С А Д Р Ж А Ј 1. Увод 2. Методологија израде ЛЕАП-а 3. Општи услови локалне заједнице 3.2. Природни чиниоци

Transcript

1

2 С А Д Р Ж А Ј 1. Увод Методологија израде ЛЕАП-а Припремне активности Идентификација учесника и формирање Радне групе Израда учесничке процене стања животне средине и утврђивање визије заједнице Идентификација приоритетних проблема у области животне средине Стручна процена стања животне средине за приоритетне области Израда акционих планова Остале активности реализоване током процеса израде документа Општи услови локалне заједнице Општи услови Положај и величина Природни чиниоци Приказ климатских карактеристика...10 Температура ваздуха...10 Падавине...10 Релативна влажност ваздуха Хидролошке карактеристике...11 Површинске воде Подземне воде и типови и издани Минералне сировине Земљиште и живи свет...14 Земљиште...14 Активна клизишта на простору општине Љиг Заштићена природна и културна добра Вегетација и животињски свет Становништво Историјски подаци Демографски подаци Привреда Пољопривреда Индустрија Јавна предузеће и установе Саобраћај Шумарство Учесничка процена стања животне средине Визија заједнице SWOT анализа Процена стања животне средине Аерозагађерње Емисија из стационарних извора Саобраћај као извор загађења Закључак Отпад...31 Постојеће стање у управљању отпадом на територији општине Љиг

3 Комунални отпад Индустријски отпад Посебни токови отпада Медицински и фармацеутски отпад Електронски отпад Отпадна уља Отпадне батерије и акумулатори Отпадне гуме Амбалажни атеријали Отпадна возила Азбестни отпад Отпад који садржи ПСВ и ПСТ Дивље депоније Изградња регионалне депоније Закључак Еколошко образовање Увод Редовно школовање Предшколско образовање Основна школа Средња школа Информисање и јавна свест Закључак Воде Увод Правна регулатива у области вода Природне воде Водни ресурси Љига-текуће воде...46 Регулација водотокова...49 Подземне воде Утицаји и ризици Предлог мера Отпадне воде Увод Отпадне воде...52 Одвођење санитарних отпадних вода...53 Одвођење индустријских отпадних вода...53 Одвођење атмосферских вода...54 Утицаји и ризици Водоснабдевање Увод...54 Правна регулатива у области снабдевања Водоснабдевање Бука у животној средини Увод...56 Постојеће законска регулатива...56 Ближе одредбе Закона са освртом на локалну заједницу Историја проблема и тренд Приказ садашњег стања...57 Предлог мера за смањење нивоа комуналне буке

4 6.6. Биодиверзитет и зелене површине Биодиверзитет Увод Историја проблеме и тренд Приказ садашњег стања,процена стања и ризика...61 Шумски екосистеми...61 Приватне шуме...62 Флора и фауна...62 Агроекосистеми...63 Акватични екосистеми...64 Ловне врсте...64 Рудерална флора Приказ главних проблема Зеленило Увод Историја проблема и тренд Приказ садашњег стања Процена стања и ризика Приказ главних проблема Земљиште Увод Законска регулатива Земљишни фонд Тип земљишта- педолошка структура Структура коришћења земљишта Власничка структура Приказ садашњег стања Плодност земљишта Загађеност земљишта Ерозија земљишта Плављење и забаривање терена Инжењерско-геолошке особине грађевинског земљишта Минерални потенцијал Процена стања и ризика Приоритетни циљеви ЛЕАП-а Љига Аерозагађење Отпад Комунални отпад Индустријски отпад Посебни токови отпада Еколошко образовање Воде Природне воде Отпадне воде Водоснабдевање Бука Биодиверзитет и зелене површине Земљиште Општи оквир за спровођење ЛЕАП-а

5 8.1. Инстутуционални оквир Материјално-технички недостаци Унапређење кадровских капацитета Законадвни оквир Економски инструменти План активности Акциони планови 5

6 1. УВОД Локални еколошки акциони план ( ЛЕАП ) општине Љиг треба да представља основни стратешки документ у области заштите животне средине са јасно утврђеним и дефинисаним приоритетним циљевима и активностима. Овај документ представља процес у коме се путем процене проблема животне средине, постављања приоритета, и утврђивања акција, ствара документ на основу кога ће се у фазама којe следе вршити примена дефинисаних активности у области заштите животне средине на локалном нивоу. Обухватајући и укључујући цело подручје општине Љиг и доприносећи одрживом развоју наше локалне заједнице, ЛЕАП ће унапредити свест свих нас о вредности природних ресурса и животне средине, иницирати и заинтересовати нас да преузмемо одговорност и бригу за њихову заштиту. Циљ оваквог плана је да буде реално остварив у оквиру датог временског интервала и одређеног буџета. Имајућу у виду економске прилике локалне заједнице у периоду одређивања приоритета одабрана је идеја унапређења животне средине са најнижим трошковима. 2. МЕТОДОЛОГИЈА ИЗРАДЕ ЛЕАП-а Документ Локални еколошки акциони план општине Љиг, има за циљ да прикаже локалну стратегију у заштити и унапређењу животне средине, као и да помогне у разрешењу насталих конфликтних еколошких проблема на локалном нивоу. Зато овај план првенствено усмерава пажњу на оне проблеме које би локална самоуправа могла већ овог часа, малим инвестиционим улагањима и интревенцијама у кратком временском периоду да савлада, да уклони контраверзно наслеђе минулих година, да колико-толико елиминише ововремена еколошка погоршања стања животне средине, односно да утиче на неправилно одношење и злоупотребе у животном простору. Методологија за израду ЛЕАП-а општине Љиг је слична методологији која је коришћена при изради осталих ЛЕАП докумената у Србији, а базирана је на циљно оријентисаном планирању, поступности у раду, учешћу јавности, примени логичког оквира и плана активности. Ову методологију је препоручило Министарство животне средине Републике Србије (Приручник, год.) која је дала и најбоље резултате. Методологија је имала за циљ израду ЛЕАП-а као стратешко програмског документа који треба да: - идентификује, процени и рангира проблеме у области животне средине на територији општине базиране на ризицима везаним за здравље, животну средину и укупан квалитет живота; - направи план активности у области заштите животне средине на територији општине; укључи најширу јавност у процес планирања и израде документа; - створи одговарајући документ у циљу приступа финансијским средствима намењеним за заштиту животне средине из локалних, регионалних, републичких и других извора; - подржи изградњу капацитета и мотивише локално становништво да се ефикасно и. одрживо односи према проблемима животне средине Процес израде ЛЕАП-а општине Љиг је имао више фаза: - припремне активности, - идентификација учесника, - формирање Радне групе, - израда учесничке процене стања животне средине и визије заједнице, - идентификација приоритетних проблема у области животне средине, 6

7 израда акционих планова за приоритетне области, - друге активности реализоване током израде ЛЕАП-а Припремне активности Израда ЛЕАП-а је започела усвајањем Одлуке о изради Локалног еколошког акционог плана општине Љиг од стране Скупштине општине Љиг на седници одржаној године ( Службени гласник општине Љиг бр. 1.). Израду ЛЕАП-а финансира општина Љиг и то из фонда чији су приход средства остварена из накнаде за заштиту и унапређење животне средине, а припрема га орган Општинске управе надлежан за послове заштите животне средине у сарадњи са другим органима управе, као и са представницима привредних друштава, стручних институција, невладиних и других организација уз активно учешће јавности Идентификација учесника и формирање Радне групе На седници Општинског већа одржаној године усвојен је Предлог Радне групе и Координатора израде ЛЕАП-а, и на тај начин је обезбеђен утицај локалне самоуправе на израду самог документа а касније на његово усвајање и имплементацију. Приликом дефинисања састава Радне групе водило се рачуна о адекватној заступљености свих сектора локалне заједнице и избегавању сваке пристрасности. Уважавајући све ове принципе формирана Радна група као основно радно тело, састављена је од: - представника општинске управе, месних заједница, општинске инспекције и јавних предузећа чији је оснивач општина - 6 чланова; - представника привредног сектора - 2 члана; - представника образовних институција, невладиних организација и заинтересованих грађана - 3 члана; - представника суседних општина - 1 члан. Задаци Радне групе су били да воде конкретне активности у току процеса израде ЛЕАП документа, да припрема предлоге за рад, учествује у дефинисању циљева, избору активности, припреми техничких извештаја и изради акционог плана, учествује у изради учесничке процене стања животне средине, као и у припреми и презентацији ЛЕАП - а. Форум заједнице као неформално радно тело није посебно конституисан. Представници релевантних институција и организација као и медија, чија је улога да прати реализацију пројекта, био је информисан и консултован на састанцима са координаторима и путем локалних медија. Радна група је по потреби укључивала стручњаке одређеног профила по позиву. Основни задатак је био да се јасно дефинишу акције и активности за постизање циљева који су зацртани ЛЕАП-ом Израда учесничке процене стања животне средине и утврђивања визије заједнице Прва конкретна активност на изради ЛЕАП документа била је анкетирање грађана о проблемима животне средине како би се дошло до учесничке процене стања. Aнкета која је пуштена у јавност била је анкета са основним питањима о животној средини. Овом анкетом обухваћено је oко 200 испитаника. Резултати анкете су показали да већина анкетираних грађана сматра да имамо значајне проблеме у области животне средине, као и да се већина грађана слаже по питању најзначајнијих проблема. 7

8 2.4. Идентификација приоритетних проблема у области животне средине Иако све тематске целине заслужују пажњу, пројектни задатак и одређена ограничења (временска, финансијска) захтевали су утврђивање приоритетних области рада. Избор приоритета је најкомплекснији део процеса израде ЛЕАП-а. Методологија подразумева усаглашеност свих сектора заједнице око избора приоритета и начина њиховог решења. С обзиром да ЛЕАП треба да буде реалан и изводљив, било је неопходно водити рачуна о могућностима заједнице, временском року, трошковима, законодавном оквиру итд.радна група је анализирала све дефинисане проблемe, а потом их груписала у тематске целине.сви проблеми на територији општине су сврстани у 7 тематских целина: - квалитет ваздуха, - управљање отпадом, - воде, - еколошко образовање (образовање, информисање и јавна свест) - земљиште, - бука, - биодиверзитет и зелене површине. Визија заједнице је утврђена по стандардном принципу за исте области као и учесничка процена стања. Визија заједнице је приказала жељену слику стања животне средине на територији града Љига у будућности, водећи при том рачуна да та слика буде реална и остварива у наредном периоду Стручна процена стања животне средине за приоритетне области Задатак чланова Радне групе је у складу са упутствима добијеним од стручног консултанта, сагледавање садашњег стања, статистичких података, доношење закључака и препорука. На основу овога дефинисани су циљеви ЛЕАП-а општине Љиг који су усаглашени и усвојени на састанку Радне групе, а путем локалних медија представљени широкој јавности Израда акционих планова за приоритетне области Анализом циљева који су раније дефинисани и смерница, утвђене су активности које је неопходно предузети, како би се наведени циљеви достигли или бар покренуо поступак за њихово достизање. За сваку активност дати су: кратак опис, очекивани резултати, предлог институције или организације која би требало да спроведе активност, оквирни временски рок за извршење, процена буџета и потенцијални извори финансирања Остале активности реализоване током процеса израде документа: - изложба дечјих радова на тему заштите животне средине, - информисање и подизање јавне свести, - обилазак месних заједница и значајних локација и анкетирање становника - израда брошуре о опасном отпаду и поступању са њим. 8

9 3. ОПШТИ УСЛОВИ ЛОКАЛНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ 3.1. Општи услови Положај и величина Општина Љиг, административно према постојећој територијалној организацији припада источном делу Колубарског округа у који је укључено још пет општина и то: Ваљево, Лајковац, Мионица, Осечина и Уб. Са општинама Лајковац и Мионица општина Љиг се граничи на северозападу и западу, на северу са Градом Београдом преко општине Лазаревац, на истоку са општином Аранђеловац ( Шумадијски округ) и на југу везу са Моравичким округом остварује преко општине Горњи Милановац. Према географској регионализацији Србије, општина Љиг се налази на контакту две целине које припадају Шумадији са једне, и северозападној и средишњој Србији са друге стране. Површина општине је 278,84 км² што износи 11,3% Колубарског округа, и припада групи мањих општина. Према попису из године на територији општине живи становника у 27 насеља, а то је 484 становника по насељу. Густина насељености је 47 становника / км², што је ниже од окружног, а нарочито од републичког просека. Скица 1: Положај општине Љиг 9

10 3.2. Природни чиниоци Приказ климатских карактеристика Територија општине Љиг заузима брдско планински подручје између 125 и 848 м апсолутне надморске висине. На подручју Општине не постоји метеоролошка станица па се климатске карактеристике овог подручја детерминишу на основу анализа метеоролошких података добијених са станица у околини: Аранђеловца, Ваљева, Горњег Милановца (које указују на карактеристике низијског дела општине) и Рудника (које представљају климатске карактеристике планинског дела Општине). Неопходно је и нагласити да се климатске карактеристике, као и истраживања не могу везати за административне границе, па је у том контексту и анализа климатских фактора у ближој и даљој околини оправдана. Услед свог географског положаја и рељефа терена на подручју општине Љиг влада умерено континентална клима која се одликује топлим летима и хладним зимама са јасно израженим прелазним годишњим добима. Клима у целини или поједини климатски елементи на овом подручју имају велики утицај на режим вода и њихове резерве, биљни свет, насељеност подручја, локацију насеља итд. Температуре ваздуха За приказ топлотног стања неког простора као најрепрезентативнији показатељ узима се средња месечна и годишња температура ваздуха. Вредности тих мерења су приказани у табели бр. 1 Табела бр.1. Средње месечне и годишњи температуре за период год. станица I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Г Буков.бања -0,6 1,8 5,8 11,0 15,6 18,6 20,2 19,8 16,1 10,9 5,9 1,6 10,6 Ваљево -0,4 2,2 6,3 11,1 16,0 19,1 20,8 20,2 16,5 11,2 6,1 1,5 10,9 Г.Милановац -1,6 0,9 4,8 9,7 14,3 17,2 18,8 18,4 14,9 9,7 4,8 0,4 9,3 Рудник -1,2 0,6 4,4 9,1 13,7 16,4 18,2 18,4 15,5 10,7 5,3 0,7 9,3 Просечна годишња температура ваздуха креће се око 11ºС у најнижим и око 9 С у највишим деловима. У току вегетационог периода, који траје од краја марта до краја октобра, средња температура се креће између 14 С на Рајцу до С, у најнижим деловима општине. У посматраном подручју уочава се правилан годишњи ток температуре ваздуха, са минимумом у јануару (од -1,6 С у Горњем Милановцу до -0,4 С у Ваљеву) и максимум у јулу и августу (средња јулска у Ваљеву износи 20,8 С, а средња августовска на Руднику је 18,4 С што се поклапа са периодом максималног развоја вегетације. Средње вредности пролећних температура ваздуха на Руднику износе 9 С до 11 С у Ваљеву, док су и просечне јесење температуре високе (10 С на Руднику и 11,2 С у Ваљеву), што је од великог значаја за пољопривредну производњу. Падавине Падавине представљају један од најважнијих климатских елемената. За анализу режима падавина коришћени су подаци Републичког хидрометеоролошког завода Србије за кишомерне стaнице Љиг, Белановица, Дудовица и Дивчибаре. Ови подаци су приказани табеларно. 10

11 Табела бр.2. Просечне месечне и годишња сума падавина у mm за кишомерну станицу Љиг (150mnm) за период година месец I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Σ Psr(mm) 59, 1 55,5 59,2 67,2 93, 8 99,0 78,0 66,9 53,2 55,9 65, 6 62,6 815,3 Табела бр.3. Просечне месечне и годишња сума падавина у mm за кишомерну станицу Белановица (150 mnm) за период година месец I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Σ Psr(mm) 57,4 56,0 58,5 65,7 98, ,3 69,7 50,7 51,6 62,0 63,7 839,3 Количине падавина које се излуче на истражено подручје у току године су различите и зависе од рељефа, надморске висине, такође су неравномерно распоређене током године са вредностима које варирају у широким границама. Максималне количине падавина су карактеристичне за период јануар-фебруар и септембароктобар. На основу наведених података о количини падавина може се извести закључак да релативно велике количине атмосферског талога, које се излуче на овом терену, имају већи утицај на режим подземних вода током пролећа као и у јесен, када су падавине најобилније, па је и количина инфилтриране воде највећа. Релативна влажност ваздуха Познавање релативне влажности ваздуха као климатског елемента је јако значајно због утицаја на образовање магле, облака и падавина. Такође, висина релативне влажности ваздуха је обрнуто пропорционална температури ваздуха. Преглед средњих месечних и годишњих вредности релативне влажности ваздуха (%) за метеоролошку станицу Ваљево у периоду осматрања од год. дат је у табели бр.4. Табела бр.4.преглед средњих месечних и годишњих вредности релативне влажности ваздуха(%) за метеоролошку станицу Ваљево у периоду осматрања од год. месец I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII сред V(%) 82,0 77,7 72,4 69,5 71,5 71,6 69,4 70,7 74,7 77,9 80,9 82,5 75,1 Средња вишегодишња вредност релативне влажности ваздуха за посматрани период износи 75,1%. Месец са највишим вредностима средње релативне влажности ваздуха је децембар и то 82,5% а са најнижим вредностима је месец јули са 69,4%. Ово указује да је у пролећним и летњим месецима највећа вредност евапотранспирације Хидролошке карактеристике Површинске воде Највећи део територије општине Љиг (98,42%) припада сливу реке Љиг, док се осталих 1,58 % налази у сливовима реке Топлице и Дичине. Река Љиг је највећа притока Колубаре и њена укупна дужина износи 48,9 km. Она извире на територији општине Љиг и кроз општину протиче на дужини од 30,13 km. Река Љиг настаје спајањем више токова који се сливају низ северне падине Сувобора. Ипак за главни извор Љига узима се крашко врело у селу Ба, јер за разлику од осталих изворишних кракова који 11

12 пресушују у летњим месецима, или им се знатно смањује протицај, ово врело има сталну издашност и најбогатији је водом извор у крају. Просечна издашност врела према различитим методама утврђивања издашности износи око 67 l/s. Северне падине Сувобора се одводњавају и реком Марицом, левом притоком Љига, као и Славковачком реком, која му притиче са десне стране, односно са северних падина Рајца. Значајне притоке Љига су поток Драгобиљ са притоком Драгобиљицом (Лалиначка река) који извиру испод западних и југозападних падина Рудника, затим потоци Жеравац и Годевац, који су леве притоке Љига, Качер (највећа притока Љига) са притоком Козељицом, који извиру испод северозападних падина Рудника и западних падина Букуље. Последња значајнија притока реке Љиг на територији општине Љиг је Отока са притоком Кацапом, која јој притиче са леве стране. Хидрографска мрежа општине Љиг обухвата 252 стална тока, чија укупна дужина износи km а површина слива реке Љиг износи 682,85 km², а на територији општине се налази 274,42 km², тј.39% укупне сливне површине. Највећи део територије општине Љиг припада сливу реке Љиг 98,4%, док се 4,4 km² налази у сливовима река Топлице и Дичине. Токови на територији општине Љиг су хидролошки неизучени. Мерења водостаја и протицаја се једино врши на реци Љиг, и то на водомерној станици Боговађа Табела бр.5. Средњи месечни и годишњи водостаји на станици Боговађа у cm I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII год. 106,9 137,7 140,0 114,6 109,0 99,5 66,7 46,2 45,1 46,0 65,3 91,4 89,0 120,5 139,2 135,2 138,9 93,9 99,4 77,6 58,0 71,1 70,2 85,1 1155,1 100,4 Из табеле се види да је просечан годишњи водостај реке Љиг за период од године износи 100,4 cm док је у периоду од године био 89,0 cm што је за 11 cm мање. Највиши водостаји се јављају у марту, односно априлу, а најмањи у августу и септембру. Tабела бр.6. Максимални месечни и годишњи протицаји на станици Боговађа у m³/s Qmax I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII год ,5 49,6 47,2 41,5 53,1 42,0 28,0 11,7 9,6 6,3 18,0 26,4 30,3 17,6 28,6 22,9 41,9 19,7 48,4 21,5 8,2 31,4 9,2 15,7 22,5 23,9 Табела бр7. Минимални месечни и годишњи протицаји на станици Боговађа у (m ³/s) Qmin I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII год ,5 2,3 2,9 1,9 1,4 1,0 0,5 0,3 0,3 0,3 0,4 1,1 1,2 1,4 1,7 1,8 1,5 0,9 0,6 0,4 0,3 0,3 0,4 0,6 1,2 0,9 Велике разлике у протицајима такође сведоче о неравномерној распоређености вода. Највећи део воде отекне у поплавним таласима, док периоди малих вода дуго трају. Ако упоредимо ова два посматрана периода, односи између максималних и минималних протицаја су се повећали у новијем периоду баш у месецима великих и малих вода, односно 12

13 најизраженији су у јулу и септембру. Апсолутни максимални забележени протицај је 269 m³/s, а апсолутни минимални је 0,02 m³/s. Познавање максималног протицаја је важно због одговарајуће одбране од поплава, а познавање минималних је потребно због евентуалног организовања наводњавања пољопривредних површина. Велике разлике између минималних и максималних протицаја указују на бујични карактер Љига. Бујичне поплаве су се дешавале на реци Љиг и њеним притокама и плавиле су велике површине плодног земљишта. Велике поплаве које су се десиле 1965, 1967, 1970, 1999 и по многима највећа године, потврдиле су потребу за тражењем ефикаснијег решења за заштиту од поплава. Та решења могу да буду насипи као и антиерозивни радови у сливовима притока Љига. Ерозија је најизраженија у сливовима Марице, Славковачке реке, Драгобиља, Драгобиљице и Качера, a поплаве највише угрожавају алувијалне равни Љига низводно од Кадине Луке, кадa прими Драгобиљ, као и доњи део долине Драгобиља, Качера и Козељице (Лазаревић 1983).Мерење протицаја на притокама реке Љиг извршена године показала су да је ова година спадала у водније и да су протицаји неколико пута већи од просечних годишњих вредности (1-4 пута већи), а у односу на просек за ово доба године знатно већи (на Качеру, Драгобиљу и Марици 5-6 пута, а на Козељици чак 21 пут већи). Највећу количину воде ови токови имају у пролеће и у јесен, а најмању током лета када се деси да неки од њих и пресуше. Однос између максималних и минималних протицаја износи 1:25, а код апсолутно максималног и апсолутно минималног је чак 1: Примећује се да протицаји у току године више варирају последњих година и да је та променљивост више изражена на већим токовима. Подземне воде и типови издани На основу геолошког састава територије општине Љиг издвајају се три типа издани: збијени, пукотински и карстни. Терени са збијеним изданима: Овај тип издани јавља се у алувијалним равнима и терасним наслагама. Алувијалне равни се јављају дуж реке Љиг, као и уским појасевима дуж река Качер, Козељица, Драгобиљ и Драгобиљица, и у директној су вези са режимом површинских токова. Терени са пукотинским изданима су најраспрострањенији на територији општине Љиг. Овај тип издани је развијен у метаморфним, магматским и чврстим седиментним стенама. Водоносност зависи од испуцалости, еластичности, садржаја глиновитих компоненти и постојеће количине на овим изворима су довољне само за локалну употребу. Терени са карстним изданима присутни су у јужном и југозападном делу општине.ови терени захватају мали простор у укупној површини општине, али вода овог порекла представља важан ресурс за целу општину. Најзначајнији и најиздашнији извор на територији општине Љиг је врело реке Љиг, које се налази на северним падинама Сувобора на 395 m н.в. изнад села Ба. Вода врела је бистра, једино се после јачих киша на Шиљку и Сувобору замути, што указује на њихову хидрографску везу Минералне сировине На подручју општине Љиг има више локалитета где се врши експлоатација неметаличних минералних сировина, пре свега техничког и украсног камена. Најважнија лежишта налазе 13

14 се у Славковици где се експлоатише дацит и дацито-андезит високог квалитета чија отпорност на притисак достиже и 2700 kg/cm². У зони села Ба најважнији ресурс је мермерисани кречњак на локалитету Рујевац који се користи као грађевински камен или се обрађује (дробљење, млевење и сепарација) за различите потребе. Осим ових локалитета постоји и читав низ мањих каменолома, као што је Присоје код Ба, недалеко од ушћа Марице у Љиг, и овде се ради о серпентиниту, затим Туф у Моравцима за који је урађен и елаборат за експлоатацију, према коме резерве достижу m³, што није занемарљив ресурс Земљиште и живи свет Земљиште Општина Љиг има површину од ha, а просторно највећа катастарска општина је Ба са ha, или са 7,7% од укупне територије Општине, затим Ко Калањевци са 1983 ha, (7,1%) и Козељ са ha (6,7%), док најмању површину има Белановица са 20 ha и Љиг са 47 ha. Пољопривредно земљиште и шуме заузимају највећи део територије, и то чак 95% а у остало земљиште само 5% спадају насеља, индустријске зоне, саобраћајнице и остале делатности. На територији општине Љиг заступљени су различити типови тла услед деловања различитих фактора-геолошке подлоге, климе, вегетације и антропогеног утицаја. Рељеф је од од великог значаја за распоред типова тла. У долинама река заступљен је алувијум, на нижим побрђима је смоница, док је на вишим побрђима заступљена гајњача и делимично подзоли, док на планинском делу доминирају скелетна земљишта.земљишта на територији општине су кисела или слабо кисела, вредности хумуса су углавном у интервалу од 3-5, док је ситуација много боља када је у питању садржај лакоприступачног калијума кога у већини узорака има око 20 mg што се сматра добром снабдевеношћу. Активна клизишта на простору општине Љиг Општина Љиг у протеклом периоду (најизраженије током марта год.) је била суочена са појавом клизишта која су проузроковала велике материјалне штете. У погледу просторног размештаја клизишта, на триторији општине Љиг се издвајају две изразите зоне са систематском појавом клижења тла, и трећа зона са клизиштима на појединим локацијама. Прва зона се простире у долини Качера и изразитија је на његовој десној долинској страни и у долинама десних притока. Другој зони припада лева долинска страна реке Љиг и његових левих притока, нарочито северно од потока Жеравац. Ова зона се простире даље на запад, према општини Мионица и геоморфолошки посматрано чини целину. Трећа зона обухвата централне делове Општине где су клизишта знатно ређа захваљујући компактнијој геолошкој грађи. Основна карактеристика клизишта у овој зони је слаба морфолошка израженост. За разлику од претходне две зоне овде нема груписаности на појединим рељефним формама Заштићена природна и културна добра На подручју општине Љиг од заштићених природних добара су: 14

15 - део Рајца (1200 ha) као предео нарочите природне лепоте, који је Решењем о стављању под заштиту државе дела Рајца бр /1 од године, заштићен Решењем о стављању под заштиту наведеног природног добра није одређен управљач заштићеног природног добра, на шта нас обавезује Закон о заштити природе ( Сл. гласник РС бр 36/09).Чланом 67 и 68. поменутог закона одређено је управљање заштићеним подручјем као и обавезе управљача. Сходно томе, неопходно је наведену одлуку (Решење) допунити одредбом о избору управљача заштићеним природним добром, а потом приступити изради програма и других аката са условима заштите и развоја у складу са Законом о заштити природе ( Сл. гласник РС бр. 36/09 и 88/10). ЈП Србија шуме односно ШГ Борања је обележило ознакама део комплекса ( ha) што чини 29% од укупне територије (у складу са чланом 47. Закона о заштити природе), иако обавезу обележавања није имало, обзиром да општина Љиг ни једним актом није пренела обавезе стараоца, имаоца заштићеног природног добра тј. управљача на ШГ Борања. Слика бр. 1. Рајац - Предео нарочите природне лепоте - стабло храста лужњака под именом Храст Дићи, као споменик природе је типичан представник своје врсте, велике старости ( 250 година) 15

16 Слика бр.2. Споменик природе Храст Дићи Осим природних добара на територији општине Љиг постоје и проглашена непокретна добра културе и њих има шест и то: три из средњег века и три из 19. и 20. века. Од средњевековних споменика најзначајнија је манастирска црква Ваведења пресвете Богородице из 14. века у Славковици, уз коју се налази и некропола са око 100 гробних места, а у самој цркви су пронађена три гроба за које се сматра да су владарски гробови. Ту је још и црква Светог Јована Крститеља из 13. века са некрополом од 180. гробних места у селу Дићи и Црква Светог Илије из 15. века у селу Ба. Остаци споменика из овог периода доказ су да је подручје Општине било насељено, и укључено у живот државе и народа из тог времена. У споменике из 19. и 20. века убрајају се црква Покрова пресвете Богородице из године у Белановици, као и стара основна школа у Белановици и зграда са првом апотеком у Љигу. Поред проглашених споменика културе ту је и велики број објеката који су по свом карактеру сведоци прошлости овог краја Вегетација и животињски свет Због различитих природних услова и деловања људи, биљни свет је разноврстан на подручју општине Љиг. Састоји се од културних биљака које се узгајају на њиви, воћњаку, винограду и дивљих биљака које успевају у шуми, пољима. Најчешће гајене културне биљке су: житарице, крмно биље, поврће, воће, док дивљи биљни свет на подручју Општине чине шуме јове, врбе, тополе, храста лужњака и пољског јасена, шуме цера и сладуна, китњака, шуме брдске букве и шума планинске букве. Од жбунастих врста најзаступљеније су леска, зова, дрен, глог, јоргован, свиб, ружа, малина, купина и друге врсте. Травну вегетацију образују вишегодишње зељасте биљке на долинским и брдским ливадама. На подручју Општине присутне су и ендемске и ретке врсте попут шаролиста, једича, каљужница, боровница, шафрана, мразовца, линцура и др. ( Извештај о стратешкој процени утицаја на животну средину Просторног плана општине Љиг, 2007.) Животињски свет подручја Општине је разноврстан и богат. Присутно је око 50 врста сисара, највише глодара, слепих мишева, звери, бубоједа, а најмање је папкара. Ловна дивљач представљена је фазанима, јаребицама, зечевима и лисицама, а ређе се срећу срна, 16

17 вук и дивља свиња. Простор Рајца и Сувобора је означен као Подручје од посебног националног орнитолошког значаја на коме је регистровано око 100 врста птица ( IBAnac No.55). Заступљене су следеће врсте: орао змијар, сури орао, мишар, сова, дрозд, планинска сеница, пољска шева и друге, а од ихтиофауне заступљена је поточна мрена, плиска, клен, вијук и друге врсте риба Становништво Историјски подаци Љиг је релативно ново насеље, као такво је настало је почетком прошлог века.у новијој историји први пут се значајније помиње године при почетку градње пруге између Лајковца и Горњег Милановца, а најранији помени имена Љиг се могу пронаћи у 17. веку у записима Евлије Челебије, који је описао ЛИГмехри (реку Љиг) која извире из Кара Дага у селу Ба и улива се у реку Колубару. Када је год. пруга пуштена у саобраћај у непосредној близини данашњег центра изграђена је изузетно лепа железничка станица БАБАЈИЋ-ЉИГ. Основна школа отворена је 1907.године. Остаци манастира Ваведење у Славковици говоре о бурној историји, а два саркофага из тог доба претпоставља се да су надгробни споменици два српска владара, деспота Ђурађа и Стефана Бранковића. Предање каже да је са њима сахрањена и деспотова жена Јерина. Белановица је младо насеље настало на раскрсници путева за Лазаревац и Београд, Рудник и Горњи Милановац, Љиг и Ваљево, Аранђеловац и Крагујевац, стешњена међу четири велика српска региона. Настала је и развијала се у атару села Калањевци. Помиње се и у средњем веку под сличним именом, да би касније један засеок Калањеваца био прозван Белановица. Први помен је још године када је опустела као место услед турске окупације. Природна богатства од плодних долина између река Качера, Белановице и Берисаве, красе место које је одлуком краља Петра I Карађорђевића године, захваљујући тадашњим угледним грађанима проглашено за варошицу. О насељу у сливу река Белановице и Берисаве говори се од Првог српског устанка, када се помиње постојање Церкве шутачке што је записано у Триоду, који се и данас чува у белановачкој цркви. Триод је поклон Војводе Арсенија Ломе Демографски подаци На територији општине Љиг влада тенденција смањења броја становника, па је према Попису из године на територији општине живело становника, а их је Према површини и броју становника општина Љиг спада у групу мањих општина. Према критеријумима званичне статистике два насеља у Општини су градског типа (Љиг и Белановица), (Савић,1974), са само становника по попису из године. Ниво концентрације становништва у општинском средишту је низак и овај примарни центар има становника (Попис становништва 2011.године) Општина Љиг је подручје не само са најмањим бројем становника у окружењу, него и са најизраженијим процесом депупулације. Такође има и неповољне показатеље када су у питању удели старог становништва (30%) и радноспособног становништва (57,5%), а веома неповољна ситуација је у вези са уделом високо образованог становништва (1,6%) као и са негативним годишњим прираштајем становништва, (Географски институт Ј.Цвијић Сану Зборник радова година 2006). Низак ниво запослености као последица малог броја индустријских капацитета, а са друге стране пољопривреда као ниско акумулативна делатност, су главни фактори који доводе до све веће депопулације. 17

18 Табела бр.8. Популациона величина насеља општине Љиг у периоду године НАСЕЉА број становника број домаћинстава просеч.велич. домаћ Ба ,56 3,30 Бабајић ,56 3,02 Белановица ,56 2,72 Бошњановић ,33 2,93 Бранчић ,7 3,58 Велишевац ,97 3,25 Гукош ,99 2,49 Дићи ,00 2,95 Доњи Бањани ,99 2,59 Живковци ,74 2,55 Ивановци ,16 2,85 Јајчић ,23 3,31 Кадина Лука ,76 2,62 Калањевци ,22 3,03 Козељ ,38 3,09 Лалинци ,78 2,48 Латковић ,08 3,33 Липље ,5 2,94 Љиг ,93 2,90 Милавац ,98 3,73 Моравци ,91 3,48 Палежница ,39 2,51 Пољанице ,4 2,93 Славковица ,79 2,52 Цветановац ,97 2,83 Штавица ,94 2,95 Шутци ,92 2,88 УКУПНО: ,08 2,94 18

19 Слика бр. 3. Насеља према густини насељености у општини Љиг Табела бр. 9. Становништво старо 15 и више година према полу и школској спреми по Попису из године образовна структура становништва без школ. спреме 1-3 разред основне 4-7 разред основне основно образоање средње образоање више образо -вање високо образо -вање мушки женски непознато Табела бр. 10. Социо-економске карактеристике општине Љиг 1. Површина 279 km² 2. Број насељених места Број становника

20 4. Смањење броја становника од Деца предшколског узраста (до 7. година) Деца основношколског узраста (од 7-14 година) Радно способних, укупно Мушкараца од године Жена од година Жена од година (фертилни период) Становништво старо 65 и више година стан. непознато 12. Удео радно способног у укупном броју становника(%) 60, Удео становн. старог 65 и више у укупн.бр.стан. (%) 23, Природни прираштај год Природни прираштај на 1000 становника 2010.год -10,3 16. Укупно запослених (хиљ) Број запослених на 1000 становника -годишњи просек У прав. лицима (привр. друштва,предузећа, установе) Лица која самостално обављају делатност (хиљ) Пољопривредна површина у ha у (коришћена 2010.) Обрасла шумска површина ha Број изграђених станова на 1000 становника Укупна дужина путева Укупна дужина путева са савременим коловозом Број телефонских претплатника 2010 год Број ноћења туриста годишње 2010.год Просечна нето зарада по запосленом Број ученика у основним школама 2009/ Број ученика у средњим школама 2009/ Број становника на једног лекара Извор: Републички завод за статистику, Општине и региони у Републици Србији, Привреда Садашњи ниво економске и привредне активности општине Љиг је обележен процесима својинске, организационе, секторске и структурне трансформације која се одвија успореним темпом, и недовољно ефикасно да би се значајније покренуо развој локалне привреде. Полугу развоја локалне економије чине Гранит - Пешчар А.Д. који је недавно постао и власник предузећа Победа и Ливница Љиг. Фриго - гранд, Интерфуд, Пластик, Гама-мид су мања предузећа. У последње време све је већи број мањих занатских радњи чија је производња оријентисана на вађење камена за грађевинарство, као и радње чија је делатност у области прехрамбене индустрије (пекаре, млекара, прерада меса ). Упоредо са њима у општинском центру су и друге гране прерађивачке индустрије: ливење гвожђа, производња кожне конфекције, производња материјала за завршну обраду зидова и др. Положај општине Љиг у контактној зони двеју регионалних целина, Колубаре и Шумадије и у периферној зони Београда и Ваљева, определили су превасходно аграрни карактер подручја Пољопривреда 20

21 Пољопривреда је једна од кључних делатности руралних подручја и основна делатност његових становника, па одатле и веома важан фактор за укупни развој општине Љиг. Укупна површина пољопривредног земљишта општине Љиг износи ha од чега је према подацима РЗС из године ha коришћена површина. Треба имати у виду да се 98,6% површина налази у приватном власништву, док 1,4% површина чине остали видови власништва. У структури пољопривредних површина (2010. година) највећи је удео ораница и башта ha што представља 48,56% ливадама и пашњацима припада ha или 18,81%, затим следе воћњаци на површини од ha или 11,00%. Удео необрађених ораница је значајан и има тенденцију повећања што представља забрињавајућу околност. Садашња ратарска производња заснива се на производњи кукуруза и пшенице као и производња крмног биља. Значајна је повртарска производња тј. производња кромпира, док се остало поврће углавном гаји за своје потребе и потребе локалног тржишта. Од воћа најчешће се гаји јабука, крушка, шљива а постоје и засади јагоде и малине. Стање сточарства карактеришу мали производни капацитети, углавном породичних пољопривредних газдинстава са ниским производним одликама. Број стоке се смањује у протеклом десетогодишњем периоду, што је одраз укупног стања привреде у општини Љиг, а и шире Индустрија Неповољне тенденције развоја са краја ХХ века које су довеле до смањења запослености, пада обима производње, повећања дуговања, отежаног пласмана производа и услуга, недостатка инвестиционох улагања, одласка управљачког кадра, изостанка страних инвестиција су настављене и продубљене и у претходном десетогодишњем периоду, додатно оптерећени процесима својинске, организационе, секторске и структурне трансформације. Многа предузeћа су приватизована, нека од њих и неуспешно, и све то оставља дубок траг на развој локалне привреде. У општини Љиг су дефинисана два сектора делатности и то: вађење камена и прерађивачка индустрија. Прерађивачка индустрија бележи значајно смањење броја и структуре запослених у корист јачања услужног сектора. Истовремено се смањивало учешће индустрије и у структури дохотка где најзначајније место заузима пољопривреда, и са 59% представља доминантну делатност. Вађење камена за грађевинарство је основна делатност као и прерађивачки сектор на бази тих сировина.упоредо са њима, углавном у општинском центру концентрисале су се и друге гране прерађивачке индустрије: ливење гвожђа, производња кожне конфекције, производња грађевинских материјала за завршну обраду зидова, уз све присутнији развој малих приватних предузетника. Прехрамбена индустрија је делом изгубила сировинску базу са локалних простора због запостављања положаја пољопривреде. Последњих година, смањењем обима или престанком рада прерађивачких капацитета у друштвеној својини, приватни предузетници покушавају да оживе овај битан сегмент привређивања (прерада меса, млека, производња хлеба и пецива, производња сточне хране, откуп, замрзавање, паковање воћа, откуп и прерада печурака) Јавна предузећа и установе У општини Љиг функционише мали број јавних и јавно комуналних предузећа и установа преко којих се обављају послови од непосредног интереса за грађане у вези са: развојем комуналних делатности, уређења и коришћења грађевинског земљишта и пословног простора, управљања, коришћења и одржавања локалних путева и улица, развоја локалног 21

22 саобраћаја, задовољавања потреба грађана у области образовања, здравствене и социјалне заштите, друштвене бриге о деци, културе, спорта, заштите и унапређења животне средине, и других области економског и друштвеног живота. Јавна комунална предузећа: ЈКП Комуналац обавља следеће делатности и то: - производња, пречишћавање и дистрибуција воде, - сакупљање и дистрибуција отпадних вода, - производња и дистрибуција топлотне енергије, - уређење и одржавање паркова и зелених површина, - чишћење улица, - сакупљање и одношење кућног смећа, - одржавање зелене и сточне пијаце. ЈКП Шумадија се бави следећим делатностима. - производњa и дистрибуцијa воде, - одржавање градског базена за купање, - одржавање сточне пијаце, улица и јавних површина, - трговина на велико угљем, - услужни рад грађевинском машином. Установе: - Установа дечје заштите (Дечја установа Каја са издвојеним одељењима) - Установе културе (библиотека, домови културе) - Установа социјалне заштите - (Међуопштински центар за социјални рад Солидарност ) - Здравствена установа (Дом здравља Љиг, апотеке, РЗЗО) - Ветеринарске станице Саобраћај Општина Љиг има повољан саобраћајни положај захваљујући речним долинама Љига и Драгобиља кроз које се најлакше савлађује терен између Рудника и Сувобора. Управо то је условило и трасу магистралног пута М-22 која повезује Општину са великим делом Србије, као и са Црном Гором. Ова комуникација је најзначајнија за општину Љиг и пролази њеним средишњим делом у дужини од 22 km. Друга по значају је регионална саобраћајница (R-202) која такође пресеца средишњи део Општине и чини везу између Мионице, Ваљева и даље све до Подриња, са једне стране, а са друге стране са Аранђеловцем, односно Шумадијом. Укупна дужина регионалних путева је 93 km. Остале саобраћајнице на територији општине Љиг су локалног значаја, укупне дужине 146 km, а само половина је са савременим коловозом.оне имају функцију повезивања сеоских насеља са општинским центром и са суседним насељима као и са саобраћајницама вишег реда. Према заступљености друмског саобраћаја и неким елементима опремљености инфраструктуром (густина путне мреже), простор општине Љиг у поређењу са осталим општинама у Колубарском округу је у повољнијем положају, али са карактеристиком нижег степена саобраћајне развијености-техничка опремљеност и квалитет путева. 22

23 Планирана траса аутопута према ПППН Београд - Јужни Јадран (2006), деоница Београд - Пожега, ће проћи средином општине Љиг и довешће до значајних промена у просторно функцијској организацији територије Општине Шумарство Укупна обрасла површина под шумама износи 7.824,00 ha.(2010.година).у државном власништву се налази 965,2 ha, од чега је 907 ha површина обрасло шумском вегетацијом, а осталих 58,2 ha је под необраслом шумом. Површина у приватном власништву за око 7 пута већа од површине државних шума. Шумским површинама у државном власништву газдује ЈП Србија шуме преко Шумског газдинства Борања Лозница, Шумске управе Ваљево. 4. УЧЕСНИЧКА ПРОЦЕНА СТАЊА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ Процена стања животне средине се дели у две категорије: учесничку и стручну процену.учесничка процена се спроводи на основу анализирања мишљења грађана о најважнијим проблемима животне средине у локалној заједници. На територији општине Љиг анкетиран је 171 грађанин у периоду од децембра фебруар године. Однос полова, градског и сеоског становништва био је задовољавајући. Грађани су анкетирани на јавним местима, предузећима, установама. Међу анкетиранима са средњом стручном спремом је 80 (или 47%), са основном 48 (или 28%) а са вишим и високим образовањем 43 (или 25%). Незапослених међу анкетираним је 25 испитаника или 15%. Највећи број испитаника сматра да су проблеми у нашем окружењу уобичајени 72 (или 42%), а 84 (или 49%) испитаника их сматра опасним. На питање да изаберу и рангирају од 1 до 5, проблеме по интензитету на територији општине Љиг, добијени су следећи одговори: - комунални отпад (сакупљање, депонија, дивља сметлишта) је највећи загађивач, а потом следе: - загађење површинских и подземних вода - загађење ваздуха - саобраћај као загађивач и на крају, - индустрија. На питање Ко нас највише загађује (индустрија, саобраћај, отпадне воде, топлане, грађани...) 135 испитаника или 79 % је грађане ставило на прво или друго место. За решавање еколошких проблема (могућа два одговора), 46 % анкетираних види у образовању и васпитању, а за казнену политику се одлучило 41%. Уколико примете да неко загађује околину 70% би опоменуло, а можда би волонтирало 38%. На питање Како видите своје место за 10. год? - Шта сачувати? Најчешћи одговори су: воде, шуме, реке, земљиште, зелене површине. - Шта променити? Најчешћи одговори су: навике, свест људи, однос према природи. - Шта изградити? Најчешћи одговори су: пречистачи отпадних вода и депоније. Из добијених одговора види се да су грађани врло свесни опасности од загађења, волонтирали би на решавању еколошких проблема, опоменули загађиваче, а образовање и васпитање уз казнену политику, су најчешће помињани као могућност решавања еколошких проблема. 23

24 5. ВИЗИЈА ЗАЈЕДНИЦЕ Општина Љиг је мала, неразвијена општина, али и место са повољним условима за живот и рад. Посебну пажњу неопходно је посветити области заштите животне средине и то акценат ставити на: - заштиту и очување водотокова, изворишта водоснабдевања и зелених површина, - усмеравати развој индустрије и саобраћаја тако да не угрожава квалитет ваздуха, земљишта и воде, - решити проблем депоновања отпада, - радити на континуираном еколошком образовању, информисању и јачању еколошке. свести наших суграђана SWOT АНАЛИЗА Снаге Слабости 24

25 1. Природни потенцијали 2. Повољан географски положај 3. Постојање институција у области животне средине 4. Постојање комуналних служби 5. Постојање законских прописа 6. Постојање планске документације на републичком нивоу у области з.ж.с. Шансе 1.Примена пројектованих мера заштите животне средине и стални надзор над њима 2. Коришћење домаћих и страних фондова из области з.ж.с. 3. Развијање еко- туризма. 4. Производња здрвствено безбедне хране. 5. Коришћење обновљивих извора енергије. 6.Наменско коришћење средстава из буџетског фонда животне средине. 1. Низак ниво еколошке свести и неинформисаност 2. Недовољно финансијских средстава за израду и реализацију пројеката из области заштите животне средине 3. Непокривеност територије канализац. мрежом 4. Потенцијална угроженост изворишта водоснабдевања 5. Неконтролисано искоришћавање природних ресурса 6. Непокривеност територије организов. сакупљањем отпада 7. Непостојање предтретмана у индустр. објектима и канализационој мрежи 8. Застарелост водоводне мреже 9. Непостојање мониторинга фактора животне средине 10. Индустрија у насељеном делу града 11. Саобраћај и траса магистралног пута 12. Енергетска неефикасност Претње 1. Кумулативни ефекти загађења на здравље и екосистеме 2. Слаба имплементација законске регулативе 3. Непоштовање принципа одрживог развоја 4. Застареле технологије 5. Потенцијална угроженост система водоснабдевања 6.Ограниченост капацитета несанитарног одлагалишта у Цветановцима 7. Стационарни извори загађења 6. ПРОЦЕНА СТАЊА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ 6.1. АЕРОЗАГАЂЕЊЕ 25

26 На подручју општине Љиг не постоји континуирано мерење и праћење загађености елемената животне средине, односно ваздуха па су основне карактеристике постојећег стања за потребе овог документа дефинисане на основу: постојеће планске документације, информација добијених од стручних служби, доступне стручне и научне литературе и директним увидом на терену. На степен загађености ваздуха утиче већи број фактора који се могу поделити на сталне и променљиве.у сталне факторе спадају орографски услови, конфигурација терена, распоред површина и објеката, као и метеоролошки фактори. У променљиве спадају повећање односно смањење капацитета објеката који представљају емитере загађујућих материја у ваздух, изградња нових објеката који емитују загађујуће материје у ваздух, промена фреквентности саобраћаја и сл. Загађивање ваздуха најизраженије је у урбаном делу општине Љиг (највећа концентрација становништва и делатности) и у зонама експлоатације (каменоломи) и обраде грађевинског и украсног камена (насеља Кадина Лука, Ба и Славковица) с тим што је реч о потпуно различитим врстама загађења. Како општина Љиг нема развијену хемијску индустрију, основне загађујуће материје у атмосфери представљају продукти сагоревања које емитују: стационарни извори (котларнице), мобилни извори (транспортна средства) и специфични загађивачи ( Ливница и површински копови Љута стена и Рујевац тј. зоне у којима се врши техничка обрада камена). Загађивање ваздуха у самом насељу Љиг последица је грејања (котларнице и индивидуална ложишта) и одвијања саобраћаја, као и појединих производних процеса у неким привредним објектима. Ту је и највећа концентрација становништва и привредних делатности, па је и загађење отуда и највеће. Грађевинска оператива и пољопривреда у овим зонама у мањој мери утичу на загађеност Емисија из стационарних извора Највећи стационарни извори загађивања ваздуха су котларнице које припадају ЈКП Комуналац Љиг које је задужено за даљинско грејање дела града Љига. Котловска постројења су постављена на две локације и то: једна у ул.војводе Мишића бр.1 а друга на локацији Ушће. Котларница у ул. Војводе Мишића користи два котла инсталисане снаге од 247 KW, док су котлови на локацији Ушће инсталисане снаге 450 KW и у функцији их је пет. То су котлови који имају ложишта на чврсто гориво, а као гориво користи се угаљ. Карактеристично за овакве котлове је висока емисија прашкастих материја (пепела), максимална емисија угљен диоксида, потенцијално висока емисија угљен-моноксида и често веома висока емисија сумпор- диоксида, што у највећој мери зависи од квалитета коришћеног угља. Осим котларница које припадају ЈКП Комуналац значајни емитери су и котларнице О.Ш. Сава Керковић и Средње школе 1300 каплара као котларнице Мотела и Хотела Љиг. Што се тиче насеља Белановица значајни стационарни емитери који утичу на квалитет ваздуха у овој средини су котларница ОШ Сестре Павловић која користи течна горива, хотел Качер који има сопствену котларницу на чврсто гориво (тренутно није у функцији), док остали емитери представљају мале емитере, који утичу на стање квалитета ваздуха. Предузеће Magic speed које се бави обрадом и прерадом дрвета, а своју производњу обавља у халама Белана. За загревање простора користи сопствену пиљевину која настаје у процесима обраде дрвета. ЈКП Комуналац Љиг није до сада вршило мерења емисије загађујућих материја у ваздух. 26

27 Поред тога мали емитери (велики број индивидуалних ложишта чији системи централног грејања превазилазе инсталисану снагу постојећих котларница, пекара, печењара, роштиљских радњи, пржионица кафе), који својим радом не учествују у емисији загађујућих материја у значајнијој мери, али својом локацијом, висином на којој се врши емисија и неправилним начином рада, поготову у одређеним метеоролошким и климатским условима могу за људе из непосредног окружења бити узрок не само еколошких већ и здравствених проблема. Основни разлог за настанак овог загађења су: интензивно сагоревање неквалитетног угља и дрвета, сагоревање тешких уља са великим процентом сумпора и недостатак организованог сакупљања и одлагања отпада у сеоским подручјима (уља и аутомобилске гуме). До свега овога долази због непостојања законске регулативе којом се ограничава потрошња појединих енергената, недостатак квалитетне мерне опреме, неуређеност финансирања периодичних испитивања. Један од већих извора загађивања ваздуха у граду када је реч о индустрији је Ливница Љиг. Погони за производњу одливака троше велику количину кисеоника из ваздуха, а емитују оксиде угљеника, азота, сумпора и чврсте честице. Да би се смањиле количине загађујућих материја које се емитују у ваздух у ливници је уграђен вентилациони систем са скрубером. С обзиром на предузете мере заштите с једне стране, и то да ливница ради мале серије са друге стране, као и да користи индукционе пећи (које су највећи загађивач ваздуха честицама и гасовима), може се претпоставити да се ради о концентацијама загађујућих материја које не прелазе максимално дозвољене вредности за насељена места. Осим Ливнице Љиг у овом делу насељеног места Љиг (индустријска зона) налази се и погон за израду материјала за завршне радове у грађевинарству Бопекс. До загађења ваздуха околне средине може доћи као последица обављања предметне делатности тј. у току редовног рада отпрашивача силоса. Могући зaгађивач ваздуха је и постојећа котларница лоцирана у стамбеном објекту власника предузећа. Институт за заштиту на раду А.Д. Нови Сад је вршио мерења емисије загађујућих материја на испусту отпрашивача силоса прашкастих материја године у току редовног рада погона. На основу свих укупних чинилаца, снимањем положаја предметног пројекта, сагледавањем врсте емитера и постројења, као и резултата мерења констатовано је да емисија укупних прашкастих материја на датом мерном месту задовољава захтеве прописане Правилником о граничним вредностима емисије, начину и роковима мерења и евидентирања података ( Сл. гласник РС бр. 30/97 и 35/97). Што се тиче постојеће котларнице у којој је инсталисана котловска јединица ( Радијатор - Краљево) чија је снага 33 KW, погонско гориво је чврсто гориво - угаљ, констатовано је да усвојена висина димњака од 9,5 m, добијена прорачуном, обезбеђује да ГВЕ не буде прекорачена, по важећем правилнику. У индустријској зони се налазе Р.Ј. Силиколор која је у саставу Гранит-Пешчара А.Д. и Погон прашкастих материјала у власништву Гама-мид се баве истом делатношћу, али до сада немамо мерења емисије у ваздух у наведеним предузећима. Институт за безбедност и превентивни инжењеринг Д.О.О. из Новог Сада је године извршио појединачно мерење емисије из емитера силоса цемента и силоса карбоната током истовара из аутоцистерни у Гранд-колор компани. Производни погон Гранд-колор компани се налази уз магистрални пут (Ибарска магистрала) на удаљености од око 4 km североисточно од Љига и по Извештају бр /SМ емисија укупних прашкастих материја из оба емитера задовољава ГВЕ дате Правилником о граничним вредностима емисије, начину и роковима евидентирања података ( Сл. гласник РС 30/97 и 35/97). 27

28 Институт за заштиту на раду из Новог Сада је године извршио мерење имисије укупних прашкастих материја у Гранит -Пешчар -у РЈ Кречњак, Погон млинови у селу Ба.Овај погон се налази у југозападном делу општине Љиг, у самом центру насеља, са обе стране локалног пута. На основу Извештаја о испитивању квалитета ваздуха у животној средини бр /2 од год. може се констатовати следеће: 1. У процесу млевења камена долази до ослобађања прашкастих материја који представљају примарну загађујућу компоненту. 2. Негативан утицај постоји у случају неповљних микроклиматских услова (висок ваздушни притисак и снажан ветар из правца севера). 3. Концентрација суспендованих честица по тада важећем правилнику је прелазила граничне вредности, а у узорцима тих честица није констатовано присуство кадмијума, олова и живе, док је манган присутан у дозвољеним конценрацијама. Као мера заштите ваздуха користи се систем отпрашивања бункера и млинова и прскање прашине водом. И погони у Кадиној Луци и Славковици имају сличне ефекте у животној средини, па околину погона карактерише запрашеност ваздуха пореклом од процеса експлоатације камена као и његовог транспорта камионима.у Кадиној Луци Р.Ј. Грађевинарство се бави прерадом мермера и гранита (производња широког асртимана производа гранитних грађевинских плоча, ивичњака, степеника..) при чему настаје и велика количина отпадних вода из процеса сечења, чији је реципијент Драгобиљски поток. Осим стационарних извора загађивања евидентно је и загађивање из мобилних извора Саобраћај као извор загађења Саобраћај у урбаним срединама представља један од значајних извора загађујућих материја. Највећи проблем што се тиче мобилних извора је што се комплетан транзитни и теретни саобраћај одвија кроз центар града, како магистралним путем М-22, тако и регионалним R Осим града Љига негативан утицај саобраћаја се осећа и у насељима кроз које пролази пут М-22: Липље, Моравци, Бранчић, Гукош, Дићи, Бањани, Штавица. Ваздух, у зони великих саобраћајница, загађен је прашином, пореклом из саобраћаја, као и продуктима сагоревања горива у моторима транспортних средстава и то: угљенмоноксид, угљоводоници, азотни оксиди, сумпорна једињења, честице у којима се налазе тешки метали као и чврсте честице у облику чађи. У издувним гасовима налази се око 180 органских компоненти, а већина од њих је токсична. Друмски саобраћај највише угрожава становништво у централним зонама насељеног места Љиг и у појасевима саобраћајница (магистралних, регионалних, локалних). Издувни гасови имају утицај на хуману популацију, флору, фауну, као и на материјална и културна добра. Број возила по категоријама за год на магистралном путу М-22 приказан је у табели бр 11. а подаци су преузети од РДП- Бројање саобраћаја за Табела бр.11. ПГДС(просечан годишњи дневни саобраћај) по категоријама за год. на магистралном правцу М-22 Врста возила Љиг(Мионица)-Гукоши (Кадина Лука) Гукош Дићи дуж. деонице 5,6 km 28

29 Дуж. деонице 3,1 km Путнички аутомобили Теретна возила, аутобуси, аутовоз и теретна возила са приколицом Укупан број возила Применом модела Немачког друштва за саобраћајнице и возила: Мerkblatt über Luftverunreinigungen an Straßen, MLuS92, процењен је квалитет ваздуха у близини магистралног пута на основу ПГДС за поједине категорије возила. Табела бр.12. Концентрације загађујућих материја у ваздуху на деоници магистралног пута М-22 (Гукош-Дићи) при брзини ветра од 2,2 m/s у току год. Лева страна Удаљеност од коловоза (m) саобраћајнице Концентрација загађујућих материја (mg/m³) 1,0 3,0 5,0 10,0 20,0 50,0 100,0 Угљен моноксид (ср) 0, , , , , , ,00777 Угљен моноксид 0, , , , , , ,02413 (мах) Угљоводоници (ср) 0, , , , , , ,00166 Угљоводоници (мах) 0, , , , , , ,00499 Азот моноксид(ср) 0, , , , , , ,00657 Азот моноксид(мах) , , , , ,02042 Азот диоксид (ср) 0, , , , , , Азот диоксид(мах) 0, , , , , , ,07507 Олово (ср) 0, , , , , , ,00001 Олово (мах) 0, , , , , , ,00002 Сумпор диоксид(ср) 0, , , , , , ,00045 Сумпор 0, , , , , , ,00139 диоксид(мах) Чађ (ср) 0, , , , , , ,00007 Чађ (мах) 0, , , , , , ,00021 Из табеле бр.12 се види да су прогнозиране концентрације свих наведених загађујућих материја, израчунате по претходно поменутом моделу, на овом простору су мање од средњих годишњих граничних вредности имисије, чак и на удаљености мањој од 1 m од магистралне саобраћајнице, изузев концентрације азот диоксида која достиже граничну вредност на удаљености од 1 m. Средње годишње граничне вредности имисије представљају МДК (максимално дозвољене концентрације). Подаци су преузети из Извештаја о стратешкој процени утицаја на животну средину Просторног плана посебне намене инфраструктурног коридора Београд-Јужни Јадран, деоница Београд-Пожега. 29

30 Социјално и економско стање грађана општине Љиг је такво да је удео савремених возила са катализаторима и ниском емисијом штетних материја веома мали у укупном броју возила. Према подацима добијеним од ПС Љиг за период од до године на територији општине Љиг регистровано је укупно моторних возила и то: Табела бр.13. Укупан број регистрованих моторних возила а територији општине Љиг аутобус 7 бицикл са мотором 1 моторцикл 24 прикључно возило 182 путничко возило радна машина 2 специјално радно 2 теретно возило 378 трактор 15 вучно возило туристичког воза 1 Посебно праћење загађености ваздуха до сада није вршено на територији општине Љиг и за комплекснију анализу стања квалитета ваздуха не постоји довољно података. Најближе станице за мерење имисије основних загађујућих материја се налазе у Ваљеву и Лазаревцу, па је тешко говорити о потенцијалним загађивачима тј. о евентуалном загађењу ваздуха, а самим тим и о мерама превенције. Због такве ситуације најбоље решење је да се уз сагласност Министарства лоцирају такве станице на територији општине Љиг. И поред наведеног, користећи доступне податке, мерења може се рећи да је доминантан извор загађења ваздуха током читаве године саобраћај.током грејне сезоне загађење ваздуха потиче од котларница ЈКП, као и од индивидуалних ложишта код којих се углавном као гориво користи угаљ или дрво. Загађења из индустријских постројења су евидентна у зонама експлоатације камена и у индустријској зони, тј. у делу где је лоцирана Ливница Љиг. Процена ризика на здравље становништва услед загађења ваздуха до сада није рађена, тако да јасних показатеља о угрожености појединих група становништва (деца, старе особе, хронични болесници) нема. Израда једне овакве студије, уз издвајање појединих циљних група и медицинских индикатора би требала свакако да представља један од будућих циљева. У току протекле године на нивоу територије општине Љиг формиран је Локални регистар извора загађивања животне средине на основу Правилника о методологији за израду националног и локалног регистра извора загађивања. Обрадом добијених података из образаца може се закључити да је поред саобраћаја, загревања домаћинстава и индустрије који се претпостављају, значајан извор загађивања честично аерозагађење пореклом из каменолома и погона за обраду камена што је мерењем потврђено у Гранит -Пешчар у РЈ Кречњак Закључак Из свега претходно изнетог може се констатовати да је за побољшање квалитета ваздуха у Општини неопходно урадити следеће: 30

31 - стимулисати редовно и коректно одржавање котларница и возила јер се тако битно смањује њихова емисија, а повећава енергетска ефикасност, - изградња јединственог система даљинског грејања за насеље Љиг, - из бензина потпуно елиминисати олово, стимулисати употребу квалитетног дизел горива (еуро дизел) у односу на D2 са већим садржајем сумпора, - размотрити могућност стимулативне пореске политике за сва физичка лица и предузећа која докажу да редовно брину о еколошкој исправности својих возила или ложишта ОТПАД У Републици Србији управљање отпадом је у приличној мери застарело (2003. године се само 50% отпада сакупљало, од чега се 63% односило на сакупљање комуналног градског отпада и око 20% индустријског отпада).отпад се најчешће није сакупљаао из руралних средина, где се углавном спаљивао или са сакупљао на сметлиштима и дивљим депонијама.од приближно 170 званичних депонија скоро да ни једна не испуњава критеријуме санитарних депонија. Ситуација у години се није много поправила, а регистровано је дивљих депонија у Републици Србији.У мају године усвојен је сет закона о заштити животне средине и управљању отпадом, као и подзаконски акти који уређују ову област. Национална стретегија управљања отпадом је усвојена године, од стране Владе Републике Србије, према којој је Република Србија била подељена на 28 региона, са циљем успостављања регионалног управљања отпадом. Стратегија је ревидирана године и усвојена је нова Национална стратегија управљања отпадом за период године којом се планира формирање 26 регионалних центара за управљање комуналним отпадом. Мора се констатовати да је мало од планираног и имплементирано, и даље на територији Републике имамо готово исти број званичних градских депонија-сметлишта која не испуњавају ни основне критеријуме заштите животне средине. Спорадичним оснивањем углавном, приватних предузећа, за рециклажу неких секундарних сировина ( пет-амбалажа, папир, електронски отпад, акумулатори, отпадна уља), полако се успоставља систем исправног разврставања и сакупљања комуналног отпада. Постојеће стање у управљању отпадом на територији општине Љиг Када говоримо о управљању отпадом морамо извршити поделу у овој области на следеће категорије и то: - комунални отпад, - индустријски отпад - посебни токови отпада Комунални отпад Под појмом комунални чврст отпад подразумева се отпад из домаћинства ( кућни отпад), као и други отпад који је због своје природе или састава сличан отпаду из домаћинства. Отпад настаје у оквиру комуналне инфраструктуре у домаћинствима, административним и 31

32 образовним институцијама, туристичким објектима, услужним делатностима, као и отпад са јавних површина и паркова.ту спада и део отпада из индустрије који има комунални карактер. Начин поступања са комуналним отпадом у Љигу заснован је на Одлуци о одржавању комуналне хигијене на територији општине Љиг ( Службени гласник општине Љиг бр. 9/ 97), којом се прописују и утврђују задаци и обавезе грађана, скупштина станара, месних заједница, предузећа, установа, државних органа и других субјеката у одржавању чистоће и комуналне хигијене у граду Љигу, а посебно се утврђују минимални услови за одржавање чистоће и комуналне хигијене у селима. Делатношћу организованог сакупљања и депоновања отпада бави се ЈКП Комуналац Љиг и ЈКП Шумадија Белановица. ЈКП Комуналац Љиг има 45 радника, од чега је на пословима сакупљања 7 радника. Сакупљањем отпада је обухваћен део МЗ Славковица, део МЗ Кадина Лука, део МЗ Бабајић. Делатност сакупљања и одлагања отпада врши се 365 дана у години у једној смени. Организованим сакупљањем обухваћено је становника, тј. око домаћинство предузећа и установа и предузетника и занатских радњи. Највећа количина комуналног чврстог отпада се свакодневно сакупља и одлаже на постојеће депоније - сметлишта у К.о. Цветановац за подручје Љига, и у Белановици на К.о. Калањевци потес Осоје. За сакупљање и одвожење комуналног отпада ЈКП Комуналац Љиг користи: - два камиона аутосмећара - комбиновану скип-машину - камион са приколицом - трактор са проколицом. ЈКП Шумадија има шест запослених радника а од опреме за сакупљање отпада користи: - скип - камион ТАМ за смеће, - ФАП. Највећа количина комуналног чврстог отпада се свакодневно сакупља и одлаже на две поменуте депоније - сметлишта. Градско сметлиште Љига на коме се врши одлагање отпада лоцирано је у МЗ Цветановац, а налази се на око 300 м од насеља и на око м од центра града и користи се од 1985/86. године. Река Љиг протиче на удаљености од 250 метара, а са северне и западне стране је одвојено дренажним каналима од осталог пољопривредног земљишта. Чврсти комунални отпад се сакупља возилима (аутосмећар) и трактором са приколицом па потом одвози на несанитарну депонију (сметлиште). До локације сметлишта се долази асфалтним путем и његова површина је 0,80 ха, а налази се у власништву општине Љиг. На сметлиште је одлаган отпад мешовитог састава и порекла. Евиденција о количинама и анализа врсте и састава не постоји. Овај објекат не задовољава основне критеријуме контролисаног и санитарног одлагалишта. На сметлишту је одложена непозната количина отпада, познатог и непознатог порекла и различитих физичко-хемијских карактеристика. Морфолошки састав комуналног отпада одређен је од стране стручњака Научно-истраживачког института Кирило Савић из Београда, и одговара градовима сличне привредне структуре: папир 5 %; текстил 3 %; метали 4 %; стакло и порцелан 5 %; гума 5 %; пластика 4 %; органске материје 29 %; пепео, шљака и шут 20 %; и смеће са јавних површина 15 %. Према подацима из ЈКП Комуналац Љиг из године, годишња количина отпада која је одложена на сметлиште је м³. 32

33 Пројекат Санације, затварања и рекултивације депоније у Љигу је урадио Институт за водопривреду Јарослав Черни АД, Завод за уређење сливова, Београд, године са планираном санацијом кроз време у трајању од 5 година. Пројекат је потврђен од стране Министарства науке и заштите животне средине бр / од год. Пројектом Санације, затварања и рекултивације депоније у Љигу дати су поступци за санацију, период рекултивације и затварања, дата су решења техничке и биолошке рекултивације, дебљина слојева за рекултивацију, поступак дегазације депонованог смећа и заштита од пожара, начин ограђивања и друге врсте физичке заштите за депонију, начин праћења нивоа и квалитета подземних вода ( уградњом пијезометра), као и мере и радове за одвођење и заштиту површинских и подземних вода. У складу са пројектом на депонији је урађено следеће: - проширење постојеће депоније ( тренутна укупна површина је 0,8 ха), - стари део депоније у површини од око 0,4 ха је делом затворен и обрастао је травом, која се периодично коси, - ободни канал на новом делу депоније је урађен, а на старом делу је подубљен и очишћен, - депонија је ограђена металном оградом висине 2,2 м са капијом за пролаз специјалних возила и радника запослених на депонији, - организована је чуварска служба, а за чувара је постављена чуварска кућица, - организовано је прекривање депоније инертним материјалом. Слика бр. 4. Улазна капија на сметлиште у Љигу Депонија (сметлиште) у Белановици се налази на путу Белановица Рудник (потес Осоје ) на територији К.о. Калањевци. Користи се дуже од 30 година. На овој депонији се врши неселективно одлагање отпада. Ни она не задовољава основне мере заштите, у смислу контролисаног одлагања отпада, његовог сабијања, прекривања отпада инертним материјалом. У близини овог сметлишта нема насеља, али има водотокова који могу угрозити здравље и безбедност људи. За депонију у Белановици није урађен пројекат санације, рекултивације и затварања Индустријски отпад 33

34 Питање одлагања и складиштења индустријског отпада је веома значајно питање. Последњих деценија индустријски отпад се генерисао углавном захваљујући производњи и раду предузећа Ливница А.Д. Љиг. Отпад из ове фабрике се одлаже у кругу фабрике и према подацима из Локалног регистра извора загађивања за годину укупна количина одложеног отпада је тона. Отпад настаје при производњи одливака по CO2 технологији.основни састојак овог отпада је отпадни кварцни песак, чија су зрна обложена натријум силикатом, ту су и оксиди метала, шљака, прашина и пепео. Из других индустријских погона углавном је добијан одговор да генеришу мале количине отпада и да га одлажу (складиште) у оквиру предузећа, до предаје овлашћеним оператерима, а неретко и на постојећа градска сметлишта, иако је то прописима забрањено. Евидентно је да се у овом тренутку у управљању индустријским отпадом срећемо са неколико проблема који нису сасвим у складу са Законом о управљању отпадом ( Сл. гласник РС бр. 36/09 и 88/10), а то су пре свега: - Генерисани индустријски отпад (опасан или неопасан) се у одређеном броју предузећа одлаже (макар и привремено) на складиштима која не испуњавају све захтеве предвиђене законском регулативом. - Нерешен проблем третмана опасног индустријског отпада на нивоу Републике Србије, а дозвола за извоз опасног отпада захтева одређену процедуру за извоз и знатна финансијска средства која генератори отпада углавном не могу да издвоје. Треба истаћи и чињеницу да су поред наведених проблема предузећа схватила потребу и корист да отпадне материјале искористе или за поновну употребу или их пошаљу другим центрима (партнерима) који се баве процесом рециклаже (поновне употребе) Посебни токови отпада Законом о управљању отпадом ( Сл. гласник РС бр. 36/09 и 88/10), као и пратећим подзаконским актима који уређују ову област, сви привредни субјекти у систему заштите животне средине су у обавези да врше раздвајање и селективно сакупљање отпада на месту настанка. Нарочито је важно издвојити посебне токове отпада и организовати даљи третман. У посебне токове отпада спадају следеће врсте отпада: управљање истрошеним батеријама и акумулаторима, управљање отпадним гумама, отпадним уљима, управљање отпадом од електричних и електронских уређеја, флуоресцентним цевима, отпадима која садрже PCB уља, отпадом који садржи азбест, управљање отпадним возилима, управљање отпадом из здравствених установа и фармацеутским отпадом Медицински и фармацеутски отпад Медицински отпад је по дефиницији хетерогена мешавина комуналног отпада, инфективног, патоанатомског, фармацеутског и лабораторијског отпада, дезинфицијенаса и амбалаже, као и хемијског отпада из здравствених установа и ветеринарских станица. Медицински отпад разврстан је у групу према Каталогу отпада. Око 10-25% медицинског отпада чини опасан отпад ризичан по здравље људи и животну средину и обавеза је свих здравствених установа да се на адекватан начин брину о отпаду генерисаном у њиховој установи. Неправилно управљање медицинским отпадом до скора је представљало значајан проблем због тога што није постојало раздвајање отпада на месту настанка, као и због тога што се инфективни и опасан отпад из здравствених установа одлагао на сметлишта- депоније заједно са комуналним отпадом. 34

35 Дом здравља Љиг је установа примарне здравствене заштите која пружа свим корисничким групама свеобухватну, квалитетну и једнако доступну здравствену заштиту користећи све расположиве ресурсе уз континуирани квалитет рада у циљу очувања и унапређења здравља. Према подацима из Локалног регистра извора загађивања Дом здравља Љиг је у претходној години произвео кг инфективног отпада. Технолошки поступак третмана инфективног отпада у Дому здравља Љиг обухвата: - разврставање инфективног отпада и употребљених оштрих предмета од осталог отпада на месту настанка, - прикупљање и транспорт у специјалном возилу у Болницу у Ваљево ради третмана и коначног одлагања. Дом здравља Љиг нема сопствену апотеку, па самим тим и нема фармацеутског отпада. Осим ове установе у којој се генерише највећа количина медицинског отпада на територији Љига и Белановице постоје и приватне лекарске и стоматолошке ординације као и ветеринарске станице које такође треба да буду обухваћене организованим системом сакупљања и третмана медицинског отпада. Апотекaрске установе у Љигу поседују мале количине фармацеутског отпада који сакупљају у одвојене посуде, адекватно обележене. Обе апотекарске установе сакупљају и фармацеутски отпад од грађана. Сакупљени отпад се отпрема и привремено складишти у матичним установама одакле се на прописан начин даље збрињава Електронски отпад Са гледишта очувања животне средине и заштите од загађења један од глобалних светских проблема све више постаје и тзв. е-отпад. Специфичност овог отпада је његова сложеност и брзина којом електрични апарати и електронски уређаји застаревају и бивају замењивани новим. Овај отпад је токсичан уколико је неправилно третиран, а истовремено представља и значајан извор секундарних сировина. Уколико се не поштује прописана регулатива у управљању е-отпадом, тешки и отровни метали попут кадмијума и живе нашли би своје путеве и трајно загадили земљиште и подземне воде, затим делови пластике који садрже бром (како би кућне апарате учинили отпорним на пламен), могли би се наћи у различитим производима од пластике (пластична амбалажа) уколико би отишли на рециклажу, а да над тим процесом нема контроле. У производњи рачунара и остале електронске опреме користи се велики број материјала као што су: - тешки метали: баријум, олово, кадмијум, хром, кобалт, бакар, никал, стронцијум, талијум, бизмут, цинк, калај, - племенити метали: злато, платина, сребро, - други метали, полуметали, обојени метали, алуминијум, антимон, арсен,оплемењени челик, гвожђе, галијум, германијум, индијум, манган, паладијум, жива, селен, - гасови: азот, водоник, фосфор-водоник, силицијум-водоник, - пластика: до 40 различитих пластичних маса, пре свега полиестер, полиамид, фенол и епоксидне смоле итд Отпадна уља Отпадна уља спадају у категорију опасног отпада. Главни генератори отпадних уља су: аутосервиси и делом транспортна предузећа. Незнатне количине отпадног уља се генеришу 35

36 у угоститељским објектима привредним друштвима и домаћинствима. Отпадно уље је свако минерално мазиво или индустријско уље (коришћена моторна уља, уља за зупчасте преноснике, машинска, хидраулична уља, остаци из резервоара, јестива отпадна уља, емулзија воде и уља...). Сви генератори отпадног уља на територији општине су информисани о техничкотехнолошким мерама које морају да предузму како би испунили законску обавезу, односно спречили испуштање ових материја у воде, ваздух и земљиште. Слика бр.5. Пример посуде за сакупљање отпадног уља Отпадне батерије и акумулатори Отпадне батерије и акумулатори спадају у групу опасног отпада јер у себи садрже живу, кадмијум, олово, бакар, селен, литијум, берилијум, бор и друге, па се због тога не могу одлагати на депније као комунални отпад. Рециклажа овог отпада је могућа и обавља се у посебно овлашћеним предузећима, уз претходни третман (уклањање киселине из акумулатора или њена неутрализација).сви постојећи оператери који се баве складиштењем и третманом металног отпада и врше преузимање отпадних возила од становништва, у обавези су да организују еколошки прихватљиву примарну селекцију свих врста опасних отпада на месту настанка. Слика бр. 6. Пример посуде за сакупљање акумулатора 36

37 Отпадне гуме Отпадне гуме спадају у категорију неопасног отпада. Главни произвођачи (власници) отпадних гума су:оператери који се баве третманом металног отпада, предузећа, ауто сервиси, вулканизери, предузећа која се баве транспортом, грађевинска предузећа и појединачна домаћинства. Сви постојећи оператери који се баве складиштењем и третманом неопасног отпада и врше преузимање отпадних возила од становништва, у обавези су да организују еколошки прихватљиву примарну селекцију ове врсте отпада на месту настанка. Произвођачи (власници) отпадних гума на територији општине Љиг су у обавези да прикупљене количине упуте на даљи третман код овлашћеног оператера и о предатим количинама извештавају локалну самоуправу Амбалажни материјали Амбалажни отпад углавном спада у неопасан отпан, осим уколико се не ради о амбалажи за паковање хемикалија или опасних материја.значајна количина овог отпада представља секундарну сировину и може се рециклирати. Главни произвођачи (власници) су: привредна друштва која се баве трговином, уготитељски објекти и појединачна домаћинства. Сви постојећи оператери који се баве складиштењем и третманом неопасног отпада у обавези су да организују еколошки прихватљиву примарну селекцију ове врсте отпада на месту настанка Отпадна возила Отпадна возила спадају у категорију опасног отпада (акумулатори, кочиона течност, антифриз, хидраулична уља, резервоари за бензин и ТНГ). Главни произвођачи (власници) су: ауто-сервиси, ауто отпади, привредна друштва и појединачна домаћинства. С обзиром на тренутну ситуацију у држави, као и нове стандарде које возила у саобраћају треба да испуне, у наредном периоду треба очекивати повећан број отпадних возила и у нашој општини Азбестни отпад Азбестни отпад спада у категорију опасног отпада.овог отпада има у многим изолационим материјалима, у претходном периоду су се израђивале кровне покривке, водоводне цеви и други производи који су припадали роби широке потрошње. Предузећа која се баве извођењем радова у грађевинарству треба да буду у обавези да пре него што приступе рушењу старих објеката, изврше пријаву радова надлежној инспекцији (у земљама у окружењу то је инспекција рада). На основу добијених података из пријаве о површини објекта, времену изградње, инспекција прописује услове за рушење, тј. мере и услове заштите становништва у окружењу. Након тога извођач радова је у обавези да на еколошки прихватљив начин организује примарну селекцију на месту настанка као и уклањање овог отпада. 37

38 Слика бр. 7. Азбест-цементни кров и азбест цементне цеви Слика бр. 8.. Азбестна заптивка и аутомобилске облоге за кочнице Отпад који садржи PCB и PCT Oтпад који садржи PCB и PCT спада у категорију опасног отпада. Главни произвођач (власник) овог отпада на територији општине Љиг је ЕДБ Лазаревац (трансформаторска уља). Власник уређаја у употреби који садржи PCB или за који постоји могућност да је контаминиран садржајем PCB, дужан је да изврши испитивање садржаја PCB преко овлашћене лабораторије за испитивање отпада. Одлагање, односно деконтаминација уређаја који садрже PCB и одлагање PCB из тих уређаја, извршиће се најкасније до године Дивље депоније На територији општине Љиг регистровано је 50 дивљих сметлишта, која су у претходном периоду више пута уклањана, али су се углавном поново праве. Ова сметлишта су врло често смештена на неприступачним локацијама и еколошки потпуно неприхватљива. У приградским деловима Љига на местима, која су била регистрована као дивље депоније, ЈКП Комуналац Љиг је у претходној години поставило контејнере за сакупљање отпада. Повремених депонија углавном нема, пре се може говорити о истовару шута и другог отпадног материјала дуж приступних локалних путева, дуж канала и раскрсница. Количине овог отпада нису велике али су распрострањене на великим површинама. Табела бр:14.табеларни приказ дивљих сметлишта по МЗ: Насељемесна Број Површина Посудe за Посудe за Количина Број станов. депонија сакупљањ сакупљање отпада домаћ. у заједниц m² е смећа 80 l m³ којимa се а смећа 1100 l отпад сакупља Липље / / 70 / Белановица (Осоје)

39 Калањевци / / 65 / Живковци / / 150 / Пољани це Шутци Ивановци Моравци Бранчић Гукош Ба / Бабајић / Љиг (корито реке Љиг) Насеље Црепана Штавица 333 Извор: ЈКП Комуналац Љиг, на дан године Изградња регионалне депоније Национална стратегија за управљање отпадом усвојена је године, одлуком Владе Републике Србије. Овим документом дефинишу се циљеви, принципи и опције управљања отпадом, стратешки правци и приоритетне активности на њиховој имплементацији. Национална стратегија утврђује формирање региона за управљање отпадом. Успостављање регионалног концепта управљања отпадом у Колубарском региону представља једну од првих иницијатива у Републици Србији. Споразум о приступању планирању и изградњи регионалне депоније потписало је 11 општина (Лазаревац, Лајковац, Уб, Мионоца, Љиг, Ваљево, Осечина, Коцељева, Владимирци, Обреновац и Барајево). Потписници споразума су се сагласили да се до коначног формирања предузећа, које ће управљати Регионалном депонијом, Дирекција за обнову и развој Колубарског округа на одређено време овласти да буде координатор у реализацији Плана активности. Први конкретан корак који је предузела дирекција је израда Студије о избору микролокације за регионалну депонију (новембар год). Након израде студије од стране Института за архитектуру и урбанизам Србије, урађен је Регионални план управљања комуналним отпадом за 11 општина колубарског региона (2006, ревизија год.). У складу са даљом реализацијом Споразума урађен је план генералне регулације подручја Термоелектране Колубара Б - прва фаза, а године је усвојен Споразум о заједничкој изградњи Регионалне санитарне депоније са центром за рециклажу чврстог комуналног отпада. Урађена је и Стратешка процена утицаја Региналног плана управљања комуналним отпадом за 11 општина Колубарског региона на животну средину. Иста се налази у Министарству заштите животне средине на мишљењу. 39

40 Регион за управљање комуналним отпадом чини 11 општина (6 општина је из Колубарског округа), и обухвата површину од 4076 km² са око становника. По површини коју заузимају, највеће општине у Региону су Ваљево и Уб са 905, односно 456 km², а најмања општина Лајковац са 186 km². Највећи број становника по општинама имају Ваљево, Обреновац, Лазаревац док најмањи број становника има Осечина.. Већи део територије представља сеоско подручје, али велика већина укупног броја становника живи у градовима општинским центрима. У складу са постављеним циљевима, потребама, грубом анализом основних критеријума изабране су три локације, као потенцијалне за изградњу санитарне депоније. Уважавајући резултате анализа и процена, локација површинског копа Тамнава-Западно поље оцењена је као повољна и то је локација будуће депоније са центром за рециклажу Закључак Анализирајући постојеће стање управљања отпадом на територији општине Љиг може се констатовати следеће: - велике количине отпада се одлажу на несанитарне депоније у Цветановцу и Белановици, - велики број дивљих депонија, - ограничено и недовољно одвајање и селекција отпада на месту настанка, - недостатак депонија за одлагање отпада анималног порекла (сточна гробља) или постројења, - недостатак система или организовања компостирања биоразградивог отпада. Смањивањем количина отпада на самом извору, укључујући вишеструко коришћење производа, затим рециклирање материјала из отпада као и увођење нових подстицајних мера за домаћинства и индустрију, како би се стално смањивала количина отпада који се одлаже и финансирало увођење нових технологија за поступање са отпадом дошло би се до значајнијих позитивних промена за становништво као што су: - здравија, уређенија и чистија околина, - смањења емисије гасова са ефектом стаклене баште и бољи квалитет ваздуха - заштита подземних вода од загађења (главни извори пијаће воде) и побољшање квалитета површинских вода, - бољи и здравији услови за живот свих становника, - повећање количине сакупљеног отпада, - чистија животна средина, као предност туристичкој промоцији Љига ЕКОЛОШКО OБРАЗОВАЊЕ Увод Еколошко образовање треба да буде саставни део образовно-васпитног система како формалног (институцијалног) тако и неформалног. Циљ еколошког образовања би требало да буде обука свих узраста становништва у разумевању екологије као науке на којој се заснива одрживи развој и у оквиру тога заштита и унапређење заштите животне средине. Ово образовање мора бити инкорпорирано у све сегменте друштва, почевши првенствено од породице, током редовног школовања од предшколског образовања, преко основне и средње школе, затим на универзитету, укључујући и постдипломске и докторске студије. Упоредо са институцијалним образовањем потребно је да постоји и неформално образовање где важну улогу могу имати еколошке секције, друштва љубитеља природе и организације цивилног друштва (удружења). 40

41 Посебна одговорност је на медијима, који морају имати и информативну и едукативну улогу и тако допунити и заокружити овај систем Редовно школовање Предшколско образовање Предшколска установа Каја реализује програм бриге, неге, превентивне здравствене заштите и васпитно-образовног рада са децом са читаве територије општине Љиг.У матичној установи у Љигу у целодневном боравку је 180-оро деце, док их је укупано 195 у установи. Осим матичне установе постоји издвојено одељење у Белановици, а организован је рад и на терену, па је укупно око 290-оро деце обухваћено овим васпитно образовним радом. Васпитно образовни рад се реализује у пет узрасних група и то: медицинске сестре - васпитачи у млађим узрасним групама и васпитачи у старијим. У јасленој групи еколошки садржаји се обрађују кроз различите активности (игре амбалажним материјалом, шта све може од папира, игре водом песком...) са циљем да дете учи о својој околини кроз употребу чула, да усваја појмове чисто, прљаво, шта је здрава храна... У млађој и средњој узрасној групи еколошки садржаји су обрађивани кроз: - уочавање својстава ваздуха и упознавање деце са еколошким појмовима загађеност ваздуха и воде, узроци и заштита, - схватање улоге појединих екосистема, биљака и животиња у животу човека и интересовање и пажљив однос према биљкама и животињама из непосредне околине, - упознавање детета са становницима природе која нас окружује и стварање осећања одговорности према њима. У старијим узрасним групама: - уочавање загађења и препознавање пожељног и непожељног човековог понашања у односу на природу и очување и заштиту животне средине, - развијање одговорног односа према животињама и биљкама у окружењу. Мешовита узрасна група у оквиру Школе у природи кроз истраживачке радионице (шумари, видари, чувари птица, чувари вода) и различите музичке, ликовне и друге активности на најбољи начин показује како чувати реке, ваздух, паркове, шуме. Предшколска узрасна група је група где је и највише пажње посвећено развијању еколошке свести. Кроз различите активности (сакупљање и коришћење природних материјала за израду музичких инструмената, слике од природних материјала, редовно чишћење дворишта, различите ликовне, рецитаторске и др. активности ), ради се на развијању интересовања код деце у односу на животну средину, о њиховом подстицању да размишљају о могућим последицаа онога што чине у својој околини Основна школа На територији општине Љиг постоје две матичне школе и то О.Ш. Лука Спасојевић у Љигу и О.Ш. Сестре Павловић из Белановице, са издвојеним одељењима у месним заједницама. У О.Ш. Лука Спасојевић у Љигу укупан број ученика је

42 Табела бр.15. Приказ броја ученика по разредима у О.Ш. Лука Спасојевић у Љигу Разред I II III IV V VI VII VIII Бр. уч У О.Ш. Сестре Павловић из Белановице укупан број ученика је 161. Табела бр.16.приказ броја ученика по разредима у О.Ш. Сестре Павловић у Белановици Разред I II III IV V VI VII VIII Бр. уч Еколошко образовање је заступљено наставним планом и програмом кроз све разреде и кроз поједине предмете: Први циклус 1-4 разреда - Свет око нас 1 и 2 разред - обавезни наставни предмет, фонд 72 часа (2 недељно) тј. 10,53% од укупног броја часова. - Чувари природе - изборни предмет. - Природа и друштво 3-4 разред - обавезан наставни предмет. ( Сл. гласник РС бр. 10/04 и бр. 3/06) фонд 72 часа ( 2 недељно) тј. 10% од укупног бр. часова) Чувари природе - изборни предмет Поред ова два предмета, наставни садржаји се често прожимају кроз скоро све наставне предмете. Програмски садржаји су дати глобално, а наставнику је допуштено да их актуелизује и конкретизује. Један од посебних циљева је развијање еколошке свести који је планиран Правилником о наставном програму за први и други разред основног образовања и васпитања ( Сл. гласник РС бр.10/04). Други циклус 5-8 разред Биологија - до школске 2010/11 екологија се изучавала у 7. разреду, а од те школске године прелази у осми разред. Фонд 72 часа или 2 недељно, тј око 10% од укупног броја часова. Настава из овог предмета се реализује кроз теоријске часове, часове вежби као и практични рад ученика. Чувари природе 5-8 разреда- изборни предмет ( Сл.гласник РС - Просветни гласник 6/о7, бр. 5/08). Ваннаставне активности - Еколошка секција Еколошки садржаји у старијим разредима основног образовања су заступљени осим у биологији и у другим предметима ( географија, хемија, физика). 42

43 Средња школа Средњу школу 1300 каплара у Љигу похађа 444 ученика, који су распоређени у 16 одељења следећих образовних профила и струка: - гимназија - једно одељење, - туристички техничар - једно одељење, - машинство и обрада метала, у оквиру које су аутомеханичарска и браварска струка и - туризам и угоститељство у оквиру које су трговачка, конобарска и куварска струка. Средњу школу у Љигу похађа и значајан број ученика из суседних општина Лазаревац, Мионица и др. Као посебан наставни предмет, екологија се први пут појављује на нивоу средњошколског образовања, и то као наставни предмет у неким стручним школама.најчешће се као посебан предмет појављује у трогодишњим профилима, док се у четворогодишњим еколошки садржаји изучавају у оквиру биологије. Екологија и заштита животне средине се у трогодишњим школама изучавају једном недељно што је свакако отежавајућа околност за редовно праћење и континуитет у настави. Слично као и у основној школи, осим предмета екологија и биологија, еколошки наставни садржаји у великом броју подручја рада и образовних профила, се проучавају и у предметима географија, физика, и хемија зависно од занимања за које се ученици опредељују. Према студији ЗЕЛЕНИ ПАКЕТ У СРБИЈИ, који је припремио Регионални центар за животну средину за цeнтралну и источну Европу, у закључцима из априла године између осталог се наводи да: - према наставним програмима ученици основне школе не добијају перманентно образовање из заштите животне средине, - у постојећим програмима нема довољно садржаја из заштите животне средине, - постоји неусаглашеност између наставних предмета који третирају заштиту животне средине (биологија, физика, хемија). Резултати истраживања уџбеника за основну школу из групе предмета у домену природних наука показала су: - недостатак еколошке компоненте која би ученике усмеравала ка еколошки пожељном понашању; - да су уџбеници у еколошко-васпитном погледу недовољно усклађени са програмом васпитно-образовног рада; - да су еколошки садржаји недовољно и нефункционално заступљени. У циљу интензивирања еколошког образовања и васпитања ученика потребно је теоријски сагледати, истражити и у одређеној мери модификовати наставне програме, рад наставника, ваннаставне активности, културну и јавну делатност школе и сам школски амбијент. Оваквим начином образовања потребно је развити свест о значају заштите и очувања природе и природних ресурса, а посебну пажњу посветити чувању и уређењу простора у коме живе и уче, да препознају и упознају важност рационалног коришћења природних и културних ресурса, да успоставе одговоран однос према биљкама и животињама, да препознају појаве штетне по природу и окружење и ангажују се у борби против њих Информисање и јавна свест 43

44 Подизање јавне свести грађана о проблемима везаним за животну средину је једно од најважнијих питања, без кога нема планирања нити спровођења озбиљнијих и дугорочнијих акција у овој области. У планирању активности у овој области мора се поћи од следећих претпоставки: - Грађани Љига немају искуства ни традицију јавног ангажовања у акцијама и питањима која се односе на проблеме животне средине; - Медијска мрежа није развијена. Постоји једна локална телевизија која представља медијски сервис за информисање грађана. У програмима постојеће телевизије не постоје садржаји који се баве проблемима животне средине. - У образовним установама (првенствено у основној школи и предшколској установи Каја ) постоји спремност да се више пажње посвети проблемима везаним за животну средину у редовним наставним садржајима као и у другим ваннаставним активностима - У Љигу постоје и невладине организације којима је опредељење заштита и унапређење животне средине Закључак Узевши све ово у обзир може се рећи да је ситуација у погледу образовања добра и поред одређених мањкавости које се могу поправити, али посебан проблем представља образовање одраслих којим се до сада нико није бавио. Слична ситуација је и на пољу информисања и подизања јавне свести, мада у последње време на државној телевизији и другим средствима јавног информисања постоје стални програмски садржаји, и посебно се обрађују различите теме из области заштите и унапређења животне средине ВОДЕ Увод Вода је један од основних услова живота и као таква је кључни фактор у развоју савременог друштва. Интензивни развој привредних делатнотности и повећање броја становника намећу не само проблем обезбеђења довољних количина воде већ и задовољавања критеријума њеног квалитета. Процењује се да у различитим земљама преко две милијарде људи нема потпуно сигурну воду за пиће (Tebbut 1993). Развијене европске земље посвећују велику пажњу, дају јој институционални значај, и за њу одвајају велика средства. Такав третман имају све чланице ЕУ, али се исти третман очекује и од будућих чланица.то значи да ће и Србија морати да поведе рачуна о томе уколико жели чланство у Европској унији. Управљање водама мора да се обавља у складу са начелом интегралног управљања водама, тако да се омогући одрживо коришћење вода, засновано на дугорочној заштити 44

45 расположивих водних ресурса спречи погоршање квалитета вода, смање неповољни утицаји поплава и суша, спречи погоршање квалитета вода, штити и побољша стање акватичног и приобалног екосистема. Имајући у виду укупне потенцијале површинских и подземних вода, као и услове за њихову заштиту и експлоатацију евидентно је да је Љиг сиромашан водом и да стратегија будућег развоја Општине мора уважити ове чињенице Правна регулатива у области вода Законом о водама објављен у Службеном гласнику РС бр. 30/10 од год. као и Законом о заштити животне средине ( Службени гласник РС бр.135/04, 36/09), уређује се правни статус вода, заштита од штетног дејства вода, интегрално управљање водама, управљање водним објектима и водним земљиштем, извори и начини финансирања водне делатности као и друга питања од значаја за управљање водама. Управљање и заштиту вода Република Србија остварује преко Министарства надлежног за послове водопривреде, Министарства надлежног за послове заштите животне средине, Mинистарства надлежног за заштиту здравља, органа Аутрономне покрајине, органа јединице локалне самоуправе и јавних водопривредних предузећа. Стратегија коришћења вода, заштите вода и заштите од вода на територији Републике Србије је дефинисана Водопривредном основом РС ( Сл. гласник РС бр. 11/02) која је усаглашена са Просторним планом РС ( Сл. гласник РС бр. 13/96). Утврђивање квалитета и услови заштите вода су, на основу овлашћења из Закона, ближе дефинисани подзаконским актима и то: - општи услови и начин обављања комуналних делатности, пречишћавања и дистрибуције воде и пречишћавања и одвођења отпадних вода прописани су Законом о комуналним делатностима ( Сл. гласник РС бр. 16/97, 42/98 и ) као и Одлуком о одржавању комуналне хигијене на територији општине Љиг ( Службени гласник општине Љиг бр. 9/ 97); - Влада РС је донела Уредбу о граничним вредностима емисије загађујућих материја у воде и роковима за њихово достизање ( Службени гласник РС бр. 67/11), као и Уредбу о граничним вредностима приоритетних и приоритетних хазардних супстанци које загађују површинске воде и роковима за њихово достизање ( Службени гласник РС бр. 35/11). Услови за врсту и квалитет отпадних вода које се могу испустити у јавну градску канализацију, односно у крајњи реципијент тј. реку Љиг до сада нису прописани, па је обавеза у наредном периоду Скупштине општине Љиг да донесе Одлуку о водоводу и канализацији на основу које ће ЈКП предузећа на територији општине Љиг израдити Правилник о заштити система канализације. Начин одређивања и одржавања зона санитарне заштите подручја на коме се налази извориште или се по количини и квалитету може користити за јавно снабдевање водом за пиће, на основу члана 77. Закона о водама ( Сл. гласник РС бр.30/2010) прописан је Правилником о начину и одржавању зона санитарне заштите изворишта водоснабдевања ( Сл. гласник РС бр.72/09). Категоризација водотокова из Уредбе о класификацији вода прописана је Уредбом о категоризацији водотокова ( Сл. гласник СР Србије бр.5/68). Услови и начин уређења простора, уређење и коришћење грађевинског земљишта и изградња објеката прописани су Законом о планирању и изградњи ( Сл. гласник РС бр.92/08). Заједничка политика у оквиру држава чланица Европске уније у области вода има правни основ у низу обавезујућих смерница, тј директива.овај израз за ту врсту документа 45

46 европског законодавства је прихваћен и код нас, па је Оквирна директива о водама из 2002 (Water Framework Direktive, WFD), кључни документ за прописивање минималних услова за достизање и очување доброг статуса вода, и спровођење мера контроле емисија, чиме се побољшава статус екосистема зависних од воде и осигурава одрживо коришћење воде Природне воде Водни ресурси Љига текуће воде Хидрографију подручја Љига чине подземна (изданска) вода и површинске воде (извори, реке).највећи део територије општине Љиг 98,42% припада сливу реке Љиг, док се осталих 1,58% налази у сливовима Топлице и Дичине. Токови на територији општине су неизучени хидролошки. Мерења водостаја и протицаја се једино врше на реци Љиг, на водомерној станици Боговађа. Просечан годишњи протицај реке Љиг у последњих 10 година износи 3,2 m³/s, što je za 1,6 m³/s мање него у периоду од године. Највећи протицаји се јављају крајем зиме и почетком пролећа, а најмањи у августу односно септембру. Из овога видимо да је уочљива изразита неравномерност у току године, а вредности специфичног отицаја од 7,1 односно 4,6 l/s/km² на годишњем нивоу говоре о малој водности подручја. За потребе израде овог документа Завод за јавно здравље Ваљево је извршио микробиолошка, физичко-хемијска и биолошка испитивања водотокова на територији општине Љиг. Квалитет воде реке Љиг, Драгобиљ и Качер је контолисан на више мерних места чији је преглед дат у табели бр.17. Табела бр.17. Показатељи квалитета површинских вода на територији општине Љиг Параметар ПВ-8 ПВ-9 ПВ-10 ПВ12 ПВ-13 ПВ-14 ПВ-15 Фекалне колиформне б-је на 44ºC Стрептококе фекалног _ + + _ + порекла Ук. хетеротрофне б-је Ук. олиготрофне б-је ph-вредност ,2 8,24 8,10 7,60 Суви остатак на 105 Cmg/l Суспендоване материје mg/l Растворени 9,7 9,8 10, ,74 7,76 4,46 кисеоник,mg/l Утрошак КмnO4 mg/l 3,2 7,6 4,4 12,2 9,0 8,7 20,6 46

47 Сатурација 95,56 96,55 99,5 88,25 92,58 90,97 52,29 кисеоником,% ВРК5,mg/l 5,6 1,08 2,76 16,7 8,13 18,5 13,9 Хлориди,mg/l 11,9 12,6 14,3-19,0 10,9 11,6 Нитрити mg/l <0,02 <0,02 <0,02 <0,02 <0,02 <0,02 <0,02 Нитрати mg/l 6,5 5,7 5,6 0,9 1,9 2,5 0,9 Сулфати mg/l 25,3 30,1 26,5 43, ,4 22,4 Фосфати mg/l 0,03 0,37 0,52 0,12 0,24 0,13 0,43 Амонијак,mg/l 0,13 0,19 0,35 0,23 0,22 <0,08 <0,08 Укупни азот, 1,7 1,5 1,6 0,45 0,65 0,70 0,30 mg/l Масти и уља mg/l ПВ-8 - река Љиг, код печуркаре; ПВ-9 - река Љиг на 100 м узводно од улива канализације; ПВ-10 - река Љиг на 300м од улива главне градске канализације; ПВ-12 - река Драгобиљ изнад места улива отпадних вода Гранит- Пешчара ПВ-13 - река Драгобиљ, 300м низводно од улива отпадних вода Гранит-Пешчара ПВ-14 - река Качер испод моста код аутобуске станице Белановица; ПВ-15 - река Качер у кругу бивше кланице Србокооп Белановица. У зависности од места узорковања површинских вода општине Љиг а на основу добијених резултата према одредбама Уредбе о класификацији вода (Службени гласник СРС бр. 5/68) и Правилника о опасним материјама у водама ( Сл. гласник СРС бр.31/82) констатовано је следеће: Узорак воде ПВ-8 на основу физичко-хемијских параметара ( ниво БПК5 је 5,6mg/l што овој води даје особине IIb класе бонитета вода, али због присуства амонијака ова вода добија карактеристике III и IV класе бонитета.у целини се констатује низак степен физичко-хемијског загађења на месту узорковања.микробиолошки показатељи указују на присуство фекалног загађења што узорку воде даје особине II класе и изискује смањење овог загађења.биолошки преглед узорку даје особине II класе бонитета уз задовољавајуће самопречишћавање. Узорак воде ПВ-9 на основу физичко-хемијских параметара који су у дозвољеним границама даје особине I класе бонитета вода, али због присуства амонијака ова вода добија карактеристике III и IV класе бонитета.у целини се констатује низак степен физичко-хемијског загађења на месту узорковања. Микробиолошки показатељи указују на присуство фекалног загађења што узорку воде даје особине II класе и изискује смањење овог загађења.биолошки преглед узорку даје особине II класе бонитета уз задовољавајуће самопречишћавање. Узорак воде ПВ-10 на основу физичко-хемијских параметара (ниво БПК5 је 2,76mg/l, суви остатак 529 mg/l) што овој води даје особине IIа класе бонитета вода, али због присуства амонијака ова вода добија карактеристике III и IV класе бонитета.у целини се констатује средњи степен физичко-хемијског загађења реке на месту узорковања. Микробиолошки показатељи указују на присуство фекалног загађења узорку воде даје особине III и IV класе и изискује смањење овог загађења. Биолошки преглед узорку даје особине III класе бонитета уз угрожено самопречишћавање. На основу стручног мишљења стручњака из Завода за јавно здравље Ваљево, вода реке Љиг припада III и IV класи бонитета водотокова са повишеним садржајем амонијака и 47

48 бактеријским супстратом у води. Као мера поправке предложено је хлорисање воде на местима испуштања комуналне фекалне канализације. Река Качер је узоркована на два мерна места и то: ПВ-14 је узет испод моста код аутобуске станице, на десној обали реке и карактерише га велики укупни број сапрофита, и по Kohl-u припада III класи бонитета. Има угрожену аутопурификацију (самопречишћавање) што се види из односа олиго и хетеротрофа (укупне хетротрофне б-је-80х10³, а олиготрофне 60х10³). По физичко-хемијским особинама вода Качера на месту узорковања припада III класи водотокова а према Правилнику о опасним материјама у водама узорак воде ове реке има карактеристике I и II класе вода. Микробиолошки показатељи говоре о присуству колиформно-фекалног загађења, које је потребно смањивати. Биолошки преглед узорку даје особине III класе о чему говори број сапрофита (80.000/ml). Узорак ПВ15 по физичко-хемијским карактеристикама услед вредности БПК5 13,9 mg/l показује припадност воде III класи вода, према одредбама поменуте Уредбе о класификацији вода. Вода је оптерећена умереним нивоом органског загађења, суспендованим материјама, што повећава вредности БПК5. Микробиолошки показатељи MPN=20.000/l највероватнији број колиформних бактерија са присуством Citrobacter-a i Enterococcus faecalia-a, уз број аеробних мезофилних бактерија од /l, уз позитиван параметар на стрептококе фекалног порекла указује на оптерећење воде реке узводно од места узетог узорка, те ова вода припада водама III и IV класе бонитета, што указује да је потребно смањење овог загађења. Има угрожену аутопурификацију (самопречишћавање). Као мера поправке квалитета воде реке Качер је извршити хлорисање воде на местима упуштања фекалне канализације или других загађивача у реку. Река Драгобиљ је узоркована на два мерна места и то: Лева обала реке изнад улива отпадних вода Гранит-Пешчара А.Д - узорак ПВ 12 Испитивани узорак воде на основу одређиваних физичко-хемијских параметара према Уредби о класификацији вода (Службени гласник СРС бр. 5/68) одговара IIа класи вода а по Правилнику о опасним материјама у водама ( Сл. гласник СРС бр.31/82) одговара III и IV класи. Реку карактерише велики укупни број сапрофита (30.000/ml). Припада II класи бонитета по Kohl-u. Има задовољавајућу аутопурификацију (степен самопречишћавања О/Н =1), што се види из односа хетеро и олиготрофа. Присутни су ретки индикаторски организми, што указује да се ради о ßмезосапробној зони. Овај узорак реке Драгобиљ припада III и IV класи. Други узорак ПВ13 је узет 300 m низводно од улива отпадних вода Гранит-Пешчара - десна обала. Испитивани узорак воде на основу одређиваних физичко-хемијских параметара према Уредби о класификацији вода (Службени гласник СРС бр. 5/68) одговара III класи вода а по Правилнику о опасним материјама у водама ( Сл. гласник СРС бр.31/82) одговара III и IV класи. Реку карактерише велики укупни број сапрофита (50.000/ml). Налази се на прелазу II у III класу бонитета по Kohl-u. Има задовољавајућу аутопурификацију (степен самопречишћавања О/Н =1,2) што се види из односа хетеро и олиготрофа. Присутни су ретки индикаторски организми, што указује да се ради о ßмезисапробној зони. Овај узорак реке Драгобиљ припада III и IV класи. 48

49 Предложене мере поправке су : Извршити хлорисање воде на местима испуштања комуналне фекалне канализације. Регулација водотокова Подручје Љига не обилује падавинама, али конфигурација терена, мала пошумљеност и састав терена омогућавају стварање бујица. Велике воде се јављају након наглог топљења снега и обилних пљусковитих падавина. Водотокови на територији општине Љиг својим изливањем праве огромне штете, због чега су предузимани и одређени радови на њиховој регулацији. Постојећи насипи који су изграђени према прорачуну за 50-о годишњу велику воду показали су се као недовољна заштита, што су и потврдиле велике поплаве 1971, 1999 и највећа године.одатле и потреба за тражењем ефикаснијег решења у заштити од поплавних таласа, па се као решења виде изградња водопривредне инфраструктуре и то: насипи изграђени за стогодишњу воду, изградња система канала за одводњавање и наводњавање, који би регулисали ниво како површинских тако и посредно подземних вода као и антиерозиони радови у сливовима притока Љига. Ерозија је најинтензивнија у сливу реке Марице, Славковачке реке, Драгобиља, Драгобиљице и Качера. До сада су извршени радови на регулацији следећих водотокова: - река Љиг је регулисана у дужини од 3500 m, - поток Годевац у дужини од 1500 m, - поток Тодоревац у дужини од 220 m и - Белановачка река (горњи ток) у дужини од 1300 m. Подземне воде На основу геолошког састава територије општине Љиг издвојене су целине са три типа издани и то: - Терени са збијеним изданима који се јављају у алувијалним равнима дуж реке Љиг, као и уском појасу река Качер, Козељица, Драгобиљ и Драгобиљица. Дебљина издани износи од 1-4м, а количине воде би теоретски биле довољне и за веће водозахвтне пројекте.збијени тип издани јавља се и на терасним наслагама у виду субартешких и артешких издани и то на већим дубинама (до 180м).Резерве ових подземних вода су знатно мање него у изданима алувијалних равни. - Терени са пукотинским изданима који су и најраспрострањенији на територији општине Љиг.Обзиром на велику хетерогеност терена, за потребе обимнијих снабдевања биле би неопходне специјализоване студије. Према тренутно расположивим подацима може се констатовати да су неогени вулканити између Славковице и Ба водоноснији од мезозојских у реону Живковаца. Када је у питању флиш, који је један од најзаступљенијих комплекса у општини Љиг најводоноснији простор би био у зони Бољковачког раседа (потез Лалиначка река-дићи- Љиг), док се флиш источно од овог раседа чак сматра условно безводним, због знатнијег учешћа глиновитих фракција. Издан у атарима села Бошњановић и Бабајић је хидраулички повезана са карстном издани у подини, па би то у перспективи могло дати извесне количине воде уз дубља бушења. - Терени са карстним изданима који захватају мали простор на територији општине Љиг, али вода овог порекла представља важан ресурс за ове просторе.врело реке Љиг које се налази у атару села Ба је каптирано за потребе водоснабдевања насеља Љиг. Просечна издашност врела је 67 l/s, док се водовод снабдева количином од око 30 l/s. У летњем периоду постоји проблем са издашношћу, због карстног карактера извора, па се предлаже спуштање места природног истицања на нижу коту. 49

50 Приликом истражних бушења откривена је термо-минерална вода ( t=32,7ºc), на једном километру удаљености од насеља Љиг. Вода се користила у рекреативне и балнеолошке сврхе (Бања Љиг), али овде постоје значајни проблеми формално-правне природе, јер не постоји законом прописана документација за коришћење тих извора. У селу Славковица предузеће Мигрос из Београда је добило сагласност надлежног министарства на Пројекат коришћења природног ресурса-маломинерализованих подземних вода са изворишта Мигрос из бунара ИЕБ-1, на експлоатационом простору број Е- 28.Експлоатација изданских вода из овог бунара ће се вршити према усвојеном Елаборату о резервама подземних вода из истражно-експлоатационог бунара ИЕБ-2, к.п. бр К.о. Славковица, урађеним фебруара године од стране Рударско-Геолошког факултета. Максимални капацитет захватања и коришћења природног ресурса - подземних вода према утврђеним билансним резервама категорије Б износи 3,5 l/s. На бушотини у селу Ба откривене су олиго-минералне воде потенцијално погодне за флаширање Утицаји и ризици Имајући у виду стање водних ресурса на територији општине Љиг, и значај који имају са аспекта квалитета животне средине и здравља становништва, као и стање везано за отпадне воде тј. њихово упуштање у крајње реципијенте без претходног третмана, може се констатвати да постоје бројни проблеми чије је превазилажење неопходно у наредном периоду. Природне воде Љига, како површинске тако и подземне су изложене интензивном загађивању, што као последицу има низ негативних утицаја како на животну средину у целини тако и на здравље човека.угроженост природних вода се огледа у присуству велике количине депонованог отпада дуж речних токова, који се може запазити визуелно (дивље депоније дуж обала) и кроз низ деградационих процеса које показују повремена еколошка испитивања. Не мањи значај од физичких загађења има хемијска контаминација акватичих станишта која је најчешће резултат деловања човека.у води се у повећаној концентрацији углавном налази амонијак, нитрати, нитрити, који без обзира на порекло, утичу на квалитет вода и живи свет у њима.у руралним срединама посебан проблем постоји због несавесног и неконтролисаног коришћења минералних ђубрива и пестицида.спирањем земљишта ове материје доспевају у природне воде, погоршавају њен квалитет, а њену употребу чине ризичном по здравље становништва. Квалитет вода зависи и од микробиолошког статуса, који је углавном резултат антропогених активности у приобаљу. Загађење природних вода често је у вези са нивоом знања и еколошке свести локалног становништва, а значајан фактор стања водених ресурса је управљање отпадним водама због чега се као императив намеће већа покривеност подручја канализационом инфраструктуром и пречишћавање, односно повећање ефикасности пречишћавања отпадних вода Предлог мера На основу утврђеног стања вода и процене ризика везаног за њихов квалитет припремљен је предлог мера, чији је заједнички циљ заштита водних ресурса и унапређење квалитета површинских вода на подручју општине Љиг. Креирање мера, њихова реализација и ефикасност приказани су у оквиру акционог плана ЛЕАП-а, а у директној вези су са следећим начелима: 50

51 - начело одрживог развоја - управљање водама се мора одвијати тако да се потребе садашњих генерација задовољавају на начин који не угрожава могућност будућих генерација да задовоље своје потребе; - начело целовитости - у процесу одрживог управљања воденим ресурсима мара се поштовати повезаност међусобна зависност акватичних и приобалних система; - начело интегралног управљања водама усклађен развој и управљање водама, земљиштем и другим ресурсима, у циљу постизања максималних економских и социјалних ефеката и уз поштовање интереса и захтева осталих корисника из речног слива; - начело заједничке одговорности проблеме загађења вода решавају све стране које су погођене загађењем или су одговорне за загађење; - начело превенције и предострожности - начело обезбеђивања заштите од штетног дејства вода становништво и његова имовина морају се штитити од вода, уз уважавање природних законитости, и заштите природних вредности, као и економске оправданости заштите; - начело корисник плаћа свако ко користи воду, водно добро или водни објекат, односно водни систем дужан је да за његово коришћење плати реалну цену; - начело загађивач плаћа - свако ко својим активностима проузрокује загађење воде дужан је да сноси трошкове за смањење или отклањање загађења; - начело уважавања најбоњих доступних техника при управљању водама морају се уважавати најбоље познате и доступне технике; - начело повећања свести становништва о значају водних ресурса; - начело информисања и учешћа јавности јавност има право на информације о стању вода и раду надлежних органа у сектору вода. Имајући у виду стање природних вода на територији општине Љиг неопходно је спровести следеће активности: - предузимање мера да се постојећи извори загађења уклоне или сведу на најмању могућу меру, како би се побољшао квалитет воде; - предузимање мера за спречавање даљих загађења; - утврђивање стања свих пречистача у индустрији, тј снимак свих предтретмана; - изналажење могућности за изградњу постројења за пречишћавање комуналних отпадних вода пре њиховог укључивања у екосистеме; - организовати едукативне радионице и популарна предавања за локално становништво - у сарадњи са локалним медијима снимати емисије и прилоге у којима ће се истицати значај очувања изворишта за водоснабдевање; - израда различитог пропагандног материјала са образовним садржајима везаним за заштиту вода ОТПАДНЕ ВОДЕ Увод Развој савременог друштва праћен је настанком великих количина отпадних вода чије је емитовање у природне еко-системе повезано са нарушавањем квалитета ових еко-система, као и са здравственим ризицима за човека и остали живи свет. Значајни извори загађења природних еко-система представљају комуналне отпадне воде насеља, индустријске отпадне воде, дренажне воде из пољопривреде, оцедне и процедне воде са депонија отпада. Обухваћеност становништва Србије системима за канализацију је испод европског просека. То се посебно односи рурална насеља у којима се санитарне отпадне воде одводе у септичке јаме или њихово одвођење није регулисано, па површински 51

52 отичу до најближих реципијената. Према подацима Републичког завода за статистику проценат домаћинстава прикључених на јавну канализациону мрежу је године био 33%, док је године је 35,03%. Проценат домаћинстава прикључених на канализациону мрежу која има одговарајући систем за пречишћавање комуналних отпадних вода, године је 5,30%, а 2008 је 6,0% Отпадне воде За одржавање градског канализационог система, одвођење до реципијента, на територији општине Љиг је поверено ЈКП Комуналац Љиг и ЈКП Шумадија Белановица. Одвођење свих отпадних вода из општинског центра и насељеног места Белановица је системом фекалне канализационе мреже. Концепт одвођења употребљених (санитарних) и атмосферских вода у Љигу и Белановици је базиран на следећим принципима: - канализациони систем за одвођење отпадних вода треба да покрије целу територију града - индустријске отпадне воде третирати и пречистити унутар индустријских погона, пре упуштања у градску канализацију, - санитарне отпадне воде је неопходно пречишћавати пре упуштања у реципијент. Одвођење санитарних отпадних вода Санитарне отпадне воде из насељеног места Љиг системом канализационе мреже, сакупљају се и одводе до главног сабирног колектора, а одатле до отвореног испуста на левој обали реке Љиг на локацији Адамовића брдо. Главни градски колектор је укупне дужине од km, пречника од 200 Ø mm. Укупна дужина изграђених секундарних и и терцијалних фекалних колектора је 16 km и то пречника од Ø 200 mm до Ø 160 mm. Мрежа фекалних колектора покрива највећи део градске територије. Табела бр.18.стање објеката канализације у општини Љиг Назив насеља Белановиц а Пречник колектор а mm 500, 300 и 150 Врста матер. ПВЦ и бетон Дужина главног колектора у km Дужина канализационе мреже Број изливних места Пријемник (водоток) Заступ. домаћ. у % Приме -дбе Качер 20 Део главне улице Љиг 300 А.Ц.Ц. 3,0 16,0 1 Љиг 76 У Белановици је изграђен привремени главни колектор и разводна мрежа, из које се такође употребљене воде без прераде упуштају у реку Белановицу, низводно од насеља. Употребљене воде у руралним деловима у којима није изграђена фекална канализација, евакуишу се путем септичких и обичних јама. Ове јаме углавном немају прописне димензије, са преливима су и често немају непропусно дно. Ретко се чисте, тако да оне инфилтрацијом загађују подземне воде и представљају сталну опасност за појаву хидричких обољења. Јама за чување осоке на сеоским имањима нема у довољној мери. Одвођење индустријских отпадних вода 52

53 Постројења за пречишћавање отпадних вода у предузећима (предтретмани) су саставни део индустријских постројења одређеног технолошког процеса производње, а не комунални објекат. Њима газдују и управљају предузећа који су и власници тих објеката. ЈКП Комуналац нема никаквог утицаја на процес производње и емитовања загађења па не може ни бити одговорно за функционоисање и одржавање уређаја за третман отпадних вода тих постројења. Велики број предузећа на територији општине Љиг због приватизације и транзиционих процеса је престао да ради, тако да индустрија, поред тога што има занемарљиве количине воде, нема посебно хемијско ни бактериолошко оптерећење. У погону Кадина Лука преко таложника годишње се испусти око m³у реку Драгобиљ. Предузеће Фриго Гранд из Белановице има комплетно постројење односно реактор за пречишћавање отпадних вода из технолошког процеса. Реактор је преносив, мобилан и представља компактну технолошку целину, произведен је по норми EN Реактори су сврстани у I класу реактора што гарантује највећу концентрацију резидуалних материја од 5 mg/l. У склопу реактора налази се и уређај AQUASTEL за производњу хемијско-биолошког активног средства OXYL/REDOL. Ови агенси су потребни за регулацију ph вредности отпадне воде и сузбијање њене боје. Остала мања предузећа и предузетници који имају отпадне воде у својим технолошким процесима углавном имају сепараторе лаких течности или механичко одвајање фракција. Сва предузећа и приватни предузетници чијом делатношћу долази до стварања отпадних вода имају обавезу периодичних узорковања и анализе отпадних вода насталих у њиховим погонима пре уливања у градску канализациону мрежу или у крајњи реципијент. Одвођење атмосферских вода Атмосферске воде су воде које се не пречишћавају и оне се најкраћим путем одводе до најближих водотокова. У самом градском делу решење овог питања је парцијално, и углавном су сливници атмосферске канализације уведени у фекалну, што у кишном периду доводи до загушења, изливања и плављења подрумских просторија. Паралелно са реконструкцијом улица треба решавати овај проблем, вршити раздвајање кишне од фекалне канализације, а у деловима града где не постоји планирати и изградити нову кишну канализацију Утицаји и ризици Продор отпадних вода у окружење у директној је вези са квалитетом природних екосистема и има велики хигијенски значај. Отпадне воде повећавају могућност ширења патогена, а коришћење вода са високим садржајем загађујућих материја (органске материје, пестициди, фертилизатори, тешки метали) могу да резултирају различитим променама у животној средини и имају додатни негативни ефекат на здравље људи и животиња као и на животну средину у целини (унос у ланце исхране, стварање анаеробних услова станишта и сл.). Све напред изнето указује на неопходност решавања отпадних вода изградњом система за сакупљање, одвођење и пречишћавање отпадних вода Љига. Основна функција постројења треба да буде пречишћавање отпадних вода до захтеваног квалитета за упуштање у водопријемник река Љиг. Под отпадним водама се подразумевају санитарне отпадне воде из широке потрошње домаћинства, употребљене воде осталих корисника и отпадне воде индустрије, претходно третиране на локалним предтретманима. 53

54 ВОДОСНАБДЕВАЊЕ Увод Снабдевање становништва водом за пиће је један од основних предуслова доброг здравља, а право на воду за пиће је једно од основних људских права. Вода за пиће мора да поседује одговарајући квалитет и не сме бити штетна по здравље човека. Обухваћеност становништва Србије системима за водоснабдевање је испод европског просека, а становништво прикључено на јавне водоводе, чак и у већим градовима, нема стабилно и поуздано снабдевање водом. Изворишта водоснбдевања су недовољно заштићена и угрожена различитим загађењима. Према наводима Института за јавно здравље Др Милан Јовановић Батут, четвртина становништва Србије користи воду за пиће лошег квалитета. Узроци физичко-хемијске неисправности воде за пиће условљени су њеним пореклом (повећана концентрација амонијака, гвожђа, мангана...), док су узрочници бактериолошке неисправности (у више од 70% аеробне мезофилне хетеротрофне бактерије, уз значајно присуство колиформних врста). Стање снабдевања не малог броја сеоских насеља на подручју Србије није примерено елементарним техничким, а тиме и цивилизацијским нормама. Ту појам комуналног стандарда, у делу водоснабдевања губи смисао, а проблем се транспонује у сферу елементарног људског здравља. Правна регулатива у области водоснабдевања Управљање и заштиту вода Република Србија остварује преко Министарства надлежног за послове водопривреде, заштите животне средине, Министарства надлежног за заштиту здравља, органа јединица локалне самоуправе и јавних водопривредних предузећа на начин утврђен Законом о водама ( Сл. гласник РС бр.46/91, 53/93, 67/93, 48/94, 54/96, 101/05 и 30/10) и Законом о заштити животне средине ( Сл. гласник РС бр. 135/04, 36/09 и 88/2010). У Србији већи број правних аката регулише питање водоснабдевања од којих издвајамо: - Правилник о хигијенској исправности воде за пиће ( Сл. лист СРЈ бр. 42/98) и Правилник о изменама и допунама Правилника о хигијенској исправности воде за пиће ( Сл. лист СРЈ бр.44/99), - Правилник о начину узимања узорака и методама за лабораторијску анализу воде за пиће ( Сл. лист СФРЈ бр. 33/87) и - Правилник о ближим у7словима за рад здравствених и других организација које врше преглед и утврђују здравствену исправност воде за пиће ( Сл. гласник СР Србије бр. 48/88), - Правилник о начину одређивања и одржавања зона санитарне заштите изворишта водоснабдевања( Сл. гласник РС бр.92/08) - Закон о комуналним делатностима ( Сл. гласник РС, бр. 16/97, 42/98 и 88/2011) Водоснабдевање Градска насеља (Љиг и Белановица као и МЗ Славковица и Милавац) имају јавне водоводе. Насељено место Љиг и Белановица се снабдевају из карстних извора. Градски водовод Љиг поред насеља Љиг водом снабдева и делове МЗ Ба, Палежница, Кадина Лука, Гукош, Цветановац и Бранчић. Извориште Врело има издашност од максималних 2000 l/s до минималних 8,1 l/s. Просечна годишња издашност изворишта је око l/s. Непосредно 54

55 испод изворишта изграђено је постројење за прераду воде у коме су смештени пешчани филтери. Од постројења до насеља Љиг током 1978.године изграђен је цевовод од азбестно-цементних цеви различитих пречника на појединим деоницама. У склопу постојећег водоводног система, на крају доводног цевовода на брду Росићи изграђен је армирано-бетонски резервоар запремине V- 300 м3 са котом максималног нивоа воде 230,00 мнв. Пошто су најнижи делови Љига на висини од 145 мнв, кроз гранату разводну мрежу врши се неравномерна расподела дотока воде која за последицу има неодговарајуће притиске у појединим деловима разводне мреже код потрошача. Ради побољшања водоснабдевања, нарочито у летњем периоду, када је повећана потрошња воде, а капацитет извора Врело не задовољава потребе потрошача Љига, на локацији Хотела Љиг изграђено је постројење за прераду воде које је требало да обезбеди недостајуће количине воде. Постројење је пројектовано да у првој фази прерађује 5 l/s а у другој фази још 5 l/s. Међутим, издашност постојећег бунара обезбеђује само 3,2 l/s и као такво није у функцији водоснабдевања. Остварена специфична потрошња воде у Љигу креће се од 198 до 396 l/дан/ст, а у Белановици 300 l/дан/ст, зависно од издашности врела и губитака у мрежи. Губици у мрежи износе од 34-76%. Белановица има један од најстаријих водовода, изграђен године који користи карстно врело Совљак 1, Совљак 2, дренажни ров Јошће1, дренажни ров Јошће 2 и Багремар. Капацитет свих изворишта је 2,7 l/s. У склопу постојећег система водоснабдевања су и два резервоара од којих је један сабирни запремине 40м³ и реверзибилни 120м³, једна пумпна станица са две пумпе и постројење за пречишћавање воде. Покривеност разводном водоводном мрежом у Љигу износи 99%, а у Белановици 90%. Индустрија у Љигу и Белановици углавном се снабдева са градског водовода, док се неки погони снабдевају водом из бунара или речних токова. Гранит-Пешчар је један од највећих погона који за обраду камена користи воду из реке Драгобиљ и Славковачке реке. Осталих 25 насеља (осим Славковице и Милавца), користе подземну воду прве издани из 3040 бунара. Вода се хидрофорима уводи у домаћинства. Контрола квалитета воде у бунарима се ретко врши, и спроводи се само на захтев потрошача. Такво стање представља велики проблем, јер се бунари неретко налазе у непосредној близини (5-10m) септичких јама, које инфилтрацијом могу да загаде воду. И поред свега овога може се констатовати да хидричких епидемија нема, само се спорадично ретко јавља дизентерија ( Стратегија просторног развоја општине Љиг Географски институт Јован Цвијић 2005) БУКА У ЖИВОТНОЈ СРЕДИНИ Увод Бука којој су сви људи изложени (комунална и општа) један је од највећих проблема уже човекове околине, посебно у градским подручјима. Бука је нежељен, односно прегласан, неугодан и неочекиван звук, може бити трајног, испрекиданог и ударно променљивог нивоа, различитог трајања и временске расподеле. За ову појаву не постоји права дефиниција већ се мора прихватити субјективна процена и осећај. 55

56 Главни извори буке у човековој околини су саобраћај, индустрија, грађевински и јавни радови, рекреација, спорт и забава. На пораст буке утиче и све бржи темпо живота у великим урбаним срединама. Постојећа законска регулатива - Закон о заштити од буке у животној средини ( Сл. гласник РС бр. 36/09 и 88/10) - Уредба о индикаторима буке граничним вредностима, методама за оцењивање индикатора буке, узнемиравања и штетних ефеката буке у животној средини ( Сл. гласник РС бр.75/10) - Акустичко зонирање простора SRPS U. J Ближе одредбе Закона са освртом на локалну заједницу На основу члана 8. Закона о заштити од буке у животној средини ( Сл. гласник РС бр. 36/09 и 88/10) локална самоуправа: - утврђује мере и услове заштите од буке, односно звучне заштите у плановима, програмима и пројектима, укључујући и оне на које даје сагласност у поступку стратешке процене утицаја, процене утицаја на животну средину, односно у поступку издавања интегрисане дозволе за рад постројења и активности; - врши акустичко зонирање на својој територији, одређује мере забране и ограничења у складу са овим законом; - обезбеђује израду стратешкиих карата буке из надлежности јединице локалне самоуправе; - доноси локални акциони план заштите од буке у животној средини, односно обезбеђује услове и стара се о његовом спровођењу; - обезбеђује финансирање мониторинга буке у животној средини на територији јединице локалне самоуправе; - врши надзор и контролу примене мера заштите од буке у животној средини. На основу члана 38. Закона о заштити од буке у животној средини ( Сл. гласник РС бр. 36/09 и 88/10) потребно је израдити стратешке карте буке за агломерације са више од становника до 31. децембра године, док се акциони планови заштите од буке у животној средини доносе у року од годину дана од дана израде стратешких карата Историја проблема и тренд Од настанка великих градова и појаве буке овај проблем се прати, изучава и констатовано је да бука није само еколошки проблем, већ представља непредвидиву опасност по здравље становништва и то са више аспеката. Утицај буке на човека може бити различит, од оштећења слуха до потешкоћа у комуникацији и радној ефикасности. Такође, постоје докази да на здравље може утицати на исти начин као и хронични стрес. Континуирана изложеност буци, у психолошком смислу, омета нормалну људску комуникацију и има дуготрајне последице (смањење толеранције, повишен праг реаговања), већ и минимална бука узрокује пораст анксиозности, агресивног и непријатељског понашања. У Србији нема довољно података о броју становника угроженог комуналном буком. Резултати мерења буке у Београду у периоду године добијени од Градског завода за јавно здравље у Београду, показују да је лимит био прекорачен дању у 82% мерења, а у 85% мерења ноћу. 56

57 Сличне податке приказује Институт за јавно здравље у Новом Саду, где је у периоду од године меродавни ниво буке за дан био db (А), а за ноћ db (А). Поред ових градова и у Нишу и Крагујевцу указујзе се да саобраћајна бука у центру ових градова угрожава здравље становништва (Јевтић, 1978) Приказ садашњег стања Мерење нивоа комуналне буке у месту Љиг је године извршио Завод за јавно здравље из Шапца, као овлашћена установа од стране Министарства за заштиту животне средине, у складу са следећим прописима: - Закон о заштити од буке у животној средини ( Сл. гласник РС бр. 36/09 и 88/10) - Уредба о индикаторима буке, граничним вредностима, методама за оцењивање индикатора буке, узнемиравања и штетних ефеката буке у животној средини ( Сл. гласник РС бр.75/10), - SPRS ISO1996-1:2010 Акустика описивање, мерење и оцењивање буке у животној средини - SPRS ISO1996-2:2010 Акустика описивање, мерење и оцењивање буке у животној средини. За одређивање интензитета буке коришћен је мерач нивоа звука чији је произвођач Bruel&Kjaer, Данска, типа ВК 2250 L, мерног опсега од db, класе I. Одређивање вредности дневног и ноћног нивоа комуналне буке вршено је према законом прописаној методологији. Пре одређивања нивоа комуналне буке, проверени су микроклиматски услови који су од значаја за меродавност резултата. Температура се кретала од 25,6 C пре јутарњег мерења па до 33,8 C у току поподневног, релативна влажнст је била 33,9 % у време поподневног мерења, а на мерењу после поноћи је била 60,7%. Струјање ваздуха је било током целог дана 0,4-0,5m/s, а притисак ваздуха се кретао у интервалу од 1017,2 у јутарњим сатима до 1014 hpa после поноћи. Приказани метеоролошки услови су били повољни и нису негативно утицали на квалитет мерења тј. на тачност података добијених мерењем. Мерења су обављена у три временска интервала у току дана и у два у току ноћи. - I мерна серија - јутро- 09:02:44 до 09:17:44h - II мерна серија - поподне -14:05:37 до 18:40:02h - III мерна серија - вече -18:25:02 до 18:40:02h - IV мерна серија - ноћ до поноћи - 22:01:05 до 22:16:05h - V мерна серија - ноћ после поноћи- 02:03:59 до 02:18:59h. Мерења су извшена на 4. мерна места по акустичким зонама у Љигу и то: - у улици 1300 каплара бр.26 која је у чисто стамбеној зони, - у Хаџи Рувимовој бр.49 која припада индустријској зони, - угао улица Војводе Мишића и Хаџи Ђерине која је градски центар, централна урбана, администратино управна зона - улица Војводе Мишића бр.56 зона бање и остала посебна подручја и посебни објекти. Приликом мерења на отвореном простору одређена је и учесталост проласка лаких и тешких моторних возила.просечан број возила лаких и тешких је: У улици 1300 каплара просечан број лаких возила на дан је 403 а тешких 38; У Хаџи Рувимовој просечан број лаких возила на дан је 1690 а тешких 307: У улици Војводе Мишића просечан број лаких возила на дан је 806 а тешких 38; На углу улица Војводе Мишића и Хаџи Ђерине просечан број лаких возила на дан је а тешких 96. Закључак и анализа по мерним местима 57

58 Меродавни ниво буке за дан и вече Мерно место бр.1 Улица 1300 каплара бр.26 Мерно место бр.1. Улица 1300 каплара бр.26 припада Зони 3 тј. Зони ретких насеља и породичне градње. Гранична вредност буке на отвореном простору за дан и вече је 55dB а меродавни дневни ниво је 47 db што је за 8 db мање од граничне вредности буке за дан и вече.. Гранична вредност буке на отвореном простору за ноћ је 45 db а меродавни дневни ниво је 44 db што је за 1 db мање од граничне вредности буке за ноћ. Мерно место бр. 2. улица Хаџи Рувимова бр.49 Мерно место бр. 2. улица Хаџи Рувимова бр.49 се налази у Зони бр. 6, а граничи се са стамбеном зоном где је гранична вредност буке на отвореном простору за дан и вече 55 db, а меродавни дневни ниво је 59 db што је за 4 db више од граничних вредности. Гранична вредност буке на отвореном простору за ноћ је 45dB а меродавни дневни ниво је 46 db што је за 1 db више од граничне вредности буке за ноћ Мерно место бр. 3.- Центар Љига угао улица Војводе Мишића и Хаџи Ђерине Мерно место бр. 3.- Центар Љига угао улица Војводе Мишића и Хаџи Ђерине припада Зони 5 где је гранична вредност буке на отвореном простору за дан и вече 65dB а меродавни дневни ниво је 58 db што је за 7 db мање од граничне вредности. Гранична вредност буке на отвореном простору за ноћ је 55 db а меродавни дневни ниво је 55 db што одговара граничној вредности буке за ноћ Мерно место бр. 4. Улица Војводе Мишића бр.56 Мерно место бр. 4. Улица Војводе Мишића бр.56 Припада Зони 2, а то је Зона бање и остала посебна подручја и посебни објекти, где је гранична вредност буке на отвореном простору за дан и вече 50 db а меродавни дневни ниво је 53 db што је за 3 db више од граничне вредности буке за дан и вече. Гранична вредност буке на отвореном простору за ноћ је 45 db а меродавни дневни ниво је 45 db што одговара граничној вредности буке ноћ. Прекорачења нивоа буке су евидентирана у Хаџи Рувимовој улици бр.49. која се налази на граници индустријске и стамбене зоне, за дневне интервале мерења, док се прекорачење у ноћним сатима бележи само у првом интервалу мерења. Прекорачење дозвољеног нивоа буке бележи се у улици Војводе Мишића бр. 56. и то у јутарњим и вечерњим интервалима мерењима, док је у ноћним интервалима бука испод граничних вредности. Током мерења установљено је да је комунална бука континуираног тока и да највећим делом потиче од саобраћаја. На основу података који су добијени овим мерењем не може се добити комплетна слика о стању животне средине и њеном оптерећењу буком, али се свакако овам проблему мора посветити више пажње, јер ниво комуналне буке озбиљно може утицати на здравље грађана. При просторном уређењу нових и реконструкцији постојећих градских подручја и насеља сагледати проблем буке у животној средини. 58

59 При изградњи, односно техничком пријему стамбених и индустријских објеката, објеката мале привреде и градске инфраструктуре испоштовати техничке прописе који гарантују квалитет звучне заштите. Предлог мера за смањење нивоа комуналне буке Урбанистичким планирањем се могу предвидети типови изградње који распоредом, положајем зграда и спратношћу као и њиховом удаљеношћу од саобраћајница могу пружити адекватну заштиту од саобраћајне буке. Адекватна заштита од буке може се постићи још у фази пројектовања објекта, ако су познате вредности мерења буке. За саобраћај, као извор буке, најповољнија решења се постижу постављањем појаса зеленила дуж саобраћајница. Овај вид заштите обично захтева велику површину, коју није увек могуће остварити, па је неопходно тражити нове видове заштите од буке. За смањење нивоа буке на локацијама са недозвољеним нивоом буке, потребна је изградња вертикалних заштитних зидова, односно баријера, као најповољније решење. Вертикални зидови могу се изградити од различитих материјала (камен, бетон, дрво, пластика) који заштиту врше апсорпцијом и рефлексијом звучних таласа. Решавање проблема комуналне буке, односно њених штетних последица на здравље становништва који су јој изложени, потребан је заједнички рад више струка и професиј 6.6. БИОДИВЕРЗИТЕТ И ЗЕЛЕНЕ ПОВРШИНЕ Биодиверзитет Увод Биолошка разноврсност или биодиверзитет (gr. bios = живот, engl. Diversity = разноврсност, разноликост) има много дефиниција, али се све базирају на разноврсности живих бића у одређеној области. Према најшире прихваћеној дефиницији биодиверзитет означава свеукупност гена, врста, екосистема и предела на Земљи. Конвенција о биодиверзитетеу дефинише овај проблем као свеобухватну разноликост и различитост живих организама, укључујући између осталог, копнене, морске и остале водене екосистеме и еколошке комплексе чији су део; ово укључује диверзитет у оквиру врстe, између врста и између екосистема (CDB,UNEP 1992). Колика пажња се посвећује биодиверзитету, говори и податак да су Уједињене нације прогласиле годину за Међународну годину биодиверзитета Историја проблема и тренд Посматрајући свеукупну геолошку, педолошку, геоморфолошку, хидролошку, климатолишку и друге разноврсности, као и историјску димензију промена које су се дешавале у прошлости, територија Републике Србије представља један од најзначајнијих центара биодиверзитета у Европи, а и шире. Општа карактеристика биодиверзитете у Србији је велики екосистемски, специјски и генетички диверзитет. Екосистемски диверзитет - У републици Србији је регистровано око1.200 вегетацијских заједница и 500 субасоцијација које су сврстане у 59 вегетацијскиих класа.велики број ових заједница има ендемо-реликтни карактер, нарочито оне које се налазе у клисурама, кањонима, тресавама и високопланинским областима. 59

60 Специјски диверзитет - на територији Републике Србије се налази висок ниво специјског диверзитета.до сада је у Републици Србији регистровано око таксона на нивоу врсте. С обзиром да многе групе организама нису довољно истражене може се рећи да у Србији живи око рецентних врста (тј. врста које су живе данас или су изумрле пре кратког времена). Васкуларних биљака има врсте ( 38% од европске флоре). Регистровано је 110 врста риба што је 51% европске ихтиофауне. До данас је регистровано 345 врста птица или 74% европске орнитофауне, водоземци су заступљени са 44 врсте или 49% европске херпетофауне.сисари су заступљени са 96 терестричних врста што чини 67% европских врста. Важна одлика флоре, фунгије и фауне је да се на територији Републике Србије, осим широке распрострањености врста срећемо се и са израженим ендемизмом, као и са присуством већег броја реликтних и ендемо-реликтних врста. Свакако најзначајнија ендемична биљна врста која живи у региону планине Таре и кањону реке Милешевке је Панчићева оморика. Генетички диверзитет - Филогеографске анализе током последњих неколико деценија показале су да три јужна европска полуострва Балканско, Апенинско и Иберијско, представљају центре европског биодиверзитета, пре свега захваљујући томе што су представљале прибежишта (простор на коме су се организми и биоценозе успели склонити у време по њих неповољних услова) генетичког диверзитета врста током последњег леденог доба. Генетички потенцијал популација биљних и животињских врста на простору Републике Србије није још увек детаљно анализиран и вреднован. У Републици Србији је до сада је регистровано преко сорти пољопривредног биља од чега је око 1000 сорти воћа и око 500 сорти винове лозе. Што се тиче раса животиња, њих има око100. Губитак биодиверзитета - без обзира на дугу историју заштите природе на територији Републике Србије, данас је евидентан проблем ишчезавања и нестанка значајног броја биљних и животињских врста. Најновија научна истраживања указују на алармантну чињеницу да су у Републици Србији током последњих 20 година ишчезле бројне биљне и животињске врсте. Основни циљ и принципи даљег развоја Републике Србије у односу на биодиверзитет је одрживо коришћење биолошких ресурса уз поштовање следећих критеријума: - одрживост биолошких ресурса (коришћење компоненти биолошког диверзитета, мора се обављати на начин и у обиму, који не води ка њиховом дугорочном смањењу, одржавајући на тај начин њихов потенцијал ради задовољавања потреба и тежњи садашњих и будућих генерација); - количина биолошких ресурса; - употребљивост (експлоатација) биолошких ресурса; - угроженост и осетљивост биолошких ресурса. Република Србија је по богатству флоре, фауне и екосистема међу водећим земљама Европе, што значи да је богата свим елементима биолошке разноврсности. Иако територија наше земље чини само 0,07% она спада у простор Балканског полуострва чији делови (укључујући и нашу земљу) припадају медитеранском региону, као једном од 25 врућих тачака (hot spots) биодиверзитета на Земљи. Биолошка разноврсност у нашој земљи је веома неравномерно распоређена Приказ садашњег стања, процена стања и ризика Шумски екосистеми Укупна површина под шумама на територији општине Љиг износи 7.829,04 ha, са општим степеном шумовитости од 30% ( Србија 27,1%), односно о,5 ha по становнику. Садашњи 60

61 степен шумовитости је мањи од потенцијалног (41%) у односу на биоеколошке карактеристике подручја. Шумска вегетација општине Љиг припада појасу букових и храстових шума са различитим асоцијацијама. Укупна површина шумског комплекса на површини Општине Љиг у државном власништву је 965,2 ha, од чега је под шумском вегетацијом 907 ha, а необрасла површина заузима 58,2 ha. Карактеристичне су очуване, склопљене, обрасле, здраве шуме букве, китњака и цера. Правилно управљање шумским екосистемима је законски регулисано одношењем већег броја закона и уредби. - Закон о шумама ( Службени гласник Републике Србије бр.46/91, 83/92, 53/93, 54/93, 60/93, 67/93, 48/94, 54/96 и 101/05); - Закон о заштити природе ( Службени гласник Републике Србије бр. 36/09); - Уредба од заштити природних реткости ( Службени гласник Републике Србије бр. 93/93); - Закон о процени утицаја на животну средину ( Службени гласник Републике Србије бр.135/04). Највеће површине под државним шумама су на територији катастарске општине Славковица 40% и Лалинци 20%. Мање површине под државним шумама су на подручју К.О. Ба, Штавица, Моравци, Палежница, Живковци, Гукош, Кадина Лука. Високе шуме обухватају половину а изданачке трећину обрасле површине под шумском вегетацијом. Очуване шуме заузимају 77% површине и учествују са 95% у укупној запремини дрвета. Укупна површина под шумским културама износи 38,2 ha (4,2%). Половину култура заузимају површине под смрчом а готово исти удео имају културе црног и белог бора. Од вештачких подигнутих састојина у укупној површини највише је багрема, затим црног бора а најмање смрче. Најзаступљеније лишћарске врсте су буква са 76%, цер са 5.7% и китњак са 1.6%. Четинари дакле чине само око 5% укупне дрвне масе и запреминског прираста. Опште здравствено стање обраслих површина на територије Општине Љиг је добро. Нису констатована ентомолошка и фитопатолошка обољења већег обима, као ни оштећења која им претходе. Изузетак су појединачна стабла захваћена сушењем која треба уклонити санитарном сечом, јер представљају погодно станиште за размножавање штетних инсеката и гљива. Необрасло шумско земљиште се користи у мањем обиму за сакупљање лековитог биља и печурака, брање боровнице (веома мале количине) и за сточарство. Приватне шуме Приватни шумски поседи на територији општине Љиг заузимају ha, што је 7 пута већа површина од државних шума. Доминирају лишћарске састојине, а због недостатака података о премеру ових шума није познат проценат шума под четинарским врстама. Највећу површину и највећу запремину дрвне масе имају атари насеља Козељ, Ба, Славковица, Калањевци, Кадина Лука и Шутци. Флора и фауна Подножје Ваљевских планина и шумадијско побрђе припадају храстовом климатогеном појасу који је деградиран и претворен у ливаде, пашњаке и оранице са житарицама вековним деловањем човека у коме се види коегзистенцијални однос човека и природе.северне планинске падина припадају буковом климатогеном шумском појасу и он је у већој мери очуван, али и местимично знатно проређен и прошаран пашњацима. На вертикалном профилиу се уочава више типова вегетације: 61

62 - хидрофилна вегетација уз реку Љиг на влажним и мочварним стаништима, са остацима шума јове, врбе, јасена, тополе и долинске ливаде претворене у оранице и покривене житарицама. - нижи брдско-планински појас, највише насељен где је најуочљивији ефекат активности човека. Првобитна шумска вегетација храстовог појаса са лужњаком, цером и китњаком је у највећој мери искрчена и формиране су ливаде, пашњаци, воћњаци и оранице. - средњи брдско-планински појас, у зависности од еколошких фактора станишта је врло разнолик. Доминирају букове и мешовите лишћарске шуме са крчевинама на којима су мања насеља, ливаде, пашњаци и воћњаци. - највиши брдско-планински појас, иако климазонално припада букви, у великој је мери искрчен, претворен у ливаде и пашњаке (на Рајцу су знатно присутне њиве са интензивним гајењем кромпира), а засађене су и веће површине четинарима. У дубоким долинама и клисурама се боље очувала изворна шумска вегетација. Простори са карбонатном геолошком подлогом обрасли су бујном травном вегетацијом прошараном шумарцима букве и плитким вртачама. На пространим ливадама на територији општине расту бројне врсте орхидеја и перуника а у шумама су станишта сремуша, док се поред потока може наћи хајдучка опута. Серпентинска подлога око шумарака црног бора станиште је патуљасте боквице. Подручје се одликује и другим ендемским и ретким врстама као што су шаролист, једич, каљужница,боровница,шафран, мразовац, линцура која је ретка и забрањено је њено брање. Дивља фауна повучена је на скровита шумска станишта, може се срести око 50 врста сисара, највише има глодара, слепих мишева, звери и бубоједа а најмање папкари. Од ловне дивљачи присутни су фазан, јаребица, зец, лисица, срна, а ређе вук и дивља свиња. Најчешћа рибља врста је клен, скобаљ, поточна мрена а могу се срести још и кркуша, пљота, клен, вијук и друге врсте риба. Орнитофауна (фауна птица) На простору Рајца и Сувобора регистровано је око 100 врста птица од којих су чак 92 гнездарице, док се богатство орнитофауне процењује на 180 врста, због чега је овај простор означен као подручје од посебног националног орнитолошког значаја (IBAnac No. 55). Најинтересантније врсте су орао змијар, сури орао, мишар, сова, дрозд, планинска сеница, пољска шева и друго. За најугроженије врсте треба свакако сматрати дневне и ноћне грабљивице (сиви соко, мишар, кобац, јастреб, сове, ћук. У великом броју страдају услед сујеверја, убијања за трофеје, протеривања, пљачке гнезда, страдања на далеководима, тровања и сл. Нарочито су погубни ветрогенератори односно елисе турбина за производњу енергије од ветра. Последњих година се ради на планирању плантажа ветро генератора које су погубне за све миграторне врсте, а нарочито за дневне птице грабљивице које су и најугроженије. Птице водених станишта су глобално угрожене, па тако и на овом подручју.влажна и мочварна подручја масовно нестају. Aгроекосистеми Један од најважнијих разлога крчења шума на територији општине Љиг је проширивање пољопривредних површина како би се задовољиле потребе растућег броја становника у претходном периоду. На тај начин су добијане површине за различите намене: ратарство, воћарство, сточарство и повртарство, па су и агроекосистеми заузимали све више простора. Међутим, промене у начину живота и све учесталије миграције становништва из сеоских у градска подручја, довели су до тога да су многа подручја напуштена. Временом су се запарложила и прелазила у брдске ливаде, а затим у примарну шумску вегетацију од које су крчењем и настале. Додатни проблем је и примена неадекватних или погрешних 62

63 агротехничких мера којима се смањује квалитет земљишта, долази до опадања приноса, као и до ширења тзв. коровских заједница. Анализа промена у коришћењу земљишта у периоду година у општини Љиг указује на узурпирање пољопривредног земљишта од стране шумских и неплодних површина, укупне пољопривредне површине смањене су за 652 ha или за 3,5%. Значајније смањење бележе површине под њивама и воћњацима. До промене намене коришћења земљишта доћи ће и изградњом аутопута Београд-Јужни Јадран.Траса са дефинисаним појасом изградње од 50m лево и десно од осе пута заузеће део пољопривредног земљишта обрадиво земљиште (54,4ha), ливаде и пашњаке (30,5ha) и воћњаке (5,6 ha). Општина Љиг са 1,3ha пољопривредног, односно са 1,1ha обрадивог земљишта по становнику, улази у групу општина које су сразмерно богате пољопривредним земљиштем. Обрадиве површине се скоро искључиво налазе у приватном власништву (98,6%), док се 1,4% чине остали облици власништва. Анализа стања стално травнатих површина (ливаде и пашњаци) указују да су те површине значајне, али и да је њихово стање далеко од задовољавајућег. Састав трава је већини случајева неповољан, а количина травне масе по јединици површине је релативно мала. Коров и ерозија погоршавају стање пашњака и доприносе њиховој деградацији. Пашњаци се најчешће не ђубре, са њих само уклања камен, а често се ограђују. Када је у питању биљна производња најзаступљеније су површине под ратарским културама. Садашња ратарска производња почива на кукурузу и пшеници, што се и у будућности неће битно променити.од повртарске производње највише се гаји кромпир и то на подручју Рајца, док се воћарство углавном везује за шљиву, од које се највећи део приноса преради у ракију. Једна од пољопривредних грана која је традиционално везана за наш регион је и сточарство. Не тако давно у једном турнусу је било по неколико хиљада јунади у тову, која су извожена у иностранство (Италија, Грчка...). Број стоке се смањује у протеклом десетогодишњем периоду тако да данас имамо око 500 јунади различитих маса.телад се углавном продаје накупцима и одлази у разне крајеве. Број оваца се последњих година повећава, свиње се углавном гаје за сопствене потребе, уз појаву мањих тржишних вишкова. Акватични екосистеми Слатководни системи у Србији припадају Евромедитеранском субрегиону који представља природну зоогеографску целину у оквиру Холарктика, који обухвата Европу и неколико околних области. На територији општина Љиг заступљене су подземне и надземне воде. Од надземних вода на територији општине налазе се реке, речице и потоци који се сливају низ северне падине Сувобора и њиховим спајањем настаје реку Љиг. Ипак, као главни изворишни крак Љига се узима крашко врело у селу Ба. Река Љиг је највећа притока Колубаре и њена укупна дужина износи 48,9 km. Стајаћих вода типа бара, језера (природних и вештачких) или акумулација нема на територији општине Љиг. Ловне врсте На подручју општине Љиг постоје два ловачка удружења Рајац из Љига и Качер из Белановице, којима газдује Ловачки савез Србије. Ловиштем Рајац газдује истоимено Ловачко удружење и оно се налази на брдско-планинским и равничарским теренима у 63

64 долимама река Љиг, Качер, Дићкој и Лалиначкој реци. Површине је ha и налази се на надморској висини од m. Најбројније ловне врсте су: фазан, зец, јаребица, препелица, лисица, срна, дивља свиња, дивља патка, дивља гуска. Ловиште поседује и терене за обуку паса гонича и птичара, а поседује и ловно-техничке објекте. Ловиштем Качер газдује истоимено Ловачко удружење и ловиште има површину од 8.500ha на деловима атара 6 насеља (Пољанице, Калањевци, Шутци, Белановица, Живковци и Козељ). Најбројније врсте су зец, фазан, срна, дивља свиња, јаребица, лисица, куна, јазавац.од ловно техничких објеката поседује чеке, чеке на дрвећу, хранилишта, прихватилишта. Правилно руковање ловиштима је уређено Законом о дивљачи и ловству ( Сл. гласник РС бр. 18/10) и Законом о добробити животиња ( Сл. гласник РС бр.41/09). На територији општине Љиг постоје услови за развој ловног туризма, на површини која је дефинисана као комерцијално ловиште, а налазе се на простору између десне обале реке Љиг и Ибарске магистрале, све до границе са општином Лазаревац. Руковање ловиштима се мора спроводити на одржив начин, како се не би угрозио опстанак не само ловних врста, већ и осталих врста чија су станишта фрагментисана, а услови за размножавање угрожени. Рудерална флора Рудерална (синантропна, синурбана или нитрофилна) флора развија се у урбаним и руралним насељима и другим подручјима са израженим директним или индиректним утицајем човека.станишта рудералних биљака су: депоније грађевинског и другог отпада, влажне и нитритификоване површине поред река, потока, одводних канала, насипи поред путева и железничких пруга, често гажене површине, зидови, кровови. На територији општине Љиг не постоје флористичка истраживања наведене флоре, иако је евидентно њено присуство Приказ главних проблема Урбанизација и савремени начин живота узрокују многе проблеме када је у питању заштита биодиверзитета. Пад животног стандарда, изградња саобраћајне и друге инфраструктуре се у великој мери одрaжавају и на живи свет. Површине под природним стаништима су све мање, а постојећа се све више фрагментишу и угрожавају опстанак многим врстама. Крчење површина под шумама је један од приоритетних проблема. Углавном се ради о неконтролисаној сечи због проширивања пољопривредних површина или због огрева, јер је падом животног стандарда овај енергент постао најприхватљивији. Током Новогодишњих и божићних празника такође долази до озбиљних оштећења и сече како четинарских врста тако храстових стабала. Велики проблем је и што је на подручјима где би се очекивала потпуно забрањена градња или бар контролисана изградња, долази до сече већих површина шума (Рајац). Смањивање броја сеоских домаћинстава, миграција становништва из села у градове, прекомерна и неправилна употреба агротехничких средстава (нарочито пестицида и минералних ђубрива), неедуковани пољопривредни произвођачи о начину обраде и третирања пољопривредних површина доводи до смањења пољопривредних површина. Једна од последица је запарложење ливада и њихова проградација у првобитно стање (претварање у шумску вегетацију). Проблем је што се постојеће површине не обрађују на еколошки прихватљив начин, и што се не спознају предности производње тзв. органске 64

65 хране, чијом производњом се много мање оштећује земљишни покривач, много су мања загађења и земљишта и вода а економска добит није занемарљива. Случајеви криволова, не само ловне дивљачи него и у риболову, као и несавесно сакупљање ретких и заштићених врста биљака, печурака утичу на онемогућавање природног обнављања тих врста.. Тако се често сакупљају и многе врсте лековитих биљака као и животиња које се налазе на трпезама многих земаља ( пужеви, корњаче, различите врсте птица...). Приликом прикупљања не постоји селективност, већ се узимају и незрели примерци, што је велики проблем. Проблеми са којима се среће свака урбана средина су бројни. Човекова животна средина није нетакнута природа. Савремени начин живота изискује потребе за експлоатацијом различитих природних ресурса, између осталог и различитих организама и простора на којим те врсте живе. Задатак одрживог развоја јесте да се избалансирају наше потребе са обавезом очувања разноврсности врста, као и њихових станишта, јер се на тај начин осигурава и опстанак нас самих као биолошке врсте. Да би заштитили специјски биодиверзитет, последњих година се све већа пажња поклања тзв. ex situ заштити живог света, односно заштити врста ван њихових природних станишта. Пошто се услед људских активности станишта многих врста фрагментишу, то је опстанак многих врста доведен у питање. Како их је у тим условима тешко заштити у природним (in situ) условима, могућности њиховог узгоја у вештачким условима добијају све више на значају. Тиме се омогућава не само очување генетичког и специјског диверзитета већ врсте које се гаје и чувају у таквим условима могу да послуже за реинтродукцију (поновно враћање) у станишта на којима им је угрожен опстанак ( или са којих су истребљене) ЗЕЛЕНИЛО Увод Зелене површине су део слободног простора на којима се одвијају различите рекреативне активности становништва, расту биљке, живе дивље животиње, налазе водене површине, и које утичу на побољшање квалитета животне средине. Део су животног простора који је обрастао вегетацијом. У градским срединама или у оквиру инфраструктурних система, то су простори на којима се негује зеленило, обично вештачким путем засађено и уређено по одређеним принципима: парк, сквер, дрворед, жардињера итд. Зелене површине могу бити: 1. Ванградске зелене површине - у питању су природни вегетацијом богати екосистеми (шуме). 2. Градско зеленило: паркови, скверови, дрвореди, травњаци. Све ове творевине настају вештачким узгајањем. 3. Приградско зеленило - у рубним зонама града има различите намене, функције и вегетацију: парк шуме, заштитни зелени појасеви око индустријских објеката или изворишта воде за пиће, индивидуално зеленило приватних поседа, гробља, рекреационе површине, излетишта и слично. Еколошки значај зеленог фонда за урбану средину је вишеструк: 65

66 - обнавља кисеоник у атмосфери; - има биолошку функцију размене О2 и СО2; - регулише температуру ваздуха, притисак и ваздушна струјања у граду се површине од вештачких материјала (бетона, пластике, метала) више загревају у односу на површине под вегетацијом. У летњим месецима температурна разлика између оне на улици и оне у парку је 2-6 C а у зимским месецима је обрнуто тј. температура у парку је виша у односу на околину; - повећава влажност ваздуха и врши јонизацију.у 1cm³ шумског ваздуха нађено је лаких негативних јона кисеоника, у слободној атмосфери их је 1000 ау затвореном и непроветреном простори Негативни јини су важни за организам јер утичу на боље примање кисеоника и делују стимулативно на размену материја и на повећање заштитних способности; - ублажава утицај саобраћајне и уличне буке и до 25%. Баријера од 2-3 реда зеленила смањује ниво буке за 15-18dB; - штити од непогода, ублажава дејство ветрова наноса снега или песка; - успорава ширење ватре код пожара; - апсорбује прашину и чађ, па је ван града мање прашине него у граду, у зонама са градским зеленилом је мање прашине него у зонама ван зеленила, док је у индустријским зонама концентрација прашине је највећа; - вегетација има позитиван утицај на човека како физиолошки тако и културни, просветни социолошки итд; - има позитивну улогу у оздрављењу деградираних површина (мелиоративни процеси, исушивање подводних терена, смањење ерозије...); - неутрализују непријатне мирисе који настају услед различитих људских делатности; - има бактерицидно дејство у загађеној средини јер биљке продукују лако испарљиве хемијске комплексе биолошки активних материја које уништавају бактерије; - има естетски значај. Из свега напред изнетог треба тежити да се формира систем зелених површина града тако да представља просторну интеграцију различитих типова зелених површина које су укључене у обликовање урбанистичких целина, обједињујући климатске, еколошке, рекреационе и културно-едукативне функције Историја проблема и тренд Систем зелених површина у граду има сложену функционалну структуру. Елементи који образују систем разликују се по функционалној намени, циљевима, као и по начину композиције.неједнаки су по свом саставу као и по грађевинским и архитектонским објектима који се на њему налазе. Проблем озелењавања решава се комбинованим системом, тј. повезивањем равномерно распоређених зелених површина стамбених делова града зеленим коридорима (дрворедима) са парковима и заштитним појасевима. Тако се обезбеђује побољшање климатских и хигијенских услова на територији града, као и повољно опслуживање становника местима за рекреацију. Оваквим системом остварује се веза и са зеленим површинама ван града Приказ садашњег стања Постојећу структуру градског зеленила Љига чине: 66

67 - паркови, - скверови, - зеленило специјалног карактера, - линеарно зеленило, - ванградско зеленило. Табела бр. 19. Структура градског зеленила на подручју Љига Категорија зелених површина Површина (m²) 1. Градски паркови Између ул. Хаџи Ђерине и В. Мишића Парк испред Дома културе 666 На углу улице Дарка Милошевића и Св. Вл. Николаја Скверови На углу Хаџи Ђерине и В.Мишића 77 Сквер испред Шумадије 300 На углу ул.св.вл. Николаја и Немањине 450 Сквер- споменик пуковнику Бацићу 192 Споменик Љишке борбе 906 Паркови: Парк који се налази између улица Хаџи Ђерине и Војводе Мишића представља стари градски парк. Укупна површина овог парка је m², док травњак чини m². Последњих година је рађено на његовом уређењу и одржавању. 67

68 Слика бр.9. Стари градски парк Парк Д. Милошевића се налази на углу улице Дарка Милошевића и С.Владике Николаја. Његова површина је 435 m². Парк испред Дома културе је уређена зелена површина у укупној површини заједно са пешачким стазама од 666 m². Скверови: Скверови представљају уређене зелене површине било да су отвореног или затвореног типа. Зеленило специјалног карактера: Зеленило специјалног карактера представља зелене површине индустријских комплекса, школских установа, дечјих и здравствених установа. Зеленило индустријских комплекса је на различитом степену уређености и одржавања, док је зеленило Дома здравља, школских устава и Дечјег вртића Каја претежно очувано и редовно се одржава. Линеарно зеленило Линеарно зеленило је зеленило које има велики значај у граду, јер пружа повољне санитарно-хигијенске, микроклиматске и естетске услове, и повезује све зелене површине у систем градског зеленила. Улични дрвореди се налазе у улици Војводе Мишића (40 стабала), у Рулићевој (8 стабала), ул. Хаџи Ђерина (34) и у улици Ушће (22 стабла). 68

69 Слика бр.10. Дрворед у улици Војводе Мишића Осим дрвореда у Љигу у Љигу је и Кеј Момчила Жиловића који представља травњак у површини од 3.900m². Сво линеарно зеленило се редовно одржава.у граду постоје и неуређене зелене површине и то иза стоваришта бившег Србокопа садашње пекаре Примадекс, затим између улица Владике Николаја и Немањине. Зелене површине о чијем уређењу и одржавању брине ЈКП Комуналац Љиг су: - Ламеле у површини од m², - Годевац у површини од m², - Зелена површина испред општинске зграде 947 m², - Улични травњаци у улици В.Мишића; Рулићева површине 694 m², - Улични травњаци у улици В.Караџића површине 480 m², - Улични травњаци у улици Св. Саве површине 700 m², - Улични травњаци у улици Карађорђева површине 320 m² - Спортски центар у површини од 951 m², - Шкарпе наспрам ул. Годевачке у површини 437 m² - Шкарпе према Дому Здравља у површини од 460 m². Ванградско зеленило Ванградско зеленило чине површине између градског подручја и граница Генералног плана. У структури ове категорије зеленила су мањи и већи комплекси аутохтоне климатогене заједнице и вештачки подигнуте састојине Процена стања и ризика 69