Napomena: pretpostaviti nazivni stepen iskorišćenja 0,87 i nazivni faktor snage 0,87.

Transcript

1 ŠESTA VEŽBA 1 zadatak: U radionicu je donešen ainhroni otor bez naota, a čijeg tatora je uzet otiak žleba čije u dienzije (u ) date na lici, kao i ledeći odaci: vedena ona dužina l 8 i broj žljebova Z 36 Odrediti: a) Snagu otora koja e ože otići a ovi tatoro, ako ga naotao za ledeću naenu: inhrona brzina n 15 in -1, učetanot 5 Hz, naon U 5 V, rega naotaja Y Uvojite ledeće odatke: indukcija u redini zuca tatora B zr 1,5 T, gutina truje u rovodnicia tatora j 6,5 A/ i ačinilac iune žljeba k i,45 b) odatke koje treba dati radionici radi reotavanja ovog tatora (broj rovodnika u žljebu, broj navojaka o ekciji, broj navojaka o azi, ovršina reeka rovodnika) Naoena: retotaviti nazivni teen ikorišćenja,87 i nazivni aktor nage,87 Broj ari olova otora je: n 6 6 n Rečeno je da e uvoji akialna vrednot agnetne indukcije u redini zuca tatora Zubci u agnetko ogledu najoterećeniji deo agnetnog kola U rvoj arokiaciji ože e uvojiti da e ve linije agnetkog olja zatvaraju reko zubaca tatora, odnono da e luk o olu ože naći kao roizvod rednje vrednot agnetke indukcije u zubcia i ovršine koja odgovara odužno reeku zubaca od jedni olo ašine Ako e a b zr označi rednja širina zubca (jer tu uvajao datu vrednot alitude agnetke indukcije B zr ) luk o olu e ože izračunati kao: Z Φ B zr bzrl (yy1) π U izrazu (yy1) /π B zr redtavlja rednju vrednot agnetke indukcije od agnetki olo, koja je rotoeriodična unkcija oložaja u vazdušno zazoru (kod naizeničnih ašina, kakav je dat ainhroni otor), Z/ je broj žlebova/zubaca tatora koji

2 riadaju jedno agnetko olu, a b lr l je ovršina uzdužnog reeka redine zubca Srednja širina zubca na onovu niljenog otika žljebova tatora iznoi: b b + b 1, z ax z in zr Fluk o olu za uvojenu vrednot alitude agnetke indukcije u redini zuca tatora od 1,5 T, iznoi: 36 Φ 1,5 11,9 1 π 3 3 Ako e zaneari raianje luka, tada taj iti luk otoji u vazdušno zazoru ašine, odnono ože e dobiti kao roizvod rednje vrednoti agnetke indukcije u vazdušno zazoru B r i ovršine koja odgovara jedno agnetko olu S : Φ B r S B π τ l olni korak τ iznoi: D Z ( b τ π + b 8 1 (yy ) Na onovu (yy ) e ože odrediti vrednot alitude agnetke indukcije u vazdušno zazoru: π Φ π 8,18 1 B, 834[ T ] 3 3 τ l 19, Indukovana ektrootorna ila o azi naotaja tatora iznoi: E 4, 44 Φ Ako uvojio ribližnu jednakot indukovane ektrootorne ile i riključenog naona, odnono zaneario ad naona na naotaju tatora, ože e odrediti otreban broj navojaka o azi: N k ojani navojni ačinilac k je: 11,9[ ] 36 8,18 gde je broj žlebova o olu i azi: ) [ Wb] ( 1,8 + 8,6) z ax ž in 19, 6 N U 4,44 Φ t t 3 U 3 4,44 Φ 1 π 1 in π in q 3, π 1 π in 3 in q 3 3 Z 36 3 q 4 3 t [ ] (yy 3) Tetivni navojni ačinilac k t zavii od kraćenja navojnog koraka naotaja tatora y/τ Dijaetralno navojno koraku odgovara broj žljebova:

3 τ Z 36 9 [ žljebova] Ako uvojio kraćenje navojnog koraka y/τ 7/9 (širina ekcija 7 žljebova), tetivni navojni ačinilac k t iznoi: k t y π 7 π in in,9397 τ 9 Na onovu (yy 3) otreban broj navojaka o azi naotaja tatora je: N 4,44 8, ,9598, ,5 Broj navojaka o azi ože biti ao ceo broj Najre je otrebno uvojiti ceo broj rovodnika o žlebu, a na onovu tako uvojenog broja rovodnika izračunati broj otreban ceo broj navojaka o azi Broj navojaka o azi jednak je roizvodu broja ekcija o azi i broja navojaka koji riadaju jednoj ekciji U zavinoti od izvedbe naotaja iao odgovarajući broj ekcija o azi: za jednolojni naotaj važi da je broj ekcija o azi jednak Z/q, dok je kod dvolojnog naotaja broj ekcija o azi Z/q Broj navojaka o ekciji kod jednolojnog naotaja odgovara broju rovodnika u žlebu N ž, dok je kod dvolojnog naotaja broj navojaka o ekciji olovina broja rovodnika u žlebu N ž / (olovina rovodnika riada ekciji u donje loju, dok druga olovina riada drugoj ekciji u gornje loju) Na taj način dobija e iti izraz koji ovezuje broj navojaka o azi i broj rovodnika u žlebu: N N N ž N Z q N ž otreban broj rovodnika u žlebu toga iznoi: q N Z ž ,5 9, Uvajao rvi veći broj rovodnika u žlebu: Za uvojeni ceo broj rovodnika u žlebu, otreban broj navojaka o azi je: Z N q ž Za uvojeni ceo broj navojaka o azi i dati riključni naon (eektivne vrednoti 5 V i učetanoti 5 Hz), tvarna vrednot luka o olu otora, agnetke indukcije u vazdušno zazoru i agnetke indukcije u redini zubca će biti: ' 176,5 Φ 8,18 8,1 18 [ Wb] ' 176,5 B,834, [ T ]

4 ' 176,5 B zr 1,5 1, S b rea dati dienzijaa otika žljeba tatora ože e izračunati njegova ovršina: + b 8,6 + 15,4 ž in ž ax ž hž 8,8 345, 6 [ ] Zbog oblika rovodnika, izolacije rovodnika i eđužljebne izolacije (izeđu rovodnika i žljeba) bakar ne iunjava cu ovršinu žljeba S ž, već ovršinu S ž k i, gde je k i ačinilac iune žljeba rovodniko U tektu zadatka je rečeno da uvojio da je žljeb iunjen rovodniko vega 45%, odnono da je k i,45 Ako je dozvoljena (trajna, noinalna) gutina truje kroz rovodnik u žljebu datog otora j 6,5 A/, a azna truja otora I, i kako u vi rovodnici aze vezani eđuobno redno (ne oinje e broj aralnih grana u tektu zadatka, odnono uvaja e da je broj aralnih grana jednak jedinici), važi da je: j S ž N i ž I (yy 4) Na onovu (yy 4) rocenjujeo nazivnu aznu truju, odnoo nazivnu truju otora jer je naotaj tatora u rezi zvezda: I I S j Sž N 6,5 345,6,45 i 33, 7 ž 3 I j [ A] ovršina orečnog reeka rovodnika treba da je: 33,7 6,5 Cu 5,18 [ ] Odnono, za naotavanje tatora razatranog otora otreban je rovodnik rečnika d Cu : [ T ] dcu 4 4 SCu π dcu SCu 5,18, 57 π π [ ] Ulazna (utrošena) nazivna naga datog otora iznoi: S n 3 U I , [ VA] Ulazna nazivna aktivna naga na onovu uvojenog aktora nage coφ n,87 je: e ln Sn coϕn 9185, [ W ] Uvajajući nazivni teen ikorišćenja η n,87 rocenjujeo korinu (izlaznu) ehaničku nazivnu nagu otora: n ηn e ln, [ W ] Zaključujeo da će razatrani otor biti nazivne nage kw

5 Naoena: U tektu zadatka je direktno dat riključni naon, odnono naon reže na kojoj će raditi otor Ulazna rividna i aktivna naga u toga ogle da e izračunaju direktno kao: S 3 U I 3 U S coϕ I 3 U I coϕ 3 U I coϕ Da recio nije dat naon reže, ogla bi e izračunati (roceniti) ao naga obrtnog olja, odnono naga koja razi reko vazdušnog zazora a tatora na rotor, kao roizvod indukovane ektrootorne ile i truje tatora: ob 3 E I coϕ Indukovana ektrootorna ila e računa kao što je izloženo u zadatku na onovu luka o olu (reko žjene agnetne indukcije), učetanoti naona i kontruktivnih odataka otora (dienzija, broja navojaka, navojni ačinioci) Struja e računa kao što je izloženo u zadatku na onovu retotavljene akialne (trajne) gutine truje u rovodnicia naotaja tatora ri toe e ože uotaviti ribližna racija koja ovezuje ulaznu aktivnu nagu i nagu obrtnog olja, ako je oznat teen ikorišćenja (koji je dat u naoeni zadatka) Steen ikorišćenja je o deiniciji jednak (razatra e otor, otorki reži rada): η g jer je izlazna ehanička naga, anja od ulazne ektrične za izno gubitaka g S druge trane, naga obrtnog olja e dobija kada e od ulazne nage odbiju gubici tatora, što u gubici u naotaju tatora Cu i gubici u gvožđu Fe (i dodatni gubici dod, koje ćeo ovde zaneariti) : ob Cu Fe Ukuni gubici u ainhorno otoru u zbir gubitaka u bakru (tatora Cu i rotora Cur ), gvožđu Fe i ehaničkih gubitaka v : g Ako e oravdano (u nedotatku drugih, tačnijih odataka) retotavi da u gubici u tatoru Cu + Fe ribližno jednaki gubicia u rotoru Cur + v, odnono da e gubici u ašini odjednako raodjuju o tatoru i rotoru, onda važi da je: g Cu + Fe Cur + v Na onovu ove retotavke ože e zaiati da je naga obrtnog olja ribližno jednaka: g odnono da u gubici: Cu Fe ( << ), ob g Cu Fe ( ) ob Cur v Fer Fe r

6 Konačno ože e uotaviti veza izeđu ulazne ektrične nage i nage obrtnog olja reko oznate vrednoti teena ikorišćenja: η ( ) 1+ η ob ob ob Korina (izlazna) ehanička naga je: η η ob 1+ η

7 zadatak: Četvoroolni inhroni generator radne rekvencije 6 Hz ia rotor dužine 3,9, rečnika 1,1 i vazdušni zazor dužine 6, c Naotaj rotora adrži ukuno 55 navojaka i ožlebljen je o /3 obia Vrednot truje rotorkog naota je 9 A Stator inhronog generatora ia ukuno 48 žljebova, gde e u vako žljebu nalazi ukuno 4 rovodnika Vrednot truje tatorkog naotaja je 18 A Skraćenje navojnog koraka tatorkog naota je 5/6 Izračunati vrednot ektroagnetnog oenta i nage generatora ri dati ulovia iz zadatka i za ugao izeđu agnetoobudne ile rotora i tatora od 146,87 Generalno, vrednot ektroagnetnog oenta koji obrtna ektrična ašina razvija zavii kako od alituda agnetoobudnih ila koje tvaraju truje kroz naotaje tatora F i rotora F r, tako i od njihovog eđuobnog oložaja, odnono ugla koji zaklaaju njihove oe δ r U ovo zadatku će e izveti izraz za ektroagnetni oenat naizeničnih ektričnih ašina reko agnetnih vičina, odnono: r r M F, F F, F, δ ( ) ( ) r r r Međuobni oložaj agnetoobudnih ila tatora i rotora u noralno radu, ri neko oterećenju, inhronog generatora ilutrovan je na lici yy 1 Magnetoobudne ile tatora i rotora teže da e otave jedna nara druge, kada e raznoieni agnetki olovi rivlače i tvaraju ektroagnetki obrtni oent Magnetoobudna ila tatora (indukta) e još naziva agnetoobudna ila reakcije indukta, jer teži da e otavi nara agnetoobudne ile rotora, čie e rotivi roeni agnetkog luka kroz indukt Magnetoobudna ila tatora i rotora zajedno deinišu rezultantnu agnetoobudnu ilu F r, koja tvara agnetno olje u ašini Vrednot agnetke indukcije i oložaj određen je rezultantno agnetoobudno ilo F r Vektor agnetke indukcije e oklaa a vektoro rezultantne agnetoobudne ile, i u noralno radu ašine zaklaa a agnetoobudno ilo tatora ugao δ, a a agnetoobudno ilo rotora δ r Slika yy 1 Međuobni oložaj agnetoobudnih ila tatora i rotora i tvaranje obrtnog ektroagnetkog oenta Na lici yy je nacrtan vektorki dijagra ektričnih i agnetoobudnih ila za natobuđen inhroni generator a cilindrični rotoro Na lici e ože uočiti eđuobni

8 oložaj agnetoobudnih ila tatora i rotora Magnetoobudna ila rotora F r rednjači indukovanoj ektrootornoj ili raznog hoda E (koja otiče ao od olja rotora) za ugao π/ (na onovu Faradejevog zakona ektroagnetne indukcije e-dψ/dt E-jωΨ) Magnetoobudna ila tatora F je u azi a trujo tatora I, koja kod natobuđenog generatora kada odaje reaktivnu nagu u režu, kani za ugao φ u odnou na naon reže čiji je vektor na lici uvojen da bude vertikalno (reerentni ugao) Slika yy Vektorki dijagra ektričnih i agnetoobudnih ila nadobuđenog inhronog generatora a cilindrični rotoro riliko izvođenja izraza za ektroagnetni oent treba iati u vidu like yy 1 i yy olazi e od jednačine energetkog bilana ektroehaničkog retvaranja energije Ošti izraz u dierencijalno obliku za energetki bilan ektroehaničkog retvaranja energije je: dw eh + dwolje dw, (yy 1) gde je dw eh riraštaj unutrašnje ehaničke energije, dw olje riraštaj energije koju aorbuje režno olje zajedno a gubicia u agntno kolu, a dw riraštaj ektrične energije određen izrazo: dw e i dt Magnetna olja većine rotacionih ektričnih ašina u utaljeno tanju otaju ribližno kontantna o alitudi i rotorno talano obliku Ova otavka znači da e agnetna indukcija u ojedini eentia vazduha ili gvožđa ože enjati u vreenu, ali e ukuni tala agnetne indukcije ne enja Ovakve ašine redtavljaju ašine a kontantno energijo olja u utaljeno tanju rada, te e riraštaj energije režnog olja u izrazu (yy 1) za utaljeno tanje rada ože atrati ravni nuli Ukoliko e uvede arokiacija da gubici u agnetno kolu (gubici uled hiterezia i vrtložnih truja) neaju važnu ulogu u roceu retvaranja energije i da e rea toe ogu izdvojiti iz riraštaja energije režnog olja, dobija e:

9 dweh dw e i dt (yy ) Gubici u agnetno kolu ri ovoj arokiaciji e ne uvažavaju, odnono ne ulaze u energetki bilan, ali e njihovo riutvo ora iati na uu Kako riraštaj energije dw redtavlja (trenutnu) nagu izvora koja e odaje u kratko vreenko intervalu dt, izraz (yy ) e drugačije ože rikazati reko ektrične i ehaničke nage eh : eh e i (yy 3) Ako e u izraz za ektričnu nagu uvrti ošti izraz za Faradejev zakon ektroagnetne indukcije, dobija e: d ψ i (yy 4) dt Mehanička naga rotacionih (obrtnih) ašina redtavlja e kao roizvod obrtnog oenta M i ugaone brzine obrtanja vratila ašine (ehanička brzina) ω eh Kod ašina a više ari olova ehanička brzina obrtanja ože e redtaviti kao odno ugaone brzine u ektrični radijania ω i broja ari olova ašine : eh ω M ωeh M (yy 5) Uvrštavanje izraza za ektričnu (yy 4) i ehaničku nagu (yy 5) u izraz (yy 3), dobija e: d ψ i M 1 ω dt Ugaona brzina obrtanja u ektrični radijania ω ože e redtaviti kao riraštaj ugaonog oložaja u ektrični radijania dθ u kratko vreenko intervalu dt, a e obrtni oenat ektrične ašine M izračunava reko ledećeg izraza: dψ 1 dθ i M, dt dt dψ M i (yy 6) dθ Zaljučuje e da naotaj kroz koji rotiče truja teži da e oravna a agnetni olje i to u takav oložaj da e dalji riraštaje ugla oložaja vratila (rotora) dθ ne rouzrokuje dalja roena u ukuno luku koji obuhvata naotaj dψ, odnono u takav oložaj da izvod dψ/dθ bude ravan nuli Radi roučavanja vičina važnih za roizvodnju obrtnog oenta, oatra e urošćena dvoolna ektrična ašina Da bi e olakšala analiza, uvajaju e retotavke: a) vazdušni zazor ašine je ravnoeran, b) uticaj zaićenoti i gubitaka u agnetno kolu e ne uziaju u obzir, c) dužina vazdušnog zazora je ala u oređenju a rečnicia rotora i tatora, d) rotorna raoda agnetne indukcije B u vazdušno zazoru duž obia ašine je inuna, B B inθ,

10 e) indukt ašine e redtavlja trujni lašto (ribližno tačno ako indukt adrži viki broj rovodnika ravnoerno raoređenih o vojoj ovršini) a inuno roeno ugaone gutine truje J i odgovarajućo inuno krivo agnetoobudne ile F koja kani za π/ u odnou na krivu ugaone gutine truje; kriva agnetoobudne ile indukta F (tatora kod inhrone ašine) je u odnou na krivu agnetne indukcije B (u odnou na rezultantnu agnetoobudnu ilu Fr) oerena za ugao δ Kriva F kani u odnou na J za π/ jer e oa vektora agnetoobudne ile uzia noralno na ovršinu koju obrazuje naotaj a trujo J F in( θ δ ), F π J J in( θ + δ ) J co( θ δ ) rotorne raode agnetne indukcije B, agnetoobudne ile F i ugaone gutine truje J u vazdušno zazoru ektrične ašine rikazane u na lici yy3: B [T], F [A], J [A/rad] π+θ dθ θ dθ B π/-δ F π/ π 3 π/ π θ [rad] J δ Slika yy3 rotorna raoda agnetne indukcije B, F i ugaone gutine truje J u vazdušno zazoru ektrične ašine Rezultantna truja bilo koje trake trujnog lašta (eentarnog navojka, odnono eentarne ekcije) dobija e integracijo o ovršini indukta koju traka te ovršine obuhvata Makialna vrednot rezultantne truje e dobija za trake koje čine dijaetralni navojak koji obuhvata cu olueriodu inune raode ugaone gutine truje, odnono za θ do θ π:

11 π π J dθ J in θ dθ J Alituda (o olu) jednaka je olovini rezultantne truje u traci, jer truja ora da uotavi luk kroz vazdušni zazor u oba era: π 1 F J in θ dθ J, (yy 7) a e dobija vrlo važan zaključak da u vrednoti alituda ugaone gutine truje i odgovarajuće jednake oatraju e dva eenta ugla dθ na ovršini vazdušnog zazora, kod uglova θ i θ + π, koji određuju dve trake trujnog lašta čineći eentarni dijaeralni navojak Kroz taj eentarni dijaetralni navojak teče truja (na onovu deinicije ugaone gutine truje): i J dθ J co( θ δ ) dθ (yy 8) retotavlja e da rovodnici indukta iaju dužinu l aralno vratilu ašine i da iaju linearnu obinu brzinu v u odnou na tala luka U vreenu dt rovodnik rebriše ovršinu l v dt riraštaj agnetnog luka dψ obuhvaćen eentarni navojko, koju izaziva ovo kretanje rovodnika, je B l v dt Linearna obina (erierna) brzina e redtavlja reko izraza: dθ v r ω r, dt gde je r olurečnik kružne utanje koju oiuje rotor ašine, ω (ektrična, jednaka ehaničkoj kod razatrane dvoolne ašine) brzina obrtanja rotora (vratila), a dθ riraštaj ugaonog oložaja rotora, a je izraz za riraštaj agnetnog luka: dθ dψ B l v dt B l r dt B l r dθ (yy 9) dt Ukuni luk kroz eentarni dijaetralni navojak e dobija integracijo izraza za riraštaj agnetnog luka (yy 9) za vrednoti ugla oložaja koje odgovaraju trakaa koje čine eentarni dijaetralni navojak (nr od θ do θ + π): ψ θ + π θ B l r dθ θ + π θ B l r in θ dθ B l r coθ Da bi dobili vrednot obrtnog oenta iz izraza (yy 6), neohodno je odrediti vrednot riraštaj ukunog luka kroz eentarni naotaj o uglu: dψ B l r in θ (yy 1) dθ Za riraštaj ektroagnetnog obrtnog oenta ašine a više ari olova e iz izraza (yy 6),(yy 8) i (yy 1) dobija izraz (to je vrednot ektroagnetnog oenta na eentarni naotaj koji je u oložaju θ u odnou na reerentnu ou): dm J B l r co( θ δ ) in θ dθ,

12 čijo integracijo za a koji ugaoni interval od π radijana, dobija izraz za ukuan ektroagnetni obrtni oent na ceo naotaj (ua ektroagnetnih oenta na ve eentarne navojke cog naotaja tatora): M θ + π J B l r θ co( θ δ ) in θ dθ π J B l r in δ Vrednoti alituda ugaone gutine truje i odgovarajuće u rea izrazu (yy 7) jednake, a je izraz za ektroagnetni obrtni oenat višeolne ašine: M π F B l r in δ, (yy 11) gde negativni znak ukazuje da obrtni oenat duje u eru anjenja ugla oeraja δ izeđu krive agnetne indukcije B i F Ugao δ e naziva ugao obrtog oenta Negativni znak e ože izotaviti, a er ektroagnetnog obrtnog oenta i za otore i za generatora e ože odrediti iz činjenice da obrtni oenat teži da olja rotora i tatora oravna tako da koonentni lukevi reecaju vazdušni zazor u ito eru Ukoliko e u izraz (yy 11) uvrti izraz za rednju vrednot agnetnog luka o olu ašine, dobija e još jedan izraz za ektroagnetni obrtni oenat koji e i najčešće koriti: Φ B π π M Dπ l F B Φ in δ D l B r l B l r 1 Φ (yy 1) Za ektrične ašine uošte, teži e tvaranju obrtnog oenta koji nije roenljiv u vreenu To e otiže ukoliko e alituda i rednja vrednot luka o olu ne enjaju u vreenu, dok u oe raode agnetne indukcije i eđuobno neokretne u vreenu tj ugao obrtnog oenta kontantan u vreenu Ako e ia u vidu lika yy 1 onda e izraz za ektroagnetni oent ože redtaviti i u drugi oblicia Recio, u tektu ovog zadatka je direktno zadat ugao izeđu agnetoobudnih ila tatora i rotora δ r, a ne ugao δ Stoga je izraz (yy 11 ili yy 1) zgodnije redtaviti direktno reko agnetobudnih ila tatora i rotora (koje e ogu izračunati na onovu datih truja i odataka o naotajia) i njihovog eđuobnog aznog tava (oložaja) δ r U tu vrhu vrednot agnetne indukcije ožeo izraziti reko rezultantne agnetoobudne ile kao: H l F r B l µ F r B µ l F r Uvrštavanje (yy 13) u (yy 11) dobija e najre: (yy 13) µ l r M π F F r in δ, (yy 14) l a oto i na onovu trigonoetrijkih identiteta a like yy 1 (F r inδ F r inδ r ) i izraz za ektroagnetni oent ašine reko alituda agnetoobudnih ila tatora F i rotora F r i njihovog eđuobnog oložaja δ r : µ l r M π F F r in δ r (yy 15) l

13 Sada e ože izračunati tražena vrednot ektroagnetnog oenta Magnetoobudna ila troaznog tatorkog naotaja (alituda, o olu) F iznoi: F 3 4 N π F1 I t Broj navojaka tatora o azi N, na onovu broja žljebova Z i broja rovodnika u žljebu tatora N ž je: Z 48 N N ž 4 3 q 3 Moent e traži za eektivnu vrednot truje tatora od I I 18 A (rega naotaja zvezda) ojani navojni ačinilac tatora je: 1 π 1 in π in q 3 k,9577, 1 π 1 π in 4 in q 4 3 gde je Z/( q)4 broj žljebova o olu i azi tatora Skraćenje navojnog koraka tatorkog naotaja o ulovu zadatka iznoi y /τ 5/6, a je tetivni navojni ačinilac tatorkog naotaja k t jednak: y 5 in π π k t in,9659 τ 6 iznoi: Alituda rvog haronika agnetoobudne ile tatora F za datu truju 18 A F 18,9577, ,3 / π je: F r F [ Anav olu] Magnetoobudna ila rotorkog naotaja F r (alituda rvog haronika, o olu) r1 4 Nr I π r r tr Broj navojaka rotorkog naota je N r 55, broj ari olova, a oent e traži a rotorku truju I r 9 A ojani navojni ačinilac rotorkog naotaja nije direktno dat, ali e ože izračunati na onovu odatka da je ožlebljeno /3 obia rotora ojani navojni ačinilac redtavlja o deiniciji odno vektorkog zbira agnetoobudnih (ektrootornih) ila raoređenih navojaka F z (zone) i njihovog algebarkog zbira F alg Ukoliko je broj žljebova dovoljno viki taj odno će biti ribližno jednak odgovarajućih dužina rikazanih na lici yy4, odnono odnou dužine tetive F z i dužine iečka kružnice F alg nad uglo π/3 ojani navojni ačinilac rotorkog naotaja k r je toga jednak:

14 k F π r in 3,87 π r 3 z r Fa lg Slika yy 4 Objašnjenje za ojani navojni ačinilac rotora (za /3 ožlebljenoti rotora) Ako retotavio dijaetralni navojni korak y r /τ r 1, onda je tetivni navojni ačinilac rotora jednak jedinici k tr 1 Alituda rvog haronika agnetoobudne ile rotorkog naota ri truji rotora I r 9 A iznoi: 4 55 F r 9, ,1[ Anav / olu] π Konačno e ože naći tražena vrednot ektroagnetnog oenta generatora za date ulove rada, ri uglu δ r 146,87 : 7 1,1 4π 1 3,9 M π 35978, ,1 in 146,87 9, 63,6 ob M ω Vrednot nage obrtnog olja određena je izrazo: [ kn] Vrednot nage obrtnog olja nije jednaka vrednoti korine ektrične nage niti ehaničke nage na vratilu ašine, jer u ašini otoje ehanički, ektrični i agnetni gubici, ali e uvaja da je to vrednot koja određuje najvažnije kontrukcione araetre ašine ( obziro na nagu, i odatke koji u na raolaganju) Vrednot ugaone brzine obrtanja inhrone ašine određena je izrazo: ω 1 π 6 ω π 188, 5[ rad ] a e dobija vrednot nage obrtnog olja: ob M ω 9, ,5 43, 8 MW 3