PLASTIČNI MATERIJALI STANJE I PERSPEKTIVE PRIMENE U GRAĐEVINARSTVU

Transcript

1 PLASTIČNI MATERIJALI STANJE I PERSPEKTIVE PRIMENE U GRAĐEVINARSTVU

2 Primena plastičnih materijala, ili kako se oni još nazivaju - plastičnih masa, najtešnje je povezana sa razvojem hemije jedne posebne vrste složenih organskih jedinjenja - tzv. polimera, a takođe i sa tehnološkim razvojem u pratećoj oblasti hemijske industrije. Polimerne supstance, koje se dobijaju različitim postupcima hemijske sinteze jednostavnijih, takođe organskih jedinjenje poznatih pod opštim nazivom monomeri, predstavljaju bazu za dobijanje praktično svih vrsta plasičnih materijala (masa), pri čemu konkretan polimer predstavlja, doduše najbitniju, ali najčešće ipak samo jednu od konstituenata određenog plastičnog materijala.

3

4 S obzirom na tu činjenicu, praktično svi plastični materijali se mogu tretirati kao kompoziti, čija je svojstva u funkciji sastava i strukture, kao i primenjene tehnologije proizvodnje, moguće modelirati tako da se dobiju materijali ili proizvodi zahtevanih - povoljnih svojstava, ali u velikom broju slučajeva sa značajnom prednošću u odnosu na druge materijale - sa srazmerno niskom cenom koštanja.

5 To je sigurno osnovni razlog za danas sve širu primenu plastičnih materijala (masa), pri čemu je "bum" u toj primeni započet zadnjih nekoliko decenija XX veka i nastavljen u naše vreme - početkom XXI veka. To je i razlog što se pomenuti period od oko 50 godina vrlo često u oblasti nauke o materijalima, kao i tehnologije i primene materijala, tretira kao epoha sintetičkih organskih materijala, odnosno plastičnih masa.

6 Prognozira se čak da će u ne tako dalekoj budućnosti, ovi materijali u još daleko većem obimu nego danas, postati supstitucija za mnoge tradicionalne materijale, i da će mnogi od njih u primeni prevazići još uvek na nekim poljima nezamenljive materijale, na primer, metale.

7 Ako se govori o istorijatu polimernih materijala i plastičnih masa treba istaći da je prva polimerna odnosno sintetička materija - fenolformaldehidna smola - dobijena još početkom dvadesetog veka. Na bazi tog polimera dobijena je i prva plastična masa koja je po svom pronalazaču L. Bakelendu ponela naziv "bakelit".

8 Međutim, razvoj hemije polimera, a saglasno tome i tehnologije plastičnih materijala, tekao je ipak relativno sporo, tako da je tek tridesetih godina prošlog veka sintetizovana jedna od važnijih polimernih formulacija - epoksidno jedinjenje (pronalazač Pjer Kastan). Ovaj polimer, pak, kao i plastične mase na njegovoj osnovi, ulaze u komercijalnu primenu tek posle Drugog svetskog rata, zahvaljujući u prvom redu istraživanjima sprovedenim u poznatoj švajcarskoj firmi - hemijskoj industriji CIBA.

9 Taj period - druga polovina prošlog veka - predstavlja, kao što je već rečeno, suštinski početak "buma" u istraživanjima i uvođenju u praktičnu primenu velikog broja različitih plastičnih materijala. Broj ovih materijala se u to vreme, što važi danas, veoma brzo umnožavao, pri čemu su konkretni plastični materijali dobijali nazive ili prema polimernoj supstanci na osnovu koje su proizvedeni (na primer, PVC - polivinilhlorid), ili su se na tržištu javljali pod različitim komercijalnim nazivima (na primer, "najlon" - plastična masa na bazi poliamida).

10 S obzirom na tehničku i ekonomsku superiornost u odnosu na niz tradicionalnih materijala, plastični materijali su našli primenu kako na području proizvodnje predmeta široke potrošnje, tako i u praktično svim oblastima tehnike. Oni se danas u najvećem procentu dobijaju na bazi polimera sintetizovanih od sekundarnih produkata petrohemijske industrije, ali isto tako i na bazi komponenata dobijenih preradom uglja i prirodnog gasa.

11

12

13 Srazmerno razvoju u tim industrijskim granama, a u nekim slučajevima i brže, teče i današnji razvoj na polju tehnologije plastičnih materijala. Prema nekim statistikama, godišnja stopa povećanja proizvodnje tih materijala u svetskim okvirima kreće se između 5 i 10%, što u poređenju sa cca 2% godišnjeg porasta proizvodnje tradicionalnih materijala, vrlo ubedljivo govori o mestu koje "plastika" već danas zauzima u svetskoj privredi, ali i u životu uopšte.

14 VRSTE I OSNOVNA SVOJSTVA PLASTIČNIH MATERIJALA U sastav plastičnih materijala kao obavezne vezivne konstituente ulaze određeni polimeri tipa termoplastičnih ili termostabilnih sintetičkih smola, ili tzv. elastomeri -jedinjenja koja čine posebnu klasu polimera. Osnovna karakteristika termoplastičnih polimera je u tome da se oni zagrevanjem mogu više puta "razmekšavati", dok se termostabilni polimeri zagrevanjem mogu samo jednom "razmekšati", jer se nakon toga, pri hlađenju, u njima formira tzv. umrežena struktura, koja isključuje docnije termoplastično ponašanje.

15

16 Elastomere, pak, karakterišu specifični radni (σ-ε) dijagrami; kod njih se, za razliku od drugih materijala (a takođe i termoplastičnih i termostabilnih polimera), linije opterećenja i rasterećenja u celokupnom naponskom području, bez obzira na činjenicu da je reč o krivoj liniji, u potpunosti poklapaju.

17

18 Kao najznačajnije termoplastične polimere ovde treba navesti polietilen, polipropilen, polivinilhlorid, polistiren, poliamid, poliakril i dr., dok su najvažniji termostabilni polimeri epoksidi, poliestri, poliuretani, fenolaldehidi, silikoni i dr. U elastomere, koji u suštini predstavljaju veštačke (sintetičke) kaučuke dobijene polimerizacijom određenih monomera, treba, pak, ubrojati sledeće važnije tipove kaučuka: izporenski, butadienski, butadienstirolni, hloroprenski, izobutilenski i dr.

19 Osim napred navedenih vezivnih supstanci, u sastav plastičnih materijala (masa) ulaze u opštem slučaju još različiti punioci (praškasti - najčešće mineralni, vlaknasti, listasti i dr.), kao i određeni dodaci tipa katalizatora (očvršćivača), plastifikatora, stabilizatora i pigmenata. Generalno posmatrano, dakle, po svojoj strukturi, ovi materijali mogu da budu kako bez punilaca (homogene plastične mase), tako i sa puniocima (heterogene plastične mase), pri čemu se u ove poslednje ubrajaju i različiti slojeviti materijali (laminati) sa vezivima tipa polimera ili elastomera.

20 Specifične mase plastičnih materijala (masa) kreću se se od 900 (mase na bazi polietilena) do 3200 kg/m 3 (tzv. tvrdi epoksidi), dok njihove zapreminske mase zavise od ostvarene poroznosti. Ovo svojstvo plastičnih materijala može se u procesu proizvodnje regulisati u vrlo širokim granicama. Na primer, neki od ovih materijala praktično ne sadrže pore, dok poroznost tzv. poroplasta i penoplasta iznosi 95-98%. Ukoliko se radi o poroplastima i penoplastima, većinu tih materijala, za razliku od drugih materijala velike poroznosti, karakteriše malo upijanje vode - do 1%.

21 U opštem slučaju plastični materijali se odlikuju niskom toplotnom provodljivošću (l = 0,23-0,70 W/m o C) u odnosu na druge građevinske materijale, pri čemu je toplotna provodljivost penoplasta i poroplasta izuzetno niska i bliska toplotnoj provodljivosti vazduha. Oni se takođe odlikuju visokim vrednostima termičkih koeficijenata linearnog širenja αt; ove vrednosti su 5-10 puta veće nego kod drugih materijala, pa o toj činjenici u praksi uvek treba voditi računa.

22 Čvrstoća plastičnih materijala (masa) može da bude veoma velika; u slučaju materijala armiranih vlaknima, tkaninama ili tzv. listastim puniocima, čvrstoća pri zatezanju može da iznosi MPa (na primer, u slučaju materijala armiranih staklenim tkaninama). U poređenju sa drugim materijalima, kod većine plastičnih masa su čvrstoće pri zatezanju i pri pritisku praktično istog reda veličine, dok su odnosi njihovih čvrstoća prema zapreminskim masama visoki, što ukazuje na njihovu značajnu konstrukcionu podobnost.

23 Plastične mase, međutim, imaju znatno niže vrednosti modula elastičnosti nego drugi materijali. Ovo, zajedno sa uvek manje ili više izraženom reološkom pojavom tečenja, uslovljava nihovu veliku deformabilnost što ih često, uprkos visokim čvrstoćama, u oblasti konstrukcija čini manje povoljnim u odnosu na neke druge konstrukcijske materijale. Najveći broj plastičnih materijala (masa) je otporan prema delovanju vode, a takođe je otporan i na dejstvo vodenih rastvora kiselina, baza i soli. Međutim, mnoge plastične mase se lako rastvaraju i bubre u organskim rastvaračima.

24 Starenje - pogoršavanje fizičko-mehaničkih svojstava plastičnih materijala tokom vremena usled zagrevanja, delovanja svetlosti (UV zračenje), kiseonika i drugih faktora - predstavlja vrlo ozbiljan nedostatak mnogih od ovih matrrijala. Ova pojava je posledica dva osnovna procesa: (1) spontanog procesa "umrežavanja" koji dovodi do gubitka elastičnosti, povećanja krtosti, pojave prslina i dr., i (2) procesa razlaganja polimera na ishodna niskomolekularna (monomerna) jedinjenja koji vodi ka destrukciji formiranog složenog materijala. Međutim, ovi procesi se mogu usporiti ili sasvim eliminisati primenom odgovarajućih dodataka tipa stabilizatora.

25 Plastični materijali (mase) nisu u opštem slučaju postojani na povišenim temperaturama; najveći broj podnosi temperature od 100 do 200 o C, dok neke (na bazi silikona) zadržavaju fizičko-mehanička svojstva i na temperaturama o C. Pri višim temperaturama, pak, najčešće, nakon pojave razmekšavanja, dolazi do topljenja, a zatim i do sagorevanja plastičnih masa, što takođe predstavlja jedan od njihovih značajnih nedostataka.

26 TERMOIZOLACIONI MATERIJALI OSNOVNI TEHNIČKI PODACI O TERMOIZOLACIONIM SVOJSTVIMA STANDARDNIH GRAĐEVINSKIH MATERIJALA l - koeficijent toplotne provodljivosti c - specifična toplota m - faktor otpora difuziji vodene pare a t - koeficijent toplotnog izduženja g - zapreminska masa SRPS U.J5.600:1998

27 OSNOVNI TEHNIČKI PODACI O TERMOIZOLACIONIM SVOJSTVIMA STANDARDNIH GRAĐEVINSKIH MATERIJALA SRPS U.A2 A2.020 Termoizolacioni materijali imaju l < 0.3 W/(mK) pravi termoizolacioni materijali: l < 0.06 W/(mK) termoizolacioni materijali sa konstrukcionim svojstvima: 0.06 < l < 0.3 W/(mK)

28 Pravilan izbor određenog enog termoizolacionog materijala je tesno povezan sa: analizom svojstava termoizolacionih materijala u odnosu na svojstva ostalih materijala od kojih se izvode pojedini elementi konstrukcije, analizom položaja elementa konstrukcije u odnosu na okruženje i analizom termo - higrometrijskih uslova sredine.

29 Da bi bili konkurentni na tržištu tu savremeni građevinski termoizolacioni materijali treba da zadovolje niz strogo postavljenih zahteva,, u koje svakako spadaju: niska zapreminska masa, tj. visoka poroznost; zadovoljavajuće e mehaničke čvrstoće; malo upijanje vode; dobra termoizolaciona svojstva; zadovoljavajuća a provodljivost pare i gasova; otpornost na dejstvo mraza; hemijska i biološka postojanost; otpornost na dejstvo požara; netoksičnost; nost; prihvatljiva cena koštanja mogućnost recikliranja.

30 Nepoznavanje svojstava termoizolacionih materijala u praksi može dovesti do: značajnog ajnog smanjenja efekata termoizolacije, pojave pratećih neželjenih eljenih efekata: vlaga, truljenje materijala, buđ, klobučenj enje,, ljuspanje i otpadanje paronepropusnih završnih slojeva i oštećenja enja usled dejstva mraza. 30

31 KLASIFIKACIJA TERMOIZOLACIONIH MATERIJALA prema poreklu sirovina za proizvodnju, prema vrednosti koeficijenta toplotne provodljivosti, prema vrednosti zapreminske mase i prema mestu i načinu primene. 31

32 KLASIFIKACIJA TERMOIZOLACIONIH MATERIJALA NA OSNOVU POREKLA SIROVINE ZA PROIZVODNJU TERMOIZOLACIONI MATERIJALI MINERALNOG POREKLA ORGANSKOG POREKLA TI MALTERI I BETONI Kamena vuna Polimeri Prirodni materijali Termoizolacioni malteri Staklena vuna Ekspandirani polistiren Trska Termoizolacioni betoni Ekstrudirani polistiren Drvena vlakna sa min. vezivom EPS betoni Poliuretan Reciklirana celuloza Gas-betoni (siporeks) 32

33 TERMOIZOLACIONI MATERIJALI ORGANSKOG POREKLA Na bazi polimera

34 Materijal poznat pod opštim nazivom "Stiropor" predstavlja sintetički materijal tipa polistirena koji se javlja u dva osnovna ekspandirani i kao polistiren. modaliteta - kao ekstrudirani

35 U oba slučaja radi se o materijalu koji se dobija na bazi naftnih derivata, pri čemu su razlike između pomenutih modaliteta prevashodno rezultat različitih itih tehnoloških postupaka koji se primenjuju pri njihovom dobijanju.. U oba slučaja osnova za dobijanje predmetnih materijala je ista; ; to su tvrde kompaktne granule polistirena, pri čemu se ekstrudirani polistiren može dobiti i od tzv. kristalnog polistirena.

36 Stiropor (EPS), kao što je već rečeno eno, predstavlja ekspandirani termoplastičan an materijal dobijen polimerizacijom stirena. On se obično klasifikuje kao porozan materijal zatvorene - alveolarne strukture.

37 Kod EPS-a dobijenog u kalupima, veličina ina unutrašnjih njih ćelija je između u mm, dok se kod ekstrudiranog EPS-a ta veličina ina kreće između u mm. m. Debljina zidova između ćelija zavisi od zapreminske mase i veličine ine ćelija. Tako, na primer, za zapreminsku masu od 15 kg/m 3 i veličinu inu ćelije od cca 100 mm, m, debljina zida iznosi oko 0,4 mm. m. EPS u sebi sadrži i 98% vazduha i 2% polistirena. Njegova zapreminska masa je između u kg/m 3 - za EPS dobijen u kalupima, dok je za ekstrudirani EPS uobičajena vrednost zapreminske mase 33 kg/m 3, mada ona može da ide i do 45 kg/m 3.

38 Zapreminska masa (kg/m 3 ) Napon pritiska pri 10% deformacije (MPa) čvrstoća pri savijanju (MPa) čvrstoća pri zatezanju (MPa) ,060-0,110 0,160-0,220 0,160-0,240 0,100-0,160 0,210-0,330 0,215-0,330 0,180-0,250 0,380-0,520 0,350-0,520 0,260-0,350 0,570-0,680 0,520-0,660 Mehanička svojstva EPS-a

39 Mehaničke karakteristike stiropora u zavisnosti od zapreminske mase

40 Fizička svojstva Zapreminska masa kg/m 3 iznad do zaključno SRPS G.S2.410 čvrstoća pri pritisku pri 10% deformacije najmanje N/mm 2 - SRPS G.S2.813 čvrstoća pri savijanju najmanje - N/mm 2 SRPS G.S2.814 Propustljivost vodene pare najviše - g/m 2 za 24 h SRPS G.S2.815 Tipovi ,05 0,07 0,09 0,11 0,13 0,17 0,24 0, Faktor difuzije vodene pare Koeficijent toplotne provodljivosti (l) - W/m o K SRPS U.AZ.020 0,036 0,036 0,036 0,036 Računska vrednost l za sve tipove SRPS U.J5.600 Temperaturno područje primene bez opterećenja Kratkotrajno delovanje visoke temperature Dimenzionalna stabilnost +80 o C SRPS G.S ,041 0,041 0,041 0, o C do +80 o C do +110 o C -1% -1% -1% -1% Fizičko ko-mehanička svojstva EPS-a a prema SRPS-u u G.C7.201

41 EPS se, kao što se vidi, odlikuje malom zapreminskom masom, relativno dobrim mehaničkim čvrstoćama, odličnim izolacionim svojstvima, malom apsorpcijom vode (samo 0,05% težinski inski) i veoma malom propustljivošću vodene pare.

42 Struktura zatvorenih ćelija ispunjenih vazduhom (1m 3 materijala sadrži oko 3-6 milijardi sitnih zatvorenih ćelija), kao i hidrofobnost osnovnog polimera, čine da je EPS otporan prema delovanju vode. Drugim rečima ima, zbog sistema zatvorenih ćelija EPS kapilarno ne upija vodu. Voda prodire jedino u prostore između ćelija; zbog toga intenzitet upijanja zavisi od kvaliteta "zavarenosti" ćelija.

43 EPS, kao i svaka termoplastična masa, ima svojstva koja zavise od temperature. Inače, EPS je slab provodnik toplote,, s tim što njegova termička provodljivost varira u zavisnosti od zapreminske mase (funkcija nije linearna). Naravno, termička provodljivost jako mnogo zavisi i od sadržaja aja vlage, pri čemu važi pravilo da se za svaki procenat apsorbovane vlage (zapreminski), koeficijent toplotne provodljivosti povećava za 3,8%, što znači da se termoizolaciona svojstva pogoršavaju avaju. Linearni koeficijent termičkog širenja EPS-a a se kreće u granicama između u K - 1 i K - 1.

44 Apsorpcija vode pri potapanju EPS-a a u trajanju od 28 dana iznosi 3-5% (zapreminskih( zapreminskih), što za mnoge primene nije tako bitno. Ova karakteristika EPS-a a je praktično nezavisna od zapreminske mase, ali svakako zavisi od procesa proizvodnje, pošto voda može da penetrira samo kroz uske kanaliće između ćelija.

45 Što se tiče naknadnog skupljanja EPS-a a (after shrinkage), ono je uglavnom posledica gubitka agensa za ekspanziju (pentana), pri čemu ono isto tako zavisi od zapreminske mase materijala, vremena odležavanja avanja, tipa strukture (sadržajaaja pentana) ) i dr.

46 Dimenzionalne promene EPS-a koje se manifestuju posle više od 24 h od ekspandiranja i nazivaju naknadnim skupljanjem imaju vrednosti 0,3-0,5% 0,5% (za ploče), zavisno od zapreminske mase sirovine. Ovde su prikazane ove dimenzionalne promene EPSa od 14 dana nakon proizvodnje do 200 dana.. Kao što se vidi, konačne ne vrednosti se dostižu posle 150 dana i kreću u se u opsegu od oko 1,5-2,0 mm/m'. Ove dimenzionalne promene su, nasuprot dimenzionalnim temperaturnim promenama, nepovratne (ireverzibilne).

47 Treba istaći da ukupno skupljanje na datom primeru panela EPS-a predstavlja sumu-zbir skupljanja u okviru bloka u kalupu, naknadnog (after shrinkage) skupljanja istog bloka i naknadnog (after shrinkage) skupljanja panela - ploče isečene ene iz predmetnog bloka. O svemu ovome se mora voditi računa una. Tako, na primer, za običan građevinski EPS dovoljno je odležavanje kod proizvođača a u trajanju od 1 mesec, za fasadne ploče potrebno je 3 meseca,, a za hladnjače čak 6 meseci.

48 Deformacije tečenja enja stiropora pod naponima pritiska

49 Hemijska svojstva EPS-a slična su svojstvima koja poseduje običan polistiren. Naime,, EPS je otporan na vodu, razblažene kiseline i baze, alifatične alkohole, glikole i poliglikole,, a neotporan je na aromatične ugljovodonike, hlorirane ugljovodonike, amine, amide, ketone i estere.

50 Agens cement, kreč, malter, beton morska voda alkohol, soda, amonijak silikoni, sapuni, vešt. đubriva razblažene kiseline vazelin, jestivo ulje, benzin aceton, benzen, stiren, trihloretilen, cikloheksan tečna goriva bituminozni mastiksi sa rastvaračima, katran bitumen, mastiksi, bituminizirane vodene ili uljane emulzije sredstva za beljenje (hlorna voda, hipohlorit, vodonikperoksid) Otporan Ograni~eno otporan (1) x x x x x x x x Neotpor an (2) x x x Napomena: 1) površinsko nagrizanje; 2) nagrizanje i razgradnja Otpornost stiropora prema delovanju hemijskih agenasa

51 BIOLOŠKA OTPORNOST EPS je otporan na gljivice i bakterije. Budući da nema hranljivu vrednost,, on ne privlači mrave, termite i glodare. On nije podložan truljenju niti drugim oblicima korozije, nije rastvoran u vodi, tako da ne daje u vodi rastvorne proizvode koji bi mogli da kontaminiraju vodu. Kako proizvodnja stiropora datira oko 60-tak godina (od god.), za to vreme nisu primećeni eni nikakvi štetni uticaji na zdravlje ljudi.

52 OTPORNOST NA RADIJACIJU Nakon kratkog izlaganja UV zracima,, x zracima i g zracima konstatovano je da stiropor postaje krt. Ovaj proces svakako zavisi njegovog intenziteta i vremena. od vrste zračenja enja, Tako, na primer, posle dužeg izlaganja UV zracima površina EPS postaje žuta i krta, što omogućava dalje oštećenjeenje - npr. kišom i vetrom. Radi svega ovoga u praksi se pristupa zaštiti EPS bojenjem, prevlakama, laminiranjem i dr.

53 TERMIČKA OTPORNOST Što se tiće uticaja temperature na stiropor, praktićno ne postoji donja granica za njegovu primenu - ugradnju. Što se, pak, tiče povišenih temperatura, postoji podatak da se do 85 o C stiropor ne razgrađuje uje,, a da može podneti i kratkotrajne temperature preko 100 o C (pri( lepljenju bitumenom po toplom postupku). Međutim utim,, duža izlaganja visokim temperaturama dovode do njegovog omekšavanja i sinterovanja.

54 GORIVOST Kao većina organskih materijala i stiropor je zapaljiv. Pri njegovom sagorevanju proizvodi koji ugljenmonoksid, ugljendioksid, voda i čađ. se oslobađaju aju su sledeći: EPS zbog male mase po jedinici zapremine oslobađa pri gorenju minimalnu količinu inu toplote i tako stvara mala požarna opterećenja enja. Prilikom gorenja,, primećuje se topljenje materijala bez kapanja. Tom prilikom se prema važećim standardima beleži i dužina izgorelog dela, vreme gorenja do momenta gašenja enja, brzina gorenja. Posebni dodaci koji se dodaju za postizanje svojstva samogasivosti stiropora deluju po principu "lovca radikala", kao što je već napred rečeno eno. Naravno, ponašanje anje prema gorenju zavisi od toga da li je stiropor proizveden bez dodataka ili sa specijalnim dodatkom za obezbeđenje enje samogasivosti. U takvim slučajevima stiropor se označava ava oznakom "S".

55 Što se, pak, tiče toksičnosti produkata sagorevanja, ustanovljeno je da se pri gorenju EPS-a stvara mnogo manje opasnog ugljenmonoksida nego kod gorenja drvenih i sličnih proizvoda (iverica, lesonit i dr.).

56 TRAJNOST Kao prvo, treba istaći činjenicu da su neosnovane tvrdnje o spontanom "nestajanju", "topljenju" topljenju" " (pri( uobičajenim uslovima) ili "izgrizanju" stiropora od strane insekata. Možda je to i bio razlog zbog koga se ovaj materijal nije do sada koristio u većem em obimu u građevinarstvu evinarstvu. Me utim, rezultati ispitivanja govore drugačije ije.

57 Kako je u mnogim građevinskim objektima u poslednjih dvadesetak godina široko korišćen ekspandirani polistiren, vršena su ispitivanja u smislu praćenja promene svojstava na izvađenim uzorcima iz samih konstrukcija (fasade, zidovi, krovovi itd.). Objekti su bili stari godina. Rezultati su pokazali minimalnu promenu zapreminske mase, kao i napona pritiska pri 10% deformacije. Ovo je posledica izvesnog starenja materijala, mada, na osnovu važećih SRPS standarda, rezultati ispitivanja koji su pod takvim okolnostima dobijeni u potpunosti odgovaraju deklarisanim vrednostima. Svakako, kod svih ovih slučajeva radilo se o ispravnoj primeni stiropora.

58 Način spajanja EPS-a a sa drugim građevinskim materijalima

59 Način spajanja EPS-a a sa drugim građevinskim materijalima

60 EKSTRUDIRANI POLISTIREN DELTADUR (XPS) Osnovna svojstva dominantna je zatvorena poroznost, mala paropropustljivost i izrazito malo upijanje vode.

61

62 Proces proizvodnje DELTADUR-a a se sastoji iz: - ekstruzije i - obrade tabli Proces počinje u uređaju za doziranje granuliranih i praškastih komponenti. Smeša a se dalje u prvom ekstruderu greje i topi, pri tome se uvodi pogonski gas (u prvoj fazi freon, a kasnije CO 2 ). Homogenost smeše e ima značajnog ajnog uticaja na kvalitet proizvoda (100% zatvorenost ćelija). Dalje, u drugom ekstruderu vrši i se hlađenje i temperiranje rastopa i definitivna homogenizacija u tzv. statičkom mikseru, koji je sastavni deo ekstrudera.

63 Pothlađena masa ulazi u široku diznu sa tačno određenim parametrima temperature i pritiska.. Iz dizne masa prelazi u kalibrator koji joj daje formu trake. Traka se hladi da bi očvrsla, o jer samo čvrsta traka može e dobro da se seče e i obrađuje. Pre otpreme materijal mora da odleži i najmanje 7 dana.

64 Očuvanje toplotnog otpora R posle testa

65 Očuvanje toplotnog otpora R posle testa

66 Očuvanje toplotnog otpora R posle testa

67 TERMOIZOLACIONI MATERIJALI NA BAZI POLIURETANA Proizvodi i njihova primena Poliuretanski termoizolacioni materijali najčešće se proizvode kao: krute ploče e obložene limovima (tzv. "sendvič" " sistemi) i rasprskavajuće e pene, koje se direktno nanose na površine elemenata konstrukcije koje se termički izoluju (tzv. "poliuretan - sprej" tehnika). 67

68 TERMOIZOLACIONI MATERIJALI NA BAZI POLIURETANA Troslojni termoizolacioni panel 68

69 TERMOIZOLACIONI MATERIJALI NA BAZI POLIURETANA Primena "poliuretan - sprej" tehnike 69