управљање односима са људским ресурсима Развој политика и процедура људских ресурса Администрација људских ресурса Директор функције Правни послови Правна подршка пословима са привредом и становништвом Правни консалтинг и секретаријат одбора Заступање Банке Директор функције Ризични пласмани Извршни поступци Стечајни поступци Директор функције Управљање мрежом Директор Региона Северна Војводина Директор Региона Јужна Војводина Директор Региона Београд Директор Региона Централна Србија Директор Региона Јужна Србија Квалитет и подршка мрежи Заменик директора за Праћење резултата продаје и алтернативне канале Праћење резултата продаје Алтернативни канали продаје Директор функције Производи и сегменти становништва Аналитика послова са становништвом Потрошачки кредити Платне картице Стамбени кредити Мали бизнис Заменик директора за Депозитне производе, лично банкарство и банкоосигурање Депозитни производи и лично банкарство страна 7 од 34

90 Годишњи извештај о пословању за годину Војвођанска банка а.д., Нови Сад Директор функције Интерна ревизија Заменик директора за Ревизије у филијалама Заменик директора за Ревизије у филијалама УПРАВНИ ОДБОР ИЗВРШНИ ОДБОР COO Директор функције Контрола усклађености пословања Спречавање прања новца и финансирања тероризма Процена ризика од неусаглашености са законом Заменик COO Заменик COO Директор функције Пословни процеси и организација Помоћник директора за Управљање пословним процесима, захтевима и подршку Управљање захтевима и подршка Пословни процеси и процедуре Управљање пројектима и организација активности Пословни оквири и организација Директор функције Оперативни послови Заменик директора за оперативну подршку платног промета, алтер. канала и картица Платни промет Алтернативни канали Картице Средстава Кастоди услуге Руковање готовином Директор функције IT Заменик директора за развој апликација Заменик директора за техничку подршку системима Заменик директора за оперативну подршку Заменик директора за пословну анализу и подршку Директор функције Управљање имовином Управљање имовином Банке Технички послови Директор функције Снабдевања Набавка Општа административна подршка Безбедност Заменик директора за Админ. пласмана и финансирање трговине Финан. трговине Админ. кредита становништву Администрирање кредита привреде страна 8 од 34

91 Годишњи извештај о пословању за годину Војвођанска банка а.д., Нови Сад Директор функције Интерна ревизија Заменик директора за Ревизије у филијалама Заменик директора за Ревизије у филијалама УПРАВНИ ОДБОР ИЗВРШНИ ОДБОР Директор функције Контрола усклађености пословања Спречавање прања новца и финансирања тероризма Процена ризика од неусаглашености са законом Директор функције Послови са привредом Велики корпоративни клијенти и државне финансије Заменик директора за комерцијално банкарство Пословни центар Београд Пословни центар Јужна Србија Пословни центар Нови Сад Пословни центар Северна Војводина Подршка продаји послова са привредом Директор функције Брокерски послови и финансијско саветовање Директор функције Финансијска тржишта Трговање Кастоди продаја и односи са клијентима Трговање са корпоративним клијентима Управљање активом и пасивом Директор функције Маркетинг и комуникације Рекламирање и медији Рекламирање на продајним местима и некласичне активности Корпоративна комуникација Директор функције Финансије Заменик CFO за трансферне цене, праћење учинака и буџета Одређивање трансферних цена средстава Праћење послова са становништвом и привредом Припрема буџета и праћење учинака Заменик CFO за рачуноводство и порезе Финансијско извештавање IFRS и US GAAP Рачуновод. и порези Статутар. извештавање Шеф одељења Усклађивање са SOX стандардима Директор функције Управљање ризицима Управљање портфолиом и класификацијом Модели кредитног ризика Управљање тржишним ризицима Управљање оперативним ризицима Базел II и трансформација управљања ризиком Директор функције Управљање кредитним ризицима Заменик директора за кредитни ризик привреде Кредитни ризици послова са привредом Заменик директора за кредитни ризик становништва Обрада кредитних захтева становништву Наплата потраживања од становништва страна 9 од 34

92 Годишњи извештај о пословању за годину Војвођанска банка а.д., Нови Сад Организациона мрежа Банке, приказана је графички како следи: Мрежа филијала Војвођанске банке одиграла је главну улогу у имплементацији стратегије: константног контакта са клијентима, са циљем сервисирања на најбољи могући начин и задржавања обостраног задовољства; омогућавања широке географске и демографске покривености, имајући динамично присуство чак и у удаљеним или економски неразвијеним деловима земље; сервис службе за милионе клијената и њихових трансакција; На дан 31. децембра године Банка је имала запослених, док је на дан 31. децембра године било запослених. Просечан број запослених у години износио је 1.717, док је просечан број запослених у години износио страна 10 од 34

93 Годишњи извештај о пословању за годину Војвођанска банка а.д., Нови Сад Контрола трошкова кроз рационализацију пословања остаје приоритет за Банку, са циљем да не утиче на пословни модел и пружање услуга. Овакво управљање људским ресурсима вођено је потребом за ефикасним пословањем и смањењем трошкова. 3. Макроекономска кретања у Србији Након економског раста у години који је био један од највиших у региону, привредна активност у Србији мерена бруто домаћим производом се у години смањила за 1,8% у односу на претходну годину (мерено у сталним ценама, референтна година 2010.). Ово смањење је последица обимних поплава из маја месеца и смањења агрегатне тражње. Стање у зони евра и почетак програма фискалне консолидације довели су до пада већ ниске агрегатне тражње, док су обимне поплаве нанеле озбиљне штете секторима рударства, енергетике, пољопривреде, затим инфраструктури и стамбеним објектима. И док је републички буџетски дефицит остао на мање-више истом нивоу као и у (-4,5% БДП-а), консолидовани фискални дефицит је порастао са -5,5% у години на -6,7% БДП-а у години. Велики део дефицита из године (чак 3% БДП-а се односио на трошкове отплате камата). Како би се раст дефицита и јавног дуга успорио, а затим и тренд кретања ових варијабли преокренуо покренут је програм фискалне консолидације. Прва мера овог програма било је смањење обавезних расхода државе и то плата и пензија, које су смањене у номиналном износу и ове категорије ће бити замрзнуте на средњи рок. Даље смањење расхода које се планира за подразумева смањење државне помоћи (укључујући субвенције) државним предузећима и уштеде у процесима јавних набавки. Реструктурирање предузећа у државном власништву као и реформа државне управе која треба да се учини ефикаснијом и јефтинијом представљају кључне мере које су договорене са Међународним монетарним фондом при склапању аранжмана из предострожности у фебруару године и које су укључене у Фискалну стратегију РСД милиона 3,180,000 3,160,000 3,140,000 3,120,000 3,100,000 3,080,000 3,060,000 3,040,000 3,020,000 Кретање БДП-а % 2.6% 3% 2% 1.4% 2% 1% 1% 0.0% 0% -1% -1.0% -1% -2% -1.8% -2% -3% Извор: НБС Јавни дуг Србије је значајно порастао у претходном периоду и крајем године је износио 22,8 милијарди евра што представља 70,9% оцењеног БДП-а. На раст овог макроекономског агрегата у другој половини године у значајној мери је утицала апресијација америчког долара. Мерама фискалне консолидације, али и новцем од потпуне или делимичне приватизације појединих предузећа у државном власништву очекује се заустављање раста јавног дуга крајем године и његово постепено смањивање почев од године. Кретање курса РСД према страним валутама Током године дошло је до депресијације динара према свим најзаступљенијим страним валутама у Србији. На 1 EUR је вредео 120,9583 динара (31. децембар 2013.: 114,6421); 1 USD је вредео 99,4641 динара (31. децембар 2013.: 83,1282), а 1 CHF 100,5472 динара (31. децембар 2013.: 93,5472). На графикону је приказано кретање просечног месечног курса током године. Депресијација динара се највећим делом догодила у другој половини године. - Међугодишња инфлација је у децембру године забележила свој минимум и износила је 1,7%. На графикону је представљено кретање Индекса потрошачких цена (CPI) током по Извор: НБС ЕУР УСД ЦХФ месецима, одакле се види да је инфлација већи део године била око доње границе постављеног циља (4%+/- 1,5%) или испод ње. Највећи утицај на овакво кретање имали су привремени дезинфлаторни фактори, попут одлагања повећања регулисаних цена, значајног пада цена примарних пољопривредних производа и цене нафте на светским тржиштима. Базна инфлација (CPI без узимања у обзир цена хране, енергије, алкохола и цигарета) се у децембру приближила инфлационом циљу, износећи 2,3%. страна 11 од 34

94 Годишњи извештај о пословању за годину Војвођанска банка а.д., Нови Сад Кретање индекса потрошачких цена током године 3.50% 3.00% 2.50% 2.00% 1.50% 1.00% 0.50% 0.00% 3.1% 2.6% 2.3% 2.1% 2.1% 1.3% 2.1% 1.5% 2.1% 1.8% 2.4% 1.7% Извор: НБС У наредном периоду очекује се враћање инфлације у циљани коридор услед повећања цена електричне енергије, ефекта досадашње депресијације динара, постепеног нестајања дезинфлаторних притисака по основу цена примарних пољопривредних производа, али и најновијег снижавања референтне каматне стопе из марта године (снижење са 8% на 7,5%). Главни фактори за које се очекује да ће у наредном периоду наставити да делују дезинфлаторно јесу ниска агрегатна тражња, сада додатно појачана мерама фискалне консолидације. Народна банка Србије је током у два наврата снизила референтну каматну стопу, у мају и новембру, за по 50 базних поена, да би најновије снижење уследило како је већ споменуто, у марту године. Најављена је могућност даље релаксације монетарне политике, у комбинацији са рестриктивном фискалном политиком коју је Влада Републике Србије кренула да спроводи. Према Анкети о радној снази, незапосленост је у Србији на крају године износила 16,8%. Просечна месечна зарада у еврима износила је EUR 385,7. С обзиром да се очекује да година буде година реструктурирања јавног сектора, рационализације државне управе и решавања питања проблематичних кредита у банкарском сектору, за годину Народна банка Србије очекује пад привредне активности (мерен БДП-ом) за око 0,5%, док од године очекивања су да ће доћи до опоравка економске активности као последица првих ефеката мера које Влада предузима, али и као последица видљивијег опоравка зоне евра која се очекује услед quantitave easing политике Европске централне банке која је најавила куповину државних обвезница земаља чланица евро-зоне како би подстакла привредну активност. 4. Банкарски сектор у Србији У Србији је на крају трећег квартала пословало 29 банака, 5 мање него у години, уз велику вероватноћу даље консолидације овог сектора. Тржиштем доминирају банке у страном власништву, међутим учешће домаћих и државних банака је и даље највеће у региону. Војвођанска банка заузима 8. позицију према критеријуму билансне активе. Десет највећих банака према билансној активи на дан 30. септембар године Билансна актива Банка (млрд РСД) Тржишно учешће Banca Intesa а.д., Београд ,2% Комерцијална банка а.д., Београд ,9% Unicredit Bank Србија а.д., Београд 266 9,0% Raiffeisen банка а.д., Београд 230 7,8% Societe Generale банка а.д., Београд 230 7,8% АИК банка а.д., Ниш 162 5,5% Eurobank а.д., Београд 155 5,2% Војвођанска банка а.д., Нови Сад 124 4,2% HypoAlpe-Adria-Bank а.д., Београд 118 4,0% Банка Поштанска штедионица а.д., Београд 111 3,8% Извор: Народна банка Србије страна 12 од 34

95 Годишњи извештај о пословању за годину Војвођанска банка а.д., Нови Сад Упркос бројним проблемима, банкарски сектор Србије је фрагментисан у свим кључним категоријама што доприноси општој стабилности банкарског (финансијског система). Пет највећих банака учествује са нешто преко 50% у укупној активи банкарског сектора, датих кредита, депозита и укупних прихода. Укупна нето актива банкарског сектора се на крају трећег квартала 2014.године се повећала 3,9% у односу на крај године. У том периоду је дошло до промене у висини кључних категорија билансне активе, највише на позицији хартија од вредности где је забележено повећање од 31%. Кредитна активност је уопштено посматрано у паду, од године што због неповољних макроекономских околности и последично ниже кредитне тражње, што због оштријих кредитних политика које су банке увеле као одговор на пораст учешћа ненаплативих кредита (Q3 2014: 23%), посебно у сектору привреде (Q3 2014: 27,3%). Услед посустајања сегмента великих корпоративних клијената, банке су кренуле да се окрећу сектору становништва, који је бележио скроман раст претежно по основу готовинских кредита са високим маргинама, али и сектору микро, малих и средњих предузећа где највећи број банака види потенцијал за будући раст. У међувремену, вишкови ликвидности настали услед успоравања кредитне активности су претежно инвестирани у државне записе Републике Србије и REPO пласмане код Народне банке Србије. Са друге стране, пораст вишкова ликвидних средстава довео је до снижавања каматних стопа на депозите и укупног снижавања трошкова финансирања. Оваква ситуација је помогла банкама да ублаже значајне кредитне губитке и смањене приходе од камата у и години, уз додатну рационализацију трошења коју је већина банака спровела. Упркос високом NPL рацију, адекватност капитала је значајно изнад прописаног лимита од 12%, уз то ликвидност је на задовољавајућем нивоу обезбеђујући највећем делу банака да остану стабилне. Просечан leverage је 5 (укупна средства/капитал). Даља консолидација тржишта се може очекивати с обзиром да већина неспецијализованих малих и средњих банака покушава да напусти тржиште. Осим великог терета ненаплативих кредита и неадекватних пословних стратегија, те банке нису успеле да остваре ефекте економије обима потребне за остваривање профита у Србији. Општа је оцена да је банкарски сектор Србије високо ликвидан. Учешће ненаплативих кредита у укупним кредитима је високо, али је њихова покривеност НБС резервама на задовољавајућем нивоу. У години се очекују активности Народне банке Србије, Владе Републике Србије, пословних банака и самих дужника које би требало да допринесу решавању овог проблема. Решавање питања NPL-ова и јачање финансијског система је један од стубова новосклопљеног аранжмана са Међународним монетарним фондом. страна 13 од 34

96 Годишњи извештај о пословању за годину Војвођанска банка а.д., Нови Сад Најважнији показатељи пословања домаћег банкарског сектора дати су у табели која следи. Најважнији показатељи банкарског сектора у Србији Банкарски сектор Број банака Учешће банака у домаћем 17.5% 18.2% 20.3% 19.7% 19.0% 25.6% 25.5% Q CAGR власништву Учешће банака у страном власништву 75.0% 74.0% 73.0% 73.0% 74.0% 74.4% 74.6% Биланс стања Укупна актива (EUR млн) 20,055 22,530 24,204 25,324 25,322 24,827 24, % % БДП 61.4% 77.8% 86.5% 80.5% 85.5% 77.6% 73.9% - Бруто кредити (EUR млн) 12,717 14,528 15,747 17,556 16,911 16,405 15, % Исправка вредности кредита (EUR млн) 1,118 1,075 1,198 1,579 1,504 1,697 1, % Нето кредити (EUR млн) 11,598 13,453 14,549 15,978 15,407 14,708 13, % Кредити сектору привреде (EUR млн) 7,135 6,957 7,986 8,198 8,454 7,422 7, % Кредити сектору становништва (EUR млн) 4,112 3,731 4,386 4,713 4,683 4,786 4, % Укупни депозити (EUR млн) 11,565 13,570 14,264 14,584 14,936 15,067 14, % Депозити сектора привреде (EUR млн) 3,565 3,616 3,371 3,969 3,736 3,602 3, % Депозити сектора становништва (EUR млн) 5,127 6,411 7,385 8,005 8,529 8,923 8, % Бруто кредити (% укупних депозита) 110.0% 107.1% 110.4% 120.4% 113.2% 108.9% 106.7% Рација профитабилности и ефикасности ROA 2.1% 1.00% 1.10% 1.23% 0.97% -0.07% 0.97% ROE 9.3% 4.60% 5.40% 6.04% 4.65% -0.36% 4.63% Нето каматна маржа (% укупне 5.7% 5.1% 4.6% 4.6% 4.3% 4.2% 4.2% активе) Cost to income 68.3% 70.0% 69.7% 65.2% 67.3% 66.1% 64.3% Рацио адекватности капитала 21.9% 21.4% 19.9% 19.1% 19.9% 20.9% 19.4% NPL као % укупних кредита 11.3% 15.7% 16.9% 19.0% 18.6% 21.4% 23.0% NPL сектору привреде као % кредита NPL сектора становништва као % кредита н/п 20.9% 21.8% 24.6% 21.2% 27.1% 29.8% н/п 8.1% 7.9% 7.9% 8.5% 9.4% 10.2% страна 14 од 34

97 Годишњи извештај о пословању за годину Војвођанска банка а.д., Нови Сад 5. Развој, финансијски положај и резултат пословања Банке Развој Банке (Цифре су приказане у хиљадама РСД) 31. децембар године 31. децембар године 31. децембар године CAGR Биланс успеха Нето приход од камата Нето приход од накнада и провизија Оперативни расходи ( ) ( ) ( ) Добитак (губитак) пре пореза ( ) Добитак (губитак) после пореза ( ) Биланс стања Кредити и потраживања ,22% Финансијска средства расположива за продају и која се држе до доспећа ,41% Депозити и остале обавезе ,09% Укупан капитал ,51% Билансна актива ,80% Најважнији индикатори пословања Банке Рацио адекватности капитала 17,1% 16,6% 17,6% Нето каматна маргина (% укупне активе) 2,7% 3,4% 3,7% ROA -1,9% 1,3% 0,1% ROE -10,0% 7,4% 0,8% Cost to income 131,6% 111,5% 95,4% Број запослених на 31. децембар Број филијала на 31. децембар Број експозитура на 31. децембар Тржишно учешће на 31. децембар 3,6% 3,8% * 4,2% * податак на 30. септембар године Банка је остварила напредак по свим приказаним показатељима у последње 3 године, кроз кључна рација профитабилности, билансне структуре као и своје позицију на тржишту уз одржавање стабилности и показатеља адекватности капитала безбедно преко прописаног минимума. Поред тога, кредитни портфолио банке, као и портфолио хартија од вредности и биланс у целини је забележио константан пораст. Банка је у години остварила пораст прихода од камата и нето прихода од накнада од 26% односно 4% респективно, пре свега услед раста кредитног портфолија, у поређењу са претходном годином. Банка је успела да оствари профит пре издвајања резервисања и исправки од РСД 850 милиона, односно пораст од 65% у односу на прошлу годину. Детаљнији приказ ових промена дат је у Напоменама уз финансијске извештаје. Кредитни портфолио Банке се повећао за 7%, док се износ депозита повећао за 16% у 2014 години. Раст билансне активе у години износио је РСД хиљада тј. 13%. Раст кредитног портфолија генерисан је пре свега порастом готовинских пласмана физичким лицима и пласманима на девизним рачунима код банака. Приноси на просечна укупна средства (ROA) и на просечан власнички капитал (ROE) смањили су се са 1,30% у на 0,13% у години односно са 7,36% на 0,79% респективно, пре свега услед мање оствареног резултата у години. страна 15 од 34

98 Годишњи извештај о пословању за годину Војвођанска банка а.д., Нови Сад ПРОФИТАБИЛНОСТ БАНКЕ Опис Укупно у 000 РСД % Приходи Приходи од камата ,02% Приходи од накнада и провизија ,10% Нето добитак по основу финансијских средстава намењених трговању ,46% Нето добитак по основу заштите од ризика ,02% Нето добитак по основу финансијских средстава расположивих за продају ,17% Нето приход од курсних разлика и ефеката уговорене валутне клаузуле ,15% Остали пословни приходи ,95% Добит по основу одложених пореза ,12% Укупно приходи % Расходи Расходи камата ,29% Расходи накнада и провизија ,88% Нето расход по основу обезвређења финансијских средстава и кредитно ризичних ванбилансних ставки ,22% Трошкови зарада, накнада зарада и остали лични расходи ,99% Трошкови амортизације ,47% Остали пословни расходи ,03% Порез на добит ,02% Губитак по основу одложених пореза ,09% Укупно расходи ,00% Нето резултат добитак Добитак Банке након пореза је на крају године износио РСД хиљаде (2013: РСД хиљада). Приходи и расходи камата Највећи део прихода од камата Банка остварује по основу одобрених кредита и инвестирања у хартије од вредности, 86% односно 10% респективно у години (2013 : 87% и 9%, респективно)). Међу расходима камата доминантни су расходи по основу депозита, док су расходи по основу примљених кредита релативно гледано мали у години. Гледано по сегментима клијената, најпрофитабилнији сегмент пословања јесу физичка лица. Овом сектору је на дан 31. децембра пласирано 40% укупно пласираних средстава правним, физичким лицима јавном сектору и финансијским институцијама, а по том основу је остварено 52% прихода од камате, што у релативном смислу чини сектор физичких лица најпрофитабилнијим сектором у Банци. Приходи од камата по врстама финансијских инструмената 4% 4% Расходи од камата по врстама финансијских инструмената 10% 9% 97% 96% 86% 87% Приходи од камата по основу осталих пласмана и средстава Приходи од камата по основу хартија од вредности Приходи од камата по основу депозита Расходи камата по основу депозита Расходи камата по основу кредита Нето каматна маржа је позитивна за сва три наведена сегмента клијената. страна 16 од 34

99 Годишњи извештај о пословању за годину Војвођанска банка а.д., Нови Сад Приходи и расходи по основу накнада и провизија Нето приходи по основу накнада и провизија су износили РСД хиљада у години (2013: РСД хиљаде) и највећим делом су остварени по основу депозита и за обављање платног промета. Трошкови обезвређења кредитног портфолија Промене на позицији нето расхода по основу обезвређења финансијских средстава и кредитно ризичних ванбилансних ставки су главни разлог пада профитабилности Банке у години у односу на Наиме, у остварен је нето приход по основу умањења обезвређења финансијског средства и кредитно ризичних ванбилансних ставки у износу од РСД хиљада, док је у остварен нето расход по истом основу у износу од РСД хиљаде. Висок нето приход по основу укидања исправки вредности финансијских средстава у години остварен је по основу наплате у случају једног дужника у износу од РСД хиљада, што је условило укидање акумулираних исправки у износу од РСД хиљаде. Остали пословни приходи У оквиру ове позиције дошло је до значајног смањења у односу на претходну годину у износу од РСД хиљаде тј. 71%, највећим делом због смањења прихода од укидања неискоришћених резервисања. Током године неколико судских спорова је окончано у Банчину корист, а за које су била формирана резервисања, што је последично довело до њиховог укидања и признавања прихода по овом основу. У редовном току пословања, највећа позиција у оквиру групе осталих прихода јесу приходи од давања имовине у закуп. У они су износили РСД хиљада, док су у износили РСД хиљада. Трошкови зарада, накнада зарада и остали лични расходи Трошкови зарада, накнада зарада и осталих личних расхода износили су на 31. децембра РСД хиљада, док су на исти датум претходне године износили РСД хиљада. Учешће трошкова зарада, накнада зарада и осталих личних расхода у структури оперативних трошкова, као и структура трошкова зарада приказане су на следећим графиконима. Структура оперативних трошкова Структура трошкова зарада 44% 42% 7% 9% 49% 49% 59% 60% 10% 11% 9% 10% 18% 18% Трошкови зарада, накнада зарада и остали лични расходи Трошкови амортизације Остали расходи Трошкови зарада Трошкови накнада зарада Трошкови пореза на зараде и накнаде зарада Трошкови доприноса на зараде и накнаде зарада Трошкови накнада за привремене и повремене послове страна 17 од 34

100 Годишњи извештај о пословању за годину Војвођанска банка а.д., Нови Сад Остали расходи 10.10% 15.33% 11.20% Структура осталих расхода у години 7.25% 24.88% 31.25% Трошкови производних услуга Нематеријални трошкови (без пореза и доприноса) Трошкови пореза Трошкови доприноса Остали трошкови Структура осталих расхода у години 10.99% 15.08% 10.02% 12.85% 25.59% 25.46% Остали расходи су се у години повећали за РСД хиљада у односу на претходну годину и износили су РСД хиљаде, углавном као последица раста непословних трошкова. У релативном износу, учешће непословних трошкова такође бележи повећање од 5%. Остале позиције осталих расхода су и апсолутно и релативно гледано на приближно истом нивоу као и у години. страна 18 од 34

101 Годишњи извештај о пословању за годину Војвођанска банка а.д., Нови Сад ФИНАНСИЈСКА ПОЗИЦИЈА БАНКЕ АКТИВА Износ у 000 РСД % ПАСИВА Износ у 000 РСД % Готовина и средства код централне банке ,76% Финансијске обавезе по фер вредности кроз биланс успеха намењене трговању ,04% Депозити и остале обавезе према банкама. другим финансијским организацијама и централној банци ,91% Заложена финансијска средства ,36% Финансијска средства по фер вредности кроз биланс успеха Депозити и остале обавезе према намењена трговању ,08% другим комитентима ,70% Финансијска средства расположива за продају ,65% Резервисања ,43% Финансијска средства која се држе до доспећа ,08% Текуће пореске обавезе ,00% Кредити и потраживања од банака и других финансијских организација ,32% Одложене пореске обавезе ,10% Кредити и потраживања од комитената ,50% Остале обавезе ,80% Инвестиције у зависна друштва ,19% Укупно обавезе ,99% Нематеријална улагања ,38% Некретнине. постројења и опрема ,61% Инвестиционе некретнине ,16% Одложена пореска средства ,32% Акцијски капитал ,26% Добитак ,48% Стална средства намењена продаји и средства пословања које се обуставља ,17% Резерве ,28% Остала средства ,43% Капитал ,01% Стање на дан 31. децембра % Стање на дан 31. децембра % Укупна актива је на дан 31. децембра године износила РСД хиљада. Највеће учешће у укупним средствима имали су кредити и потраживања од комитената (54,50%) и готовина и средства код централне банке (22,76%). У пасиви доминантно учешће имају депозити и остале обавезе према другим комитентима (78,70%). У односу на претходну годину позиције активе и пасиве су највећим делом задржале своја релативна учешћа, уз повећање учешћа кредита и потраживања од банака и финансијских организација са 4,94% у години на 9,32% у години, док се учешће финансијских средстава расположивих за продају смањило са 9,73% у на 7,65% у години као и учешће кредита и потраживања од комитената у укупној активи које се смањило са 57,49% у на 54,50% у години.детаљна анализа структуре и промена по позицијама је приказана у наставку. Готовина и средства код централне банке Готовина и средства код централне банке на 31. децембра године износе РСД хиљада (2013: РСД хиљада) и претежно се састоје од средстава код централне банке (2014.: РСД хиљада; 2013: хиљада) и средстава на жиро рачунима (2014.:РСД хиљада; 2013.:РСД хиљада). Финансијска средства по фер вредности кроз биланс успеха намењена трговању Банка је у у своју понуду финансијских деривата уврстила и каматне swap-ове, закључивши два амортизациона каматна swap уговора код којих долази до размене плаћања по основу фиксних каматних стопа размењују за плаћања по основу варијабилних каматних стопа. Финансијска средства расположива за продају Финансијска средства расположива за продају се у највећој мери састоје од државних обвезница Републике Србије које износе РСД хиљада на дан 31. децембра године (2013.: РСД хиљада), док су трезорски записи забележили значајан пад са РСД хиљада колико су износили на дан 31. децембра године на РСД хиљаде на дан 31.децембра године. Финансијска средства која се држе до доспећа Као финансијска средства која се држе до доспећа Банка је класификовало једино есконтоване менице нето вредности од РСД хиљада (2013: РСД хиљада). Кредити и потраживања од банака, других финансијских организација и комитената страна 19 од 34

102 Годишњи извештај о пословању за годину Војвођанска банка а.д., Нови Сад Преглед кредита и потраживања од банака, других финансијских организација и комитената у 000 РСД 31. децембар године 31. децембар године 1. јануар године Кредити и потраживања од банака и других финансијских организација Девизни рачуни Кредити по репо трансакцијама Дати кредити Дати депозити Остало Исправка вредности (45.422) (43.391) (95.379) Нето кредити и потраживања од банака и других финансијских организација Кредити и потраживања од становништва Стамбени кредити Кредити по кредитним картицама Потрошачки и остали кредити и потраживања од становништва Кредити малом бизнису Укупно кредити и потраживања од становништва Кредити и потраживања од привредних друштва и јавног сектора Кредити за ликвидност и обртна средства Извозни и увозни кредити Инвестициони кредити Остали кредити и потраживања од привредних друштва и јавног сектора Укупно кредити и потраживања од привредних друштва и јавног сектора Исправка вредности ( ) ( ) ( ) Нето кредити и потраживања од комитената Кредити и потраживања од банака и других финансијских организација се скоро у потпуности односе на средства на девизним рачунима. Правним лицима и предузетницима одобравани су током године кредити за обртна средства, за инвестиције, дозвољено прекорачење по текућим рачунима итд. Такође, владало је велико интересовање за кредите са субвенционисаном каматном стопом. Просечна каматна стопа на кредите у страној валути и кредите са валутном клаузулом за велике клијенте износила је 5,56% п.а. док је за исти сегмент клијената, али за кредите у динарима каматна стопа износила 10,75% p.а. Просечна каматна стопа на кредите у страној валути и кредите са валутном клаузулом за комерцијалне кредите је износила 6,60% p.а. док је просечна каматна стопа на кредите у динарима за исти сегмент клијената износила 10,14% p.а. Током кредити одобравани клијентима из сегмента мали бизнис највећим делом су били кредити са субвенционисаном каматном стопом, кредити за обртна средства и дозвољено прекорачење по текућем рачуну. Каматна стопа на субвенционисане кредите је износила 5,45% (за кредите у динарима), на кредите за обртна средства 20% (за кредите у динарима) и између 8,9% и 13% (за кредите у еврима или са валутном клаузулом у тој валути). Каматна стопа на дозвољено прекорачење по текућем рачуну је износила 26%. Становништву су највећим делом одобравани готовински кредити, кредити по основу прекорачења по текућем рачуну, кредити по основу коришћења кредитних картица, кредити за куповину аутомобила и кредити за куповину станова. Готовински кредити са доспећем дужим од једне године пласирани су уз каматну стопу између 9,90% и 22,9% p.а. Кредити по основу прекорачења по текућим рачунима одобравани су уз каматну стопу 23,30% и 25% p.а., а за коришћење VISA кредитних картица Банка је наплаћивала 26% годишње. Каматна стопа на стамбене кредите одобрене у години кретала се у распону од 3М EURIBOR + 4% до 3М EURIBOR + 5,9%. страна 20 од 34

103 Годишњи извештај о пословању за годину Војвођанска банка а.д., Нови Сад Депозити и остале обавезе према банкама, другим финансијским организацијама, централној банци и другим комитентима Депозити и остале обавезе према банкама, другим финансијским организацијама и централној банци у 000 РСД 31. децембар године 31. децембар године 1. јануар године Трансакциони депозити Депозити по основу датих кредита Наменски депозити Остали депозити Депозити и кредити који доспевају у року од једног дана (overnight) Примљени кредити Остале обавезе Укупно Депозити и остале обавезе према другим комитентима у 000 РСД Трансакциони депозити Штедни депозити Депозити по основу датих кредита Наменски депозити Остали депозити Депозити и кредити који доспевају у року од једног дана (overnight) Остале обавезе Укупно Банка је у току децембра месеца отплатила све примљене кредите од финансијских институција, па се на дан 31. децембра године депозити и остале обавезе према банкама, другим финансијским организацијама и централној банци односе пре свега на наменске, overnight и остале депозите. У структури депозита и осталих обавеза према другим комитентима доминантно учешће имају штедни и трансакциони депозити. На депозите по виђењу правних лица и предузетника у динарима и у страној валути, Банка не обрачунава камату, осим у посебно договореним случајевима са значајним клијентима. Најчешће се тада за динарске депозите каматна стопа везује за референтну каматну стопу Народне банке Србије. На трансакционе депозите у динарима Банка је у години обрачунавала камату од 5,27% а на депозите у страној валути 0,97%. Изузетак су били динарски депозити по виђењу буџетских средстава РС и локалних власти, којима је Банка обрачунавала и плаћала у просеку каматну стопу од 8,41%. На текуће рачуне становништва Банка не плаћа камату, док на штедне депозите по виђењу овог сегмента клијената обрачунава и плаћа камату по стопи која се кретала у распону од 0,1 до 0,8% п.а. у зависности од валуте депозита. На орочене динарске депозите правних лица и предузетника Банка плаћа камату која се усклађује са кретањем референтне каматне стопе Народне банке Србије. Током просечна каматна стопа на динарске орочене депозите износила је 6,94%. Просечна каматна стопа на орочене депозите правних лица и предузетника у страној валути износила је 1,42% у години. Резервисања Банка се јавља као тужена у одређеном броју судских спорова. Крајњи исход спорова је неизвестан, ипак Банка је за оне спорове где је проценила да постоји реална вероватноћа да дође до окончања спора на штету Банке формирала резервисање. Резервисања за отпремнине приликом одласка у пензију запослених формирана су на основу извештаја актуара са стањем на дан 31. децембра године и исказана су у износу садашње вредности очекиваних будућих исплата. Укупна вредност резервисања на дан 31. децембра године износи РСД хиљада (2013: РСД хиљада), од чега резервисања за судске спорове износе РСД хиљада (2013: РСД хиљада), док резервисања за отпремнине износе РСД хиљада (2013: РСД хиљада). страна 21 од 34

104 Годишњи извештај о пословању за годину Војвођанска банка а.д., Нови Сад Капитал На дан 31. децембра године акцијски капитал Банке се састоји од обичних акција појединачне номиналне вредности РСД У години није било откупа сопствених акција, као ни у години. Од године када је NBG Група преузела власништво над Банком, исплата дивиденди није вршена. Ванбилансне позиције Структура ванбилансних позиција је следећа: У 000 РСД 31. децембар године 31. децембар године 1. јануар године Пласмани по пословима у име и за рачун трећих лица Преузете неопозиве обавезе Финансијски деривати Друга ванбилансна актива Укупно Средства по пословима у име и за рачун трећих лица претежно се састоје од средстава примљених од стране комитената јавног сектора, који су поверени Банци на управљање. Преузете неопозиве обавезе се односе на издате гаранције од стране банке по налогу клијената, неискоришћене одобрене кредите који се не могу једнострано отказати и то: прекорачења по текућим рачунима, револвинг кредите предузећима, вишенаменске оквирне кредите и остале преузете неопозиве обавезе. Финансијски деривати које Банка има на 31. децембра године представљају деривате намењене трговању и подразумевају будућа потраживања и обавезе Банке по основу терминске купопродаје девиза, валутних и каматних сwап-ова. Друга ванбилансна актива на 31. децембра године се највећим делом односи на примљене колатерале за одобрене кредите клијентима, на cross border кредите, евиденциону камату, дате опозиве лимите и др. Приказ је дат у табели која следи. У 000 РСД 31. децембар године 31. децембар године 1. јануар године Примљена средства обезбеђења Одобрене оквирне кредитне линије од других финансијских институција Преузете опозиве обавезе Cross border кредити Spot купопродаја девиза Евиденциона камата Остало Укупно Управљање ризицима Општи оквир Активности у вези са управљањем ризицима на свим организационим нивоима вођене су мисијом остваривања вредности за акционаре путем оптимизације односа приноса и ризика, узимајући у обзир интересе клијената и запослених, на начин који је у складу са најбољом праксом и усклађен с регулаторним захтевима, као и са пословном стратегијом и политикама Банке. Уз подршку органа за управљање ризицима NBG групе, Банка је успоставила свеобухватан систем управљања ризицима који је у складу са принципима Групе. Стратегија управљања ризицима Банке поставља темеље на којима Банка гради културу управљања ризицима, склоност ризику, терминологију (дефиниције различитих врста ризика), принципе, политике и процедуре и представља њен однос према управљању ризицима, узимајући у обзир регулаторне захтеве на локалном нивоу и на нивоу NBG Групе, смернице NBG Групе, политике и лимите као и међународну најбољу праксу. страна 22 од 34

105 Годишњи извештај о пословању за годину Војвођанска банка а.д., Нови Сад Стратегија управљања ризицима такође дефинише структуру руковођења којом је Управни одбор задужен за успостављање јединственог система управљања ризицима и за надзор над тим системом у смислу да усваја стратегије и политике за идентификовање, мерење, праћење и контролу ризика. Систем управљања ризицима надзире Одбор за праћење ризика и Одбор за ревизију, основан од стране Управног одбора, који редовно контролише спровођење постављених стратегија, као и система унутрашњих контрола. Извршни одбор идентификује и контролише ризике у складу са оквиром дефинисаним од стране Управног одбора. Извршни одбор даље усваја процедуре и друга интерна акта којима се на детаљнији начин уређују процеси и поступци идентификовања, мерења, праћења и контроле ризика. На оперативном нивоу, руковођење функцијом управљања ризицима у Банци укључује три линије одбране, са јасном поделом дужности којом се спречава конфликт интереса, као што је приказано на организационој шеми Банке. Ове линије одбране се састоје од: Одељења (линије) за преузимање ризика први ниво задужене за процену и свођење ризика на минимум за дату стопу приноса. Руководство Банке за ризике (извршиоци су две функције функције Управљање ризицима и Управљање кредитним ризицима) други ниво идентификује, прати, контролише, квантификује ризике, обезбеђује одговарајуће алатке и методологије, координацију и подршку; мери учинак коригован за ризик у оквиру пословних линија; доставља извештаје одговарајућим нивоима и предлаже мере за ублажавање ризика. Општи циљеви управљања ризицима на нивоу Банке су: - Успостављање скупа основних стандарда за управљање ризицима у Банци како би се максимално искористио потенцијал за приходе и искористиле прилике које омогућавају остваривање вредности за акционаре. - Подршка пословној стратегији Банке обезбеђивањем да се пословни циљеви остварују уз контролисани ризик како би се очувала стабилност прихода путем заштите од непредвиђених губитака. - Побољшање коришћења и алокације капитала и побољшање приноса од капитала усклађеног с ризицима укључивањем ризика у мерење пословних перформанси. - Подршка процесу доношења одлука обезбеђивањем неопходних информација које се односе на ризике. - Обезбеђивање конзистентности са најбољом праксом, као и усаглашености са локалним регулаторним, квантитативним и квалитативним захтевима. - Обезбеђивање исплативости управљања ризицима умањењем преклапања и избегавањем неадекватних, прекомерних или застарелих политика, процеса, методологија, модела, контрола и система. - Успостављање функционалне везе са функцијом одговорном за управљање ризицима на нивоу NBG Групе. - Допринос позиционирању NBG Групе као једне од највећих и реномираних финансијских институција у Југоисточној Европи путем развијеног корпоративног руковођења и етичких стандарда. - Промовисање свести о постојању ризика и о култури управљања ризицима на нивоу NBG Групе. Општи принципи управљања ризицима Општи принципи управљања ризицима, како је дефинисано у Стратегији управљања ризицима Банке, обезбеђује да све компоненете управљања ризицима задовоље следеће основне захтеве: Јасна подела дужности и одговорности између различитих организационих јединица Јасна дефиниција овлашћења Одбора Банке Редовно испитивање и усклађивање, када је то потребно, свих стратегија, политика, процедура, и методологија везаних за ризике У потпуности документован и транспарентан оквир Одржавање највиших стандарда ефикасних система интерне контроле. Капацитет подношења ризика Када дефинише свој капацитет за преузимање ризика Банка разликује критеријуме текућег пословања и критеријуме солвентности. Када се ради о првом, циљ је остварити интерес акционара и запослених, док је када је реч о солвентности циљ да се заштите интереси депонената и осталих поверилаца. Склоност ка ризику Склоност ризику представља ниво изложености ризику или потенцијалном негативном утицају који неки догађај може да има, а који је Банка спремна да прихвати или задржи у току одређеног временског периода. Склоност ризику је илустрација величине и типа ризика које је Банка спремна и способна да преузме како би остварила пословне циљеве зацртане у њеној мисији и пословној визији. Овај ниво ризика описује се кроз одређени број показатеља и извештаја укључених у Стратегију Банке који се у основи тичу ризик/принос профила Банке у односу на њен капацитет подношења ризика. Општа склоност ка ризику Банке (циљни профил ризика) је приказан у доњој табели: страна 23 од 34

106 Годишњи извештај о пословању за годину Војвођанска банка а.д., Нови Сад Ризик Кредитни ризик Тржишни ризик Ризик ликвидности Оперативни ризик Репутациони ризик ОПШТИ ПРОФИЛ РИЗИКА Циљани профил ризика Средњи Низак Средњи Средњи Низак СРЕДЊИ Оквир за управљањем основним ризицима Кредитни ризик Банка је успоставила и одржава одговарајуће процесе одобравања кредитних изложености који укључују: Исцрпне и комплетно документоване политике кредитног ризика, које обезбеђују конзистентност у одлучивању на нивоу Банке и које узимају у обзир основне регулаторне захтеве Народне банке Србије, као и стандарде групе. Адекватне и јасно дефинисане критеријуме кредитног одобравања засноване на одређеном циљаном тржишту, дужнику или уговорној страни и трансакцији, као и на сврси и структури кредита и извору за његову отплату. Кредитне лимите који обухватају различите врсте изложености на разним нивоима (појединачних дужника, групе повезаних дужника, производа и сл.). Јасно успостављене процедуре за одобравање нових кредита, као и за измене, обнављања или рефинансирање постојећих кредита. Процес континуираног мерења, праћења и контроле кредитног ризика заснован је на: Конзистентним алаткама за скоринг и рангирање кредитних пласмана (РМ3 систем рејтинга кредитног ризика привреде и Скоринг картице за кредитирање становништва) како би се стандардизовала и унапредила кредитна процена, као и успоставио систем лимита усклађен са нивоом процењеног ризика. Процес редовног мониторинга кредитних изложености усклађеног како са регулаторним захтевима, тако и са стандардима најбоље праксе, а који обухвата: редовну ревизију кредитних изложености у интервалима не ређим од једном годишње (у зависности од интерног рејтинга), квартално редивање регулаторне класификације, редовна ревизија и ажурирање параметара ризика и сл. Информационе системе и аналитичке технике које омогућавају мерење кредитног ризика који се налази у свим релевантним активностима, и пружају адекватну информацију о садржају кредитног портфолиа укључујући и идентификацију евентуалне концентрације ризика. Банка је обезбедила адекватне интерне контроле над процесима који се тичу кредитног ризика, укључујући: Раздвајање функције кредитирања од функција праћења и управљања кредитним ризицима. Одборе за одобравање за све кредитне изложености, уз ескалацију овлашћења за одобравање кредитних изложености у складу са висином те изложености. Учествовање Функције Управљање кредитним ризицима у таквим одборима уз право вета. Периодичне и правовремене корективне мере за кредите код којих се уочава погоршавање, као и управљање проблематичним кредитима. Независну, континуирану процену процеса управљања кредитним ризиком од стране Унутрашње ревизије Максимална изложеност кредитном ризику, без узимања у обзир средстава обезбеђења или других начина умањења тог ризика, на дан. За билансне ставке, изложености представљају нето књиговодствену вредност потраживања у складу са позицијама биланса стања: 31. децембар године 31. децембар године Готовина и средства код централне банке Заложена финансијска средства Финансијска средства по фер вредности кроз биланс успеха намењена трговању Финансијска средства расположива за продају Финансијска средства која се држе до доспећа Кредити и потраживања од банака и других финансијских организација Кредити и потраживања од комитената Остала средства Преузете обавезе * Укупно * искључени опозиви неискоришћени лимити страна 24 од 34

107 Годишњи извештај о пословању за годину Војвођанска банка а.д., Нови Сад Основни начин ублажавања кредитног ризика јесте узимање средстава обезбеђења кредита. Банка је одредила кредитним политикама врсте прихватљивих средстава обезбеђења у виду материјалне и нематеријалне кредитне заштите, док су услови прибављања тих средстава обезбеђења, као и коефицијенти за израчун обезбеђене вредности у односу на врсту средства обезбеђења за потребе кредитног процеса детаљније уређени другим интерним актима Банке. Основне врсте средстава обезбеђења које банка користи за потребе умањења кредитног ризика су: хипотеке над стамбеним непокретностима, хипотеке над пословним непокретностима, залога над опремом, залихама и потраживањима, гаранције, финансијска имовина (готовина, хартије од вредности), јемства. Хипотека на непокретностима 31. децембар године Укупно Укупно Остали примљени Примљен примљени Финансијск колатерал колатерал е Хипотека на Финансијска Остали колатерал а средства и и гаранције непокретностима средства колатерали и Примљен е гаранције У 000 РСД Пласмани становништв у Пласмани привреди Пласмани јавном сектору Укупно Квалитет кредита и потраживања од клијената приказан је следећим прегледом: Без исправки Са исправком Исправке вредности Са кашњењем без Појединачно Колективно Укупно пре Појединачн Колективна исправки исправљени исправљени исправки ИБНР а исправка исправка Без кашњења и без исправки Укупна исправка вредности Вредност колатерала У 000 РСД Укупно Пласмани становништву ( ) ( ) ( ) ( ) Стамбени кредити ( ) ( ) ( ) ( ) Потрошачки кредити ( ) ( ) ( ) ( ) Кредитне картице ( ) ( 1.041) ( ) ( ) СББ кредити ( 1.152) ( ) ( ) ( ) Пласмани привреди ( ) ( ) ( ) ( ) Велики клијенти ( ) ( ) ( 70) ( ) Средња и мала ( ) ( ) ( ) ( ) Пласмани јавном сектору ( 2.262) ( 1.070) - ( 3.332) Србија ( 2.262) ( 1.070) - ( 3.332) ( Укупно ( ) ( ) ( ) ) Напомена: Мали бизнис укључен у портфолио становништва Обезвређени пласмани Обезвређени пласмани су: Кредити за које је проценом на појединачној основи утврђен износ обезвређења већи од нуле Кредити за које се процена обезвређења врши на групној основи и код којих клијент касни у измиривању обавеза дуже од 90 дана. Структура кредита и потраживања од клијената који у статусу неизмирења обавеза према данима доцње приказана је у оквиру Напомена уз финансијске извештаје. страна 25 од 34

108 Годишњи извештај о пословању за годину Војвођанска банка а.д., Нови Сад Упоредно показатељи NPL-а Банка и Тржиште на дан 31. децембра године Банка Тржиште* NPL/Укупна изложеност 20,64% 23,00% Укупна исправка/npl - покриће NPL-а 66,31% 54,40% Исправка NPL-а/NPL 64,58% 51,00% Исправка вредности целог портфолија 13,69% 11,73% *Подаци Тржишта на дан Као што је и приказано у табели изнад, NPL показатељ Банке на дан 31. децембра године износи 20,64%, што је значајно мање у поређењу са NPL показатељем банкарског сектора који је у трећем кварталу износио 23%. Показатељи су још бољи ако бисмо посматрали кредитни портфолио без наслеђеног, тзв. legacy портфолија. У том случају, NPL показатељ би износио 13,50%. Банка је и у другим показатељима показала виши степен прудентности у односу на тржиште, у погледу како покривености NPL-а исправком вредности, тако и укупним процентом покривености исправкама целог портфолија. Тржишни ризик Банка је успоставила и одржава одговарајуће функције мерења, праћења и контроле тржишног ризика, укључујући: Процесе мерења тржишног ризика који бележе све значајне изворе тржишног ризика и који процењују утицај промене фактора тржишног ризика на начин који је у складу са обимом активности Банке. Ови системи мерења укључују VaR моделе за најважније валуте и моделе где је то подесно. Оперативне лимите и остале праксе које обезбеђују да изложености остају у оквиру нивоа који су у складу са интерним политикама у смислу изложености појединачним врстама тржишног ризика, позиција и лимита губитка. Мерење осетљивости на губитак под стресним тржишним условима и узимање у обзир тих резултата при успостављању и прегледању политика и лимита за тржишне ризике. Адекватне и ефикасне процесе и информационе системе за мерење, праћење, контролисање и извештавање о изложености тржишним ризицима. Контроле (лимити) уграђене су у те системе. Извештаји се редовно сачињавају и достављају Управном одбору, Извршном Одбору, Вишем руководству и свим другим одговарајућим инстанцама. Каматни ризик Основни инструмент управљања ризиком промене каматних стопа је праћење неусклађености каматно осетљиве активе и пасиве и на основу утврђивања утицаја промене каматних стопа на промене нето прихода. Прихватљив ниво каматног ризика је дефинисан лимитима неусаглашености осетљивости на промену каматне стопе активе и пасиве. страна 26 од 34

109 Годишњи извештај о пословању за годину Војвођанска банка а.д., Нови Сад до 1 месеца од 1 до 3 месеца од 3 до 12 месеци преко 1 године некаматоносно Укупно АКТИВА Готовина и средства код централне банке Заложена финансијска средства Финансијска средства по фер вредности кроз биланс успеха намењена трговању Финансијска средства расположива за продају Финансијска средства која се држе до доспећа Кредити и потраживања од банака и других финансијских организација Кредити и потраживања од комитената Остала средства УКУПНО АКТИВА ПАСИВА Финансијске обавезе по фер вредности кроз биланс успеха намењене трговању Депозити и остале обавезе према банкама, другим финансијским организацијама и централној банци Депозити и остале обавезе према другим комитентима Остале обавезе УКУПНО ОБАВЕЗЕ Нето изложеност каматном ризику на дан: 31. децембра године ( ) ,539, децембра године ( ) ,043,108 страна 27 од 34

110 Годишњи извештај о пословању за годину Војвођанска банка а.д., Нови Сад Девизни ризик Банка управља девизним ризиком путем лимитирања и свакодневног праћења усклађености те позиције са лимитом. Поред тога, Банка свакодневно мери показатељ девизног ризика у складу са прописима Народне банке Србије и одржава га у оквиру прописаних лимита. Показатељ девизног ризика је однос између укупне отворене девизне позиције и капитала банке обрачунатог у складу са прописима којима се уређује адекватност капитала. Преглед билансне активе по валутама је како је дато у табели која следи. Кредити са девизном клаузулом су приказани у оквиру девизних валута: Остале валуте Укупно стране валуте РСД Укупно ЕУР УСД СРЕДСТВА Готовина и средства код централне банке Заложена финансијска средства Финансијска средства по фер вредности кроз биланс успеха намењена трговању Финансијска средства расположива за продају Финансијска средства која се држе до доспећа Кредити и потраживања од банака и других финансијских организација Кредити и потраживања од комитената Остала средства УКУПНО АКТИВА ПАСИВА Финансијске обавезе по фер вредности кроз биланс успеха намењене трговању Депозити и остале обавезе према банкама, другим финансијским организацијама и централној банци Депозити и остале обавезе према другим комитентима Остале обавезе УКУПНО ОБАВЕЗЕ Форвард и спот позиција ( ) ( ) ( ) Нето отворена девизна позиција на дан: 31. децембра године ( ) ( ) ( ) ,582, децембра године ( ) ( ) ( ) ( ) ,054,933 страна 28 од 34

111 Годишњи извештај о пословању за годину Војвођанска банка а.д., Нови Сад Остварени показатељи девизног ризика Показатељ девизног ризика Ризик ликвидности Банка је оквир за управљање ризиком ликвидности поставила Политиком управљања ризиком ликвидности, којом се дефинишу улоге и одговорности у процесу управљања ликвидношћу, а у циљу обезбеђивања разноврсних извора финансирања, одговарајућег управљања структуром активе и пасиве и сталног праћења будућих новчаних токова и ликвидности на дневној основи. Банка свакодневно процењује очекиване новчане токове у динарима и у девизама и доступност активе која се може искористити као инструмент обезбеђења у циљу осигурања додатног финансирања, по потреби. Банка управља својом активом и пасивом на начин који јој омогућава да увек измири своје доспеле обавезе и да испуни своје финансијске обавезе на време. Оквир Банке за управљање ризиком ликвидности укључује: Оперативне стандарде у вези са ризиком ликвидности, укључујући одговарајуће политике, процедуре и ресурсе за контролисање, лимитирање ризика ликвидности и управљање истим. Одржавање залиха ликвидних средстава у складу са профилом новчаних токова који се могу по потреби конвертовати у готовину без непотребних губитака по капитал. Управљање приступом изворима финансирања и мерење, контрола и тестирање сценарија захтева за финансирање. МИС и остали системи који идентификују, мере, прате и контролишу ризик ликвидности. Планови пословања у случају настанка непредвиђених догађаја за управљање сметњама у ликвидности у смислу могућности да се неке или све активности финансирају благовремено и уз разумне трошкове. Лимити за ризик ликвидности (нпр. показатељ неусклађености доспећа, показатељ ликвидне активе), узимајући у обзир постојеће регулаторне лимите. Сектор Управљања тржишним ризиком у оквиру Функције Управљање ризицима је одговоран за праћење ризика ликвидности. Дневно управљање ликвидношћу се обавља у Функцији Финансијска тржишта. Одбор за управљање активом и пасивом може да препоручи Извршном одбору мере и активности за побољшање структуре доспећа и остале мере које су неопходне за боље управљање ликвидношћу. Више информација о нивоима и структури изложености Банке ризику ликвидности обелодањено је у Напоменама уз финансијске извештај. страна 29 од 34