КРИТЕРИЈУМИ ЗА КЛАСИФИКАЦИЈУ И ОБИЉЕЖАВАЊЕ ОПАСНИХ СУПСТАНЦИ И СМЈЕША

Μέγεθος: px
Εμφάνιση ξεκινά από τη σελίδα:

Download "КРИТЕРИЈУМИ ЗА КЛАСИФИКАЦИЈУ И ОБИЉЕЖАВАЊЕ ОПАСНИХ СУПСТАНЦИ И СМЈЕША"

Transcript

1 ПРИЛОГ 1. КРИТЕРИЈУМИ ЗА КЛАСИФИКАЦИЈУ И ОБИЉЕЖАВАЊЕ ОПАСНИХ СУПСТАНЦИ И СМЈЕША У овом прилогу дати су критеријуми за класификацију супстанци и смјеша у класе опасности и разлике унутар тих класа, као и додатне одредбе о условима за задовољавање ових критеријума. 1. ДИО 1: ОПШТИ ПРИНЦИПИ КЛАСИФИКАЦИЈЕ И ОБИЉЕЖАВАЊА 1.0. ДЕФИНИЦИЈЕ Гас је супстанца која: а) на 50 С има напон паре већи од 300 kpa (апсолутни); или б) је у потпуности гасовита на 20 С при нормалном притиску од 101,3 kpa; Течност је супстанца или смјеша која: а) на 50 С има напон паре једнак или мањи од 300 kpa (3 бара), б) није у потпуности гасовита на 20 С при нормалном притиску од 101,3 kpa, и в) има тачку топљења или почетну тачку топљења на 20 С или мање при нормалном притиску од 101,3 kpa. Супстанца или смјеша у чврстом стању је супстанца или смјеша која не испуњава услове из дефиниција за течност или гас КЛАСИФИКАЦИЈА СУПСТАНЦИ И СМЈЕША Сарадња ради испуњења услова у овом Правилнику Снабдjевачи у ланцу снабдијевања дужни су да међусобно сарађују ради испуњења услова за класификацију, обиљежавање и паковање из овог правилника. Снабдjевачи у индустријском сектору могу да сарађују у задовољавању услова из прелазних одредби за стављање у промет супстанци и смјеша датих у члану 38. овог правилника. Снабдjевачи у индустријском сектору могу да сарађују кроз формирање мреже или на друге начине ради размјене податка и стручних процјена у вези са класификацијом супстанци или смјеша у складу са Главом II овoг правилника. Тада, снабдјевач у индустријском сектору мора комплетно документовати на основу чега је извршена класификација и документацију са подацима и информацијама на којима је 1

2 класификација заснована учинити доступном Mинистарству здравља и социјалне заштите Републике Српске, а на захтјев и другим надлежним органима. Међутим, и када снабдjевачи у индустријском сектору сарађују на овакав начин, сваки снабдјевач има потпуну одговорност за класификацију, обиљежавање и паковање супстанци и смјеша које он ставља на тржиште и за испуњавање других обавеза из овог правилника Улога и примјена стручнe процјене и утврђивања квалитета података Када се критеријуми не могу директно примијенити на доступне податке, или када су доступни само подаци из члана 5. став 5. овог правилника, потребно је утврдити квалитет података на основу стручне процјене, а у складу са чланом 8. ставом 3. и 4. овог правилника У поступку класификације смјеша могу се користити стручне процјене из различитих области како би се омогућила класификација на основу постојећих података за што већи број смјеша са циљем да се обезбиједи заштита здравља људи и животне средине. Стручна процјена може се захтијевати за тумачење података приликом класификације опасности супстанци, нарочито тамо гдје је потребно утврдити квалитет података Утврђивање квалитета података подразумијева да се размотре сви доступни подаци који се односе на одређену опасност, као што су резултати одговарајућих in vitro испитивања, одговарајући подаци добијени испитивањем на животињама, информације, добијене примјеном категоризације (груписање, унакрсно испитивање), резултати испитивања (квантитативног) односа структуре и активности (енг. Quantitative structure-activity relationship-(q)sar), искуства о ефектима на људе као што су подаци о професионалним обољењима и подаци из база података о удесима, епидемиолошке и клиничке студије и добро документовани прикази случаја. Квалитет и конзистентност података потребно је адекватно процијенити. Информације о сличним супстанцама и смјешама које се односе и на супстанцу или смјешу која се класификује, се сматрају прихватљивим, као и резултати студија о механизму, начину или мјесту њиховог дјеловања. И позитивни и негативни резултати се разматрају приликом утврђивања квалитета података У поступку класификације у односу на опасност по здравље људи (ДИО 3) уобичајено је да се класификација врши на основу ефеката уочених у одговарајућим испитивањима на животињама или података о ефектима на људе која су у складу са критеријумима за класификацију. Када су истовремено доступни и подаци који су добијени испитивањем на животињама и подаци о ефектима на људе, а када су ови подаци у супротности, квалитет и поузданост података из оба извора се мора процијенити како би се извршила класификација. Адекватни, поуздани и репрезентативни подаци о ефектима на људе укључујући и епидемиолошка испитивања, научно утемељене студије случаја као што је дато у овом прилогу или статистички подаци, имају предност у односу на остале податке. Ипак, чак и добро осмишљена и вођена епидемиолошка испитивања могу имати недовољан број испитаних субјеката, тако да се на основу њих не могу уочити релативно ријетки, али 2

3 значајни ефекти који могу утицати на процјену података. Стога, позитивни резултати добијени у добро спроведеним испитивањима на животињама не могу бити одбачени због недостатка позитивних налаза код људи, али се у том случају мора процијенити потпуност, квалитет и статистички значај података из оба извора У поступку класификације у односу на опасност по здравље људи (ДИО 3), кључни чиниоци за одређивање значаја ефеката на људе су подаци о путу излагања, механизму дејства и испитавањима метаболизма. Када овакви подаци, уз услов да постоје докази о њиховој потпуности и квалитету, изазову сумњу о значају ефеката на људе, прихвата се нижи степен класификације. Када постоје научни докази да механизам и начин дјеловања нису битни за ефекте на људе, супстанцу или смјешу не треба класификовати Специфичне граничне концентрације, М-фактори и опште граничне вриједности Специфичне граничне концентрације или М-фактори користе се у складу са чланом 9. и 10. овог правилника Граничне вриједности Граничне вриједности одређују када је у поступку класификације супстанце или смјеше потребно узети у обзир присуство одређене опасне супстанце која се у њој налази као нечистоћа, адитив или појединачни састојак (члан 11) Граничне вриједности из члана 11. су: a) за опасности по здравље људи и животну средину из дијелова 3 до 5 овог прилога: 1) нижа специфична гранична концентрација и одговарајућа општа гранична вриједност дата у табели 1.1, за супстанце за које су специфичне граничне концентрације одговарајуће за одређене класе опасности или разлике унутар тих класа дате у Списку класификованих супстанци или у ЕУ инвентару класификације и обиљежавања, а те класе опасности или разлике унутар тих класа су наведене у Табели 1.1, или 2) специфична гранична концентрација дата у Списку класификованих супстанци или у ЕУ инвентару класификације и обиљежавања, за супстанце за које су специфичне граничне концентрације за одговарајуће класе опасности или разлике унутар тих класа дате у Списку класификованих супстанци или у ЕУ инвентару класификације обиљежавања и паковања, а те класе опасности или разлике унутар тих класа нису наведене у Табели 1.1, или 3) општа гранична вриједност дата у Табели 1.1., за супстанце за које специфичне граничне концентрације за одговарајуће класе опасности или разлике унутар тих класа нису дате у Списку класификованих супстанци нити у ЕУ инвентару 3

4 класификације и обележава, а те класе опасности и разлике унутар тих класа су наведене у Табели 1.1., или 4) општа гранична концентрација дата у одговарајућим одјељцима дијелова 3 до 5 овог прилога, за супстанце за које специфичне граничне концентрације за одговарајуће класе опасности или разлике унутар тих класа нису дате у Списку класификованих супстанци нити у ЕУ инвентару класификације обиљежавања и паковања, а те класе опасности или разлике унутар тих класа нису наведене у Табели 1.1., б) За опасност по водену животну средину из одјељка 4.1. овог прилога: 1) општа гранична вриједност коригована коришћењем прорачуна из одјељка 4.1 овог прилога, за супстанце за које је утврђен М-фактор за одговарајуће категорије опасности у Списку класификованих супстанци или у ЕУ инвентару класификације и обиљежавања, или 2) одговарајуће опште граничне вриједности дате у табели 1.1., за супстанце за које није утврђен М-фактор за одговарајуће категорије опасности у Списку класификованих супстанци или у ЕУ инвентару класификације и обиљежавања, Табела 1.1. Опште граничне вриједности КЛАСЕ ОПАСНОСТИ Акутна токсичност: -Категорија 1-3 -Категорија 4 корозивно оштећење коже/иритација коже Тешко оштећење ока/иритација ока Опасност по водену животну средину -акутна, категорија 1 -хронична, категорија 1 -хронична, категорија 2-4 OПШТЕ ГРАНИЧНЕ ВРИЈЕДНОСТИ 0,1% 1,0% 1,0% a 1,0% b 0,1% c 0,1% 3 1,0% Напомена: опште граничне вриједности изражене су у масеним процентима, осим за смјеше у гасовитом стању гдје су изражене у запреминским процентима. a или < 1% када је неопходно, видјети b или < 1% када је неопходно, видјети c или < 0.1% када је неопходно, видјети

5 Начела премошћавања за класификацију смјеша када нису доступни подаци за саму смјешу Када нису спроведена испитивања саме смјеше да би се одредила њена опасна својства, али постоји довољно података за њене појединачне састојке и сличне испитане смјеше на основу којих се може правилно процијенити опасност смјеше, ови подаци се користе у складу са начелима премошћавања који су дати у члану 9. став 4. овог правилника за сваку појединачну класу опасности из Дијела 3 и Дијела 4 овог прилога, у складу са специфичним одредбама за смјеше које су дате за сваку класу опасности Разблаживање Уколико је смјеша разблажена супстанцом која је класификована у исту или нижу категорију опасности у односу на најмање опасан састојак смјеше, а за коју се не очекује да ће утицати на класификацију других састојка смјеше, поступа се на сљедећи начин: - нова смјеша се класификује као и почетна смјеша, - метод који је објашњен у сваком одјељку дијела 3 и дијела 4 примјењује се за класификацију смјеша када су доступни подаци за све састојке или за неке од састојака смјеше, - у случају акутне токсичности, примјењује се метод за класификацију смјеша на основу састојака смјеше (адитивна формула) Шаржна производња Може се сматрати да је категорија опасности једне шарже смјеше суштински једнака категорији опасности других шаржи истог комерцијалног производа коју производи или контролише исти снабдјевач, осим ако не постоји основана сумња да постоји значајна разлика која може довести до промјене класификације шарже. У том случају, мора се урадити нова процјена Концентрација веома опасних смјеша При класификацији смјеша описаних у Одјељцима 3.1., 3.2., 3.3., 3.8., 3.9., и 4.1., ако је смјеша класификована у највише категорије или подкатегорије опасности, а концентрација састојака смјеше који су у тој категорији или подкатегорији се повећа, нова смјеша ће бити класификована у исту категорију или подкатегорију без додатних испитивања Интерполација у оквиру једне категорије токсичности При класификацији смјеша описаних у Поглављима 3.1., 3.2., 3.3., 3.8., 3.9., и 4.1, када је ријеч о три смјеше са истим опасним састојцима, при чему су смјеше А и Б класификоване у исту категорију опасности, а смјеша Ц има исте активне опасне састојке, али у концентрацијама које представљају средњу вриједност концентрација 5

6 опасних састојака у смјешама А и Б, онда и смјеша Ц треба буде исте категорије као смјеше А и Б Веома сличне смјеше Aко постоје двије смјеше од којих свака има два састојка: (I) А+Б (II) Ц+Б за које важи сљедеће: а) концентрација састојка Б је једнака у обје смјеше, б) концентрација састојка А у смјеши (I) једнака је концентрацији састојка Ц у смјеши (II); ц) подаци о опасности састојака А и Ц су доступни и једнаки нпр. они спадају у исту категорију опасности и не очекује се да би могли утицати на класификацију састојка Б, тада aко је смјеша (I) већ класификована у одређену категорију опасности на основу података добијених испитивањем, и смјеша (II) класификује се у исту категорију опасности Преиспитивање класификације у случају промјена у саставу смјеше Дефинисана су сљедећа одступања од почетне концентрације ради примјене члана 15. став 2. тачка а), овог правилника: Аеросоли Табела 1.2. Начела премошћавања у случају промјена у саставу смјеше Дозвољена одступања од почетних концентрација састојака < 2,5% ± 30% Опсег почетних концентрација састојака 2,5 < C < 10% ± 20% 10 < C < 25% ± 10% 25 < C < 100% ± 5% При класификацији смјеша описаних у Поглављима 3.1., 3.2., 3.3., 3.4., 3.8. и 3.9., смјешу у облику аеросола треба класификовати у исту категорију опасности као исту смјешу која није у облику аеросола, под условом да додати потисни гас (пропелент), не утиче на опасна својства смјеше након распршивања и под условом да постоје научни докази који показују да аеросол те смјеше није опаснији од смјеше која није у облику аеросола. 6

7 1.2. ОБИЉЕЖАВАЊЕ Димензије и изглед елемента обиљежавања на етикети Пиктограми опасности који су дати у Прилогу V имају црни симбол на бијелој позадини са црвеним оквиром довољне ширине да буде јасно уочљив Пиктограми опасности су квадратног облика и постављени тако да њихови углови буду усмјерени ка хоризонталним и вертикалним страницама етикете. Сваки пиктограм опасности треба да заузима најмање једну петнаестину површине етикете, али не смије бити мањи од 1 cm Димензије етикете су сљедеће: Табела 1.3. Димензије етикета Капацитет паковања Димензије(у милиметрима) Не прелази 3 литра: уколико је могуће, најмање 52x74 Између 3 и 50 литара: најмање 74 x 105 Између 50 и 500 литара: најмање 105 x 148 Преко 500 литара: најмање 148 x ОДСТУПАЊА ОД ОБИЉЕЖАВАЊА У ПОСЕБНИМ СЛУЧАЈЕВИМА У складу са одредбама члана 25. овог правилника дозвољена су сљедећа одступања: Преносиви цилиндри за гас Код преносивих цилиндара за гас, дозвољено је користити једно од сљедећих одступања од обиљежавања за цилиндре за гас са капацитетом до 150 литара (за воду у односу на воду): а) облик и димензије могу бити у складу са прописима важеће верзије стандарда ISO 7225 који се односи на Боце за гас упутства о мјерама предострожности. У овом случају, на етикети се може налазити генерички, индустријски или трговачки назив супстанце или смјеше под условом да су опасне супстанце дате наведене на самој боци и то на један јасан и препознатљив начин, б) информације које су наведене у члану 17. овог правилника, могу се налазити на трајном информационом диску или на етикети утиснутој на самој боци Контејнери за гас намијењени за чување пропана, бутана или течног нафтног гаса (ТНГ) Уколико су пропан, бутан и течни нафтни гас или смјеше које садрже ове супстанце класификоване у складу са критеријумима датим у овом прилогу, стављене у промет у затвореним боцама за вишекратну употребу или у посудама за једнократну 7

8 употребу у складу са ЕN 417 као горива која се употребљавају само као гасови за сагоријевање (важећа верзија ЕN 417 која се односи на металне посуде за гасове за једнократну употребу намијењене за ТНГ, са или без вентила, за употребу код преносивих апарата; конструкција, контрола, тестирање и обиљежавање ), овакве боце или посуде се обиљежавају само са одговарајућим пиктограмом и обавјештењима о опасности и обавјештењима о мјерама предострожности које се односе на запаљивост Етикета не мора да садржи информације које се односе на ефекте на здравље људи и на животну средину. Умјесто тога снабдјевач је дужан да пружи информације о ефектима на здравље људи и животну средину даљим корисницима или дистрибутерима преко безбједносно-техничког листа Корисницима мора да буде достављено довољно информација на основу којих ће моћи да предузму све неопходне мјере за очување здравља и безбједности Аеросоли и контејнери са запечаћеним затварачима за распршивање, а који садрже супстанце или смјеше које представљају опасност од аспирације. У вези са примјеном одредби из одјељка Дијела 3 овог прилога, супстанце или смјеше класификоване у складу са критеријумима датим у одјељцима и није потребно да буду обиљежене за опасност од аспирације када се стављају у промет за општу употребу у контејнерима за аеросоле или у контејнерима са запечаћеним затварачима за распршивање Одливци метала, легуре, смјеше које садрже полимере, смјеше које садрже еластомере За одливке метала, легуре, смјеше које садрже полимере и смјеше које садрже еластомере није потребна етикета у складу са одредбама овог прилога, ако не представљају опасност по здравље људи када се удахну, прогутају или дођу у контакт са кожом и ако не представљају опасност по водену животну средину у облику у коме су стављене у промет, без обзира на то што су класификоване као опасне у складу са критеријумима датим у овом прилогу Умјесто етикете у складу са одредбама овог прилога, снабдјевач је дужан да обезбиједи информације даљим корисницима или дистрибутерима преко безбједносно-техничког листа Експлозиви стављени у промет за употребу ради постизања експлозивних или пиротехничких ефеката. Експлозиви из поглавља 2.1 овог прилога, стављени у промет за употребу ради постизања експлозивних или пиротехничких ефеката морају се обиљежити и упаковати у складу са захтјевима који се односе само на експлозиве. 8

9 1.4. ЗАХТЈЕВ ЗА УПОТРЕБУ АЛTEРНАТИВНОГ ХЕМИЈСКОГ НАЗИВА Захтјев за употребу алтернативног хемијског назива из члана 24. овог правилника може да буде одобрен само када: I) за ту супстанцу није одређена максимална дозвољена концентрација (МДК) у радној средини, и II) произвођач, увозник или даљи корисник може да докаже да ће се употребом алтернативног хемијског назива да се обезбиједи довољно информација о мјерама неопходним за заштиту здравља и мјерама предострожности које треба предузети на радном мјесту и потреба да се осигура да се ризик који постоји приликом руковања смјешом контролише, и III) је супстанца класификована искључиво у једну или више сљедећих категорија опасности: а) било која категорија опасности из дијела 2 овог прилога; б) акутна токсичност, категорија 4 в) корозивно оштећење коже/иритација коже, категорија 2 г) тешко оштећење ока/иритација ока, категорија 2 д) специфична токсичност за циљни орган - једнократно излагање, категорија 2 и 3 ђ) специфична токсичност за циљни орган - вишекратно излагање, категорија 2 е) опасност по водену животну средину-хронична, категорија 3 и Избор хемијског назива за смјеше намијењене за употребу у индустрији мирисних екстраката или парфема За супстанце које се налазе у природи, хемијски назив као што је есенцијално уље... или екстракт... може се користити умјесто хемијских назива састојака тог есенцијалног уља или екстракта наведених у члану 18. став 3. тачка б), овог правилника ИЗУЗЕЦИ ОД ОБИЉЕЖАВАЊА И ПАКОВАЊА Изузеци од члана 31[(члан 29(1))] Када се примјењују одредбе из члана 29. став 1. овог правилника, елементи обиљежавања из члана 17. могу да буду приказани на један од сљедећих начина: а) на пресавијеним етикетама, или б) на привезаној плочици/етикети, или в) на спољашњем паковању Етикета на унутрашњем паковању обавезно мора да садржи пиктограм опасности, идентификатор производа из члана 18. име и број телефона снабдјевача супстанце или смјеше. 9

10 Изузеци од члана 17. [(члан 29(1))] Обиљежавање на паковању чији садржај не прелази 125 ml Обавјештења о опасности и Обавјештења о мјерама предострожности које се односе на доље наведене категорије опасности могу се изоставити из елемената обиљежавања датих у члану 17. овог правилника када: а) садржај паковања не прелази 125 ml, и б) је супстанца или смјеша класификована у једну или више сљедећих категорија опасности: 1) оксидујући гас, категорија 1, 2) гас под притиском, 3) запаљиве течности, категорија 2 или 3, 4) запаљиве чврсте супстанце и смјеше, категорија 1 или 2, 5) самореактивне супстанце или смјеше, тип C, D, E или F, 6) супстанце и смјеше које се саме загријевају, категорија 2, 7) супстанце које у контакту са водом ослобађају запаљиве гасове, категорија 1, 2 или 3, 8) оксидујуће течности, категорија 2, 9) оксидујуће чврсте супстанце или смјеше, категорија 2 или 3, 10) органски пероксиди, тип C, D, E или F, 11) акутна токсичност, категорија 4, под условом да супстанце или смјеше нису намијењене за општу употребу, 12) иритација коже, категорија 2, 13) иритација ока, категорија 2, 14) специфична токсичност за циљни орган - једнократно излагање, категорија 2 или 3, под условом да супстанца или смјеша није намијењена за општу употребу, 15) специфична токсичност за циљни орган -вишекратно излагање, категорија 2, под условом да супстанца или смјеша није намијењена за општу употребу, 16) опасно по водену животну средину-акутно, категорија 1, 17) опасно по водену животну средину-хронично, категорија 1 или 2. На аеросолне распшиваче примјењују се изузеци од обиљежавања за мала паковања аеросола класификованих као запаљивих који су дати у прописима којима се уређују аеросоли Обавјештења о мјерама предострожности која се односе на доље наведене категорије опасности могу се изоставити из елемената обиљежавања датих у члану 17 овог правилника када: а) садржај паковања не прелази 125 ml, и б) је супстанца или смјеша класификована у једну или више категорија опасности: 1) запаљиви гас, категорија 2, 10

11 2) репродуктивна токсичност: ефекти на или преко лактације, 3) опасно по водену животну средину хронично, категорија 3 или Пиктограм, Обавјештења о опасности и Обавјештења о мјерама предострожности која се односе на доље наведене категорије опасности могу се изоставити из елемената обиљежавања датих у члану 17. овог правилника ако: а) садржај паковања не прелази 125 ml, и б) супстанца или смјеша је класификована као: 1) корозивна за метале Обиљежавање растворљиве амбалаже намијењене за једнократну употребу Елементи обиљежавања из члана 17. овог правилника могу се изоставити са растворљиве амбалаже намијењене за једнократну употребу ако: a) садржај у свакој појединачној растворљивој амбалажи не прелази запремину од 25 ml, б) садржај у растворљивој амбалажи је класификован искључиво у једну или више категорија опасности из тачке б) одјељка овог прилога, и в) растворљива амбалажа се налази у спољашњој амбалажи која у потпуности испуњава услове из члана 17. овог правилника Одредбе из одјељка се не примјењују на супстанце или смјеше уређене прописима о средствима за заштиту биља или биоцидним производима. 2. ДИО 2: ФИЗИЧКА ОПАСНОСТ 2.1. ЕКСПЛОЗИВИ ДЕФИНИЦИЈЕ У класу експлозива спадају: а) експлозивне супстанце и смјеше, б) експлозивни производи, осим експлозивних направа које садрже експлозивне супстанце или смјеше у таквој количини или таквих својстава да њихово ненамерно или случајно паљење или активирање не може имати никакве ефекте ван саме направе као што су избацивање пројектила, појава ватре, дима, топлоте или буке, и в) супстанце, смјеше и производи који нису поменути под а) и б) чија је сврха да дају експлозивне или пиротехничке ефекте За потребе овог Правилника примјењују се сљедеће дефиниције: а) Експлозивна супстанца или смјеша је чврста или течна супстанца или смјеша која има својство да сама по себи може довести до хемијске реакције при којој долази до ослобађања гаса такве температуре, притиска и брзине да може проузроковати 11

12 штету у околини. Пиротехничке супстанце спадају у ову класу и када не ослобађају гасове. б) Пиротехничка супстанца или смјеша је супстанца или смјеша чија је сврха да изазове топлотни, светлосни или звучни ефекат, или да произведе гас, дим или њихову комбинацију као резултат недетонирајуће егзотермне хемијске реакције. в) Нестабилни експлозив је експлозивна супстанца или смјеша која је термички нестабилна и/или исувише осјетљива при уобичајеном начину руковања, транспорта и коришћења. г) Експлозивни производ је производ који садржи једну или више експлозивних супстанци или смјеша. д) Пиротехнички производ је производ који садржи једну или више пиротехничких супстанци или смјеша. ђ) Намјенски експлозив је супстанца, смјеша или производ чија је сврха да изазове експлозивне или пиротехничке ефекте Критеријуми за класификацију Супстанце, смјеше и производи из ове класе се класификују као нестабилни експлозиви на основу шематског приказа датог на слици Методе испитивања су описане у Дијелу I Приручника о методама испитивања и критеријумима, Препоруке УН о транспорту опасног терета Супстанце, смјеше и производи из ове класе, који нису класификовани као нестабилан експлозив, класификују се у једну од сљедећих шест подкласа према типу опасности: а) Подкласа 1.1 Супстанце, смјеше и производи који могу довести до масовне експлозије (масовна експлозија је експлозија која захвата читаву количину у паковању, и то тренутно), б) Подкласа 1.2 Супстанце, смјеше и производи који могу довести до избацивања пројектила, али не могу довести до масовне експлозије, в) Подкласа 1.3 Супстанце, смјеше и производи који могу довести до пожара и слабог ударног таласа или избацивања пројектила, али не и до масовне експлозије и то: 1) чије сагоријевање доводи до ослобађања знатне количине топлоте 2) које сагоријевају једна за другом уз слабе ударне таласе или избацивање пројектила или имају оба ефекта, г) Подкласа 1.4 Супстанце, смјеше и производи који не представљају значајну опасност: - супстанце, смјеше и производи који представљају малу опасност у случају паљења или активирања. Ефекти у великој мјери зависе од паковања и не треба очекивати избацивање појединачних дијелова значајне величине. Излагање пламену неће довести до тренутне експлозије читавог садржаја у паковању. д) Подкласа 1.5 Слабо осјетљиве супстанце или смјеше које могу да изазову масовну експлозију: - супстанце и смјеше које могу да изазову масовну експлозију, али су толико неосјетљиве да је јако мала вјероватноћа да ће доћи до активитања или прерастања пожара у детонацију под уобичајеним условима. 12

13 ђ) Подкласа 1.6 Веома слабо осјетљиви производи који не могу да изазову масовну експлозију: - производи који садрже само веома слабо осјетљиви експлозивне супстанце или смјеше код којих је занемарљива вјероватноћа да ће доћи до случајног активитрања или до ширења експлозије Експлозиви, који нису класификовани као нестабилни експлозив морају се класификовати у једну од горе наведених шест подкласа на основу серија испитивања од 2 до 8 описаних у I Дијелу Препоруке УН о транспорту опасног терета, Приручника о методама испитивања и критеријумима, и то на основу резултата метода испитивања које су дате у Табели Табела Критеријуми за експлозиве Категорија Нестабилни експлозиви или експлозиви из одјељка Критеријуми За експлозиве из одјељка од 1.1. до 1.6. морају се извршити сљедећа основна испитивања: Експлозивност: према Серијама испитивања УН број 2 (поглавље 12 Препоруке УН о транспорту опасног терета, Приручника о испитивањима и критеријумима). Намјенски експлозиви не спадају у Серију испитивања УН број 2. Осјетљивост: према Серијама испитивања УН број 3 (поглавље 13 Препоруке УН о транспорту опасног терета, Приручника о испитивањима и критеријумима). Термичка стабилност: према Серијама испитивања УН број 3 (одјељак Препоруке УН о транспорту опасног терета, Приручника о испитивањима и критеријумима). Даља испитивања су неопходна да би се правилно одредила припадност одређеној подкласи Ако су експлозиви неупаковани или су препаковани у амбалажу која није оригинална, треба да буду поново испитани Елементи обиљежавања Елементи обиљежавања зa супстанце, смјеше и производе класификоване у ову класу опасности дати су у Табели НАПОМЕНА уз Табелу 2.1.2: Неупаковани експлозиви или експлозиви који су препаковани у амбалажу која није оригинална морају садржати сљедеће ознаке: а) пиктограм: бомба која експлодира, б) ријеч упозорења: Опасност, и 13

14 в) обавјештење о опасности: експлозив, опасност од масовне експлозије. осим уколико могућа опасност није приказана на основу категорија опасности датих у Табели , при чему се на амбалажи налазе одговарајући пиктограм, ријеч упозорења и/или обавјештење о опасности. 14

15 Класификација GHS Пиктограми Нестабилни експлозив Табела : Елементи за етикетирање експлозива Подкласа 1.1 Подкласа 1.2 Подкласа 1.3 Подкласа 1.4 Подкласа 1.5 Подкласа 1.6 Ријеч упозорења Обавјештење о опасности Обавјештење о мјерама предострожности - превенција Обавјештење о мјерама предострожности - мреаговање Обавјештење о мјерама предострожности - складиштење Обавјештење о мјерама предострожности - одлагање Опасност Опасност Опасност Опасност Пажња Опасност H200: Нестабилни експлозив P201 P202 P281 P372 P373 P380 H201: Експлозив, опасност од масовне експлозије P210 P230 P240 P250 P280 P370 + P380 P372 P373 H202 Експлозив, опасност од избацивања пројектила P210 P230 P240 P250 P280 P370 + P380 P372 P373 H203: Експлозив, опасност од пожара, ударног таласа или избацивања пројектила P210 P230 P240 P250 P280 P370 + P380 P372 P373 H204: Опасност од пожара или избацивања пројектила P210 P240 P250 P280 P370 + P380 P372 P373 H205: Масовна експлозија при излагању пламену P210 P230 P240 P250 P280 P370 + P380 P372 P373 Без писаног упозорења Без Обавјештења о опасности Без Обавјештења о мјерама предострожности Без Обавјештења о мјерама предострожности P401 P401 P401 P401 P401 P401 Без Обавјештења о мјерама предострожности P501 P501 P501 P501 P501 P501 Без Обавјештења о мјерама предострожности 15

16 Додатна упутства о начину класификације Класификација супстанци, смјеша и производа у класу експлозива и њихова даља класификација у шест подкласа је веома сложен процес који се састоји од три корака (у складу са Дијелом I Препоруке УН о транспорту опасног терета, Приручника о испитивањима и критеријумима). - први корак је одређивање да ли супстaнца или смјеша има својство експлозивности (Серија испитивања 1), - други корак је примјена процедура за прихватање (Серија испитивања 2-4), - трећи корак је одређивање подкласе опасности (Серија испитивања 5-7). Процјена да ли је супстанца или смјеша која у емулзији, суспензији или гелу са амонијум нитратом може да изазове експлозију са ударним таласом, слабо осјетљива тако да је треба класификовати у оксидујуће течности (поглавље 2.13.) или оксидујуће чврсте супстанце и смјеше (поглавље 2.14.) објашњена је у Серији испитивања 8. Експлозивне супстанце и смјеше наквашене водом или алкохолима, или разблажене другим супстанцама како би се сузбила њихова експлозивност, могу се класификовати у друге класе опасности у складу са њиховим физичким особинама (Прилог II одјељак 1.1.). Одређене физичке опасности (које су посљедица својства експлозивности) се могу измијенити разблаживањем, као у случају неосјетљивих експлозива, приликом укључивања у састав смјеше, производа, паковања или на други начин. Извођење закључака у поступку класификације врши се према шематски приказима датим на сликама до

17 Слика Општа шема поступка за класификацију супстанце, смјеше или производа у једну од подкласа експлозива (Класа 1 за транспорт) СУПСТАНЦА, СМЈЕША ИЛИ ПРОИЗВОД ЗА КЛАСИФИКАЦИЈУ ПРОЦЕДУРА ЗА ПРИХВАТАЊЕ КЛАСИФИКОВАТИ као НЕСТАБИЛАН ЕКСПЛОЗИВ ОДБАЦИТИ Није експлозив КЛАСИФИКУЈ КАО ЕКСПЛОЗИВ КЛАСИФИКАЦИЈА У ПОДКЛАСУ ОПАСНОСТИ КЛАСИФИКАЦИЈА У ОДГОВАРАЈУЋЕ ГРУПЕ ПОДКЛАСА 1.1, 1.2, 1.3, 1.4, 1.5 или 1.6 ГРУПА А, Б, Ц, Д, Е,Ф,Г, Х, Ј, К, Л, Н или С* КЛАСИФИКАЦИОНИ КОД* *видјети УН Препоруку УН о транспорту опасног терета, Модел прописа, 15. рев. Изд., поглавље

18 Слика Поступак за привремену класификацију супстанце, смјеше или производа у класу експлозива (Класа 1 за транспорт) СУПСТАНЦА/СМЈЕША ЗА КЛАСИФИКАЦИЈУ ПРОИЗВОД ЗА КЛАСИФИКАЦИЈУ Да ли је супстанца/смјеша намијењена за даљу производњу експлозивних или пиротехничких средстава? Нe Дa Супстанца/смјеша треба да буде узета у обзир за класификовање у оквиру ове Класе СЕРИЈА ИСПИТИВАЊА 3 Дa Да ли супстанца/смјеша са амонијум нитратом у облику емулзије, суспензије или гела може да изазове експлозију са ударним таласом? Нe Да ли је супстанца/смјеша термички стабилна? СЕРИЈА ИСПИТИВАЊА 8 иди на слику Нe СЕРИЈА ИСПИТИВАЊА 1* Дa Да ли је супстанца/смјеша сувише опасна у облику у коме се испитује? Нe Не Да ли је то експлозивна супстанца/смјеша? Дa Инкапсулирати и/или упаковати Дa СЕРИЈА ИСПИТИВАЊА 2 СЕРИЈА ИСПИТИВАЊА 4 Дa Да ли је супстанца/смјеша сувише реактивна да би била класификована у ову класу? Не Да ли су производ, упакован производ или упакована супстанца/смјеша превише опасни? Не Да НИЈЕ ЕКСПЛОЗИВ КЛАСИФИКУЈ као нестабилни експлозив * Класификацију започети са Серијом испитивања 2. ПРИВРЕМЕНО КЛАСИФИКУЈ У ОВУ КЛАСУ (видјети слику 2.1.3) 18

19 Слика Поступак класификације у једну од подкласа класе експлозива (Класа 1 за транспорт) ПРОИЗВОД ИЛИ СУПСТАНЦА/СМЈЕША ПРИВРЕМЕНО ПРИХВАЋЕНА У ОКВИРУ ОВЕ КЛАСЕ Да ли се производ може класификовати у подкласу 1.6. Дa СЕРИЈА ИСПИТИВАЊА 7 Да ли је у питању нереактиван Дa Нe Нe Дa Дa Да ли се супстанца/смјеша може класификовати у подкласу 1.5. Дa СЕРИЈА ИСПИТИВАЊА 5 Да ли је у питању нереактивна експлозивна супстанца код које постоји опасност од масовне експлозије Не Не Нe Паковање супстанце/ смјеше Не Да ли постоји опасност приликом паљења или иницијације? СЕРИЈА ИСПИТИВАЊА 6 Да ли настаје масовна експлозија Не Да ли главна опасност потиче од избацивања пројектила Не Да ли главна опасност потиче од ослобађања топлоте и пожара без стварања ударног таласа и избацивања пројектила? Дa Дa Дa Не Дa Да ли су супстанца, смјеша или производ произведени са циљем да се користе у даљој производњи експлозивних или пиротехничких средстава Дa Да ли се тај производ искључује по дефиницији Не Не Дa Да ли постоји опасност приликом гашења пожара у непосредној близини Дa НИЈЕ ЕКСПЛОЗИВ ПОДКЛАСА 1.6 ПОДКЛАСА 1.5 ПОДКЛАСА 1.4 Компатибилност са групом С ПОДКЛАСА 1.4 Компатибилност са другим групама сем групе С ПОДКЛАСА 1.3 ПОДКЛАСА 1.2 ПОДКЛАСА

20

21 Слика Поступак класификације емулзија, раствора и гелова са амонијум нитратом СЕРИЈА ИСПИТИВАЊА 8 ИСПИТИВАЊЕ 8 (а) Испитивање термостабилности Да ли је супстанца/смјеша термички стабилна? Нe Класификуј као нестабилни експлозив Дa ИСПИТИВАЊЕ 8(б) АНЕ Тест са широком скалом одступања Да ли је супстанца/смјеша превише осетљива на детонациони шок да би могла бити прихваћена као оксидујућа течност или оксидујућа чврста материја? Дa Супстанца/смјеша коју треба класификовати као експлозив који није нестабилан Уколико је одговор на питање, да ли је супстанца/смјеша слабо осјетљив експлозив са опасношћу од масовне експлозије на слици не, супстанцу/смјешу треба класификовати у подкласу 1.1 Нe ИСПИТИВАЊЕ 8 (ц) Коненов тест Да ли је супстанца/смјеша превише осјетљива на ефекте загријевања у затвореном? Нe Дa Ако се разматра могућност класификације супстанце/смјеше у подкласу 1.5 експлозива, треба извршити серију испитивања број 5. Уколико је одговор на питање да ли је то веома слабо осјетљива експлозивна супстанца/смјеша са опасношћу од масовне експлозије на слици да, онда супстанцу/смјешу треба класификовати у подкласу 1.5, уколико је одговор не супстанцу треба класификовати у подкласу 1.1 Супстанца/смјеша прихваћена за класификацију као оксидујућа течност или оксидујућа чврста супстанца која у емулзији, раствору или гелу са амонијум-нитратом, представља интермедијер за експлозиве са ударним таласом; (Поглавља или 2.14.) 21

22

23 Скрининг процедура Особине експлозива повезују се са присуством појединих хемијских група у молекулу које могу реаговати тако да проузрокују веома брзо повећавање температуре или притиска. Скрининг има за циљ да идентификује присуство таквих реактивних група и потенцијала за брзо ослобађање енергије. Уколико се током скрининга открију супстанце или смјеше које могу бити потенцијално експлозивне, мора се примијенити процедура њихове класификације (Методе испитивања дате су у поглављу Приручника о методама испитивања и критеријумима, Препоруке УН о транспорту опасног терета.) Напомена: Уколико је енергија егзотермне разградње органских материјала мања од 800 Ј/g није потребно спроводити испитивање из серије 1 тип (а) за одређивање ширења детонације, нити из серије 2 тип (а) за одређивање осјетљивости на детонациони шок Супстанца или смјеша се не класификује као експлозив ако: а) у молекулу не садржи хемијске групе које се повезују са својствима експлозивности. Примјери група које могу указивати на својства експлозивности су дати у табели А 6.1. у Додатку 6. Препоруке УН о транспорту опасног терета, Приручник о испитивањима и критеријумима, или б) супстанца садржи хемијске групе које су повезане са својствима експлозивности, укључујући кисеоник, а израчунати баланс кисеоника је мањи од -200; Баланс кисеоника се за хемијску реакцију: CxHyOz+[x+(y/4)-(z/2)]O 2 xco 2 +(y/2)h 2 O израчунава помоћу формуле: Баланс кисеоника = -1600[2x+(y/2)-z]/ молекулска маса; в) када органска супстанца или хомогена смјеша органских супстанци садржи хемијске групе повезане са експлозивним својствима али је енергија егзотермног распада мања од 500 Ј/g и почетак егзотермног распада је на температури нижој од 500 C. Енергија егзотермног распада може се одредити коришћењем одговарајућих калориметријских техника, или г) за смјеше које се састоје од неорганских оксидујућих једињења у органским материјама, гдје је концентрација неорганских оксидујућих супстанци: -мања од 15% по маси, уколико оксидујућа супстанца припада категоријама 1 или 2, -мања од 30% по маси, уколико оксидујућа супстанца припада категорији У случају смјеша које садрже било коју врсту познатог експлозива, мора се примијенити процедура за прихватање. 23

24 2.2 ЗАПАЉИВИ ГАСОВИ Дефиниција Запаљиви гас је гас или смјеша гасова која има интервал запаљивости у контакту са ваздухом при температури од 20 C и нормалном притиску од kpа Критеријуми за класификацију Запаљиви гас се класификује у ову класу у складу са Табелом Табела Критеријуми за запаљиве гасове Категорија Критеријуми Гасови који су, при температури од 20 C и нормалном притиску од kpа: а) запаљиви када су у смјеши од 13% или мањој по запремини у 1 ваздуху; или б) имају интервал запаљивости у контакту са ваздухом од најмање од 12 % без обзира на доњу границу запаљивости Гасови, другачији од оних из категорије 1, који имају својство 2 запаљивости када дођу у контакт са ваздухом при температури од 20 C и нормалном притиску од kpа. Напомена : За класификацију аеросолa, видјети одјељак Елементи обиљежавања Елементи обиљежавања за супстанце или смјеше класификоване у ову класу опасности дати су у Табели

25 Табела Садржај етикете код запаљивих гасова Класификација Категорија 1 Категорија 2 GHS Пиктограм Нема пиктограма Ријеч упозорења Опасност Пажња Обавјештење о опасности H220: Веома запаљиви гас H221: Запаљиви гас Обавјештење о мјерама P210 P210 предострожности - превенција Обавјештење о мјерама предострожности - реаговање P377 P381 P377 P381 Обавјештење о мјерама P403 P403 предострожности - складиштење Обавјештење о мјерама предострожности - одлагање Додатна упутства за класификацију Запаљивост гасова и смјеша гасова се одређује методама испитивања или, у случају смјеша за које постоји довољно доступних података, методама израчунавања у складу са ISО (види ISО (допуњена) - Одређивање потенцијала за изазивање пожара и оксидујућег потенцијала при избору вентила за боце). У случају када нема довољно доступних података, може се користити метода испитивања ЕN 1839 (допуњена) - Одређивање границе експлозивности гасова и пара ЗАПАЉИВИ АЕРОСОЛИ Дефиниција Аеросол, односно аеросолни распршивачи, означавају било који суд направљен од метала, стакла или пластике који се не може поново пунити и који садржи компримовани или течни гас или гас растворен под притиском, са или без течности, у облику пасте или праха, са уређајем за избацивање која омогућује да његов садржај буде избачен у виду честица у чврстом или течном стању у суспензији у гасу, као пјена, паста или прах или у течном или у гасовитом стању Критеријуми за класификацију Аеросоли се класификују као запаљиви у складу са одељком ако садрже састојке који су класификовани као запаљиви на основу неког од критеријума датог у овом дијелу, нпр: 25

26 - запаљиве течности са тачком паљења нижом од 93 C; која укључује запаљиве течности у складу са одељком 2.6. овог Прилога, - запаљиве гасове (одјељак 2.2.), - запаљиве чврсте материје (одјељак 2.7.). Напомена: Под запаљивим састојцима се не подразумијевају супстанце и смјеше које су самозапаљиве, које се саме загријевају или супстанце које реагују у додиру са водом јер се такви састојци никада не налазе у саставу аеросола Запаљиви аеросоли се класификују у једну од двије категорије у оквиру ове класе на основу њихових састојака, хемијске топлоте сагоријевања и, уколико је неопходно, на основу резултата испитивања пјена (за аеросоле у виду пјене) и одређивања удаљености паљења, као и на основу резултата испитивања у затвореном суду (за аеросоле у спреју) у складу са сликом и са дијелом III поглављима 31.4., и Приручника о методама испитивања и критеријумима, Препоруке УН о транспорту опасног терета. Слика Слика (а) за запаљиве аеросоле АЕРОСОЛ Да ли садржи 1% запаљиве састојке и да ли има топлоту сагоријевања < 20 kj/g? ДА НЕ КЛАСИФИКУЈЕ СЕ НЕ Категорија 1 Да ли садржи 85 % запаљиве састојке и да ли има топлоту сагоријевања 30 kj/g? НЕ ДА Опасност За аеросоле у спреју, пратити шематски приказ извођења закључака (б); За аеросоле у облику пјене, пратити шематски приказ извођења закључака (ц); 26

27 Слика (б) за аеросоле у спреју АЕРОСОЛ У СПРЕЈУ Да ли долази до паљења на раздаљини 75cm приликом одређивања удаљености паљења? НЕ Да ли има топлоту сагоријевања < 20kJ/g? ДА ДА НЕ Категорија 1 Опасност Категорија 2 Пажња Да ли долази до паљења на раздаљини 15cm приликом одређивања удаљености паљења? НЕ ДА Категорија 2 Пажња Да ли је испитивање паљења у затвореном суду показао да је : а) временски еквивалент 300s/m 3 или б) густина дефлаграције 300g/m 3 НЕ ДА Категорија 2 Пажња НЕ КЛАСИФИКУЈЕ СЕ 27

28 Слика (ц) За аеросоле у облику пјене АЕРОСОЛ У ОБЛИКУ ПЈЕНЕ Да ли је испитивање пјене показало да је: а) висина пламена 20сm и трајање пламена 2s; или б) висина пламена 4сm и трајање пламена 7s? ДА Категорија 1 Опасност НЕ Категорија 2 : Да ли је испитивање пјене показало да је висина пламена 4сm и трајање пламена 2s; или НЕ ДА Пажња НЕ КЛАСИФИКУЈЕ СЕ Елементи обиљежавања Елементи обиљежавања за супстанце или смјеше класификоване у ову класу опасности дати су у Табели

29 Табела Садржај етикете за запаљиве аеросоле Класификација Категорија 1 Категорија 2 GHS Пиктограм Ријеч упозорења Опасност Пажња Обавјештење о опасности H222: веома запаљив аеросол H223: запаљив аеросол Обавјештење о мјерама предострожности - превенција Обавјештење о мјерама предострожности - реаговање Обавјештење о мјерама предострожности - складиштење Обавјештење о мјерама предострожности - одлагање P210 P211 P251 P410 + P412 P210 P211 P251 P410 + P Додатна упутства за класификацију Хемијска топлота сагоријевања ( H c ), у килоџулима по граму (кј/g), је производ теоријске топлоте сагоријевања ( H comb ), и ефикасности сагоријевања, која је обично нижа од 1,0 (типична вриједност за ефикасност сагоријевања је 0,95 или 95%). За сложене формулације аеросола, хемијска топлота сагоријевања је збир измјерених топлота сагоријевања појединачних састојака, као што слиједи: n H c (производ)= [w i % x H c(i) ] i при чему су: H c =хемијска топлота сагоријевања (kј/g); w i % = удио масе у састојка i у производу H c (i) = специфична топлота сагоријевања (kј/g) састојкa i у производу Хемијска топлота сагоријевања може се пронаћи у литератури, израчунати или одредити на основу испитивања (видјети АSTM D 240 (допуњена) - Стандардне методе испитивања топлотне моћи течних угљоводоничних горива у калориметријској бомби, ЕN/ISО (допуњена), до Безбједносне противпожарне мјере - Рјечник, и NFRA 30B (допуњена) - Смјернице за производњу и складиштење аеросолних производа). 29

30 2.4. ОКСИДУЈУЋИ ГАСОВИ Дефиниције Оксидујући гасови јесу гасови или смјеше гасова који, у присуству кисеоника, могу да доведу до сагоријевања или да допринесу сагоријевању другог материјала ефикасније него сам ваздух Критеријуми за класификацију Оксидујући гасови се класификују у једину категорију у оквиру ове класе у складу са Табелом Табела Критеријуми за оксидирајуће гасове Категорија 1 Критеријуми Било који гас који има особину да, у присуству кисеоника, доведе до сагоријевања или да допринесе сагоријевању другог материјала ефикасније него сам ваздух. Напомена: Гасови који могу да доведу до сагоријевања или да допринесу сагоријевању другог материјала ефикасније него сам ваздух јесу чисти гасови или смјеше гасова са оксидационим потенцијалом већим од 23,5% одређеним методом ISО (допуњена) или ISО (допуњена) Елементи обиљежавања Елементи обиљежавања за супстанце и смјеше класификоване у ову класу опасности дати су у Табели

31 Табела Садржај етикете за оксидационе гасове Класификација Категорија 1 GHS Пиктограм Ријеч упозорења Обавјештење о опасности Обавјештење о мјерама предострожности превенција Обавјештење о мјерама предострожности -реаговање Обавјештење о мјерама предострожности -складиштење Обавјештење о мјерама предострожности -одлагање Опасност H270: може да изазове или подстакне ватру, оксидујуће средство P220 P244 P370 + P376 P Додатна упутства за класификацију Да би се гас или смјеша гасова класификовала у класу оксидујућих гасова морају се извршити испитивања или примијенити методе израчунавања, као што је објашњено у ISО (допуњена) - Одређивање потенцијала за изазивање пожара и оксидујућег потенцијала за потребе избора вентила за боце са гасовима, а за боце за гас и у ISО (допуњена) - Одређивање оксидујућег потенцијала за токсичне и корозивне гасове и смјеше гасова ГАСОВИ ПОД ПРИТИСКОМ Дефиниција Гасови под притиском су гасови или смјеше гасова у посудама под притиском који је једнак 200kPа или виши, или који је течан или течан и потхлађен. Они обухватају компримоване гасове, течне гасове, растворене гасове и потхлађене течне гасове Критична температура јесте она температура изнад које гас у чистом облику не може бити претворен у течност, без обзира на степен компресије Критеријуми за класификацију Гасови се класификују, на основу њиховог физичког стања у тренутку паковања, у једну од четири групе у складу са Табелом

32 Табела Критеријуми за гасове под притиском Групе Компримовани гас Течни гас Потхлађени течни гас Растворени гас Критеријуми Гас који је у потпуности гасовит на -50 C, укључујући и све гасове са критичном температуром -50 C када је упакован под притиском. Гас који је у дјелимично у течном стању на температури изнад -50 C када је упакован под притиском. Разликују се: - течни гас под високим притиском: гас са критичном температуром између -50 C и +65 C; и - течни гас под ниским притиском: гас са критичном температуром изнад +65 C. Гас који постаје дјелимично течан усљед ниске температуре када је упакован. Гас који је растворен у течном растварачу када је упакован под притиском Елементи обиљежавања Елементи обиљежавања за супстанце или смјеше класификоване у ову класу опасности дате су у Табели

33 Табела Садржај етикете за гасове под притиском Класификација GHS Пиктограм Компримован и гас Течни гас Потхлађени течни гас Растворен гас Ријеч упозорења Пажња Пажња Пажња Пажња Обавјештење о опасности Обавјештење о мјерама предострожности - превенција Обавјештење о мјерама предострожности - реаговање Обавјештење о мјерама предострожности складиштење Обавјештење о мјерама предострожности - одлагање H280: садржи гас под притиском, може да експлодира ако се излаже топлоти H280: садржи гас под притиском, може да експлодира ако се излаже топлоти H281: садржи потхлађени гас, може да изазове промрзлине или повреде P282 P336 P315 H280: садржи гас под притиском, може да експлодира ако се излаже топлоти P410 + P403 P410 + P403 P403 P410 + P Додатна упутства за класификацију За ову групу гасова захтијевају се сљедеће информације: - вриједност напона паре на 50 C - физичко стање на 20 C при стандардном притиску - критична температура Подаци се могу пронаћи у литератури, израчунати или одредити испитивањем. Већина чистих гасова је већ класификована као што је дато у Препоруци Уједињених нација за транспорт опасног терета, Модел прописа. 33

34 2.6. ЗАПАЉИВЕ ТЕЧНОСТИ Дефиниција Запаљива течност јесте течност чија је тачка паљења једнака или нижа од 60 C Критеријуми за класификацију Запаљиве течности класификују се у једну од три категорије у оквиру ове класе опасности у складу са Табелом Табела Критеријуми за запаљиве течности 1 2 Категорија Критеријуми Тачка паљења < 23 C и почетна тачка кључања 35 C Тачка паљења < 23 C и почетна тачка кључања > 35 C 3 Тачка паљења 23 C и 60 C (1) (1) Гасна уља, дизел и лака уља за ложење која имају тачку паљења између 55 C и 75 C могу се класификовати у категорију Елементи обиљежавања Елементи обиљежавања за супстанце и смјеше класификоване у ову класу опасности дате су у Табели

35 Табела Садржај етикете за запаљиве течности Класификациија Категорија 1 Категорија 2 Категорија 3 GHS Пиктограм Ријеч упозорења Опасност Опасност Пажња Обавјештење о опасности H224: веома лако запаљиве течности и паре H225: лако запаљиве течности и паре H226: Запаљиве течности и паре Обавјештење о мјерама предострожности - превенција Обавјештење о мјерама предострожности - реаговање Обавјештење о мјерама предострожности - складиштење Обавјештење о мјерама предострожности - одлагање P210 P233 P240 P241 P242 P243 P280 P303 + P361 + P353 P370 + P378 P210 P233 P240 P241 P242 P243 P280 P303 + P361 + P353 P370 + P378 P210 P233 P240 P241 P242 P243 P280 P303 + P361 + P353 P370 + P378 P403 + P235 P403 + P235 P403 + P235 P501 P501 P Додатна упутства за класификацију За класификацију запаљивих течности неопходан је податак о тачки паљења и почетној тачки кључања. Ови подаци могу се одредити испитивањем, преузети из стручне литературе или израчунати. Уколико подаци нису доступни, тачка паљења и почетна тачка кључања морају се одредити испитивањем. За одређивање тачке паљења мора се користити метода испитивања у затвореном суду За смјеше a које садрже познате запаљиве течности у одређеној концентрацији, без обзира на то што оне могу да садрже и неиспарљиве састојке (полимери, адитиви и сл.), тачка паљења не мора да се одреди испитивањем уколико је тачка паљења за a До данас, метода израчунавања је валидирана за смјеше које садрже до 6 испарљивих састојака. Ови састојци могу да буду запаљиве течности као што су угљоводоници, етри, алкохоли, естри (изузев акрилата) и вода. Још увијек није извршена валидација за халоген-сумпорна и/или фосфорна једињења, као и реактивне акрилате. 35

КРИТЕРИЈУМИ ЗА КЛАСИФИКАЦИЈУ И ОБЕЛЕЖАВАЊЕ СУПСТАНЦИ И СМЕША ДЕО 1. ОПШТИ ПРИНЦИПИ КЛАСИФИКАЦИЈЕ И ОБЕЛЕЖАВАЊА Дефиниције

КРИТЕРИЈУМИ ЗА КЛАСИФИКАЦИЈУ И ОБЕЛЕЖАВАЊЕ СУПСТАНЦИ И СМЕША ДЕО 1. ОПШТИ ПРИНЦИПИ КЛАСИФИКАЦИЈЕ И ОБЕЛЕЖАВАЊА Дефиниције КРИТЕРИЈУМИ ЗА КЛАСИФИКАЦИЈУ И ОБЕЛЕЖАВАЊЕ СУПСТАНЦИ И СМЕША ПРИЛОГ. ДЕО. ОПШТИ ПРИНЦИПИ КЛАСИФИКАЦИЈЕ И ОБЕЛЕЖАВАЊА.0. Дефиниције Гас је супстанца која: ) на 50 С има напон паре већи од 300 kpa (апсолутни)

Διαβάστε περισσότερα

П Р А В И Л Н И К О КЛАСИФИКАЦИЈИ, ПАКОВАЊУ И ОБИЉЕЖАВАЊУ ХЕМИКАЛИЈА И ОДРЕЂЕНИХ ПРОИЗВОДА

П Р А В И Л Н И К О КЛАСИФИКАЦИЈИ, ПАКОВАЊУ И ОБИЉЕЖАВАЊУ ХЕМИКАЛИЈА И ОДРЕЂЕНИХ ПРОИЗВОДА На основу чл. 8. и 17. Закона о хемикалијама ( Службени гласник Републике Српске, број 25/09) и члана 82. став 2. Закона о републичкој управи ( Службени гласник Републике Српске, бр. 118/08, 11/09, 74/10,

Διαβάστε περισσότερα

1.2. Сличност троуглова

1.2. Сличност троуглова математик за VIII разред основне школе.2. Сличност троуглова Учили смо и дефиницију подударности два троугла, као и четири правила (теореме) о подударности троуглова. На сличан начин наводимо (без доказа)

Διαβάστε περισσότερα

Класификација и класе опасности

Класификација и класе опасности На основу члана 10. став 4, члана 16. став 6, члана 17. став 2. и члана 30. став 6. Закона о хемикалијама ( Службени гласник РС, број 36/09) и тачке 8. став 5. подтачка 11) Одлуке о оснивању Агенције за

Διαβάστε περισσότερα

налазе се у диелектрику, релативне диелектричне константе ε r = 2, на међусобном растојању 2 a ( a =1cm

налазе се у диелектрику, релативне диелектричне константе ε r = 2, на међусобном растојању 2 a ( a =1cm 1 Два тачкаста наелектрисања 1 400 p и 100p налазе се у диелектрику релативне диелектричне константе ε на међусобном растојању ( 1cm ) као на слици 1 Одредити силу на наелектрисање 3 100p када се оно нађе:

Διαβάστε περισσότερα

Службени гласник Републике Српске, Публикација број 2 од 9. новембра године

Службени гласник Републике Српске, Публикација број 2 од 9. новембра године На основу члана 9. став 5. Закона о хемикалијама ( Службени гласник Републике Српске, број 25/09) и члана 82. став 2. Закона о републичкој управи ( Службени гласник Републике Српске, бр. 118/08, 11/09,

Διαβάστε περισσότερα

г) страница aa и пречник 2RR описаног круга правилног шестоугла јесте рац. бр. јесу самерљиве

г) страница aa и пречник 2RR описаног круга правилног шестоугла јесте рац. бр. јесу самерљиве в) дијагонала dd и страница aa квадрата dd = aa aa dd = aa aa = није рац. бр. нису самерљиве г) страница aa и пречник RR описаног круга правилног шестоугла RR = aa aa RR = aa aa = 1 јесте рац. бр. јесу

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА МАТЕМАТИКА ТЕСТ

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА МАТЕМАТИКА ТЕСТ Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА МАТЕМАТИКА ТЕСТ УПУТСТВО ЗА ОЦЕЊИВАЊЕ ОБАВЕЗНО ПРОЧИТАТИ ОПШТА УПУТСТВА 1. Сваки

Διαβάστε περισσότερα

Теорија електричних кола

Теорија електричних кола др Милка Потребић, ванредни професор, Теорија електричних кола, вежбе, Универзитет у Београду Електротехнички факултет, 7. Теорија електричних кола i i i Милка Потребић др Милка Потребић, ванредни професор,

Διαβάστε περισσότερα

УПУТСТВО ЗА ОДРЕЂИВАЊЕ ВРСТЕ ДОКУМЕНАТА КОЈЕ ИЗРАЂУЈЕ ОПЕРАТЕР СЕВЕСО ПОСТРОЈЕЊА. август 2010.

УПУТСТВО ЗА ОДРЕЂИВАЊЕ ВРСТЕ ДОКУМЕНАТА КОЈЕ ИЗРАЂУЈЕ ОПЕРАТЕР СЕВЕСО ПОСТРОЈЕЊА. август 2010. УПУТСТВО ЗА ОДРЕЂИВАЊЕ ВРСТЕ ДОКУМЕНАТА КОЈЕ ИЗРАЂУЈЕ ОПЕРАТЕР СЕВЕСО ПОСТРОЈЕЊА август 2010. I. УВОД Сврха овог Упутства је да помогне оператерима који управљају опасним материјама, како да одреде да

Διαβάστε περισσότερα

ОГРАНИЧЕЊА И ЗАБРАНЕ ЗА ДУГОТРАЈНЕ ОРГАНСКЕ ЗАГАЂУЈУЋЕ СУПСТАНЦЕ (РОРѕ)

ОГРАНИЧЕЊА И ЗАБРАНЕ ЗА ДУГОТРАЈНЕ ОРГАНСКЕ ЗАГАЂУЈУЋЕ СУПСТАНЦЕ (РОРѕ) ПРИЛОГ 2. ОГРАНИЧЕЊА И ЗАБРАНЕ ЗА ДУГОТРАЈНЕ ОРГАНСКЕ ЗАГАЂУЈУЋЕ СУПСТАНЦЕ (РОРѕ) ДИО А Листа забрањених РОРѕ супстанци из Стокхолмске конвенције о дуготраjним органским загађивачима Назив супстанце CAS

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 011/01. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО

Διαβάστε περισσότερα

Универзитет у Крагујевцу Факултет за машинство и грађевинарство у Краљеву Катедра за основне машинске конструкције и технологије материјала

Универзитет у Крагујевцу Факултет за машинство и грађевинарство у Краљеву Катедра за основне машинске конструкције и технологије материјала Теоријски део: Вежба број ТЕРМИЈСКА AНАЛИЗА. Термијска анализа је поступак који је 903.год. увео G. Tamman за добијање криве хлађења(загревања). Овај поступак заснива се на принципу промене топлотног садржаја

Διαβάστε περισσότερα

Количина топлоте и топлотна равнотежа

Количина топлоте и топлотна равнотежа Количина топлоте и топлотна равнотежа Топлота и количина топлоте Топлота је један од видова енергије тела. Енергија коју тело прими или отпушта у топлотним процесима назива се количина топлоте. Количина

Διαβάστε περισσότερα

предмет МЕХАНИКА 1 Студијски програми ИНДУСТРИЈСКО ИНЖЕЊЕРСТВО ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ II ПРЕДАВАЊЕ УСЛОВИ РАВНОТЕЖЕ СИСТЕМА СУЧЕЉНИХ СИЛА

предмет МЕХАНИКА 1 Студијски програми ИНДУСТРИЈСКО ИНЖЕЊЕРСТВО ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ II ПРЕДАВАЊЕ УСЛОВИ РАВНОТЕЖЕ СИСТЕМА СУЧЕЉНИХ СИЛА Висока техничка школа струковних студија у Нишу предмет МЕХАНИКА 1 Студијски програми ИНДУСТРИЈСКО ИНЖЕЊЕРСТВО ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ II ПРЕДАВАЊЕ УСЛОВИ РАВНОТЕЖЕ СИСТЕМА СУЧЕЉНИХ СИЛА Садржај предавања: Систем

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 013/014. година ТЕСТ

Διαβάστε περισσότερα

6.2. Симетрала дужи. Примена

6.2. Симетрала дужи. Примена 6.2. Симетрала дужи. Примена Дата је дуж АВ (слика 22). Тачка О је средиште дужи АВ, а права је нормална на праву АВ(p) и садржи тачку О. p Слика 22. Права назива се симетрала дужи. Симетрала дужи је права

Διαβάστε περισσότερα

УСАГЛАШЕНА КЛАСИФИКАЦИЈА И ОБИЉЕЖАВАЊЕ ЗА ОДРЕЂЕНЕ ОПАСНЕ СУПСТАНЦЕ

УСАГЛАШЕНА КЛАСИФИКАЦИЈА И ОБИЉЕЖАВАЊЕ ЗА ОДРЕЂЕНЕ ОПАСНЕ СУПСТАНЦЕ ПРИЛОГ 6. УСАГЛАШЕНА КЛАСИФИКАЦИЈА И ОБИЉЕЖАВАЊЕ ЗА ОДРЕЂЕНЕ ОПАСНЕ СУПСТАНЦЕ Овај прилог се састоји из 3 дијела: Дио 1. овог Прилога обезбеђује увођење у списак усаглашене класификације и обиљежавања

Διαβάστε περισσότερα

7. ЈЕДНОСТАВНИЈЕ КВАДРАТНЕ ДИОФАНТОВE ЈЕДНАЧИНЕ

7. ЈЕДНОСТАВНИЈЕ КВАДРАТНЕ ДИОФАНТОВE ЈЕДНАЧИНЕ 7. ЈЕДНОСТАВНИЈЕ КВАДРАТНЕ ДИОФАНТОВE ЈЕДНАЧИНЕ 7.1. ДИОФАНТОВА ЈЕДНАЧИНА ху = n (n N) Диофантова једначина ху = n (n N) има увек решења у скупу природних (а и целих) бројева и њено решавање није проблем,

Διαβάστε περισσότερα

2. Наставни колоквијум Задаци за вежбање ОЈЛЕРОВА МЕТОДА

2. Наставни колоквијум Задаци за вежбање ОЈЛЕРОВА МЕТОДА . колоквијум. Наставни колоквијум Задаци за вежбање У свим задацима се приликом рачунања добија само по једна вредност. Одступање појединачне вредности од тачне вредности је апсолутна грешка. Вредност

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 01/01. година ТЕСТ

Διαβάστε περισσότερα

Први корак у дефинисању случајне променљиве је. дефинисање и исписивање свих могућих eлементарних догађаја.

Први корак у дефинисању случајне променљиве је. дефинисање и исписивање свих могућих eлементарних догађаја. СЛУЧАЈНА ПРОМЕНЉИВА Једнодимензионална случајна променљива X је пресликавање у коме се сваки елементарни догађај из простора елементарних догађаја S пресликава у вредност са бројне праве Први корак у дефинисању

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 2011/2012. година ТЕСТ 3 МАТЕМАТИКА УПУТСТВО

Διαβάστε περισσότερα

Анализа Петријевих мрежа

Анализа Петријевих мрежа Анализа Петријевих мрежа Анализа Петријевих мрежа Мере се: Својства Петријевих мрежа: Досежљивост (Reachability) Проблем досежљивости се састоји у испитивању да ли се може достићи неко, жељено или нежељено,

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Тест Математика Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 00/0. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА

Διαβάστε περισσότερα

Tестирање хипотеза. 5.час. 30. март Боjана Тодић Статистички софтвер март / 10

Tестирање хипотеза. 5.час. 30. март Боjана Тодић Статистички софтвер март / 10 Tестирање хипотеза 5.час 30. март 2016. Боjана Тодић Статистички софтвер 2 30. март 2016. 1 / 10 Монте Карло тест Монте Карло методе су методе код коjих се употребљаваjу низови случаjних броjева за извршење

Διαβάστε περισσότερα

КРУГ. У свом делу Мерење круга, Архимед је први у историји математике одрeдио приближну вред ност броја π а тиме и дужину кружнице.

КРУГ. У свом делу Мерење круга, Архимед је први у историји математике одрeдио приближну вред ност броја π а тиме и дужину кружнице. КРУГ У свом делу Мерење круга, Архимед је први у историји математике одрeдио приближну вред ност броја π а тиме и дужину кружнице. Архимед (287-212 г.п.н.е.) 6.1. Централни и периферијски угао круга Круг

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ У ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ школска 014/01. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА

Διαβάστε περισσότερα

b) Израз за угиб дате плоче, ако се користи само први члан реда усвојеног решења, је:

b) Израз за угиб дате плоче, ако се користи само први члан реда усвојеног решења, је: Пример 1. III Савијање правоугаоних плоча За правоугаону плочу, приказану на слици, одредити: a) израз за угиб, b) вредност угиба и пресечних сила у тачки 1 ако се користи само први члан реда усвојеног

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ТЕСТ МАТЕМАТИКА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ТЕСТ МАТЕМАТИКА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО ЗА ОЦЕЊИВАЊЕ ОБАВЕЗНО ПРОЧИТАТИ ОПШТА УПУТСТВА 1. Сваки

Διαβάστε περισσότερα

ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ ИЗ ФИЗИКЕ ПРВИ КОЛОКВИЈУМ I група

ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ ИЗ ФИЗИКЕ ПРВИ КОЛОКВИЈУМ I група ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ ИЗ ФИЗИКЕ ПРВИ КОЛОКВИЈУМ 21.11.2009. I група Име и презиме студента: Број индекса: Термин у ком студент ради вежбе: Напомена: Бира се и одговара ИСКЉУЧИВО на шест питања заокруживањем

Διαβάστε περισσότερα

Закони термодинамике

Закони термодинамике Закони термодинамике Први закон термодинамике Први закон термодинамике каже да додавање енергије систему може бити утрошено на: Вршење рада Повећање унутрашње енергије Први закон термодинамике је заправо

Διαβάστε περισσότερα

2. EЛЕМЕНТАРНЕ ДИОФАНТОВЕ ЈЕДНАЧИНЕ

2. EЛЕМЕНТАРНЕ ДИОФАНТОВЕ ЈЕДНАЧИНЕ 2. EЛЕМЕНТАРНЕ ДИОФАНТОВЕ ЈЕДНАЧИНЕ 2.1. МАТЕМАТИЧКИ РЕБУСИ Најједноставније Диофантове једначине су математички ребуси. Метод разликовања случајева код ових проблема се показује плодоносним, јер је раздвајање

Διαβάστε περισσότερα

Вектори vs. скалари. Векторске величине се описују интензитетом и правцем. Примери: Померај, брзина, убрзање, сила.

Вектори vs. скалари. Векторске величине се описују интензитетом и правцем. Примери: Померај, брзина, убрзање, сила. Вектори 1 Вектори vs. скалари Векторске величине се описују интензитетом и правцем Примери: Померај, брзина, убрзање, сила. Скаларне величине су комплетно описане само интензитетом Примери: Температура,

Διαβάστε περισσότερα

6.1. Осна симетрија у равни. Симетричност двеју фигура у односу на праву. Осна симетрија фигуре

6.1. Осна симетрија у равни. Симетричност двеју фигура у односу на праву. Осна симетрија фигуре 0 6.. Осна симетрија у равни. Симетричност двеју фигура у односу на праву. Осна симетрија фигуре У обичном говору се често каже да су неки предмети симетрични. Примери таквих објеката, предмета, геометријских

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ПРОБНИ ЗАВРШНИ ИСПИТ школска 016/017. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО ЗА ПРЕГЛЕДАЊЕ

Διαβάστε περισσότερα

10.3. Запремина праве купе

10.3. Запремина праве купе 0. Развијени омотач купе је исечак чији је централни угао 60, а тетива која одговара том углу је t. Изрази површину омотача те купе у функцији од t. 0.. Запремина праве купе. Израчунај запремину ваљка

Διαβάστε περισσότερα

Упутство за избор домаћих задатака

Упутство за избор домаћих задатака Упутство за избор домаћих задатака Студент од изабраних задатака области Математике 2: Комбинаторика, Вероватноћа и статистика бира по 20 задатака. Студент може бирати задатке помоћу програмског пакета

Διαβάστε περισσότερα

ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ

ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ предмет: ОСНОВИ МЕХАНИКЕ студијски програм: ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ПРОСТОРНО ПЛАНИРАЊЕ ПРЕДАВАЊЕ БРОЈ 2. Садржај предавања: Систем сучељних сила у равни

Διαβάστε περισσότερα

ПОВРШИНа ЧЕТВОРОУГЛОВА И ТРОУГЛОВА

ПОВРШИНа ЧЕТВОРОУГЛОВА И ТРОУГЛОВА ПОВРШИНа ЧЕТВОРОУГЛОВА И ТРОУГЛОВА 1. Допуни шта недостаје: а) 5m = dm = cm = mm; б) 6dm = m = cm = mm; в) 7cm = m = dm = mm. ПОЈАМ ПОВРШИНЕ. Допуни шта недостаје: а) 10m = dm = cm = mm ; б) 500dm = a

Διαβάστε περισσότερα

СИСТЕМ ЛИНЕАРНИХ ЈЕДНАЧИНА С ДВЕ НЕПОЗНАТЕ

СИСТЕМ ЛИНЕАРНИХ ЈЕДНАЧИНА С ДВЕ НЕПОЗНАТЕ СИСТЕМ ЛИНЕАРНИХ ЈЕДНАЧИНА С ДВЕ НЕПОЗНАТЕ 8.. Линеарна једначина с две непознате Упознали смо појам линеарног израза са једном непознатом. Изрази x + 4; (x 4) + 5; x; су линеарни изрази. Слично, линеарни

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 2010/2011. година ТЕСТ 3 МАТЕМАТИКА УПУТСТВО

Διαβάστε περισσότερα

ОБЛАСТИ: 1) Тачка 2) Права 3) Криве другог реда

ОБЛАСТИ: 1) Тачка 2) Права 3) Криве другог реда ОБЛАСТИ: ) Тачка ) Права Jov@soft - Март 0. ) Тачка Тачка је дефинисана (одређена) у Декартовом координатном систему са своје две коодринате. Примери: М(5, ) или М(-, 7) или М(,; -5) Jov@soft - Март 0.

Διαβάστε περισσότερα

Аксиоме припадања. Никола Томовић 152/2011

Аксиоме припадања. Никола Томовић 152/2011 Аксиоме припадања Никола Томовић 152/2011 Павле Васић 104/2011 1 Шта је тачка? Шта је права? Шта је раван? Да бисмо се бавили геометријом (и не само геометријом), морамо увести основне појмове и полазна

Διαβάστε περισσότερα

Положај сваке тачке кружне плоче је одређен са поларним координатама r и ϕ.

Положај сваке тачке кружне плоче је одређен са поларним координатама r и ϕ. VI Савијање кружних плоча Положај сваке тачке кружне плоче је одређен са поларним координатама и ϕ слика 61 Диференцијална једначина савијања кружне плоче је: ( ϕ) 1 1 w 1 w 1 w Z, + + + + ϕ ϕ K Пресечне

Διαβάστε περισσότερα

ПРАВИЛНИК О ИНВЕНТАРУ ХЕМИКАЛИЈА

ПРАВИЛНИК О ИНВЕНТАРУ ХЕМИКАЛИЈА Службени гласник Републике Српске, број 69/18 На основу члана 30. став 2. Закона о хемикалијама ( Службени гласник Републике Српске, број 21/18) и члана 82. став 2. Закона о републичкој управи ( Службени

Διαβάστε περισσότερα

Тест за 7. разред. Шифра ученика

Тест за 7. разред. Шифра ученика Министарство просвете Републике Србије Српско хемијско друштво Окружно/градско/међуокружно такмичење из хемије 28. март 2009. године Тест за 7. разред Шифра ученика Пажљиво прочитај текстове задатака.

Διαβάστε περισσότερα

TAЧКАСТА НАЕЛЕКТРИСАЊА

TAЧКАСТА НАЕЛЕКТРИСАЊА TЧКАСТА НАЕЛЕКТРИСАЊА Два тачкаста наелектрисања оптерећена количинама електрицитета и налазе се у вакууму као што је приказано на слици Одредити: а) Вектор јачине електростатичког поља у тачки А; б) Електрични

Διαβάστε περισσότερα

ТРАПЕЗ РЕГИОНАЛНИ ЦЕНТАР ИЗ ПРИРОДНИХ И ТЕХНИЧКИХ НАУКА У ВРАЊУ. Аутор :Петар Спасић, ученик 8. разреда ОШ 8. Октобар, Власотинце

ТРАПЕЗ РЕГИОНАЛНИ ЦЕНТАР ИЗ ПРИРОДНИХ И ТЕХНИЧКИХ НАУКА У ВРАЊУ. Аутор :Петар Спасић, ученик 8. разреда ОШ 8. Октобар, Власотинце РЕГИОНАЛНИ ЦЕНТАР ИЗ ПРИРОДНИХ И ТЕХНИЧКИХ НАУКА У ВРАЊУ ТРАПЕЗ Аутор :Петар Спасић, ученик 8. разреда ОШ 8. Октобар, Власотинце Ментор :Криста Ђокић, наставник математике Власотинце, 2011. године Трапез

Διαβάστε περισσότερα

Предмет: Задатак 4: Слика 1.0

Предмет: Задатак 4: Слика 1.0 Лист/листова: 1/1 Задатак 4: Задатак 4.1.1. Слика 1.0 x 1 = x 0 + x x = v x t v x = v cos θ y 1 = y 0 + y y = v y t v y = v sin θ θ 1 = θ 0 + θ θ = ω t θ 1 = θ 0 + ω t x 1 = x 0 + v cos θ t y 1 = y 0 +

Διαβάστε περισσότερα

3.1. Однос тачке и праве, тачке и равни. Одређеност праве и равни

3.1. Однос тачке и праве, тачке и равни. Одређеност праве и равни ТАЧКА. ПРАВА. РАВАН Талес из Милета (624 548. пре н. е.) Еуклид (330 275. пре н. е.) Хилберт Давид (1862 1943) 3.1. Однос тачке и праве, тачке и равни. Одређеност праве и равни Настанак геометрије повезује

Διαβάστε περισσότερα

2.3. Решавање линеарних једначина с једном непознатом

2.3. Решавање линеарних једначина с једном непознатом . Решимо једначину 5. ( * ) + 5 + Провера: + 5 + 0 5 + 5 +. + 0. Број је решење дате једначине... Реши једначину: ) +,5 ) + ) - ) - -.. Да ли су следеће једначине еквивалентне? Провери решавањем. ) - 0

Διαβάστε περισσότερα

6.5 Површина круга и његових делова

6.5 Површина круга и његових делова 7. Тетива је једнака полупречнику круга. Израчунај дужину мањег одговарајућег лука ако је полупречник 2,5 сm. 8. Географска ширина Београда је α = 44 47'57", а полупречник Земље 6 370 km. Израчунај удаљеност

Διαβάστε περισσότερα

5.2. Имплицитни облик линеарне функције

5.2. Имплицитни облик линеарне функције математикa за VIII разред основне школе 0 Слика 6 8. Нацртај график функције: ) =- ; ) =,5; 3) = 0. 9. Нацртај график функције и испитај њен знак: ) = - ; ) = 0,5 + ; 3) =-- ; ) = + 0,75; 5) = 0,5 +. 0.

Διαβάστε περισσότερα

4.4. Паралелне праве, сечица. Углови које оне одређују. Углови са паралелним крацима

4.4. Паралелне праве, сечица. Углови које оне одређују. Углови са паралелним крацима 50. Нацртај било које унакрсне углове. Преношењем утврди однос унакрсних углова. Какво тврђење из тога следи? 51. Нацртај угао чија је мера 60, а затим нацртај њему унакрсни угао. Колика је мера тог угла?

Διαβάστε περισσότερα

РЕШЕЊА ЗАДАТАКА - IV РАЗЕД 1. Мањи број: : x,

РЕШЕЊА ЗАДАТАКА - IV РАЗЕД 1. Мањи број: : x, РЕШЕЊА ЗАДАТАКА - IV РАЗЕД 1. Мањи број: : x, Већи број: 1 : 4x + 1, (4 бода) Њихов збир: 1 : 5x + 1, Збир умањен за остатак: : 5x = 55, 55 : 5 = 11; 11 4 = ; + 1 = 45; : x = 11. Дакле, први број је 45

Διαβάστε περισσότερα

8. ПИТАГОРИНА ЈЕДНАЧИНА х 2 + у 2 = z 2

8. ПИТАГОРИНА ЈЕДНАЧИНА х 2 + у 2 = z 2 8. ПИТАГОРИНА ЈЕДНАЧИНА х + у = z Један од најзанимљивијих проблема теорије бројева свакако је проблем Питагориних бројева, тј. питање решења Питагорине Диофантове једначине. Питагориним бројевима или

Διαβάστε περισσότερα

Могућности и планови ЕПС на пољу напонско реактивне подршке. Излагач: Милан Ђорђевић, мастер.ел.тех.и рачунар. ЈП ЕПС Производња енергије

Могућности и планови ЕПС на пољу напонско реактивне подршке. Излагач: Милан Ђорђевић, мастер.ел.тех.и рачунар. ЈП ЕПС Производња енергије Могућности и планови ЕПС на пољу напонско реактивне подршке Излагач: Милан Ђорђевић, мастер.ел.тех.и рачунар. ЈП ЕПС Производња енергије 1 Обавезе ЈП ЕПС као КПС... ЗАКОН О ЕНЕРГЕТИЦИ ЧЛАН 94. Енергетски

Διαβάστε περισσότερα

На основу члана 30. став 3. Закона о безбедности хране ( Службени гласник РС, број 41/09),

На основу члана 30. став 3. Закона о безбедности хране ( Службени гласник РС, број 41/09), На основу члана 30. став 3. Закона о безбедности хране ( Службени гласник РС, број 41/09), Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде, доноси П Р А В И Л Н И К О ДЕКЛАРИСАЊУ, ОЗНАЧАВАЊУ И РЕКЛАМИРАЊУ

Διαβάστε περισσότερα

Писмени испит из Теорије површинских носача. 1. За континуалну плочу приказану на слици одредити угиб и моменте савијања у означеним тачкама.

Писмени испит из Теорије површинских носача. 1. За континуалну плочу приказану на слици одредити угиб и моменте савијања у означеним тачкама. Београд, 24. јануар 2012. 1. За континуалну плочу приказану на слици одредити угиб и моменте савијања у означеним тачкама. dpl = 0.2 m P= 30 kn/m Линијско оптерећење се мења по синусном закону: 2. За плочу

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 2011/2012. година ТЕСТ 1 МАТЕМАТИКА УПУТСТВО

Διαβάστε περισσότερα

1. 2. МЕТОД РАЗЛИКОВАЊА СЛУЧАЈЕВА 1

1. 2. МЕТОД РАЗЛИКОВАЊА СЛУЧАЈЕВА 1 1. 2. МЕТОД РАЗЛИКОВАЊА СЛУЧАЈЕВА 1 Метод разликовања случајева је један од најексплоатисанијих метода за решавање математичких проблема. У теорији Диофантових једначина он није свемогућ, али је сигурно

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ У ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ школска 0/06. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА

Διαβάστε περισσότερα

ЛИНЕАРНА ФУНКЦИЈА. k, k 0), осна и централна симетрија и сл. 2, x 0. У претходном примеру неке функције су линеарне а неке то нису.

ЛИНЕАРНА ФУНКЦИЈА. k, k 0), осна и централна симетрија и сл. 2, x 0. У претходном примеру неке функције су линеарне а неке то нису. ЛИНЕАРНА ФУНКЦИЈА 5.. Функција = a + b Функционалне зависности су веома значајне и са њиховим применама често се сусрећемо. Тако, већ су нам познате директна и обрнута пропорционалност ( = k; = k, k ),

Διαβάστε περισσότερα

РЕШЕНИ ЗАДАЦИ СА РАНИЈЕ ОДРЖАНИХ КЛАСИФИКАЦИОНИХ ИСПИТА

РЕШЕНИ ЗАДАЦИ СА РАНИЈЕ ОДРЖАНИХ КЛАСИФИКАЦИОНИХ ИСПИТА РЕШЕНИ ЗАДАЦИ СА РАНИЈЕ ОДРЖАНИХ КЛАСИФИКАЦИОНИХ ИСПИТА 006. Задатак. Одредити вредност израза: а) : за, и 69 0, ; б) 9 а) Како је за 0 и 0 дати израз идентички једнак изразу,, : : то је за дате вредности,

Διαβάστε περισσότερα

7.3. Површина правилне пирамиде. Површина правилне четворостране пирамиде

7.3. Површина правилне пирамиде. Површина правилне четворостране пирамиде математик за VIII разред основне школе 4. Прво наћи дужину апотеме. Како је = 17 cm то је тражена површина P = 18+ 4^cm = ^4+ cm. 14. Основа четворостране пирамиде је ромб чије су дијагонале d 1 = 16 cm,

Διαβάστε περισσότερα

РЈЕШЕЊА ЗАДАТАКА СА ТАКМИЧЕЊА ИЗ ЕЛЕКТРИЧНИХ МАШИНА Електријада 2004

РЈЕШЕЊА ЗАДАТАКА СА ТАКМИЧЕЊА ИЗ ЕЛЕКТРИЧНИХ МАШИНА Електријада 2004 РЈЕШЕЊА ЗАДАТАКА СА ТАКМИЧЕЊА ИЗ ЕЛЕКТРИЧНИХ МАШИНА Електријада 004 ТРАНСФОРМАТОРИ Tрофазни енергетски трансформатор 100 VA има напон и реактансу кратког споја u 4% и x % респективно При номиналном оптерећењу

Διαβάστε περισσότερα

АНАЛИТИЧКА ГЕОМЕТРИЈА. - удаљеност између двије тачке. 1 x2

АНАЛИТИЧКА ГЕОМЕТРИЈА. - удаљеност између двије тачке. 1 x2 АНАЛИТИЧКА ГЕОМЕТРИЈА d AB x x y - удаљеност између двије тачке y x x x y s, y y s - координате средишта дужи x x y x, y y - подјела дужи у заданом односу x x x y y y xt, yt - координате тежишта троугла

Διαβάστε περισσότερα

МАТРИЧНА АНАЛИЗА КОНСТРУКЦИЈА

МАТРИЧНА АНАЛИЗА КОНСТРУКЦИЈА Београд, 21.06.2014. За штап приказан на слици одредити најмању вредност критичног оптерећења P cr користећи приближан поступак линеаризоване теорије другог реда и: а) и један елемент, слика 1, б) два

Διαβάστε περισσότερα

Температура. везана за топло и хладно ово није једнозначно у субјективном смислу

Температура. везана за топло и хладно ово није једнозначно у субјективном смислу ФИЗИКА 2010 Понедељак, 15. новембар и 22. новембар 2010 Температура Топлотно ширење чврстих тела и течности Закони који важе за идеални гас Кинетичка теорија Фазне трансформације Влажност, испаравање,

Διαβάστε περισσότερα

Семинарски рад из линеарне алгебре

Семинарски рад из линеарне алгебре Универзитет у Београду Машински факултет Докторске студије Милош Живановић дипл. инж. Семинарски рад из линеарне алгебре Београд, 6 Линеарна алгебра семинарски рад Дата је матрица: Задатак: a) Одредити

Διαβάστε περισσότερα

I Тачка 1. Растојање две тачке: 2. Средина дужи y ( ) ( ) 2. II Права 1. Једначина прамена правих 2. Једначина праве кроз две тачке ( )

I Тачка 1. Растојање две тачке: 2. Средина дужи y ( ) ( ) 2. II Права 1. Једначина прамена правих 2. Једначина праве кроз две тачке ( ) Шт треба знати пре почетка решавања задатака? АНАЛИТИЧКА ГЕОМЕТРИЈА У РАВНИ I Тачка. Растојање две тачке:. Средина дужи + ( ) ( ) + S + S и. Деоба дужи у односу λ: 4. Површина троугла + λ + λ C + λ и P

Διαβάστε περισσότερα

4. Троугао. (II део) 4.1. Појам подударности. Основна правила подударности троуглова

4. Троугао. (II део) 4.1. Појам подударности. Основна правила подударности троуглова 4 Троугао (II део) Хилберт Давид, немачки математичар и логичар Велики углед у свету Хилберту је донело дело Основи геометрије (1899), у коме излаже еуклидску геометрију на аксиоматски начин Хилберт Давид

Διαβάστε περισσότερα

Хомогена диференцијална једначина је она која може да се напише у облику: = t( x)

Хомогена диференцијална једначина је она која може да се напише у облику: = t( x) ДИФЕРЕНЦИЈАЛНЕ ЈЕДНАЧИНЕ Штa треба знати пре почетка решавања задатака? Врсте диференцијалних једначина. ДИФЕРЕНЦИЈАЛНА ЈЕДНАЧИНА КОЈА РАЗДВАЈА ПРОМЕНЉИВЕ Код ове методе поступак је следећи: раздвојити

Διαβάστε περισσότερα

Примена првог извода функције

Примена првог извода функције Примена првог извода функције 1. Одреди дужине страница два квадрата тако да њихов збир буде 14 а збир површина тих квадрата минималан. Ре: x + y = 14, P(x, y) = x + y, P(x) = x + 14 x, P (x) = 4x 8 Први

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ У ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ школска 017/018. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА

Διαβάστε περισσότερα

Теорија електричних кола

Теорија електричних кола Др Милка Потребић, ванредни професор, Теорија електричних кола, предавања, Универзитет у Београду Електротехнички факултет, 07. Вишефазне електричне системе је патентирао српски истраживач Никола Тесла

Διαβάστε περισσότερα

Тангента Нека је дата крива C са једначином y = f (x)

Тангента Нека је дата крива C са једначином y = f (x) Dbić N Извод као појам се први пут појављује крајем XVII вијека у вези са израчунавањем неравномјерних кретања. Прецизније, помоћу извода је било могуће увести појам тренутне брзине праволинијског кретања.

Διαβάστε περισσότερα

Тест за I разред средње школе

Тест за I разред средње школе Министарство просветe и спортa Републике Србије Српско хемијско друштво Међуокружно такмичење из хемије 31.03.2007. Тест за I разред средње школе Име и презиме Место и школа Разред Не отварајте добијени

Διαβάστε περισσότερα

Скрипта ријешених задатака са квалификационих испита 2010/11 г.

Скрипта ријешених задатака са квалификационих испита 2010/11 г. Скрипта ријешених задатака са квалификационих испита 00/ г Универзитет у Бањој Луци Електротехнички факултет Др Момир Ћелић Др Зоран Митровић Иван-Вања Бороја Садржај Квалификациони испит одржан 9 јуна

Διαβάστε περισσότερα

6.3. Паралелограми. Упознајмо још нека својства паралелограма: ABD BCD (УСУ), одакле је: а = c и b = d. Сл. 23

6.3. Паралелограми. Упознајмо још нека својства паралелограма: ABD BCD (УСУ), одакле је: а = c и b = d. Сл. 23 6.3. Паралелограми 27. 1) Нацртај паралелограм чији је један угао 120. 2) Израчунај остале углове тог четвороугла. 28. Дат је паралелограм (сл. 23), при чему је 0 < < 90 ; c и. c 4 2 β Сл. 23 1 3 Упознајмо

Διαβάστε περισσότερα

УРЕДБУ О ГРАНИЧНИМ ВРЕДНОСТИМА ПРИОРИТЕТНИХ И ПРИОРИТЕТНИХ ХАЗАРДНИХ СУПСТАНЦИ КОЈЕ ЗАГАЂУЈУ ПОВРШИНСКЕ ВОДЕ И РОКОВИМА ЗА ЊИХОВО ДОСТИЗАЊЕ

УРЕДБУ О ГРАНИЧНИМ ВРЕДНОСТИМА ПРИОРИТЕТНИХ И ПРИОРИТЕТНИХ ХАЗАРДНИХ СУПСТАНЦИ КОЈЕ ЗАГАЂУЈУ ПОВРШИНСКЕ ВОДЕ И РОКОВИМА ЗА ЊИХОВО ДОСТИЗАЊЕ На основу члана 93. став 2. тачка 2) Закона о водама ( Службени гласник РС, бр. 30/10 и 93/12) и члана 17. став 1. и члана 42. став 1. Закона о Влади ( Службени гласник РС, бр. 55/05, 71/05, 101/07, 5/08,

Διαβάστε περισσότερα

ПОСТУПЦИ ЗА ПРОЦЕНУ РИЗИКА ОД ПОЖАРА. др Иван АРАНЂЕЛОВИЋ др Раденко РАЈИЋ Марко САВАНОВИЋ

ПОСТУПЦИ ЗА ПРОЦЕНУ РИЗИКА ОД ПОЖАРА. др Иван АРАНЂЕЛОВИЋ др Раденко РАЈИЋ Марко САВАНОВИЋ ПОСТУПЦИ ЗА ПРОЦЕНУ РИЗИКА ОД ПОЖАРА др Иван АРАНЂЕЛОВИЋ др Раденко РАЈИЋ Марко САВАНОВИЋ Процена пожарних ризика је законска обавеза члан 42 Закона о заштити од пожара члан 8 Правилника о начину израде

Διαβάστε περισσότερα

ЗАШТИТА ПОДАТАКА Шифровање јавним кључем и хеш функције. Diffie-Hellman размена кључева

ЗАШТИТА ПОДАТАКА Шифровање јавним кључем и хеш функције. Diffie-Hellman размена кључева ЗАШТИТА ПОДАТАКА Шифровање јавним кључем и хеш функције Diffie-Hellman размена кључева Преглед Биће објашњено: Diffie-Hellman размена кључева 2/13 Diffie-Hellman размена кључева први алгоритам са јавним

Διαβάστε περισσότερα

Тест за III и IV разред средње школе

Тест за III и IV разред средње школе Министарство просветe и спортa Републике Србије Српско хемијско друштво Републичко такмичење из хемије 21.05.2005. Тест за III и IV разред средње школе Име и презиме Место и школа Разред Не отварајте добијени

Διαβάστε περισσότερα

У к у п н о :

У к у п н о : ГОДИШЊИ (ГЛОБАЛНИ) ПЛАН РАДА НАСТАВНИКА Наставни предмет: ФИЗИКА Разред: Седми Ред.број Н А С Т А В Н А Т Е М А / О Б Л А С Т Број часова по теми Број часова за остале обраду типове часова 1. КРЕТАЊЕ И

Διαβάστε περισσότερα

Теорија електричних кола

Теорија електричних кола Др Милка Потребић, ванредни професор, Теорија електричних кола, вежбе, Универзитет у Београду Електротехнички факултет, 7. Теорија електричних кола Милка Потребић Др Милка Потребић, ванредни професор,

Διαβάστε περισσότερα

СТРАТЕГИЈА ХЕМИЈСКЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОД ДО ГОДИНЕ

СТРАТЕГИЈА ХЕМИЈСКЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОД ДО ГОДИНЕ СТРАТЕГИЈА ХЕМИЈСКЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОД 2012. ДО 2016. ГОДИНЕ Влада Републике Српске Republic of Srpska Government МИНИСТАРСТВО ЗДРАВЉА И СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ MINISTRY OF HEALTH AND SOCIAL WELFARE

Διαβάστε περισσότερα

Писмени испит из Метода коначних елемената

Писмени испит из Метода коначних елемената Београд,.0.07.. За приказани билинеарни коначни елемент (Q8) одредити вектор чворног оптерећења услед задатог линијског оптерећења p. Користити природни координатни систем (ξ,η).. На слици је приказан

Διαβάστε περισσότερα

ПОГЛАВЉЕ 3: РАСПОДЕЛА РЕЗУЛТАТА МЕРЕЊА

ПОГЛАВЉЕ 3: РАСПОДЕЛА РЕЗУЛТАТА МЕРЕЊА ПОГЛАВЉЕ 3: РАСПОДЕЛА РЕЗУЛТАТА МЕРЕЊА Стандардна девијација показује расподелу резултата мерења око средње вредности, али не указује на облик расподеле. У табели 1 су дате вредности за 50 поновљених одређивања

Διαβάστε περισσότερα

8.2 ЛАБОРАТОРИЈСКА ВЕЖБА 2 Задатак вежбе: Израчунавање фактора појачања мотора напонским управљањем у отвореној повратној спрези

8.2 ЛАБОРАТОРИЈСКА ВЕЖБА 2 Задатак вежбе: Израчунавање фактора појачања мотора напонским управљањем у отвореној повратној спрези Регулциј електромоторних погон 8 ЛАБОРАТОРИЈСКА ВЕЖБА Здтк вежбе: Изрчунвње фктор појчњ мотор нпонским упрвљњем у отвореној повртној спрези Увод Преносн функциј мотор којим се нпонски упрвљ Кд се з нулте

Διαβάστε περισσότερα

Одређивање специфичне тежине и густине чврстих и течних тела. Одређивање специфичне тежине и густине чврстих и течних тела помоћу пикнометра

Одређивање специфичне тежине и густине чврстих и течних тела. Одређивање специфичне тежине и густине чврстих и течних тела помоћу пикнометра Одређивање специфичне тежине и густине чврстих и течних тела Густина : V Специфична запремина : V s Q g Специфична тежина : σ V V V g Одређивање специфичне тежине и густине чврстих и течних тела помоћу

Διαβάστε περισσότερα

ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО ЗА ПРЕГЛЕДАЊЕ

ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО ЗА ПРЕГЛЕДАЊЕ Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ТЕСТ МАТЕМАТИКА ПРИЈЕМНИ ИСПИТ ЗА УЧЕНИКЕ СА ПОСЕБНИМ СПОСОБНОСТИМА ЗА ИНФОРМАТИКУ

Διαβάστε περισσότερα

ЗБИРКА РИЈЕШЕНИХ ЗАДАТАКА ИЗ МАТЕМАТИКЕ ЗА ПРИЈЕМНИ ИСПИТ

ЗБИРКА РИЈЕШЕНИХ ЗАДАТАКА ИЗ МАТЕМАТИКЕ ЗА ПРИЈЕМНИ ИСПИТ Универзитет у Источном Сарајеву Електротехнички факултет НАТАША ПАВЛОВИЋ ЗБИРКА РИЈЕШЕНИХ ЗАДАТАКА ИЗ МАТЕМАТИКЕ ЗА ПРИЈЕМНИ ИСПИТ Источно Сарајево,. године ПРЕДГОВОР Збирка задатака је првенствено намијењена

Διαβάστε περισσότερα

ПИТАЊА ЗА КОЛОКВИЈУМ ИЗ ОБНОВЉИВИХ ИЗВОРА ЕНЕРГИЈЕ

ПИТАЊА ЗА КОЛОКВИЈУМ ИЗ ОБНОВЉИВИХ ИЗВОРА ЕНЕРГИЈЕ ПИТАЊА ЗА КОЛОКВИЈУМ ИЗ ОБНОВЉИВИХ ИЗВОРА ЕНЕРГИЈЕ 1. Удео снаге и енергије ветра у производњи електричне енергије - стање и предвиђања у свету и Европи. 2. Навести називе најмање две међународне организације

Διαβάστε περισσότερα

Једна од централних идеја рачунарства Метода која решавање проблема своди на решавање проблема мање димензије

Једна од централних идеја рачунарства Метода која решавање проблема своди на решавање проблема мање димензије Рекурзија Једна од централних идеја рачунарства Метода која решавање проблема своди на решавање проблема мање димензије Рекурзивна функција (неформално) је функција која у својој дефиницији има позив те

Διαβάστε περισσότερα

I Наставни план - ЗЛАТАР

I Наставни план - ЗЛАТАР I Наставни план - ЗЛААР I РАЗРЕД II РАЗРЕД III РАЗРЕД УКУО недељно годишње недељно годишње недељно годишње годишње Σ А1: ОАЕЗНИ ОПШЕОРАЗОНИ ПРЕДМЕИ 2 5 25 5 2 1. Српски језик и књижевност 2 2 4 2 2 1.1

Διαβάστε περισσότερα

Слика 1. Слика 1.2 Слика 1.1

Слика 1. Слика 1.2 Слика 1.1 За случај трожичног вода приказаног на слици одредити: а Вектор магнетне индукције у тачкама А ( и ( б Вектор подужне силе на проводник са струјом Систем се налази у вакууму Познато је: Слика Слика Слика

Διαβάστε περισσότερα

2.1. Права, дуж, полуправа, раван, полураван

2.1. Права, дуж, полуправа, раван, полураван 2.1. Права, дуж, полуправа, раван, полураван Човек је за своје потребе градио куће, школе, путеве и др. Слика 1. Слика 2. Основа тих зграда је често правоугаоник или сложенија фигура (слика 3). Слика 3.

Διαβάστε περισσότερα

Ваљак. cm, а површина осног пресека 180 cm. 252π, 540π,... ТРЕБА ЗНАТИ: ВАЉАК P=2B + M V= B H B= r 2 p M=2rp H Pосн.пресека = 2r H ЗАДАЦИ:

Ваљак. cm, а површина осног пресека 180 cm. 252π, 540π,... ТРЕБА ЗНАТИ: ВАЉАК P=2B + M V= B H B= r 2 p M=2rp H Pосн.пресека = 2r H ЗАДАЦИ: Ваљак ВАЉАК P=B + M V= B H B= r p M=rp H Pосн.пресека = r H. Површина омотача ваљка је π m, а висина ваљка је два пута већа од полупрчника. Израчунати запремину ваљка. π. Осни пресек ваљка је квадрат површине

Διαβάστε περισσότερα