SREM SKA MI TRO VI CA U Mi tro sre MO voj rad noj Je di ni CI is tok Dve že tve u jed noj se zo ni

Transcript

1 Limagrain d.o.o. Seme rađa profit Novi Sad, Radnička 30a Tel: 021/ ; Fax: 021/ Godina IV Broj 73 cena 40 dinara DVE ŽETVE Fo to: M. Mileusnić N a 43 hek ta ra ze mlje na Gla cu, na koji ma je naj pre bi lo ži to, Mi tro sre mov ci su, po čet kom ju la me se ca po se ja li merkan til ni po str ni ku ku ruz. Na vre me je pri me nje na pu na agro teh ni ka ko ja će, uz obil no i kva li tet no na vod nja va nje, da ti od lič ne pri no se i kva li tet. Stra na 2. U OVOM BROJU SUDBINA ODUZETE CRKVENE IMOVINE Država Božji dužnik ODRŽAN OSMI FESTIVAL SELO PRES : Strana 4. Nagrade za uspešne novinare Strana 11. HRA NOM DO ZVE ZDA IN ĐI JA MIR JA NA HE MUN, PRED SED NI CA UDRU ŽE NJA ŽE NA BAN STOL KA Zim ni ca za No le ta P red sed ni ca Udru že nja že na Ban stol ka Mir ja na Hemun, ne dav no je za re sto ran naj po zna ti jeg spor ti ste spre ma la spe ci jal nu or gan sku zim ni cu. Po sao ni je bio lak, a ka ko ka že ona, do bi la je naj bo lju re kla mu. Stra na 10. SMS MALI OGLASI 063/ LAĆARAK ETNO MANIFESTACIJA od do Kujnica na šoru Strana 20. "Produktna berza"ad, Novi Sad, Bulevar oslobođenja 5 Tel: 021/ , fax: 021/ , , nsberza@eunet.rs, Rast ce ne ku ku ru za Bla gi pad ce ne pše ni ce De ša va nja na svet skim ber za ma

2 AKTUELNOSTI SREM SKA MI TRO VI CA U Mi tro sre MO voj rad noj Je di ni CI is tok Dve že tve u jed noj se zo ni Na 43 hek ta ra sa ko jih je to kom le ta ski nu to ži to, po se jan je mer kan til ni po str ni ku ku ruz ko ji će uz pri me nu agro teh ni ke i kon stant nog na vod nja va nja da ti rod od lič nog kva li te ta D a je Mi tro srem i po red svih pro ble ma sa ko ji ma se suo ča va i da lje svo je vr sni gigant u po ljo pri vred noj pro iz vod nji, mo žda naj bo lje sve do či po da tak da se za hva lju ju ći kre a tiv no sti nje govih rad ni ka za po sle nih u rad noj jedi ni Is tok, u is tu re nom ode lje nju Glac, sme šte nom na pu tu Sremska Mi tro vi ca-ja rak u jed noj se zo ni oba ve dve že tve. Na i me, na 43 hek ta ra ze mlje, na ko ji ma je pr vo bit no bi lo po se jano ži to, Mi tro sre mov ci su, na kon nje go vog ski da nja, po čet kom ju la me se ca za sa di li mer kan til ni po strni Pi o ni rov hi brid ni ku ku ruz Ka ko is ti če Ka ti ca Vu le tič uprav nica rad ne je di ni ce i re fe rent na vodnja va nja, na vre me je pri me nje na pu na agro teh ni ka ko ja će, ka ko napo mi nje, uz obil no i kva li tet no navod nja va nje da ti od lič ne re zlu ta te. Ka ti ca Vu le tić Na vod nja va nje pre sve ga Oče ku je se kva li te tan rod - Pod za liv nim si ste mi ma mi ima mo 560 hek ta ra ze mlje. Si stemi su iz gra đe ni go di ne i još uvek od lič no funk ci o ni šu. Na par celi na ko joj je naš hi brid ba če no je osnov no i đu bri vo za pri hra nu MAP i Urea. Pr vi po če tak za li va je bio sa po čet kom ju la me se ca i da li smo 95 li ta ra pa da vi na, da bi do kra ja avgu sta do da li još 30 mi li me ta ra, što ka da se sve zbro ji da je ukup no 125 mi li me ta ra ki še, ob ja šnja va Ka ti ca Vu le tić. Rok zre nja ovog hi bri da je tri me se ca i u Mi tro sre mu se nada ju da će, uko li ko do kra ja okto bra ne bu de mra ze va rod iako uma njen za 40 po sto u od no su na zr no sa zre lo u se zo ni, bi ti od ličnog kva li te ta. - Ovo je spe ci fi čan hi brid i ako ne ma te do bar si stem za na vod njava nje, ne mo že te oče ki va ti ne ku do bit i kva li te tan rod. Za sa da sve do bro ide i pla ni ra mo da na red ne go di ne po ve ća mo pro iz vod nju i da nam dve se tve na jed noj par ce li posta nu sva ko dnev na stvar. Ono što je če sto za ni mlji vo to je sam ob lik par ce le, od no sno de la na ko jem je ku ku ruz po se jan. On je kru žnog obli ka, ure đen ta ko da za liv ni si stem ko ji se ina če zo ve Cen tar-pi vot bu de mak si mal no is ko ri šćen. Da bi do to ga do šli oba vi li smo je dan pred za liv sa 10 li ta ra vo de ko li ko je bi lo po treb no da ma ši na op cr ta krug po ko jem smo ta nji ra li i do ve li ga u sta nje da se mo že pri be ći se tvi, kaže Ka ti ca i na po mi nje da bi po ljo privred na pro iz vod nja u Sre mu mo ra la što pre da se okre ne na vod nja vanju. So ja ko ja je bi la u si ste mu na vod nja va nja da la je ve li kih ki la po hek ta ru, što je u od no su na 800 i ki lo gra ma ko li ko je bi lo ta mo gde na vod nja va nja ne ma, ve lika raz li ka. Ne mo že mo mi go vo ri ti o in ten zi vi ra nju pro iz vod nje i na pret ku agra ra ako ne ma mo na vod nja va nje. To je na rav no ve li ki pro blem, jer za ta ko ne što tre ba do sta ula ga nja. Što se nas ti če, mi ima mo svo je crp ne sta ni ce ko je smo gra di li za jed no sa Še će ra nom u vre me po sto ja nja PIK Sir mi ju ma. Sa tre nut nim vla sni cima Še će ra ne ima mo ugo vor o ko rišće nju, s tim što ih mi odr ža va mo. S s. Lap če vić M. Mi le u snić SREM SKA MI TRO VI CA Je se nji ra do vi U sre MU Ki ša uspo ra va ra ta re Rod sun co kre ta za se dam od sto ma nji od lanj skog, so je za 39 od sto, a rod mer kan til nog ku ku ru za ma nji čak za 43,7 od sto od pro šlo go di šnjeg N e sta bil no vre me i če ste pa davi ne pro te klih da na su uspora va le srem ske ra ta re to kom je se njih ra do va u po lji ma. Ipak, pre ma po da ci ma Srem ske pri vredne ko mo re, ber ba i se tva po la ko odmi ču, a već je i za vr še no ski da nje rod po je di nih kul tu ra. Ge ne ral ni se kre tar Srem ske privred ne ko mo re Vla di mir Vla o vić ka že da je za vr še no ski da nje ro da sun co kre ta sa to na uz pro sečan pri nos od 2,8 to na po hek ta ru što je za se dam od sto ma nji pri nos od pro šlo go di šnjeg. - Pri kra ju je i ski da nje ro da so je ko jom je bi lo za se ja no hekta ra. Pro se čan pri nos je sve ga 2,1 to nu po hek ta ru i to je za 39 od sto ma nji rod od pro šlo go di šnjeg nabra ja Vla o vić. Od osta lih ra do va, tek se za huk ta va va đe nje še ćer ne re pe ko ja za u zi ma hek ta ra. Rod je iz va đen tek sa oko hi lja du hek ta ra, a pr vi pro seč ni pri no si su ne što ve ći od 56 to na po hek ta ru. Naj vi še po vr ši na, hekta ra je pod mer kan til nim ku ku ruzom. Ob ra no je sko ro dve tre ći ne par ce la, uz pro se čan pri nos od 4,9 to na po hek ta ru. - To je za čak 43,7 od sto ma nje od pro seč nog pri no sa ku ku ru za prošle go di ne i si gur no je da će mnogim ra ta ri ma ove je se ni čar da ci bi ti po lu pra zni ka že Vla di mir Vla o vić i do da je da se tva po la ko od mi če te da po ljo pri vred ni ci ko ri ste sva ki tre nu tak le pog vre me na. Ž. N. Ber ba mer kan til nog ku ku ru za Op šti na Za se ja no ha Ob ra no ha % Pri nos t/ha Ukup no to na 1. In đi ja ,6 5, Irig ,1 3, Pe ćin ci ,3 3, Ru ma ,3 4, S.Mi tro vi ca ,6 5, S.Pa zo va ,4 6, Š i d , UKUP NO ,8 4, Osnivač i izdavač: NIPD "Sremske novine" d.o.o. Sremska Mitrovica Trg vojvođanskih brigada broj 14/II Direktor: Dragan Đorđević Glavni i odgovorni urednik: Živan Negovanović DIREKTOR MARKETINGA: Zlatko Zrilić Tehnički urednik: Marko Zrilić re dak Ci JA: Sve tla na Đa ko vić, Ka ti ca Ku zma no vić, Marija Balabanović, Sa nja Mi haj lo vić, Stevo Lapčević, Mi lan Mi le u snić (fo to re por ter), Gordana Majstorović Marketing: 063/ Štamparija: DOO MAGYAR SZO KFT OJ Štamparije "Forum" Novi Sad poljoprivreda@sremskenovine.co.rs Telefon/Fax: 022/ Registarski broj NV CIP - Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад 63( ) Sremska poljoprivreda / glavni i odgovorni urednik Živan Negovanović. - God. 1, br. 1 (okt. 2012) -. - Sremska Mitrovica: Sremske novine, Ilustr. ; 46 cm Dva puta mesečno. ISSN COBISS.SR-ID

3 STRUČ NI SKU PO VI NO VI SAD DU NAV SKI BI ZNIS FO RUM O RAZ VO JU RE GI O NA Po ljo pri vre da oko sni ca raz vo ja Kon ku rent nost i odr ži vi raz voj bi la je cen tral na te ma ovo go di šnjeg, če tvr tog po re du Du nav skog bi znis fo ru ma u No vom Sa du Pi še: Bra ni slav Gu lan K ljuč ne te me ko jom su se uče snici ba vi li na ovo go di šnjem Fo rumu bi li su ide ja i re a li za ci ja Dunav ske stra te gi je, di plo ma ti ja u slu žbi pri vred nog po ve zi va nja i raz vo ja regi o na, kon ku rent nost i odr ži vi raz voj, pred u zet ni štvo, zna čaj i uti caj me di ja, agrar ni sek tor re gi o na i dru ge. Oblast kon ku rent no sti i odr ži vog raz vo ja bili su do dat na vred nost ak tiv no sti ma ko je su bi le na Fo ru mu, a či ji je fokus, go di ne, bi lo i za po šlja vanje mla dih i za u sta vlja nje nji ho vog od la ska iz Sr bi je. Cilj kon fe ren ci je bio je da uka že na po tre be i na či ne posti za nja kon ku rent no sti ma lih i srednjih pred u ze ća kao osnov nih no si la ca pri vred nog raz vo ja kroz nji hov odr živ raz voj, ima ju ći u vi du ino va tiv nost, obra zo va nje, ljud ske re sur se, energet sku efi ka snost, pri me nu ob no vljivih iz vo ra ener gi je, no vih ma te ri ja la i teh no lo gi ja i dru go. - Na fo ru mu se go vo ri li o ni zu značaj nih te ma ve za nih za 14 ze ma lja Du nav skog sli va od eko no mi je, kultu re, pri vre de do obra zo va nja - ka že pred sed nik Or ga ni za ci o nog od bo ra foru ma prof. dr Ra do van Pe ja no vić. Po nje go vim re či ma, pro je kat Du navske re gi je omo gu ća va svim čla ni ca ma da lak še do đu do sred sta va iz fon do va EU, a Du nav ski bi znis fo rum da je dobar pre gled i eko nom skog i pri vred nog sta nja u re gi o nu. Uče sni ci Fo ru ma bi li su vo de ći lju di iz obla sti pri vre de, obra zo va nja, na uke, kul tu re, me di ja, pred stav ni ci po liti ke, di plo ma ti je i jav nog ži vo ta iz 14 ze ma lja i Evrop ske ko mi si je. Du nav ski bi znis fo rum odr žan je u or ga ni za ci ji Uni ver zi te ta u No vom Sa du, Cen tra za po slov nu stan dar di za ci ju i ser ti fi ka ciju BSC i kom pa ni je Me dia In vent, pod po kro vi telj stvom Po kra jin ske vla de. Do sta te ma ob ra dje no je i iz obla sti po ljo pri vre de sa ak cen tom na perspek ti vu raz vo ja vo ćar stva i vi no gradar stva, go vo ri lo se o kon ku rent no sti i mo guć no sti ma i re gi o nal nog po ve ziva nja za dru žnog sek to ra u ze mlja ma du nav skog sli va. - Bi lo bi neo zbilj no or ga ni zo vati ova kav je dan fo rum, a ne uklju či ti po ljo pri vre du ko ja je oko sni ca raz voja na še pri vre de", ka že Ma ri ja Vu jako vić iz In for ma tiv nog cen tra za poslov nu stan dar di za ci ju i ser ti fi ka ci ju. Ve sna Jo va no vić i Mi re la Mi trić, no vi nar ke RTV (mo de ra to ri pa ne la) is ta kle su da su obla sti vo ćar stva, vino gra dar stva i za dru gar stva bi le okosni ce ovo go di šnjeg Bi znis fo ru ma, jer su to obla sti gde Sr bi ja ima zna čajne mo guć no sti. Svo ja is ku stva u ve zi sa mo de li ma udru ži va nja i za dru žnog sek to ra raz me nji va li su pred stav ni ci Za dru žnih sa ve za Slo ve ni je, Hr vat ske, Bo sne i Her ce go vi ne i Sr bi je, kao i struč nja ci, pred stav ni ci dr žav nih in stitu ci ja i pro iz vo đa či i pre ra đi va či go vori li su o mo de li ma i raz vo ju vo ćar stva i vi no gra dar stva. Iza zov na šeg vre me na Te me Fo ru ma su bi le Kon ku rentnost i odr ži vi raz voj su i dve ključ ne od red ni ce mo der ne te o ri je i prak se dru štve no eko nom skog ra sta i razvo ja. - U dru goj po lo vi ni 20. ve ka u ekonom skoj na u ci do mi ni ra la je po dela raz voj nih te o ri ja na: neo kla sič ne te o ri je, neo kej nzi jan ske, ra di kal no mark si stič ke i te o ri je struk tur ne nerav no te že. U ma kro e ko nom skoj te ori ji no vi jeg da tu ma, sre ću se mno ge dru ge po de le: te o ri je uz le ta, te o rije stag na ci je i te o ri je urav no te že nog raz vo ja. Po red ovih, po sto ji i po de la na krat ko roč ne i du go roč ne te o ri je pri vred nog ra sta. Ov de se po de le ne za vr ša va ju. One su iz raz raz li či tih ekonom skih ško la i mi šlje nja, či ji su no sio ci po je di ni ve li ki eko no mi sti. U svakoj od na ve de nih, ali i dru gih te o ri ja, ko je tre ba pa žlji vo pra ti ti i ana li zi ra ti, za pa ža se od re đe ni do pri nos pro u čava nju kraj nje kom plek sne pro ble ma tike pri vred nog ra sta i raz vo ja. Ono što je do mi nant no u do sa da šnjem raz vo ju eko nom ske te o ri je je ste raz li čit od nos po je di nih ško la pre ma ulo zi dve ključne in sti tu ci je dru štva tr ži šta i dr žavi, is ti če dr Ra do van Pe ja no vić. Kao što je po gre šnim i dog mat skim po i ma njem tr ži šta kao sve moć nog regu la to ra ra sta i raz vo ja na stao tzv. tr ži šni fun da men ta li zam, isto ta ko je na sta la dru ga kraj nost dr žav ni tota li ta ri zam, sa svim ne ga tiv nim po sledi ca ma i jed nog i dru gog mo de la društve no eko nom skog ra sta i raz vo ja. Po tre ban je ba lan si ra ni rast i raz voj u ko me će tr ži šte i plan ima ti pod jed nak i kom ple men tar ni zna čaj i ulo gu. - Rast i raz voj su, da kle, de lo vi šireg raz voj nog kon cep ta, pri če mu je raz voj da le ko kom plek sni ji po jam u od no su na pri vred ni rast, jer po red kvan ti ta tiv nog uve ća nja pro iz vod nje, pla sma na ro ba i uslu ga, pod ra zu me va i pro me ne u struk tu ri pri vre de. Za to se če sto is ti če da tvor ci te o ri je ra sta go vo re je zi kom ma te ma ti ke, a tvor ci te o ri je raz vo ja vred no snim su do vi ma, pa se mno gi ma či ni da se me đu sob no ma lo raz u me ju. Pri vred ni raz voj predsta vlja slo žen pro ces ko ga iz ra ža va Uče sni ci pa nel di sku si je na te mu Mo de li udru ži va nja - za dru gar stvo, kon ku rent nost i re gi o nal no po ve zi va nje niz suk ce siv nih pro me na u dru štveno eko nom skoj struk tu ri dru štva. One ni su mo gu će iz me ne u sve sti čo ve ka kao naj va žni jeg fak to ra pro izvod nje. Ovaj kom pleks ob u hva ta prome ne u po i ma nju eko no mi je, od no sa pre ma pri ro di, kao i si ste ma vred nosti, a ta ko đe pod ra zu me va i pro mene u struk tu ri pri vre de ko ji do pri no se dru ga či joj ras po de li do hot ka i ra stu ži vot nog stan dar da sta nov ni štva, navo di Pe ja no vić. Na šu no vu eru će ne mi nov no obele ži ti no vi glo bal ni ci lje vi ci lje vi održi vog raz vo ja, pod vla či Pe ja no vić. Tu je ulo ga dr ža ve na na ci o nal nom i drža va na glo bal nom ni vou ne za menji va. Pri tom, ulo ga tr ži šta je, ta ko đe, nu žna. Tr ži šte je mo tor na pret ka, a kon ku rent nost nje go va ključ na po luga. Ulo ga dr ža ve je re gu la tiv na, stimu la tiv na i stra te ško plan ska. Nevi dlji va ru ka tr ži šta i vi dlji va ru ka dr ža ve, u sa dej stvu i ko or di na ci ji, tre ba da bu du po kre ta či eko nom skog ra sta i odr ži vog raz vo ja dru štva. Reč je, da kle, o no voj fi lo zo fi ji raz vo ja koja će se za sni va ti na no voj eko no mi ji (ze le noj eko no mi ji), pa met nom ra stu, eko lo škoj odr ži vo sti i eti ci. U iz grad nji te no ve fi lo zo fi je ulo ga obra zo va nja, po seb no vi so kog, je ogrom na. Re ne san sa za dru gar stva Za dru gar stvo u sve tu je ve o ma raz vi je no i u nje mu po sto ji 800 mi lio na za dru ga ra i za dru ga. U Sr bi ji je re gi stro va no za dru ga. Po re či ma Ni ko le Mi ha i lo vi ća, predsed ni ka Za dru žnog sa ve za Sr bi je, u njoj po sto ji 16 za dru žnih sa ve za, a gra đa na Sr bi je su čla no vi neke od za dru ga. Pre ma sta ti stič kim poda ci ma po sto ji ze mljo rad nič kih za dru ga (67,1 od sto) 378 stu dent skih (17,8 od sto), 146 stam be nih (6,9 odsto) 87 za nat skih (4,1 od sto) osam po tro šač kih (0,4 od sto) i 80 ili 3,8 odsto dru gih vr sta za dru ga od ko jih su naj broj ni je one ko je se mo gu pod vesti pod so ci jal ne za dru ge. Za Sr bi ju je bit no is ta ći i to da je bi la osni vač Me đu na rod nog za dru žnog sa ve za. Zadru ge ima ju i oko za po sle nih. Sr bi ja oče ku je da do bi je no vi za kon o za dru ga ma do kra ja go di ne. Bu du ći za kon o za dru ga ma je pri la go đen vreme nu mo ra se hit no do ne ti. Ali, ako se ne stvo ri bo lja po li tič ka po dr ška za nje go vo spro vo đe nje u prak si, kao i svi do sa da šnji za ko ni on će osta ti mrtvo slo vo na pa pi ru. Da kle, u tom sluča ju ne ma nam spa sa. U Voj vo di ni ima 440 ak tiv nih zadru ga sa ko o pe ra na ta, navo di Ra di slav Jo va nov, pred sed nik Za dru žnog sa ve za Voj vo di ne. On je po seb no uka zao na do bru re gi o nal nu sa rad nju za dru žnih sa ve za. Ko o pe ranti ima ju hek ta ra ob ra di vih povr ši na. U go di ni obe le ža va mo i go di šnji cu osni va nja tre će za dru ge na sve tu, u Bač kom Pe trov cu (osnova na go di ne). Da kle, kod nas za dru gar stvo je pro la zi lo kroz raz li čite fa ze raz vo ja, de li lo sud bi nu ze mlje i pri vre de. Po re či ma Je le ne Ne sto rov Bizonj, ge ne ral nog se kre ta ra Za dru žnog sa ve za Voj vo di ne, za dru gar stvo očeku je no vi za mah u raz vo ju, a sa njim i po ljo pri vre da, po sle do no še nja no vog za ko na ko ji je u pri pre mi. Obe ća nje vla sti je da će bi ti do net do sre di ne novem bra go di ne. Nje go vo usvaja nje oče ku je mo sre di nom no vem bra ili do kra ja go di ne u Skup šti ni Sr bi je. U na šem za dru gar stvu ima dosta pro ble ma, jer je za dru žna imo vi na otu đe na, a u to ku pri va ti za ci je pre vođe na u dru štve nu svo ji nu, ko ja vi še ne po sto ji! Naj bo lji pri mer je da za dru žni sek tor ras po la že sa hek ta ra ze mlje, a u nje go vom vla sni štvu je tek hek ta ra. Na pre dak vo ćar stva Uče sni ci pa ne la Vo ćar stvo - kon ku rent nost i per spek ti ve raz vo ja U to ku go di ne Sr bi ja je ima la bo lji rod vo ća u od no su na pret hodnu go di nu, is ta kla je Ko lin da Hre horo vić, iz mi ni star stva po ljo pri vre de i ži vot ne sre di ne Vla de Sr bi je. Ta ko je is ta kla da se ove go di ni oče ku je rod ma li na od oko to na, rod vi šnje se kre će oko to na, tre šnje od oko to na, uz kon sta ta ci ju da je i ove go di ne ostva ren do bar rod ja goda (u go di ni ro di lo je to na). Pro fe sor no vo sad skog Po ljo pri vrednog fa kul te ta dr Zo ran Ke se ro vić is ti če da je u ze mlji pro te klih go di na kre nuo raz voj vo ćar stva na hek ta ra. Pri me ra ra di u go di ni rod bio bio je to na, a go di ne to na svih vr sta voća. To me su do pri ne le sa vre me ne tehno lo gi je, kva li te ta i vi so ki pri no si. Uz ni že tro ško ve pro iz vod nje sve to je do pri ne lo da bu de mo i kon ku rent ni u sve tu. Do bar pri mer na pret ka u voćar stvu je i go di šnji iz voz su ve šlji ve od to na go di šnje. Sa vo ćarstvom smo po kre nu li i dru ge gra ne, pre sve ga, pre ra đi vač ku in du stri ju, na vo di Ke se ro vić. Ima mo i ve li ke šanse u iz vo zu. Pri me ra ra di, Ru si ja uvo zi go di šnje to na Mi mo ra mo našu pro iz vod nu da pri la go di mo kli matskim pro me na ma, da to da no ve za sade voć nja ka gra di mo sa si ste ma protiv grad ne od bra ne i od na vod nja va nja. Naj ve ći na pre dak u pro iz vod nji i iz vozu je po stig nut sa ja bu ka ma. Tre nut no sta nje za sa da ja bu ke u Sr bi ji uka zu je da će pro iz vod nja u go di ni da ti re kor dan pri nos od oko to na sa plo do vi ma vi so kog kva li te ta. Opo ra vak vi no gra dar stva Po seb na pa žnja po sve će na je vi nogra dar stvu Sr bi je, uz kon sta ta ci ju da se oni tre nut no na la ze u od lič nom stanju, da po sto ji po ja va pe pel ni ce ko ja se sma tra nor mal nom u ovom pe ri o du, kao i da se oče ku je iz van re dan rod, osim u de lo vi ma žup skog i su bo tič kog okru ga ko ji su to kom zi me u iz ve snoj me ri pod le gli iz mr za va nju. Ru ko vo dilac sek to ra za vi no gra dar stvo u Mini star stvu po ljo pri vre de Vla de Sr bi je Dar ko Jak šić, da se vi no gra di u Sr bi ji pro sti ru na hek ta ra ( KiM). Naj vi še ih je na ovim pro sto ri ma bi lo go di ne, čak hek ta ra. Cilj Sr bi je je da se vra ti mo po no vo na te po vr ši ne. Do bro je i to što po di za nje vi no gra da kod nas ne će bi ti ogra ni čeno ka da po sta ne mo čla ni ca EU. Da nas u Sr bi ji ima 235 vi na ri ja i proiz vo đa ča gro žđa. To su uglav nom ma la po ro dič na ga zdin stva za vi no. Ina če, uvoz vi na u Sr bi ju je dvo stru ko ve ći od iz vo za. Ana li ti ča ri is ti ču da se od če ti ri po pi je ne bo ce vi na u Sr bi ji čak tri uvo za. Ukup na po tro šnja vi na je u opa da nju, ali se pi ju uglav nom kva litet na vi na. Po re či ma Jak ši ća, do bro je što je us po sta vljen vi no gra dar ski re gistar i u nje ga se upi su ju svi ko ji ima ju de set i vi še ari vi no gra da. Ura đe na je i re jo ni za ci ja vi no gor ja u Sr bi ji. On još is ti če da je u pri pre mi i no vi za kon o vi nu i dru gim pro iz vo di ma od gro žđa u Sr bi ji. Cilj je da se pri la go di mo trži štu EU gde ima po tro ša ča. Vi no gra da ri se i sti mu li šu sa dina ra po hek ta ru go di šnje, a do bi ja ju i di na ra po hek ta ru za go ri vo godi šnje. Uz to mo že se do bi ti i do dva mi li o na di na ra za po di za nje vi no gra da go di šnje. To je u EU za bra nje no, a mi još ni smo čla ni ca pa to da je mo kao sti mu la ci ju, tvr di Jak šić. Cilj je ka ko bi se po di glo što vi še vi no gra da. Ina če, Sr bi ja je je di na ze mlja u ovom de lu Evro pe ko ja u svom okru že nju ni je saču va la vi no gor je, već ga je uni šti la, pa sad ima ma li broj autoh to nih sor ti. 3

4 SUD BI NA OD U ZE TE IMO VI NE (11) SUD BI NA OD U ZE TE CR KVE NE IMO VI NE Dr ža va Bož ji du žnik Za ko nom o agrar noj re for mi i ko lo ni za ci ji iz go di ne Srp skoj pra vo slav noj cr kvi je od u ze to oko hek ta ra plod ne ze mlje i šu ma kao i zgra da. Ju go sla vi ja, od no sno Sr bi ja i Cr na Go ra, bi la je po sled nja ze mlja Is toč ne Evro pe ko ja ni je bi la do ne la za kon o vra ća nju te imo vi ne. Ne ja ka dr ža va po sle šest i po de ce ni ja po če la je da obe ća va vra ća nje imo vi ne P Ka da se go vo ri o za šti ti ma nasti ra na Ko sme tu, al ban ska strana in si sti ra na for mu la ci ji bri ga za kul tur nu ba šti nu Ko so va, što srp ske ver ske objek te svr sta va u red kul tur nih spo me ni ka a ne živih ver skih ste ci šta. Tre ba zna ti da je bi lo i po ku ša ja da se de etni fi ku je srp ska ver ska ba šti na na KiM, od no sno da joj se odu zme na ci o nal ni pred znak. Pr vo da se pri ka že kao jed no ši re vi zan tij sko na sle đe prem da pri pad nost vizan tij skom ci vi li za cij skom kru gu ni ko ne po ri če, ali je to ipak srpska umet nost i ovog nu žnog Ka ko Al ban ci bri nu o kul tur noj ba šti ni Ko so va Kri vo tvo re nje pro šlo sti srp skog pred zna ka ni je ni ra zumlji va ni ob ja šnji va u ši rem istorij skom kon tek stu a po tom da se sve de na kul tur nu ba šti nu Koso va (ne Ko so va i Me to hi je!). To je i po ku šaj da se pri premi te ren za sle de ću fa zu da lje kri vo tvo re nje pro šlo sti Ko sme ta da su na vod no, srp ski oku pator ski vla da ri iz di na sti je Ne manji ća zi da li cr kve i ma na sti re po al ban skom Ko so vu na te me lji ma sta rih ilir skih (al ban skih) hra mova, a da su sve te ma na sti re zida li oku pi ra ni sta nov ni ci, lo kal ni Al ban ci! o sle usva ja nja Za ko na o crkva ma i ver skim za jed ni ca ma u Skup šti ni Sr bi je, Vla da Sr bije utvr di la je i Pred log za ko na o vraća nju (re sti tu ci ji) imo vi ne cr kva ma i ver skim za jed ni ca ma (to kom go di ne). Ovim za ko nom, ko ji je i usvo jen, ona ko ka ko je Vla da Sr bi je pred lo ži la, utvr đe no je, ka ko se navo di u 1. čla nu, da se ure de uslo vi, na čin i po stu pak vra ća nja imo vi ne ko ja je na te ri to ri ji Re pu bli ke Sr bije od u ze ta od cr ka va i ver skih zajed ni ca, kao i nji ho vih za du žbi na od go di ne. Sli čan za kon Na rod na Skup šti na Re pu bli ke Sr bi je usvo ji la je go di ne. Tre ba lo je da ga pot pi še ta da šnji pred sed nik Slo bodan Mi lo še vić, ali to ni je ura đe no iz dva raz lo ga. Je dan je prav ne pri rode, to što je Za ko nom pred vi đe no vra ća nje i grad skog gra đe vin skog ze mlji šta, ko je pre ma Usta vu Sr bije (član 60) iz vre me na Slo bo da na Mi lo še vi ća ni je mo glo bi ti u pri vatnoj svo ji ni, već sa mo u dr žav noj ili dru štve noj. Dru gi raz log je po li tičke pri ro de, jer ovim za ko nom ni je bi lo pred vi đe no vra ća nje imo vi ne dru gim ver skim za jed ni ca ma. Pred kraj go di ne još ni je po če la re a li za ci ja ovog za ko na u prak si, ali se če ka do no še nje za ko na o resti tu ti ci ji. Ta da šnji pred sed nik Sr bi je je u raz go vo ru s pa tri jar hom Pa vlom ista kao da će po sle ot kla nja nja ove dve smet nje si gur no bi ti usvo jen, od no sno iz gla san u Skup šti ni Sr bijie. Na kon to ga, srp skom Par la mentu do sta vlje na je iz me nje na ver zi ja za ko na, ali on ni ka da ni je sta vljen na dnev ni red Skup šti ne Sr bi je. Po sle de ce ni ju i po sti gao je Zakon, u ko me se to is pra vlja kroz član 2, u ko me se iz me đu osta log ka že: Vra ća nje imo vi ne se za sniva na na če li ma: jed na kog prav nog tret ma na svih cr ka va i ver skih zajed ni ca; nji ho ve auto nom ne vo lje u po gle du po kre ta nja po stup ka; za šti te prav ne si gur no sti sa da šnjih sa ve snih vla sni ka i tre ćih li ca, kao i na če li ma hit nog po stup ka. Predvi đe no je da se imo vi na po pra vilu vra ća u na tu ral nom ob li ku, ista ona ko ja je od u ze ta ili ne ka dru ga njoj od go va ra ju ća, a gde to ni je mo gu će, da se is pla ću je tr ži šna nov ča na na dok na da. Zbog ostvare nja ovih pra va, Za kon pred vi đa i obra zo va nje di rek ci je za re sti tu ci ju, kao po seb ne or ga ni za ci je, ko ja vo di po stu pak vra ća nja imo vi ne, od nosno is pla te na dok na da ili obe šte ćenja. Pred vi đe no je da se zah te vi za ostva ri va nje tih pra va do sta vlja a ju do 30. sep tem bra go di ne. Ako se Za kon usvo ji, nje go va prime na tre ba lo bi da poč ne naj ka snije a mo že i od mah od 1. ok to bra go di ne na ce loj te ri to ri ji Repu bli ke Sr bi je, ra ču na ju ći i Ko so vo i Me to hi ju. Ta daš ji mi ni star ve ra u Vla di Sr bi je Mi lan Ra du lo vić is ticao je da vra ća nje na ci o na li zo va ne imo vi ne ne će op te re ti ti dr žav ni budžet, jer će se ona uglav nom vra ćati u fi zič kom obi mu, dok će sa mo u ma lom bro ju slu ča je va bi ti u ob li ku nov ča ne na dok na de. Cr kve i ver ske za jed ni ce, ka ko pro pi su je Za kon, ne mo gu zah te va ti na dok na du šte te zbog to ga što odu ze tu imo vi nu pro te klih go di na ni su mo gle da ko ri ste. Sa ma Di rek ci ja za re sti tu ci ju (či ji je di rek tor tre ba lo da na sna gu ovog za ko na, ali se to nije do go di lo) du žna je da od lu ku o vra ća nju imo vi ne do ne se u ro ku od šest me se ci, po čev od da na ka da je pri lo že na sva do ku men ta ci ja. Od da na stu pa nja Za ko na na sna gu, za bra nju je se bi lo ka kvo raspo la ga nje imo vi nom ko ja tre ba da se vra ti cr kva ma. Po kret ne stva ri od kul tur nog, isto rij skog ili umet nič kog zna ča ja ta ko đe se vra ća ju cr kva ma, ako su sa stav ni deo zbir ki jav nih mu ze ja, ga le ri ja i dru gih srod nih usta no va. Nji ho vo da lje ko ri šće nje ure di će se me đu sob nim ugo vo rom. Ne po kret nost se ne će vra ti ti ako bi to na ru ši lo eko nom sko i teh no lo ško po slo va nje pred u ze ća i ima lo za posle di cu enorm ne gu bit ke, ma sov no ot pu šta nje rad ni ka i slič no. Uoči sa mog za se da nja Skup šti ne Sr bi je o pred lo že nom za ko nu o vraća nju cr kve ne imo vi ne (2006. godi ne), op šti na Srem ski Kar lov ci je, sa mo i ni ci ja tiv no 6. ma ja godi ne, po sle šest i po de ce ni ja, vra tila jed nu zgra du Srem skoj epar hi ji. Re či: Me to hi ja i me to si Da je Srp skoj pra vo slav noj cr kvi vra će no ono što joj je od u ze to po sle Dru gog svet skog ra ta, ze mlji šnoknji žna kar ta ne ka da šnje Ju go sla vije, a i da nas odvo je nih dr ža va Sr bi je i Cr ne Go re, iz gle da la bi dru ga či je. To se po seb no od no si na Ko so vo i Me to hi ju, jer su do Drugog svet skog ra ta, čak tre ći na obra di vog ze mlji šta ove po kra ji ne, bile šu me u vla sni štvu Srp ske pra voslav ne cr kve. Otu da i ova od red ni ca u ime nu me toh, što zna či cr kve ni po sed. A, cr kvi su od u ze ti ogrom ni po se di i on da je iz zva nič nog ime na po kra ji ne uklo nje na i reč Me to hi ja. Na knad no je bi la vra će na i reč Meto hi ja, ali ne i me to si. Me đu tim, Srbi u Skup šti ni Ko so va da nas su pono vo u si tu a ci ji da se bo re za po vratak te re či u zva nič no ime. Da nas se još is ti če, da je ko jim slu ča jem to ura đe no, mo žda bi i pre go vo ri u Ram bu jeu (1999. go di ne), o sud bi ni biv še SRJ, bar do ne kle išli dru gim to kom. Sa svim pro me na ma u zemlji po sled njih po la ve ka po te za no je pi ta nje da se vra ti od u ze ta cr kvena imo vi na. Naj vi še se u ovom sluča ju go vo ri lo o imo vi ni Srp ske pravo slav ne cr kve, ali tu tre ba uklju či ti i imo vi nu dru gih ver skih za jed ni ca, ko ja je do du še mi ni mal na, a o njoj i ne ma pra ve evi den ci je. Sa mo od u zi ma nje spro vo đe no je u tri eta pe. Pr vo je one mo gu će na de lat nost cr kve u jav nim in sti tu ci jama, za tim se od u ze lo sve što je služi lo cr kve nim na me na ma. U dru goj eta pi otu đe na je imo vi na od ko je se cr kva iz dr ža va la, a to su ve li ke povr ši ne nji va i šu ma u Bač koj ko je su bi le u po se du cr kve. Na za vr šet ku su po stup no od u ze te i za du žbi ne. Cr kva, iako je ima la sta tus prav ne oso be, bi la je sve de na na ta ko zva ni mi ni mum in sti tu ci o nal nog po se da, ali po sto ja nja in sti tu ci ja. Sve su ka to lič ke, evan ge li stič ke i pravo slav ne cr kve ne in sti tu ci je bi le zahva će ne tim pro ce si ma, dok su nemač kim, uglav nom pro te stant skim cr kva ma, imo vi nu na ci o na li zo va li, jer je to bi la imo vi na ne pri ja telja. Ta imo vi na je od mah od u ze ta i po sta la je dr žav no vla sni štvo, te one ne ma ju de kret o od u zi ma nju. Da kle, od u ze ta imo vi na od cr ka va ni je spor na, od no sno la ko se doka zu je. Po sto jao je i plan o tro strukom po vra tu, po ko jem će se pr vo vra ća ti nji ve i šu me. Ta imo vi na će se vra ti ti u is toj ko li či ni kao što je i od u ze ta. Ja sno je ka ko to ne mo gu bi ti iste nji ve a, na ža lost, ni šu ma sa da ne ma to li ko, jer su is kr če ne. Pro vo di će se kao prav na za me na, od no sno pu tem re al ne vred no sti. Obe ća nje i Bo ri sa Ta di ća Pred sed nik Sr bi je Bo ris Tadić, na raz go vo ru s pred stav nici ma tra di ci o nal nih hri šćan skih cr ka va, odr ža nom u Vla di čanskom dvo ru u No vom Sa du (11. mar ta go di ne) u pot pu nosti je po dr žao zah te ve cr kve nih ve li ko do stoj ni ka za vra ća nje crkve ne imo vi ne. Ovo je jed no od ni za obe ća nja o vra ća nju cr kvene imo vi ne. Vre me će po ka za ti da li će i ovo bi ti sa mo još jed no od obe ća nja na po čet ku pred izbor ne kam pa nje, kao što je to bi lo i kod dru gih ko ji su do la zi li na vlast od go di ne. Ve ći pro blem ja vlja se ka da su po sre di ne kret ni ne. Po sto ji i imo vina ko ja vi še ni je ak tu el na za vraća nje, jer tu in sti tu ci ju cr kva vi še ne ma. Cilj je da se od u ze to vra ti, od no sno na dok na di, a svi su sve sni da to ne mo gu bi ti ni nji ve ni od u zeti objek ti. U tom pro ce su ko ji sle di, cr kva že li da bu de part ner dr ža vi i da sa njom sa ra đu je. In ten zi vi ra ne mo li tve Mo li tve cr kve za po vra ćaj imo vine bi le su in ten zi vi ra ne u po sled njoj de ce ni ji pro šlog ve ka, ka da je čak bio do net i za kon u Skup šti ni Sr bi je. Me đu tim, biv ši pred sed nik SRJ i ta da Sr bi je, Slo bo dan Mi lo še vić, od bio je da pot pi še taj za kon, pa je on vra ćen u vi še stra nač ku Skup šti nu Sr bi je na po nov no raz ma tra nje, ali ni ka da više ni je sta vljen na dnev ni red. Ta ko je cr kva osta la i da lje pri zah te vu za vra ća nje od u ze te imo vi ne. A mo li tve cr kve za po vra ćaj od u ze te imo vi ne uče sta le su, po go to vo ot ka ko je posta lo ja sno da Ko so vo i Me to hi ja ne će vi še ima ti ne ka da šnji sta tus, a i u tre nut ku pi sa nja ovog is tra ži vač kog ra da, kra jem go di ne, pred dono še nje Usta va Sr bi je, još se ne zna nje na sud bi na. Ta ko je sa van red nog sa bo ra SPC u no vem bru godi ne bio upu ćen i otvo ren apel Vla di Sr bi je da se hit no vra ti svo je vre meno od u ze ta cr kve na imo vi na i da, ako Ko so vo i Me to hi ja do bi ju ne ku ši ro ku auto no mi ju ili ne ki spe ci jal ni sta tus, cr kve i ma na sti ri sa svo jim ima nji ma do bi ju eks te ri to ri jal ni sta tus ka ko bi mo gli op sta ti. U me đu vre me nu, poče la je dra ma na Ko so vu i Me to hi ji, a sa mim tim i u Ju go sla vi ji, a sta tus od u ze te ze mlje još ni je re šen. Po čet kom go di ne, ka da je po če lo ras pe tlja va nje kri ze na Koso vu i Me to hi ji, a u oče ki va nju konča nog re še nja, Srp ska pra vo slav na Deo Ta šmaj dan skog par ka u Be o gra du po no vo je u po se du cr kve sve tog Mar ka cr kva pre da la je Vla di Sr bi je zah tev i za re ša va nje sud bi ne te imo vi ne na KiM. Isto ri čar i sa vet nik predsed ni ka Sr bi je Du šan Ba ta ko vić je u raz go vo ru za be o grad sku Po li ti ku (sre di nom go di ne) is ta kao da je pi ta nje de na ci o na li za ci je cr kvene imo vi ne u nad le žno sti Na rod ne Skup šti ne Sr bi je, ko ja bi tre ba lo na pred log Vla de Sr bi je, od go va ra jućim za ko nom, u što kra ćem ro ku, ako ne i po hit nom po stup ku, da reši ovaj pro blem. U plat for mi pre gova rač kog ti ma za Ko so vo i Me to hi ju, pred vi đe no je da se Srp skoj pra voslav noj cr kvi ga ran tu je nje na ne pokret na i po kret na imo vi na u po kraji ni Ko so vo i Me to hi ja, i to ne sa mo u sa da šnjem ob li ku, ne go i imo vi na ko ja je to kom na ci o na li za ci je od u ze ta po sle Dru gog svet skog ra ta. - Ne ma raz lo ga da SPC bu de li šena ve li kih ima nja ko ja je us pe la da oču va i za vre me tur ske vla da vi ne i da ih une se u Ju go sla vi ju. Na ša je ide ja, ta ko đe, da cr kve i ima nja SPC, kao ži ve za jed ni ce, ne bu du pa siv ni spo me ni ci, ne go ak tiv ni de lo vi na šeg en ti te ta u po kra ji ni. Ni je do bro, ni ti bi lo ko to že li, da raz dva ja cr kvu od na ro da - re kao je Ba ta ko vić. Ka da je reč o do ku men ta ci ji ko ja tre ba da do ka že cr kve no vla sni štvo, je dan njen deo još uvek je do stupan, a deo do ku men ta ci je o ima njima sa ču va li su po je di ni ma na sti ri. Me đu tim, ima mno go i pro pu sta iz pro šlo sti jer su, re ci mo, svo je vreme no vo ljom ili sa mo vo ljom lo kalne ko sov ske no men kla tu re, i na ši, svet ski ču ve ni ma na sti ri, upi si va ni, na vod no slu čaj no, u lo kal ne ka tastre kao dža mi je. Po sle ula ska UN MIK-a i KFOR-a u upra vu po kra ji ne, ni šta ni je ra đe no na tom pla nu. Pro blem je i to što de ve de se tih go di na pro šlog ve ka ni je usvo jen za kon o de na ci o na li za ci ji. Za to svako sa da šnje ka šnje nje u re ša va nju vla snič kih od no sa, du go roč no gleda no, sla bi na še ukup ne dr žav ne in te re se i in te gri tet na še dr ža ve kao prav no ure đe ne, le ga li stič ki ori jenti sa ne i de mo krat ski opre de lje ne. Da je do ne ti za kon de ve de se tih godi na ta da šnji pred sed nik Sr bi je Slobo dan Mi lo še vić pot pi sao sve bi da nas bi lo dru ga či je. (Na sta vi će se) (De lo vi iz knji ge Bra ni sla va Gu la na Sud bi na od u ze te imo vine. Knji ga se mo že na ru či ti (cena 2.000,00 di na ra) kod iz da va ča ba nat ski kul tur ni cen tar, JNA 35, No vo Mi lo še vo, ba nat skikul tur ni cen tar@g mail.com ili na tel 023/ ili kod auto ra na gu lan@nsca ble.net ili na tel. 063/ ). 4

5 NA UČ NO-STRUČ NI SKU PO VI PČE LAR STVO SR BI JE Vi še de vi za ne go od ma li na i me sa? Po treb no je na pra vi ti plan da se u ro ku od pet go di na po ve ća broj pče li njih ko šni ca na je dan mi lion i pro i i zvod nja me da da se sta bi li zu je na to na go di šnje U or ga ni za ci ji Aka de mij skog od bo ra za se lo Srp ske akade mi je na u ke i umet no ti, u Kru šev cu je od 24. do 26. sep tem bra go di ne odr ža ni in ter de sci pli a nr ni na uč no-struč ni skup Pče lar stvo u Sr bi ji na ko me su se kroz na uč ne i struč ne re fe ra te is kri sta li za ključ ci i pred lo zi ko ji se pre do ča va ju ši roj društve noj jav no sti i upu ću ju nad le žnim dr žav nim or ga ni ma. 1. Pče lar stvo u Sr bi ji da nas je orga ni zo va no pre ko pče lar skih udruže nja po gra do vi ma ki o ja po ve zu je Sa vez pče lar skim or ga ni za ci ja Sr bi je (SPOS) ko ji su, za jed no sa Mi ni starstvom za po ljo pri vre e du i eko lo gi ju ži vot ne sre di ne, po sle po pi sa po ljopri vre de go di ne, re gi stro va li ko šni cu u po se du pčela ra. Go di šnje se u Sr bi ji pro iz ve de od do to na me da, od če ga se po sled njih go di na iz ve ze od jed ne do dve tre ći ne ukup ne pro iz vod nje u ze mlje Evrop ske uni je, Se ver ne Afrike, In di je i Ja pa na. Pro ce nju je se da de vi zni pri liv od iz vo za me da mo že biti ve ći od onog ko ji Sr bi ja ostva ru je od iz o za ma li na i me sa, ne ra ču na ju ći po sred ni fe no men efe kat me do nosne pče le u sa vre me noj bilj noj pro izvod nji, ko ja je um no gim slu ča je vi ma ne za men ljiv opra ši vač. U Evro pi je re gi stro va no oko pče la ra ko ji pro seč no proiz ve du oko to na me da, dok je u Se ver noj Ame ri ci re gi stro va no pče la ra ko ji po se du ju oko ko šni ca. Naj ve ći svet ski pro iz vo đač me da je Ki na u ko joj se pro iz ve de to na, a u Evro pi to je Špa ni ja gde se pro iz ve de to na me da. Naj ve ći po tro šač me da u Evro pi je Ne mač ka sa pro seč nih gram po čo ve ku go di šnje, za tim sledi Fran cu ska sa 600, Ita li ja i Sr bi ja sa po 300 gra ma po ži te lju. Upo treba me da u is hra ni je va ljan po ka zatelj nje go vo kva li te ta i sta nja zdra vlja sta nov ni štva.u Sr bi ji je po treb no što vi še ra di ti na edu ka ci ji pro vo đa ča meda, a po seb no na po ve ća nju po tro šnje me da. 2. Med pro iz ve den u Sr bi ji je iz u zet no kva li te tan i tra žen u Nor ve škoj i ze mlja ma EU, a od ne dav no je za njego vu po tro šnju pri me će na ve li ka zain te re so va nost arap skih ze ma lja. Srpski med je ve o ma kva li te tan i u svet mo že mo iz ve sti sve što se pro iz ve de! Pče lar stvo u Sr bi ji po sta je sve pro fi tabil ni ej za ni ma nje, pa sto ga ni ej vi špe sa mo ho bi već i pro fe si o nal no za ni manje. Osni va njem i re gi stra ci jom iz voznih obe jak ta za pro da ju me da u zemlja ma EU, ra ste po tra žnja za ovom hra nom pro iz ve de nom u Sr bi ji. Ce na ma da u EU je vi še stru ko ve ća ne go u Sr bi ji, ta ko da je re al no oče ki va ti da će i u bu du će ona da ra ste. Za to se i s pra vom is ti če da med pred sta vlja ve li ku iz vo znu šan su Sr bi je. Da bi se to re a li zo va lo po treb ni su do dat ni sistem ski i fi nan sij ski pod sti ca ji za razvoj i una pre đe nje pče lar stva u Sr bi ji. 3. Na na uč no-struč nom sku pu neko li ko ra do va se ba vi lo i bo le sti ma ko je na pa da ju pče li nje za jed ni ce u sve tu i kod nas. Ka ko je iz ne to, bole sti me do no snih pče la sva ke go di ne na no se ogrom ne gu bit ke pče lar stvu. Zbog njih ve li ke ko li či ne pro iz ve denog me da i dru gih pče li njih pro izvdoa se sma nju ju, ali isto vre me no do la zi do ma njeg opra ši va nja bi lja ka ko ji ma su pče le glav ni pre no si o ci po le na. To do no i si i ve li ku eko nosmku i eko lo šku šte tu ko aj se po ve ća va iz go dien u godi nu. Obo le nja pče la vi ru sne eti o lo gi ej su mno go če šća ne go što se mi sli, ali je ve3li ki pro blem nji ho va di jag no stika. Bo le sti bak te rij ske eti o lo gi je su znat no če šće i na no se zna čaj ne gu bitke pče li njim dru štvi ma. Naj zna čaj ni je su ame rič ka ku ga le ga. Evrop ska ku ga le ga i maj ska bo lest pče la. Glji vič na obo le nja ima ju po seb nu ulo gu u poa to lo gi ji pče la s ob zi rom da mo gu infi ci ra ti i čo ve ka. Pa ra zit ske bo le sti se naj če šće sre ću na pče li nja ci ma, a kao naj zna čaj ni je se iz dva ja ju: va ro o za, aka ro za, tro pi le lo za, eti no i za, amebna bo lest i bra u lo za (pče li nja vaš). Da bi pče la ri sa ču va li zdra vlje pče li njih dru šta va po treb no je da bu du obra zova ni o bi o lo gi ji pče la i in for mi sa ni ka ko da po stu pe ka da se po sta vi sum nja na obo le nje, ka ko uze ti i gde po sla ti uzo rak ra di po stav nja nja di jag no ze, a za tim ka ko i či me le či ti pče li nje za jed ni ce. 4. Raz vi je no pče lar stvo uti če ne sa mo na zdra vlje na ci je, ne go i na bolji rod vo ća, a znat no do pri no si po veća nju pro iz vod nje sun co kre ta, ulja ne re pi ce i svih ne ka ro no snih bilj nih kultu ra. Za to je po treb no ostva ri ti bo lju sa rad nju pče la ra sa vo ća ri ma i ra tari ma, po ljo pri vred nim sa ve to dav nim slu žba ma, ško lam a i fa kul te ti ma, sa zdrav stve nim usta no va ma, pri vrednim ko mo ra ma, iz vo zno-uvo znim pred u ze ći ma i tr go vač kim lan ci ma. To su naj va žni ji za ključ ci i glav ne pre peo pur ke vi še autor4a pod ne tih ra dop va ko ji se pre do ča va ju sa mim pče la ri ma, na ve de nim in sti tu ci ja ma, a nma ro čito nad le žnim dr žav nim or ga ni ma od ko jih se oče ku je da si stem skim fi nansij skim, or ga ni za ci o nim i svim dru gim pod sti ca ji ma po mog nu da pče lar stvo u Sr bi ji dod bi je ono me stu u eko nomski oj, eko lo škoj, zdrav stve noj i raz vojno ij po o li ti ki ko je odav no za slu žu je i ka ko vi ma u raz vi je nim evroppskim ze mlja ma. Na osno vu pre zen to va nih re fe ra ta i di sku si je, mo gu se iz ve sti i sle de ći ak ci o ni za da ci: Ši rom dru štve nom ak ci jom potreb no je na pra vi ti plan da se u roku od pet go di na po ve ća broj pče li njih ko šni ca na je dan mi lion i pro i i zvod nja Med šan sa za de vi znu ber bu me da da se sta bi li zu je na to na go di šnje; Mi ni star stvo po ljo pri vre de i za štite ži vot ne sre di ne, kao i me đu na rod ne or ga ni az ci je ko ej po ma žu raz voj pčelar stva u sa rad nji sa pče lar skim or gani za ci ja ma Sr bi je, tre da ba pod sti ca jinim me ra ma sti mul či šu za po šlja va nje mla dih lju di u pče ar stvu ka ko bi se pove ća la za po sle nost, a po seb no u se o skim sre di na ma i ti em for mi rao be ći broj rob nih pro iz vo đa ča me da; Obra zo va nju pče la ra tre ba po sveti ti po seb nu pa žnju, ka ko bi ove ak tivno sti po pri mi le per ma nen tan za da tak. Po treb no je na pra vi ti ak ci o ni plan ko ji bi raz vi jao lju bav pre ma pče la ma od pr vog raz re da osnvo ne škoel pa do uni ver zi te ta; Po treb no je ka drov skio oja ča ti na uč no-struč ni ka dar u sred njim škola ma i na od go va ra ju ćim fa kul te ti ma (po ljo pri vred ni, ve te ri a nr ski, bi o loški...); Tre ba o be di ti ve ću an ga žo vanost struč nih po ljo pri vred nih slu žbi u Sr bi ji ka ko bi bi li u što ve ćoj funk ci ji raz vo ja pče lar stva; Po što je ne sta ja nje pče la global ni pro blem, tre ba o be di ti veće učed šće na ših struč nja ka kroz me đu na rod ne pro jek te u re ša va nju ovog pro ble ma za jed no sa struč njaci ma iz sve ta; Raz vi ti ko or di ni ra ni si stem kontro le bo le sti pče la, ko jim će bi ti obui hva će ne sve pče li nje ko šni ce u Sr biji. Po tre ban je si stem pre ven tiv nog de lo va nja, i on tre ba da bu de do min an tan u spre ča va nju bo le sti pče la. Iz vr špi ti op ti mla na iz bor le ko va za su zbi ja nje bo le sti i raz vi ti nje go vu pri me nu; Po seb nu pa žnju tre ba po sve ti ti u se lek ci ji pče la na ot por nost pre ma bo le sti ma. Neo p hod no je for mi ra ti refe rent ni na ci o nal ni is tra ži vač ki centar za se lek ci ju sa do volj nim bro jem na uč no-struč nog ka dra, ko ji će mo ći uspe šnoi da re ša va pro ble me i stva ra no ve so je ve pče li njih dru šta va. Po red po sto je ćih iz vo ra fi nan si ra nja, po trebno je do ne ti od lu ku da se kroz ce nu me da o be de do dat na sred stva, izdva ja nje od red đenb go iz no sa od svakog pro dalj tog ki lo gra ma me da; Nu žno je osmi šlje no pri ći po regi o ni ma po šu mlja va nju od red đe nih po vr ši na sa me do no snim dr ve ćem (lipa, ba grem...). Za tim tre ba po ve ća ti udeo me do no snog bi lja na pa šnja ci ma i li va da ma kroz uvo đe nje no vih me dono snih bi lja ka; For mi ra ti re fe ren tnhu na ci o nal nu la bo ra to ri ju ko ja bi se ba vi la oce nom kva li te ta me da i dru ih pče li njih pro izvo i da,a po seb no onih ko li či na ko ej idu u iz voz; O be di ti pot pu no ho ri zon tal no i ver ti kal no udru ži va nje svih pče la ra u Sr bi ji, ka ko bi oni po sta li pre po zna tljiv part ner u raz vo ju pče lar stva; For mi ra ti na ci ob nal nbu or ga niaz ci ju ko ja će se ba vi ti mar ke ti nogm, pla sma nom i re lja li za ci jom pče li njih pro izvdoa na do ma ćem i me đu na rodnom tr ži štu; Ura di ti i sve dru ge ob li ke udruži va nja u funk ci ji osmi šlje nog raz voaj pče lar stva, kao va žnog pri vred nog subjhek ta. Isto vre me no zna čaj no je raz vi ti i sve ob li ke me đu na rod ne sarad nje, a po seb no na pro jek ti ma selek ci je i za šti te pče la od bo le sti; Bra ni slav Gu lan AK TU EL NO STI BE O GRAD NE MA DO VOLJ NO PA RA ZA SUB VEN CI JE AGRA RU U bes pa ri ci tra lja va i si ro ma šna se tva Po ljo pri vred ni ci ma ši rom Sr bi je već po la go di ne ka sni is pla ta sub ven ci ja za bilj nu pro iz vod nju. Ne do sta je 6,9 mi li jar di di na ra Z Po če la se tva Op ti mal ni rok za je se nju setvu pše ni ce i ječ ma uve li ko traje. Ka ko ka že Vu ko sav Sa ković, pred sed nik Fon da za ži to Sr bi je, prak sa kod nas je da se se je do kra ja no vem bra, čak i po čet ka de cem bra. Ipak, na učni ro ko vi ka žu da se tvu tre ba za vr ši ti do 10. no vem bra. bog ne do stat ka pa ra u dr žavnom bu dže tu, gazdin sta va u Sr bi ji osta lo je sub ven ci ja za bilj nu pro iz vodnju. Pod sti ca ji od di na ra po hek ta ru ne is pla ću ju se po sled njih po la go di ne, što je do ve lo do po četka tra lja ve i si ro ma šne se tve. Dr ža va na ime sub ven ci je u biljnoj pro iz vod nji is pla ću je dina ra po hek ta ru i po tri hi lja de za go ri vo i đu bri vo. Po ljo pri vred ni ci, od ove go di ne, pod sti ca je mo gu da dobi ju za 20 hek ta ra ze mlje, a ne kao ra ni je za Ne do sta je 6,9 mi li jar di di na ra za is pla tu ovih sub ven ci ja - pri ča Mi ro slav Kiš, pred sed nik Aso cija ci je po ljo pri vred ni ka Voj vo di ne. - Ne do sta ju pa re u bu dže tu, jer nisu is pla ni ra li, a tre ba lo je da bu de nov ca. Zna li su ko li ko ima hek ta ra ze mlje u re gi stru. Ni ko tu ne vi di, na ža lost, pro blem. Ali na ma su potreb ne pa re za je se nju se tvu, repro ma te ri jal, za pri me nu agro tehni ke. Po ljo pri vred ni ci sad tre ba da ulo že no vac u to, a ne za dva mese ca. Ume sto da pod stak nu pro izvod nju, oni nas una za đu ju. Si gur no je da ovo ne će bi ti pr vi put da bu de si ro tinj ska se tva. Na svu mu ku, ko ju im dr ža va do dat no ote ža va, mno ge ra ta re je te ško po go di la i ovo go di šnja su ša. Rod mno gih kul tu ra je pre po lo vljen, što je do dat no fi nan sij ski uni šti lo po ljo pri vred ni ke. Iz Mi ni star stva po ljo pri vre de nismo do bi li ko men tar ka da će is pla ta sub ven ci ja za bilj nu pro iz vod nju bi ti na sta vlje na i zbog če ga je do šlo do za sto ja. - Za sub ve ni ci ju je pri ja vlje no 1,65 mi li o na hek ta ra, što je go to vo po lo vi na po ljo pri vred nog ze mlji šta s ko jim Sr bi ja ras po la že - pri ča Ma ri jan Ri sti če vić, pred sed nik skup štin skog Od bo ra za po ljo pri vredu. - Me ra ko ju su nad le žni do ne li je obič na br ljo ti na, jer su pred vi de li sa mo 2,72 mi li o na di na ra za hek tare, a po treb no je 9,8 mi li jar di di nara. Is pla će no je tek ne što ma nje od Od mi če je sen, a sub ven ci ja ne ma ga zdin sta va. I to što su name ni li za go ri vo i đu bri vo ne će bi ti do volj no. Dr ža va mo že da is pla ću je dok ima pa ra, ali bi tre ba lo ura di ti re ba lans bu dže ta, da se ne sra mo timo pred po ljo pri vred ni ci ma. J. Su bin (Ve čer nje no vo sti) 5

6 GA ZDIN STVA VE LI KI RA DIN CI IS KU STVA MI LO ŠA KE KI ĆA, PO LJO PRI VRED NOG PRO IZ VO ĐA ČA Da je ma nje ne po zna ni ca... Du gi niz go di na Mi loš Ke kić je ra dio u fa bri ka ma MIV i Ma troz, ali se kao i mno gi dru gi ba vio po ljo pri vre dom kao do pu nom kuć nog bu dže ta. Sti ca jem okol no sti sa da je ovom me šta ni nu Ve li kih Ra di na ca po ljo pri vre da po sta la osnov no za ni ma nje M STRUČ NI SA VE TI e šta ni Ve li kih Ra di na ca, u ce li ni po sma tra no, ži ve od pla ta za ra đe nih na rad nom me stu u fir ma ma i od po sla u po ljopri vre di. U ovom se lu ima mno go, uslov no re če no, sit nih po ljo pri vredni ka ko ji oba vlja ju vi še po slo va da bi do pri ne li si gur ni jem iz dr ža va nju svo je po ro di ca. Ima i onih ko ji su po či nja li ve li ke bi zni se u agra ru pa su se od u sta ja li, ali Mi lo šu Keki ću, po ljo pri vred ni ku, si gur nost u pro iz vod nji je va žni ja od bi lo ka kve br ze za ra de. Ta ko je bi lo i ra ni je dok se ni je ba vio po ljo pri vre dom. U ne ta ko da le koj pro šlo sti Kekić se ba vio ra znim po slo vi ma, bio je na plat nom spi sku ne ka da dve ve li ke mi tro vač ke fa bri ke, ali on prizna je da je čo vek ko ji ne vo li da rizi ku je, pa u po slu uvek bi ra onaj ko ji je naj si gur ni ji. To uvek ni je bi lo la ko... - De ša va lo se vi še pu ta da su po ljo pri vred ni ci, ko ji su ina če, dotu če ni fi nan sij ski, ima li ne ku ide ju i ka da su kre nu li u nje mu re a li za ci ju pro šli su kao bos po tr nju. Ko je, na pri mer, ulo žio sred stva u mle kare, pro ši re nje to vi li šta i tov ni ko ni je do bro pro šao, jer su se uslo vi če sto me nja li. Ja sam se pr vo ba vio proiz vod njom mle ka, imao sam ne koli ko kra va, a ka da sam od lu čio da po ve ćam broj gr la i ko li či nu mle ka za is po ru ku, jer mi se to pret hod no is pla ti lo, po ja vio se onaj pro blem sa afla tok si nom i od u stao sam. Bi lo je to u zad njem mo men tu, jer da ta ko ni sam po stu pio bio bih na ve li kom gu bit ku i sa da bi se mu čio ka ko da ga po kri jem pri ča Mi loš Ke kić, doda ju ći ka ko je u to vre me imao tri kra ve mu za re, a pla ni rao da po većan pro iz vod nju mle ka i na ba vi još se dam kra va. Ga jio je ovaj ra di nač ki po ljo privred nik go ve da, dr žao je i na zi mi ce, kr ma če, ali to vi li šte če ka da se opet na pu ni svi nja ma. Hra nu za sto ku pro iz vo di sam na svo jih 12 ju ta ra ze mlje. U oba vlja nju po sla oko njive i sto ke po ma že mu su pru ga ko ja je za po sle na u se lu. Sto čar stvo je, pri ča da lje svo ja is ku stva Mi loš Ke kić, una za dje no kod nas sa mim tim što se svinj sko me so uglav nom uvo zi, što ne ma zaštit ne ili ga ran to va ne ot kup ne ce ne za pro iz vo dja če, što po ljo pri vred nici ne ma ju osnov i pu to kaz ka ko će im bi ti od po čet ka to va do is po ru ke svi nja da bi ostva ri li ma kar po zi vitnu nu lu. Isto ili slič no je i u osta lim po ljo pri vred nim gra na ma. - Raz mi šljao sam o ne koj no voj pro iz vod nji, ali mi tre ba ju kre di ti, jer pa ra ne mam. Kad ne ma za šti Stres i is hra na mu znih kra va aj ve ći uti caj na kra ve muza re ima ju raz li či ti spo lja šnji Nuti ca ji, od ko jih su naj va žni ji Mi loš Ke kić: Na se bi naj vi še ušte di, sve ra di sam tem pe ra tu ra, vla žnost va zdu ha, brzi na ve tra. Na čin dr ža nja i so ci o loški fak to ri. Što se ti če so ci o lo ških fak to ra - ako ima mngo ži vo ti nja na ma lom pro sto ru, ako su raz li či tog uz ra sta, od no sno ako su gru pe neu jed na če ne. Ako ima mo sta ri ju kravu mu za ru i pr vo tel ku si gur no je da će pr vo tel ka pa ti ti od hra nid be nog stre sa. U sta du kra va po sto ji iz ra žena hi je rar hi ja gde vo de će gr lo pra te nje ne sled be ni ce, a pr vo tel ka ako se sna đe i pri klju či se ne kom od vode ćih gr la, ima će sre će da je de stra ha da će bi ti od gur nu ta ili udare na ro gom na ja sla ma ili po ji li ci. Uti caj tem pe ra tu re je ve o ma izra žen na pro iz vod nju mle ka. Tempe ra tu re od 4-24 ste pe na ne izazi va ju stres kod kra va u pro iz vod nji mle ka. Ako spolj na tem pe ra tu ra pre đe 24 ste pe na cel zi ju sa kra va ma nje je de i sma nju je pro iz vodnju mle ka. Za to pri vi so kim let njim tem pe ra tu ra ma opa da pro iz vod nja mle ka. Pri spolj noj tem pe ra tu ri ni žoj od - 15 ste pe ni cel zi ju so vih, kra va pr vo mo ra da se za gre je, pa hra nu ko ri sti za odr ža nje ži vo ta, i ako nema do volj no hra ne do la zi do ma nje pro iz vod nje mle ka. Krup ne ži vo tinje lak še pod no se zi mu od vi so kih tem pe ra tu ra. Sa vre me na vi so ko pro duk tiv na kra va mu za ra pro iz vodi vi še to plo te ne go što joj je potreb no. Ako je te le sna tem pe ra tu ra rav na ili iz nad te le sne tem pe ra tu re spo lja šnja tem pe ra tu ra "ula zi" u orga ni zam. Ako je po ve ća na vla žnost va zdu ha hla đe nje or ga ni zma je veo ma te ško, a br zo stru ja nje va zduha ili ve tar omo gu ću ju re gu la ci ju te le sne tem pe ra tu re. Mno gi far me ri sa ve ćim bro jem kra va su ugra di li ven ti la to re sa oro ša va njem, me đutim ovog le ta je na ža lost bi lo gu bita ka od to plot nog uda ra. Ako se ra di o ve ćim far ma ma mo ra mo pa zi ti na ve li či nu gru pe i is hra nu sve že ote lje nih kra va. Treba oba ve zno ura di ti ana li zu hra niva, što će nam omo gu ći ti pra vil no hra nje nje po po tre ba ma i ni vou pro iz vod nje. Mo ra mo vo di ti ra ču na da ži vo ti nje ima ju do volj no ra znovr sne ka ba ste hra ne. Naj bo lje je da hra na uvek bu de pred nji ma. U isto vre me mo ra mo pa zi ti na hi gje nu ishra ne. Kra ve ima ju iz u zet no do bro raz vi je no ču lo nju ha i ne vo le da jedu ako ose te mi ris plju vač ke u hrani. Na to mo ra mo pa zi ti i kod dru gih ka te go ri ja go ve da. Če sto od ga ji va či gre še i sve što osta ne kra va ma da ju dru gim ka te go ri ja ma ko je tu hra nu ne je du, jer ose ća ju mi ris plju vač ke dru gih ži vo ti nja. Na rav no ne sme mo za bo ra vi ti da uvek ima ju pri stup či stoj i sve žoj vo di ko ja tre ba da je istog kva li te ta kao za lju de. PSS Su bo ti ca te sit nih po ljo pri vred ni ka ne ma. Mi smo raz mi šlja li da u Ve li kim Radin ci ma ofor mi mo udru že nje po jopri vred ni ka, da se uje di nje ni bo rimo za bo lji pla sman, ce ne i uslo ve pro iz vod nje. Ima mno go ve li kih pa i mo der nih obje ka ta za tov u se lu ko ji su pra zni. Pre 20 go di na svaka dru ga ku ća je kod nas ima la puna to vi li šta, a sa da ne ma. Kroz ovo udru ži va nje, i ako bu de oži vlja va nja pro iz vod nje u Mi tro su, mi poljo pri vred ni ci sto ča ri vi di mo svo ju šan su is ti če Ke kić. Sad je u ovom se lu ve za no za sto ku si tu a ci ja ta kva da lju di sa mo što ne pu šta ju pra si ce po uli ci, nasta vlja Ke kić, a ta kvo sta nje je dan je od raz lo ga za osni va nje po me nutog udru že nja sto ča ra. - Za mi sli li smo da to udru že nje bu de sa ve to da vac i po moć se lja ku pri ugo va ra nju i pre go va ra nju sa kup ci ma. Ta ko bi se lak še do go vori li i po sti gli bo lje uslo ve pro iz vodnje za klju ču je Ke kić. Dok se ne od lu či da li će i šta će bi ti sa osni va njem ovog udru že nja Mi loš Ke kić ob ra đu je svo ju ze mlju da na hra ni sto ku. Po se du je svu meha ni za ci ju ko ja mu je po treb na i više. Sta ra je, ali je u funk ci ji, jer se STRUČ NI SA VE TI S ad nja vo ća ka mo že se oba vi ti to kom je se ni, zi me ili u ra no pro le će, što pr ven stve no zavi si od agro-kli mat skih uslo va sredi ne. U na šem pod ruč ju, a po seb no u arid nim i to pli jim kra je vi ma, najbo lje re zul ta te da je je se nja sad nja vo ća ka. Kod tih sad ni ca pre se ci ži la br že ka lu si ra ju, sad ni ce se ma nje ošte ću ju pri li kom tran spor ta od rasti la do sad nog me sta, te se ta kve sad ni ce br že i bo lje raz vi ja ju pa je i pro ce nat nji ho vog pri je ma iz u zetno vi sok. Je se nju sad nju tre ba lo bi oba vi ti od mo men ta opa da nja li šća do po ja ve pr vih mra ze va tj. sve dok se tem pe ra tu ra va zdu ha ne spu sti is pod nu le i ze mlji šte ne za mr zne. Pri li kom po di za nja voć nja ka neop hod no je na pra vi ti plan sad nje pri če mu se mo ra vo di ti ra ču na o ras pore du osnov nih sor ti i sor ti opra ši va ča u za sa du. Ovo je ve o ma bit no uko liko se ra di o stra no o plod nim voć nim vr sta ma kao što su: ja bu ka, kru ška, ve ći na sor ti tre šnje, kaj si je, šlji ve itd. U tom slu ča ju sor te opra ši va či tre ba da ima ju do bru kli ja vost po le na, da su im ga me te kom pa ti bil ne i da im se bar 50 po sto fe no fa ze pu nog cveta nja po kla pa sa osnov nom sor tom. Iz tog raz lo ga u za sa du mo ra ju bi ti za stu plje ne mi ni mal no tri sor te ko je pri bli žno jed na ko cve ta ju ka ko bi se osi gu ra la što bo lja oplod nja. Pri pre ma sa mih sad ni ca pred sad nju,sa sto ji se pre sve ga u kontro li nji ho ve is prav no sti. Sad ni ce tre ba da bu du zdra ve sa do bro razvi je nim ko re no vim si ste mom i nadzem nim de lom. Za sa vre me ne inten ziv ne za sa de ko ri ste se sad ni ce sa pre vre me nim gran či ca ma, sa koji ma se već u dru goj go di ni po sti žu zna čaj ni ji pri no si. Ne po sred no pred sad nju na zdra vim sad ni ca ma vr ši se pre kra ći va nje osnov ne ži le kore no vog si ste ma rav nim pre se kom do bro odr ža va i ko ri sti nje mu i drugi ma. Raz mi šljao je, ve li, o ob no vi me ha ni za ci je, no da bi ku pio po lovan ve ći trak tor tre ba mu evra pa se pi ta ko li ko tre ba da ra di i da za ra dio i vra tio uzet kre dit i imao za se be. Ove go di ne sna žni ja me ha ni za cija mu ni je ni bi la po treb na. Go di na je bi la lo ša po re zul ta ti ma. Pše ni cu ni je se jao, ku ku ruz je bio lo ši ji nego pro šle go di ne, so ja mu je ro di la na du ži nu od 15 do 20 cm. Ako se vr ši ka sna zim ska ili ra na pro leć na sad nja, po želj no je da se pri pre ma sad ni ca oba vi od mah po sle nji ho vog va đe nja iz ra sad ni ka, a pre mo menta tra plje nja. Na taj na čin po sti že se br že za ra sta nje ra na na osnov nim ži la ma. Ne po sred no pre sad nje koren se po ta pa u sme šu go ve đe bale ge i ilo va če u ko ju se do da je i odre đe na ko li či na pla vog ka me na ra di dez in fek ci je. Sad nja se uvek oba vlja na pri bližno is toj du bi ni na ko joj je sad ni ca bi la u ra sti lu. Pri pre mlje na sad nica po sta vlja se na ozna če no me sto ili u sre di nu is ko pa ne ru pe vo de ći ra ču na da ko re no ve ži le bu du ravno mer no ras po re đe ne, a ka lem na vi si ni oko 10 cm iz nad po vr ši ne zemlji šta. Na kon pra vil no po sta vlje ne sad ni ce, pre ko ko re na sad ni ce doda je se ras tre si ta i ume re no vla žna pro seč no 1,1 to na po ju tru, a de teli na je bi la do bra. Mi loš je re gi stro vao svo je ga zdinstvo, sub ven ci je su mu do bro do šle, ali je od sub ven ci ja va žni je da selja ci zna ju uslo ve i ce ne za svo je pro iz vo de. Ta ko će se trud vi de ispla ti ti, ta ko će zna ti gde da ušte de. Mi loš Ke kić ka že da on zna gde može da ušte di na se bi jer sve ra di sa mi svoj rad ne ra ču na. S. Đa ko vić Je se nja sad nja vo ća ka Pi še: Ma ja Mar ti nov, ma ster vo ćar stva PSS Zre nja nin Tre ba li in du stri ji do ma će mle ko U eks ten ziv nim za sa di ma, po red sva ke po sa đe ne voć ke neo p hod no je po sta vi ti prit ku (oslo nac) i pri čvr sti ti sad ni cu ze mlja ko ja se la ga no na ga zi ka ko bi se is ti snuo va zduh i što bo lje uspo sta vio kon takt iz me đu ze mlji šta i ži la. Ovaj po stu pak po na vlja se dok se ru pa pot pu no ne po pu ni. Uko li ko je ze mlji šte su vo, ova ko po sa đe ne sad ni ce neo p hod no je za li ti sa 10 li ta ra vo de. U eks ten ziv nim za sa di ma, pored sva ke po sa đe ne voć ke neo phod no je po sta vi ti prit ku (oslo nac) i pri čvr sti ti sad ni cu. U in ten ziv nim za sa di ma ja bu ke na sla bo buj nim pod lo ga ma (npr. M9), kao i kru ške na ve ge ta tiv nim pod lo ga ma MA, po sta vlja nje pot po re je ne za o bi lazna in ve sti ci ja. Pot po ra je ta ko đe neo p hod na i kod po je di nih ob li ka kru ne kao što su pal me ta sa ko sim gra na ma, si stem Bu še-to mas, Lepaž si stem i dr. Obič no se za na slon ko ri ste me tal ni ili dr ve ni stu bo vi sa 3-4 re da po cin ko va ne ži ce. 6

7 GA ZDIN STVA SA LAŠ NO ĆAJ SKI JO VAN SMI LJA NIĆ, PO LJO PRI VRED NIK RE ŠEN DA USPE Se lo pot ce nju ju oni ko ji od nje ga ži ve - U Sa la šu ima do sta nas mla dih ko ji smo re ši li da osta ne mo i da svo jim ra dom ob no vi mo sto čar stvo, a pre sve ga go ve dar stvo po ko jem smo bi li po zna ti i u to me uspe va mo. Ni je la ko, ima do sta pro ble ma, ali po sao ko ji ni je iza zo van ni ne pri li či mla dim i bor be nim lju di ma, sma tra Jo van Smi lja nić P o ljo pri vred nik Jo van Smi lja nić iz Sa la ša No ćaj skog spa da u onu gru pu po ljo pri vred nih pro iz vo đača ko ji sma tra ju da se, i po red pro blema ko je ži vot na se lu sa so bom no si, od agra ra mo že ži ve ti. Smi lja nić, ko ji je za šao u če tvr tu de ce ni ju ži vo ta, pripa da mla đoj ge ne ra ci ji po ljo pri vred nika u ovom se lu i čvr sto je uve ren da će go di ne ko je do la ze, ba rem ka da je reč o Sa la šu, po sve do či ti ob no vu agra ra, a pre sve ga sto čar stva ko jem je ovaj vred ni pa or naj po sve će ni ji. To me, is tiče Jo van, do pri ne će ne to li ko po li tič ka vo lja onih ko ji ma je po ve re no pra vo od lu či va nja ko li ko po žr tvo va nost mladih na ra šta ja ko ji su na kon tra gič nog, ali, re kli bi mno gi, lo gič nog kra ja nasil ne in du stri ja li za ci je agrar nih područ ja Sre ma i Ma čve, sa mo volj no re ši li da na se lu osta nu i po sve te se po slo vima ko ji ma su se ba vi li nji ho vi de do vi. - Sve do ci smo či nje ni ce da se seljač ki po slo vi, kao i ži vot na se lu uopšte sve vi še pot ce nju ju. Či ni mi se da to ide ra me uz ra me sa po ra stom svesti o to me ko li ki zna čaj za Sr bi ju ima po ljo pri vre da. Sa dru ge stra ne, sve je vi še u ovim po slo vi ma i lju di ko ji zapra vo ni su ve za ni za se lo, ne go po kuša va ju da iz nje ga iz vu ku do bit. Me đutim, ov de u Sa la šu ima do sta nas mladih ko ji smo re ši li da osta ne mo i da svo jim ra dom ob no vi mo sto čar stvo, a pre sve ga go ve dar stvo po ko jem smo bi li po zna ti i u to me uspe va mo. Ni je la ko, ima do sta pro ble ma, ali po sao ko ji ni je iza zo van ni ne pri li či mla dim i bor be nim lju di ma, sma tra Smi lja nić i do da je da ga je po red si gur no sti koju agrar na pro iz vod nja sa so bom no si, se lu vra ti la upra vo di na mič nost po slova ko ji tra ju od ju tra do mra ka. Su ša pro ša ra la atar Atar Sa la ša No ćaj skog ima ne što vi še od hek ta ra. Pro seč na veli či na po se da iz no si od če ti ri do če ti ri i po hek ta ra, a na svo jim ora ni ca ma me šta ni naj če šće se ju ku ku ruz, pše nicu, lu cer ku i so ju. Naj ve ći deo pro izvo da se to kom go di ne pro da, a na ma li osta vi za pri hra nu sto ke. Sa laš No ćajski jed no je od ret kih mi tro vač kog se la ko je se mo že po hva li ti bo ga tim stočnim fon dom. Nje go vi me šta ni, a pre sve ga oni mla đi, to kom po sled njih godi na udah nu li su ži vot u go ve dar stvo za ko je Jo van sa pra vom kon sta tu je da je bi lo prog na no sa oba la Sa ve. Na svo jih 20 hek ta ra ze mlje i još to li ko u za ku pu, Smi lja ni ći naj vi še seju pše ni cu, po tom sle di ku ku ruz, a za Jo van Smi lja nić njom lu cer ka. Kom plet na pro iz vod nja pod re đe na je is hra ni sto ke, pre sve ga go ve da ko jih u svo jim šta la ma Jo van ima 150 gr la. - Ove go di ne pri nos ži ta je bio oko pet to na po hek ta ru, ce na je kao što zna te, bi la 18 di na ra u že tvi i to li ko je osta lo do da nas pa sam po toj ce ni i pro dao i tek ne što ma lo sam osta vio za sto ku. Rod ku ku ru za je bio pet do šest to na i ret ko je gde pre la zio tu cifru. Ku ku ruz sam sav osta vio se bi i još ne što do ku plju jem. Što se ti če ro da, on je sa aspek ta kva li te ta bio so li dan, dok je zr no za hva lju ju ći su ši bi lo ne što sit ni je. Ša re no je bi lo i sa lu cer kom. Pr vo i dru go ko lo bi lo je do bro, tre će i če tvr to lo še i sa da ide pe to pa ćemo vi de ti da li će us pe ti da se iz vu če. Dru go ko lo bi lo je za sa da naj bo lje i uko li ko pe to uspe da ga do stig ne, neće bi ti raz lo ga za ne za do volj stvo, priča Jo van. Sve je te že do ći do te la di Sve je ma nje te la di Od 150 gr la go ve da, Smi lja nić ima sve ga če ti ri kra ve, dok osta tak bro je bi ko vi. Ta ko đe, Jo van se ba vi i uz gojem svi nja, ova ca i ži vi ne ko jih isti ni na vo lju ima znat no ma nje, tek ko li ko tre ba nje go vom do ma ćin stvu. Naj češće tr gu je sa kla ni ca ma, a tre nut na ce na od 2.10 evra po ki lo gra mu je, ka že, za do vo lja va ju ća, iako ne bi bi lo lo še ka da bi bi la ne što vi ša. - Mo že da se za ra di, ra ču ni ce ima. Pro iz vod nja je ta kva da se du že če ka na no vac, ali ka ko u ovim na šim kra jevi ma oko Sa ve ne ma ne što pre te ra no mno go pro iz vo đa ča, na pro da ju i ispla tu če ka se de se tak da na do dve nede lje što ka da se sve sa be re i odu zme ni je lo še. Pro ble ma ima mo sa na bavkom te la di ko jih je sve ma nje i ko ja se na ba vlja ju iz Šu ma di je i Ju žne Sr bi je. Naj če šće su pro iz vo đa či sta rač kih doma ćin stva va ko ja se sve te že bo re sa pro ble mi ma oko tran spor ta. Sku po je go ri vo, a tre ba na ći i ade kvat no prevo zno sred stvo. Za sve to po treb no je ne ko me pla ti ti, jer se ra di o lju di ma ko ji ne mo gu sa mo stal no da pre ve zu sto ku, pa on da ka da i to ura ču na te u kal ku la ci ju ce na ska če, a uko li ko nema te ko me da pro da te te lad, mo ra te sa mo stal no sno si ti tro škov nik što ni je za ne mar lji vo, pa mno gi po la ko od u sta ju, pri ča Jo van i do da je: - Sa dru ge stra ne, ni je la ko ni nama kup ci ma ko ji od te le ta tre ba da iz ve de mo bi ka. Te le ku pi mo za 600 evra, bi ka pro da mo re ci mo za što zna či da nam osta ne 400. Naj ve ći deo to ga ide za hra nu i do dat ne troško ve. Ne što isti na i pre tek ne, ali ukoli ko do đe mo u si tu a ci ju da ima mo uginu ća, a ni to ni je ret kost, od mah smo u pro ble mu. Ono što je po hval no to su sub ven ci je u iz no su od di na ra po te le tu ko je dr ža va da je. Tu je opet pro blem što se na is pla tu če sto du go če ka, pa on da ne ret ko do bi je ni no vac iz gu bi sva ki smi sao. No, ako čo vek ima ve ću ko li či nu on da mo že da uspe, ali uko li ko ste stal no ova ko na preg nuti pi ta nje je ka ko do ći do za li ha nov ca ka ko bi pro ši li li pro iz vod nju i ta ko u krug iz ko jeg mo gu da iza đu sa mo oni ko ji su re še ni da us pe ju i da upr kos svim pro ble mi ma idu da lje. Jo va no vi naj če šći kli jen ti me đu kla ni ca ma su Big bul, Ne delj ko vić i Jan ko vić. Pri vat na li ca se sve manje in te re su ju za ku po vi nu go ve da pa ta ko oni ko ji ne us pe ju na vre me da pro na đu sta bil nu kla ni cu la ko mo gu do ći u pro ble me ko ji ih mo gu sku po ko šta ti. - Do pre de ce ni ju do la zi li su lju di iz Bo sne i Her ce go vi ne i dru gih de lova biv še Ju go sla vi je, ali ka ko su me re oko mar ki ra nja i tr go vi ne po o štre ne, pro met se znat no sma nio. Sa jed ne stra ne to je do bro, jer smo se oslo bodi li ne lo jal ne kon ku ren ci je, za ga ranto van je kva li tet ro be ko ja je osta la na tr ži štu, ali sa dru ge stra ne to sve je uslo vi lo i sma nje nje obi ma tr go vi ne što ni je do bro za nas ko ji smo i do dat nih pri ti sa ka i me ra ra di li po šteno svoj po sao, ja san je Jo van. Pro me na se la i se lja ka Go vo re ći o uslo vi ma ko ji su mla dim ge ne ra ci ja ma neo p hod ni da bi osta le na se lu, po red ula ga nja u agrar, Smilja nić is ti če i po tre bu što obim ni jeg i br žeg ula ga nja u in fra struk tu ru, pre sve ga u pu te ve, ka ko one u se li ma ta ko i u ata ri ma, u vo do vo de i ka nali za ci je. Pi ta nje ostan ka omla di ne na se lu, ja san je Jo van, ni je sa mo pi ta nje nov ca ne go i stva ra nje uslo va za ži vot do sto jan ve ka u ko jem se na la zi mo. - Po sled njih go di na u Sa la šu su vidlji ve pro me ne. U pot pu no sti je uređe na ras kr sni ca na pri la zu se lu ko ja je pra vi la do sta pro ble ma, ne ma mo ne as fal ti ra nih uli ca, vo do vod je do bar, Me đu svo jim go ve di ma U svo jim šta la ma Jo van ima 150 gr la svi de lo vi se la su osve tlje ni. Če ka mo na ka na li za ci ju, a po red to ga ko li ko mo gu da pri me tim do sta ula ga nja je po treb no i u atar ske pu te ve ko jih nikad ni je do sta. Ti pu te vi su ša ro li ki. Oni glav ni su od lič ni, a oni spo red ni su ili lo ši ili ih uop šte ne ma. Me đu tim, ako će mo pra vo, i mi se lja ci mo ra mo da se pro me ni mo. Ako ko siš tra vu, po rav naj sve ka ko tre ba, ne ori atar ski put, pre sta ni sa ora njem na pri stoj noj uda lje no sti od pu ta, po ve di ma lo raču na jer ti pu te vi tre ba ju svi ma nama. Lju di mo ra ju da shva te da je sve ma nje lju di u se lu što je ste lo še, ali osta vlja mo guć nost da se lak še do govo ri mo. Tek ka da to shva ti mo mo žemo go vo ri ti o ne kom za dru žnom or gani zo va nju. Do ta da je sla ba vaj da od ob ja šnja va nja. Mi ov de u se lu ume mo da se do go vo ri mo, da se sku pi mo i da za jed no ku pi mo jed nu ma ši nu pa da je po si ste mu me ha nič kih pr ste no va de li mo, ali sve je to još uvek sla bo. Pro me na se la pre ma to me, za klju čuje Jo van Smi lja nić, ne za vi si sa mo od onih ko ji u njih tre ba da ula žu, ne go i od onih ko ji u nji ma ži ve. S. Lap če vić 7

8 GA ZDIN STVA KU KU JEV CI ŽIV KO ĐUR ĐE VIĆ, PO LJO PRI VRED NIK, STO ČAR I LO VAC Sva šta re nje je po sta lo na čin ži vo ta - Osim po ljo pri vre dom, po ma lo se ba vim i sto čar stvom. Po zna jem sve sfe re ra tar stva, ali i sto čar stva, jer me je za ni ma lo da to na u čim. Upra vo iz tog raz lo ga sam se i opre de lio da dr žim svi nje, ov ce i ko ze ka že Živ ko Đur đe vić iz Ku ku je va ca P Živ ko Đur đe vić iz Ku ku je va ca - Osim ve li ke po vr ši ne ze mlje, du van zah te va i da čo vek sva ko dnevno ima od re đe nu su mu nov ca ka ko bi is pla tio rad ni ke ko ji idu sva ki dan u nad ni cu. A ja od mog po sla ne mam moguć no sti za ta ko ne što, jer se sve ovo svo di samo na pu ko pre ži vljava nje. Dr ža va se ni je po tru di la da nam omogu ći ne ke re al ne ce ne za na še pro iz vo de Trak tor spre man za nji vu o stru ci je KV vo zač i elek troza va ri vač, ali od ka ko je ostao po sla u stru ci, Živ ko Đurđe vić iz Ku ku je va ca već go di na ma se ba vi po ljo pri vre dom. Ka že da mu taj po sao ne pa da te ško, s obzi rom da se nji me us put no, po red svog re dov nog po sla, ba vio još dok je ži veo u Hr vat skoj, a i od ra stao je na se lu, pa mu ni šta od po slo va na ze mlji ni je stra no. Ob ra đu je oko 10 ju ta ra ze mlje na ko ji ma se je so ju, ku ku ruz i lu cer ku. Od to ga su četi ri ju tra u nje go vom vla sni štvu, a osta lo uzi ma u aren du. - Si gur no da bih se po ljo pri vredom ba vio i u ve ćem obi mu ne go sa da, sa mo ka da bih imao vi še sopstve ne ze mlje. Me đu tim, na še se lo je po zna to po uz go ju du va na, ta ko da je iz tog raz lo ga ov de aren da vi so ka, jer je ve li ka jag ma za zemljom. Aren da iz no si oko 400 evra i to mo že da pla ti sa mo onaj ko sa di du van. Osim po ljo pri vre dom, poma lo se ba vim i sto čar stvom. Pozna jem sve sfe re po ljor pri vre de, ali i sto čar stva, jer me je za ni ma lo da to na u čim. Upra vo iz tog raz lo ga sam se opre de lio da dr žim svi nje, imam ih oko 50-tak, kao i ov ce i koze, njih imam 30-tak. Sva šta rim po ma lo sa mo da bih ne ka ko op stao u ovom po slu, to je sa da iz gle da postao si stem ži vo ta. Sve ra dim sam, s ob zi rom da su mi ćer ke uda te, a su pru ga za po sle na, pa ne ma ko da mi po mog ne, ali ne ža lim se, bit no je sa mo da me zdra vlje slu ži pri ča Živ ko Đur đe vić iz Ku ku je va ca. Na pi ta nje da li je ne ka da i on raz mi šljao da poč ne da se ba vi uzgo jem du va na, Živ ko ka že da su za taj po sao po treb na ve li ka ula ga nja, na ko ja on ni je spre man i do da je: - Osim ve li ke po vr ši ne ze mlje, du van zah te va i da čo vek sva kodnev no ima od re đe nu su mu novca ka ko bi is pla tio rad ni ke ko ji idu sva ki dan u nad ni cu. A ja od mog po sla ne mam mo guć no sti za ta ko ne što, jer se sve ovo svo di sa mo na pu ko pre ži vlja va nje. Dr ža va se ni je po tru di la da nam omo gu ći neke re al ne ce ne za na še pro iz vo de. Oni ko ji ima ju pod sti caj od dr ža ve ima ju ra ču na da da ju svi nje po jefti ni joj ce ni, a mi dru gi to ne ma mo, pa nam je za to ma lo te že da op stane mo. Kod nas je si tu a ci ja, na žalost, ta kva da dr ža va pod sti če sa mo ve li ke po ljo pri vred ni ke, od no sno ukrup nja va nje po se da, jer je to, pre ma nji ho vom pro ra ču nu, u ci lju bo ljeg pro spe ri te ta. A mi ma li poljo pri vred ni ci, ko jih ima ja ko pu no, sve te že op sta je mo. Iz gle da da se prak ti ku je onaj si stem bo ga ti posta ju sve bo ga ti ji, a si ro ma šni ji sve si ro ma šni ji. I po red svih ote ža va ju ćih okol nosti, Živ ko ka že da ima ve li ke ambi ci je i pla no ve, ali do da je i da mu fa li ima nje ko je mu je osta lo u Hrvat skoj. - Ni sam ni šta us peo ni da prodam ni da za me nim i znam da ne ću mo ći vi še ni ka da po no vo da imam ono što sam ta mo imao, a što sam na sle dio od svo jih pre da ka. Ze mlja u Ku ku jev ci ma do sti že ce nu od tri do evra što ja ne mo gu da pri u štim i to je glav ni raz log zbog ko jeg se ne ba vim po ljo pri vre dom u ne kom ve ćem obi mu ka že on. Ina če, Živ ko je već du go go di na stra stve ni lo vac. Is ti če da mu je lov du šev na hra na i da se nji me bavio još dok je ži veo u Hr vat skoj. U Ku ku jev ci ma se na la zi na če lu Lovač kog dru štva Fa zan ko je bro ji 42 čla na. - Mi ku ku je vač ki lov ci ras po la žemo sa oko hek ta ra lo vi šta, u ko jem po sta vlja mo vi so ke i ni ske če ke, kao i hra ni li šta za di vlja či. Ga zdu je mo sa ze com ko ji je ov de autoh to na vr sta, za tim sa sr nećom di vlja či i fa za ni ma. Ima mo, ta ko đe, i di vlje svi nje ko je su ovde vi še u pro la zu, a po ja vio nam se ne dav no i gor ski je len. S ob zirom da je ovo po ljo pri vred no se lo i da svi mno go ra di mo, naj vi še u lo vo ve ide mo ka da je zim ska sezo na. Re dov no u na šim pro sto rija ma odr ža va mo sa stan ke, a već 12 go di na za re dom, sva kog 27. ja nu a ra, pra vi mo lo vač ku sve tosav sku za ba vu, ka da nam u goste do đe oko 200 zva ni ca pri ča Živ ko Đur đe vić, pred sed nik Lo vačkog dru štva Fa zan iz Ku ku je va ca i do da je da mu sva ki od la zak sa lovci ma na Fru šku go ru pred sta vlja relak sa ci ju i pri li ku ka da mo že da se od mo ri i da skre ne mi sli sa te ku ćih pro ble ma. Tekst: S. Mi haj lo vić Fo to: M. Mi le u snić i ar hi va Lo vač kog dru štva Osim ra tar stvom, ba vi se i uz go jem ko za Za ra dim sa mo na ja ganj ci ma - Ka da pro dam svi nje po ceni od 160 di na ra za ki lo gram, ja ni sam ni na po zi tiv noj nu li. Pretpro šle go di ne me uni šti la po plava, ka da mi je u vo di stra da lo dva ju tra so je, a ove go di ne je su ša uči ni la svo je, pa je pri nos znatno sma njen. Ta ko đe, pro blem je i za ma ti če nje sto ke, jer se mo ra ju ima ti či sto kr va gr la, što je za nas ma le sto ča re ja ko sku po da bi to mo gli se bi da pri u šti mo. Je di no me ja ganj ci iz vu ku sa pri ho dom, po što ih lju di sa da sla bi je dr že pa im je i ce na od mah ve ća. Ali, sve to je sa mo pre si pa nje iz šu pljeg u pra zno, jer kad se pod vu če cr ta, na kra ju se ima sa mo za pre življa va nje pri ča Živ ko Đur đe vić iz Ku ku je va ca. Na kon po vrat ka iz lo va 8

9 AK TU EL NO STI ZLA TAR OR GAN SKA PRO IZ VOD NJA U ZA ŠTI ĆE NIM POD RUČ JI MA Za ra da na ru ša va nja pri ro de Po treb no je pro na ći mo del ka ko is ko ri sti ti ono što nam je pri ro da da la, a pri tom ne na ru ši ti sa vr šen pri rod ni sklad za šti će nih pod ruč ja U Mi ni mal no Mi ni star ka je pod se ti la na či nje ni cu da Sr bi ja, upr kos, izvan red nim uslo vi ma za or gansku pro iz vod nju, ovu mo gućnost is ko ri sti la je mi ni mal no i da da nas ima mo tek oko 0,26% po ljo pri vred nih po vr ši na pod or gan skim za sa di ma. Ho te lu Pa no ra ma na Zlata ru odr žan je 7. se mi nar za upra vlja če za šti će nih pod ruč ja pod na zi vom Or gan ska pro iz vod nja u za šti će nim pod ruč jima. Cilj se mi na ra je pred sta vljanje mo guć no sti, ali i pri ka zi va nje već usta no vlje nih na či na or gan ske pro iz vod nje u za šti će nim pod ručji ma, a sve u ci lju una pre đe nja i raz vo ja ove zna čaj ne gra ne poljo pri vre de u skla du sa prin ci pi ma za šti te i odr ži vog raz vo ja za šti ćenih pod ruč ja. Na se mi na ru su učestvo va li pred stav ni ci Mi ni star stva, Po kra jin skog za vo da za za šti tu pri ro de, Kan ce la ri je UNDP, Kan cela ri je LER op šti ne No va Va roš, kao i upra vlja či za šti će nih pod ruč ja. - Or gan ska pro iz vod nja u zašti će nim pod ruč ji ma, je iz u zet no va žna, ak tu el na, u skla du je i sa svet skim tren do vi ma, ali i sa napo ri ma Vla de i Mi ni star stva da se za sva ki sek tor, oblast, pod ruč je, pro na đe i po dr ži eko lo ško, ekonom sko i dru štve no odr ži vo reše nje - re kla je mi ni star ka po ljopri vre de i za šti te ži vot ne sre di ne Sne ža na Bo go sa vlje vić Bo šković u svom uvod nom obra ća nju na se mi na ru i do da la da sa vre men, kon cep tu al ni mo del upra vlja nja za šti će nim pod ruč ji ma, pod ra zume va da le ko ve ću ulo gu za šti će nih pod ruč ja u so ci jal noj, eko lo škoj i eko nom skoj di men zi ji i lo kal ne i ši re za jed ni ce. Mi ni star ka Bo go sa vlje vić Bo šković je is ta kla da su sve ove spozna je i sa vre me ni tren do vi utka ne su i u ne dav no usvo jen Za kon o na ci o nal nim par ko vi ma i da je važno da ovaj za kon, kao i dru gi propi si ko ji ma se šti ti pri ro da bu du pri me nje ni u prak si, da se na njiho voj pri me ni ra di, kraj nje pro fesi o nal no i od go vor no i da re zul ta ti bu du vi dlji vi, a ci lje vi po stig nu ti. - Or gan ska pro iz vod nja vo ća, po vr ća, ra tar skih kul tu ra kao i uz goj do ma ćih, autoh to nih ra sa ži vo ti nja na eko lo ški na čin do pri no se, očuva nju pri rod nih vred no sti za šti će nih pod ruč ja, ne na ru ša va ju eko lo ški Uče sni ci se mi na ra na Zla ta ru sklad, a u isto vre me za lo kal no stanov ni štvo or gan ska pro iz vod nja je mo guć nost za o be đi va nje značaj nih pri ho da i bo lji kva li tet ži vo ta - na gla si la je mi ni star ka. Bo go sa vlje vić Bo ško vić je is ta kla da su or gan ski pro iz vo di u sve tu izu zet no tra že ni i sku pi i da su upravo to pro iz vo di ko ji da nas mo gu pro ble ma da se pla si ra ju i na doma ćem i na ino stra nom tr ži štu, zato što uvek ima do volj no po tro ša ča ko ji su sprem ni da pla te vi šu ce nu za ga ran to van kva li tet or gan skog pro iz vo da. S. P. GA ZDIN STVA NO VI SLAN KA MEN SI NI ŠA TA DIĆ, PRO IZ VO ĐAČ JA BU KE Vo ćar ko ji hva li svoj po sao - Ova go di na je iz u zet no po go do va la vo ću, uko li ko iz u zme mo grad po čet kom le ta ko ji je ma lo po re me tio rod, ali u sva kom slu ča ju mo že mo re ći da smo za do volj ni. Pri no si su bi li ja ko do bri, re ci mo da je reč o ne kom srp skom pro se ku, a to je tri do pet va go na po hek ta ru ka že Si ni ša Ta dić Z a Si ni šu Ta di ća, vo ća ra iz Novog Slan ka me na po ljo pri vre da je osnov na de lat nost ko jom se ba vi vi še od 15 go di na. Ka ko is ti če, reč je o po ro dič nom bi zni su u ko ji su uklju če ni svi čla no vi, ali se po po trebi unajm lju je i rad na sna ga ka ko bi sav po sao bio na vre me za vr šen. Kao i mno gi vo ća ri, po čeo je sa jed nim jutrom ja bu ka, a sa da se nje go vi za sadi pro sti ru na znat no ve ćoj po vr ši ni, pa iz tog raz lo ga ka že da za na redni pe riod pla ni ra da oču va po sto je ću pro iz vod nju i ak ce nat sta vi na još ve ći kva li tet. Su de ći po to me da je ja bu ka slan ka me nač ki, a svet ski brend, ne ma sum nje da će vo ćar ska pro iz vod nja iz go di ne u go di nu sve vi še na pre do va ti. - Po čeo sam go di ne ka da sam po sa dio pr vo vo će, a reč je o jutru ja bu ka i po la ju tra bre sa ka, na daju ći se da će po sao do bro kre nu ti i da će rod bi ti do bar. U me đu vre me nu smo uze li ne ke kre di te, do dat no ku po va li zemlju, sa di li no ve za sa de i ši ri li po sao, sre ća je bi la na na šoj stra ni i ne ke dobre okol no sti - po či nje pri ču Si ni ša Tadić, vo ćar iz Slan ka me na i na sta vlja: - Tre nut no ima mo se dam hek ta ra pod ja bu kom i hek tar pod bre skvom. Po red vo ća, do dat no se ba vi mo i ra tarstvom pa ta ko uz ga ja mo krom pir še ćerac, pše ni cu, ku ku ruz i sun co kret ali na Ru ski stan dard Pre ma re či ma ovog vo ća ra, Ru si su naj ve ći uvo zni ci ja bu ke iz Slan kame na, a pro ce nju je se da u to ku go dine iz se la ode 600 va go na ovog voća. Iz tog raz lo ga Ru si tra že od re đe ne uslo ve pri li kom ku po vi ne. - Ka da go vo ri mo o kri te ri ju mi ma ko ji su neo p hod ni da bi ja bu ku iz vozi li na tr ži šte Ru si je, pr vo i osnov no je da bu de kva li tet na i pr vo kla sna. Za tim Si ni ša Ta dić, vo ćar tra že da bu de obo je na, zlat ni de li šes da bu de ze len, gre ni smit da ima tamnu bo ju a cr ve ne sor te ima ju ja ku boju. Ina če u Slan ka me nu tre nut no ra di pet za šti ta ra, ko ji vo de ra ču na o pro izvod nji ta ko da je sve kon tro li sa no. I drža va vr ši pri ti sak da se vr še na su mične kon tro le, ta ko da do sa da ni je bi lo ni ka kvih pro ble ma i slu ča je va po ja ve fun gi ci da i slič nih sup stan ci. ze mlji ko ju uzi ma mo u za kup. Ta di ći ma hom uz ga ja ju sve sor te ja bu ka, od aj da re da, gre ni smi ta, do zlat nog de li še sa i dru gih ak tu el nih sor ti. Ka da go vo ri o si tu a ci ji u vo ćar stvu ovaj po ljo pri vred nik is ti če da je go di na bi la ve o ma rod na i po volj na. - Ova go di na je iz u zet no po go do va la vo ću, uko li ko iz u zme mo grad po čet kom le ta ko ji je ma lo po re me tio rod, ali u sva kom slu ča ju mo že mo re ći da smo za do volj ni. Pri no si su bi li ja ko do bri, reci mo da je reč o ne kom srp skom pro seku, to je tri do pet va go na po hek ta ru ka že ovaj vo ćar i is ti če da po red no vih ima i ne ke sta re za sa de, gde je rod malo sla bi ji. Pre ma nje go vim re či ma, vo ćar stvo zah te va pu no an ga žo va nja i ra da, pa je u po sao uklju če na ce la po ro di ca. - Mi još ni smo za vr ši li ber bu ja bu ke, a do sa da smo oko 200 dnev ni ca potro ši li, a još će nam tre ba ti mi ni mal no 100 da za vr ši mo po sao, uz sve to ne raču nam po ro dič ni rad u ko ji su uklju če ni su pru ga i de ca - ka že Si ni ša i na gla ša va da je ta ko to kom či ta ve go di ne, od plevlje nja do ber be. Či nje ni ca je da je No vi Slan ka men po zna ti vo ćar ski kraj, gde ja bu ku uzga ja sko ro sva ko dru go do ma ćin stvo i gde vo ća ri skla di šte pro iz vod u tri hladnja če. - S ob zi rom da sam član ZZ Slan kamen ka, ja bu ku skla di štim u ULO hladnja či, je dan deo ču va mo kod ku će a pre o sta le ko li či ne od mah pro da mo, kako na na šem ta ko i na ru skom tr ži štu - ka že on. Što se ti če ce ne ja bu ke, ona se kre će od 30 do 60 di na ra za ki lo gram i slič na je i za do ma će i za stra no tr ži šte. Na pi ta nje mo že li jed na po ro di ca da o be di se bi pri sto jan ži vot od uz go ja ja bu ka, ovaj vo ćar op ti mi stič no tvr di da mo že. Po tre ban je ve li ki rad - to je najbit ni je, ka že on. - Mi ne ma mo ni su bo tu, ni ne de lju ni pra zni ke, po go to vo ka da je se zo na, ta da ne ma od mo ra. Tek u zim skom peri o du ima mo oko me sec da na pre da ha, ma da i ta da ako ja bu ka ni je pro da ta mo ra mo da se an ga žu je mo. Ne ko li ko go di na sam ra dio u jed nom kom bi natu, a sa da ka da se osvr nem, vi dim da je pri vat ni bi znis da le ko bo lji i is pla ti vi ji, sa mo je va žno da čo vek se bi za cr ta cilje ve, je di no će ta ko us pe ti - ka že ovaj vo ćar iz Slan ka me na. Pro blem sa ko jim se su o ča va ju mnogi vo ća ri u No vom Slan ka me nu pa i ši re Ru si tra že pre sve ga kva li tet je ste ne do sta tak si ste ma za na vod njava nje i pro tiv grad nih mre ža. Na sre ću, Si ni ša je na vre me re šio oba pro ble ma, pa je sa da mi ran. - Na ne kih 70 po sto voć nja ka sam po sta vio si stem za na vod nja va nje, jer mi je to bio pri o ri tet ka da sam po čeo sa vo ćar skom pro iz vod njom i od mah pr ve go di ne ka da sam po čeo da ra dim sam is ko pao bu nar. Ka da je reč o pro tivgrad nim mre ža ma pro šle go di ne sam sta vio mre že na ne što vi še od jed nog hek ta ra, a ove go di ne na oko 60 ari - na vo di on i do da je: - Pla ni ra mo na pro le će da sta vi mo mre že na je dan voć njak gde se če sto po ja vlju je grad, a to će bi ti po vr ši ne oko tri hek ta ra. Ve ru jem da će nam to do dat no po ve ća ti rod ka že Si ni ša. Ka ko on na kra ju na vo di po krajin skih kon kur sa ne bi bi lo la ko po veća va ti pro iz vod nju, a go to vo da bi bi lo ne mo gu će po sta vi ti pro tiv grad ne mreže i si stem za na vod nja va nje. Ve li ku za hval nost, ka ko tvr di, du gu je Agenci ji za ru ral ni raz voj op šti ne In đi ji, koja mu je po mo gla pri li kom pod no še nja do ku men ta ci je na kon kur si ma. - Ve o ma sam za do vo ljan kon kursi ma, is po što vao sam svu pro ce duru, pa pi ri su bi li ured ni, a po moći Agen ci je i Po ljo pri vred ne struč ne slu žbe iz Ru me si gur no ne bih us peo - ka že on is ti če da je pre za do vo ljan ka ko je sve pro šlo. Što se ti če pla no va za bu duć nost, pre ma Si ni ši nim re či ma, pla ni ra ju da odr že po sto je ću pro iz vod nju jer fi zič ki ne mo gu po sti ći vi še. - Pla ni ra mo da u bu duć no sti ak cenat sta vi mo na kva li tet, sa mo će mo pro iz vod nju po di ći na vi ši ni vo. Mo žda će mo sa mo za no vi ti ne ke voć nja ke, od no sno sta re da is kr či mo a no ve po sa di mo ali ne pla ni ra mo ne ko ve će pro ši re nje ka že on i is ti če da uko li ko opad ne pro iz vod nja ja bu ke, mo gu će je da će po sa di ti tre šnju, ali o tom po tom. M. Ba la ba no vić 9

10 HRA NOM DO ZVE ZDA IN ĐI JA MIR JA NA HE MUN, ČLA NI CA UDRU ŽE NJA ŽE NA BAN STOL KA Pra vi zim ni cu za No va ka Đo ko vi ća - Po sao se sa sto jao u to me da od or gan ske pa pri ke na pra vim aj var, pin đur, lju te ni cu i ce pa nu lju tu pa pri ku, na kon če ga su se oni odu še vi li i pred lo ži li da na pra vi mo slat ko, dže mo ve i so ko ve od ra znih vr sta vo ća, od no sno šlji va, ja bu ka, kru ška i du nja ko ji se ta ko đe uz ga ja ju or gan ski pri ča Mir ja na V e ći na sta nov ni ka Sr bi je ima jedan san, a to je da upo zna najve ću te ni sku zve zdu i pr vi te nise ra sve ta - No va ka Đo ko vi ća. Mirja ni He mun, pred sed ni ci Udru že nja že na Ban stol ka se ostva ri lo vi še od to ga jer je ne dav no za re sto ran naj pozna ti jeg spor ti ste spre ma la spe ci jal nu or gan sku zim ni cu. Po sao ni je bio lak, a ka ko ka že ona, do bi la je naj bo lju rekla mu. - Re sto ra ni No va ka Đo ko vi ća su ima li je dan pro je kat, u okvi ru ko jeg su že le li da svo jim go sti ma po nu de is klju či vo or gan sku zdra vu hra nu, odno sno zim ni cu. Nji ma je bio po tre ban kon sul tant, ne ko ko ima is ku stva u pri pre ma nju zim ni ce, pa su me ta ko i kon tak ti ra li pre ko in ter ne ta - ka že Mira i is ti če: - Vi de li su mo je ime i pre zi me i sve ono što ja pra vim ka da je reč o slat koj i sla noj zim ni ci pa smo do go vo ri li sarad nju. Za me ne je to bio ve li ki iza zov i ra do sam ga pri hva ti la, a ve o ma sam sreć na zbog to ga što sam mo gla da dam svo je mi šlje nje i po ka žem svo je ume će u spre ma nju zim ni ce. Ka ko ka že Mi ra do go vor je bio da do đe u Be o grad na dva da na, a na kra ju je osta la de vet da na i sa osobljem re sto ra na pri pre mi la ve li ku koli či nu zim ni ce. - Kom plet no nji ho vo oso blje je bi lo uklju če no u pro ces pri pre ma nja zim nice, ta ko da smo tim skim ra dom us pe li da sve spre mi mo, ka ko je i bi lo pla nira no. Po de li li smo po slo ve, ta ko da su NA ŠE KOM ŠI NI CE Spre ma la zim ni cu za No le ta jed ni pe kli pa pri ku, dru gi či sti li i mle li a ja sam bi la za du že na za ku va nje, jer je su šti na i taj na do brog aj va ra u samoj za vr šni ci - is ti če ona. - Po sao se sa sto jao u to me da od or gan ske pa pri ke na pra vim aj var, pinđur, lju te ni cu i ce pa nu lju tu pa pri ku, Pa žlji vo spre ma nje aj va ra na kon če ga su se oni odu še vi li i predlo ži li da na pra vi mo slat ko, dže mo ve i so ko ve od ra znih vr sta vo ća, od no sno šlji va, ja bu ka, kru ška i du nja ko ji se ta ko đe uz ga ja ju or gan ski. U or ganski aj var smo sta vlja li or gan sko masli no vo ulje, or gan sko ja bu ko vo sir će, mor sku so i na rav no pa pri ku ko ja se uz ga ja na or gan ski na čin - ka že ona i is ti če da je bi lo pu no po sla da se sve na pra vi, ali da je do bi la po nu du da i da lje spre ma zim ni cu za njih. - Nji ho ve su že lje ve li ke, ali su moje mo guć no sti ogra ni če ne iz raz lo ga što imam pu no oba ve za oko mog seo skog do ma ćin stva na Ban sto lu, tako da se ne mo gu pot pu no po sve ti ti tom po slu ko ji mi se nu di. U sva kom slu ča ju, osta la je mo guć nost sa radnje u vi du kon sul ta ci je i sa ve ta za ne ki na red ni pe ri o du ka da nji ma bu de bi lo po treb no - ka že Mir ja na He mun. Po red Mi re, još ne ko li ko čla ni ca nje nog udru že nja je ima lo pri li ku da uče stvu je u ovom obim nom po slu. - Upra vo iz tog raz lo ga sam imala si gur nost i po moć že na ko je pozna jem i za ko je sam si gur na da će va lja no ura di ti po sao. Ni sam mo ra la pu no da ob ja šnja vam šta ko tre ba da ura di, već smo mo gle po gle di ma da se do go va ra mo šta je sle de će i to mi je znat no olak ša lo po sao - navo di Mi ra i do da je: - Ve li ka je od go vor nost spre ma ti za ta ko uspe šnu po ro di cu i za najpo zna ti je ime i brend kao što je Novak Đo ko vić. Ku hi nja u ko joj smo spre ma li je opre mlje na naj sa vreme ni jom vr hun skom teh no lo gi jom, pot pu no dru ga či je od onih uslo va u ko ji ma mi spre ma mo zim ni cu, ta ko da sam mo ra la da bu dem opre zna ka ko bi sve is pa lo do bro. Za i sta je uspeh spre mi ti zim ni cu na sta rin ski na čin u mo der nim uslovi ma, tvr di ona i ka že da je da le ko lak še ka da na lo ži njen zi da ni špo ret i ka da zna tač no ka da je aj var go tov. - Si gur no je da sam ima la jed nu vrstu tre me i od go vor no sti, ali sam bi la si gur na da ću sve ura di ti ka ko tre ba i to se na kra ju i po ka za lo - ka že sa osme hom Mi ra He mun. Na kra ju Mi ra pod se ća na uspe šno uče šće na ne dav no odr ža nom Saj mu stva ra la štva se o skih že na u Voj vo dini ko je je odr ža no u Bač koj Pa lan ci, gde je sa pred sta vi la nje ne pro iz vode. Reč je o ma ni fe sta ci ji ko ja ima za cilj da pred sta vi žen ski se o ski ak ti vizam, iz u zet ne ve šti ne i bo ga to stvara la štvo že na sa se la, kao i nji ho vu sprem nost i op ti mi zam da re vi ta li zu ju se lo, a Voj vo di nu pred sta ve kao mogu ći eko nom ski, pri vred ni i tu ri stički po ten ci jal. Sva ke go di ne na saj mu uče stvu je vi še od se o skih že na iz Voj vo di ne, a ove go di ne svo jim proiz vo di ma i ru ko tvo ri na ma pred sta vi lo se 170 žen skih se o skih udru že nja iz 41 op šti ne i gra do va Voj vo di ne. Na Saj mu stva ra la štva se o skih že na u Voj vo di ni uče stvo va le su i že ne iz inđij skih udru že nja Kr če din ke Kr če din, Dru štvo Et no art No vi Kar lov ci i Sta ri Slan ka men, UŽ Et no dom Go ro cvet In đi ja, Op štin ska or ga ni za ci ja za aktiv nost že na In đi ja, Udru že nje že na Kla sje Ma ra dik, Žen ska za dru ga Ru že Sre ma Be ška, Vi lin Sa laš Mara dik i EK klub Be ška. M. Ba la ba no vić STA RA PA ZO VA KA TA RI NA FOL ĆAN TR GU JE PO VR ĆEM I VO ĆEM KO JE PRE TEK NE Do ma ći ce ne idu u pen zi ju To je pro iz ve de no za nas. Ne ma tu muć ke, zna ju to na še mu šte ri je. Ko je na vi kao da ra di, on ta ko ži vi ce log ži vo ta. Mi, muž i ja, tro ši mo le ko ve, ali ra di mo pri ča nam Ka ta ri na Š e zde set de ve to go di šnja Ka tari na Fol ćan iz Sta re Pa zo ve uvek je bi la do ma ći ca, ali uz to pro iz vo di la je vo će i po vr će za svo ju po ro di cu, do du še uz po moć uku ća na. Sa da joj po ma že su prug Ja no, pen zi o ner, a si no vi, njih dvoji ca sva ko ima svo je po ro di ce i svi su za po sle ni i uz gred ra de ze mlju na ko joj se ju so ju, je čam, pše ni cu, ku ku ruz, sun co kret. - Mla đi sin i sna ha i dvo je unuča di su sa na ma, a sta ri ji i nje go va že na sa svo ja dva si na ži ve u zaseb noj ku ći. Svi ra di mo. Pro iz vo dimo za se be, a što pre tek ne pro damo ka že Ka ta ri na Fol ćan i u ša li do da je da do ma ći ce ni ka da ne idu u pen zi ju. Ona je na vi kla da uz po slo ve doma ći ce ra di i ba štu, stig ne u voćnjak i vi no grad u Slan ka me nač kim Vi no gra di ma, ali i na pi ja cu. Deo ba šte nam je ov de u Pa zovi, a deo u Slan ka me nač kim Vi nogra di ma - ka že Fol ća no va ko ju smo za te kli na sta ro pa zo vač koj pi ja ci gde pro da je i rad nim da nom. Proda va la je od sve ga po ma lo, cve klu, cr ni i be li luk, ze len i gro žđe, sor te Fol ćan Ka ta ri na na pi ja ci u Sta roj Pa zo vi ita li ja, sme de rev ka, slan ka men ka i ham burg. Na pi ta nje, ka ko pro da ja ide, od go va ra: sla bo. Ali, s pi jač nim pa za rom do pu ni kuć ni bu džet. Kad bih išla na pi ja cu ce le godi ne, pod mi ri la bih kuć ne po treb štine, ali po što idem sa mo u se zo ni, to ni je do volj no do da je. Za gro žđe se hva li da je ove godi ne do brog kva li te ta i da će bi ti i do brog vi na i do da je da gro žđa nema ju pu no jer su deo vi no ve lo ze po va di li i taj deo vi no gra da pre tvori li u ba štu i de lom za sa di li dru go vo će, bre skve, ja bu ke, vi šnje, trešnje, kaj si je, sve ga po ma lo, baš ka ko tre ba za ku ću. Nji ho ve mu šteri je zna ju da im je ro ba do brog kvali te ta jer je pro iz ve de na za njih. To je pro iz ve de no za nas. Nema tu muć ke, zna ju to na še mu šteri je. Ko je na vi kao da ra di, on ta ko ži vi ce log ži vo ta. Mi, muž i ja, troši mo le ko ve, ali ra di mo. Ra de nam i de ca i unu čad. Vi ken di cu i ze mlju oko nje pod vo ćem i vi no vom lo zom ne da ju da se pro da. Ka žu, vi ra di te do kle mo že te, a po sle će mo mi da na sta vi mo. A kad će te na sta vi ti, pitam. Pa kad za vr ši mo ško lu, od gova ra ju pri ča ba ka Ka ta ri na. Ta ko đe, sreć na ba ka ka že da unu čad ho će da po mog nu u po ljopri vred nim ra do vi ma. Ho će da po mog nu. Re ci mo, kad se be re ku ku ruz, uto va ra ju, rade i za to i ima ju sve što im tre ba. Ima, od ra slih lju di ko ji ne će da ra de i sa mo ku ka ju da ne ma ju. Pa, ka ko će bi ti kad ne će da ra de. Sa mo kažu: ne ma ra ču na ovo, ne ma ra ču na ono, pa kad ne maš ra ču na, ne maš ni pa ra. De cu od ma le na tre ba nau či ti da sve ra de i da vo le ze mlju, Zna ju mu šte ri je šta je kva li tet ob zi ra či me će se u ži vo tu ba vi ti sa ve tu je Ka ta ri na Fol ćan i na glaša va da su i sna he pri hva ti le njen na čin vo đe nja do ma ćin stva iako su za po sle ne. G. Maj sto ro vić 10

11 MA NI FE STA CI JE KU KU JEV CI ODR ŽAN OSMI FE STI VAL SE LO PRES Do de lje ne na gra de uspe šnim no vi na ri ma Pred nost pri me ri ma do bre prak se - Iz va šta va nje iz se la i o se lu je od naj ve ćeg zna ča ja za Sr bi ju koja u op štoj kri zi u ko joj se na la zi svoj je di ni spas mo že da pro nađe upra vo u agra ru. Kao ugled ne i na gra đe ne no vi na re, mo lim vas da u bu duć no sti po seb nu pa žnju u svom pi sa nju obra ti te na pri me re do bre prak se ka ko bi mo guć nost tra že nja ne kog dru gog pu ta oporav ka mi mo po ljo pri vre de sveli na mi ni mum. Je dan od ta kvih pri me ra je sva ka ko Agro pa puk, ali i ši re gle da no se lo Ku ku jev ci i sa mo ta kvi pri me ri mo gu re vi ta li zova ti na ša se la, re kao je prof. dr Mila din Še var lić. A grar no no vi nar stvo sa pra vom se mo že na zva ti naj va žni jim novi nar stvom u Sr bi ji, a oni ko ji se ba ve pi sa njem o se lu i polj pri vre di ima ju svo pra vo da se sma tra ju naj e lit ni jim de lom srp ske žur na li sti ke, reče no je na osmom po re du fe sti va lu Se lo pres odr ža nom pro te klog viken da u re sto ra nu Agro pa pa u ka u Ku ku jev ci ma ko ji sa pra vom no se epitet naj ra zvi je ni jeg srp skog se la. Or ga ni za tor ma ni fe sta ci je ko ja je oku pi la ve li ki broj no vi na ra iz Sr bi je i Re pu bli ke Srp ske i u okvi ru ko je su do de lje ne i go di šnje na gra de za agrarne no vi na re, kao i na gra de ko je tra dici o nal no do de lju je Udru že nje no vi na ra Di mi tri je Fru šić iz Srem ske Mi tro vi ce bi lo je Udru že nje kul tur nih stva ra laca Sr bi je Za vi čaj. Svo ju po dr šku da li su i Uni ja po ljo pri vred nih pro iz vo đa ča Ka men ko Ka tić pri mio na gra du za ži vot no de lo Srem ske Mi tro vi ce, Agro Sa va AS Hi bridi iz Ši mi no va ca i dru gi. Ge ne ral ni pokro vi telj bi la je In du stri ja me sa Agropa puk. Struč ni ži ri ko ji je oce nji vao rad no vi na ra bio je u sa sta vu prof. dr Mila din Še vr lić, prof sor po ljo pri vrednog fa kul te ta u Be o gra du i pred sed nik Za dru žnog po kre ta Sr bi je, Če do mir Ke co, ured nik li sta Ga zdin stvo iz No vog Sa da i Ti ho mir Ne sto ro vić ured nik BN Te le vi zi je iz Bi je lji ne. Do de lje no je ukup no se dam go dišnjih na gra da, tri na gra de Zlat no zrno Sr bi je i jed na za ži vot no de lo. Na gra du dok tor Pe tar Dre zgić koju Udru že nje no vi na ra Di mi tri je Frušić do da lje u je za pi sa nje o se lu i ži votu na se lu do bio je no vi nar Srem ske po ljo pri vre de Ste vo Lap če vić za seri ju čla na ka o po ro di ci Gr ko vić, dok je na gra du ko ju ovo udru že nje do de lju je za re por ta žu, a ko ja no si ime Di mi tri ja Fru ši ća do bio Dra go rad Dra gi če vić no vi nar Po li ti ke u pen zi ji. Go di šnje na gra de Se lo pres za tek sto ve o po ljo pri vre di do bi li su Jele na Su bin iz Ve čer njih no vo sti Na gra đe ni no vi na ri De talj sa sve ča no sti ko ja je, ka ko je re če no ve li ku pa žnju u svom pi sa nju po sve ti la bor bi pro tiv GMO, Zlat ko Ro mić iz Ra dio Su boti ce za ve li ki broj pri lo ga o se li ma i po ljo pri vre di iz Bač ke, Mi le No vako vić, ured nik do pi sni štva RTS-a iz Zlat ko Mar ko vi no vić i Dan ka Tu feg džić Zre nja ni na ko ji ured no iz ve šta va iz Ba na ta, Ta tja na Lu kić no vi nar ka BN Te le vi zi je iz Bi je lji ne ko ja je, pre ma re či ma dr Še var li ća ulo ži la ve li ku hrabrost to kom iz ve šta va nja iz sem be rijskih po pla vlje nih se la, Sla đa na Ja šare vić iz Is toč nog Sa ra je va za pri lo ge o sa ra jev sko-ro ma nij skim se li ma, Danka Tu feg džić iz no vo sad skog Gazdin stva i mi tro vač kog ra di ja Ozo na za pri lo ge iz obla sti agra ra i Zlat ko Mar ko vi no vić, ured nik Ra dio Srema za ure đi va nje i vo đe nje zna čaj ne emi si je Srem ska ora ni ca. Na gra du Zlat no zr no Sr bi je ko ja se do de lju je me dij skim ku ća ma do bi li su: u kon ku ren ci ji štam pa nih me di ja NIN, od no sno glav ni ured nik ovog li sta Mi lan Ću li brk za ana li tič ke tek sto ve, u konku ren ci ji ra dij skih me di ja Ra dio Šid, od no sno nje gov ured nik Pe tar Ve ji nović za si ste mat sko pra će nje srem ske po ljo pri vre de i Ra dio-te le vi zi ja Sr bi je u kon ku ren ci ji te le vi zi ja, od no sno Ta nja Di mi trić Mi ja i lo vić ured ni ca do pi sništva RTS u Šap cua. Na gra du za ži vot no de lo do bio je po zna ti vo di telj, prog nosti čar i idej ni tvo rac ve li kog bro ja emi sija iz sve ta agra ra, se la i po ljo pri vre de, me đu ko ji ma se po seb no iz dva ja Klu pa na šo ru, Ka men ko Ka tić. Svi na gra đe ni su po red pla ke te dobi li i pa ket Agro pa pu ka, knji gu kao dar iz da vač ke ku će La gu na, dok je Ka men ko Ka tić na po klon do bio sli ku Sa ve Šu ma no vi ća. Na gra da za Ste va Lap če vi ća Bu đe nje sve sti o po tre ba ma srp skog agra ra - Sve što mi no vi na ri po sve ćeni agra ru ra di mo ima sa mo je dan cilj, a to je skre ta nje pa žnje onih ko ji od lu ču ju na po tre bu kon ti nui ra nog ula ga nja u po ljo pri vre du i bu đe nje nji ho ve sve sti o pro meli ma sa ko ji ma se po ljo pri vred ni pro iz vo đa či u Sr bi ji su o ča va ju. Uko li ko u to me uspe mo, a najbo lji po ka za telj bi će nam prak sa on da mo že mo re ći da smo ostva ri li svoj cilj. Do ta da nam osta je da piše mo i ra di mo i da po ka že mo i šta va lja ka ko bi oni neo d luč ni kre nuli sto pa ma uspe šnih, re kao je pr vi čo vek NIN -a Mi lan Ću li brk. Ka ko je pri li kokm obi la ska hladnja če i rib nja ka Agro pa pu ka is ta kao autor fe sti va la i ured nik Se o skih novi na Mi o mir Fi li po vić, cilj oku pljanja no vi na ra ni je po de la na gra da nego uka zi va nje na pri me re do bre prakse ka da je reč o izi ve šta va nju o se lu i da va nje pod sti ca ja ge ne ra ci ja ma ko je do la ze da se u svom ra du po svete is tra ži va nju pro ble ma sa ko ji ma se me šta ni ru ral nih pod ruč ja su o ča va ju, uka zi va nju na pri me re do bre prakse što, ka ko je na po me nuo Ku ku jev ci sva ka ko je su, i sve u kup noj afir ma ci ji po ljo pri vre de i se la. Voj vo di na je na ša naj ve ća fa bri ka S. Lap če vić M. Mi le u snić - Dok sam ra dio na te le vi zi ji, znam da su me pom no gle da li oni pra vi po ljo pri vred ni pro iz vo đa či. Ja sam se tru dio da u svo je iz ve štaje une sem i svo ju se ljač ku du šu, pa sam ta ko pra te ći obla ke pla kao ako je ki ša pa da la u ne vre me i smejao se dok je sun ce gre ja lo on da ka da je za njim bi lo naj vi še potre be. Iz u zet no sam po ča stvo van ovom na gra dom jer je u ple ja di na gra da ko je imam ona me đu prvi ma ko ju mi do de lju ju mo ji Vojvo đa ni. Ceo svoj rad ni vek sam pro veo lu ta ju ći po se li ma, rav ni cu sam uvek vo leo naj vi še na sve tu, to li ko da sam se čak pre se lio u Be le giš gde i da nas ži vim. Lič no, se be sma tram Voj vo đa ni nom. To sam lič no, ali i pro fe si o nal no i veli ka je čast ži ve ti i ra di ti u jed nom ta kvom po stro je nju ka kvo je naše srp sko, voj vo đan sko se lo, re kao je Ka men ko Ka tić. U kla ni ci Agro pa pu ka 11

12 NA UČ NO STRUČ NI RA DO VI NA VOD NJA VA NJE I OD VOD NJA VA NJE (2) Ga še nje in sti tu ta i pla no va Mo ra mo či ta vu fi lo zo fi ju ra tar ske ali de lom i vo ćar ske pro iz vod nje da po la ko me nja mo. To ni je jed no sta van po sao i za to na u ka i struč ne slu žbe mo ra ju da od i gra ju zna čaj nu ulo gu. Dr ža va, ako ne shva ti da joj u ovom tre nut ku naj ve ća po moć mo že do ći od na u ke i do bro or ga ni zo va ne struč ne slu žbe, ne će re ši ti ovaj pro blem, tim pre što ve li kih pa ra za ula ga nje ne ma Pi šu: Sto jan Jev tić i Bra ni slav Gu lan D a se vra ti mo na u ci ko ja je vapi la 90-ih go di na da se ozbiljno kre ne u is tra ži va nje ka ko bi pred u pre di li su šu i re ši li pro blem, ili ga ba rem ubla ži li, ako nas bu de zade si la su ša, kao što se to de ša va i ove go di ne. Na pra vljen je je dan pro je kat ko ji je vo dio In sti tut za is tra ži va nje u po ljo pri vre di Sr bi ja iz Be o gra da. Na ža lost, taj In sti tut da nas ne po sto ji jer je ne ko me je sme tao pa ga je ras turio. Is tra ži va nja su bi la usme re na u ne ko li ko pra va ca. Za po sta vlje na is tra ži va nja Pr vo, da se stvo re ta kve sort ne i hi bri di ga je nih bi lja ka, ko ji će zah teva ti ma nje vo de za istu ko li či nu su ve ma te ri je plo da. An ga žo va na je sva na ša na uč na pa met, ali i eks per ti iz ino stran stva. Ta ko je po zvan go spo din Sti ven Kvo ri iz In sti tu ta iz No ri ča, i on je na tom pro jek tu ve o ma pom no radio kao vo de ći fi zi o log. Isti na, Sti ven Kvo ri je i da nas u Sr bi ji, po stao je naš gra đa nin i još uvek mo že ozbilj no da ra di na ovom po slu jer ima iz u zet ne re zul ta te. Mi smo bi li na pu tu da stvori mo ta kve sor te, ko ji bi da va li vi so ke pri no se baš na ovom pod ruč ju, na ro čito ku ku ru za, ali i još ne kih kul tu ra. Na tom po slu su, po red na šeg In sti tu ta, bi li an ga žo va ni i In sti tut za ge ne ti ku iz Ko stin bro da u Bu gar skoj, In sti tut iz Sar va ša u Ma đar skoj, In sti tut iz Fundu le ja u Ru mu ni ji. Na jed nom sku pu u Za je ča ru go di ne pred sta vlja ni su pr vi re zul ta ti is tra ži va nja pred stavni ci ma na uč nih in sti tu ta i pri tom su da te vr lo vi so ke oce ne i oče ki va nja da če se do ći do za do vo lja va ju ćih re zulta ta. Na sku pu su pri su stvo va li i predstav ni ci iz Austra li je, Mek si ka, Hong- Kon ga, Ru si je, Mol da vi je, Ukra ji ne, Ukup ne ma te ri jal ne šte te izazva ne eks trem nim kli mat skim i vre men skim uslo vi ma od do go di ne u Sr bi ji pro ce nju ju se ve ćim od pet mi li jar di evra, a vi še od 70 od sto gu bi ta ka iza zva no je su šom i vi so kim tem pe ra tu ra ma. Mi ni star ka po ljo pri vre de u Vla di Sr bi je Sne ža na Bo go sa vlje vić Bo ško vić, na jav nom slu ša nju ko je je or ga ni zo vao Od bor Sku šti ne Srbi je za za šti tu ži vot ne sre di ne rekla je da su po pla ve go di ne pro u zro ko va le ta ko đe ve li ke šte te, a da je cilj re sor nog mi ni star stva da pro ce ni du go roč ne in ve sti ci je u pri o ri tet ne ak ci je za sma nje nje ri zi ka i adap ta ci ju na iz me nje ne Za pet go di na su ša od ne la ne ko li ko mi li jar di evra Ma đar ske, Bu gar ske, Tur ske, Al ba ni je, B i H, Hr vat ske. Ta da je do ne ta odlu ka da se u Za je ča ru na pra vi Cen tar za is tra ži va nje fe no me na su še i bilj ne pro iz vod nje. Tre ba na gla si ti da je bi la us po sta vlje na od lič na sa rad nja sa među na rod nom ban kom ge na ICAR DA (Ale po-si ri ja) ko ja ima ogrom nu kolek ci ju ga je nih bi lja ka iz po lu pu stinjskog po ja sa od Ma ro ka do Ka zah stana. Cilj je bio ukr šta nje na ših sor ti sa sor ta ma ot por nim na su šu. Na ža lost, ga še njem In sti tu ta Sr bi ja, taj pro je kat ni je re a li zo van. Bo lje re če no, Mi ni starstvo je već 1999/2000. go di ne uki nu lo ta kav pro je kat što je po ka zi va lo kratko vi dost ta da šnje po li ti ke ko ja je vođe na u na u ci. Dru go, po red stva ra nja no vih sor ti, ople me nji va njem bi lja ka, uno še njem oso bi na ko je ima ju bilj ke ga je ne u polu pu stinj skim uslo vi ma, is tra ži va nje je bi lo usme re no i na agro-teh ni ku, na čin ob ra de ze mlji šta, kon zer va ci ju vla ge, or ga ni zo va nje plo do re da, sa ci ljem da se pre ci zno utvr di ko je biljne vr ste tre ba da bu du pre du sev, koje mo gu da bu du po du sev, me đu u sev, ko je su za po str nu se tvu. Tre će, po se ban deo is tra ži va nja se od no sio na na či ne na vod nja va nja, ka ko bi se utvr di le op ti mal ne nor me za li va nja i ko ji si ste mi naj vi še od gova ra ju raz li či tim ti po vi ma ze mlji šta, vr sta ma bi lja ka i dru gim uslo vi ma. Pa ra lel no su is tra ži va ni ve li ki si stemi, ti fo ni, ki šna kri la, si ste mi kap po kap, kao i kla sič ni si ste mi za li va njana ta pa njem. Ov de tre ba ima ti u vidu da za ne ke od na ve de nih si ste ma tre ba ju ve li ke pa re. Ima ju ći u vi du da u do brom de lu Sr bi je ne mo že da se o be di vo da, kao što su Šu ma di ja, ne ki de lo vi Ti moč ke kra ji ne, de lo vi zapad ne Sr bi je, da kle, od is tra ži va nja ko ja su se od no si la na ople me nji vanje i stva ra nje no vih sor ti oče ki va li su se re zul ta ti ko ji su tre ba li da zna čaj no uma nje ne ga tiv ne efek te su še i obe de da lji raz voj po ljo ri vred ne pro izvod nje. Da nas se tre ba hit no vra ti ti ta kvom jed nom pro jek tu, jer još uvek ima mo do ma će na uč ne pa me ti, ukazu je ex pot pred sed nik PKS. Avi o ni iza zi va ju ki šu! Tre ba is ko ri sti ti još jed no re še nje ko je je re zul tat na še do ma će na u ke, a to je iza zi va nje ki še po mo ću avi o na. Već ne ko li ko go di na se či ne po ku šaji da se na pod ruč ju Ki kin de, No vog Kne žev ca, Čo ke, jed nog vr lo arid nih pod ruč ja, pro ve ri je dan ta kav mo del, a da dru go eks pe ri men tal no po lje bude po lje Ko ki nog bro da, jer bi se na taj na čin po ka za lo da se na ovaj na čin Šte te ve će od pet mi li jar di evra kli ma te ske uslo ve iz ra di do kra ja go di ne.mi ni star ka je na ve la da će te pro ce ne bi ti iz ra đe ne na osno vu ana li za po go đe no sti, pre sve ga, u sek to ri ma hi dro lo gi je i vod nih resur sa, šu mar stva i vo do pri vre de. Pr ve glo bal ne pro ce ne šte tqa su bi le 1,5 mi li jar di evra! Ka ko je re kla, iz ra da stra tegi je bor be pro tiv kli mat skih prome na je dan je od pri o ri te ta i plan je da se do kra ja go di ne de fi ni šu ci lje vi sma nje nja efek ta pro me ne kli me na na ci o nal nom ni vou. Sne ža na Bo go sa vlje vić Bo ško vić je na ve la da Sr bi ja sa svo jim ukup nim emi si ja ma gaso va sa efek tom sta kle ne ba šte ne do pri no si zna čaj no glo bal nim emi si ja ma, ali da je ona u sma nje na za 3,5 od sto u od nosu na go di nu i 25,1 od sto u od no su na go di ne. Suštin ski ve ru je mo da je po treb no uči ni ti mak si mal ne na po re ka ko bi mo guć no sti sma nje nje emi sija ga so va sa efek tom sta kle ne ba šte bi le ta kve da mak si mal no do pri no se glo bal noj bor bi pro tiv kli mat skih pro me na, ali da ne ugro ža va ju na ci o nal ne in te re se i ci lje ve raz vo ja", re kla je mi nistar ka na jav nom slu ša nju "Klimat ske pro me ne kao re al nost u Sr bi ji i EU - iza zo vi, od go vo ri i mo guć no sti". Još u 19. ve ku raz mi šlja lo se o iz grad nji plov nog pu ta Du nav Var dar - Egej sko mo re mo gu re ša va ti i pro ble mi ener ge ti ke, od no sno aku mu la ci ja za na še hi dro e le kra ne. Či tav si stem je već za o kružen. Na ša pri vred na avi ja ci ja je mogla da se uklju či na tom po lju, na ša na u ka, Hi dro me te o ro lo ški za vod ko ji već ima spre mljen pro je kat. Ra di lo se o ma lim pa ra ma ko je je tre ba lo da se o be de da bi se eks pe ri ment iz veo. Pro pu sti li smo ne ko li ko go di na ka da je to mo glo da se po ka že i po tvr di. Ne tvr dim da to mo že bi ti ko nač no re šenje na šeg pro ble ma ko ji nas če ka, ali mo že da po mog ne u od re đe nim tre nuci ma, pri ča Jev tić. Ka da je u pi ta nju is tra ži va nje koje na u ka tre ba da or ga ni zu je, a stru ka tre ba da pro ve ri, ve o ma je va žno da se poč ne sa raz mi šlja njem i o al ter na tiv nim bilj nim vr sta ma ko je mo gu da za me ne sa da šnje kul tu re. Pri me ra ra di, ku ku ruz mo že da sup sti tu i še tri ti ka le. Tri ti kal je me đu vr sni hi brid iz me đu pše ni ce i ra ži. Ima kva li tet ra ži, a pri nos pše ni ce. Može da ro di i de set to na po hek ta ru i ima vr lo vi sok sa dr žaj pro te i na. Da ne bu de za blu de, mi ka da bu demo ima li i 600 mi li ta ra vo de nog ta lo ga po kva drat nom me tru, uvek će mo bi ti u opa sno sti od pri pe ka ko je se ja vljaju kra jem ju na i po čet kom ju la, a ko je uvek mo gu da pre po lo ve rod pše ni ce, uko li ko se ja ve u pe ri o du mleč ne zrelo sti, pa čak i vo šta ne zre lo sti, jer može do ći do to plot nog uda ra. Ta da ve like šte te mo gu bi ti na ne te i ku ku ru zu ali i po vr tar skim i vo ćar skim kul tu rama. Da kle, agro nom ska stru ka ima ozbi ljan za da tak - da ra di na uvo đe nju do ma ćih sor ti ali i in tro duk ci ji stra nih sor ti ko je mo gu da ima ju kra ću ve geta ci ju i mo gu da iz beg nu pri pe ke. Du go roč no pla ni ra ti Vo da sti že na tri od sto nji va U Sr bi ji se na vod nja va bli zu hek ta ra ora ni ca, što je oko tri od sto od ukup ne ob ra dive po ljo pri vred ne po vr ši ne, obja vio je Re pu blič ki za vod za stati sti ku. Zva nič no to je tek ne što vi še od 1,3 od sto. Ali, ima dosta po vr ši na ko je se na vod njava ju, ali za nič no se to ne igde ne vo di! U sve tu se na vod njava 17 od sto ob ra di vih po vr ši na. Bli zu 55 od sto na vod nja va nog ze mlji šta pred sta vlja ono ko je je u vla sni štvu po ro dič nih poljo pri vred nih ga zdin sta va, dok je osta tak na vod nja va nih po vrši na u po se du fir mi i pred u zetni ka. Po vr ši ne ko je na vod njava ju prav na li ca i pred u zet ni ci u pro se ku iz no se 15,1 hek tar, dok in di vi du al na po ljo pri vred na ga zdin stva pro seč no na vod njava ju 0,1 hek tar. U Sr bi ji je re gistro va no po ljo pri vrednih ga zdin sta va. Mi u na šoj fi lo zo fi ji pro iz vod nje mora mo da raz mi šlja mo ka ko da pro meni mo na vi ku da se je mo ka sne hi bri de ku ku ru za, zbog na vod no vi so kog pri no sa. Za to što zbog ka snog ubira nja ku ku ru za tr pi mo šte tu zbog ne do zre va nja i pše ni cu ne mo že mo za se ja ti u op ti mal nom ro ku. Da kle, mi i kod pše ni ce do la zi mo u si tu a ci ju da zbog ka sni je se tve ima mo ni že pri no se i ne što ka sni je pri stiza nje. I na rav no sve one tro ško ve zbog ki šnog pe ri o da u ko je ula zi ku ku ruz, pa on da ima mo po ve ća ne tro ško ve ber be i kva re nja struk tu re ze mlji šta. Mo ra mo či ta vu fi lo zo fi ju ra tar ske ali de lom i vo ćar ske pro izvod nje da po la ko me nja mo. To nije jed no sta van po sao i za to na u ka i struč ne slu žbe mo ra ju da od i graju zna čaj nu ulo gu. Dr ža va, ako ne shva ti da joj u ovom tre nut ku najve ća po moć mo že do ći od na u ke i do bro or ga ni zo va ne struč ne slu žbe, ne će re ši ti ovaj pro blem, tim pre što ve li kih pa ra za ula ga nje ne ma. Ako je dr ža va u ovom tre nut ku si ro ma šna to ne zna či da u svo joj stra te gi ji raz vo ja re ša va nje proble ma su še, pu tem na vod nja va nja kao i re ša va nje pi ta nja vo do snabde va nja, ko je sa su šom po sta je sve akut ni je, tre ba za ne ma ri ti. Na pro tiv mo ra se du go roč no pla ni ra ti iz gradnja ve ćih aku mu la ci ja sa kom bi nova nim na me na ma, vo do snab de vanje i na vod nja va nje, kao i ma njih za na vod nja va nje. Mo žda je vre me da se vi zi o nar ski pro je kat sa po čet ka dru ge po lo vi ne de vet na e stog ve ka o iz grad nji plovnog pu ta Du nav Var dar - Egej sko mo re, po no vo iz ne se na vi de lo. Time bi Sr bi ja po red me đu na rod nog plov nog pu ta re ši la i pro ble me po plava Po mo ra vlja i nje go vog sli va, a tako đe i u zna čaj noj me ri pro blem podzem nih vo da i na vod nja va nje. Mo žda će nas nu žda na te ra ti da poč ne mo da raz mi šlja mo o o beđe nju vo de za na vod nja va nje i vodo snab de va nje Šu ma di je iz grad njom ka na la Sa va - Ve li ka Mo ra va ili Za padna Mo ra va i dru gih de lo va Sr bi je. Na sta vi će se (Auto ri Prof. dr Sto jan Jev tić, eks mi ni star po ljo pri vre de, eks pred sednik Pri vred ne ko mo re Sr bi je i Za družnog sa ve za Sr bi je i Bra ni slav Gu lan, član Od bo ra za se lo Srp ske aka de mi je na u ka i umet no sti i Na uč nog dru štva eko no mi sta Sr bi je) 12

13 NA U KA U PRAK SI VI TA MI NI U IS HRA NI DO MA ĆIH ŽI VO TI NJA De lo va nje, zna čaj i op ti mal ne ko li či ne Ne do sta tak vi ta mi na u sa vre me noj is hra ni sto ke do vo di do pa da pro iz vod nje, pro ble ma u ra stu, raz vo ju, pa du imu ni te ta, pa čak i do traj nih obo lje nja Pi še: Gor da na Aći mac, dipl. ing. sto čar stva PSS Zre nja nin N e ka da se sma tra lo da u ob roci ma do ma ćih ži vo ti nja mo ra ju bi ti do volj ne ko li či ne pro te i na, uglje nih hi dra ta, mi ne ra la i vo de. Stoka je uglav nom bo ra vi la na pa ši, te se iz bilj nih hra ni va snab de va la i vi ta mini ma. Sa vre me ni na čin in ten ziv nog dr ža nja sto ke pod ra zu me va i vi so ku pro iz vod nju, a i pro ble me u ne do statku vi ta mi na. To je na ve lo na uč ni ke da ih is pi tu ju, od re de me ha ni zam de lo vanja i zna čaj kao i op ti mal ne ko li či ne za sva ku vr stu i ka te go ri ju sto ke. Utvrđe no je da su vi ta mi ni neo p hod ni za oba vlja nje me ta bo lič kih pro ce sa, promet ma te ri ja, funk ci ju ner vnog i mišić nog si ste ma, raz mno ža va nje, norma lan rast i raz voj. Otu da i ime ovim ma te ri ja ma, amin nep ho dan za ži vot (lat.vi ta-ži vot, amin or gan ski de ri vat amo ni ja ka). Ve li ki broj vi ta mi na ima ko en zim sku ulo gu, jer ula ze u sa stav en zi ma. Poje di ni vi ta mi ni omo gu ća va ju nor malno funk ci o ni sa nje en do kri nog si ste ma (vi ta min D je po ve zan sa hor mo ni ma pa ra štit ne žle zde, dok je E vi ta min važan u funk ci ji pol nih hor mo na). De fi cit vi ta mi na kod do ma ih ži vo ti nja Po me nu to je da ži vo ti nje uglav nom pre ko hra ne uno se vi ta mi ne, jer veći nu vi ta mi na ne mo gu da sin te ti šu. Po je di ni vi ta mi ni se pri tom do iz vesne me re mo gu skla di šti ti u ži votinj skim tki vi ma i or ga ni ma (je tra, mi ši ći), a ne ki se iz lu ču ju kroz ži votinj ske pro iz vo de kao što je mle ko. Za to su na mir ni ce ži vo tinj skog pore kla do bar iz vor vi ta mi na. De li mičan ne do sta tak vi ta mi na na zi va se hi po vi ta mi no za, a pot pun avi ta mino za. Ne do sta tak vi ta mi na u sa vreme noj is hra ni sto ke do vo di do pa da pro iz vod nje, pro ble ma u ra stu, razvo ju, pa du imu ni te ta, pa čak i do traj nih obo lje nja. Uzro ci de fi ci ta vi ta mi na su komplek sni: ne do vo ljan unos pre ko hra ne (hra ni va si ro ma šna vi ta mi ni ma) - ne a de kvat no skla di šte nje i čuva nje kon cen tro va ne hra ne (mno gi vi ta mi ni se ra za ra ju pod uti ca jem sve tlo sti, vi so ke tem pe ra tu re) - na čin dr ža nja sto ke za sin tezu D vi ta mi na neo p hod no je pri sustvo sun če ve sve tlo sti - bo le sti di ge stiv nog trak ta, febril na sta nja ta ko đe mo gu do ve sti do de fi ci ta. Usled ošte će nja i bo lesti or ga na za va re nje de ša va se da se vi ta mi ni une ti hra nom ne mogu usvo ji ti, bo le sti je tre kao što je ci ro za je tre do vo di da se vi ta mi ni u njoj ne mo gu de pon va ti. Pri nedo stat ku žuč ne ki se li ne u cre vi ma one mo gu će na je re sorp ci ja vi ta mina ras tvor lji vih u ma sti ma. - pri su stvo ma te ri ja u hra ni koje ra za ra ju ili one mo gu ća va ju fi zio lo ško dej stvo vi ta mi na, ta ko zva ni an ti vi ta mi ni (di ku ma rol je an ti vi tasmin K vi ta mi nu, glu ko-askor bin ska ki se li na C vi ta mi nu). - le če nje an ti bi o ti ci ma ili do da tak an ti bi o ti ka u hra ni mo že po re me ti ti rad mi kro or ga ni za ma pre ži va ra, koji sin te ti šu vi ta mi ne B gru pe, K vita min.. - po je di na fi zi o lo ška sta nja zahte va ju po ja čan unos vi ta mi na, a poseb no pri ra stu i raz vo ju, pe ri o du raz mno ža va nja, gra vi di te ta i lak taci je - vr sta i ka te go ri ja sto ke pre živa ri za hva lju ju ći mi kro or ga ni zmi ma bu ra ga ima ju o be đe ne vi ta mi ne B gru pe, K i C vi ta min. Ne pre ži vari (svi nje i ži vi na), ve ći nu vi ta mi na o be đu je pre ko hra ne i za to su kod njih če šće po ja ve de fi ci ta. Mlada, vi so ko pro duk tiv na gr la kod kojih su me ta bo lič ke funk ci je po ja ča ne zah te va ju sta lan do da tak vi ta mi na pre ko hra ne. U kon cen tro va nim hrani vi ma se to po sti že do da va njem pre mik sa od no sno vi ta min sko-mi neral nih pred sme ša. Po de la vi ta mi na Naj če šće ko ri šće na po de la vi ta mina ko ja se u prak si ko ri sti je pre ma nji ho voj ras tvor lji vo sti na: 1. LI PO SO LU BIL NE VI TA MI NE ras tvor lji ve u ma sti ma 2. HI DRO SO LU BIL NE VI TA MI NE ras tvor lji ve u vo di Sem ras tvor lji vo sti ko ja de li vi tami ne na dve ve li ke gru pe oni se razli ku ju i po to me što se li po so lu bil ni vi ta mi ni mo gu de po no va ti u ži vo tinjskom or ga ni zmu u de po i ma ma sti, dok se hi dro so lu bil ni sa mo de li mič no i krat ko traj no za dr ža va ju u te lu. Li po so li bil ni vi ta mi niras tvor lji vi u ma sti ma U ovu gru pu spa da ju sle de ći vi tami ni: A, D, E, K A vi ta min po he mij skom sasa ta vu je al ko hol. U or ga ni zmu se sin te ti še iz ka ro ti na od no sno β ka roti na, ko ji se po to me na zi va pro vi tamin vi ta mi na A. Za do ma će ži vo ti nje do bar iz vor pred sta vlja ju ze le na hrani va, lu cer ka, ze le na tra va i li vad sko se no. U na mir ni ca ma bilj nog po re kla ima ga mr kva, spa nać, ze le na sa la ta, ku pus, vo će, a u ži vo tinj skim na mirni ca ma bo gat iz vor su mle ko, ri blje ulje, ma slac i žu man ce. Ulo ga A vi tami na je u ok si do-re duk ci o nim pro cesi ma. Neo p ho dan je u pro ce su ra sta i raz vo ja, raz vo ja cen tral nog ner vnog si ste ma i pol nih žle zda, raz vo ju hrska vi ce, epi te la, en do te la i ko šta nog si ste ma. Naj ra ni ji znak avi ta mi no ze A je sa mo funk ci o nal ni po re me ćaj - noć no ili ko ko ši je sle pi lo. Ako je ne do sta tak ve ći ili du že tra je do la zi do isu ši va nja oka i ka ra ti ni za ci je en do te la ro žnjače kse rof tal mi ja, raz mek ša va nje ro žnja če ke ra to ma la ci ja, a mo že do ći i do gnoj nog za pa lje nja ce le oč ne jabu či ce (pa nof tal mi ja) [1]. Do la zi do pro me na na epi te lu di saj nih pu te va, Sl.1. Rahitis ili engleska bolest svinja Sl. 2. i 3. Nedostatak B vitamina kod kokoši i na koži cre va, žuč nih i mo krać nih ka na la, pa je ta ko ošte ćen epi tel pod lo žan infek ci ja ma i za to se A vi ta min zo ve i za štit ni vi ta min epi te la i an ti in fek cio ni vi ta min. Ne do sta tak A vi ta mi na se na pol nim or ga ni ma is po lja va kroz ne plod nost, na cen tral nom ner vnom si ste mu kao po re me ćaj ko or di na ci je, drh ta nje, sla bost mi ši ća, a de ša va ju se i pro me ne na ko šta nom tki vu. Hi per vi ta mi no za A vi ta mi na je ret ka, a u akut nom ob li ku se ma nife stu je kroz po vra ća nje, raz dra žljivost, kr va re nja, dok se u hro nič nom ob li ku ja vlja ma sna je tra, raz mek šanje ko sti ju, pe ru ta nje ko že i is pa danje dla ke. D vi ta min an ti ra hi tič ni vi ta min ili kal ci fe rol po he mij skom sa sta vu je ste roid i vr lo je ras pro stra njen u bilj ka ma, a po zna to je de stak ste ro ida od ko jih su naj va žni ji D2 i D3..Da bi se sin te ti sao u ži vo tinj skom or gani zmu neo p hod na je sun če va svetlost. Po zna to je da kod si sa ra jed nako an ti ra hi tič no dej stvo is po lja va ju D2 i D3, a kod pti ca je mno go ak tivni ji vi ta min D3. Iz vo ri ovih vi ta mi na su u svim ze le nim hra ni vi ma bilj nog po re kla, a od ži vo tinj skih na mir ni ca ri blja ulja iz je tre ri ba kao što su tuna i ba klar. U mle ku nje gov sa dr žaj va ri ra. Ži vo ti nje ko je bo ra ve na pa ši u to ku le ta pod dej stvom sun če vog zra če nja u ko ži i pot ko žnom tki vi sinte ti šu do volj ne ko li či ne ovog vi ta mina. Re zer ve D vi ta mi na se na la ze u je tri, pot ko žnom tki vu. Hi po vi ta mi no za i avi ta mi no za D naj če šće po ga đa mla dun čad i odojčad. Do la zi do po re me ća ja od no sa Ca i neo r gan skih fos fa ta u kr vi, ko ji se ma ni fe stu ju uspo re nim i ne do volnjim oko šta va njem po zna tim kao rahi tis. Kod obo le lih ži vo ti nja do la zi do de for mi te ta ko sti ju ek tre mi te ta uslovlja va ju ći O ili X no ge, kri vljej nja kič me, kar li ce i grud nog ko ša, za deblja nja hr ska vi ce na spo ju re ba ra i grud nog ko ša - ra hi tič ne bro ja ni ce. Če ste su i po ja ve lo mlje nja ko sti ju usled oste o po ro ze i oste o ma la ci je, naj če šće kod gra vid nih žen skuh gr la, po seb no mu znih kra va i u tre nut ku mak si mal ne lak ta ci je. Hi per vi ta mi no za D se ja vlja usled pre ko mer nog uno sa ovog vi ta mi na, a ma ni fe stu je se mo bi li za ci jom kal ciju ma iz ko sti ju i hi per kal ce mi je(pove ćan sa dr žaj ka li ju ma u kr vi), te do la zi do na go mi la va nja kal ci ju ma u zglo bo vi ma, bu bre zi ma, plu ći ma... E vi ta min an ti ste ri li tet ni vi tamin ili to ko fe rol po he mij skom sasta vu spa da u al ko ho le. Naj bo lji izvo ri E vi ta mi na su kli ce ži ta ri ca, biljna ulja, lu cer ka i ze le na tra va. Vr lo je ose tljiv na di rekt no dej stvo sun ca, pa u to ku su še nja i skla di šte nja se na i si la že gu bi ci mo gu bi ti od 10-90%. Ulo ga E vi ta mi na je an ti ok si da tiv na, pa se če sto ko ri sti sa mi ne ra lom sele nom u pre ve ni ra nju ošte će nja lipid nih mem bra na, pa ga na zi va ju bi o lo ški an ti ok si dans. Avi ta mi no za E vi ta mi na je ret ko pri sut na kod do ma ćih ži vo ti nja i dosa da su po zna ti simp to mi ko je ona iza zi va kod la bo ra to ji skih ži vo ti nja. Simp to mi de fi ci ta se uglav nom odra ža va ju na pol ne funk ci je muž ja ka i ste ri li tet, dok kod žen ki do la zi do de ge ne ra ci je i ugi nu ća plo da i po bača ja. Pri sut ni su i simp to mi mi šić ne dis tro fi je i atro fi je kod jag nja di i tela di na pa šnja ci ma si ro ma šnim se lenom, jer ovaj ele ment mo že da zame ni u ve li koj me ri E vi ta min. Vi ta min K an ti he mo ra gič ni vita min ši ro ke je ras pro stra njen u pri ro di pre ko ra znih de ri va ta, a najvi še ga ima u lu cer ki i ze le nim hra nivi ma bilj nog po re kla, kao i u po vr ću. U vo ću, ži ta ri ca ma i na mir ni ca ma živo tinj skog po re kla ga ima u ma njoj me ri. Ut vre đe no je da ovaj vi ta min ima ulo gu u ko a gu la ci ji, zgru ša va nju kr vi. Ob zi rom da ga ima do sta u zele nim hra ni vi ma, a po zna to je i da mi kro or ga ni zmi di ge stiv nog trak ta mo gu da ga sin te ti šu, ne do sta ci ovog vi ta mi na su re đi kod do ma ćih ži vo tinja. Ne do sta tak vi ta mi na K se ja vlja usled bo le sti or ga na za va re nje, nedo volj nog lu če nja žu či, pre du gog leče nja an ti bi o ti ci ma, bo le sti ma je tre ili uno še nja he mij skih je di nje nja ko ji su an ti vi ta mi ni K vi ta mi nu i u tu grupu spa da ju var fa rin i di ku ma rol koji spre ča va ju sin te zu pro trom bi na i fak to ra ko a gu la ci je kr vi. Hi dro so lu bil ni vi ta mi ni - vi ta mi ni ras tvor lji vi u vo di Ovi vi ta mi ni se vr lo la ko ap sor bira ju di rekt no kroz ga stro in te sti nal ni trakt u krv. Ka da se ap sor bu ju, cirku li šu kroz te lo i sprem ni su za potre be or ga ni zma. Ve ći na vi ta mi na toplji vih u vo di ne stva ra za li heu u te lu u ve ćim ko li či na ma kroz du ži pe riod. Kad kon cen tra ci ja pre đe od re đe nu ko li či nu, te lo ih iz ba cu je van pre ko uri na. U tim tre nu ci ma je urin be le bo je, za raz li ku od nor mal ne žu te bo je uri na.u ovu gru pu spa da ju vi tami ni B gru pe i C vi ta min: - Vi ta min B1-(Ti a min) - Vi ta min B2 - (Ri bo fla vin) - vi tamin G - Vi ta min B3 - (Ni a cin) - vi ta min P - Vi ta min B5 - (Pan to ten ska ki seli na) - Vi ta min B6 - (Pi ri dok sin) - Vi ta min B7 - (Bi o tin) - vi ta min H - Vi ta min B9 - (Fol na ki se li na) - vita min M - Vta nin B12 - (Ko ba la min) - C vi ta min - (Askor bin ska ki se lina) [2] Gru pa vi ta mi na B (od B1 do B9) su je di nje nja raz li či tog he mijskog sa sa ta va, a slič nog fi zi o lo škog dej stva, te će sto ga bi ti za jed no opisa ni. Iz vo ri ovih vi ta mi na su u kvascu, kli ca ma i en do sper mu ži ta ri ca, u je tri, bu bre zi ma, mi ši ći ma, ja ji ma, mle ku.ulo ga ove gru pe vi ta mi na je da uče stvu ju kao ko en zi mi u proce si ma raz grad nje uglje nih hi dra ta, ok si do-re duk ci o nim pro ce si ma, preno su ner vnih im pul sa, u tran spor tu vo do ni ka.. Ob zi rom da su ovi vi ta mi ni širo ko ras pro stra nje ni u hra ni vi ma bilj nog i ži vo tinj skog po re kla, da ih mi kro or ga ni zmi cre va mo gu sin teti sa ti, avi ta mi no ze se ret ko ja vljaji. Po ja ve de fi ci ta ovih vi ta mi na su če šće usled du go traj ne is hra ne neiz ba lan si ra nim sme ša ma sa ve ćim ude lom uglje no hi drat nih hra ni va, bo le sti ma, du go traj noj iz lo že nosti or ga ni zma fi zič kim na po ri ma ili upo tre bi an ti bi o ti ka. De fi cit ove gru pe vi ta mi na se is po lja va ju se kao ne spe ci fič ni simp to mi ve za ni za lo še funk ci o ni sa nje ner vnog siste ma, ošte će nja ko že i slu zo ko že, po re me ća ji va re nja. Vi ta min B12 Ko ba la min spa da u slo že na or gan ska je di nje nja ko je u svom pr ste nu sa dr ži ko balt. Iz vo ri su mu u kva scu, je tri, ri bi, mesu, mle ku i ja ji ma. U znat nim ko li čina ma se sin te ti še u bu ra gu pre ži va ra ako sa hra nom uno se do volj nu ko liči nu neo r gan skog ko bal ta. Da bi se re sor bo vao neo p hod no je da se ve že sa jed nim od dva glu ko pro te i na:(a) Ca stle o vim unu tra šnjim fak to rom ko ji lu či pi lo ru sni deo že lu dač ne sluzo ko že čo ve ka svi nje i psa; ili (b) apo e ri te i nom ko ji se na la zi u pljuvač ci i ni zu dru gih slu za vih se kre ta [1]. Ulo ga ovog vi ta mi na je u brojnim me ta bo lič kim pro ce si ma, sin te zi ami no ki se li na, pa i de zok si nu len ske ki se li ne. Avi ta mi no ze se kod ži vo tinja ret ko ja vla ju i mo gu do ve sti do po re me ća ja u po ra stu ili bla ge anemi je. Kod čo ve ka se ne do sta tak ovog vi ta mi na is po lja va kao per ni ci o zna ane mi ja i ja vlja se zbog ne mo guć nosti re sorp ci je usled ne do stat ka Castle o vog fak to ra. Vi ta min C Askor bin ska ki seli na U pri ro di se na la zi u dva ob lika: re du ko va nom kao L-askor bin ska ki se li na i ok si do va nom kao De hi droaskor bin ska ki se li na,ko ji la ko pre laze iz jed nog ob li ka u dru gi. U pri ro di se na la zi u ze le nim hra ni vi ma, agrumi ma, šip ku, vo ću i po vr ću. Ži vo ti nje ovaj vi ta min mo gu sin te ti sa ti ta ko da su ret ke avi ta mi no ze. Ulo ga C vi tami na je ve li ka u svim ok si do-re dukci o nim pro ce si ma, sin te zi ko la ge na, te uti če na raz voj hr ska vi ce, ko stiju i rast uop šte. Ima an ti ok si da ci ono dej stvo, a va žna funk ci ja mu je i de po no va nje gvo žđa u sle zi ni. Kod čo ve ka se avi ta mi no za C ja vlja kao skor but, ko ga ka rak te ri še otok i krva re nje de sni. Za klju čak Ob zi rom da su vi ta mi ni he mij ske ma te ri je neo p hod ne za nor ma lan rast i raz voj, da uče stvu ju u svim va žnim me ta bo lič kim i fi zi o lo škim pro ce si ma, neo p hod no je nji ho vo sva ko dnev no uno še nje u or ga ni zam pre ko hra ne. Iako se vi ta mi ni nala ze u hra ni vi ma bilj nog i ži vo tinjskog po re kla, nji ho va kon cen tra cija u tim hra ni vi ma mo že va ri ra ti i sma nji ti se kroz pro ce se pri pre me, skla di šte nja, i ču va nja. Sa vre mena sto čar ska pro iz vod nja se od liku je vi so kom pro duk ci jom, ko ju osim ge net skih pre di spo zi ci ja mo ra is pra ti ti i zdra vlje gr la, ade kva tan na čin dr ža nja i iz ba lan si ra na is hrana. Po što se vi ta mi ni da ju u ob li ku vi ta min skih pred me ša pre mik sa, neo p hod no ih je u od go va ra ju ćem po stot ku do da ti osta lim hra ni vi ma u sme ši i ta ko na pra vi ti kom pletan obrok za sva ku vr stu i ka te gori ju sto ke. Po je di ni vi ta mi ni se u stre snim si tu a ci ja ma za ži vo ti nju, sta nja bo le sti, fi zič ke is cr plje nosti, gra vi di te ta, lak ta ci je, pa re nja i vi so ke pro duk ci je, mo ra ju da va ti po je di nač no od no sno po ve ća ti im kon cen tra ci ju i ta ko o be di ti stabil nu pro duk ci ju i zdra vlje gr la. Li te ra tu ra: [1] M. Jo va no vić i sarad ni ci : Fi zi o lo gi ja do ma ćih ži vo tinja, Me di cin ska knji ga Be o grad-zagreb (1984); [2] [3] poslovi.com; [4] 13

14 NA U KA U PRAK SI ERO ZI JA ZE MLJI ŠTA Ze mlji šte naj va žni ji či ni lac po ljo pri vred ne pro iz vod nje Ze mlji šte je naj va žni ji či ni lac po ljo pri vred ne pro iz vod nje. Pro ces na stan ka ze mlji šta je ve o ma dug, a ono mo že bi ti uni šte no u vre o ma krat kom vre men skom pe ri o du Pi še: De jan Ste pa no vić, dipl. ing. PSS Srem ska Mi tro vi ca Ze mlji šte je po vr šin ski rastre si ti sloj Ze mlji ne ko re na stao raz grad njom ste na i ta lo že njem or gan skih i mi neral nih ma te ri ja [2]. Kom po nen te ze mlji šta: Or gan ska ma te ri ja(mrtvi ili u sta nju ras pa da nja osta ci bi lja ka i ži vo ti nja ko ji da ju hranlji ve ma te ri je ze mlji štu i za dr žava ju vo du), ži vi or ga ni zmi, mi nera li (Neo r gan ska ma te ri ja i to je pe sak, prah i gli na), vo da I vazduh. Ze mlji šte je naj va žni ji čini lac po ljo pri vred ne pro iz vod nje. Pro ces na stan ka ze mlji šta je ve o- ma dug, a ono mo že bi ti uni šte no u vre o ma krat kom vre men skom pe ri o du. Po rav ka ze mlji šta je veo ma kom pli ko van i skup pro ces, te se ze mlji šte za mo ra za šti ti od svih de gra da ci ja. Sma tra se da je ze mlji šte ob no vljiv či ni lac, ali pro ces na stan ka i ob na vlja nja je ve o ma dug, i za to se mo ra maksi mal no za šti ti od svih vr sta degra da ci je. De gra da ci ja ze mlji šta Po sto je dva ti pa de gra da ci je zemlji šta: Od no še nje ze mlji šta ero zijom (sli ka 1) i ošte će nje unu tar profi la. Ero zi ja je pro me na po vr šin skog slo ja ze mlji šta ko je je uslo vlje no utica jem ve tra, ki še,mra za, sne ga, tempe ra tu re, te ku ćih vo da. Ošte će nje unu tar pro fi la je uslo vlje no po gor šanje he mi skih, bi o lo ških i fi zič kih osobi na ze mlji šta [1]. Naj če šće ero zi ja je iza zva na pri rod nim pro ce si ma ali na nju mo že uti ca ti i čo vek. Ze mlji šte u Sr bi ji iz lo že no je mno gim pro ce si ma de gra da ci je, od ko jih je naj če šći, a i naj o pa sni ji pro ces ero zi je ze mlji šta vo dom. Pre ko 80% ze mlji šta u Sr bi ji iz lo že no je pro ce su ero zi je [4]. Ero zi ja ze mlji šta vo dom Kla si fi ka ci ja vod ne ero zi je: a. Plu vi jal na (ero zi ja iza zva na kišnim ka pi ma) b. Flu vi jal na (usled dej stva te ku će vo de) (sli ka 3) c. Bu jič na (kom bi na ci ja ki še, te kuće vo de i ur vin ski pro ce sa) (sli ka 4) d. Gla ci jal na (usled dej stva le da) Od svih vr sta ero zi ja naj za stuplje ni ja je ta ko zva na flu vi jal na ili reč na ero zi ja. To je pro ces pri kojem re ka ob li ku je re ljef. Aku mu la tiv ni ob li ci flu vi jal ne ero zi je su na go mi la va nje i ta lože nje ra zo re nog i od ne še nog mate ri ja la.ero zi ja na sta je od no šenjem i is pi ra njem ze mlji šta i akomu la ci jom usled po pla ve. Sli ka 1: Od net sloj ob ra di vog ze mlji šta De gra da ci ja ze mlji šta po pla va ma Sli ka 6: Po pla ve u Sr bi ji Po pla ve iza zi va ju ero zi ju zemlji šta ve li kih raz me ra (sli ka 6), i naj če šće do vo de do na jed nom stra ni gu bit ka de la ze mlji šta a na dru goj stra ni na no še nja i ta lo ženja tog de la ze mlji šta. One ima ju di rek tan uti caj na ze mlji šte, ta lo že nje naj sit ni jih če sti ca pra ha i gli ne omo gu ća va ju da ta kvo ze mlji šte ima ka pi lar no kre ta nje vo de i sma nju je vo dopro pu stlji vost. Ovim se po ve ća va Sli ka 4: Bu jič na ero zi ja i gu sti na ze mlji šta-spe ci fič na masa a to sma nju je po ro znost (od to ga za vi si vod no va zdu šni re žim ze mlji šta) po ve ća va vla žnost i sma nju je va zduh a od to ga za vi si ži vot bi lja ka. Sa po ra stom vla ge ta kva ze mlji šta po sta ju pla stič na, ima ju svoj stva gli ne, ne me njaju ob lik pre lo ma I za dr ža va ju ob lik na kon su še nja. Ova ze mljišta su tvr da ka da su su va, le pljiva ka da su mo kra. Ove oso bi ne su ja ko lo še u po gle du ob ra de ze mlji šta i iz i sku ju ja ku me ha niza ci ju i po ve ća nu po tro šnju go riva. Sma nje na vo do pro pu stlji vost do vo di do po ja ve vo de nih ogleda la na ze mlji štu a ve ća ko li či na gli ne uslo vlja va sla bi je oti ca nje i zbog to ga je ne mo gu će pri me nu ti agro teh nić ke me re u op ti mal nom ro ku. Po pla ve mo gu do ne ti ve ću ko li či nu he mi skih đu bri va na ba zi amo ni ja ka, Fe i S a ti me po ve ćava ju ki se lost ze mlji šta. Da bi se na ki se lim ze mlji šti ma ostva ri li do bri pri no si mo ra se vr ši ti agro teh nič ka me ra kal ci fi ka ci je ko ja je ve o ma sku pa. Vo da ras tva ra azot u zemlji štu i od no si ga u du blje slo je ve a na kra ju u ka na le i re ke, ti me za ga đu je mo vo do to ko ve. Za ga đe nje po vr šin skih, sta jaćih i te ku ćih vo da ni tra ti ma dovo di do na ru ša va nja bi o lo ške Sli ka 3: Flu vi jal na ero zi ja rav no te že i do ne stan ka vo de nog sve ta a ako do spe u pod zem ne vo de di rekt no ugro ža va ju zdravlje lju di [5]. Po pla ve iza zi va ju gu bi tak ko ri snih glji va u ze mljištu ko je mo bi li zu ju ze mlji šte na ba zi hran lji vih sa sto ja ka.da bismo po no vo us po sta vi li si stem i vra ti li glji vi ce tre ba nam vreme na i sred sta va. Po plav ni ta las mo že do ne ti i tok si ne ko ji onemo gu ća va ju bilj nu pro iz vod nju, a tre ba im od re đe ni pe riod da se raz lo že i po sta nu o pa sni za bilj ke.po plav na pod ruč ja naj če će ima ju po ve ća nje te ških me ta la u ze mlji štu. Ob no vlja nje ze mlji šta po sle po pla va uklju ču je po pravku tek stu re, struk tu re, ka pa ci tet za dr ža va nja vo de, do stup nost hra ni va, mi kro bi o lo ške ak tiv nosti i dr. Li te ra tu ra: [1] Za šti ta zemlji šta od de gra da ci je, P.Se kulić, R.Ka sto ri, V.Ho džić No vi Sad 2003.; [2] Me li o ra tiv na pe do lo gija, N.S.Milj ko vić 2005.; [3] Fi zika ze mlji šta, B.Ga jić, 2006.; [4] Zbor nik me đu na rod nih na uč nih sku po va, Li či na Vla do i sa rad nici, 2011.; [5] Ni trat na di rek ti va 91/676/ECC; [6] Fo to- Ta njug; [7] Re pu blič kog ge o det skog zavo da.; [8] In ter net Wi ke pe di ja 14

15 ZA NI MLJI VA IZ DA NJA BI LJEM PRO TIV KAR CI NO MA Ve za hra ne i kan ce ro znih bo le sti (Pre no si mo iz vo de iz knji ge Le ko vi tim bi ljem pro tiv kar ci no ma, autor Mom či lo Mo ci Sreć ko vić, Slo bo mir 2015.) R ak se mo že une ti kroz usta! Na uč no je po tvr đe no da na čin is hra ne i te ka ko uti če na učesta lost po ja ve po je di nih vr sta ra ka, pa pre po ru ka gla si: Ne ka na sto lu uvek se na đu po vr će i vo će i dru ga hra na bo ga ta ce lu lo zom. Ne pre te ruj te sa uzi ma njem me sa. Vo di te ra ču na o svo joj li ni ji ne moj te se ugo ji ti. Go to vo tre ći na kan ce ro znih obo ljenja u di rekt noj je ve zi sa is hra nom. O po ve za no sti hra ne i kan ce ro znih bo le sti pr vi put je po če lo da se go vori po čet kom še zde se tih go di na, ali se ozbilj ni jim is pi ti va nji ma pri stu pi lo tek u po sled njih pet na e stak go di na. Do šlo je se do do sta po u zda nog za ključ ka da se uno še njem hra ne ko ja sa dr ži do sta vo ća i po vr ća sma nju je mo guć nost obo lje nja od ra ka pro bav nog si ste ma (od jed nja ka pre ko de be log cre va do rek tu ma). Rak de be log cre va i rek tu ma mnogo se če šće ja vlja ju u ze mlja ma či ji ži te lji tro še ve će ko li či ne me sa, za nema ru ju ći po vr će. Is hra na za sno va na na svinj skom i go ve đem me su no si opa snost od po ja ve ra ka de be log creva vi še ne go je lov nik sa sta vljen od pile ćeg me sa ili ri be. Ne ka dru ga is tra ži va nja po ka za la su da - mo žda po sto ji uzroč na ve za iz me đu pro seč nog kon zu mi ra nja ta kozva nih cr ve nih me sa i po ja ve ra ka doj ke. Dok ova kvi na la zi još za ah teva ju te melj nu na uč nu pro ve ru, već se do bro zna da su ku va na me sa ma nje uzroč ni ci kan ce ro znih obo lje nja od prže nih i pri pre mlje nih na ro šti lju. Po sna me sa su zdra vi ja od ma sni jih, a sve vr ste ma sne hra ne, po oce na ma po jedi hih le ka ra, vr lo ve ro vat no do pri no se po ja vi ra ka pro sta te, doj ke i de be log cre va. Ne ki na uč ni ra do vi po ka zu ju da veća kon cen tra ci ja ni tri ta u hra ni ili vo di za pi će po ve ća va ri zik od po ja ve ri zik od po ja ve ra ka jed nja ka i sto ma ka. Fak tor po ve ća nog ri zi ka jed nja ka su vru ći na pi ci pre po ru ču je se za to da se ka fa i čaj ne pi ju vre li. Isto vre meno, ovim omi lje nim na pi ci ma dat je i zva ni čan le kar ski bla go slov oni ne iza zi va ju ni ti pod sti ču po ja vu ra ka. Is tra ži va nja još ni su okon ča na, da se još tač no zna ko li ka je po ve za nost is hra ne i kan ce ro znih obo lje nja. Možda će se ko na čan sud iz re ći tek kad se bu du sa op šti li re zul ta ti ve o ma ambi ci o znog evrop skog is tra ži va nja ko je fi na si ra Evrop ska ko mi si ja u Be i se lu. Pu nih de set go di na pra ti će se re žim is hra ne ži te lja ra znih evropskih ze ma lja, a na kon sva ke go di ne struč nja ci će pre po ru či va ti i upo re điva ti do bi je ne re zul ta te. Sta ri re cep ti Va lju šci Po treb no je: 800 gr sit ni je secka nog krom pi ra, ma lo so li, 1/2 l hlad ne vo de, 900 g bra šna (TIP 400 oštro), 1 ka ši ka so li, 2 ka ši čice slat ke cr ve ne mle ve ne pa pri ka, 2 pu ne ka ši ke ma sti, 2 gla vi ce sit no sec ka nog cr nog lu ka. Pri pre ma: Olju šti ti i na sit nije koc ke ise ći krom pir, te ga skuva ti u po so lje noj void. U šer pu sipa ti vi še vo de, do da ti ka ši ku so li i če ka ti da pro vri. Za to vre me od po la li tra hlad ne vo de i oko 900 g bra šna ume si ti le po, glat ko te sto. Te sto ise ći na tra ke i pra vi ti va ljuške. Za tim va lju ške ise ći, ki da ti i uba ci va ti u šer pu sa klju ča lom vo dom. (Dok ih ki da te, po ku šaj te pr sti ma da ih ta nji te). Ku va ti oko de se tak mi nu ta, dok se ne po dignu na po vr ši nu. Na ma sti iz din sta ti 2 gla vi ce sit no sec ka nog cr nog luka, ma lo po so li ti, si pa ti vr lo ma lo vo de (da luk po sta ne još mek ši), pro me ša ti i do da ti 2 pu ne ka ši čice slat ke cr ve ne mle ve ne pa pri ke. U luk do da ti ku van i gru bo iz gnječen krom pir, iz me ša ti, a za tim ubaci ti i va lju ške. Le če nje od ma lig nih obo lje nja vr še se hi ru škim pu tem, zra če njem (ra dio te ra pi jom), i pri me nom na ro či tih leko va (he mo te ra pi ja, ci to sta ti ci) po jedi nač no ili za jed no. Hi ru ško ostra nji va nje tu mo ra Hi ru ško od stra nji va nje tu mo ra može da bu de uspe šno, na ro či to ka da se bo lest ot kri je na vre me, i to pre nego što se pro ši ri na dru ge de lo ve te la. Hi ru škim za hva tom no vo tvo ri na mo ra da se od stra ni u ce li ni, da se ne bi pono vo ja vi la, te je sto ga po treb no da se bo le snim, ot klo ni i deo okol nog, zdravog tki va. Ope ra tiv no le če nje mo že da se prime ni i ka da se tu mor pro ši rio na druge de lo ve te la, u ci lju olak ša nja te koba ili ubla ži va nja kom pli ka ci ja. Ta ko na pri mer tu mor tan kog cre va mo že da do ve de do stva ra nja pre pre ke, ko ja će da do ve de do smrt nog is ho da ako se ne ot klo ni hi ru škim pu tem. Od stranji va nje tu mo ra do vo di do sma nje nja te ko ba i bo le sni ku se pro du ža va ži vot, ma da po sto je me ta sta ze ko je vre menom mo gu da do ve du do smrt nog isho da. Ra di o te ra pi ja Iz la ga nje tu mo ra zra če nju ima za cilj da uni šti ma lig ne će li je, a da pri to me ne do ve de do ošte će nja okol nog zdra vog tki va. Rak ko že i te sti sa, kao i Hodž ki no va bo lest, su ma lig na obolje nja ko ja se uspe šno le če ra di o te rapi jom. Te ra pi ja zra če njem uklju ču je prime nu rent gen skih zra ka, ga ma zraka, i ra di o ak tiv nih izo to pa. Rent gen ski i ga ma zra ci se stva ra ju u po seb nim apa ra ti ma u vi du tan kih sno po va ko ji su usme re ni tač no na me sto na ko me se tu mor na la zi. Ra di o ak tiv ni izo to pi se obič no po sta vlja ju u ma le ku ti je i na me šta ju uz te lo uz sam tu mor. Veli ki broj raz li či tih izo to pa se upo treblja va za le če nje ma lig nih obo lje nja, a po je di ni mo gu da se ve žu za ne ke ma te ri je ko je se is ko ri šća va ju u od ređe nim or ga ni ma. Ta ko na pri mer ra dio ak tiv ni jod se pri me nju je u le če nju zlo ćud nih tu mo ra štit ne žle zde. Te ra pi ja zra če njem se za sni va na či nje ni ci da su tu mor ske će li je, ko je se ve o ma br zo de le, mno go ose tlji vi je na ra di o ak tiv ne zra ke od nor mal nih. Zra če njem se, ta ko đe, uni šta va ju i ma li krv ni su do vi ko ji hra ne ma lig ne Već se do bro zna da su ku va na me sa ma nje uzroč ni ci kan ce ro znih obo lje nja od pr že nih će li je, pa i one zbog to ga pro pa da ju. Le če nje zra če njem se obič no svo di u to ku ne ko li ko ne de lja, sva ko dnev no ili u od re đe nim vre men skim raz ma cima. Cilj ova kvog na či na te ra pi je je da ma lig ne će li je pri me do volj nu ko li či nu zra če nja ko ja će ih uni šti ti, a da se pri to me ma nje ošte te okol ne, zdra ve ćeli je. Uče sta lost i du ži na zra če nja za vi se od me sta na ko me se tu mor na la zi, jer po je di na tki va upi ja ju mno go vi še radi o ak tiv nih zra ka od svih osta lih. Uz gred na dej stva u to ku ra di o tera pi je su če sta, jer je prak tič no nemo gu će spre či ti ošte će nja nor mal nih ćr li ja zra če njem. Le če nje zra če njem je naj če šće pra će no za mo rom i gu bitkom ape ti ta, kao i cr ve ni lom ko že na me stu ula ska zra ka u te lo. Osta la spored na dej stva za vi se od me sta ko je se iz la že zra če nju. Ta ko na pri mer jaj ni ci i te sti si su ve o ma ose tlji vi i kao po sle dica zra če nja ovih or ga na mo že da nasta ne ne plod nost. Zra če nje u pre de lu tr bu ha mo že da do ve de do pro li va, a u pre de lu vra ta do gu šo bo lje i ote žanog gu ta nja.. Ci to sta ti ci (he mo te ra pi ja) Te ra pi ja le ko vi ma ko ji de lu ju na tu mor ske će li je (ci to sta ti ci) obič no se pri me nju je u slu ča je vi ma ka da se zloćud na no vo tvo re vi na uve ća la, ta ko da je hi ru ško le če nje ne mo gu će, ili proši ri la po te lu, kao na pri mer u slu ča ju le u ke mi je ili me ta sta za. He mo te ra pi ja, za raz li ku od hi ruškog le če nja i zrač ne te ra pi je, de lu je na či tav or ga ni zam, uklju ču ju ći i zdrave će li je. Ci to sta ti ci su he mij ske ma te ri je čiji se uti ca ji is po lja va na će li je ko je se ubr za no raz mno ža va ju, kao što je to slu čaj sa ma lig nim će li ja ma. Upo tre ba ci to sta ti ka se po ka zala uspe šnom u po je di nim ma lig nim obo lje nji ma kr vi i lim fnog tki va, ko ja se ret ko ja vlja ju, dok su oni zlo ćud ni tu mo ri ko ji su vi še za stu plje ni, uglavnom ot por ni na ovu vr stu le če nja. He mo te ra pi ja se če sto pri me nju je za jed no sa ra di o te ra pi jom i hi ru škim pu tem le če nja mo že da po mog ne da se uni šte ma lig ne će li je ko je su se izdvo ji le od pr vo bit ne tu mor ske ma se. Ci to sta ti ci de lu ju na nor mal ne će lije ko je se ak tiv no raz mno ža va ju, naro či to na će li je ko šta ne sr ži, jaj ni ka, te sti sa, cre va i ko že i zbog to ga imaju ve o ma iz ra že ne spo red ne efek te. Osnov ni prin cip na ko me se za sni va pri me na ci to sta ti ka je da se oda be re ona ko li či na i vr sta le ko va ko ja uništa va ma lig ne će li je, a ima mi na malno štet no dej stvo na osta le će li je te la. Spo red no de lo va nje ci to sta ti ka se ispo lja va u vi du mu či ne, za mo ra, za tvora i po ja ve ra ni ca u usti ma. Po sto je, me đu tim, ne ki dru gi le kovi ko ji ubla ža va ju ove uz gred ne efek te he mo te ra pi je, pa se ona ipak pri menju je u svim slu ča je vi ma, gde mo že da do ve de do iz le če nja ili da pro du ži ži vot bo le sni ku. No ve, de lo tvor ni je vr ste ci to sta tika sa sma nje nim obi mom spo red nih dej sta va se stal no pro na la ze i uvo de u upo tre bu. In ter fon je pro iz vod ko ji u će li jama or ga ni zma na sta je pod dej stvom vi ru sa i sma tra lo se da je de lo tvo ran u le če nju po je di nih ma lig nih obo lje nja, ma da no vi ja is pi ti va nja ni su da la zado vo lja va ju će re zul ta te. Raz voj imu no lo gi je da je na du da će po je di ni tu mo ri, u bu duć no sti, mo ći da se iz le če. Imu no lo ški si stem mno gih bo le snika, mo ći će da se iz le če. Imu no lo ški si stem mno gih bo le sni ka od ra ka poka zu ju iz ve stan po re me ćaj funk ci je i uko li ko bi on mo gao da se pod stak ne na ve štač ki na čin to bi mo glo da pomog ne or ga ni zmu da uni šti ma lig ne će li je. Imu no lo gi ja ta ko đe, mo že da bude od ko ri sti u ot kri va nju na či na da se de lo va nje ci to sta ti ka usme ri is klju či vo na ma lig ne će li je. Ta ko na pri mer ve ziva njem ovih le ko va za mo no klo nal na an ti te la ko ja pre po zna ju po vr šin ske an ti ge ne na ma lig nim će li ja ma one se uni šta va ju, a nor mal ne će li je su pošte đe ne i ne do la zi do is po lja va nja spo red nih dej sta va ci to sta ti ka. (Na sta vi će se) Prognoza vremena do kraja oktobra 15

16 PRODUKTNA BERZA NOVI SAD Promet roba na Produktnoj berzi od do Najva`nije iz protekle nedelje: Rast ce ne ku ku ru za Bla gi pad ce ne pše ni ce De ša va nja na svet skim ber za ma r ži šte se po la ko bu di. Pše ni ca je u Tokvi ri ma oče ki va nih ce nov nih va rira nja, dok su ce ne ku ku ru za i so je u bla gom po ra stu. Pro met od tona ro be je za 53,85% ve ći u od no su na pret hod nu ne de lju. S ob zi rom na ne što ve će pri su stvo so je u struk tu ri pro me ta, ukup na fi nan sij ska vred nost ro be ko ja je bi la pred met ber zan ske tr go vi ne je sra zmer no ve ća u skla du sa tim po ve ća nim pro cen tom učešća ro be ve će po je di nač ne vred no sti i iz no si la je di na ra, što je rast od 131,26% u od no su na isti poda tak iz pret hod ne ne de lje. Ne po volj ni vre men ski uslo vi za ber bu ku ku ru za us po ri li su ovaj ve li ki se zon ski po sao na ših po ljo pri vred nika.tr ži šte de li sud bi nu že tve ne kampa nje, što se ogle da u re la tiv no ma loj po nu di ku kur za no vog ro da. Ono što je zna čaj no za ovo tr ži šte je ste po datak da ce na no vog ku ku ru za već drugu ne de lju za re dom ra ste. U pro te kloj ne de lji ova ro ba se pro da va la po proseč noj ce ni od 17,16 din/kg ( 15,60 PDV). U od no su na pret hod nu nede lju to je rast od 1,04%. Ovaj rast je pot pu no ko re la ti van sa ten den ci ja ma na re fe rent nim svet skim i re gi o nal nim Pregled zaklju~enih i ponu enih koli~ina, kao i dijapazon zaklju~enih i ponu enih cena poljoprivrednih proizvoda tokom protekle nedelje, dati su u slede}oj tabeli: ROBA PONUĐENA KOLIČINA (t) CENA PONUDE DIN/KG SA PDV-OM ZAKLJUČENA KOLIČINA (t) ZAKLJUČENA CENA DIN/KG SA PDV-OM PROMENA U ODNOSU NA PRETHODNU NEDELJU Ku ku ruz, rod ,05-17, ,05-17,27 +1,04% Pše ni ca, rod ,69-19, ,69-19,91-1,29% So ja, rod , ,10 +0,74% Ovo ne delj ni rast obi ma pro me ta na Pro dukt noj ber zi, sa aspek ta ce nov nih pro me na ni je do neo mnogo to ga. Ma da je po čet kom ne de lje cena ku ku ru za na sta vi la da ra ste do 15,70 din/kg, PDV-a, do kra ja iste se vra ti la na svoj pro šlo ne deljni ni vo od 15,50 din/kg, PDV-a. Isto vre me no je ce na pše ni ce bla go pa la i to za 0,30 din/kg, dok je ovone delj na ce na so je bla go po ra sla za istih 0,30 din/kg. PRODEX Ka ko se zna da pše ni ca ima domi nan ti ju ulo gu u vred no snoj korpi PRO DEX-a, u od no su na so ju, uz po da tak o re la tiv no sta bil noj ce ni ku ku ru za, ja sno je da je i in dek sna vred nost PRO DEX-a pra ti la ce nov ni trend pše ni ce, od no sno njen bla gi ce nov ni pad. U od no su na pro šli pe tak PRO- DEX be le ži mi ni mal ni pad od 0,26 in dek snih po e na, be le že ći svoju ak tu el nu in dek snu vred nost od 203,24 po e na. So ji na sač ma, min. 44% 25 45, ,40 - Pše ni ca, rod is poru ka So ja, rod is po ru ka tr ži šti ma. Ka ko će sve to iz gle da ti u pe ri o du ka da po nu da bu de zna čaj no ve ća i ka da iz vo zni ci kan di du ju svo ju tra žnju, po ka za će na red ne ne de lje. Po sle dvo ne delj nog stag ni ra nja cena pše ni ce je bla gom pa du. On iz no si 1,29% u od no su na ce nu iz pret hod ne ne de lje. Ima ju ći u vi du kre ta nje ce ne u to ku sa me ne de lje, kao i či nje ni cu , , , ,55 - da na ce nu bit no uti ču i ele men ti kvali te ta ko ji ni su de fi ni sa ni SRPS standar dom, a ko ji bit no de fi ni šu tr ži šnu po zi ci ju ove ro be, ovaj pad ne mo žemo sma tra ti ten den ci jom ko ja ima neku da lju per spek ti vu pa da ce ne. Ina če pro seč na ce na tr go va nja je iz no si la 19,87 din/kg ( 18,06 PDV). Iz sek to ra ro ba tzv. so ja kom plek sa u pro te kloj ne de lji se tr go va lo i so ji nim zr nom i po sle du žeg vre me na i so ji nom sač mom sa 44% pro te i na. So jom se trgo va lo po je din stve noj ce ni od 45,10 din/kg (41,00 PDV), što je u od nosu na pret hod nu ne de lju rast od 0,74%. So ji na sač ma sa 44% pro te i na je proda va na pre ko no vo sad ske ber ze po ce ni od 53,40 din/kg (44,50 PDV). Cene poljoprivrednih proizvoda u protekloj nedelji na vode}im robnim berzama su bile slede}e: PRE GLED DNEV NIH PRO ME NA CE NA NA CME GRO UP, DECEMBARSKI po ne de ljak uto rak sre da če tvr tak pe tak Pše ni ca 188,57 $/t 189,38 $/t 193,35 $/t 189,82 $/t 187,91 $/t Ku ku ruz 153,22 $/t 154,88 $/t 156,77 $/t 155,74 $/t 154,01 $/t P[ENICA 153,02 EUR/t (fu tu res dec 15) BUDIMPE[TA KUKURUZ 142,80 EUR/t (fu tu res nov 15) EURONEXT PARIZ P[ENICA 176,25 EUR/t (fu tu res dec 15) KUKURUZ 161,75 EUR/t (fu tu res nov 15) Iz vo zni ci iz za pad ne Evro pe se mu če oko izvo za ve li kog ro da pše ni ce, jer su se kup ci, pre sve ga sa se ve ra Afri ke, pre ba ci li na jef tini ju pše ni cu iz is toč ne Evro pe. Ja ka kon ku reci ja bi mo gla da uma nji pro fit ve li kih EU iz vozni ka, Fran cu ske i Ne mač ke, u go di ni ka da je pše ni ca od lič nog kva li te ta. U Pa ri zu je pše ni ca u po sled njih ne delju da na po sku pe la za 1,56%, a ku ku ruz za 2,32%. Pre vas hod ni uti caj na kre ta nje ce na ži ta ri can na či ka škoj ber zi po čet kom ne de lje je imao pred sto je ći iz ve štaj US DA-a i oče ki va nja tr go va ca da će u nje mu bi ti po tvr đe nje nji ho ve pro ce ne o sma nje nju ras po lo ži voh ko li či na ku ku ru za i so je. Kra jem ne de lje je uzi ma nje pro fi ta i po kri va nje du gih po zi ci ja od stra ne fon do va do ve lo do pa da ce na fju čer sa na pše ni cu i ku ku ruz. Pše ni ca sa ok to bar skom is po ru kom je na sa mom kra ju nede lje pro me to va na po ce ni ko ja je za 1,31% ni ža u od no su na pro šlu ne de lju, doj je ku ku ruz sa is po ru kom de cem bru sku plji za 0,67%. PRE GLED DNEV NIH PRO ME NA CE NA NA CME GRO UP po ne de ljak uto rak sre da če tvr tak pe tak So ja, zr no, nov ,22 $/t 324,89 $/t 326,29 $/t 327,39 $/t 323,79 $/t So ji na sač ma, okt ,50 $/t 301,00 $/t 301,80 $/t 305,20 $/t 303,80 $/t T r gov ci ta ko đe pro ce nju ju da će u no vom iz ve šta ju ame ričkog Mi ni star stva po ljo pri vre de bi ti re vi di ra ne pro ce ne za do ma ću so ju, gde se oče ku je sma nje nje za li ha ove ulja ri ce. U od no su na kraj pro šle ne de lje fju čers na so ju je sku plji za 4,56%, a na so ji nu sač mu za 0,40% *Objavljeni nedeljni ponderi cena nisu zvani~an podatak, usled ~injenice da su obuhva}eni podaci o trgovanju do trenutka {tampanja informatora. nsberza@eunet.rs, internet sajt: INFO SLU@BA 021/ od 730 do 1430 SPONZOR Francuski hibridi kukuruza i suncokreta Novi Sad, Radni~ka 30a Tel: 021/ ; Fax:021/ miroslav.sidor@limagrain.com branimir.alivojvodic@limagrain.com 16

17 STIPS - VOJVODINA REPUBLIKA SRBIJA MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE,[UMARSTVA I VODOPRIVREDE VOĆE Mesto prikupljanja cena: Beograd - kvantaška pijaca IZVE[TAJ ULJANE KULTURE I KRMNO BILJE * Kvalitet proizvoda je prema JUS standardima ukoliko druga~ije nije nazna~eno R.B. Proizvod Poreklo Jed. Mere Cena (din) min max dom Trend Ponuda 1 Ananas (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg rast slaba 2 Banana (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg rast dobra 3 Borovnica (sve sorte) Domaće kg vrlo slaba 4 Breskva (sve sorte) Domaće kg rast prosečna 5 Dunja (sve sorte) Domaće kg pad slaba 6 Grejpfrut (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg prosečna 7 Grožđe (belo ostale) Domaće kg pad dobra 8 Grožđe (crno ostale) Domaće kg pad dobra 9 Jabuka (Ajdared) Domaće kg Jabuka (Delišes ruž.) Domaće kg Jabuka (Delišes zlatni) Domaće kg Jabuka (Greni Smit) Domaće kg Jabuka (Jonagold) Domaće kg Jabuka (Melrouz) Domaće kg dobra slaba prosečna prosečna prosečna vrlo slaba 15 Jabuka (Mucu) Domaće kg pad prosečna GAZDINSTVO R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo 1 Kukuruz (okrunjen, prirodno sušen) MALOPRODAJA Mesto prikupljanja cena: Loznica Jed. Mere Cena (din) min max dom Trend Mesto prikupljanja cena: Loznica Ponuda džak 50kg Domaće kg pad prosečna R.B Proizvod Pakovanje Poreklo 1 2 Kukuruz (okrunjen, prirodno sušen) Lucerkino brašno (min 15% proteina) Jed. Mere Cena (din) min max dom Trend Ponuda džak 50kg Domaće kg pad prosečna džak 25kg Domaće kg slaba 3 Pšenica džak 50kg Domaće kg slaba 4 Sojina sačma (44% proteina) džak 33kg Domaće kg pad slaba 5 Stočno brašno džak 33kg Domaće kg dobra 16 Jabuka (ostale) Domaće kg pad slaba 17 Kivi (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg pad slaba PIJACA Mesto prikupljanja cena: Loznica 18 Kivi (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg pad slaba 19 Kruška (Viljamovka) Domaće kg pad dobra 20 Kruška (Viljamovka) Domaće kg Povrće prosečna 21 Kruška (ostale) Domaće kg pad dobra 22 Kruška (ostale) Domaće kg pad prosečna 23 Kupina (sve sorte) Domaće kg vrlo slaba 24 Lešnik (očišćen) Domaće kg pad slaba R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo 1 2 SILOS Kukuruz (okrunjen, prirodno sušen) Lucerka (seno u balama) Jed. Mere Mesto prikupljanja cena: Loznica Cena (din) min max dom Trend Ponuda džak 50kg Domaće kg pad dobra bala 12-25kg Domaće kg rast dobra 3 Pšenica džak 50kg Domaće kg pad slaba 4 Sojino zrno džak 50kg Domaće kg Stočni ječam džak 50kg Domaće kg pad slaba 6 Stočno brašno džak 33kg Domaće kg slaba dobra Mesto prikupljanja cena: Beograd - kvantaška pijaca R.B Proizvod Poreklo Jed. Mere Cena (din) min max dom Trend Ponuda R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere Cena (din) min max dom 1 Stočno brašno džak 33kg Domaće kg Trend Ponuda dobra 1 Blitva (sve sorte) Domaće veza prosečna 2 Boranija (olovka) Domaće kg vrlo slaba 3 Boranija (šarena) Domaće kg prosečna 4 Boranija (žuta) Domaće kg rast slaba 5 Brokola (sve sorte) Domaće kg pad prosečna CENE ŽIVE STOKE Mesto prikupljanja cena: Loznica - stočna pijaca * Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno 6 Celer (sve sorte) Domaće kg dobra 7 Cvekla (sve sorte) Domaće kg dobra R.B. Naziv živ. Težina/uzrast Rasa Cena (din) min max dom Trend Ponuda, broj grla 8 Karfiol (sve sorte) Domaće kg pad prosečna 9 Kelj (sve sorte) Domaće kg vrlo slaba 10 Krastavac (Kornišon) Domaće kg dobra 11 Krastavac (salatar) Domaće kg slaba 12 Krastavac (salatar) Domaće kg dobra 13 Krompir (beli) Domaće kg rast dobra 14 Krompir (crveni) Domaće kg rast dobra 15 Kupus (sve sorte) Domaće kg rast prosečna 1 Jagnjad sve težine sve rase Jarad sve težine sve rase Koze sve težine sve rase Krmače za klanje >130kg sve rase Ovca sve težine sve rase Prasad 16-25kg sve rase pad Prasad <=15kg sve rase pad Tovljenici kg sve rase Luk beli (sve sorte) Domaće kg rast dobra 17 Luk crni (mladi) Domaće veza vrlo slaba IZVE[TAJ O I ZAKLANE STOKE U KLANICAMA 18 Luk crni (sve sorte) Domaće kg dobra 19 Paprika (Babura) Domaće kg pad dobra 20 Paprika (ljuta) Domaće kg slaba 21 Paprika (ostala) Domaće kg pad dobra Mesto prikupljanja cena: Novi Sad - klanica * Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno Cena (din) R.B. Naziv živ. Težina/uzrast Rasa Trend min max dom Ponuda, broj grla 22 Paprika (šilja) Domaće kg pad dobra 23 Paradajz (chery) Uvoz(uvoz) kg pad vrlo slaba 24 Paradajz (chery) Domaće kg pad slaba 25 Paradajz (sve sorte) Domaće kg prosečna 1 Junad >480kg sve rase pad prosečna 2 Ovca sve težine sve rase pad slaba 3 Prasad 16-25kg sve rase pad prosečna 4 Prasad <=15kg sve rase pad prosečna 17

18 BESPLATNI MALI OGLASI 063/ PO LJO PRI VRED NA ME HA NI ZA CI JA Na pro da ju IMT 533, god.u od lič nom sta nju, dvo ste pe no kva či lo, blo ka da, kom presor, re gi stro van, no ve ta bli ce. Tel:063/ Mo to kul ti va tor IMT 502 u is prav nom sta nju. Mo tor je Brigs-Stra ton.tel:063/ IMT 539, god. sa ka bi nom, u eks tra sta nju, 3600 rad nih sa ti. Tel:063/ Ur sus C god. Ku pljen nov je di ni vlsnik. Po sle pu ne ge ne ral ne ra dio 50 sa ti. Sve is prav no i plug Le o pard kao i 4-kril na dr lja ča. Tel:060/ IMT 539, Sa ka bi nom i kom pre so rom,no ve gu me. Tel:064/ Ze tor 5718 u od lic nom sta nju. Trak tor je re gi stro van, 100% is pra van, ika kvih ula ganja. Ce na po do go vo ru.tel:063/ Mo to kul ti va tor, fre za u od lič nom sta nju benzi nac ma li po tro šač ja ko ma lo ra dio. Brik sov mo tor ne mač ke pro iz vod nje, tri konj ske sna ge. Tel:064/ Fre za pri ko li ca. Tel:063/ Pro da jem Vla di mir ca no vi tip sa jed nim menja čem u do brom sta nju i se tvo spre mač. Tel- : Prodajem kombajn žitni Džon Dir 950. T el: 060 / Prodajem k ombajn Zma j 143, 2004 godiš te s a sečkom za slamu i kukuruznim adapterom. Tel :064/ Prodaje m trak tor 577 no vi tip sa dva para zadnjih t očkova.t el: 069/ P rodajem traktor IMT 578 u isp rav nom stanju, i dva pluga. U Laćarku. Tel: 063/ K ombajn Epple M obil U odlič no m stanju, mal o radio, motor odličan, g odište. T el :062/ Ber ač za kuk uruz Zmaj 213, jednoredni, ispravan god. Te l:063/ IMT 539 s a kabinom i kompresorom, nove gu m e. Tel:064/ John Deere 1075, g od. 1985, regis trovan u veom a dobrom stan ju kl im a, sečka, kosa 4.20m. ži tna varij anta pl us korpa z a kukuruz, blinde i sita za ku kuruz. Tel: 060 / Tr ak tor Sa me Explorer. T ehn ički podaci : E xplorer 75 / Ex plo re r 85 / Ex plorer 95. Broj cili nd ara /Kapac itet: n/cm34/400. Maksimalna snaga: kw/ks/o/min 52/71/ / 81 / /96/2300. S is te m hlađ enj a: tečnost ul je. Kapacitet rezerv oar a z a g orivo: 160l. Pr en os: Hidrostatičk a kon tr ol a. Kočenje na sva 4 točka n ezavisn o. Tel:021/ Masse y F erguson 3090, god. u odlicnom stanju, re gistrovan. Tel :063/ Ber ač 221 sa bun ker om i rudo m na hidraulično ukrštanje, u dobro m stanju. Tel:022/ Pro daj e se tra kto r Rus 52.Blag i problemi sa menjačom, pali. Može prednja vuča. Tel:064/ Traktor Volvo bm814. ra ktor u d obrom stanju, sve ispravno. Zamena za kip er kamio n do EUR il i za man ji t ra ktor i doplata, moguća kombi na cija. Te l:060/ Prodaje m trak tor 577 no vi tip sa dva para zadnjih t očkova. Te l: 069/ Pro dajem Vla dimirca novi tip sa jedn im menj ačem u dobrom stanju i setvospremač. Te l: Prodajem V ladimi rca, novi t ip sa je dnim me njače m u dobrom st an ju. Može zamena za Fer gu sona 533 ili 539. Prodajem kombajn žitni Džon Dir 950. T el: 060 / Prodajem k ombajn Zma j 143, 2004 godiš te s a sečkom za slamu i kukuruznim adapterom. Tel:0 64/ Traktor John Deere 6200, 85KS, god, 7700rc, gum e sve 4 s u s koro no ve, ima rev erzer, u odličnom stanju, iz uv oz a. Tel: 065/ Vladimirac T 25, 1300 evra. Tra k to r je u odličnom stanju, hidraulika i spravna, gume sve nove, nov anl aser. Tel : 064/ OPREM A Ber ač 221 sa bun ker om i rudo m na hidraulično ukrštanje, u dobr om s tanju. T el- :022/ Sejačica z a kuk uruz SKP T- 4 " OLT Osjek", mehanička četv orore dn a. Tel:0 22 / Žitna sej alica s axs onija 2.5 metra iz uvoza u odlicnom st an ju. Tel :064/ Pr skalica u odl ičnom s tanju, uv ez ena iz Švajc ars ke, bu re 800 lita ra, pum pa če tvoroklipna marke A nno vi Reverb er i, grane 12m sa mog ućnošću p rošir enj a, cevi proh romske, p omoću hid ra ul ike se gr ane o tvara ju-otključavanja-zakreću-dizu gore, do le. Tel :06-4/ Prikolica trakt orska T AM 5t, stari tip, nije kiper. Dimenzije 400x185x90. Gume T el:106 0/ Četv oro krilne, pe to krilne masivne drlj ače za tra kt or e preko 60 KS i tr okrilne proširene za traktore ispo d 60 KS. Tel:06 4/ Prikol ica IMT jednoosovinka kiper 4 tone, god. Tel: 063 / P rodaje m nov t rakto rs ki ure đa j buša č rupa bu nara,šipo va,stubo va,sadnica Bušenj e s e izvodi spiralom u jedn om zahva tu (do 3m) ili nasta vlja njem sp irala (o d 1,5m) do potrebn e d ubine. B uš ilica mo že da s e zakreće po uzduž no j ravni traktora od 90º-75º Gabariti 700x1250x3250 mm, Masa 760 k g. Tel:065 / Trobrazdni plug Leopard sa toč kom. Tel:022/ Plug ravnjak č eški, č etvoro bra zdni, 4x30 12 coli, stanje o dl ično. T el: 061/ Prikolica trakt orska T AM 5t, stari tip, nije kiper. Dimenzije 400x185x90. Gume Tel:0-60/ Plu g IM T756, trobrazdni, cena po d og ovoru. T el :064/ V elika greb en asta kosačica. Potpuno novi n ozevi na nj oj, mot or u extra stanju, benzinski s nage 8 ks. Zahvat kose je 1,3 met ra. K osačic a im a i mog uc nost priklju čka prikolice i iz veden je i priključak z a instalacije za svetla za prikolic u. Tel: 061/ Plug Lem ken obrtač dvobrazdni 2x30 12 c oli...tel: 061/ Setvos premač širine 2,80, u dobr om st anju. Tel:066 / Pr sk alica 800L s a h id raul ičnim grana ma, pum pa če tvorokl ipna marke A nno vi Reverber i, grane 12m sa mog ućnošću p rošir enj a, cevi proh romske, p omoću hid ra ul ike se gr ane o tvara ju-otk ljučavanja-zakreću-dizu gore, dole. Tel :064/ Pr od ajem John D e ere ko mbajn 1075 H4; š ir ina h ed era 4,9 m etara, bu nker 5 t ona, 5 sl am otr esa, h idr op ogon, se čka, kl ima. C ena: d og ovor. Tel: 064/ P rodajem polovne del ov e sa tra kto ra IM- T533 st ar 9 godi na i dvoredni Olto špartač za kukuriz. Tel: 022/ i 062/ Po lj omehani za ci ja - pocinkov ani silosi, elevat oriod tona- CAS, roto i vibro selek tor. Tel : 062/ Prodajem traktorsku frez u IMT. T el : 064/ P ro dajem s ejali cu za ku kuruz Bek ericu četiri reda potpuno ispravna. Cena evra. Tel:- 060/ Pro dajem pr ikolic u Zmajevku, 7 tona i stado ov ac a. Tel: 063 / Proda je m prikolic u mark e Pobeda, nosivosti 5 tona. Pe ri ca. Tel: 064 / Prodajem krunja~ ru~ni, tu~ani. Tel: 022/ , 064/ Rot aciona kosači ca marke Deutz-Fa hr, radno g zahv at a 1.85 s a k ardano m, novim noževima, odlično oču vana. T el:063 / Nova stočna prikoli ca. Te l:064/ Odžač ki krunjač- krupač u dob rom s tanju. Uz njega ide dodatno s ito. Tel:064/ Zm aj ev ka, tip 470. Svetlos na signa li zacija, vazdu šne k očnice, kipuje, ima i ručnu ki pu. P od-lim 3 mm, oj ačana, široke gume, registrovana. T el :022/ Krunjač Beč ejac 12t na 1 h, kardan plus motor 21 kw u odličnom stanju, prvi vl asn ik. Tel- :060/ Tanjirače vučene i no šen e. Tel : Dr ljače, č etvor okr ilne, peto kr ilne m asivne drljač e za trakt or e preko 60KS i trok rilne proširene za traktore ispo d 60K S. Tel:01 5/ Samout ovarna prikolica za seno. Srednj e stanje. Na vidj en je ili kratki remont pre pr od aj e. Tel :064/ Rot aciona kosači ca marke Deutz-Fa hr, radno g zahv at a 1.85 s a k ardano m, novim noževima, odlično oču van a. Tel:063/ MALI OGLASI Zm aj ev ka, tip 470. Svetlos na signa li zacija, vazdu šne k očnice, kipuje, ima i ručnu ki pu. P od-lim 3 mm, oj ačana, široke gume, registrovana. T el :022/ Krunjač Beč ejac 12t na 1 h, kardan plus motor 21 kw u odličnom stanju, prvi vla sn ik. Tel:- 022/ Prskali ca Kra njska 330l, grane 8m, prvi vlasnik. T el:060/ K run jač Deutz, vagon na sat, ispr ava n. Tel:06 5/ Pr ekrup ač i kru njač Od žaci, u vrl o dobrom stanju, cena nije fiks na. Tel :064/ Tanjirace vučene i nošene. Tel:062/ Plug Lemind 12 co li ili zamena za plug od 10 coli. Tel :022/ Prod ajem setvospremač u dobr om stanju. Te l: Prodajem traktorsku frezu IM T. Tel : 064/ P ro da jem s ej alicu za ku ku ruz B ekericu č etiri reda potpuno ispravn. Cena evra. Tel:- 060/ Pro dajem pr ikolic u Zmajevku, 7 tona i stado ov ac a. Tel: 063 / Proda je m prikolic u mark e Pobeda, nosivosti 5 tona. Pe ric a. T el : 064/ Polj om ehaniza ci ja - pocinkovan i silosi, elevatori od tona - CAS, roto i vibro selekto r. Tel: 062/ Prodaje m presu Welger 71 u dobrom sta nj u. Tel: 064/ Prodajem krunjač veliki Čak ov ec, 20 tona n a kardan sa el evatoro m za še purike.s ve u radnom stanju, cena po dogov or u. Tel: 064/ Prodaje m presu Welger 71 u dobrom sta nj u. Tel. 064/ Pro dajem krun jač pre krupa č, Polj ostroj Odžaci i vagu Libela Celje 300 k g. Tel: 063/ Prodajem pr esu Kve č, Kolečke, pl ug, drl jaču, branu sve za Salaše i Etn o kuć e. Tel063/ Horizontalni transporter, 1000 ev ra. Tel: 064 / Sejačica za ku kur uz SK PT- 4 "OL T Osjek", mehanička četvororedna, 400 evra. Tel: 022/ Dvobrazdni plug IMT-757/2, 550 evra. T el : 022/ Pumpa za zalivanje Slap 800 NP i 30 cevi, 1300 ev ra. T el : 062/ Motoku lt ivator Garlatt 3 KS u St. Pa zov i. Tel: 064/ Prsk al ica 800L sa hidrauličnim granama, 2550 evra. T el: 064/ Plug cevas ti češk i četvor ob razni 4x30 zahvat-,v isina gredera 75cm,razmak i zne đu glav a 80cm, plug je u odličnom radnom sta nj u. Tel: 061 / Prikol ica j ed no osovinka, kiper, 4 tone nosivosti, god, 1000 e vra. Tel : 063/ Prodajem traktorsku frezu IM T. Tel : 064/ P ro da jem s ej alicu za ku ku ruz B ekericu č etiri reda potpuno ispravn. Cena evra. Tel: 060/ Pro dajem pr ikolic u Zmajevku, 7 tona i stado o va ca. Tel : 063/ Proda je m prikolic u mark e Pobeda, nosivosti 5 tona. Pe ric a. T el : 064/ Polj om ehaniza ci ja - pocinkovan i silosi, e levator iod tona- CAS, roto i vibro selek to r. Tel: 062/ Proda jem Vl adi mirca no vi tip s a jednim menjač em u dobrom stanju i setvospremač. Tel: Pro dajem pr esu Welger 71 u dobrom stanju. Tel: 064/ Transporter za kuku ruz L ifam 9 m, k ao nov. P une g ume be z duvanja i t re ći toča k pozadi podizanja, lako se kreće, 800 evra. T el: 066/ Setvospremači. Tel: 062/ Vučene i nošene tanjirače. Tel : 062/ A lk o motor na ko sil ica za košenje trave odlična. Te l: 064/ VOĐENJE KNJIGOVODSTVA POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA KNJIGOVODSTVENA AGENCIJA "BILANS VM" Trg Vojvođanskih brigada BB Sremska Mitrovica, Tel: 064/ Prodajemo univerzalni selektor za ~i{}enje zrna i semena svih poljoprivrednih kultura, cve}a i ukrasnog bilja. Tel: 063/ i 063/ K osilic a p ol ovna, sa b ri ksovim če tvorota ktnim mot or om n emačkim, od lična servisirana, 95 dinara. Te l: 063/ ZE MLJA, PL ACEVI, KUĆ E, STANO VI, LO KA LI Prodajem legaliz ovani salaš (o bjekti, struja, voda, te lefon) sa ha na Rumskom put u. Tel: 022/ P rodajem k uć u, S al aš Noćajski, Stojana Čupića 19. Tel: 063/ Prodajem kuću 100m 2, pomoćni objekti, na pl acu o d 5 ar i u Sre ms ko j Mitrovici, Petra Preradovića 108, Tel: 022/ i 064/ Prodajem kuću 100 m2 na 5,5 ari pl aca, uknjižena, CG u Matije Huđi. Tel: 063/ Prodajem pla c površ ine 5,1 ar u Mačvansko j M itrovi ci. Gradsko gra đevins ko zemljište, privatna svojina. T el: 060/ Prodajem nov ij u k uću ulica 15. Ma j, n ameštenu. 250m 2 sa kompletnom infrastrukturom. Tel: 022/ i 069/ Pro da jem plac (8.005 m2) sa ku ćom, objek ti ma i is pu stom za ko ze, vi no gra dom, voć nja kom i li va dom na Li po va či kod Ši da (pri laz sa 3 stra ne), ili me njam za ku ću u Er de vi ku. Do go vor. SMS/Tel: 064/ Prodaj em kuću na t ri sprata u Laćarku povoljno ili menjam za auto ili kombi. Tel: i Proda jem n ovu ku ću u Laćarku Bela r uža, površine 140m2 na placu od 6 ari. Hit no. Tel: 063/ Prodaj em kuću u Ž arkovcima sa baštom površine od 160ari. T el. 061/ Proda jem dv a jutra z emlje na Vi šnjacima u Velikim R ad incima.tel: Izdaje m s ta n u ce nt ru Srems ke M itrovic e u č enicama, kablovska, i nt erenet, C G, 200m od Pedagoške akademije. T el: 064 / Prodaj em trosoban s tan 80m2, drugi sprat Dekanac 16/10. Tel: 022/ i 063/ Izdajem ap artman za studen te i uče nike u stro gom centr u Sremske Mitr ovice FU L nameš te n (dve sobe, kuhinja, kupatilo) Tel: 022/ i 063/ Izdajem dvo so ban nenamešten stan u naselju Or ao, CG. T el : Prodaje m d vo soban u Mačva ns ko j Mitrovici naselje Kolonija. Tel: 069/ i 022/ Primam za po slenu devojku i li st u denkinju na stan, Novi Beogr ad. Tel: 011 / Izdajem u Srems ko j Mit rovici u n aselju Ma tije Hu đi jedn os oban konforan potpuno namešt en stan, zvati od č asova. T el : Izda je m nenamešten stan kod pijace sa CG. Tel: 063/ Izd aj em u centru super n ov namešte n stan 75 m2, kl ima CG, parking, Kralja Petra. Tel: 064/ Izdaje m kod bolnice supe r nov m ame št en 40m2 u Sremskoj Mitrovici. Tel: 064/ i P ro dajem više trosobnih stanova. Tel: 063/ Pro dajem ku će u Šašin cima, Save Zd el ara 38, d ruga kuća Svetoza ra Milet ića 92 a, 28 a ri b aš te i jutr o zeml je.zainter esova ni doć i lično na ad resu Save Z delara 38 Šašinci. P ro da jem dvorišni sta n polun ame št en 48m 2 u Sremskoj Mitrovici. Ćukovac 6. Tel: i 064/ Prodajem dve njiv e od 8 i od 6 ar i bli zu sela u Kr aljevc imapogo dn e z a sve vrste voća i vinograda. T el: 063/ Prodajem vikendicu sa {ljivikom u Kr~edinu sa pogledom na Dunav (vikend zona). Plac 42 ara, 220 stabala {ljiva 12 godina stare, asfaltni put, trofazna struja. Cena evra. Mob: 063/ P rodajem kuću u Sta ro j Pazovi od 150m2 sa pratećim objektim a na p lacu o d 18 ari. Struj a, v oda, tel efon, plin. P ovo ljno za bavl jen je poljoprivrednom i zanatskom radnjom. Tel 022/ i 062/ Prodajem lepo o čuvanu kuću od 120m2 sa b aštom od 1000 m2 u Nikincima. T el: 063/ Prodaj em u jednoj c elini dve njiv e p ored glav no g puta u Brestaču, uknjiženo, vlasnik 5h. cena evra. Tel:064/ Prodajem 19 jutara zemlje u 3 komada - 11 jutara, 7 jutara, 1 jutro. Tel: 062/ Prodajem 8,75 jutara zemlje u komadu.tel: 062/ Prodajem vinograd 20 ari u Šuljmu na Glavici i prodajem aluminijumske prozore. Tel: 063/ Njiva-bašta, površine 40 ari 1.a klase, u Platičevu. Parcela se nalazi neposredno ispod kućnih placeva, te je, zbog blizine, izuzetno pogodna za sve vrste proizvodnje, a naročito za povrtarstvo, voćarstvo i farme. Tel: 064/ Prodajem kuću 100m2 5,5 ari placa, Matije Huđi, cena evra. Tel: 063/ Prodajem kuću u Laćarku sa pomoćnim objektima na placu od 2.500m2 koji izlazi na dve ulice. Tel: 064/ POLJOPRIVREDNI PROIZVODI Prodajem grozdje za vino i rakiju u vecim kolicinama, vrsimo i uslugu muljanja sa izbacivanjem peteljki. Cena po dogovoru, Beocin. Tel:064/ Leskovačke dunje za rakiju,cena 45 dinara. Tel:065/ Prodajem lukovice belog narcisa. Tel:062/ U ljusci ili očišćeni.cena u ljusci 300 dinara kilogram a očišćeni 1000 dinara. Tel:064/ Dunje leskovačke, oko 1.5 tona. Zdrava odlična za rakiju. Sremska Mitrovica cena 50 dinara. Tel:064/ Bukovače - šitake: Prodajem zasejane džakove, seme (micelijum) i sveže gljiva. Uputstvo za proizvodnju dajem besplatno. Tel:021/ I 064/ Prodajemo izuzetno kvalitetne sadnice lešnika. Cena jednogodišnjih sadnica 2,5 evra po komadu, dvogodišnjih sadnica 4 evra po komadu, trogodišnjih sadnica 6 evra po komadu. Konditorske sorte, sadnice vode poreklo od sertifikovanih sadnica. Tel:063/ Beli paradajz 20 semenki, odlična i veoma retka sorta koja daje bele i krupne plodove. Tel:061/ Prodajem grožđe za vino i rakiju u većim količinama, vršimo i uslugu muljanja sa izbacivanjem peteljki. Cena po dogovoru, Tel:064/ Prodajem domaću rakiju šljivovicu, povoljno. Tel: i 069/ PRETPLATITE SE!!! Svakog drugog petka na Vašu adresu Novine za savremenu poljoprivredu Godišnja pretplata 1.500,00 dinaraa Nazovite smesta

19 BESPLATNI MALI OGLASI 063/ Domaći zeleni pasulj. Tel:064/ Veća količina starog kukuruza. Tel:069/ Prodajem toplo ceđeno sojino ulje. Tel:061/ Ovogodišnji polen i propolis I i II klase. Tel:022/ Prodajem baliranu detelinu sladištena ispod krova. Tel: 063/ Prodajem kozije mleko sir i surutku. Tel. 022/ Prodajem seme graorice, mešana graorica i zob, stočni grašak Angela. Tel: 063/ Prodajem grožđe za vino i rakiju, Muskat i Hamburg. Tel: 064/ Kruške za rakiju. Tel:063/ Prvoklasni lešnik u ljusci. Tel:015/ Kruške i šljive za rakiju. Tel:065/ Pasulj beli tetovac - rod 2014, cena 200 din, količina oko 50kg, moguća prodaja na 5 i 10kg. Pasulj šareni - rod 2014, cena 200, količina oko 50kg, moguća prodaja na 5 i 10kg. Pasulj pinto šareni - rod 2014, cena 180, količina oko 80kg, moguća prodaja na 5 i 10kg, Za celu količinu veliki popust. Tel:060/ Suncokret gricko selektiran, rod Tel:064/ Povoljno, prasad za dalji tov, težine 22-25kg, cena 230din/kg. Takodje prodajem sojinu pogaču pogodnu za ishranu svih kategorija svinja, cena 60din/kg, vršim i fizičku zamenu soje za pogaču, 100kg soje- 82kg pogače. Tel:066/ i 022/ Sa Sremskom poljoprivredom na sremskim poljima, farmama i vašim gazdinstvima USLUGE, POSLOVI Kosim travu, šišam živu ogradu održavam dvorišta brzo,kvalitetno i povoljno. Tel:063/ Potreban radnik za rad na poljoprivrednom imanju. Ozbiljan, da nije krivično kažnjavan i da zna rukovati sa poljoprivrednim mašinama. Takođe potrebna i slobodna žena. Besplatan stan i hrana. Plata po dogovoru. Tel: 065/ Potreban knjigovođa obavezno rano iskustvo i stručni sertifikat. Poslati CV na draganasm@ mirnovec.rs. Vodoinstalaterski radovi, kvalitetno i povoljno. Tel: 064/ Vršim uslužne selidbe kombijem, kako u zemlji tako i u inostranstvu. Braca. Tel: 065/ Prodajem trpezarijski sto sa šest stolica.tel: 063/ Ozbiljna žena obaveza čuvala bi decu ili pomagala starijim osobama. Tel: 062/ Radim sve fizičke poslove. Tel: i 064/ Potreban vozač C i E kategorije za vožnju šlepera, domaći transport. Tel: 065/ Pekari u Sremskoj Mitrovici potreban buregdžija. Tel: 022/ i 064/ Vršim selidbu u zemlji i inostranstvu kombijem Tel: 065/ Radio bi sve poslove nadoknade za smeštaj i hranu. Tel: 022/ Uslužno molerski radovi/krečenje, gletovanje, izolacija. Popust za penzionere 30%. Tel: 022/ i 061/ Slikam portrete u svim tehnikama (olovka, pastel, ulje) prodajem slike (ulja na platnu, akvareli i druge tehnike). Tel: 062/ DOMAĆE ŽIVOTINJE Priplodne nazimice v jorkšir, uzrasta od kg. Izuzetne, povoljno papira! Tel:063/ Hajkom i panon beli. Mladi od jednog meseca i odrasle ženke spremne za parenje stare oko 5,5, meseci.cena je 500 dinara po mesecu starosti. Tel:064/ Leghorn Petao star 6 meseci. Tel:064/ Poni šarena kobila, stara 5 godina, visoka 90 cm, ispravna, mirna. Tel:066/ Koza i dva muška jareta. Tel:065/ Visokosteone junice, rase holstajn, umatičene, 6 komada. Tel:063/ Jarac star godinu dana. Mešanac je, rogova. Tel:015/ Suprasne i nesuprasne nazimice, umatičene i neumatičene, čista rasa veliki jorkšir, nerasta 10 meseci, tri mlada nerasta stara 4 meseca. Tel:060/ kom prasica težine oko 20 kg. Tel:064/ Alpski muški jarići stari 5 meseci, teški 25-30kg, cena 60 evra, sva 4 u kompletu 200 evra. Dva ženska alpska jareta stara 5 meseci težine od 25 do 30 kg, cena za jedno 100evra, oba zajedno 170 evra, svih 6 zajedno 350 evra. Tel:062/ Prodajem kravu crno beli holštajn, steona. Tel: 069/ Prodajem 20 jarića stare mesec dana. Tel: 064/ Prodajem tri krave umatičene friške muzare idu u pašu, Susek. Tel: 021/ Prodajem 13 koza starosti od 1-3 godine daju do 3 litre mleka. Tel: 064/ Farma prodaje 6 steonih umatičenih junica simentalke moguća korekcija cene ukoliko se uzima više komada. Tel:065/ Sremska poljoprivreda svakog drugog petka na kioscima i u pretplati na vašu adresu Kako da unapredite sopstveni agrobiznis kako do boljih prinosa na vašim poljima, kako do profitabilnog uzgoja na vašim farmama... Dragoceni saveti eminentnih stručnjaka, samo u vašoj Sremskoj poljoprivredi REDA Prodajem 3 odnegovane i mlečne alpino koze, starosti 1 godinu i 2 godine. Tel:064/ Prodajem 6 koza starosti 1-3 godine. Cena po dogovoru ili zamena za prasice, suprasne krmače i jaganjce. Tel:062/ Saseks koke starosti 4 meseca i prepelice stare 4 nedelje. Imamo i maldih Brakel koka stare 3,5 meseca. Tel:063/ OSI GU RAJ TE VA ŠE USE VE I PLO DO VE u kom pa ni ji sa tra di ci jom du gom 200 go di na! Tel: 064/ Alpina koze,35 komada, seliktirano stado,200 Eura po komadu. Molim novopečene kozare da me zaobiđu glupim pitanjima. Tel:063/ Povoljno, prasad za dalji tov, težine 22-25kg, cena 230din/kg. Takodje prodajem sojinu pogaču pogodnu za ishranu svih kategorija svinja, cena 60din/kg, vršim i fizičku zamenu soje za pogaču, 100kg soje- 82kg pogače. Tel:066/ Živina Italijanke 1 petao star 6 meseci, 1 koka 5 i 3 koke 4 meseca. Cena po komadu je 800 dinara, ne rasparujem. Tel:064/ Leghorn petao star 6 meseci. Tel:064/ Pazinske ćurke i tovne pilice.cena za curke zive je 400 a za uredjene 500 din kg. Tel:064/ Prodajem kravu crno beli holštajn, steona. Tel: 069/ Prodajem 20 jarića stare mesec dana. Tel: 064/ Prodajem tri krave umatičene friške muzare idu u pašu, Susek. Tel: 021/ Prodajem 13 koza starosti od 1-3 godine daju do 3 litre mleka. Tel: 064/ Jarac star godinu dana. Mešanac je, rogova. Tel: 060/ koza. 5 od 3 god, 5 od 2 god, 2 od godinu dana. Tel: 064/ Ovnići rase romanovski, starosti 6-7 meseci, 130 evra. Tel: 064/ Hajkom kunići - zečevi svih uzrasta cena po mesecu, 400din. Tel: 063/ PLASTENICI, STAKLENICI Plastenik korišćen 3 sezone, komplet sa mrežom za zasenu, u jako dobrom stanju. Tel:065/ Izrada plastenika po vašoj želji ili standarno po našim merama. Garantujemo da smo najpovoljniji jer cevi za izradu dobijamo direktno iz fabrike. Kvalitetno i povoljno. Za sve informacije, pitanja koja imate pozovite. Uzorke plastenika možete pogledati u Temerinu. Tel:063/ PČELARSTVO Košnice i delovi košnice.lr, DB, DB12, F. Podnjače AV, drvene i za sakupljanje polena. Milerov zbeg ili po uzorku. Svi delovi se izrađjuju od suve čamove daske, takođe svi delovi su spojeni cink vezom što omogucuje veliku čvrstinu i dugotrajnost. Košnice su ramova. Tel:063/ Bukov trud-gljiva za dimljenje pčela, odličnog kvaliteta i mirisa koji ne smeta pčelama. Jedan dzakčić je oko 1 kg, Šaljem brzom postom ili po dogovoru. Tel:064/ MARKETING Tel/fax 022/ Mob:063/ poljoprivreda@sremskenovine.co.rs KUĆNI LJUBIMCI Na prodaju nemački ovčar star 2 godine mužjak, vrlo povoljno, po dogovoru. Tel: 064/ Ovnoliki i hajom kunići, 500 dinara. Tel: 064/ Hajkom i panon beli kunići, 400 dinara. Tel: 062/ Na prodaju nemački ovčar star 2 godine mužjak, vrlo povoljno. Tel: 064/ Prodajem hajkom kunice na veliko i malo svih uzrasta, od mesec dana pa do skotnih zenki. Prodajem i meso kunica po dogovoru. Cena 500 dinara po mesecu starosti. Tel: 063/ Hajkom i panon beli kunići. Cena po mesecu starosti 500 dinara, ima od 1, 2 i 4 meseca. Tel: 064/ VOĐENJE KNJIGOVODSTVA POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA KNJIGOVODSTVENA AGENCIJA "KURIR-2" Trg Vojvođanskih brigada BB Sremska Mitrovica, Tel: 063/ Na prodaju 4 mužjaka pauna starih 2 godine. Tel:064/ i 064/ Prodajem odrasle japanske guske. Tel:022/ Poklanjam mačku i mačiće sijamskog porekla. Tel: i 062/ Prodajem bele puline. Tel: 060/ MOTORNA VOZILA Kupujem registrovanu auto prikolicu 2h130 do 300 evra.tel: 063/ Prodajem vozila Zastavu 101, godište, Golf 2, godište i Ford eskort, godište. Tel: 061/ Kupujem registrovanu auto prikolicu 2h130 do 300 evra.tel: 063/ Kupujem automobile ispravne, neispravne havarisane do evra. Tel: 069/ Prodajem Fiat Kroma godište 1900 kubika, 150 KS, automatik u odličnom stanju. Tel: 063/ Prodajem Jugo 55 godina proizvodnje 1991 u super stanju, nove gume. Tel: 061/ Prodajem Fiat Panda 2002 godište, u odličnom stanju. Tel: 069/ Prodajem ladu limuzinu 1300 ispravna, cena 200 evra. Tel.022/ i 060/ Kupujem automobile ispravne, neispravne havarisane do evra. Tel: 069/ Prodajem Zastavu 101 godina proizvodnje 2004, registrovana, može zamena. Tel: 069/ Prodajem Fiat Punto godina proizvodnje 2000, 1,7 dizel, može zamena.tel: 069/ Prodajem ladu limuzinu 1300 ispravna, cena 200 evra. Tel.022/ i 060/ Kupujem automobile ispravne, neispravne havarisane do evra. Tel: 069/ Prodajem Fiat Kroma godište 1900 kubika, 150 KS, automatik u odličnom stanju. Tel: 063/ Prodajem Zastavu 101 godina proizvodnje 2004, registrovana. Tel: 069/ Prodajem Fiat Kroma godište 1900 kubika, 150 KS, automatik u odličnom stanju. Tel: 063/ Prodajem Opel Astu 2.0 registrovana u odličnom stanju. Tel: 063/ Prodajem Euro kuku za Astru G. Tel: 060/ Prodajem zastavu yugo skala pikap, godište. Očuvan. Inđija. Tel:022/ Prodajem fiću, godište odjavljen. Tel: RAZNO Presa za grožđe - voće, od livenog gvozdja. Sa kompletnim drvenim dodacima. zapremina 100 l. Očuvana u funkciji. Proizvodjac austro madjarska firma hofherr schrantz clayton shuttleworth. cena fiksna 200 evra. Tel:064/ Sušara za žitarice, kapaciteta 5000kg. Gorionik od 55kW, na dizel. Odlično stanje! Tel:064/ Krunjač Bečejac 12t na 1h, kardan plus motor 21kW u odličnom stanju, prvi vlasnik. Tel:022/ Kazan za pečenje rakije, od 100l. Kao nov, prevrtač. Tel:063/ Dva stabla oraha, Prečnici su 60cm i 70cm, a dužina je 3m. Tel:022/ Časovi matematike za osnovce i srednjoškolce. Nebojša. Tel: 065/ Prodajem 6 polovnih sobnih vrata i jedna ulazna u dobrom stanju. Tel: 060/ Prodajem vunene jorgane, vunene naddušeke, dečiji krevetac sa dušekom. Tel: 022/ i 063/ Časovi matematike diplomirani matematičar daje časove svim uzrastima dolazim kod vas. Tel: i Prodajem 18m3 prvoklasnih drva isečenih za šporet. Tel: 066/ Prodajem staru češku violinu u dobrom stanju. Tel: 064/ Prodajem vilerov goblen velike bulke, uramljen, cena dinara. Tel: 063/ Prodajem tuš kabinu 4m2 podnih pločica 33h33 cm i 17m2 židnih pločica20h20cm2. Zvati od časova. Tel: 022/ Prodajem ogrev, briket i drvo na džakove. Tel: 063/ Prodajem polovan crep Kanjiža i Vinkovački 1400 komada, cena 10 din po komadu. Sremska Mitrovica. Tel: 022/ i 064/ Prodajem dečiji krevetac. Tel: 022/ Kazan za pravljenje rakije 120 litara sa mešačem. Radio samo jednom kupljen nov u Subotici. Kazan je kompletan i falinki, čuvan u adekvatnim uslovima. Bez rdje i ostalog. Izdrada od debelog bakra i prohroma (ložište). Tel:064/ Prodajem Euro kuku za Astru G. Tel: 060/ Prodajem tuje za živu ogradu. Tel: 022/ i 063/ Kupujem seme lubenice Mauzerke 100 komada. Tel: 062/ Prodajem krunjač prekrupač, Poljostroj Odžaci i vagu Libela Celje 300 kg. Tel: 063/ Prodajem presu Kveč, Kolečke, plug, drljaču, branu sve za Salaše i Etno kuće. Tel063/ Prodajem tifon fi 110dužina creva 300m. Tel: 063/ Prodajem bagremove stubove rezane, polovne, cena 250 dinara, Kuzmin. Tel;063/ Prodajem frižider na butan, prekrupačnel uređaj za kontrolu svetla. Tel Prodajem 500kg plavog kamena Zorka Šabac kristal, cena 330 dinara/kg za povrtlare i vinogradare. Za Poljoapoteke popust 10 posto na celu količinu. Tel: 063/ i 015/ Ljuban. Biljne kapi divljeg krastavca Ecballium elaterium, pomoćno sredstvo za čišćenje sinusa. Tel: 061/ Prodajem krunjač veliki Čakovec, 20 tona na kardan sa elevatorom za šepurike.sve u radnom stanju, cena po dogovoru. Tel: 064/ Prodajem kavez za koke nosilje tacnaš, automatske pojilice, cena 240 evra. Tel: 063/ Prodajem presu Welger 71 u dobrom stanju. Tel. 064/ Prodajem sadnice, reznice švedskog energetskog drveta. Seče se posle tri godine. Gojko: Tel: 063/ Čerupanje pilića, kapacitet 3 komada odjednom, motor monofazni. Tel:064/ Ušne markice žute, male, srednje i velike. Ušne markice 58x57mm / ženski: trajnost i visoka stopa zadržavanja, veoma bolan prema životinjama, posebno dizajniran za obeležavanje stoke, prazan, 25 komada / paket. Tel:024/ Prodajem presu za ceđenje grožđa za vino. Tel: 064/ Kupujem razne elektromotore, ručni i električni alat, raznu građevinsku i poljo opremu, tanjirače, prekrupače, krunjače, šrafštuke, vinte, poljoprivrednu, etno i drugu antiku, butan boce i prodaja aluminijumske lamperije i limova za pokrivanje. Tel: 061/ Prodajem ispravnu mašinu za preradu vune vunovlačaru. Tel: 063/ Prodajem 5 kubika stiropor blokova dimenzije 60h25h20cm za dinara, vrcaljku za med četiri rama ručni pogon, nova. Sremska Mitrovica, Krušedolska 1. Tel: 060/ i 061/ Prodajem kavez za koke nosilje. Tel: Kazan za pečenje rakije, od 100l. Kao nov, prevrtač. Tel:063/ Inkubator za prepelice, kapacitet 300 jaja. Tel:022/ Prodajem Euro kuku za Astru G. Tel: 060/ Prodajem sadnice, reznice švedskog energetskog drveta. Seče se posle tri godine. Gojko: Tel: 063/ Biljne kapi divljeg krastavca Ecballium elaterium, pomoćno sredstvo za čišćenje sinusa. Tel: 061/ Prodajem kavez za koke nosilje tacnaš, automatske pojilice, cena 240 evra. Tel: 063/ Prodajem frižider na butan, prekrupačnel uređaj za kontrolu svetla. Tel Prodajem 500kg plavog kamena Zorka Šabac kristal, cena 330 dinara/kg za povrtlare i vinogradare. Za Poljoapoteke popust 10 posto na celu količinu. Tel: 063/ i 015/ Ljuban. Prodajem bagremove stubove rezane, polovne, cena 250 dinara, Kuzmin. Tel;063/ Prodajem tifon fi 110 dužina creva 300m. Tel: 063/ Prodajem sadnice, reznice švedskog energetskog drveta. Seče se posle tri godine. Gojko: Tel: 063/ Biljne kapi divljeg krastavca Ecballium elaterium, pomoćno sredstvo za čišćenje sinusa. Tel: 061/ Prodajem krunjač veliki Čakovec, 20 tona na kardan sa elevatorom za šepurike.sve u radnom stanju, cena po dogovoru. Tel: 064/ LIČNI OGLASI Situirani muškarac srednjih godina traži žensku osobu do 45 godina radi druženja i eventualnog braka. Tel: 065/ i 064/ Oženjen muskarac diskretno bi se družio sa damom 50+ SMS.Tel:O62/ Tražim ozbiljnu devojku radi druženja i braka, prvo sms. Tel: / Ozbiljna, obrazovana žena 58 godina vredna, pedantna želela bi daupozna dobro stojećeg domaćina isključivo radi braka. Tel: 063/ Želeo bih da upoznam žensku osobu oko 45 godina starosti, ozbiljna veza moguć brak, vredi pokušati Srem, Banat i Bačka. Tel: 061/ Tražim ozbiljnu devojku radi druženja i braka, prvo sms. Tel: / Udruženje Moja sreća iz Gornjeg Milanovca može da upriliči da se devojke iz Rusije udaju u Srbiju. Zainteresovani javite se na 065/ Situiran muškarac 67 godina traži žensku domaćicu do 60 godina, radi druženja, moguć brak. Tel:064/ Želeo bih da upoznam žensku osobu oko 45 godina starosti, ozbiljna veza moguć brak, vredi pokušati Srem, Banat i Bačka. Tel: 061/ Tražim ozbiljnu devojku radi druženja i braka, prvo sms. Tel: 063/ OGREVNO DRVO "Sto posto metar" BATIKA Prodaja Sečenje i cepanje po meri Donošenje na kućnu adresu NOVO U SREMU! Uslugu sečenja i cepanja vršimo najnovijom mašinom, posle Vašeg odabira željenog drveta i uz Vaše prisustvo po želji. 064/ i 022/ Planinska 16 (preko puta Doma učenika) 19

20 MANIFESTACIJE LA ĆA RAK DO MA ĆI NI ZA NI MLJI VE ET NO MA NI FE STA CI JE Bo ga ta la ća rač ka kuj ni ca na šo ru Ako je su di ti po onom što je pri ka za no na ma ni fe sta ci ji, on da se u La ćar ku do bro je de, pi je i za ba vlja. Jer, bi lo je tu gi zda vih ko nja, mu zi ke, igre, ali i pa pri ka ša, pi ta, gi ba ni ca, štru dli, ša pi ca, svi le nih bom bo na, li ci der skih sr ca, ra ki je i vi na, su ve ni ra i ru ko tvo ri na, a sva ko od iz la ga ča je po ne što pro dao Z a mi šlje na kao spe ci fi čan et no ba zar, od no sno pi ja ca pre hrambe nih pro iz vo da, ru ko tvo ri na, pred me ta za sva ko dnev nu upo tre bu i sve ga dru gog, na ko me će do ma ći ni i do ma ći ce iz La ćar ka, bar jed nom godin šnje pri ka za ti šta su sve spre mi li, La ća rač ka kujn ca na šo ru ži vi tre ću go di nu. Uspe šno. Po la ko, ali si gur no La ća rač ka kuj ni ca na šo ru ko ra ča ka za cr ta nom ci lju nje nih or ga ni zato ra, jer ove go di ne je u cen tru se la bi lo ra zno vr snog ića i pi ća, gi zda vih ko nja, mu zi ke i igre, pa pri ka ša, pi ta, gi ba ni ca, aj va ra, pek me za, kom po ta, pa ra dajz so ka, si ra, te pi ha ruč nih rado va. Ni pro da ja ni je iz o sta la, sva ko ko je imao štand a bi lo ih je 50, imao je i pro da ju, po tvr dju ju bo lje upu će ni. Ne ko ma nju ne ko ve ću, a ne za do voljni ma osta je na da da će do go di ne učešće bi ti bo lje i is pla ti vi je. Uče snik La ća rač ke kuj ni ce na šoru bio je Mom či lo Bu di mi ro vić iz Glu ša ca, pro fe sor u pen zi ji i pro iz vodjač ko zi jeg si ra s ple me ni tim ple snima i ču brom u hra sto voj ko ri, osva jač vi še me da lja i pri zna nja. Ovaj pi kantni pro iz vod, za ko ji nje gov pro iz vo djač ka že da je je din stven u sve tu, stva ran je vi še go di na i vr lo br zo je osvo jio i naj pro bir lji vi je gur ma ne s is tan ča nim uku som. Mom či lo Bu di mi ro vić je bio profe sor u Vi šoj po ljo pri vred noj ško li u Šap cu, a ka da se pen zi o ni sao mo rao Mom či lo Bu di mi ro vić do neo ko zi ji sir je da ra di ne što ko ri sno, da bi is pu nio pen zi o ner ske da ne i, ka ko ka že, imao raz lo ga da se ra du je sva kom no vom da nu. Na ro di telj skom ima nju u se lu Glu šci, u op šti ni Bo ga tić, naj pre je počeo da ga ji ov ce, ali ka da je jag njad sta sa la za kla nje, shva tio je da to ni je po sao ko ji ga is pu nja va. Za tim je naba vio dva žen ska ja re ta al pi no ra se. mle ko su u po čet ku ko ri sti li čla no vi do ma ćin stva i de lio ga je kom ši ja ma i pri ja te lji ma. Ali, ka ko se sta do ko za uve ća va lo, mle ka je bi lo sve vi še i tada je do šao na ide ju da poč ne da se ba vi pro iz vod njom ko zi jeg si ra. Pi ta mo Mom či la Bu du mi ro vi ća da li je isti na da je ko zi je mle ko zdra vi je od kra vljeg_ - Isti na je da su ko zi ji mle ko i proiz vo di zdra vi ji.ne mo že se spo ri ti ni zdrav stve na stra na kra vljeg mle ka, ali je ko zi je mle ko zdra vi je. Ono u se bi sa dr ži vi še ami no ki se li na ko je ima ju za štit no dej stvo od pro do ra ra znih infek ci ja i bo le sti. Ja se ba vi ovom pro izvod njom 15-ak go di na, ra dim sa mo ja osta li u po ro di ci ima ju dru ge po slo ve. U mom za pa tu je 40-ak ko za, od to ga je u mu ži 30 d0 35 ko ma da, a od dobi je nog mle ka pro iz vo di mo vr lo do bar ko zi ji sir ka že Mom či lo Bu di mi ro vić Ko ba si ce kao sa raz gled ni ce Ru ko tvo ri ne od ku ku ru zo vi ne i do da je da za pla sman ne bri ne jer je ko zi ji sir ve o ma tra žen. Mir ja na Je lo vac, pred sed ni ca je Udru že nje že na De san ka Mak si mović iz Ša ši na ca sa dru gim čla ni ca ma do ne la je u La ća rak na ma ni fe sta ci ju sta ru et no - ku hi nju ko ja je ne kad bi la Bu du ći ku va ri pe kli le pi nji ce Ku vali i ra ki ju Ša šin čan ke sta rin ski eks po na ti i sta rin ski ko lači ni su iz o sta li. Ovo dru štvo po sto ji 17 go di na i tru di se da pred sta vlja sremsčku tra di ci ju u sva koj pri li ci. Mi trov čan ka Lju bi ca To ma še vić je do ne la u la ća rak de ku paž ra do ve tac ne, ku ti je, te gle, va ze, fla še. Sa mou ka je u ovom za na tu a na slič nim sajmo vi ma uvek uče stvu je ne sa mo ka da ih or ga ni zu ju u Sre mu već i u re gi ji. Mi lan ka Mi ško vić je mi tro vač ka pčelar ka, pro da je med, ra ki ju, me do va ču vi šnje va ču, ora ho va ču. Ove go di ne je do bar pri nos me da iako ni su se li li svoje pče le na dru ge lo ka ci je. Ma ni ef staci je po put ove u La ćar ku su pri li ka da se vi di sa lju di ma, po ka že pro iz vo de i pro da po ne što od iz lo že nog. Čla ni ca Udru že nja Ru ko tvo ri ne iz Srem ske Mi tro vi ce Ana An to nin, done la je ukra še ne ti kve, a dru ge člani ce istog udru že nja tka ne stva ri, ruko tvo ri ne, de ko ra tiv ne bu ke te, bo siljka če i ša ra ne su ve ti kve ra dje ne tzv. "ša tvor si ra njem". To je tra di ci o nal na teh ni ka ukra ša va nja su vih ti ka va ko ja je ve o ma tra že na me dju lju bi te lji ma ova kvih ukra sa. Te zga sa za čin skim bi ljem ple ni pa žnju po se ti la ca. Do neo ga je Gojko Cvi je tić. Pro iz vo di ga od pre če ti ri go di ne i već je po znat pro iz vo djač poseb no ra sa da pa ra daj za. - Ima mo ra sad nik na kra ju Sremske Mi tro vi ce, u Blo ku B. Na pla cu od 5,9 ari po sta vio sam tri pla ste ni ka i tu pro iz vo dim svo je za čin sko bi lje i ra sa du. Za čin sko bi lje sam po čeo po ma lo i sa da imam ru zma ri na, smi lja, ste vi je, la van da... Ra dim ru zma rin iz re zni ce pri ča Goj ko. U ra noj pro iz vod nji ovo bi lje zahte va pu no pa žnje i ne ge uklju ču je se u rad su pru ga, ona je ta ko ja je tu u sva kom mo men tu, is ti če Goj ko Cvi jetić. Žao mu je, pod vla či, što ne može da pro ši ri ovu pro iz vod nju, jer mu ona či ni za do volj stvo i ras te re će nje, do no si ve li ko smi re nje na kon po sla u jed noj mi tro vač koj fir mi. Cvi je ti ći ma pro iz vod nja ra sa da i za čin skog bi lja či ni do bru do pu nu kuć nog bu dže ta. Vi še od 50 iz la ga ča pred sta vi lo je svo je pro iz vo de na mi nu loj La ća račkj kuj ni ci na šo ru odr ža noj u or ga ni za ciji Me sne za jed ni ce, a pod po kro vi teljstvom Gra da Srem ska Mi tro vi ca. Pose ti o ci su uži va li u aj va ru, ko la či ma, tor ta ma, i osta lim do ma ćim pro iz vo dima. Na ma ni fe sta ci je je ku van pa prikaš ko ji su svi po se ti o ci mo gli da proba ju. Svo je ume će u pri pre ma nju le pinji ca po ka za li su sred njo škol ci ku varskog sme ra Eko nom ske ško le "9 maj", kao i sva udru že nje že na iz La ćar ka. Tekst: S. Đa ko vić Sli ke: M. M. D.S. 20