«Биофизика» фанидан оралиқ назорат учун ўргатувчи-назорат қилувчи тест саволлари

Μέγεθος: px
Εμφάνιση ξεκινά από τη σελίδα:

Download "«Биофизика» фанидан оралиқ назорат учун ўргатувчи-назорат қилувчи тест саволлари"

Transcript

1 ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ СОҒЛИҚНИ САҚЛАШ ВАЗИРЛИГИ ТОШКЕНТ ТИББИЁТ АКАДЕМИЯСИ ТАСДИҚЛАЙМАН Тиббий профилактика факультети декани проф. Ф.И.Саломова 2015 й. «Биофизика» фанидан оралиқ назорат учун ўргатувчи-назорат қилувчи тест саволлари Мазкур оралиқ назорат тест саволлари Тиббий профилактика факултети Информатика, биофизика ва нормал физиология кафедраси мажлисида кўриб чиқилган ва муҳокама қилинган (Баённома 2015 й.) Кафедра мудири: М.И.Базарбаев Тошкент 2015

2 «Тиббий профилактика» факультети «Информатика, биофизика ва нормал физиология» кафедраси «Биофизика» фанидан оралиқ назорат тест топшириқлари Тузувчилар: И.М.Муллажонов - «Тиббий профилактика» факультети «Информатика, биофизика ва нормал физиология» кафедраси доценти А.З.Собиржонов - «Тиббий профилактика» факультети «Информатика, биофизика ва нормал физиология» кафедраси ассистенти У.М.Абдужабборова - «Тиббий профилактика» факультети «Информатика, биофизика ва нормал физиология» кафедраси ассистенти И.Ш.Саидназарова - «Тиббий профилактика» факультети «Информатика, биофизика ва нормал физиология» кафедраси ассистенти. «Информатика, биофизика ва нормал физиология» кафедраси, 2015 йил 2

3 ТИББИЙ ВА БИОЛОГИК ФИЗИКА ФАНИНИ ТИББИЁТ ФАНИ ВА АМАЛИЁТИ РИВОЖЛАНИШИДАГИ АҲАМИЯТИ. БИОЭНЕРГЕТИКА 1. Биофизика қуйидагиларни ўрганувчи фандир: биологик объектларнинг физик хоссаларини биологик системаларда кечадиган физик-кимевий жараенларни 2. Материя харакатининг юкори формаси булган хаёт қуйидаги материя харакатининг куйи формаларини уз ичига олади: физик кимевий 3. Биофизика: физиологик жараенлар механизмларини очиб беради кузатилаётган биологик ходисалар сабабини тушунтириб беради 4. Умумий ва амалий биофизика халкаро ассоциацияси карорига биноан биофизика қуйидаги булимлардан ташкил топган: молекуляр биофизика хужайра биофизикаси сезги органлари биофизикаси мураккаб системалар биофизикаси 5. Молекуляр биофизика қуйидагиларни куриб чикади: биологик молекулаларнинг тузилиши биологик молекулаларнинг физик хоссалари 6. Хужайра биофизикаси қуйидагиларни ўрганади: хужайра ультраструктураси хамда унинг физик ва физик-кимевий хусусиятлари хужайралар функционал активлигининг физик-кимевий куринишлари 7. Сезги органлари биофизикаси қуйидагиларни ўрганади: рецепциянинг молекуляр даражадаги физик-кимевий механизмларини ташки таъсирлар энергиясининг нерв хужайраларининг специфик реакциясига айланиши ахборотнинг сезги органларида кодланиш механизмларини 8. Мураккаб системалар биофизикаси қуйидаги масалаларни ўрганади: мураккаб тузилган куп хужайрали организмларда бошкариш ва уз-узини бошкариш механизмларини мураккаб тузилган куп хужайрали системалар фаолиятининг термодинамик ва кинетик хусусиятларини 9. Қуйидаги термодинамик системалар мавжуд: очик ёпик изоляцияланган 10. Очик система атроф мухит билан: 3

4 модда алмашинади энергия алмашинади 11. Ёпик система атроф мухит билан: модда алмашинмайди энергия алмашинади 12. Изоляцияланган система атроф мухит билан: модда алмашинмайди энергия алмашинмайди 13. Қуйидаги энергия турлари мавжуд: механик иссиклик кимевий электрик кинетик потенциал 14. Термодинамиканинг биринчи конуни аниклайдики: системанинг умумий энергияси, системадаги узгаришлардан катъий назар, доимийлигича колади системада энергиянинг узгариши факат атроф мухит билан энергия алмашинуви натижасида юзага келиши мумкин 15. Система ички энергиясининг узгариши қуйидагиларнинг алгебраик йигиндисига тенг: жараен давомида берилган иссиклик микдори бажарилган иш 16. Организмда қуйидаги иш турлари мавжуд: кимёвий механик осмотик электрик 17. Тирик системалар учун бирламчи энергия манбаи булиб қуйидагилар хисобланади: куеш нурланиши усимликлар учун озик моддалар тирик организмлар учун хайвонлар учун 18. Организмда иссикликнинг икки тури ишлаб чикарилади: бирламчи еки асосий иккиламчи еки актив 19. Иссик конлиларда иссиклик ишлаб чикариш қуйидаги жараенлар оркали бошкарилади: бирламчи иссиклик хосил килиш тезлигини узгартириш 4

5 иккиламчи иссиклик хосил килиш тезлигини узгартириш 20. Термодинамиканинг иккинчи конуни аниклайдики: иссиклик уз-узича харорати паст жисмдан харорати юкори жисмга ута олмайди жисмнинг совуши хисобига иссикликни ишга айланиши бирдан - бир натижаси булган доимий жараён булиши мумкин эмас 21. Системада молекулаларнинг харакати (уз-узича) доимо қуйидаги томонга караб кечади: максимал хаос ички энергиянинг системада бир текисда таркалиши 22. Термодинамик жараёнларнинг кечиш эхтимоллигини қуйидагилар характерлайди: энтропия эркин энергия 23. Энтропия қуйидагиларнинг улчовидир: энергиянинг деградацияси жараеннинг кайтмаслиги системанинг тартибсизлилик даражаси 24. Энтропия: кайтар изотермик жараёнда ажралиб чикадиган иссиклик микдорига тугри пропорционалдир жараён кечаетган абсолют хароратга тескари пропорционалдир 25. Энтропиянинг микдори: тартибли системада кичик хаотик системада катта 26. Тирик системада: эркин энергия ошиб боради энтропия камайиб боради 27. Системанинг ички энергияси қуйидагиларнинг йигиндисига тенг: эркин энергия богланган энергия 28. Тирик системаларда эркин энергия қуйидаги жараёнларда тупланади: фотосинтезнинг ёруглик фазасида (усимликларда) озик моддаларининг оксидланишида (хайвонларда) 29. АТФ гидролизи энергияси қуйидагилар учун сарфланади: иш бажариш (мушакларнинг кискариши, моддалар синтези) градиентларни хосил килиш 30. Тирик хужайраларда қуйидаги градиент турлари мавжуд: 5

6 концентрацион осмотик электрик 31. Термодинамика конунларини биологик системалар учун кулланганда қуйидагиларни назарда тутмок зарур: улар модда ва энергия окими учун очикдирлар тирик системалардаги жараёнлар кайтмасдир тирик системалар мувозанат холатидан узокдадир улар структураланганлар, гетерофазалидирлар 32. Пригожин назарияси таъкидлайдики: стационар холатда энтропиянинг усиши вакт давомида узгармасдир стационар холатда энтропиянинг усиши вакт давомида минималдир 33. Система ривожланиши критерияси асосида шу нарса етадики, кайтмас жараенларнинг энтропияси доимо: изоляцияланган системада максимумга интилади (Клаузиус критерияси) очик системада минимумга интилади (Пригожин критерияси) 34. Адиабатик жараён учун термодинамиканинг биринчи конуни: Q=0 A=-дельтаU 35. Адиабатик сикилишда нима кузатилади? температура ортади ташки кучлар иш бажаради газнинг иши манфий 36. Адиабатик кенгайишда нима кузатилади? температура пасаяди газ иш бажаради 37. Тирик организм энтропияси... узгармас катталик ds=0 38. Изохорик жараён учун термодинамиканинг биринчи конуни: V=const Q=дельтаU 39. Изобарик жараён учун термодинамиканинг биринчи конуни: p=const Q=дельтаU+A 40. Изотермик жараён учун термодинамиканинг биринчи конуни: T=const Q=A 6

7 41. Очик термодинамик системалар ташки мухит билан қуйидагилар билан алмашинади: модда энергия 42. Стационар холатда, белгиланган ташки параметрларда энтропия махсулотининг тезлиги вакт буйича доимий катталиги минимал 43. Органларда хосил булган товушларни эшитиб куришга асосланган усуллар: аускультация перкуссия 44. Солиштирма акустик каршилик кандай физикавий катталиклар купайтмасига тенг? мухит зичлиги товуш тезлиги 45. Физикавий терморегуляцияда иссиклик алмашинуви кандай усулларда амалга ошади? иссиклик утказувчанлик иссиклик нурланиши 46. Энергия окимининг улчов бирликларини курсатинг: Вт/м^2 Ж/с*м^2 47.Термодинамикада қуйидаги системалар ўрганилади очик системалар епик системалар ташки мухит билан модда, энергия ва температура алмашинадиган системалар 48. Системанинг стационар холатида: Босим узгармайди Температура узгармайди Хажм узгармайди 49. Системанинг стационар холатида: Атроф-мухит билан энергия алмашинади Атроф -мухит билан модда алмашинади 50. Газлар бажарган ишлар микдори боглик булади: Газнинг босимига Газ хажмининг узгаришига 51. Қуйида келтирилган жараёнларнинг кайси бирлари кайтмас жараёнларни ифодалайди? Газнинг бушлик томон кенгайиши 7

8 Диффузия Иссиклик алмашиниши 52. Келтирилган иссиклик микдори деб айтилади: Модда томонидан олинган иссиклик микдорининг иссиклик алмашинуви юз берган пайтдаги температурага нисбатига Ишчи моддаси томонидан бурилган иссиклик микдори иссиклик алмашинуви юз бераётган пайтдаги температурага нисбатига 53. Организмни халокатга олиб келиши мумкин: Агар организм ташки шароитларнинг узгаришида узининг стационар холатини саклай олмаса Атроф-мухитда буладиган узгаришларга мослаша олмаганда 54. Бир цикл давомида келтирилган иссиклик микдорларининг йигиндиси: Кайтувчан циклларда 0 га тенг Кайтмас циклларда 0 дан кичик 55. Келтирилган иссиклик микдорларининг система энтропияси билан богликлиги. Кайтмас жараёнларда келтирилган иссиклик микдорларининг йигиндиси энтропиянинг узгаришидан кичик Кайтувчан жараёнларда келтирилган иссиклик микдорларининг йигиндиси энтропиянинг узгаришига тенг 56. Агар жараён изоляцияланган системада утса, у холда: Кайтувчан жараёнда энтропия узгармайди Кайтмас жараёнда энтропия ошади 57. Ёпик системанинг атроф-мухитдаги жисмлар билан узаро таъсирлашишида улар орасида энергия алмашинуви амалга ошиши мумкин булган жараёнларни курсатинг. Иш бажариш оркали Иссиклик алмашинуви оркали 58. Газнинг бажарган иши: Газ кенгайганда бажарилган иш мусбат ва 0 дан катта Газни сикилишда бажарилган иш манфий ва 0 дан кичик 59. Термодинимиканинг 1-конуни қуйида курсатилган кайси физикавий катталикларни бир-бирига боглайди? Системага берилган иссиклик микдорини Система ички энергиясининг узгаришини Система томонидан бажарилган ишни 60. Термодинимиканинг 1-конуни курсатади: Системага берилган иссиклик микдори Система ички энергиясини узгартириш учун сарфланади 8

9 Система томонидан иш бажариш учун сарф булади 61. Хамма ташки кучларнинг газ устидан бажарган иши: Газ кенгайишида бажарилган иш манфий Газ сикилишида бажарилган иш мусбат 62. Қуйида курсатилган жавоблардан кайсилари термодинамиканинг 2- конунини ифодалайди? Иссиклик микдори уз-узидан температураси кичик булган жисмдан температураси юкори булган жисмга утмайди Бир жисмни совуши хисобига олинган иссиклик микдорини тула ишга айлантириб булмайди 63. Идеал иссиклик машинаси (2-тур абадий двигатели) асосан тузилган: Иситгичдан 2-тур двигателидан тур абадий двигателининг ишлаш жараёни : Иситгичдан иссиклик микдорини олади Иситгичдан олинган иссиклик микдорининг хаммасини тула иш бажариш учун сарфлайди 65. Реал иссиклик машинаси асосан тузилган: Иситгичдан Иссиклик двигателидан Совутгичдан 66. Реал иссиклик машиналарининг ишлаш жараёнида: Иситгичдан олинган иссиклик микдорининг бир кисмини иш бажариш учун сарфлайди Иссиклик микдорининг бир кисмини совутгичга узатади 67. Кайтувчан ва кайтмас машиналарнинг фойдали иш коэффициентларни бахолаш: Кайтувчан жараёнда ишлайдиган машиналарнинг Ф.И.К. кайтмас жараёнда ишлайдиган машиналарнинг Ф.И.К. дан катта Кайтмас жараёнда ишлайдиган машиналарнинг Ф.И.К. хамма вакт кайтувчан жараёнда ишлайдиган машиналарнинг Ф.И.К. дан кичик 68. Термодинамиканинг биринчи конунини ифодаловчи катталикларни курсатинг Q дельта U A 69. Cp ва Cv орасидаги муносабат кандай? Cp>Cv Cp=Cv+R 9

10 70. Изохорик жараёнда кайси катталиклар узгармайди? масса хажм 71. Изобарик жараёнда кандай катталиклар узгармайди? масса босим 72. Изотермик жараёнда кандай катталиклар узгармайди? масса температура БИОМЕХАНИКА. ОДАМ ТАЯНЧ ҲАРАКАТ АППАРАТИ, БЎҒИМ ВА РИЧАГЛАРИ ФАОЛИЯТИНИНГ МЕХАНИКАВИЙ АСОСЛАРИ 73.Каттик жисм деформацияланганда кузатиладиган кучланиш қуйидагиларга боглик таъсир куч катталигига жисм кундаланг кесим юзасига таъсир куч давомлилигига 74. Биологик тукималарнинг механик хоссаларини моделлаштиришда пружина эластик деформациясини ифодалайди тешик поршенли цилиндрдаги суюклик ковушкок тукимани ифодалайди уларни кетма-кет уланган холати эластик ва ковушкок хоссаларни ифодалайди 75. Инсон тана кисмларини харакатланишини таъминловчи анатомик тузилишлар суяклар мушаклар 76.Инсон танасида мавжуд булган бугимларнинг эркинлик даражалари Одамнинг бажараетган ишини улчашда кулланиладиган курилма Эргометр Велоэргометр 78. Ричагларнинг кандай турларини биласиз? куч ричаги тезлик ричаги 79. Куч ричагида - кучдан ютилади кучишдан ютказилади 10

11 80. Тезлик ричагидакучишдан ютилади кучдан ютказилади 81. Куч ричагининг мисолини курсатинг: бармоклари учида турилганда пастки жаг 82. Тезлик ричагининг мисолини курсатинг: пастки жаг билак суяклари 83. Одам организмида битта эркинлик даражасига кайси бугим эга? елка-тирсак кул панжаси 84. Одам организмида иккита эркинлик даражасига кайси бугим эга? билак-кафт атланто-энса 85. Мускул ишининг кандай турларини биласиз? изометрик изотоник 86. Мускул изотоник кискарганда нима содир булади? мускул узунлиги камаяди кучланиш доимий булади иш бажарилади 87. Мускул изометрик кискарганда нима содир булади? мускул узунлиги узгармайди иш бажарилмайди 88. Мускул ишини улчаш усули ва аппарати кандай номланади? эргометрия эргометр 89. Жисм узунлигини икки марта орттириш учун керак булган кучланишга сон жихатдан тенг катталик... дейилади. Юнг модули эластиклик модули 90. Юнг модулининг улчов бирликларини курсатинг: Н/м^2 Па 91. Механик кучланиш - бу қуйидаги катталикларнинг нисбатига тенг: куч юза 11

12 92. Эластик жисмларда нисбий деформация кандай катталикларга боглик? (Гук конуни) механик кучланишга Юнг модулига 93. Ёпишкок жисмларда эластик деформацияда нисбий деформация кандай катталикларга боглик? механик кучланишга вактга ёпишкокликка 94. Нисбий деформациянинг формуласини ва улчов бирлигини курсатинг: дельта l/lo улчовсиз катталик 95. Механик кучланишнинг улчов бирликларини курсатинг: Па Н/m^2 96. Ёпишкок жисмларда нисбий деформация тугри пропорционал: механик кучланишга кучни таъсир этиш вактига 97. Суяк тукимаси кандай механик характеристикаларга эга? каттиклик мустахкамлик БИОРЕОЛОГИЯ. ГЕМОДИНАМИКА. ОРГАНИЗМ СУЮҚ МУҲИТЛАРИНИНГ МЕХАНИК ҲОССАЛАРИНИ МОЛЕКУЛЯР АСОСЛАРИ. 98. Суюклик ковушкоклиги - бу: заррачалар орасидаги илашиш кучлари оркали юзага келадиган ходисадир молекулалар орасидаги ички ишкаланиш ходисасидир 99. Ички ишкаланиш кучи: узаро таъсирлашаетган катламлар юзасига пропорционалдир агар катламларнинг бир-бирига нисбатан тезлиги канча катта булса, шунча каттадир 100. Ишкаланиш кучи Ньютон тенгламасига кура: узаро таъсирлашаетган катламлар юзасига тугри пропорционалдир тезлик гродис тугри пропорционалдир 101. Температура ошиши билан ковушкоклик: суюкликлар учун камаяди газлар учун ортади 102. Ньютон суюкликлари - бу: 12

13 ковушкоклиги тезлик градиентига боглик булмаган суюкликлардир Ньютон тенгламасига буйсунадиган суюкликлардир 103. Ноньютон суюкликлари - бу: ковушкоклиги тезлик градиентига боглик булган суюкликлардир Ньютон тенгламасига буйсунмайдиган суюкликлардир 104. Ноньютон суюкликлари: мураккаб ва йирик молекулалардан ташкил топган фазовий структуралар хосил киладилар 105. Ньютон суюкликларига қуйидагилар киради: сув сийдик суюлтирилган кон зардоби 106. Ноньютон суюкликларига қуйидагилар киради: лимфа кон хужайра протоплазмаси 107. Капиллярдан окаетган суюклик хажми қуйидагиларга боглик: ковушкокликка капилляр диаметрига босим фаркига 108. Капиллярдан окаетган суюклик хажми: капилляр радиусига тугри пропорционал босим градиентига тугри пропорционал кон ковушкоклигига тескари пропорционал капилляр узунлигига тескари пропорционал 109. Ковушкоклик қуйидагиларнинг харакати натижасида юзага келади: суюкликларнинг томирларда (Пуазейль формуласи ердамида топилади) жисмларнинг суюкликларда (Стокс формуласи ердамида топилади) 110. Кичик тезликларда харакатланаетган жисмга булган каршилик кучи: суюклик ковушкоклигига тугри пропорционалдир жисм харакати тезлигига тугри пропорционалдир жисм улчамларига тугри пропорционалдир 111. Суюкликларнинг окиши қуйидагича булади: каватли еки ламинар уюрмали еки турбулент 112. Суюкликнинг трубадан окиш характери қуйидагиларга боглик: суюклик хоссаларига (зичлиги, ковушкоклиги) окиш тезлигига 13

14 труба улчамларига 113. Рейнольдс сони: суюклик зичлигига тугри пропорционал суюкликнинг окиш тезлигига тугри пропорционал труба диаметрига тугри пропорционал суюклик ковушкоклигига тескари пропорционал 114. Суюкликнинг окишига каршилик: ламинар окимда кичик турбулент окимда катта 115. Турбулент оким: кушимча энергия сарфлаш билан кечади юракнинг кушимча иш бажаришига олиб келади 116. Артерияларда коннинг окими: нормада ламинар баъзи касалликларда турбулент 117. Бурун бушлигида хавонинг окиши: нормада ламинар баъзи касалликларда турбулент 118. Сирт таранглик: Бирор суюклик сиртини ўзгармас температурада вужудга келтиришда бажарилган ишни юза бирлигига нисбатидир Ж/м^2 еки Н/м да ифодаланади 119. Турли мухитларнинг булиниш сиртида қуйидаги холатлар кузатилиши мумкин: хуллаш (каттик сирт гидрофиль) хулламаслик (каттик сирт гидрофоб) 120. Хуллашда: суюклик ва каттик жисм молекулалари орасидаги узаро таъсир кучлари каттик жисм ва газ молекулаларининг узаро таъсир кучларидан катта булади капиллярдаги суюклик устуни идишдаги суюклик юзасидан баланд ботик мениск кузатилади 121. Хулламасликда: суюклик ва каттик жисм молекулалари орасидаги узаро таъсир кучлари каттик жисм ва газ молекулаларининг узаро таъсир кучларидан кичик булади капиллярдаги суюклик устуни идишдаги суюклик юзасидан паст каварик мениск кузатилади 122. Коннинг томирлардан окиши: кон хоссаларига боглик кон томирлари хоссаларига боглик 14

15 123. Коннинг ковушкоклиги унинг окиш тезлигига боглик: қовушқоқлиги катта бўлса оқиш тезлиги кичик қовушқоқлиги кичик бўлса оқиш тезлиги катта 124. Кон ковушкоклиги: паст - артериал кон учун юкори - веноз кон учун 125. Коннинг томирлардан окишини қуйидагилар таъминлайдилар: юрак иши скелет мушакларининг кискариши плевра бушлигидаги манфий босим 126. Юрак қуйидаги ишларни бажаради: конни аортадаги босимга карши хайдаш конга кинетик энергия бериш 127. Томирлар системаси кесими юзаси: аорта кисмида - минимал капилляр кисмида - максимал 128. Аортадан капиллярларга утганда капиллярларнинг умумий юзаси: катталашади аортанинг кесим юзасидан мартагача ортади 129. Kон окими тезлиги: 0,5 м/с аортада 0,0003-0,0005 м/с капиллярларда 130. Томирдан окиб утаетган коннинг вакт бирлигидаги хажми: томир кесим юзасини кон окими тезлиги купайтмасига тенг доимий катталик булиб колади 131. Кон томирлари механик хоссалари қуйидагиларнинг хоссалари оркали аникланади: коллагеннинг эластиннинг силлик мушак толаларининг 132. Турт кетма-кет богланган трубаларнинг гидравлик каршилиги: алохида олинган хар бир труба каршилигидан катта хамма трубалар каршиликлари йигиндисига тенг 133. Турт параллел богланган трубаларнинг гидравлик каршилиги: кетма-кет богланган трубалар каршилигидан кичик каршиликлар ичидаги минимал каршиликдан кичик 15

16 134. Патологик холатда эритроцитлар мембранасининг каттиклашиши қуйидагиларга олиб келади: ковушкокликнинг ошиши кон айланишининг емонлашиши 135. Норма холатида инсон кон босими қуйидагиларга тенг: 16 кпа - систолик 11 кпа - диастолик 136. Жисмоний иш бажаришда коннинг минутлик хажмининг ошиши қуйидагилар натижасида юз беради: жисмоний кучсиз одамларда юрак уриши тезлигининг ошиши жисмоний кучли одамларда коннинг систолик хажми ортиши 137. Артериал босим катталиги: юрак иши натижасида артерияларга келадиган кон хажмига боглик томирларда коннинг окишига бўлган каршилик 138. Қуйидаги босимларни фарклашади: пульс босими (систолик ва диастолик босимлар фарки) урта динамик (диастолик босим билан пульс босимининг учдан бирининг йигиндиси) 139. Пульс тулкини: аорта ва артериялар буйлаб таркалаетган юкори босимли тулкин гармоник тулкинлар йигиндиси сифатида каралиши мумкин 140. Ёпишкоклик коэффициенти сон жихатдан ички ишкаланиш кучига тенг булади, качонки dv/dx=1 S= Ёпишкоклик коэффициентини аниклаш усуллари: Стокс Оствальд-Пинкевич 142. Ёпишкоклик коэффициентининг улчов бирликлари: Н*с/м^2 дн*с/см^ Ёпишкоклик коэффициентини СИ системадаги улчов бирликлари: Н*с/м^2 Па*с 144. Ёпишкоклик коэффициентини СГС системадаги улчов бирликлари: дн*с/см^2 пуаз 16

17 145. Температура ортиши билан ёпишкоклик коэффициенти... экспоненциал камаяди 146. Ньютон формуласига кандай катталиклар киради? F ишк этта dv/dx S 147. Жюрен формуласи буйича аникланади: суюкликнинг кутарилиш баландлиги пасайиш баландлиги 148. Кон босимини улчаш усулларини курсатинг: Коротков катетеризация 149. Лаплас формуласига кура кушимча босим кандай катталикларга боглик? сирт таранглик коэффициентига мениск радиусига 150. Стокс формуласини тулдиринг: Fк=6пr... этта v 151. Ёпишкок суюкликда тушаётган шарчага учта куч таъсир килади. Улар кайсилар? огирлик кучи итариб чикарувчи куч ишкаланиш кучи 152. Ёпишкоклик коэффициенти нимага боглик? температурага концентрацияга 153. Кайси суюкликлар ньютон суюкликлари хисобланади? сув паст молекулали бирикмалар 154. Кайси суюкликлар ноньютон суюкликлар хисобланади? юкори молекулали бирикмалар кон суспензиялар 155. Аъзолардаги товушларни эшитиш учун кулланиладиган асбобларни курсатинг: фонендоскоп 17

18 стетоскоп 156. Кон босимини улчашда кандай асбоблар кулланилади? фонендоскоп сфигмоманометр 157. Капиллярда кутарилган суюклик устунининг баландлиги кандай катталикларга боглик? ро r сигма 158. Суюкликнинг харакат турини курсатувчи Рейнольдс сони нимага боглик? диаметрга суюклик зичлигига тезликка суюкликнинг ёпишкоклигига 159. Кинематик ёпишкокликнинг улчов бирликларини курсатинг: м^2/c Стокс 160. Рейнольдс сони кандай белгиланади ва унинг критик киймати нечага тенг? Re Рейнольдс сони формуласини тулдиринг: Re=ро(...)/этта D v 162. Турбулент окимда - уюрмалар хосил булади катламлар аралашади товуш хосил булади 163. Ламинар окимдакатламлар аралашмайди катламларнинг тезлиги трубанинг марказига томон ортади 164. Гаген-Пуазейл формуласи буйича нима аникланади? Q суюкликнинг микдори 165. Трубадан окаётган суюкликнинг микдори кандай катталикларга боглик? трубанинг радиусига ёпишкоклик коэффициентига босим градиентига 166. Гидравлик каршилик кандай катталикларга боглик? 18

19 труба узунлигига ёпишкоклик коэффициентига радиусга 167. Трубанинг радиуси ортса, гидравлик каршилик камаяди суюкликнинг микдори ортади 168. Ламинар окимнинг тезлиги тугри пропорционал босим градиентига труба радиуси квадратига 169. Ламинар окимнинг уртача тезлиги тескари пропорционал: труба узунлигига ёпишкоклик коэффициентига 170. Сирт таранглик коэффициенти кандай ифодаланади? F/l A/S 171. Сирт таранглик коэффициентининг улчов бирликларини (СИ да) курсатинг: H/м Ж/м^ Сирт таранглик коэффициентининг улчов бирликларини (СГС да) курсатинг: дин/см эрг/см^ Хулловчи суюклик учун чегаравий бурчак 90 градусдан кичик уткир 174. Хулламайдиган суюклик учун чегаравий бурчак 90 градусдан катта утмас 175. Сирт таранглик коэффициентини аниклаш усулларини курсатинг: томчи узилиш халка узилиш Ребиндер 176. Сирт таранглик коэффициенти ортади, агарда... температура пасайганда концентрация ортса 177. Юрак t=0,3 с вактда А=1Ж га тенг иш бажарса, юракнинг кувватини аникланг: N=A/t 19

20 3,3 Вт 178. Юракнинг кайси коринчаси интенсиврок ишлайди ва неча марта куп иш бажаради? чап 5 марта 179. Юрак бажарадиган иш нимага сарфланади? конга кинетик энергия беришга босим кучини енгишга 180. Кон босимини аниклашда кандай белгилар мухим хисобланади ва улчашнинг асосида ётади? шовкин турбулент оким 181. Концентрация ортиши билан ёпишкоклик коэффициенти ортади,чунки молекулалар орасидаги масофа камаяди тортишиш кучлари ортади 182. Ёпишкоклик коэффициенти кандай белгиланади ва бошкача кандай аталади? этта ички ишкаланиш 183. Сунъий кон айланиш аппарати қуйидагилардан иборат: физиологик блок насослар системаси 184. Сунъий кон айланиш аппарати ниманинг функциясини бажаради? юрак упка 185. Хаводаги сув бугининг микдори иккита катталик билан характерланади: абсолют намлик нисбий намлик 186. Хавонинг намлиги кандай асбоб билан улчанади? гигрометр психрометр 187. Нисбий намлик кандай катталикларнинг нисбатига тенг? абсолют намлик максимал намлик 188. Абсолют намликнинг улчов бирлиги: г/см^3 мм.симоб устуни 20

21 189. Коннинг хажми V ихтиёрий пайтда қуйидаги катталикларга боглик: V₀- резервуар хажми k- резервуарнинг эластиклиги p- босим 190. Систола охирида эластик резервуардан окиб чикаётган коннинг тезлиги нимага боглик? - кон харакатининг хажмий тезлиги X₀ - гидравлик каршилик k- резервуарнинг эластиклиги 191. Пульс тулкини қуйидаги тезлик билан таркалади: 5 m/c 8 m/c 10 m/c 192. Пульсли гармоник тулкин тенгламаси қуйидаги катталиклар боглик: P₀ - Босим амплитудаси ω - тебранишлар циклик частотаси t вакт 193. Пульс тулкинининг узунлиги кайси катталикларга боглик? 2π - пи(доимий) v - тезлик ω - тебранишлар циклик частотаси 194. Кон айланишининг электр модели қуйидагилардан иборат : U - манба В - тугрилагич С- конденсатор 195. Систола вактида юракдан итарилиб чикарилаётган кон қуйидаги аъзоларни чузади: аорта артериялар артериолалар 196. Систола даврида пульс тулкини қуйидаги масофага таркалади: 1,5 м 3 м 2 м 197. Пульс тулкининиг тезлиги қуйидаги катталикларга боглик (Моенс- Кортевег формуласи): po - кон томири моддасининг зичлиги h кон томири деворининг калинлиги d кон томири диаметри 21

22 198. Юрак томонидан бажарилган иш кайси катталикларга боглик? P - босим S - аорта кесимининг юзаси L - масофа 199. Ингичка стержендаги товушнинг таркалиш тезлиги формуласида қуйидаги параметрлар мавжуд E- эластиклик модули po - кон томири моддасининг зичлиги v - тезлик 200. О. Франк таклиф этган кон томирлари системасининг гидродинамик моделида қуйидаги параметрлар орасида богланиш амалга оширилган: Коннинг зарб хажми Гидравлик каршилик Артериялардаги босимнинг узгариши 201. Пуазейль формуласига асосан суюкликни трубадан окиш тезлиги нималарга боглик эмас атмосфера босимига труба материалига суюклик молекуласининг шаклига 202. Сирт актив моддалар Суюклик юза катлами молекуаларини узаро таъсир кучини камайтиради Молекулалараро масофа улчовини камайтиради Молекулаларнинг осциллятор энергиясини орттиради 203. Кон айланишининг электрик модели кайси элементлардан тузилган? манба тугрилагич C R 204. Кон айланишининг электр моделида эластик аорта ва периферик кон томирларининг аналогларини курсатинг: конденсатор R БИОАКУСТИКА. ТОВУШ. ТОВУШНИНГ ФИЗИКАВИЙ ВА ПСИХОФИЗИКАВИЙ ХАРАКТЕРИСТИКАЛАРИ 205. Қуйидаги кайси товуш частоталарини инсон кулоги кабул килмайди? 10 Гц 10^5 Гц 206. Қуйидаги товушларни ажратадилар: тонлар ёки мусикий товушлар шовкинлар 22

23 товуш зарбаси 207. Қуйидаги тонлар мавжуд: оддий ёки соф мураккаб 208. Шовкин бу: вакт утиши билан кайтарилмайдиган, мураккаб товушдир тартибсиз узгариб тўрган мураккаб тонлар бирлашмасидир 209. Товуш интенсивлиги бу: товуш тулкини хажмий зичлиги энергиясини тулкиннинг таркалиш тезлигига купайтмасидир товушнинг энергетик характеристикасидир 210. Инсон кулоги частотаси 1 кгц булган товушнинг қуйидаги интенсивлигини кабул килади: минимал 10^(-12) Вт/м^2 максимал 10 Вт/м^ Инсон кулоги частотаси 1 кгц булган товушнинг қуйидаги босимини кабул килади: минимал 2*10^(-5) Па максимал 60 Па 212. Товушнинг субъектив характеристикалари бу: баландлик тембр каттиклик 213. Вебер-Фехнер конуни шуни аниклайдики: агар таъсирот геометрик прогрессия буйича орттириб борилса, бу таъсиротни кабул килиш арифметик прогрессия буйича ортади товушнинг каттиклиги товуш интенсивлигининг логарифмига пропорционалдир 214. Касалликларни товуш ёрдамида диагностика килиш усулларига қуйидагилар киради: аускультация фонокардиография перкуссия 215. Инсон қуйидаги частотали товушларни эшитади: 16 Гц дан 20 кгц гача 216. Инсон қуйидаги тулкин узунликдаги товушларни эшитади: 1,66 см дан 22 м гача 23

24 217. Эшитув системаси қуйидагилардан ташкил топган: ташки кулок урта кулок ички кулок 218. Ташки кулок қуйидагилардан ташкил топган: кулок супраси эшитув йули 219. Кулок супраси: эшитиш учун зарур эмас товуш манбаини аниклаш учун зарур 220. Урта кулок қуйидагилардан ташкил топган: ногора парда кулок суякчалари 221. Кулок суякчалари бу: болгача сандонча узангича 222. Ички кулок қуйидагилардан ташкил топган: чиганок вестибуляр аппарат 223. Чиганокда учта канал мавжуд: вестибуляр канал ногора канал чиганок канал 224. Ультратовуш тулкинларининг частотаси: 20 кгц дан Шартли 10 МГц гача 225. Кулланиладиган ультратовуш интенсивлиги: тиббиётда 3 Вт/см^2 гача биологик тадкикотларда 1000 Вт/см^2 гача 226.Ультратовуш тулкинлари манбаи булиб: табиий ходисалар хисобланади сунъий манбалар хисобланади 227. Кавитациялар ёпилганда қуйидагилар кузатилади: иссиклик ажралиши ионизация диссоциация 24

25 228. Ультратовушнинг биологик объектларга таъсири қуйидагилар таъсирлар оркали амалга ошади: механик иссиклик кимёвий 229. Ультратовушнинг: кичик интенсивлиги ижобий биологик эффектга олиб келади катта интенсивлиги кавитацияга ва бунинг натижасида тукималарнинг бузилишига олиб келади 230. Биологик объектларда ультратовуш қуйидагиларга олиб келади: хужайра ва субхужайравий даражадаги микровибрациялар биомакромолекулаларнинг емирилиши биологик мембраналарнинг структур узгариши ва емирилиши, уларнинг утказувчанлигини узгариши иссиклик таъсири хужайра ва микроорганизмларнинг емирилиши 231. Ультратовуш ёрдамида диагностика ва тадкикот услубларига қуйидагилар киради: эхоэнцефалография ультратовуш кардиографияси офтальмологияда ультратовуш локацияси травматологияда ультратовуш локацияси ультратовуш расходометрияси 232. Ультратовушдан қуйидагича фойдаланиш мумкин: ультратовуш скальпели сифатида суспензия ва эмульсиялар хосил килиш стерилизациялар учун усмаларни емириш учун гомогенизация учун бормашина сифатида 233. Тулкинлар манбаи ва кузатувчининг бир-бирига нисбатан харакати натижасида қуйидагилар кузатилади: тулкинлар частотасининг узгариши частотанинг доплер силжиши Доплер эффекти 234. Агар ультратовуш харакатланаетган мухитдан хосил бўлса, қуйидагиларни кузатамиз: ультратовуш тулкинлари частотасининг узгариши ультратовуш тулкинлари тулкин узунлигининг узгариши Доплернинг акустик эффекти 25

26 235. Доплер эффекти ёрдамида қуйидагиларни аниклаш мумкин: кон айланишининг уртача тезлиги коннинг турли каватларининг харакатланиш тезлиги томирлар деворининг тебранишини юрак клапанлари харакатини юрак деворлари харакатини сийдик чикаришни 236. Доплер эффектига асосланган аппаратнинг принципиал схемаси қуйидагиларни уз ичига олади: ультратовуш генератори ультратовуш нурлатгичи ультратовушни кабул килувчи кисм (приемник) частоталарни солиштирувчи курилма 237. Инфратовуш - бу: инсон кулоги кабул килиши ва эшитиши мумкин булган частотадан кичик частотали механик (эластик) тулкинлар 238. Қуйидагилар инфратовуш манбаи булиб: табиий объектлар булиши мумкин сунъий объектлар булиши мумкин 239. Инфратовуш таъсирида организмда қуйидагилар кузатилади: чарчаш бош огриши уйкучанлик 240. Инсон танасининг шахсий тебранишлари частотаси: етган холда Гц тўрган холда Гц 241. Шахсий тебранишлар частотаси: 5-8 Гц кукрак кафаси учун 3-4 Гц корин бушлиги учун 242. Инсонга вибрациянинг таъсири қуйидагича булиши мумкин: салбий (вибрацион касаллик) ижобий (вибромассаж, вибротерапия) 243. Ультратовуш тулкинини хосил килиш учун қуйидаги электр ходисалардан фойдаланилади: Тескари пьезоэффект Кристалл диэлектрик кисилганда хосил булган заряд сиртидан Кристалл диэлектрик чузилганда хосил булган заряд сиртидан Кристалл диэлектрик юзаларига мусбат ва манфий зарядларнинг таъсир этишидан 244. Ички кулокни ташкил этган анатомик аъзолар овал тешик 26

27 перилимфа суюклиги сочсимон толалар вестибуляр аппарат 245. Ички кулок фаолияти қуйидагилардан ташкил топади овал тешик тебраниши перилимфа суюклигида тебраниш хосил булиши сочсимон толаларнинг харакати товушнинг импульсини хосил килиш овушнинг импульсини узатиш 246. Урта кулок суякчалари товуш босимини неча мартагача ошириш мумкин Урта кулок суякчалари товуш баландлигини неча децибеллгача ошириш мумкин 10 Дб 15Дб 28 Дб 248. Одамнинг эшитув аъзоси қуйидаги кисмлардан ташкил топган Ташки кулок Урта кулок Ички кулок 249.Ташки кулок қуйидаги физиологик фаолиятни амалга оширади Товуш манбаъасини аниклаш Бинаурал эффектни таъминлайди Ототопикани таъминлайди 250. Урта кулок қуйидаги фаолиятни амалга оширади Товушнинг босим кучини кучайтиради Товушнинг босим кучини камайтиради Товуш тулкинини ички кулокка узатади 251. Ички кулок фаолияти қуйидагилардан иборат Товуш тулкинларини частотага боглик кайд килиш Товуш тулкинларини частоталарга мос импульсларга айлантириш Товуш тулкинини частоталарга мос импульсларини узатиш 252. Урта кулок суяклар системаси фаолиятида товуш неча мартагача кучайтирилиши мумкин 0,5 0,1 1,3 27

28 253. Доплер эффекти бу Манба ва товуш кабул килувчи частоталарининг айирмаси Бир- бири томонига харакатланаетган манба ва эшитувчи кабул килган частоталарнинг айирмаси Бир-биридан узоклашаетган манба ва эшитувчи кабул килган частоталарнинг айирмаси 254.Допплер эффекти кузатилади Факат товуш кабул килувчи харакатланса Факат товуш манбаъаси ва кабул килувчилар харакатланса Товуш манбаъаси ва кабул килувчилар бир йуналишда харакатланса 255.Тиббиетда Доплер эффектига асосланган ташхис усуллари Ультратовуш ташхиси Фонокардиография усули 256. УТ ташхисини утказишга имкон берувчи организм тукималарининг физикавий хусусиятлари тукималарнинг зичлик градиенти тукималарда суюк мухит мавжудлиги тукималарнинг товуш утказувчанлиги 257.Допплер эффектига асосланган ташхис усули ердамида қуйидагиларни аниклаш мумкин аъзо ва тукималарнинг харакат тезлигини томирларда кон окими тезлигини аъзо ва тукималарнинг улчамларини 258. Товуш тонининг физикавий характеристикалари: частота амплитуда тебраниш шакли 259. Товуш тезлиги кандай катталикларнинг купайтмасига тенг? тулкин узунлиги частота 260. Аудиограммада кандай катталикларнинг богликлиги олинади? каттиклик частота 261. Аускультацияда кулланиладиган асбобларни курсатинг: стетоскоп фонендоскоп 262. Вебер-Фехнер конуни кандай катталикларнинг богликлигини ифодалайди? каттиклик 28

29 интенсивлик 263. УT-локацияда кандай нурланишдан фойдаланилади? узлуксиз импульс 264. Вебер-Фехнер формуласида k пропорционаллик коэффициенти нимага боглик? частотага интенсивликка 265. Тебраниш шаклига кура тулкинлар қуйидагича булади: буйлама кундаланг 266. Умов вектори кайси катталикларнинг нисбати билан ифодаланади? энергии окими юза 267. Инфратовушга тегишли частоталарни (Гц да) танлаб беринг Ультратовушга тегишли частоталарни (Гц ларда) танлаб беринг 10^5 10^ Эшитиш аппаратининг товуш утказувчи кисми кандай кисмлардан иборат? эшитув йули урта кулок 270. УТ биологик тукималарга кандай таъсир курсатади? механик иссиклик 271. Частотанинг улчов бирликларини курсатинг 1/с Гц 272. Клиникада кулланиладиган товуш текшириш усуллари аускультация перкуссия фонокардиография 29

30 БИОЛОГИК ЭЛЕКТРОДИНАМИКА. ОРГАНИЗМ ТЎҚИМАЛАРИНИНГ ЭЛЕКТР ВА МАГНИТ ҲОССАЛАРИ. БИОЛОГИК ТЎҚИМА ВА СУЮҚЛИКЛАРНИНГ ЭЛЕКТР ЎТКАЗУВЧАНЛИГИ 273. Поляризация уз табиатига кура қуйидагиларга булинади: электрон ион дипол (ориентацион) макроструктур юза поляризацияси электролитик 274. Агар диполга ўзгармас кучланиш манбаини уласак икки кутбли система хосил булади ва у: Электрик диполни хосил килади Дипол ориентацияланишини хосил килади 275. Электрография - бу қуйидагиларнинг биопотенциалларини кайд килиш усули: тукималар органлар 276. Электрографиянинг қуйидаги турлари мавжуд: электрокардиография электромиография электроэнцефалография электроретинография 277. Эйнтховен юрак биопотенциаллари айирмасини тенг томонли учбурчак учлари орасидан олишни таклиф їилди ва бунда учбурчак учлари қуйидагича жойлашган: Ўнг кўлда Чап кўлда Чап оёкда 278. Потенциаллар фаркига мос келувчи қуйидаги тармокларни ажратишади: I тармок (унг кул-чап кул) II тармок (унг кул-чап оёк) III тармок (чап кул-чап оёк) 279. Диагностика учун қуйидаги тармоклардан фойдаланишади: учта стандарт тармоклар учта кучайтирилган тармоклар олтита кукрак тармоклари 280. Кучайтирилган тармоклар қуйидагилар орасидан олинади: унг кул ва чап кул хамда чап оёкдан утган кесманинг маркази чап кул ва унг кул хамда чап оёкдан утган кесманинг маркази чап оёк ва унг кул хамда чап кулдан утган кесманинг маркази 30

31 281. Шартли равишда қуйидаги диэлектрикларни ажратишади: кутбли молекулали кутбсиз молекулали кристаллик 282. Кутбли диэлектрикларда: молекулалар симметрик эмас мусбат ва манфий зарядларининг "массалар маркази" бир-бирига мос келмайди диполнинг электрик моментига эга 283. Кутбсиз диэлектрикларда: молекулалар симметрик мусбат ва манфий зарядларининг "массалар маркази" бир-бирига мос келади диполнинг электрик моменти мавжуд эмас 284. Пьезоэффектнинг сабабчиси бириктирувчи тукиманинг асосий оксили коллагеннинг деформацияси булгани учун, бундай эффект қуйидагиларга хосдир: суяклар тери пайлар 285. Организм ичида ток асосан қуйидагилар оркали таркалади: кон томирлари лимфатик томирлар мушаклар нерв толаларининг кобиклари 286. Яллигланиш жараёнида хужайралар шишганда: уларнинг бирлашмаларининг кесими камаяди электрик каршилик ортади 287. Организм тукималари импеданси қуйидаги каршиликлар билан аникланади: омик сигим 288. Юрак фаолияти даврида тукималар импедансини улчашга асосланган диагностик усул: импеданс-плетизмография дейилади реография дейилади 289. Реография ёрдамида қуйидагиларни реограммаларини олиш мумкин: юрак бош мия магистрал томирлар упка жигар оёк-куллар 31

32 290. Улик тукимада: сигим каршилиги булмайди омик каршилик булади 291. Сувни хавода пуркаганда қуйидаги зарядланган заррачалар хосил булади: мусбат - йирик заррачалар манфий - майда заррачалар 292. Аэроионларни шартли равишда қуйидагича булишади: енгил (газ ионлари) огир (муаллак зарядланган заррачалар, чанглар, тутун ва нам заррачалари) 293. Аэроионлар организмга қуйидагича таъсир этадилар: ижобий - енгиллари салбий - огирлари 294. Магнит майдони деб материянинг шундай куринишига айтиладики, у ёрдамида қуйидагиларга куч таъсири юзага келади: майдонга жойлаштирилган харакатдаги электрик зарядлар магнит моментига эга булган жисмлар 295. Магнит майдони факат қуйидагиларнинг харакати натижасида пайдо булади: утказгичда окаётган эркин электрик зарядлар утказгичда харакатланаётган электрик зарядлар 296. Куч чизикларини: боши ва охири мавжуд, агар электрик куч чизиклари булса (мусбат заряддан чикиб манфийда тугайди) боши ва охири мавжуд эмас, агар магнит куч чизиклари булса (айлана шаклида) 297. Магнит кучи: заррачаларнинг харакат тезлигига таъсир килмайди кинетик энергияга таъсир килмайди заррачалар харакатининг йуналишига таъсир килади 298. Барча моддаларни магнит хоссасига караб қуйидагича буладилар: парамагнитлар диамагнитлар ферромагнитлар 299. Парамагнитлар - шундай моддаларки, улар: ташки магнит майдонини озгина кучайтиради бирдан ошик нисбий магнит сингдирувчанликка эга 300. Диамагнитлар - шундай моддаларки, улар: ташки магнит майдонини кучсизлантиради бирдан кичик нисбий магнит сингдирувчанликка эга 32

33 301. Ферромагнитлар - шундай моддаларки, улар: ташки магнит майдонини анчагина кучайтиради бирдан анча ошик нисбий магнит сингдирувчанликка эга 302. Организм қуйидаги магнит хусусиятларга эга: диамагнит парамагнит 303 Тирик системалар доимо қуйидагиларни магнит майдонида жойлашган: электрлаштирилган техник воситалар Ер 304. Магнит майдони организмга қуйидагича таъсир курсатади: ижобий салбий 305. Магнит майдонининг организмга таъсирининг бирламчи механизми булиб қуйидагилар хисобланади: молекулалар ориентацияси молекула ва ионлар концентрациясининг узгариши ионларга булган куч таъсири 306. Узгармас электр токи биологик тукимага таъсир этганда қуйидаги жараенлар кузатилади эркин электрон ва ионларнинг кучиши биологик молекулаларнинг парчаланиши оксид моддаларнинг иссиклик динатурацияси 307. Узгармас электр майдон кучланганлиги таъсирида биологик тукималарда қуйидаги жараенлар кузатилади диполь молекулаларининг манфий кутбларига куч таъсири диполь молекулаларининг мусбат кутбларига куч таъсири диполь молекулаларига жуфт куч таъсири 308. Организм токималарининг тула каршилиги(импеданси)қуйидагилардан ташкил топган: Реактив Ом каршилигидан Сигим каршиликдан Сигим ва Ом каршиликларининг параллел ва кетма-кет уланган холатидан 309. Терможуфтда термоэлектр токи хосил булиши учун зарур шартларни курсатинг: Эркин электронлар сони турли булган металлардан фойдаланиш Металл симларни узаро кавшарлаш (бириктириш) Кавшарланган учларда температура фаркларини хосил килаи 310. Электр диполининг моментини ва улчов бирлигини курсатинг P=q*l 33

34 Кл*м 311. Кайси тукималарнинг солиштирма каршилиги энг катта суяк курук тери 312. Организм тукималарининг импеданси кайси каршиликлар оркали ифодаланади? R X(C) 313. Гальванизацияда узгармас ток кучланиши ва ток зичлигини курсатинг: В 0,1 ма/см^ Узгарувчан ток занжирида кучланиш резонансида: I=max Z=R 315. Реактив каршиликлар кандай ифодаланади? X(C)=1/wC X(L)=wL 316. Токли контурнинг магнит моменти кайси катталиклар оркали ифодаланади? I S 317. Доимий электр токи ёрдамида даволаш усулларини курсатинг: гальванизация электрофорез 318. Юкори частотали электр ва магнит майдонлари билан даволаш усулларини курсатинг УЮЧ-терапия индуктотермия 319. Ута юкори частотали ЭМ майдон билан даволаш усулларини аниклаб беринг микротулкинли терапия дециметрли тулкин терапия 320. Химоя даражаси нормал ва юкори булган махсулотлар типларини курсатинг H B 321. Химоя даражаси юкори ва энг юкори булган, ишчи кисми изоляцияланган махсулотлар типларини курсатинг BF 34

35 CF 322. Ута ЮЧ терапияда тукималарда хосил булади: утказувчанлик токлари силжиш токлари 323. Индуктотермияда ниманинг хисобига тукималар кизийди? уюрмали токлар Фуко токлари 324. Қуйидаги даволаш усулларидан тукималарни кузгатиш эффектига асосланганларини танлаб беринг: электр уйку электрогимнастика 325. ЮЧ ва ПЧ ли электромагнит тебранишларга характерли омилларни курсатинг: тукималарни киздириш тукималарни кузгатиш 326. Электрохирургия усулларини курсатинг: диатермокоагуляция диатермотомия 327. Дарсонвализациянинг максади: нерв охирларини кузгатиш тонусни оширади 328. Индуктотермияда кайси тукималар купрок кизийди? кон томирларга бой мушак 329. УЮЧ-терапияда электролитларда ажралиб чикадиган иссиклик микдори нимага боглик? гамма E^ Тиббий-биологик маълумотларни олиш курилмасига кайси элементлар киради? электродлар датчиклар 331. ЭКГ да стандарт тармоклар нечта ва I стандарт тармокни курсатинг: 3 та (УК-ЧК) 6 та 35

36 332. ЭКГ да нечта кучайтирилган бир кутбли тармоклар бор ва II стандарт тармокни курсатинг: 3 та (УК-ЧО) 6 та 333. ЭКГ да кукрак тармоклари нечта ва III стандарт тармокни курсатинг: 6 та (ЧК-ЧО) 334. ЭКГ да хаммаси булиб нечта тармок бор ва шулардан кукрак тармоклари канча? 12 та 6 та 335. ЭКГ да нечта бир кутбли ва нечта кукрак тармоклари бор? 3 та 6 та 336. "Электрод-тери" оралиги каршилигини камайтирувчи омиллар: электр утказувчи пасталар гидрофил кистирмалар 337. Товуш ва ультратовуш частоталар диапазонинг куйи частота чегаралари: 20 Гц 20 кгц 338. ЭМ тулкин шкаласида инфракизил соха кайси ораликда жойлашади? радиотулкин куринувчи нурланиш 339. ЭМ тулкин шкаласида куриш сохаси кайси ораликда жойлашади? ИК УБ 340. ЭМ тулкин шкаласида УБ нурланиш кайси сохалар билан чегарадош? куриниш сохаси рентген нурланиши 341. ЭМ тулкин шкаласида четдаги сохаларни курсатинг: радиотулкинлар гамма нурланиш 342. ЭМ майдонда тукималарнинг ионлари ва диэлектриклари кандай токларни хосил килади? утказувчанлик силжиш 36

37 343. Тукималарнинг импедансини улчаш усули ва улчаш частотаси: реография 30 кгц 344. Аэроионотерапияда (электростатик душда) кайси ионлардан фойдаланилади? енгил (-) 345. Организмнинг кайси кисми энг катта биопотенциалга эга ва уни улчаш усули: юрак ЭКГ 346. Диатермокоагуляцияда кандай ток билан таъсир эттирилади ва унинг имконияти юкори частотали пайвандлаш 347. Диатермотомияда кандай ток билан таъсир эттирилади ва унинг имконияти: юкори частотали кесиш 348. ЭМ тулкин тезлиги нимага тенг ва унинг сон кийматини курсатинг: ёруглик тезлигига 3*10^8 m/c 349. ЭМ майдон тукима ионлари ва диэлектрикларига таъсир этиб, қуйидаги токларни хосил килади: утказувчанлик силжиш 350. УЮЧ терапияда кандай эффект хосил булади ва кайси тукималар интенсив исийди? иccиклик эффекти диэлектриклар 351. Индуктотермияда хосил буладиган эффект кандай ва кайси тукималар интенсив исийди? иссиклик эффекти электролитлар 352. Индуктив каршилик кандай катталикларга боглик? доиравий частотага индуктивликка 353. Сигим каршилиги кандай катталикларга боглик? 37

38 сигимга доиравий частотага 354. Утказгичнинг каршилиги бирлигини курсатинг ва температура ортиши билан у кандай узгаради? Ом ортади 355. Ток кучи ва кучланиш бирликларини курсатинг: Ампер Вольт 356. Қуйидаги усуллар ичидан даволаш усулларини танлаб беринг: индуктотермия гальванизация 357. Келтирилган усуллар ичидан диагностик усулларни танлаб беринг: реография электрокардиография 358. Доимий ток кулланиладиган усулларни танланг: гальванизация электрофорез 359. Паст частотали тебранишлар кулланиладиган усулларни танлаб беринг: электр уйку кардиостимуляция 360. Юкори частотали тебранишлар кулланиладиган усулларни танлаб беринг: диатермия индуктотермия дарсонвализация 361. Кардиостимуляторнинг импульслар частотасини курсатинг: 1 Гц 1,2 Гц 10 Гц 362. Электроаэрозоль қуйидагиларнинг мажмуи: заряд аэрозоль тутун зарраси 363. Қуйидаги усуллардан кайси бири диагностик хисобланади? реография электромиография 364. Қуйидаги усуллардан кайси бири терапевтик хисобланади? 38

39 гальванизация электрофорез дарсонвализация 365. Тиббий аппаратларнинг ишончлилигининг микдорий характеристикаси: бузилишлар интенсивлиги бузилмасдан ишлаш эхтимоллиги БИОМЕМБРАНОЛОГИЯ. БИОЛОГИК МЕМБРАНАЛАРНИНГ ТУЗИЛИШИ, ТАРКИБИ ВА ФАОЛИЯТИНИНГ БИОФИЗИКАВИЙ АСОСЛАРИ Моддаларнини мембранадан пассив кучишида қуйидагиларнинг мавжудлиги имкон беради концентрация градиенти осмотик градиенти утказиш коэффициенти 367. Моддаларнинг мембраналардан актив транспорти амалига қуйидагилар имкон беради АТФ энергияси моддаларнинг ион заряди кимевий потенциал 368.Оддий диффузияда мембранадан қуйидаги моддалар кучиши кузатилади кислород карбонат ангидрид нейтрал молекула 369. Актив транспортда мембранадан моддаларни кучиш шарти моддаларни зарядланганлиги ион насосларнинг мавжудлиги ион насослари ва АТФ молекулаларини биргаликда богланган фаолияти 370. Биологик мембрана моделлари: Гортер-Грендель юпка сирт модели Даниэл-Девсон бутерброд модели 371. Биологик мембраналар қуйидагилардан таркиб топган: Липид молекула Оксил молекула Эркин сувлар 372. Хужайра мембранаси қуйидаги физик хоссаларга эга: Сирт таранглик Электр сигим Электр каршилик 39

40 373. Липид молекуласининг гидрофиль бошчаси кутбли манфий 374. Липид молекуласининг гидрофоб думчаси кутбсиз мусбат 375. Липид молекуласи кандай элементлардан тузилган? гидрофоб думча гидрофиль бошча 376. Диффузияда модадалар кандай йуналишда кучади? зичлик камайиш концентрация камайиш зичлик ортиши концентрация ортиши 377. Мембрана оркали ионларнинг диффузияси нима билан аникланади? grad C grad фи 378. Тинчлик потенциали кандай тенгламалар билан ифодаланади? Нернст Гольдман-Ходжкин 379. Электроген тукималар кандай потенциалларни генерациялайди? тинчлик харакат 380. Электрик потенциалларнинг генерацияси ва таркалиши қуйидаги жараёнлар асосида ётади: хужайраларнинг кузгалувчанлиги хужайра ички жараёнларнинг регуляцияси нерв системаси иши мушак кискаришининг регуляцияси 381. Хужайра электрофизиологиясининг ривожланишида қуйидагилар мухим роль уйнадилар: микроэлектрод тармоклар техникасини ишлаб чикиш биопотенциалларни кучайтирувчи махсус кучайтиргичларни ишлаб чикиш кулай тадкикот объектларини танлаш 382. Тинчлик потенциалини келиб чикиши қуйидагиларга боглик: хужайра ичи ва ташкарисидаги ионлар концентрациясининг тенг эмаслиги хужайра мембранасининг турли ионларни бир хилда утказмаслиги 40

41 383. Хужайра ичи ва ташкарисида Доннан мувозанати вужудга келади, агар: хужайра мембранаси ноорганик ионлар учун яхши утказувчанликка эга булса хужайра мембранаси оксиллар, нуклеин кислотлар ва бошка йирик молекулаларни утказмаса 384. Доннан мувозанати қуйидагилар учун характерлидир: улик хужайралар метаболизми кучсизланган хужайралар 385. Доннан потенциали: хужайра ичидаги оксил концентрациясига тугри пропорционал хужайра ташкарисидаги электролит концентрациясига тескари пропорционал 386. Мувозанатли потенциал гипотезаси айтадики: цитоплазматик мембрана К^+ ионлари учун утказувачан цитоплазматик мембранада Нернст тенгламаси оркали ифодаланадиган потенциал юзага келади 387. Гольдман-Ходжкиннинг стационар потенциал гипотезаси айтадики: цитоплазматик мембрана факат К^+ ионлари учун эмас, балки бошка ионлар учун хам утказувчан тинчлик потенциали мувозанатли эмас, балки уз табиатига кура стационардир 388. Барча хужайраларда зарядларнинг умумий окими қуйидаги ионлар оркали юзага келади: Na^+ K^+ Cl^ Хужайрада юкори даражада потенциаллар фарки қуйидаги жараёнлар туфайли ушлаб турилади: Na^+ -K^+ -АТФ-азанинг иши ионларнинг суммар окими мавжудлиги мембрананинг яримутказувчанлиги (танлаб утказувчанлиги) 390. Кальмар аксони мембранасининг утказувчанлик коэффициенти ионлар учун қуйидаги нисбатга эга: Pk : PNa : PCl = 1,0 : 0,04 : 0,45 тинчлик холати учун Pk : PNa : PCl = 1,0 : 20,0 : 0,45 кузгалган холат учун 391. Кузгалганда қуйидагилар кузатилади: ионлар учун мембрана утказувчанлигининг узгариши мембрананинг электрик каршилигининг камайиши 392. Харакат потенциалида: хужайра ва ташки мухит орасида потенциаллар фарки узгаради хужайра ичидаги манфий зарядланганлик мусбат зарядланганликка утади 41

42 393. Харакат потенциали юзага келганда мембрананинг кузгалган кисми зарядини узгартиради: мембрана таш?и томони манфий булади ички мембрана мусбат булади 394. Кузгалувчанликда мембрана потенциалининг умумий узгариши қуйидагиларнинг йигиндисидан ташкил топади: тинчлик потенциали кузгалгандаги мембрана потенциали 395. Харакат потенциалининг қуйидаги фазаларини ажратадилар: деполяризация (натрийнинг хужайрага киришини ортиши) реполяризация (тинчлик потенциалининг тикланиши) 396. Харакат потенциали мембрана оркали кечадиган қуйидаги икки ион окими оркали юзага келади: натрий ионларининг хужайра ичига окими мембрананинг кайта зарядланишига олиб келади карама-карши йуналган калий ионлари окими дастлабки тинчлик потенциалини тиклайди 397. Ходжкин буйича натрий каналлари қуйидаги дарвозаларга эга: активацион инактивацион 398. Тинч холатдаги нерв толасида: натрий каналларининг активацион дарвозаси ёпик натрий каналларининг инактивацион дарвозаси очик 399. Деполяризация вактида: натрий каналларининг активацион дарвозаси очик натрий каналларининг инактивацион дарвозаси очик 400. Деполяризациядан сунг: натрий каналларининг активацион дарвозаси очик натрий каналларининг инактивацион дарвозаси ёпик 401. Қуйидаги структураларни биологик мембраналар ураб туради: хужайралар ядролар митохондриялар эндоплазматик ретикулум лизосомалар 402. Биологик мембраналар қуйидагиларни бир-биридан ажратиб туради: цитоплазмани ташки мухитдан кариоплазмани цитоплазмадан матриксни цитоплазмадан 42

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ ТОШКЕНТ ДАВЛАТ АВИАЦИЯ ИНСТИТУТИ ФУКАРО АВИАЦИЯСИ ФАКУЛЬТЕТИ ФИЗИКА ВА КИМЁ КАФЕДРАСИ

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ ТОШКЕНТ ДАВЛАТ АВИАЦИЯ ИНСТИТУТИ ФУКАРО АВИАЦИЯСИ ФАКУЛЬТЕТИ ФИЗИКА ВА КИМЁ КАФЕДРАСИ ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ ТОШКЕНТ ДАВЛАТ АВИАЦИЯ ИНСТИТУТИ ФУКАРО АВИАЦИЯСИ ФАКУЛЬТЕТИ ФИЗИКА ВА КИМЁ КАФЕДРАСИ К.А.САМИГОВ ОПТИКА, АТОМ ВА ЯДРО ФИЗИКАСИ БЎЙИЧА МАЪРУЗАЛАР

Διαβάστε περισσότερα

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ХАЛҚ ТАЪЛИМИ ВАЗИРЛИГИ АБДУЛЛА ҚОДИРИЙ НОМЛИ ЖИЗЗАХ ДАВЛАТ ПЕДАГОГИКА ИНСТИТУТИ

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ХАЛҚ ТАЪЛИМИ ВАЗИРЛИГИ АБДУЛЛА ҚОДИРИЙ НОМЛИ ЖИЗЗАХ ДАВЛАТ ПЕДАГОГИКА ИНСТИТУТИ ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ХАЛҚ ТАЪЛИМИ ВАЗИРЛИГИ АБДУЛЛА ҚОДИРИЙ НОМЛИ ЖИЗЗАХ ДАВЛАТ ПЕДАГОГИКА ИНСТИТУТИ «ТАСДИҚЛАНДИ» А.Қодирий номли ЖДПИ ўқув ишлари проректори Б. Мамажонов 007 йил Физика-математика

Διαβάστε περισσότερα

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ СОҒЛИҚНИ САҚЛАШ ВАЗИРЛИГИ САМАРҚАНД ДАВЛАТ МЕДИЦИНА ИНСТИТУТИ БИОФИЗИКА, ИНФОРМАТИКА ВА АХБОРОТ ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ КАФЕДРАСИ

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ СОҒЛИҚНИ САҚЛАШ ВАЗИРЛИГИ САМАРҚАНД ДАВЛАТ МЕДИЦИНА ИНСТИТУТИ БИОФИЗИКА, ИНФОРМАТИКА ВА АХБОРОТ ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ КАФЕДРАСИ ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ СОҒЛИҚНИ САҚЛАШ ВАЗИРЛИГИ САМАРҚАНД ДАВЛАТ МЕДИЦИНА ИНСТИТУТИ БИОФИЗИКА, ИНФОРМАТИКА ВА АХБОРОТ ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ КАФЕДРАСИ БАКАЛАВРИАТ ТАЪЛИМ ЙЎНАЛИШЛАРИ 1-КУРС ТАЛАБАЛАРИ УЧУН Б

Διαβάστε περισσότερα

Комплекс ўзгарувчили функциялар назарияси

Комплекс ўзгарувчили функциялар назарияси ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ ҚОРАҚАЛПОҚ ДАВЛАТ УНИВЕРСИТЕТИ Математика факультети Математик анализ кафедраси Комплекс ўзгарувчили функциялар назарияси фанидан Маърузалар

Διαβάστε περισσότερα

«Олий математика» фанидан бахорги мавсум учун маърузалар туплами

«Олий математика» фанидан бахорги мавсум учун маърузалар туплами Узбекистон Республикаси олий ва урта масус таълим вазирлиги Буоро озик-овкат ва енгил саноат тенология институти «Математика» кафедраси «Олий математика» фанидан баорги мавсум учун маърузалар туплами Буоро

Διαβάστε περισσότερα

ELEKTRONIKA va MPT fanidan KURS ISHI. Bipolyar tranzistorlarda kuchaytirgichlar

ELEKTRONIKA va MPT fanidan KURS ISHI. Bipolyar tranzistorlarda kuchaytirgichlar O ZBEKISTON ESPUBLIKASI QISHLOQ VA SUV XO JALIGI VAZILIGI TOSHKENT IIGATSIYA VA MELIOATSIYA INSTITUTINING BUXOO FILIALI «UMUMKASBIY FANLA> afedrasi Texnologi jarayonlarda ishlab chiqarishni boshqarish

Διαβάστε περισσότερα

УЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА УРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ БЕРДОҚ НОМИДАГИ ҚОРАҚАЛПОҚ ДАВЛАТ УНИВЕРСИТЕТИ

УЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА УРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ БЕРДОҚ НОМИДАГИ ҚОРАҚАЛПОҚ ДАВЛАТ УНИВЕРСИТЕТИ УЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА УРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ БЕРДОҚ НОМИДАГИ ҚОРАҚАЛПОҚ ДАВЛАТ УНИВЕРСИТЕТИ АМАЛИЙ МАТЕМАТИКА ВА ИНФОРМАТИКА КАФЕДРАСИ. «Энергетиканинг математик масалалари» курси буйича

Διαβάστε περισσότερα

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАъЛИМ ВАЗИРЛИГИ. ТОШКЕНТ МОЛИЯ ИНСТИТУТИ Р. Муминова С. Турдахунова ОЛИЙ МАТЕМАТИКА

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАъЛИМ ВАЗИРЛИГИ. ТОШКЕНТ МОЛИЯ ИНСТИТУТИ Р. Муминова С. Турдахунова ОЛИЙ МАТЕМАТИКА ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАъЛИМ ВАЗИРЛИГИ ТОШКЕНТ МОЛИЯ ИНСТИТУТИ Р. Муминова С. Турдаунова ОЛИЙ МАТЕМАТИКА МАСАЛАЛАР ТЎПЛАМИ II ҚИСМ Институтнинг барча бакалавриат таълим ё`ҳалишлари

Διαβάστε περισσότερα

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ ТОШКЕНТ КИМЁ-ТЕХНОЛОГИЯ ИНСТИТУТИ

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ ТОШКЕНТ КИМЁ-ТЕХНОЛОГИЯ ИНСТИТУТИ ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ ТОШКЕНТ КИМЁ-ТЕХНОЛОГИЯ ИНСТИТУТИ ОЗИҚ ОВҚАТ САНОАТИ МАШИНА ВА ЖИҲОЗЛАРИ МЕХАНИКА АСОСЛАРИ КАФЕДРАСИ АМАЛИЙ МЕХАНИКА ФАНИДАН РЕФЕРАТ МАВЗУ:

Διαβάστε περισσότερα

БИТИРУВ МАЛАКАВИЙ ИСҲИ

БИТИРУВ МАЛАКАВИЙ ИСҲИ ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ХАЛҚ ТА`ЛИМ ВАЗИРЛИГИ А. ҚОДИРИЙ НОМИДАГИ ЖИЗЗАХ ДАВЛАТ ПЕДАГОГИКА ИНСТИТУТИ ФИЗИКА-МАТЕМАТИКА ФАКУЛТЕТИ УМУМИЙ МАТЕМАТИКА КАФЕДРАСИ Ҳимоя қилишга руҳсат бераман Физика математика

Διαβάστε περισσότερα

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ ТЕРМИЗ ДАВЛАТ УНИВЕРСИТЕТИ КАСБИЙ ТАЪЛИМ КАФЕДРАСИ МАЪРУЗА МАТНИ ТЕРМИЗ 1 Мазкур маърузалар матни 5111000 - Касб таълими (Кимёвий технология)

Διαβάστε περισσότερα

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ ҚОРАҚАЛПОҚ ДАВЛАТ УНИВЕРСИТЕТИ. Математика, амалий математика ва физика йўналишлари учун

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ ҚОРАҚАЛПОҚ ДАВЛАТ УНИВЕРСИТЕТИ. Математика, амалий математика ва физика йўналишлари учун ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ ҚОРАҚАЛПОҚ ДАВЛАТ УНИВЕРСИТЕТИ Математика амалий математика ва физика йўналишлари учун ДИФФЕРЕНЦИАЛ ТЕНГЛАМАЛАР фанидан МАЪРУЗАЛАР МАТНИ Тузувчилар:

Διαβάστε περισσότερα

Тикувчилик буюмларини лойиҳалаш ва технология асослари

Тикувчилик буюмларини лойиҳалаш ва технология асослари ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ Низомий номидаги Тошкент давлат педагогика университети Тикувчилик буюмларини лойиҳалаш ва технология асослари фанидан лаборатория ишларини

Διαβάστε περισσότερα

ХИСОБЛАШ ТАШКИЛИЙ ВА ТЕХНОЛОГИК

ХИСОБЛАШ ТАШКИЛИЙ ВА ТЕХНОЛОГИК 2 МУНДАРИЖА Бет КИРИШ. 4 1. МАВЗУНИ АСОСЛАШ 7 2. УМУМИЙ ҚИСМ 9 2.1. Сеялкаларга қўйиладиган агротехника талаблари.. 13 2.2. Уруғлик чигитларнинг физик-механик хусусиятлари. 15 2.3. Экиш машиналарининг

Διαβάστε περισσότερα

Ўзбекистон Республикаси Олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги. Наманган муҳандислик педагогика институти. Зироат мухандислиги кафедраси

Ўзбекистон Республикаси Олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги. Наманган муҳандислик педагогика институти. Зироат мухандислиги кафедраси Ўзбекистон Республикаси Олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги Наманган муҳандислик педагогика институти Зироат мухандислиги кафедраси Қабулов М.Э., Темиров С.У. (МАЪРУЗАЛАР МАТНИ) Наманган 2006 Қабулов

Διαβάστε περισσότερα

БИТИРУВ МАЛАКАВИЙ ИШИ

БИТИРУВ МАЛАКАВИЙ ИШИ ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАъЛИМ ВАЗИРЛИГИ БУХОРО МУХАНДИСЛИК-ТЕХНОЛОГИЯ ИНСТИТУТИ Электротехника» кафедраси. Ro yxatga olindi 013 yil TJA fakulteti dekani dots. S.S. Musaev дотс.мус

Διαβάστε περισσότερα

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ ЎРТА МАХСУС КАСБ-ҲУНАР ТАЪЛИМИ МАРКАЗИ. М. Мелибаев

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ ЎРТА МАХСУС КАСБ-ҲУНАР ТАЪЛИМИ МАРКАЗИ. М. Мелибаев ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ ЎРТА МАХСУС КАСБ-ҲУНАР ТАЪЛИМИ МАРКАЗИ М. Мелибаев ҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИК МАШИНАЛАРИ ВА ЧОРВАЧИЛИК УЧУН ЖИҲОЗЛАР 2-нашр (Касб-ҳунар коллежи ўқувчилари

Διαβάστε περισσότερα

«Автомобилларда юк ва пассажирлар ташиш асослари» фанидан КАСБГА ЎҚИТИШ (ТВИТ) йўналиши учун амалий машғулотлар

«Автомобилларда юк ва пассажирлар ташиш асослари» фанидан КАСБГА ЎҚИТИШ (ТВИТ) йўналиши учун амалий машғулотлар ЎЗБЕКИСОН РЕСПУБЛИКСИ ОЛИЙ В ЎР МХСУС ЪЛИМ ВЗИРЛИГИ ОШКЕН ВОМОБИЛ - ЙЎЛЛР ИНСИУИ «втообилларда ташиши ташил этиш ва логииа» афедраси «втообилларда ва пассажирлар ташиш асослари» фаида 5140900-КСБГ ЎҚИИШ

Διαβάστε περισσότερα

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИНИНГ ДАВЛАТ СТАНДАРТИ. Телекоммуникациялар тармоқлари МАЪЛУМОТЛАР УЗАТИШ ХИЗМАТЛАРИНИНГ СИФАТ КЎРСАТКИЧЛАРИ ВА НОРМАЛАРИ

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИНИНГ ДАВЛАТ СТАНДАРТИ. Телекоммуникациялар тармоқлари МАЪЛУМОТЛАР УЗАТИШ ХИЗМАТЛАРИНИНГ СИФАТ КЎРСАТКИЧЛАРИ ВА НОРМАЛАРИ ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИНИНГ ДАВЛАТ СТАНДАРТИ Телекоммуникациялар тармоқлари МАЪЛУМОТЛАР УЗАТИШ ХИЗМАТЛАРИНИНГ СИФАТ КЎРСАТКИЧЛАРИ ВА НОРМАЛАРИ Расмий нашр Ўзбекистон стандартлаштириш, метрология ва сертификатлаштириш

Διαβάστε περισσότερα

Алгоритмларни блок-схема ва дастур кўринишида тавсифлаш учун масалалар тўплами

Алгоритмларни блок-схема ва дастур кўринишида тавсифлаш учун масалалар тўплами 2 ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ Ал-Хоразмий номидаги Урганч Давлат университети Раззақов Б., Рахимов Р.Р Маткаримов С.А Алгоритмларни блок-схема ва дастур кўринишида тавсифлаш

Διαβάστε περισσότερα

ЎЗБЕКИСТОН ДАВЛАТ СТАНДАРТИ. Ахборот технологияси АХБОРОТНИНГ КРИПТОГРАФИК МУҲОФАЗАСИ Криптографик модулларга хавфсизлик талаблари.

ЎЗБЕКИСТОН ДАВЛАТ СТАНДАРТИ. Ахборот технологияси АХБОРОТНИНГ КРИПТОГРАФИК МУҲОФАЗАСИ Криптографик модулларга хавфсизлик талаблари. ЎЗБЕКИСТОН ДАВЛАТ СТАНДАРТИ Ахборот технологияси АХБОРОТНИНГ КРИПТОГРАФИК МУҲОФАЗАСИ Криптографик модулларга хавфсизлик талаблари Расмий нашр Ўзбекистон стандартлаштириш, метрология ва сертификатлаштириш

Διαβάστε περισσότερα

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛЛИГИ ТОШКЕНТ АРХИТЕКТУРА - ҚУРИЛИШ ИНСТИТУТИ БИНО ВА ИНШООТЛАР ҚУРИЛИШИ ФАКУЛЬТЕТИ

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛЛИГИ ТОШКЕНТ АРХИТЕКТУРА - ҚУРИЛИШ ИНСТИТУТИ БИНО ВА ИНШООТЛАР ҚУРИЛИШИ ФАКУЛЬТЕТИ ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛЛИГИ ТОШКЕНТ АРХИТЕКТУРА - ҚУРИЛИШ ИНСТИТУТИ БИНО ВА ИНШООТЛАР ҚУРИЛИШИ ФАКУЛЬТЕТИ ГИДРОТЕХНИКА ИНШООТЛАРИ, ЗАМИН ВА ПОЙДЕВОРЛАР КАФЕДРАСИ Химояга

Διαβάστε περισσότερα

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ХАЛҚ ТАЪЛИМИ ВАЗИРЛИГИ РЕСПУБЛИКА ТАЪЛИМ МАРКАЗИ КИМЁ ФАНИДАН УЗВИЙЛАШТИРИЛГАН ЎҚУВ ДАСТУРИНИ ЖОРИЙ ЭТИШ БЎЙИЧА ТАВСИЯЛАР

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ХАЛҚ ТАЪЛИМИ ВАЗИРЛИГИ РЕСПУБЛИКА ТАЪЛИМ МАРКАЗИ КИМЁ ФАНИДАН УЗВИЙЛАШТИРИЛГАН ЎҚУВ ДАСТУРИНИ ЖОРИЙ ЭТИШ БЎЙИЧА ТАВСИЯЛАР ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ХАЛҚ ТАЪЛИМИ ВАЗИРЛИГИ РЕСПУБЛИКА ТАЪЛИМ МАРКАЗИ Ўзбекистон Республикаси Халқ таълими ҳамда Олий ва ўрта махсус касб-ҳунар таълими вазирликларининг 200 йил июндаги қўшма ҳайъат

Διαβάστε περισσότερα

АНДИЖОН МАШИНАСОЗЛИК ИНСТИТУТИ. МАШИНАСОЗЛИК факультети. ЕР УСТИ ТРАНСПОРТ ТИЗИМЛАРИ кафедраси БИТИРУВ МАЛАКАВИЙ ИШИ БЎЙИЧА

АНДИЖОН МАШИНАСОЗЛИК ИНСТИТУТИ. МАШИНАСОЗЛИК факультети. ЕР УСТИ ТРАНСПОРТ ТИЗИМЛАРИ кафедраси БИТИРУВ МАЛАКАВИЙ ИШИ БЎЙИЧА АНДИЖОН МАШИНАСОЗЛИК ИНСТИТУТИ МАШИНАСОЗЛИК факультети ЕР УСТИ ТРАНСПОРТ ТИЗИМЛАРИ кафедраси БИТИРУВ МАЛАКАВИЙ ИШИ БЎЙИЧА Т У Ш У Н Т И Р И Ш Х А Т И Битирув малакавий ишининг мавзуси: GM-Uzbekistan АЖ

Διαβάστε περισσότερα

FAO AquaCrop Model 4.0: сувдан самарали фойдаланиш ва қишлоқ хўжалик экинлар ҳосилини башоратлаш

FAO AquaCrop Model 4.0: сувдан самарали фойдаланиш ва қишлоқ хўжалик экинлар ҳосилини башоратлаш Қишлоқ хўжалик фанлари доктори, профессор Ибрагимов Назирбай Мадримович, Пахта селекцияси, уруғчилиги ва етиштириш агротехнологиялари илмий тадқиқот институти. FAO AquaCrop Model 4.0: сувдан самарали фойдаланиш

Διαβάστε περισσότερα

Ф.А.Акилов, Р.Б.Нуруллаев, Ж.Х.Мирхамидов, Х.Б.Худайбердиев, Р.С.Азизова ХАМШИРАЛИК ИШИ

Ф.А.Акилов, Р.Б.Нуруллаев, Ж.Х.Мирхамидов, Х.Б.Худайбердиев, Р.С.Азизова ХАМШИРАЛИК ИШИ Ф.А.Акилов, Р.Б.Нуруллаев, Ж.Х.Мирхамидов, Х.Б.Худайбердиев, Р.С.Азизова ХАМШИРАЛИК ИШИ Ўрта махсус, касб-ҳунар коллежларининг тиббиёт йўналиши бўйича таълим олаётган ўқувчилар ва ўрта тиббиёт ходимлари

Διαβάστε περισσότερα

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТАМАХСУС ТАъЛИМ ВАЗИРЛИГИ БУХОРО МУҲАНДИСЛИК ТЕХНОЛОГИЯ ИНСТИТУТИ

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТАМАХСУС ТАъЛИМ ВАЗИРЛИГИ БУХОРО МУҲАНДИСЛИК ТЕХНОЛОГИЯ ИНСТИТУТИ ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТАМАХСУС ТАъЛИМ ВАЗИРЛИГИ БУХОРО МУҲАНДИСЛИК ТЕХНОЛОГИЯ ИНСТИТУТИ Мавзу :Замонавий ва перспектив мода ёъналишлари асосида аёллар блузкаси моделларини танлаш ва асослаш.

Διαβάστε περισσότερα

Қишлоқ хўжалиги ишлаб чиқаришини механизациялаш

Қишлоқ хўжалиги ишлаб чиқаришини механизациялаш ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ ҚАРШИ МУҲАНДИСЛИК ИҚТИСОДИЁТ ИНСТИТУТИ ЕР УСТИ ТРАНСПОРТ ТИЗИМЛАРИГА ХИЗМАТ КЎРСАТИШ ВА УЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ Қишлоқ хўжалиги ишлаб чиқаришини

Διαβάστε περισσότερα

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ АЛОҚА ВА АХБОРОТЛАШТИРИШ АГЕНТЛИГИ ТОШКЕНТ АХБОРОТ ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ УНИВЕРСИТЕТИ САМАРҚАНД ФИЛИАЛИ

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ АЛОҚА ВА АХБОРОТЛАШТИРИШ АГЕНТЛИГИ ТОШКЕНТ АХБОРОТ ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ УНИВЕРСИТЕТИ САМАРҚАНД ФИЛИАЛИ ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ АЛОҚА ВА АХБОРОТЛАШТИРИШ АГЕНТЛИГИ ТОШКЕНТ АХБОРОТ ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ УНИВЕРСИТЕТИ САМАРҚАНД ФИЛИАЛИ «ИНФОРМАТИКА ВА АХБОРОТ ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ» кафедраси ҚАРШИЕВ А.Б. САФАРОВА Г.Т. ДЕЛЬФИ

Διαβάστε περισσότερα

KURS ISHI. Qizdirish qurilmalari fanidan

KURS ISHI. Qizdirish qurilmalari fanidan O ZBEKISTON RESPUBLIKASI VA O RTA MAXSUS TA LIM VAZIRLIGI ANDIJON MASHINASOZLIK INSTITUTI AVTOMATIKA VA ELEKTROTEXNOLOGIYA FAKUL TETI Maeialshunosli va yangi maeialla exnologiyasi afedasi Qizdiish quilmalai

Διαβάστε περισσότερα

АНДИЖОН МАШИНАСОЗЛИК ИНСТИТУТИ МАШИНАСОЗЛИК факультети ЕР УСТИ ТРАНСПОРТ ТИЗИМЛАРИ кафедраси БИТИРУВ МАЛАКАВИЙ ИШИНИ БАЖАРИШ БЎЙИЧА ТУШИНТИРИШ ХАТИ

АНДИЖОН МАШИНАСОЗЛИК ИНСТИТУТИ МАШИНАСОЗЛИК факультети ЕР УСТИ ТРАНСПОРТ ТИЗИМЛАРИ кафедраси БИТИРУВ МАЛАКАВИЙ ИШИНИ БАЖАРИШ БЎЙИЧА ТУШИНТИРИШ ХАТИ АНДИЖОН МАШИНАСОЗЛИК ИНСТИТУТИ МАШИНАСОЗЛИК факультети ЕР УСТИ ТРАНСПОРТ ТИЗИМЛАРИ кафедраси БИТИРУВ МАЛАКАВИЙ ИШИНИ БАЖАРИШ БЎЙИЧА ТУШИНТИРИШ ХАТИ БИТИРУВ МАЛАКАВИЙ ИШИНИНГ МАВЗУСИ: Йўнaлишлaрдa қaтнoвчи

Διαβάστε περισσότερα

«ТЕХНОЛОГИК ЖАРАЁНЛАРНИ АВТОМАТЛАШТИРИШ ВА МОДЕЛЛАШТИРИШ»

«ТЕХНОЛОГИК ЖАРАЁНЛАРНИ АВТОМАТЛАШТИРИШ ВА МОДЕЛЛАШТИРИШ» ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ СОҒЛИҚНИ САҚЛАШ ВАЗИРЛИГИ ТОШКЕНТ ФАРМАЦЕВТИКА ИНСТИТУТИ Физика, математика ва ахборот технологиялари кафедраси УЛУҒМУРОДОВ Н.Х. «ТЕХНОЛОГИК ЖАРАЁНЛАРНИ АВТОМАТЛАШТИРИШ ВА МОДЕЛЛАШТИРИШ»

Διαβάστε περισσότερα

МАВЗУ: Миссионерлик ва прозелитизм

МАВЗУ: Миссионерлик ва прозелитизм ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ БУХОРО ДАВЛАТ УНИВЕРСИТЕТИ ТАРИХ ФАКУЛЬТЕТИ МИЛЛИЙ ҒОЯ, МАЪНАВИЯТ АСОСЛАРИ ВА ҲУҚУҚ ТАЪЛИМИ ЙЎНАЛИШИ БИТИРУВЧИСИ ЁДГОРОВ АСЛИДДИННИНГ МАВЗУ:

Διαβάστε περισσότερα

А. КУДРАТОВ., Т. ГАНИЕВ МЕХНАТ МУХОФАЗАСИ

А. КУДРАТОВ., Т. ГАНИЕВ МЕХНАТ МУХОФАЗАСИ А КУДРАТОВ Т ГАНИЕВ МЕХНАТ МУХОФАЗАСИ Тошкент2002 1 КИРИШ Узбекистон Республикаси Президенти Ислом Каримов узининг Узбекистон XXI аср бусагасида: хавфсизликка тахдид баркарорлик шартлари ва тараккиёт кафолатлари

Διαβάστε περισσότερα

ТЕЛЕКОММУНИКАЦИЯ ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ йўналиши

ТЕЛЕКОММУНИКАЦИЯ ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ йўналиши ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ ОЛИЙ ТАЪЛИМ ТИЗИМИ ПЕДАГОГ ВА РАҲБАР КАДРЛАРИНИ ҚАЙТА ТАЙЁРЛАШ ВА УЛАРНИНГ МАЛАКАСИНИ ОШИРИШНИ ТАШКИЛ ЭТИШ БОШ ИЛМИЙ - МЕТОДИК МАРКАЗИ ТОШКЕНТ

Διαβάστε περισσότερα

ФИЗИКА. Физика file-» (240487) Кенглиги 2,4 м бˇулган вагон 15 м/с тезлик билан харакатланмо

ФИЗИКА. Физика file-» (240487) Кенглиги 2,4 м бˇулган вагон 15 м/с тезлик билан харакатланмо Физика 1 ФИЗИКА 1. 1.1-1 file-» 52-21 - - (240478) Сано к системаси тушунчасига нималар киради? A)сано к жисми ва координаталар системаси B)координаталарсистемасивава ктни ˇулчайдиган асбоб C)сано кжисмивава

Διαβάστε περισσότερα

Менежмент кафедраси. «АТК фаолиятини ташкил этиш ва режалаштириш» фанидан

Менежмент кафедраси. «АТК фаолиятини ташкил этиш ва режалаштириш» фанидан ЎЗБЕИСОН РЕСПУБЛИАСИ ОЛИЙ А ЎРА АХСУС АЪЛИ АЗИРЛИГИ ОШЕН АООБИЛ ЙЎЛЛАР ИНСИУИ еежме кфедрси «А фолияии шкил иш в режлшириш» фид млий мшғулолр ўплми ошке-009 йил. ҚИСҚАЧА АННОАЦИЯ Ушбу млий мшғулолр ўплми

Διαβάστε περισσότερα

КА КО КОД НАС ЦР КВЕ И ДА ЉЕ ЛЕ ТЕ

КА КО КОД НАС ЦР КВЕ И ДА ЉЕ ЛЕ ТЕ Н И КО Л И Н А Т У Т У Ш КА КО КОД НАС ЦР КВЕ И ДА ЉЕ ЛЕ ТЕ Мо тив ле те ће цр кве чест је у на род ним пре да њи ма и ле генда ма о на с т а н к у по је д и н и х ц р к а в а и ма на с т и ра. 1 Ро ма

Διαβάστε περισσότερα

НЕ ПРО ПИ СНИ МИ ГРАН ТИ. Не дав но ми је у ру ке до шла бро шу ра у ко јој сам, из ме ђу оста лог, про читао

НЕ ПРО ПИ СНИ МИ ГРАН ТИ. Не дав но ми је у ру ке до шла бро шу ра у ко јој сам, из ме ђу оста лог, про читао НОРМА Вл а д о Ђу ка н о в и ћ НЕ ПРО ПИ СНИ МИ ГРАН ТИ Не дав но ми је у ру ке до шла бро шу ра у ко јој сам, из ме ђу оста лог, про читао и ово: KO SU NEPROPISNI MIGRANTI? Ne p r o p i s n i m i g r

Διαβάστε περισσότερα

КУЛ ТУ РА ПАМ ЋЕ ЊА И БРИ ГА ЗА ЖР ТВУ

КУЛ ТУ РА ПАМ ЋЕ ЊА И БРИ ГА ЗА ЖР ТВУ С В Е Д О Ч А Н С Т В А Б О ГО ЉУ Б Ш И ЈА КО ВИ Ћ КУЛ ТУ РА ПАМ ЋЕ ЊА И БРИ ГА ЗА ЖР ТВУ По ш т о в а н и п р ед сјед н и че М а т и це с рп ске! Да ме и го спо до! Из у зет на ми је част да у Ма ти ци

Διαβάστε περισσότερα

Қанны ң тамырлар бойымен қозғалысыны гемодинамикалы қ. реологиялы қ қасиеттері.

Қанны ң тамырлар бойымен қозғалысыны гемодинамикалы қ. реологиялы қ қасиеттері. Қанны ң тамырлар бойымен қозғалысыны ң гемодинамикалы қ заңдылықтары. Қанны ң реологиялы қ қасиеттері. Жоспары 1. Қанны ң қан тамырларымен қозғалысыны ң гемодинамикалы қ заңдылықтары. 2. Қан айналуды зерттеу

Διαβάστε περισσότερα

Проф. д-р Ѓорѓи Тромбев ГРАДЕЖНА ФИЗИКА. Влажен воздух 3/22/2014

Проф. д-р Ѓорѓи Тромбев ГРАДЕЖНА ФИЗИКА. Влажен воздух 3/22/2014 Проф. д-р Ѓорѓи Тромбев ГРАДЕЖНА ФИЗИКА Влажен воздух 1 1 Влажен воздух Влажен воздух смеша од сув воздух и водена пареа Водената пареа во влажниот воздух е претежно во прегреана состојба идеален гас.

Διαβάστε περισσότερα

ТЕ МАТ: 80 ГО ДИ НА ДА НИ ЛА КИ ША ( )

ТЕ МАТ: 80 ГО ДИ НА ДА НИ ЛА КИ ША ( ) ТЕ МАТ: 80 ГО ДИ НА ДА НИ ЛА КИ ША (1935 1989) А Л Е К СА Н Д А Р Ј Е Р КОВ УВЕК О КИ ШУ, А СА ДА ЈОШ И О ПИ ТА ЊУ ЉУ БА ВИ У ЈЕ СЕН ГО ДИ НЕ 7464. ( ПО ВИ ЗА Н Т И Ј СКОМ РА Ч У Н А ЊУ ВРЕ М Е Н А), НА

Διαβάστε περισσότερα

СПОРТ СКИ УЗО РИ УЧЕ НИ КА И УЧЕ НИ ЦА ОСНОВ Н Е Ш КО Л Е

СПОРТ СКИ УЗО РИ УЧЕ НИ КА И УЧЕ НИ ЦА ОСНОВ Н Е Ш КО Л Е UDC 796.011.1-053.6 DOI: 10.2298/ZMSDN1550101D ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД СПОРТ СКИ УЗО РИ УЧЕ НИ КА И УЧЕ НИ ЦА ОСНОВ Н Е Ш КО Л Е ВИ Ш ЊА ЂОР ЂИ Ћ v i s nja @ u n s. a c. r s ТА ТЈА Н А Т У БИ Ћ t u bic @

Διαβάστε περισσότερα

164 (4/2017) Уредништво

164 (4/2017) Уредништво МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ MATICA SRPSKA DEPARTMENT OF SOCIAL SCIENCES MATICA SRPSKA SOCIAL SCIENCES QUARTERLY Покренут 1950. године До 10.

Διαβάστε περισσότερα

НОВИ САД Година XIII Број 10 ГЛАСИЛО МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА КУЛТУРУ УСМЕНЕ И ПИСАНЕ РЕЧИ

НОВИ САД Година XIII Број 10 ГЛАСИЛО МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА КУЛТУРУ УСМЕНЕ И ПИСАНЕ РЕЧИ НОВИ САД 2017. Година XIII Број 10 НОВА СЕРИЈА ГЛАСИЛО МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА КУЛТУРУ УСМЕНЕ И ПИСАНЕ РЕЧИ САДРЖАЈ Норма Жарко Б. Вељковић, Јелена Мирковић О правописној транскрипцији сливеним дз неких грчких

Διαβάστε περισσότερα

ОД НОС КТИ ТО РА И ИГУ МА НА П РЕ М А Х И Л А Н Д А Р СКОМ И СТ У Д Е Н И Ч КОМ

ОД НОС КТИ ТО РА И ИГУ МА НА П РЕ М А Х И Л А Н Д А Р СКОМ И СТ У Д Е Н И Ч КОМ ЧЛАНЦИ И РАСПРАВЕ / ARTICLES AND TREATISES UDC 726.7(=163.41)(495) UDC 726.7(497.11 Studenica) UDC 091=163.41 DOI: 10.2298/ZMSDN1551239P ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД ОД НОС КТИ ТО РА И ИГУ МА НА П РЕ М А Х И

Διαβάστε περισσότερα

М И ЛО РА Д ЂУ РИ Ћ Бра ће Рибникарa 56/401, Но ви Сад, Ср би ја m i lo r a d dju r

М И ЛО РА Д ЂУ РИ Ћ Бра ће Рибникарa 56/401, Но ви Сад, Ср би ја m i lo r a d dju r UDC 316.32 UDC 321.7 DOI: 10.2298/ZMSDN1552531D П РЕ ГЛ Е Д Н И Н А У Ч Н И РА Д ГЛО БА Л И ЗА Ц И Ј СК И И ЗА ЗОВ Д Е МО К РА Т И Ј И М И ЛО РА Д ЂУ РИ Ћ Бра ће Рибникарa 56/401, Но ви Сад, Ср би ја m

Διαβάστε περισσότερα

NATIONAL INTEREST ЧАСОПИС ЗА НАЦИОНАЛНА И ДРЖАВНА ПИТАЊА

NATIONAL INTEREST ЧАСОПИС ЗА НАЦИОНАЛНА И ДРЖАВНА ПИТАЊА NATIONAL INTEREST JOURNAL FOR NATIONAL AND STATE ISSUES ISSN 1820-4996 UDK 323.1(=163.40) година VIII vol. 13. 1/2012. ЧАСОПИС ЗА НАЦИОНАЛНА И ДРЖАВНА ПИТАЊА ПОЛИТИЧКА ТЕОРИЈА И ИДЕНТИТЕТ Митрофанова А.

Διαβάστε περισσότερα

МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ

МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ ЗБОРНИК МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ИСТОРИЈУ 92 MATICA SRPSKA DEPARTMENT OF SOCIAL SCIENCES PROCEEDINGS OF MATICA SRPSKA FOR HISTORY Покренут 1970. године До 28. свеске (1983)

Διαβάστε περισσότερα

ПОЈ МО ВИ СЕ КУ ЛА РИ ЗМА И ЛА И ЦИ ЗМА

ПОЈ МО ВИ СЕ КУ ЛА РИ ЗМА И ЛА И ЦИ ЗМА Ал фа уни вер зи тет, Бе о град, Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Ин сти тут за фи ло зо фи ју и друштвену те о ри ју, Цен тар за ре ли гиј ске сту ди је, Бе о град DOI 10.5937/kultura1340473P УДК 299.5(049.2)

Διαβάστε περισσότερα

АФЕКТИВНО ВЕЗИВАЊЕ ДЕЛИНКВЕНТНИХ АДОЛЕСЦЕНАТА

АФЕКТИВНО ВЕЗИВАЊЕ ДЕЛИНКВЕНТНИХ АДОЛЕСЦЕНАТА UDC 364-781.2 UDC 343.85:343.91-053.6 DOI: 10.2298/ZMSDN1345623C Оригинални научни рад АФЕКТИВНО ВЕЗИВАЊЕ ДЕЛИНКВЕНТНИХ АДОЛЕСЦЕНАТА САНДРА ЧАЧИЋ Центар за социјални рад Сомбор Карађорђева 4, Сомбор, Србија

Διαβάστε περισσότερα

ЗА ШТО ПО СЕ ЋЕ НОСТ НО ЋИ МУ ЗЕ ЈА НЕ ПРЕД ВИ ЂА ПО СЕ ЋЕ НОСТ МУ ЗЕ ЈА ТОКОМ ГО ДИ НЕ: ОД НОС СТА ВО ВА И ПО НА ША ЊА

ЗА ШТО ПО СЕ ЋЕ НОСТ НО ЋИ МУ ЗЕ ЈА НЕ ПРЕД ВИ ЂА ПО СЕ ЋЕ НОСТ МУ ЗЕ ЈА ТОКОМ ГО ДИ НЕ: ОД НОС СТА ВО ВА И ПО НА ША ЊА За вод за про у ча ва ње кул тур ног раз вит ка, Уни вер зи те т у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет - Оде ље ње за пси хо ло ги ју, Бе о град DOI 10.5937/kultura1340445J УДК 316.644-051:069.12(497.11)

Διαβάστε περισσότερα

И Д Е А Л Н Е Д Р Ж А ВЕ

И Д Е А Л Н Е Д Р Ж А ВЕ Пре глед ни чла нак 340.12:342.2 doi:10.5937/zrpfns51-13682 Ми лош Р. Га лић, сту дент док тор ских сту ди ја Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду mi lo s ga lic91@ yah o o.c

Διαβάστε περισσότερα

ШЕФ ДР ЖА ВЕ У СР БИ ЈИ КРАЉ НА СПРАМ П РЕД СЕД Н И К А РЕ П У БЛ И К Е *

ШЕФ ДР ЖА ВЕ У СР БИ ЈИ КРАЉ НА СПРАМ П РЕД СЕД Н И К А РЕ П У БЛ И К Е * Ори ги нал ни на уч ни рад 342.511(497.11) doi:10.5937/zrpfns50-13038 Др Сло бо дан П. Ор ло вић, ван ред ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду sor lo vic@pf.uns.ac.rs

Διαβάστε περισσότερα

СВЕ КО Л И К И ПО Л А РИ Т Е Т И

СВЕ КО Л И К И ПО Л А РИ Т Е Т И Л И Н Д А Х А Ч И ОН СВЕ КО Л И К И ПО Л А РИ Т Е Т И Д И В Н И Х Г У БИ Т Н И К А Див ним гу бит ни ци ма при писива ни су ра зни епи те ти: од опсце ног и бун тов ног до из ван ред ног и хра брог ро

Διαβάστε περισσότερα

СН Е Ж А Н А БО Ж А Н И Ћ s b o z a n m a i l.c o m. ЂУ РА Х А Р Д И h a r d i dju r m a i l.c o m

СН Е Ж А Н А БО Ж А Н И Ћ s b o z a n m a i l.c o m. ЂУ РА Х А Р Д И h a r d i dju r m a i l.c o m UDC 316.334.56 04/14 UDC 39(=163.41) 04/14 DOI: 10.2298/ZMSDN1550079B ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД РЕ Л И Г И О ЗНО -МО РА Л Н И КОН Т ЕКСТ Д РУ Ш Т ВЕ Н Е ЗА Ш Т И Т Е СРЕД ЊО ВЕ КОВ НОГ П РО СТО РА СН Е Ж А

Διαβάστε περισσότερα

ВРЕД НО СТИ ОБРА ЗО ВА ЊА И УМЕТ НОСТ

ВРЕД НО СТИ ОБРА ЗО ВА ЊА И УМЕТ НОСТ Уни вер зи тет умет но сти у Бе о гра ду, Фа кул тет ли ков них умет но сти, Бе о град DOI 10.5937/kultura1442203R УДК 316.7:37 37.036 37.014:7.01 оригиналан научни рад ВРЕД НО СТИ ОБРА ЗО ВА ЊА И УМЕТ

Διαβάστε περισσότερα

III. ОП ШТЕ ОД РЕД БЕ

III. ОП ШТЕ ОД РЕД БЕ 3) об ра чун ски пе ри од је сте вре мен ски пе ри од у ко ме се вр ши об ра чун ис по ру че не то плот не енер ги је ко ји сво јим ак том про пи сује над ле жни ор ган; 4) ре гу ла тор ни пе ри од је

Διαβάστε περισσότερα

ОГРА НИ ЧЕ ЊА ПО КРЕ ТА ПРА ВО И КЊИ ЖЕВ НОСТ ПРИ МЕР СО ФО КЛА *

ОГРА НИ ЧЕ ЊА ПО КРЕ ТА ПРА ВО И КЊИ ЖЕВ НОСТ ПРИ МЕР СО ФО КЛА * Ори ги нал ни на уч ни рад 34:82 doi:10.5937/zrpfns51-15399 Др Дра гу тин С. Авра мо вић, ван ред ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду d.avra mo vic@pf.uns.ac.rs

Διαβάστε περισσότερα

ХЕ ГЕЛ И БЕ КЕТ: ТЕ О РИ ЈА И УМЕТ НИЧ КА

ХЕ ГЕЛ И БЕ КЕТ: ТЕ О РИ ЈА И УМЕТ НИЧ КА Е С Е Ј И С ЛО Б О Д А Н Г И Ш А Б О Г У НО ВИ Ћ ХЕ ГЕЛ И БЕ КЕТ: ТЕ О РИ ЈА И УМЕТ НИЧ КА П РА К СА СК ЕП Т И Ч К Е СВЕ СТ И Јер ни шта не зна ти, то ни је ни шта, ни шта не хте ти да се зна та ко ђе,

Διαβάστε περισσότερα

ҚАЗАҚСТАН РЕСПУБЛИКАСЫНЫҢ БІЛІМ ЖӘНЕ ҒЫЛЫМ МИНИСТРЛІГІ 6М ФИЗИКА МАМАНДЫҒЫ БОЙЫНША ҚАБЫЛДАУ ЕМТИХАННЫҢ БАҒДАРЛАМАСЫ

ҚАЗАҚСТАН РЕСПУБЛИКАСЫНЫҢ БІЛІМ ЖӘНЕ ҒЫЛЫМ МИНИСТРЛІГІ 6М ФИЗИКА МАМАНДЫҒЫ БОЙЫНША ҚАБЫЛДАУ ЕМТИХАННЫҢ БАҒДАРЛАМАСЫ ҚАЗАҚСТАН РЕСПУБЛИКАСЫНЫҢ БІЛІМ ЖӘНЕ ҒЫЛЫМ МИНИСТРЛІГІ 6М060400-ФИЗИКА МАМАНДЫҒЫ БОЙЫНША ҚАБЫЛДАУ ЕМТИХАННЫҢ БАҒДАРЛАМАСЫ Қостанай, 2015 НЕГІЗГІ БӚЛІМ (пәндер мазмұны) МЕХАНИКА Материалдық нүктенің және

Διαβάστε περισσότερα

ttl ПОГОНСКИ СИСТЕМИ погони манипулатора са хидроцилиндрима, полужни погонски механизми, Погонски системи Једанаесто предавање

ttl ПОГОНСКИ СИСТЕМИ погони манипулатора са хидроцилиндрима, полужни погонски механизми, Погонски системи Једанаесто предавање ПОГОНСКИ СИСТЕМИ Једанаесто предавање погони манипулатора са хидроцилиндрима, полужни погонски механизми, МАНИПУЛАТОРИ прости равански A O 2 Техника конструисања МАНИПУЛАТОРИ прости просторни V X 3 V могући

Διαβάστε περισσότερα

Как Бог велик! Ι œ Ι œ Ι œ. œ œ Ι œ. œ œ œ œ œ œ œ œ. œœœ. œ œ. œ Œ. œ œ œ œ œ. œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ. œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ

Как Бог велик! Ι œ Ι œ Ι œ. œ œ Ι œ. œ œ œ œ œ œ œ œ. œœœ. œ œ. œ Œ. œ œ œ œ œ. œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ. œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ Как Бог велик! oprano Любовь Бондаренко Степенно Œ Светлана Зайцева Аранж. Станислав Маген ass Œ 1.Как Бог ве.как Бог ве Piano Œ Œ Как Как Бог Бог ве ве лик! Е лик! Мне не го по ве ли чье ня тно, сво им

Διαβάστε περισσότερα

MATICA SRPSKA JOURNAL OF STAGE ARTS AND MUSIC

MATICA SRPSKA JOURNAL OF STAGE ARTS AND MUSIC ISSN 0352-9738 MATICA SRPSKA JOURNAL OF STAGE ARTS AND MUSIC 51 Editorial board Zoran T. JOVANOVIĆ, PhD, Editor-in-Chief (Museum of Theatrical Arts of Serbia, Belgrade) Mirjana VESELINOVIĆ HOFMAN, PhD

Διαβάστε περισσότερα

ПО ВРЕ ДЕ ПРО ПИ СА ЕВРОП СКЕ УНИ ЈЕ О ЗА Ш Т И Т И Ж И ВОТ Н Е СРЕ Д И Н Е I 1

ПО ВРЕ ДЕ ПРО ПИ СА ЕВРОП СКЕ УНИ ЈЕ О ЗА Ш Т И Т И Ж И ВОТ Н Е СРЕ Д И Н Е I 1 Пре глед ни чла нак 502/504:061.1ЕU doi:10.5937/zrpfns51-15147 Др Та тја на Д. Бу гар ски, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду T. B u ga r s k i @ p f.u

Διαβάστε περισσότερα

ПЕР МА КУЛ ТУ РА КАО НО ВА ПО ЛИ ТИЧ КА КУЛ ТУ РА

ПЕР МА КУЛ ТУ РА КАО НО ВА ПО ЛИ ТИЧ КА КУЛ ТУ РА Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Ин сти тут за фи ло зо фи ју и дру штве ну те о ри ју, Бе о град DOI 10.5937/kultura1549056D УДК 316.334.5 316.42:502.131.1 оригиналан научни рад ПЕР МА КУЛ ТУ РА КАО НО ВА

Διαβάστε περισσότερα

МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ

МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ MATICA SRPSKA DEPARTMENT OF SOCIAL SCIENCES MATICA SRPSKA SOCIAL SCIENCES QUARTERLY Покренут 1950. године До 10.

Διαβάστε περισσότερα

Бес пла тан пре воз за пен зи о не ре

Бес пла тан пре воз за пен зи о не ре www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LV Сремска Митровица Среда 21. јануар 2015. Број 2812 Цена 50 динара у овом броју: МИЛАН ШОДИЋ, ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ БЕОЧИН: Имам визију и знам

Διαβάστε περισσότερα

Дин ко Да ви дов, дописни члан

Дин ко Да ви дов, дописни члан Дин ко Да ви дов Дин ко Да ви дов, дописни члан САНУ, ро ђен је 4. ок то бра 1930. го ди не у се лу Сив цу (Бачка). Гим на зи ју и Фи ло зоф ски фа кул тет за вр шио је у Бе о граду. У Га ле ри ји Ма ти

Διαβάστε περισσότερα

υ = ρω t 1 ε = const ε = ω Основни закони и формули = F v = ωxρ E = const II. ДИНАМИКА I.КИНЕМАТИКА I принцип II принцип dp p III принцип

υ = ρω t 1 ε = const ε = ω Основни закони и формули = F v = ωxρ E = const II. ДИНАМИКА I.КИНЕМАТИКА I принцип II принцип dp p III принцип Основни закони и формули.кинематика. Скорост и ускорение d v dv a v dϕ ω ϕ dω ε ω средна скорост l Δs ( ) t Δ t. тангентно и нормално ускорение a a τ n d 3. Равнопроменливо движение (въртене) aτ const

Διαβάστε περισσότερα

MATICA SRPSKA JOURNAL OF STAGE ARTS AND MUSIC

MATICA SRPSKA JOURNAL OF STAGE ARTS AND MUSIC ISSN 0352-9738 MATICA SRPSKA JOURNAL OF STAGE ARTS AND MUSIC 56 Editorial board Katarina TOMAŠEVIĆ, PhD, Editor-in-Chief (Institute of Musicology of the Serbian Academy of Sciences and Arts, Belgrade)

Διαβάστε περισσότερα

MATICA SRPSKA JOURNAL OF STAGE ARTS AND MUSIC

MATICA SRPSKA JOURNAL OF STAGE ARTS AND MUSIC ISSN 0352-9738 MATICA SRPSKA JOURNAL OF STAGE ARTS AND MUSIC 56 Editorial board Katarina TOMAŠEVIĆ, PhD, Editor-in-Chief (Institute of Musicology of the Serbian Academy of Sciences and Arts, Belgrade)

Διαβάστε περισσότερα

КОД Х И П ЕР БО РЕ ЈА Ц А: ЛОМ ПАР И ЦР ЊАН СКИ

КОД Х И П ЕР БО РЕ ЈА Ц А: ЛОМ ПАР И ЦР ЊАН СКИ ВЕ СНА ТРИ ЈИЋ КОД Х И П ЕР БО РЕ ЈА Ц А: ЛОМ ПАР И ЦР ЊАН СКИ 1. У књи зи есе ја Ми ла Лом па ра Ап о л о но в и п у т о ка з и, 1 посв еће ној опусу Милоша Црњанског, нарочито место заузимају тумачења

Διαβάστε περισσότερα

CA R M I NA F I GU R A TA У БА РО К У: Ж Е ФА РО ВИ Ћ И ОР ФЕ Л И Н

CA R M I NA F I GU R A TA У БА РО К У: Ж Е ФА РО ВИ Ћ И ОР ФЕ Л И Н Н Е ВЕ Н А СА ВИ Ћ CA R M I NA F I GU R A TA У БА РО К У: Ж Е ФА РО ВИ Ћ И ОР ФЕ Л И Н 282 СА Ж Е ТА К : Пр ед с т а в љ е н и р а д ис т р а ж у је ис т о ри ј ск и р а з в ој и оства ре ња уоб ли че

Διαβάστε περισσότερα

рметті студент! Мамандыты атауы Жауап парағыны 6-9 секторларындағы пəндер реті 1. Алгебра «Математикалы жəне 2. Физика компьютерлік 2.

рметті студент! Мамандыты атауы Жауап парағыны 6-9 секторларындағы пəндер реті 1. Алгебра «Математикалы жəне 2. Физика компьютерлік 2. рметті студент! 08 жылы «Техникалы ғылымдар жəне технологиялар -» бағытындағы мамандытар тобыны бітіруші курс студенттеріне Оу жетістіктерін сырттай бағалау пəн бойынша ткізіледі. Жауап парашасын з мамандығыызды

Διαβάστε περισσότερα

ACADEMIE SERBE DES SCIENCES ET DES ARTS INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES BALCANICA XXXII XXXIII ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES

ACADEMIE SERBE DES SCIENCES ET DES ARTS INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES BALCANICA XXXII XXXIII ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES UDC 930.85(4 12) YU ISSN 0350 7653 ACADEMIE SERBE DES SCIENCES ET DES ARTS INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES BALCANICA XXXII XXXIII ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES Rédacteur LJUBINKO RADENKOVIĆ

Διαβάστε περισσότερα

C M. V n: n =, (D): V 0,M : V M P = ρ ρ V V. = ρ

C M. V n: n =, (D): V 0,M : V M P = ρ ρ V V. = ρ »»...» -300-0 () -300-03 () -3300 3.. 008 4 54. 4. 5 :.. ;.. «....... :. : 008. 37.. :....... 008.. :. :.... 54. 4. 5 5 6 ... : : 3 V mnu V mn AU 3 m () ; N (); N A 6030 3 ; ( ); V 3. : () 0 () 0 3 ()

Διαβάστε περισσότερα

ПЕР СО НА ЛИ СТИЧ КА ОН ТО ЛО ГИ ЈА ЈО ВА НА ЗИ ЗЈУ ЛА СА

ПЕР СО НА ЛИ СТИЧ КА ОН ТО ЛО ГИ ЈА ЈО ВА НА ЗИ ЗЈУ ЛА СА Ла зар Не шић 1 УДК: 271.2-1 Јован, пергамски митрополит Цен тар за му зи ку, ре ли ги ју 271.2-18 и кул ту ру Осмо гла сник Бе о град Пре глед ни рад Да тум при је ма: 4. јул 2017. ПЕР СО НА ЛИ СТИЧ КА

Διαβάστε περισσότερα

Бојан Јовић РАЂАЊЕ ЖАНРА ПОЧЕЦИ СРПСКЕ НАУЧНО-ФАНТАСТИЧНЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Бојан Јовић РАЂАЊЕ ЖАНРА ПОЧЕЦИ СРПСКЕ НАУЧНО-ФАНТАСТИЧНЕ КЊИЖЕВНОСТИ Бојан Јовић РАЂАЊЕ ЖАНРА ПОЧЕЦИ СРПСКЕ НАУЧНО-ФАНТАСТИЧНЕ КЊИЖЕВНОСТИ НАУКА О КЊИЖЕВНОСТИ УПОРЕДНА ИСТРАЖИВАЊА УРЕДНИК БОЈАН ЈОВИЋ РЕЦЕНЗЕНТИ др МИРЈАНА ДРНДАРСКИ др АЛЕКСАНДАР ЈОВАНОВИЋ БОЈАН ЈОВИЋ РАЂАЊЕ

Διαβάστε περισσότερα

Н. Ш. ТУРДИЕВ НАШРИ 2-ЮМИ АЗ НАВ КОРКАРДАШУДА ХОНАИ ЭҸОДИИ ТАБЪУ НАШРИ БА НОМИ ЧЎЛПОН ТОШКАНД 2013

Н. Ш. ТУРДИЕВ НАШРИ 2-ЮМИ АЗ НАВ КОРКАРДАШУДА ХОНАИ ЭҸОДИИ ТАБЪУ НАШРИ БА НОМИ ЧЎЛПОН ТОШКАНД 2013 Н. Ш. ТУРДИЕВ 6 НАШРИ 2-ЮМИ АЗ НАВ КОРКАРДАШУДА ХОНАИ ЭҸОДИИ ТАБЪУ НАШРИ БА НОМИ ЧЎЛПОН ТОШКАНД 2013 УЎK: 372.853=222.8(075) KBK 22.3 T-87 А. Юсупов дотсенти ИМТИКМХ ба номи А.Авлонҝ; Р. Эшмирзаева методисти

Διαβάστε περισσότερα

Appendix B Table of Radionuclides Γ Container 1 Posting Level cm per (mci) mci

Appendix B Table of Radionuclides Γ Container 1 Posting Level cm per (mci) mci 3 H 12.35 Y β Low 80 1 - - Betas: 19 (100%) 11 C 20.38 M β+, EC Low 400 1 5.97 13.7 13 N 9.97 M β+ Low 1 5.97 13.7 Positrons: 960 (99.7%) Gaas: 511 (199.5%) Positrons: 1,199 (99.8%) Gaas: 511 (199.6%)

Διαβάστε περισσότερα

ПИТАЊЕ РАШЧИТАВАЊА ЈЕДНОГ МЕСТА У ЖИТИЈУ СВЕТОГ СИМЕОНА ОД СВЕТОГ САВЕ (IX H 8 [Š 10])

ПИТАЊЕ РАШЧИТАВАЊА ЈЕДНОГ МЕСТА У ЖИТИЈУ СВЕТОГ СИМЕОНА ОД СВЕТОГ САВЕ (IX H 8 [Š 10]) UDC 091(=163.41) UDC 271.222(497.11)-36:929 Simeon Mirotočivi, Sveti UDC 27-36:929 Sava, Sveti DOI: 10.2298/ZMSDN1552451R ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД ПИТАЊЕ РАШЧИТАВАЊА ЈЕДНОГ МЕСТА У ЖИТИЈУ СВЕТОГ СИМЕОНА ОД

Διαβάστε περισσότερα

МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ

МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ MATICA SRPSKA DEPARTMENT OF SOCIAL SCIENCES SOCIAL SCIENCES QUARTERLY Покренут 1950. године До 10. свеске (1955)

Διαβάστε περισσότερα

МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ

МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ MATICA SRPSKA DEPARTMENT OF SOCIAL SCIENCES SOCIAL SCIENCES QUARTERLY Покренут 1950. године До 10. свеске (1955)

Διαβάστε περισσότερα

ГО СТИ О НИ ЦЕ ПРЕ ТЕ ЧЕ КА ФА НА

ГО СТИ О НИ ЦЕ ПРЕ ТЕ ЧЕ КА ФА НА Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет Де парт ман исто ри ја, Ниш; Са мо стал ни ис тра жи вач, Ле ско вац DOI 10.5937/kultura1651119D УДК 394.1:640.416(497.11) 04/14 316.728(497.11) 04/14 94:316.343(497.11)

Διαβάστε περισσότερα

,, 2015

,, 2015 621.039.516.4-1000 05.14.14,, 2015 2.... 6..... 7 1. -1000...... 14 1.1. -1000 -... 14 1.2. - 15 1.2.1. 16 1.2.2. 17 1.2.3. -... 18 1.2.4. -. 20 1.3. -1000 -......... 23 1.4. - -1000... 26 1.5. - -1000.....

Διαβάστε περισσότερα

МОБИЛНЕ МАШИНЕ I. ttl. хидростатички системи, хидростатичке компоненте: вентили, главни разводници, командни разводници.

МОБИЛНЕ МАШИНЕ I. ttl. хидростатички системи, хидростатичке компоненте: вентили, главни разводници, командни разводници. МОБИЛНЕ МАШИНЕ I предавање 8.2 \ хидростатички системи, хидростатичке компоненте: вентили, главни разводници, командни разводници Хидростатички погонски системи N e M e e N h p Q F M m m v m m F o M v

Διαβάστε περισσότερα

Ενότητα 1: ΡΩΣΙΚΟ ΑΛΦΑΒΗΤΟ. Computer.gr copyright Σοφία Στρίκα 1

Ενότητα 1: ΡΩΣΙΚΟ ΑΛΦΑΒΗΤΟ. Computer.gr copyright Σοφία Στρίκα 1 Ενότητα 1: ΡΩΣΙΚΟ ΑΛΦΑΒΗΤΟ Computer.gr copyright Σοφία Στρίκα 1 РУССКИЙ АЛФАВИТ ΡΩΣΙΚΟ ΑΛΦΑΒΗΤΟ ΤΥΠΟΠ. ΓΡΑΜΜΑ ΟΝΟΜΑΣΙΑ ΓΡΑΜΜΑΤΟ Σ ΠΡΟΦΟΡΑ ΓΡΑΜΜΑΤΟΣ ΛΕΞΗ ΠΡΟΦΟΡΑ ΛΕΞΗΣ ΜΕΤΑΦΡΑΣΗ ΛΕΞΗΣ Аа α α аэропо рт αεροπόρτ

Διαβάστε περισσότερα

Рана примена континуиране дијализе код акутног тровања глифосат-сурфактантом

Рана примена континуиране дијализе код акутног тровања глифосат-сурфактантом 648 Srp Arh Celok Lek. 2012 Sep-Oct;140(9-10):648-652 DOI: 10.2298/SARH1210648K ПРИКАЗ БОЛЕСНИКА / CASE REPORT UDC: 616-099-085 ; 616.61-78 Рана примена континуиране дијализе код акутног тровања глифосат-сурфактантом

Διαβάστε περισσότερα

ПОЛИТИКА НАЦИОНАЛНЕ БЕЗБЕДНОСТИ

ПОЛИТИКА НАЦИОНАЛНЕ БЕЗБЕДНОСТИ ПОЛИТИКА НАЦИОНАЛНЕ БЕЗБЕДНОСТИ 2015 ПОЛИТИКА НАЦИОНАЛНЕ БЕЗБЕДНОСТИ The Policy of National Security Издавач: Институт за политичке студије Адреса: Светозара Марковића 36, Београд Телефон: 011/3349203,

Διαβάστε περισσότερα

МЕДИЦИНСКА СТАТИСТИКА И ИНФОРМАТИКА

МЕДИЦИНСКА СТАТИСТИКА И ИНФОРМАТИКА МЕДИЦИНСКА СТАТИСТИКА И ИНФОРМАТИКА МЕДИЦИНА И ДРУШТВО ШЕСТА ГОДИНА СТУДИЈА школска 2015/2016. Предмет: МЕДИЦИНСКА СТАТИСТИКА И ИНФОРМАТИКА Предмет се вреднује са 2 ЕСПБ. Недељно има 2 часа активне наставе

Διαβάστε περισσότερα

ИНТЕГРИСАНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ СТОМАТОЛОГИЈЕ

ИНТЕГРИСАНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ СТОМАТОЛОГИЈЕ ИНФОРМАТИКА ИНТЕГРИСАНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ СТОМАТОЛОГИЈЕ ПРВА ГОДИНА СТУДИЈА школска 2016/2017. Предмет: ИНФОРМАТИКА Предмет се вреднује са 4 ЕСПБ. Недељно има 4 часа активне наставе (2 часа предавања

Διαβάστε περισσότερα

ACADEMIE SERBE DES SCIENCES ET DES ARTS INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES BALCANICA XXXII XXXIII ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES

ACADEMIE SERBE DES SCIENCES ET DES ARTS INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES BALCANICA XXXII XXXIII ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES UDC 930.85(4 12) YU ISSN 0350 7653 ACADEMIE SERBE DES SCIENCES ET DES ARTS INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES BALCANICA XXXII XXXIII ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES Rédacteur LJUBINKO RADENKOVIĆ

Διαβάστε περισσότερα

Производња пила, хемолизина и сидерофора код уринарних изолата Escherichia coli

Производња пила, хемолизина и сидерофора код уринарних изолата Escherichia coli 634 Srp Arh Celok Lek. 2013 Sep-Oct;141(9-10):634-639 DOI: 10.2298/SARH1310634M ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 612.015.1 Производња пила, хемолизина и сидерофора код уринарних изолата Escherichia

Διαβάστε περισσότερα

НОВИ САД Година XIV Број 11 ГЛАСИЛО МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА КУЛТУРУ УСМЕНЕ И ПИСАНЕ РЕЧИ

НОВИ САД Година XIV Број 11 ГЛАСИЛО МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА КУЛТУРУ УСМЕНЕ И ПИСАНЕ РЕЧИ НОВИ САД 2018. Година XIV Број 11 НОВА СЕРИЈА ГЛАСИЛО МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА КУЛТУРУ УСМЕНЕ И ПИСАНЕ РЕЧИ САДРЖАЈ Норма Рада Стијовић Чи ја је Го спо ђи ца? (о по се сив ном ге ни ти ву)....................

Διαβάστε περισσότερα

Ι ΙΟΤΗΤΕΣ ΤΩΝ ΑΤΟΜΩΝ. Παππάς Χρήστος Επίκουρος Καθηγητής

Ι ΙΟΤΗΤΕΣ ΤΩΝ ΑΤΟΜΩΝ. Παππάς Χρήστος Επίκουρος Καθηγητής ΗΛΕΚΤΡΟΝΙΚΗ ΟΜΗ ΚΑΙ Ι ΙΟΤΗΤΕΣ ΤΩΝ ΑΤΟΜΩΝ Παππάς Χρήστος Επίκουρος Καθηγητής ΤΟ ΜΕΓΕΘΟΣ ΤΩΝ ΑΤΟΜΩΝ Ατομική ακτίνα (r) : ½ της απόστασης μεταξύ δύο ομοιοπυρηνικών ατόμων, ενωμένων με απλό ομοιοπολικό δεσμό.

Διαβάστε περισσότερα

Ηράκλειο Κρήτης, 22 Ιουνίου 2018 (Παρασκευή)

Ηράκλειο Κρήτης, 22 Ιουνίου 2018 (Παρασκευή) Ηράκλειο Κρήτης, 22 Ιουνίου 2018 (Παρασκευή) Επίπεδα А1, А2, В1, В2 (όλες οι ενότητες) Τόπος διεξαγωγής: Πανεπιστήμιο Κρήτης, Πανεπιστημιούπολη Βουτών, ΤΜΗΜΑ ΕΠΙΣΤΗΜΗΣ ΥΠΟΛΟΓΙΣΤΩΝ, ΑΜΦΙΘΕΑΤΡΟ Β, 2ο όροφο

Διαβάστε περισσότερα

МГД- ҚОНДЫРҒЫЛАР ЖӘНЕ ЦИКЛДАРЫ

МГД- ҚОНДЫРҒЫЛАР ЖӘНЕ ЦИКЛДАРЫ МГД- ҚОНДЫРҒЫЛАР ЖӘНЕ ЦИКЛДАРЫ Орында ан:сарсенбаева Руфина ғ Группа:НГД-14/1 МГД - қондырғыларындағы жұмысшы дене ретінде, бейтарап молекулалар мен атомдарды ң, электрондарды ң, иондарды ң квазибейтарап

Διαβάστε περισσότερα

О мах на са мом по чет ку тре ба ре ћи да је про фе сор Бог ан Лу бар ић један

О мах на са мом по чет ку тре ба ре ћи да је про фе сор Бог ан Лу бар ић један Саборнос 4 (2010) Α Ω 367 372 УДК 271.2-1 Јустин Поповић, свети(049.3) Бла го је Пан те ић Богословско дру штво Отач ник, Бе о град Ју стин По по вић, нео па три сти ка и ру ска фи о со фија поводом будућности

Διαβάστε περισσότερα