MATERIJALI NA BAZI POLISTIRENA

Transcript

1 Prof. dr d Dragica JEVTIĆ,, dipl.inž.tehn..tehn. TERMOIZOLACIONI MATERIJALI NA BAZI POLISTIRENA

2 Toplotna izolacija objekata može se posmatrati kroz tri zasebne celine:

3 OSNOVNI TEHNIČKI PODACI O TERMOIZOLACIONIM SVOJSTVIMA STANDARDNIH GRAĐEVINSKIH MATERIJALA l - koeficijent toplotne provodljivosti c - specifična toplota m - faktor otpora difuziji vodene pare a t - koeficijent toplotnog izduženja g - zapreminska masa JUS U.J5.600:1998

4 OSNOVNI TEHNIČKI PODACI O TERMOIZOLACIONIM SVOJSTVIMA STANDARDNIH GRAĐEVINSKIH MATERIJALA JUS U.A2 A2.020 Termoizolacioni materijali imaju l < 0.3 W/(mK) pravi termoizolacioni materijali: l < 0.06 W/(mK) termoizolacioni materijali sa konstrukcionim svojstvima: 0.06 < l < 0.3 W/(mK)

5 Pravilan izbor određenog enog termoizolacionog materijala je tesno povezan sa: analizom svojstava termoizolacionih materijala u odnosu na svojstva ostalih materijala od kojih se izvode pojedini elementi konstrukcije, analizom položaja elementa konstrukcije u odnosu na okruženje i analizom termo - higrometrijskih uslova sredine.

6 Da bi bili konkurentni na tržištu tu savremeni građevinski termoizolacioni materijali treba da zadovolje niz strogo postavljenih zahteva, u koje svakako spadaju: niska zapreminska masa, tj. visoka poroznost; zadovoljavajuće e mehaničke čvrstoće; malo upijanje vode; dobra termoizolaciona svojstva; zadovoljavajuća a provodljivost pare i gasova; otpornost na dejstvo mraza; hemijska i biološka postojanost; otpornost na dejstvo požara; netoksičnost; nost; prihvatljiva cena koštanja mogućnost recikliranja.

7 Nepoznavanje svojstava termoizolacionih materijala u praksi može dovesti do: značajnog ajnog smanjenja efekata termoizolacije, pojave pratećih neželjenih eljenih efekata: vlaga, truljenje materijala, buđ, klobučenj enje,, ljuspanje i otpadanje paronepropusnih završnih slojeva i oštećenja enja usled dejstva mraza. 7

8 KLASIFIKACIJA TERMOIZOLACIONIH MATERIJALA prema poreklu sirovina za proizvodnju, prema vrednosti koeficijenta toplotne provodljivosti, prema vrednosti zapreminske mase i prema mestu i načinu primene. 8

9 KLASIFIKACIJA TERMOIZOLACIONIH MATERIJALA NA OSNOVU POREKLA SIROVINE ZA PROIZVODNJU TERMOIZOLACIONI MATERIJALI MINERALNOG POREKLA ORGANSKOG POREKLA TI MALTERI I BETONI Kamena vuna Polimeri Prirodni materijali Termoizolacioni malteri Staklena vuna Ekspandirani polistiren Trska Termoizolacioni betoni Ekstrudirani polistiren Drvena vlakna sa min. vezivom EPS betoni Poliuretan Reciklirana celuloza Gas-betoni (siporeks) 9

10 TERMOIZOLACIONI MATERIJALI ORGANSKOG POREKLA Na bazi polimera

11 Materijal poznat pod op{tim nazivom "Stiropor" predstavlja sinteti~ki materijal tipa polistirena koji se javlja u dva osnovna modaliteta - kao ekspandirani i kao ekstrudirani polistiren.

12 U oba slu~aja radi se o materijalu koji se dobija na bazi naftnih derivata, pri ~emu su razlike izme u pomenutih modaliteta prevashodno rezultat razli~itih tehnolo{kih postupaka koji se primenjuju pri njihovom dobijanju. U oba slu~aja osnova za dobijanje predmetnih materijala je ista; to su tvrde kompaktne granule polistirena, pri ~emu se ekstrudirani polistiren mo`e dobiti i od tzv. kristalnog polistirena.

13 Zavisnost zapreminske mase EPS-a a od trajanja ekspanzije

14 Stiropor (EPS), kao {to je ve} re~eno, predstavlja ekspandirani termopla-sti~an materijal dobijen polimeri-zacijom stirena. On se obi~no klasifikuje kao porozan materijal zatvorene - alveolarne strukture.

15 Kod EPS-a a dobijenog u kalupima, veli~ina unutra{njih }elija je izme u mm m (sl. 5), dok se kod ekstrudiranog EPS-a a ta veli~ina kre}e izme u mm. m. Debljina zidova izme u }elija zavisi od zapreminske mase i veli~ine }elija. Tako, na primer, za zapreminsku masu od 15 kg/m 3 i veli~inu }elije od cca 100 mm, m, debljina zida iznosi oko 0,4 mm. m. EPS u sebi sadr`i 98% vazduha i 2% polistirena. Njegova zapreminska masa je izme u kg/m 3 - za EPS dobijen u kalupima, dok je za ekstrudirani EPS uobi~ajena vrednost zapreminske mase 33 kg/m 3, mada ona mo`e da ide i do 45 kg/m 3.

16 Zapreminska masa (kg/m 3 ) Napon pritiska pri 10% deformacije (MPa) ^vrsto}a pri savijanju (MPa) ^vrsto}a pri zatezanju (MPa) ,060-0,110 0,100-0,160 0,180-0,250 0,260-0,350 0,160-0,220 0,210-0,330 0,380-0,520 0,570-0,680 0,160-0,240 0,215-0,330 0,350-0,520 0,520-0,660 Mehanička svojstva EPS-a

17 Mehaničke karakteristike stiropora u zavisnosti od zapreminske mase

18 Svojstva DELTASTYR-a

19

20 Radni dijagram stiropora

21 Fizi~ka svojstva Zapreminska masa kg/m 3 iznad do zaklju~no JUS G.S2.410 ^vrsto}a pri pritisku pri 10% deformacije najmanje N/mm 2 - JUS G.S2.813 ^vrsto}a pri savijanju najmanje - N/mm 2 JUS G.S2.814 Propustljivost vodene pare najvi{e - g/m 2 za 24 h JUS G.S2.815 Tipovi ,05 0,07 0,09 0,11 0,13 0,17 0,24 0, Faktor difuzije vodene pare Koeficijent toplotne provodljivosti (l) - W/m o K 0,036 0,036 0,036 0,036 JUS U.AZ.020 Ra~unska vrednost l za sve tipove JUS U.J ,041 0,041 0,041 0,041 Temperaturno podru~je primene bez optere}enja -40 o C do +80 o C Kratkotrajno delovanje visoke temperature do +110 o C Dimenzionalna stabilnost + 80 o C JUS G.S % -1% -1% -1% Fizičko ko-mehanička svojstva EPS-a a prema JUS-u u G.C7.201

22 EPS se, kao {to se vidi, odlikuje malom zapreminskom masom, relativno dobrim mehani~kim ~vrsto}ama, odli~nim izolacionim svojstvima, malom apsorpcijom vode (samo 0,05% te`inski) i veoma malom propustljivo{}u vodene pare.

23 Struktura zatvorenih }elija ispunjenih vazduhom (1m 3 materijala sadr`i oko 3-63 milijardi sitnih zatvorenih }elija), kao i hidrofobnost osnovnog polimera, ~ine da je EPS otporan prema delovanju vode. Drugim re~ima, zbog sistema zatvorenih }elija EPS kapilarno ne upija vodu. Voda prodire jedino u prostore izme u }elija; zbog toga intenzitet upijanja zavisi od kvaliteta "zavarenosti" }elija.

24 EPS, kao i svaka termoplasti~na masa, ima svojstva koja zavise od temperature. Ina~e, EPS je slab provodnik toplote, s tim {to njegova termi~ka provodljivost varira u zavisnosti od zapreminske mase (funkcija nije linearna). Naravno, termi~ka provodljivost jako mnogo zavisi i od sadr`aja vlage, pri ~emu va`i pravilo da se za svaki procenat apsorbovane vlage (zapreminski), koeficijent toplotne provodlji-vosti vosti pove}ava za 3,8%, {to zna~i da se termoizolaciona svojstva pogor{avaju. Linearni koeficijent termi~kog {irenja EPS-a a se kre}e u granicama izme u K - 1 i K - 1.

25 Zavisnost koeficijenta termičke provodljivosti stiropora l od zapreminske mase

26 Apsorpcija vode pri potapanju EPS-a a u trajanju od 28 dana iznosi 3-5% 3 (zapreminskih), {to za mnoge primene nije tako bitno. Ova karakteristika EPS-a a je prakti~no nezavisna od zapreminske mase, ali svakako zavisi od procesa proizvodnje, po{to voda mo`e da penetrira samo kroz uske kanali}e izme u }elija.

27 [to se ti~e naknadnog skupljanja EPS-a a (after shrinkage), ono je uglavnom posledica gubitka agensa za ekspanziju (pentana), pri ~emu ono isto tako zavisi od zapreminske mase materijala, vremena odle`avanja, tipa strukture (sadr`aja pentana) i dr.

28 Dimenzionalne promene EPS-a a koje se manifestuju posle vi{e od 24 h od ekspandiranja i nazivaju naknadnim skupljanjem imaju vrednosti 0,3-0,5% 0,5% (za plo~e), zavisno od zapreminske mase sirovine. Ovde su prikazane ove dimenzionalne promene EPS- a od 14 dana nakon proizvodnje do 200 dana. Kao {to se vidi, kona~ne vrednosti se dosti`u posle 150 dana i kre}u se u opsegu od oko 1,5-2,0 mm/m'. Ove dimenzionalne promene su, nasuprot dimenzionalnim temperaturnim promenama, nepovratne (ireverzibilne).

29 Deformacije skupljanja stiropora

30 Treba ista}i da ukupno skupljanje na datom primeru panela EPS-a a predstavlja sumu-zbir skupljanja u okviru bloka u kalupu, naknadnog (after shrinkage) skupljanja istog bloka i naknadnog (after shrinkage) skupljanja panela - plo~e ise~ene iz predmetnog bloka. O svemu ovome se mora voditi ra~una. Tako, na primer, za obi~an gra evinski EPS dovoljno je odle`avanje kod proizvo a~a u trajanju od 1 mesec, za fasadne plo~e potrebno je 3 meseca, a za hladnja~e ~ak 6 meseci.

31 Deformacije tečenja enja stiropora pod naponima pritiska

32 Hemijska svojstva EPS-a a sli~na su svojstvima koja poseduje obi~an polistiren. Naime, EPS je otporan na vodu, razbla`ene kiseline i baze, alifati~ne alkohole, glikole i poliglikole, a neotporan je na aromati~ne ugljovodonike, hlorirane ugljovodonike, amine, amide, ketone i estere.

33 Agens cement, kre~, malter, beton morska voda alkohol, soda, amonijak silikoni, sapuni, ve{ta~ka ubriva razbla`ene kiseline vazelin, jestivo ulje, benzin aceton, benzen, stiren, trihloretilen, cikloheksan te~na goriva bituminozni mastiksi sa rastvara~ima, katran bitumen, mastiksi, bituminizirane vodene ili uljane emulzije sredstva za beljenje (hlorna voda, hipohlorit, vodonikperoksid) Otporan x x x x x x x Ograni~eno otporan (1) Neotporan (2) x x x x Napomena: 1) povr{insko nagrizanje; 2) nagrizanje i razgradnja Otpornost stiropora prema delovanju hemijskih agenasa

34 BIOLOŠKA OTPORNOST EPS je otporan na gljivice i bakterije. Budu}i da nema hranljivu vrednost, on ne privla~i mrave, termite i glodare. On nije podlo`an truljenju niti drugim oblicima korozije, nije rastvoran u vodi, tako da ne daje u vodi rastvorne proizvode koji bi mogli da kontaminiraju vodu. Kako proizvodnja stiropora datira oko 50-tak godina (od god.), za to vreme nisu prime}eni nikakvi {tetni uticaji na zdravlje ljudi.

35 OTPORNOST NA RADIJACIJU Nakon kratkog izlaganja UV zracima, x zracima i g zracima konstatovano je da stiropor postaje krt. Ovaj proces svakako zavisi od vrste zra~enja, njegovog intenziteta i vremena. Tako, na primer, posle du`eg izlaganja UV zracima povr{ina EPS postaje `uta i krta, {to omogu}ava dalje o{te}enje - npr. ki{om i vetrom. Radi svega ovoga u praksi se pristupa za{titi EPS bojenjem, prevlakama, laminiranjem i dr.

36 TERMIČKA OTPORNOST [to se ti~e uticaja temperature na stiropor, prakti~no ne postoji donja granica za njegovu primenu - ugradnju. [to se, pak, ti~e povi{enih temperatura, postoji podatak da se do 85 o C stiropor ne razgra uje, a da mo`e podneti i kratkotrajne temperature preko 100 o C (pri lepljenju bitumenom po toplom postupku). Me utim, du`a izlaganja visokim temperatu-rama rama dovode do njegovog omek{avanja i sinterovanja.

37 GORIVOST Kao ve}ina organskih materijala i stiropor je zapaljiv. Pri njegovom sagorevanju proizvodi koji se osloba aju su slede}i: ugljenmonoksid, ugljendioksid, voda i ~a. EPS zbog male mase po jedinici zapremine osloba a pri gorenju minimalnu koli~inu toplote i tako stvara mala po`arna optere}enja. Prilikom gorenja, prime}uje se topljenje materijala bez kapanja. Tom prilikom se prema va`e}im standardima bele`i du`ina izgorelog g dela, vreme gorenja do momenta ga{enja, brzina gorenja. Posebni dodaci koji se dodaju za postizanje svojstva samogasivosti stiropora deluju po principu "lovca radikala", kao {to je ve} napred re~eno. Naravno, pona{anje prema gorenju zavisi od toga da li je stiropor proizveden bez dodataka ili sa specijalnim dodatkom za obezbe enje samogasivosti. U takvim slu~ajevima stiropor se ozna~ava oznakom "S".

38 [to se, pak, ti~e toksi~nosti produkata sagorevanja, ustanovljeno je da se pri gorenju EPS-a a stvara mnogo manje opasnog ugljenmonoksida nego kod gorenja drvenih i sli~nih proizvoda (iverica, lesonit i dr.).

39 TRAJNOST Kao prvo, treba ista}i ~injenicu da su neosnovane tvrdnje o spontanom "nestajanju", "topljenju" (pri uobi~ajenim uslovima) ili "izgrizanju" stiropora od strane insekata. Mo`da je to i bio razlog zbog koga se ovaj materijal nije do sada koristio u ve}em obimu u gra evinarstvu. Me utim, rezultati ispitivanja govore druga~ije.

40 Kako je u mnogim gra evinskim objektima u poslednjih dvadesetak godina {iroko kori{}en ekspandirani polistiren, vr{ena su ispitivanja u smislu pra}enja promene svojstava na izva enim uzorcima iz samih konstrukcija (fasade, zidovi, krovovi itd.). Objekti su bili stari godina. Rezultati su pokazali minimalnu promenu zapreminske mase, kao i napona pritiska pri 10% deformacije. Ovo je posledica izvesnog starenja materijala, mada, na osnovu va`e}ih JUS standarda, rezultati ispitivanja koji su pod takvim okolnostima dobijeni u potpunosti odgovaraju deklarisanim vrednostima. Svakako, kod svih ovih slu~ajeva radilo se o ispravnoj primeni stiropora.

41 Način spajanja EPS-a a sa drugim građevinskim materijalima

42 Način spajanja EPS-a a sa drugim građevinskim materijalima

43 EKSTRUDIRANI POLISTIREN DELTADUR (XPS) Osnovna svojstva dominantna je zatvorena poroznost, mala paropropustljivost i izrazito malo upijanje vode.

44

45 Proces proizvodnje DELTADUR-a a se sastoji iz: - ekstruzije i - obrade tabli Proces počinje u uređaju za doziranje granuliranih i praškastih komponenti. Smeša a se dalje u prvom ekstruderu greje i topi, pri tome se uvodi pogonski gas (u prvoj fazi freon, a kasnije CO 2 ). Homogenost smeše e ima značajnog ajnog uticaja na kvalitet proizvoda (100% zatvorenost ćelija). Dalje, u drugom ekstruderu vrši i se hlađenje i temperiranje rastopa i definitivna homogenizacija u tzv. statičkom mikseru, koji je sastavni deo ekstrudera.

46 Pothlađena masa ulazi u široku diznu sa tačno određenim parametrima temperature i pritiska.. Iz dizne masa prelazi u kalibrator koji joj daje formu trake. Traka se hladi da bi očvrsla, o jer samo čvrsta traka može e dobro da se seče e i obrađuje. Pre otpreme materijal mora da odleži i najmanje 7 dana.

47

48 STIRODUR fizičko ko-mehanička svojstva

49

50

51 Očuvanje toplotnog otpora R posle testa

52 Očuvanje toplotnog otpora R posle testa

53 Očuvanje toplotnog otpora R posle testa

54 Komparacija fizičko ko-mehaničkih svojstava g [kg/m 3 ] l [w/mk] u v [%] vol. s p10% [MPa] DELTASTYR na 10 o , na 10 o zavisno od debljine DELTADUR <

55 P R I M E N A

56 Kosi krov sa specijalno oblikovanim podmetačima od stiropora

57

58 Rešenja enja podova na tlu

59 Plivajući i podovi u suvim prostorijama (a) i u mokrim čvorovima (b)

60 Jedan od mogućih načina izvođenja poda iznad pasaža

61 Klasična rešenja enja toplotne zaštite kosih krovova

62 Načelna rešenja enja fasadnih zidova utopljenih stiroporom

63 Primer primene EPS betona u okviru rešenja enja ravnog krova - terase

64 Blokovi za zidanje SIMPROLIT u armiranim zidovima

65 Primena stiropora u putogradnji (izrada nasipa)

66 Sistem DEMIT fasade (a) sa pratećim pločama od stiropora (b)

67 Primer međupratne konstrukcije sa izgubljenom oplatom od stiropora

68 Primer spoljašnjeg panela sa stiroporom kao termoizolacijom i izgubljenom oplatom

69 Ispitivanje athezije stiropora

70 Visina kapilarnog upijanja SIMPROLITA

71 Toplotno izolovana parking terasa iznad jednog tržnog centra

72

73

74

75

76

77

78

79

80 TERMOIZOLACIONI MATERIJALI MINERALNOG POREKLA

81 KAMENA (MINERALNA) VUNA 81

82 KAMENA (MINERALNA) VUNA Kamena ili mineralna vuna sastoji se od staklastih vlakana i stvrdnutih kapi silikatnog rastopa. Dobija se topljenjem mešavine prirodnih mineralnih stena. Osnovne sirovine su stene magmatskog porekla: bazalt, dijabaz, gabro, andezit. 82

83 KAMENA (MINERALNA) VUNA Korektori sastava i topitelji su: stene sedimentnog porekla krečnjaci krečnjaci sa primesom dolomita dolomiti glina topioničke zgure zgura kupolastih peći zgure Simens-Martinovih peći zgura visokih peći 83

84 KAMENA (MINERALNA) VUNA hemijska svojstva hemijski sastav (%): Osnovna svojstva SiO 2 CaO Al 2 O 3 Fe 2 O 3 MgO Na 2 O TiO 2 K 2 O hemijski inertan materijal, postojana na uticaj vode, vodene pare i različitih itih jedinjenja izuzev fluora, 84

85 KAMENA (MINERALNA) VUNA fizička i mehanička svojstva g [kg/m 3 ] l [w/mk] a T, [K -1 ] m [-] u v [%] s p,10% [MPa] f z [Pa] x > Debljina vlakana 5 7 mm Izrazito velika poroznost (92 97%), Dominantna otvorena poroznost, Izrazito velika sposobnost upijanja vode, Propustljivost vlage, 85

86 KAMENA (MINERALNA) VUNA fizička i mehanička svojstva Postojanost na visokim temperaturama (t C), Dobra apsorpcija zvuka, Mala otpornost na dejstvo mraza. 86

87 KAMENA (MINERALNA) VUNA Svojstva kamene vune Zapreminska masa pri zbijenosti od 0.08kN/m 2, [kg/m 3 ] I max. 150 Klasa II max. 220 Sadržaj staklastih kapljica većih od 0.5mm, [%] max. 10 max. 30 Prosečna debljina vlakana, [mm] max Koeficijent toplotne provodljivosti za: 0 0 C,[W/(mK)] C,[W/(mK)] C,[W/(mK)] Maksimalna dozvoljena vlažnost, [%] Dozvoljena (radna) temperatura u ekspl.uslovima, [ 0 C]

88 KAMENA (MINERALNA) VUNA Prednosti mala zapreminska masa, nizak koeficijent toplotne provodljivosti, širok temperaturni interval primene (do C), negorivi materijal (klasa A1, DIN 4102), prilikom topljenja ne oslobađa štetne gasove i biorazgradljivost. 88

89 KAMENA (MINERALNA) VUNA Nedostaci veliko upijanje vode i veoma velika propusnost vodene pare, drastično smanjenje efekta termoizolacije (+1% u v fi +20% l) mala otpornost na dejstvo mraza, sklonost ka pojavi buđi i i mogućnost pojave korozije metala u prisustvu vlage. U cilju sprečavanja prekomernog upijanja vode termoizolacija od kamene vune se hidrofobizira, tj. dodatno impregnira silikonskim uljem. 89

90 KAMENA (MINERALNA) VUNA Proizvodi i njihova primena Proizvodi od neimpregnirane kamene vune jastuci, obični ili upakovani u PVC foliju i prošiveni ili neprošiveni filc za podlogu od: kartona, bitumeniziranog papira, staklenog voala, pocinkovanog pletiva, aluminijumske folije i dr. 90

91 KAMENA (MINERALNA) VUNA Neimpregnirana kamena vuna u rinfuznom obliku 91

92 KAMENA (MINERALNA) VUNA Prošiveni filc na bitumeniziranom papiru 92

93 KAMENA (MINERALNA) VUNA Prošiveni filc na aluminijumskoj foliji 93

94 KAMENA (MINERALNA) VUNA Prošiveni filc na staklenom voalu 94

95 KAMENA (MINERALNA) VUNA Prošiveni filc na pocinkovanom pletivu 95

96 Primena KAMENA (MINERALNA) VUNA Proizvodi i njihova primena Za termoizolaciju u slučajevima kada nisu opterećen eni na pritisak: međuspratnih konstrukcija, u slučajevima kada se primenjuju spušteni plafoni, pregradnih zidova, potkrovlja i kosih krovova. Za protivpožarnu zaštitu industrijskih peći, kotlova, cisterni itd. do radne temperature od C. 96

97 KAMENA (MINERALNA) VUNA Proizvodi i njihova primena Proizvodi od impregnirane vune: meke ploče, polutvrde ploče e i tvrde ploče. Debljina ploča a se kreće e od 2 10cm. Za a impregnaciju se koriste organske smole i ulja u količini ini do 6%. Eksploataciona temperatura do C. Tamno žute do smeđe boje. 97

98 KAMENA (MINERALNA) VUNA Impregnirane meke ploče e (g( = 35kg/m 3 ) 98

99 KAMENA (MINERALNA) VUNA Impregnirane polutvrde ploče e (g( = 75kg/m 3 ) 99

100 KAMENA (MINERALNA) VUNA Impregnirane tvrde ploče e (g( = 150kg/m 3 ) 10 0

101 Primena KAMENA (MINERALNA) VUNA Proizvodi i njihova primena Za termoizolaciju i u slučajevima kada su opterećene ene na pritisak : pregradnih zidova, međuspratnih i podnih konstrukcija, u sklopu rešenja enja fasadnih zidova kao ventilisanih, neventilisanih ili kontaktnih sistema, ravnih i kosih krovova. 10 1

102 STAKLENA (MINERALNA) VUNA 10 2

103 STAKLENA (MINERALNA) VUNA Staklena vuna se sastoji iz tankih i elastičnih staklenih niti. Dobija se sličnom tehnologijom kao i kamena vuna. Najčešće je svjetlo-žute boje. Osnovne sirovine za proizvodnju: stakleni krš (30-60% čak i 80%), sirovine za proizvodnju stakla. 10 3

104 STAKLENA A (MINERALNA) VUNA hemijska svojstva hemijski sastav (%): Osnovna svojstva SiO 2 CaO Al 2 O 3 Fe 2 O 3 MgO Na 2 O Br 2 O hemijski inertan materijal, postojana na uticaj vode, vodene pare i različitih itih jedinjenja 10 4

105 STAKLENA (MINERALNA) VUNA fizička svojstva g [kg/m 3 ] l [w/mk] a T, [K -1 ] m [-] u v [%] s p,10% [MPa] f z [Pa] < 130 < x > Debljina vlakana 1 mm, m, Izrazito velika poroznost (95 97%), Dominantna otvorena poroznost, Izrazito velika sposobnost upijanja vode, Propustljivost vlage, 10 5

106 STAKLENA (MINERALNA) VUNA fizička svojstva Poseduje svojstvo negorivosti, Dobra apsorpcija zvuka, Mala otpornost na dejstvo mraza. Termoizolacioni proizvodi od mineralne vune,, u koju spadaju impregnirana staklena i kamena vuna, nisu štetni po ljudsko zdravlje. Međutim utim, "sirova" - rastresita staklena vuna predstavlja potencijalnu opasnost po ljudsko zdravlje i svrstana je u grupu materijala "2B "." 10 6

107 STAKLENA (MINERALNA) VUNA Proizvodi i njihova primena Proizvodi od impregnirane staklene vune različite ite vrste filceva i ploča a od staklene vune: meke, polutvrde, tvrde. Mogu se zalepiti na aluminijumsku foliju, natron papir ili staklenu mrežicu, a mogu biti i hidrofobizirani u cilju smanjenja upijanja vode. 10 7

108 STAKLENA (MINERALNA) VUNA Proizvodi od impregnirane staklene vune 10 8

109 Primena: STAKLENA (MINERALNA) VUNA Proizvodi i njihova primena Za termoizolaciju : pregradnih zidova, međuspratnih i podnih konstrukcija, u sklopu rešenja enja fasadnih zidova kao ventilisanih, neventilisanih ili kontaktnih sistema, ravnih i kosih krovova. 10 9

110 STAKLENA (MINERALNA) VUNA U odnosu na kamenu mineralnu vunu, staklena vuna: Ima slična fizičko - mehanička svojstva, Ima veću u poroznost, Ima vlakna veće e dužine ine, Ima veću u hemijsku otpornost, Ne izaziva koroziju metala. 11 0

111 TERMOIZOLACIONI MATERIJALI ORGANSKOG POREKLA Na bazi polimera

112 TERMOIZOLACIONI MATERIJALI NA BAZI POLISTIROLA Polistiren (polistirol) se dobija polimerizacijom monomera "stirola". Stirol je bezbojna tečnost, nerastvorljiva u vodi, ali rastvorljiva u organskim rastvaračima (špiritus, eter itd.) U toku procesa dobijanja polistirena dodaju se različiti iti aditivi i pentan kao sredstvo za ekspanziju. Polimerizacijom se dobijaju kompaktne granule polistirena, prečnika 0.2-3mm. 11 2

113 TERMOIZOLACIONI MATERIJALI NA BAZI POLISTIROLA Granule prečnika 0.2-1mm koriste se za dobijanje ambalaže e za pakovanje. Krupnije granule (1-3mm) koriste se za dobijanje materijala za termoizolaciju: ekspandiranog polistirena (EPS) i ekstrudiranog ekspandiranog polistirena 11 3

114 EKSPANDIRANI POLISTIREN (EPS-stiropor) 11 4

115 EKSPANDIRANI POLISTIREN (EPS-stiropor) Procesom ekspandiranja proizvode se: nevezane granule EPS-a, oblikovani EPS. Proces proizvodnje nevezanih granula EPS-a sastoji se u zagrevanju kompaktnih granula polistirena pomoću u vode temperature 98 0 C ili pregrejane vodene pare T = C. Tom prilikom dolazi do povećanja zapremine materijala za puta i stvaranja tzv. alveolarne strukture zatvorenih ćelija prečnika mm. 11 5

116 EKSPANDIRANI POLISTIREN (EPS-stiropor) Proizvodnja oblikovano blikovanogog EPS-a (blokovi, ploče e itd.) vrši i se u kalupima različitog itog oblika. Proizvodi se u dve varijante : obični EPS EPS sa smanjenom gorivošću, odnosno "samogasiv (ima oznaku "S ). 11 6

117 EKSPANDIRANI POLISTIREN (EPS-stiropor) Osnovna svojstva fizička svojstva g [kg/m 3 ] l [w/mk] a T, [K -1 ] m [-] u v [%] Propustljivost vodene pare [g/(m 2 dan)] (5-7) 7)x poroznost do 98%, dominantna zatvorena poroznost, postojanost na temperaturama do C. 11 7

118 EKSPANDIRANI POLISTIREN (EPS-stiropor) mehanička svojstva s p,10% [MPa] f [MPa] s f [MPa] z E [MPa] Napon pritiska pri 10% deformaciji, [MPa] Zapreminska masa, g [kg/m 3 ] 11 8

119 EKSPANDIRANI POLISTIREN (EPS-stiropor) Prednosti mala zapreminska masa, nizak koeficijent toplotne provodljivosti, malo upijanje vode i veoma mala propusnost vodene pare, relativno dobra mehanička svojstva, materijal sa niskim požarnim opterećenjem, enjem, samogasivost (kod tipova sa oznakom "S"), otporan n na gljivice, mikroorganizme i bakterije i mogućnost potpunog recikliranja. 11 9

120 EKSPANDIRANI POLISTIREN (EPS-stiropor) Nedostaci: drobljivost, krtost, mala otpornost na dejstvo mraza, mala otpornost na UV zračenje enje, neotporan na organske rastvarače, tečna goriva i njihova isparenja, neorganske kiseline, amonijak, sumpordioksid, estre i dr. 12 0

121 EKSPANDIRANI POLISTIREN (EPS-stiropor) Proizvodi i njihova primena Proizvodi od EPS-a nevezane granule i različite ite vrste ploča: jednoslojne i kombinovane sa lesonitom om, ivericom om, aluminijumom i drugim materijalima. 12 1

122 EKSPANDIRANI POLISTIREN (EPS-stiropor) Proizvodi i njihova primena Primena nevezanih granula EPS-a: kao agregat za spravljanje lakoagregatnog betona - EPS betona i kao dodatak glini za proizvodnju keramičkih kih "termo" blokova. 12 2

123 EKSPANDIRANI POLISTIREN (EPS-stiropor) Izgled uzorka svežeg eg i očvrslog "EPS" betona 12 3

124 EKSPANDIRANI POLISTIREN (EPS-stiropor) Proizvodi i njihova primena Primena plop loča od EPS-a Termoizolacija zidova, međuspratnih i podnih konstrukcija kod objekata građenih na "klasičan" an" način, i kod montažnih nih objekata izvedenih od prefabrikovanih elemenata, Izolaciju ravnih i kosih krovova, Izradu "izgubljenih" oplata za betonske elemente i Za izradu nasipa u putogradnji. 12 4

125 EKSPANDIRANI POLISTIREN (EPS-stiropor) Proizvodi i njihova primena Sistemi na bazi ploča a od EPS-a koji obuhvataju i toplotnu izolaciju i završnu obradu fasadnog zida ("Demit", "Izoterm itd.) U obliku blokova ispune za izradu polumontažnih nih AB sitnorebrastih tavanica 12 5

126 EKSPANDIRANI POLISTIREN (EPS-stiropor) Za nasipe 12 6

127 EKSPANDIRANI POLISTIREN (EPS-stiropor) Za fasade 12 7

128 EKSTRUDIRANI EKSPANDIRANI POLISTIREN Proces proizvodnje ekstrudiranog ekspandiranog polistirena sastoji se od: topljenja kompaktnih granula polistirena u ekstruderu, ekspandiranje mase polistirena, istiskivanje pod pritiskom i hlađenje. Na taj način se stvara alveolarna strukture, ali bez međućelijske elijske poroznosti. 12 8

129 EKSTRUDIRANI EKSPANDIRANI POLISTIREN 12 9

130 EKSTRUDIRANI EKSPANDIRANI POLISTIREN Osnovna svojstva fizičko - mehanička svojstva g [kg/m 3 ] l [w/mk] m [-] u v [%] s p10% [MPa] dominantna je zatvorena poroznost, mala paropropustljivost i Izrazito malo upijanje vode. 13 0

131 EKSTRUDIRANI EKSPANDIRANI POLISTIREN Proizvodi i njihova primena Proizvodi od EEPS-a različite ite vrste ploča: jednoslojne i kombinovane ploče e sa površinskom obradom. Debljina ploča a kreće e se od 2 16cm, a dužina do 2.5m. 13 1

132 EKSTRUDIRANI EKSPANDIRANI POLISTIREN Proizvodi i njihova primena Primena ploča a od EEPS-a: Termoizolacija zidova, međuspratnih i podnih konstrukcija Izolacija ravnih i kosih krovova. Ploče e od EEPS-a a su posebno pogodne za primenu u slučajevima kada se od izolacionog sloja zahteva povećana čvrstoća pri pritisku i minimalno upijanje vode. 13 2

133 EKSTRUDIRANI EKSPANDIRANI POLISTIREN Za ravne krovove 13 3

134 EKSTRUDIRANI EKSPANDIRANI POLISTIREN U odnosu na ekspandirani polistiren EEPS ima: zapreminsku masu veću u za cca 50%,, 3-4 puta veći i faktor otpora difuziji vodene pare, 10 puta manje upijanje vode, 30 do 40 puta bolja mehanička svojstva i glatku površinu. Ploče e od EEPS-a a se najn ajčešće e proizvode određenoj enoj boji (plavoj, zelenoj, itd.). u 13 4

135 TERMOIZOLACIONI MATERIJALI NA BAZI POLIURETANA Poliuretanske peno-plasti plastične mase se dobijaju kao rezultat složenih reakcija, koje se odvijaju u mešavini polaznih komponenata : poliestara, diizocijanida, vode, katalizatora i emulgatora. 13 5

136 TERMOIZOLACIONI MATERIJALI NA BAZI POLIURETANA Osnovna svojstva fizičko - mehanička svojstva g [kg/m 3 ] l [w/mk] m [-] s p10% [MPa] s z [MPa] Po svojim fizičkim svojstvima sličan je stiroporu, a po mehaničkim EEPS-u. 13 6

137 TERMOIZOLACIONI MATERIJALI NA BAZI POLIURETANA Proizvodi i njihova primena Poliuretanski termoizolacioni materijali najčešće se proizvode kao: krute ploče obložen ene limovima (tzv. "sendvič" sistemi) i rasprskavajuće pene, e, koje se direktno nanose na površine elemenata konstrukcije koje se termički izoluju (tzv. "poliuretan - sprej" tehnika). 13 7

138 TERMOIZOLACIONI MATERIJALI NA BAZI POLIURETANA Troslojni termoizolacioni panel 13 8

139 TERMOIZOLACIONI MATERIJALI NA BAZI POLIURETANA Primena "poliuretan - sprej" tehnike 13 9

140 TERMOIZOLACIONI MATERIJALI ORGANSKOG POREKLA Na bazi prirodnih materijala

141 PLOČE E OD TRSKE 14 1

142 PLOČE E OD TRSKE Ploče e od trske dobijaju se: presovanjem neljuštenih trščanih stabljika i prošivanjem žicom, upravno na pravac stabljika, na svakih 14 do 16cm. Za prošivanje se koristi čelična ili pocinkovana žica debljine 1.6mm. Debljina ploča a se kreće e od 3 do 10cm. Koriste se za toplotnu izolaciju međuspratnih konstrukcija i podova, zidova i krovova. 14 2

143 PLOČE E OD TRSKE Osnovna svojstva fizičko - mehanička svojstva Zapreminska masa 175 do 250kg/m 3, koeficijent toplotne provodljivosti W/(mK) Čvrstoća pri pritisku pri deformaciji od 2% 15kN/m 2 Čvrstoća na savijanje uzoraka cca 3MPa. 14 3

144 PLOČE E OD TRSKE Prednosti: prirodan i ekološki ki podoban termoizolacini materijal, laka obrada da, dobra athezija sa malterom. Nedostaci: mogućnost ošteo tećenja enja od glodara, truljenje, goriv materijal, teško pričvr vršćivanje vanje ekserima. Ograničenja: u v 18% i j 70% 14 4

145 PLOČE E NA BAZI DRVENE VUNE ILI STRUGOTINA OD DRVETA I MINERALNIH VEZIVA 14 5

146 PLOČE E NA BAZI DRVENE VUNE ILI STRUGOTINA OD DRVETA I MINERALNIH VEZIVA Dobijaju se očvro vršćavanjem mešavine drvene strugotine ili drvene vune i mineralnog veziva. Proces proizvodnje se sastoji od: pripremanja cementne paste mešanje cementne paste e sa drvenom strugotinom presovanje pripremljene mase u kalupima (pritisak od 0.05MPa), zaparivanje ploča a u komorama za ubrzano očvrćavanje. Debljina ploča a se kreće e od 2.5 do 10cm. 14 6

147 PLOČE E NA BAZI DRVENE VUNE ILI STRUGOTINA OD DRVETA I MINERALNIH VEZIVA Osnovna svojstva fizičko - mehanička svojstva Zapreminska masa TI ploča: kg/m 3 konstruktivnih ploča: kg/m 3, Koeficijent toplotne provodljivosti 0.08 do 0.14 W/(mK). Čvrstoća pri pritisku MPa Upijanje vode 60 do 70% 14 7

148 PLOČE E NA BAZI DRVENE VUNE ILI STRUGOTINA OD DRVETA I MINERALNIH VEZIVA Ostala svojstva: prirodan i ekološki ki podoban termoizolacini materijal, polusagoriv materijal, protivpožarn arna otpornost od 30 minuta, dobra athezija sa malterom, lako se mehanički obrađuju uju. Ograničenja: u v 20% i t 70 0 C 14 8

149 PLOČE E NA BAZI DRVENE VUNE ILI STRUGOTINA OD DRVETA I MINERALNIH VEZIVA Primenjuju se za toplotnu izolaciju zidova, krovova, plafona i podova. Mogu se koristiti i kao "izgubljena" oplata pri izvođenju betonskih radova. U praksi se primenjuju i kombinovane- slojevite ploče e u kojima je jedan od slojeva stiropor. 14 9

150 PLOČE E NA BAZI DRVENE VUNE ILI STRUGOTINA OD DRVETA I MINERALNIH VEZIVA "Tarolit"" + "Stiropor" Stiropor" " + "Tarolit" Tarolit" 15 0

151 TERMOIZOLACIJA NA BAZI CELULOZE 15 1

152 TERMOIZOLACIJA NA BAZI CELULOZE Sredinom prošlog veka u Skandinaviji i Americi se počela koristiti termoizolacija na bazi reciklirane novinske hartije. Proces proizvodnje se sastoji od: mlevenje i usitnjavanje starih novina u vlaknaste komadiće i dodavan vanje borne soli. Dobijeni proizvod se isporučuje uje u PVC ambalaži, koja ga štiti od vlage. 15 2

153 TERMOIZOLACIJA NA BAZI CELULOZE fizička svojstva Osnovna svojstva Zapreminska masa 25-60kg/m 3, Koeficijent toplotne provodljivosti < 0.04 W/(mK). Faktor otporu difuzije vodene pare

154 TERMOIZOLACIJA NA BAZI CELULOZE Primenjuju se za toplotnu izolaciju zidova, krovova i međuspratnih konstrukcija, ali u kombinaciji sa vodonepropusnim i paropropusnim folijama. U praksi su moguća dva postupka izvođenja toplotne izolacije: uduvavanjem materijala i nasipanjem. 15 4

155 TERMOIZOLACIJA NA BAZI CELULOZE Izvođenje termoizolacije zida postupkom "uduvavanja"" i postupkom "nasipanja" 15 5

156 Z A K LJ U Č A K

157 Ulaganja u toplotnu zaštitu su ekonomski opravdana zbog uštede u energije za grejanje. Na tržištu tu ima puno različitih itih termoizolacionih materijala (u dovoljnim količinama inama),, a efekti njihove primene prvenstveno zavise od: izbora odgovarajućeg termoizolacionog materijala, debljine sloja odabranog termoizolacionog materijala i pravilnog ugrađivanja u element kostrukcije (kosi i ravni krovovi, spoljni i pregradni zidovi, podovi, itd.). 15 7

158 Uporedni pregled osnovnih svojstava analiziranih termoizolacionih materijala R. broj M a t e r i j a l g [kg/m 3 ] l [W/(mK mk)] m [-] d ekv [cm] 1 Ekspandirani polistiren (EPS) Kamena vuna > Staklena vuna 50 l < > Poliuretan Ploče od trske

159 Uporedni pregled osnovnih svojstava analiziranih termoizolacionih materijala R. broj M a t e r i j a l g [kg/m 3 ] l [W/(mK mk)] m [-] d ekv [cm] 6 Perlitni malter Drvo Drvo beton EPS beton Siporeks blokovi < l < Keramzit beton

160 Uporedni pregled osnovnih svojstava analiziranih termoizolacionih materijala R. broj M a t e r i j a l g [kg/m 3 ] l [W/(mK mk)] m [-] d ekv [cm] 12 Šuplja opeka Puna opeka 1800 l > Beton

161 Zapreminska masa, g [kg/(m 3 )] Vrsta materijala (oznake iz tabele) Zapreminska masa analiziranih materijala 16 1

162 70 60 Ekvivalentna debljina sloja. d [cm] Vrsta materijala (oznake iz tabele) Potrebna debljina sloja materijala za ostvarivanje istog otpora provođenju toplote (u odnosu na EPS) 16 2

163 Debljine termoizolacionih slojeva u fasadnim zidovima za Evropu (1999 godina) 16 3

164 Debljine termoizolacionih slojeva u krovovima za Evropu (1999 godina) 16 4