THO MAS WOLFE POGLE DAJ DOM SVOJ, ANĐE LE

Transcript

1

2 THO MAS WOLFE POGLE DAJ DOM SVOJ, ANĐE LE 2

3 Izda je Sve uči lišna nakla da Li ber Di rektor Slavko Gold ste in Glavni ured nik Mi lan Mi rić Prvi ured nik edi ci je Prof, dr Ivo Herge šić Ured nik Ni ki ca Petrak 3

4 THO MAS WOLFE POGLE DAJ DOM SVOJ, ANĐE LE Pre veo Mate Ma ras Zagreb

5 Naslov ori gi na la Tho mas Wolfe LOOK HO MEWARD, ANGEL Copyright 1929 Charles Scrib ner's Sons; 1957 Edward C. Aswell, as Ad mi nistra tor, C. T. A. of the Esta te of Tho mas Wolfe and/or Fred W. Wolfe Li kovna opre ma Alfred Pal Tehnič ki ured nik Kate Zorzut 5

6 POGLE DAJ DOM SVOJ, ANĐE LE Pri ča o za ko pa nom ži vo tu Posve će no A. B.»Tada, kad ci je la duša mi u tebi Nađe svoj raj, (jer tek u tvo joj vlasti Shva ti ti mogu, vi dje ti i rasti,) Dok kosti moje no siš još u sebi, Kro vište ti je la, te ti ve i žile, Opet će doć da ovaj dom bi kri le.«6

7 ČITATELJU Ova je knji ga prvi je nac i u njoj je autor opi sao do življa je koji su sada da le ki i izgub lje ni, ali su ne koć tvo ri li tki vo nje go va ži vo ta. Sto ga, ako ije dan či ta telj rekne da je knji ga»auto bi ografska«, pi sac mu ne može pru ži ti od go vo ra: nje mu se čini da je sva ko ozbiljno knji ževno dje lo auto bi ografsko, da se, na primjer, teško može za misli ti dje lo u ko jem bi bilo više auto bi ografsko ga nego u»gulli ve ro vim pu to va njinta«. Ipak ova je bi lješka prvenstve no upu će na onim oso ba ma koje je možda pi sac pozna vao u razdob lju do taknu tom na ovim stra ni ca ma. Tim bi oso ba ma on htio reći ono što su vje ro jatno već shva ti le: da je ova knji ga na pi sa na u ne vi nosti i na gosti duha, i da je glavna pišče va na ka na bila da dade pu no ću, ži vot i sna gu rad nji i lju di ma u knji zi koju je stva rao. Sada, kad se ona objavlju je, on uporno tvrdi da je sve izmišlje no, i da u njoj nije bio na mislio dati ni či ji portret. Ali mi smo zbroj svih tre nu ta ka svo jih ži vo ta - sve što je naše na la zi se u nji ma: to ne mo že mo iz bje ći ili za ta ji ti. Ako je pi sac upotri je bio ži votni prah da na či ni svo ju knji gu, upotri je bio je samo ono što svi lju di mo ra ju, bez čega nitko ne može. Mašta nije stvarnost, ali mašta je oda bra na i pojmlje na stvarnost, mašta je namjerno slo že na i obre me nje na stvarnost. Dr Johnson je pri mi je tio da čovjek mora pre lista ti pola knjižni ce da bi na či nio jed nu je di nu knji gu; isto tako ro ma no pi sac može pre tu ri ti pola sta novništva ne kog gra da da bi na či nio je dan je di ni lik u svom ro ma nu Ovo nije je di ni postu pak, ali pi sac vje ru je da rasvjetlju je postu pak pri mi je njen u knji zi koja je na pi sa na s pri lič ne uda lje nosti, bez mržnje ili zle na ka ne. 7

8 PRVI DIO 8

9 ... sti je na, list, nepro na đe na vra ta; o sti je ni, o listu, o vra ti ma. I o svim za bo ravlje nim li ci ma. Goli i sami do đosmo u pro gonstvo. U nje zi noj mrač noj utro bi nismo pozna va li lica svo je majke; iz tamni ce nje zi na ti je la došli smo u ne izre ci vu i nepri opći vu tamni cu ove zemlje. Koji je od nas upoznao bra ta svo ga? Koji je od nas svo me ocu za vi rio u srce? Koji od nas nije ostao utamni čen do vi je ka? Koji od nas nije za uvi jek stra nac i usamlje nik? O pusto ši gu bitka, u vre loj zbrci misli, izgub lje ni među sjajnim zvi jezda ma u ovom najmuč ni jem nesjajnom bla tu, izgub lje ni! Ni je mo se prisje ća ju ći mi žu di mo si lan za bo ravlje ni je zik, izgub lje nu sta zu u ne be sa, sti je nu, list, nepro na đe na vra ta. Gdje? Kada? O izgub lje na i vjetrom opla ka na utva ro, vra ti se opet. 9

10 1. Sud bi na koja Engle ze vodi k Ni zo zemci ma dosta je čud na; ali onu koja vodi iz Epso ma u Pennsylva ni ju, te otu da u bre go ve što zatva ra ju Alta mont pre ko po nosnog ko raljnog pi jetlo va kri ka i bla gog ka me nog anđe lo va osmi je ha, taknu lo je ono mrač no čudo sre će što tvo ri nove čari u jed nom prašnom svi je tu. Svatko je od nas zbroj sve ga što nije pri bra jao: oduzmi te nas opet do na gosti i noći, pa ćete vi dje ti da pri je če ti ri ti su će go di na na Kre ti po či nje lju bav što je ju čer završi la u Texa su. Sje me na šeg unište nja pro cvje tat će u pusti nji, aleksin na šeg li je ka raste na pla ninskoj hri di, a naše ži vo te stalno obu zi ma dje vojču ra iz Ge orgi je, jer neki londonski dže par nije bio obje šen. Sva ki tre nu tak je plod četrde set ti su ća go di na. Svla davši mi nu te, dani, po put muha, od zu je u smrt, a sva ki je tre nu tak pro zor na svo vri je me. Evo jed nog tre nutka: Neki Englez po ime nu Gilbert Ga unt, što ga je kasni je pro mi je nio u Gant (vje ro jatno ustu pak jenki jevskoj fo ne ti ci), na kon što je iz Bristo la je dre nja kom sti gao u Balti mo re, usko ro je do pustio da se za ra da od krč me što ju je bio ku pio sli je niz nje gov ne hajni grkljan. Od lu tao je na za pad u Pennsylva ni ju na mi ču ći sred stva za po gi be ljan ži vot na taj na čin što je svo je pi jetlo ve za borbu oku ša vao pro tiv prva ka se oskih dvo rišta, često bje že ći na kon noći pro ve de ne u zatvo ru, osta vivši svog prva ka mrtva na bojnom po lju, bez pre bi je ne pare u dže pu, a katkad s otisci ma krupnih farmerskih čla na ka na svom la ko umnom licu. Ali je uvi jek uma kao, i do šavši na po kon među Ni zo zemce u vri je me žetve, tako ga je dirnu lo obi lje nji ho ve zemlje da je tamo ba cio svo je si dro. Za go di nu dana ože nio se od luč nom mla dom udo vi com koja je ima la ured nu farmu i bila po put svih osta lih Ni zo ze ma ca oča ra na nje go vim putnič kim izgle dom i po vi še nim go vo rom, oso bi to kad bi glu mio Hamle ta na na čin ve li kog Ed munda Ke ana. Svatko je go vo rio da je on mo rao posta ti glu mac. Englez je do bio dje cu - jed nu kćer i če ti ri sina - ži vio la god no i bez brižno, i strplji vo pod no sio bre me oštra ali pošte na je zi ka svo je žene. Go di ne su pro la zi le, nje go ve svi jetle po ma lo za ču đe ne oči posta do še mutne s ke si ca ma, vi so ki se Englez u hodu kosto bolno vu kao: jed nog jutra kad je ona ušla da ga čangri za vo pro bu di, našla ga je mrtva od kapi. Osta vio je pe te ro dje ce, hi po te karni za jam i - u svo jim čud nim tamnim oči ma što su sada sjajne i otvo re ne zu ri le - nešto što nije bilo umrlo: strastve nu i ne razjašnji vu glad za pu to va nji ma. S tom ostavšti nom na pušta mo ovog Engle za i od sa da se ba vi mo nasljed ni kom ko je mu ju je namro, nje go vim dru gim si nom, dje ča kom po ime nu Oli ver. Kako je ovaj 10

11 dje čak sta jao uz cestu bli zu ma te ri ne farme i kako je vi dio marš prašnja vih Buntovni ka na nji ho vu putu za Gettysburg, kako su nje go ve hlad ne oči po tamnje le kad je čuo ve li ko ime Virgi nia, i kako je one go di ne kad je rat završio, a bilo mu je tek petna est go di na, še tao jed nom uli com u Balti mo reu, i u ne koj ma loj rad nji vi dio glatke gra nitne plo če smrti, ure za nu jagnjad i ke ru bi ne, i anđe la što leb di na hlad nim su ši ča vim no ga ma - to je du lja pri ča. Ali ja znam da su nje go ve hlad ne i plitke oči po tamnje le od ne razjašnji ve i strastve ne gla di što je živje la u mrtva če vim oči ma i vo di la od uli ce Fenc hurch mimo Phi la delphi je. Dok je dje čak gle dao ve li kog anđe la s ure za nim struč kom lji lja na, obu ze lo ga je hlad no i be zi me no uzbu đe nje. Dugi prsti nje go vih ve li kih ruku su se stisnu li. Osje tio je da želi više nego išta na svi je tu da istanča no reže dli je tom. Htio je nešto mrač no i ne izre ci vo iz sebe iska li ti u hlad nom ka me nu. Htio je re za ti anđe lo vu gla vu. Oli ver uđe u rad nju i u krupna bra da ta čovje ka s drve nim ba tom zatra ži posla. Postao je ka me no re zač ki šegrt. U tom prašnja vom dvo rištu ra dio je pet go di na. Postao je ka me no re zac. Kad je prošlo nje go vo na uko va nje već je postao čovjek. Ni kad je nije na šao. Ni kad nije na učio kako se kle še anđe lo va gla va. Go lu ba, ja nje, glatke skloplje ne mra morne ruke smrti, i slo va li je pa i dotje ra na - ali ni ka ko anđe la. A od svih potra će nih i izgub lje nih go di na - ra zuzda nih go di na u Balti mo reu, go di na rada i divljeg pi janstva, ka za lišta - Bo oth i Salvi ni koje je ra zorno dje lo va lo na ka me no resca što je pamtio sva ki nagla sak ple me ni ta dekla mi ra nja i mrmlja ju ći ko ra čao uli ca ma uz brze pokre te go le mih raspri ča nih ruku - ovo su sli je pi ko ra ci i ta pa nje na šeg izgnanstva, sli ka naše gla di dok ni je mo se prisje ća ju ći žu di mo si lan za bo ravlje ni je zik, izgub lje nu sta zu u ne be sa, sti je nu, list, vra ta. Gdje? Kada? Ni kad je nije na šao, pa se otkotrljao niz konti nent na Ob novlje ni Jug - čud na divlja spo do ba od šest sto pa i če ti ri palca hlad nih ne mirnih oči ju, ve lik ko mad nosa i gromka popla va go vornič ke vješti ne, ne umjesnih i smi ješnih uvre da u obli ku kla sič nih epi te ta ko ji ma se slu žio ozbiljno, ali s la kim ne ugod nim smi ješkom na rubu tankih ucvi lje nih usta. Upustio se u po sao u Syd neyu, ma lom glavnom gra du jed ne od drža va na sred njem Jugu, ži vio tri jezno i marlji vo pod po zornim okom pu čanstva još puna po ra za i nepri ja teljstva, i na po kon, kad je ste kao do bar glas i za do bio povje re nje, ože nio se mrša vom tu berku loznom usi dje li com, de set go di na sta ri jom od sebe, ali s mi ra zom i ne po ko leb lji vom brač nom že ljom. Na kon osamna est mje se ci opet je bio buč ni mahni tac, mali mu je po sao pro pao dok je nje go va noga sta ja la na ugla ča noj ogra di šanka, a Cynthia, nje go va žena - čiji ži vot, rekli su do ma ći, on nije uspio pro du ži ti - umrla je izne na da jed ne noći na kon krva re nja. Tako je sve opet otišlo - Cynthia, rad nja, teško ste čen glas trezve nja ka, anđe lo va gla va - še tao je po mra ku uli ca ma, vrište ći psovke u penta metru na Buntovnič ki ži vot 11

12 i sav nji hov ne mar; ali obo lio od stra ha i gu bitka i po ko re, ve nuo je pod pri je kornim grad skim pogle dom, uvje ra va ju ći se sve više, kako mu se ti je lo osi pa lo na mrša vu kostu ru, da se to sada Cynthi ji na po ko ra osve ću je na nje mu. Bio je tek pre va lio tri de se tu, ali je izgle dao mno go sta ri ji. Lice mu je bilo žuto i upa lo; vošta na plošti ca nje go va nosa bila je na lik klju nu. Imao je duge sme đe brko ve koji su mu ravno i tu ga lji vo visje li. Nje go vi stra ho vi ti na pa da ji pi janstva upro pasti li su mu zdravlje. Ista njio se kao daska i po čeo kašlja ti. Mislio je na Cynthi ju sada, u sa motnom i nepri ja teljskom gra du, i stao se pla ši ti. Mislio je da ima tu berku lo zu i da će umri je ti. Tako, opet sam i izgub ljen, ne na šavši reda ni smi re nja u svi je tu, bez čvrsta tla pod no ga ma, Oli ver se opet dade na besciljno po tu ca nje konti nentom. Uda ri na za pad pre ma ve li koj bre go vi toj tvrđa vi, zna ju ći da se iza nje nje gov loš glas nije čuo i na da ju ći se da bi tamo mo gao naći osa mu, nov ži vot i po boljša ti zdravlje. Oči mrša ve sa blasti opet su po tamnje le, kao što su tamnje le u nje go voj mla dosti. Ci je log se dana Oli ver vo zio pre ma za pa du kroz go le mu drža vu, pod vlažnim si vim ne bom listo pa da. Dok je kroz pro zor tužno gle dao ve li ku pustu zemlju tako ri jetko obra đe nu na ja lo vim i slu čajnim ma lim farma ma koje su se či ni le tek kao male krpi ce krče vi na u divlji ni, oko srca mu je bi va lo hlad no i teško. Mislio je o ve li kim su ša ma u Pennsylva ni ji,,o zlatnom žitu klo nu lom od zre losti, o izo bi lju, redu i pomnji voj puč koj šted lji vosti. I mislio je o tome kako je bio na umio da se smi ri i nađe svo je mjesto, o buntovnom me te žu svo ga ži vo ta, o go di na ma lja ge i sra mo te, i o svo joj ludo ra su toj mla dosti. Bože! mislio je. Ja sta rim! Zašto ov dje? Je zo vit mi mo hod sa blasnih go di na stu pao je nje go vim mozgom. Izne na da pri mi je ti da je nje gov ži vot bio upravljan ni zom slu čajnih do ga đa ja: ludo pje va nje ne kog Buntovni ka o Arma ged do nu, zvuk vojnič ke tru be na cesti, ko pi ta vojne mazge, glu po bi je lo lice jed nog anđe la u prašnoj rad nji, drsko mi ca nje gu zo va jed ne ne ured ne ženske u pro la zu. Do va ljao se iz topli ne i obi lja u ovu golu zemlju: dok je zu rio kroz pro zor i gle dao svi jetlosme đu ne obra đe nu zemlju, ve li ki su ro vi vis Pi ed monta, blatne ceste od crve ne ilo va če i ne ure dan svi jet što je bu ljio po posta ja ma - vitka farme ra koji se sklju sio iznad uzda, besposle na crnca, kre zu ba se lja ka, blje du nja vu ženu s ne čistim dje te tom - čud no va tost sud bi ne pro bo de ga stra hom. Kako je sti gao ova mo iz pomnji ve ni zo zemske šted lji vosti svo je mla dosti u ovu prostra nu izgub lje nu i ja lo vu zemlju? Vlak je i da lje klo pa rao pre ko za maglje ne zemlje. Kiša je nepresta no pa da la. Koč ni čar ule ti u prljav pli ša ni va gon i iskre ne kantu uglje na u ve li ku peć na kra ju. Vi sok šu palj smi jeh potre se sku pi nu se lja ka izva lje nih na dva okre nu ta sje da la. Zvo no 12

13 je tu rob no bre ca lo iznad klo pa ra nja ko ta ča. Usli je di lo je beskrajno do sad no če ka nje na raskrižju kod gra da pod no pla ni na. Za tim je vlak po no vo kre nuo pre ko prostra ne va lo vi te zemlje. Spustio se sumrak. Go le ma gro ma da pla ni na di za la se u magli. Mala za dimlje na svjetla po ja vi še se iz brvna ra po pa di na ma. Vlak je vrtogla vo pu zao po vi so kim drve nim konstrukci ja ma što su nad svo đi va le ave tinjske tra ke vode. Gore i do lje, u da lji ni, oki će ne pra me no vi ma dima, ko li be na lik na igrač ke stiska le su se uz sprud i i vo do de ri nu i obro nak. Vlak se kri vu da vo mu čio uz užli jeb lje ne crve ne prosje ke i spo ro napre do vao. Kad je pao mrak, Oli ver siđe u gra di ću Old Stoc ka deu gdje je završa va la pru ga. Posljed nji ve li ki zid od pla ni na di zao se si lan iznad nje ga. Kad je na pustio su mornu malu posta ju i zagle dao se u prlja vo svjetlo pro vinci jalnog du ća na, osje tio je Oli ver da puže, kao ve li ka zvi jer, u krug tih go le mih pla ni na da umre. Idu ćeg jutra nasta vi pu to va nje ko či jom. Odre dište mu je bilo gra dić Alta mont, dva de set če ti ri mi lje da le ko iza okvi ra ve li kog vanjskog pla ninskog zida. Dok su se ko nji po la ko na pi nja li uz gorski put, Oli ve rov je duh malo živnuo. Bio je si vozla tan dan kasnog listo pa da, ve dar i vjetro vit. Pla ninski je zrak oštro šti pao i boc kao: nad njim se di zao la nac, zatvo ren, beskra jan, čist i pust. Drve će je strši lo tanko i golo: bilo je go to vo bez lišća. Nebo je bilo puno bi je lih vjetro vi tih krpa obla ka; gust sloj magle po la ko je mio pla ninske be de me una oko lo. Ispod nje ga pla ninski po tok pje nio se niz ka me ni to ko ri to, a on je mo gao vi dje ti sitne toč ki ce lju di kako po la žu trač ni ce što će kroz bre go ve vi ju ga ti pre ma Alta montu. Tada je znojna zapre ga pre va li la gorsku gu du ru, i izme đu pro pe tih i nad moć nih la na ca što su nesta ja li u purpurnoj omagli ci po če la se la ga no spušta ti pre ma vi so ravni na ko joj je bio sagra đen Alta mont. U sa blasnoj vječ nosti ovih pla ni na, po rub lje nih u svom pre go le mom pe ha ru, na šao je razba can na sto ti nu bre žu lja ka i do li na grad od če ti ri ti su će lju di. Bilo je no vih ze ma lja. Srce mu je za igra lo. Taj grad Alta mont ute me ljen je usko ro na kon Re vo lu ci je. Bio je po god no od mo rište za go ni če sto ke i farme re u nji ho vu za ma hu na istok iz Tennesse eja u Južnu Ca ro li nu. A ne ko li ko de setlje ća pri je Gra đanskog rata pru žao je ljetno gostoprimstvo monde nom svi je tu iz Charlesto na i s planta ža toplog Juga. Kad je Oli ver u nj sti gao, već je bio po čeo izla zi ti na glas ne samo kao lje to va lište, nego i kao lje či lište za tu berku lozne. Ne ko li ko bo ga ta ša sa Sje ve ra sagra di lo je lo vač ke ku ći ce u brdi ma, a je dan od njih je ku pio go le me površi ne pla ninske zemlje i s vojskom do ve de nih arhi te ka ta, sto la ra i zi da ra pla ni rao najve ći ljetni ko vac u Ame ri ci - nešto u vapnencu, sa ši ljastim kro vo vi ma od škri ljevca i sto osamde set tri sobe, po uzo ru na dvo rac Blo is. Bio je tu i go lem novi ho tel, raskošna drve na suša, udob no smješten na 13

14 vrhu najvi šeg bre žuljka. Ali ve ći na sta novništva bila je još do ma ća sastavlje na od svi je ta iz brda i okolnih sela. Bili su to škotsko-irski goršta ci, opo ri pro vinci jalci, bistri i marlji vi. Oli ver je bio spa sio oko dva na est sto ti na do la ra na kon pro pasti Cynthi ji na ima nja. Za vri je me zime iznajmio je malu dašča ru na jed nom uglu grad skog trga, na ba vio malu za li hu mra mo ra i kre nuo u po sao. Ali je isprva malo što imao či ni ti osim da misli o izgle di ma svo je smrti. Te oštre zime pune sa mo va nja, dok je mislio da umi re, mrša vo jenki jevsko stra ši lo za pti ce što je mrmlja ju ći tu ma ra lo uli ca ma posta lo je pred met obič nog ogo va ra nja među gra đanstvom. Sva če ljad u nje go vu svra tištu zna la je da je noću še tao po sobi ve li kim ko ra ci ma kao da je u ka ve zu, i da je dugo muklo je ča nje koje je izgle da lo kao da se trga iz nje go ve utro be nepresta no drhta lo na nje go vim tankim usna ma. Ali on ni ko me nije o tome go vo rio. A onda je došlo divno gorsko pro lje će, zlatno ze le no, s kratkim za pu si ma vjetro va, ča ri ma i opojnošću cva ta, toplim me le mom pljusko va. Ve li ka rana u Oli ve ru po če la je za cje lji va ti. Zemljom se još jed nom čuo nje gov glas, gri mizno je zna lo bljesnu ti nje go vo sta ro go vorništvo, duh sta re gorlji vosti. Jed nog tra vanjskog dana, dok je s izno va pro bu đe nim osje ti li ma sta jao ispred svo je rad nje pro matra ju ći ži votnu vre vu na Trgu, Oli ver za ču je iza sebe glas čovje ka što je pro la zio. I taj glas, jed no li čan, otegnut, spo ko jan, ba cio je izne nad no svjetlo na sli ku što je dva de set go di na u nje mu le ža la mrtva. - Do la zi smak! Pre ma mo jim pro ra ču ni ma smak će biti 11. lipnja Oli ver se okre ne i vi dje kako od mi če kru pan i upe čatljiv lik pro ro ka što ga je posljed nji put vi dio kako išče za va niz prašnjav put što je vo dio ka Gettysburgu i Arma ged do nu. - Tko je to? - upi ta jed nog čovje ka. Čovjek pogle da i nasmi je ši se. - To je Bac c hus Pentland - reče. - Za nimlji va oso ba. Ov dje ima dosta nje go va roda. Oli ver hitro lizne svoj ve li ki pa lac. Za tim s la ga nim smi ješkom reče: - Je li vri je me Arma ged do na došlo? - On ga oče ku je ovih dana - reče čovjek. Onda je Oli ver sreo Eli zu. Jed nog pro ljetnog po pod ne va le žao je na glatkoj kožnoj sofi u svom ma lom ure du slu ša ju ći ve seo ža mor što je do pi rao s Trga. Okreplju ju ći mir raskri lio se iznad nje go va ve li kog ispru že nog ti je la. Razmišljao je o masnoj crni ci s izne nad nim mla dim cvjetnim svjetlom, o pje nastoj hlad noći piva i o opa da nju šlji vi na cvi je ta. Tada za ču je žustro lupka nje potpe ti ca neke žene što je pro la zi la izme đu mra morja, te žurno usta ne. Obla čio je svoj do bro očetka ni ka put od teške crne tka ni ne upra vo kad je ušla. 14

15 - Reći ću vam nešto - reče Eli za na pu ćivši usne u po drugljiv pri je kor - dra go bi mi bilo da sam muško i da ne mam ni kakva posla nego da ci je li božji dan le žim na me koj sofi. - Do bar dan, gospo đi ce - reče Oli ver uz nagla šen naklon. - Da - reče on, dok mu je lak lu kav smi je šak svi jao kutke tankih usta - mislim da ste me ulo vi li na mo joj kratkoj šetnji. Ustva ri ja vrlo ri jetko legnem po danu, ali sam posljed nju go di nu bio loša zdravlja i ni sam više spo so ban ra di ti kao pri je. Utihnuo je na tre nu tak; nje go vo se lice obje si lo u izraz pod mukle po ku nje nosti.»ah gospo de! Ne znam što će sa mnom biti!«- A što! - reče Eli za ži vahno i drsko. - S vama je sve u redu po mom mišlje nju. Vi ste ve lik i kršan mo mak u cvi je tu mla dosti. Pola ste toga umisli li. Najčešće kad misli mo da smo bo lesni u pi ta nju je mašta. Sje ćam se, pre da va la sam u ško li u opći ni Ho miny kad me je obo ri la upa la plu ća. Nitko se nije na dao da ću iz toga živa iza ći, ali ja sam se ne ka ko pro vukla; do bro se sje ćam, jed nog sam dana sje di la - što bi se reklo, mislim da sam se opo ravlja la; a sje ćam se zbog toga što je sta ri doktor Fletc her upra vo bio kod mene i kad je iza šao vi dje la sam ga kako vrti gla vom pre ma mo joj ro đa ci Sally. Za bo ga Eli za, što se to zbi va, rekla je čim je on bio oti šao, 'on mi kaže da ba caš krv kad god za kašlješ; uhva ti la si su ši cu, tu nema sumnje. Vrlo važno, rekla sam. Sje ćam se da sam se smi ja la do suza, od lu čivši da od sve ga napra vim ve li ku šalu; misli la sam u sebi, neću se dati, sve ću ih na sa ma ri ti; ja ne vje ru jem ni ri je či od sve ga toga (rekla sam) - ona mu pa metno klimne gla vom i na pu ći usne - a osim toga, Sally (rekla sam) svi mi mo ra mo oti ći jed nog dana, i nema smisla bri nu ti se što će se do go di ti. Može doći sutra, ili može doći kasni je, ali oba vezno na kra ju mora sva ko ga sti ći. - Ah gospo de! - reče Oli ver, tužno kli ma ju ći gla vom. - Ovo ga ste puta po go di li ono pra vo. Od toga nema veće isti ne. Mi losrd ni bože! po misli on s tjeskob nim unu tarnjim smi ješkom. Ko li ko će ovo potra ja ti? Ali je pra va ja bu ka, o tome nema sumnje. S uva ža va njem je pogle dao nje zin vi tak uspra van stas, za mi je tivši joj mlječ no bi je lu kožu, crnosme đe oči s ne obič nim dje čjim pogle dom i slap crne kose čvrsto za tegnu te stra ga s vi so kog bi je log čela. Na čud no vat je na čin za mišlje no pu ći la usne pri je nego što bi pro go vo ri la; vo lje la je ote za ti i sti za la bi na pred met razgo vo ra na kon beskrajnih zastra nje nja po sli je pim uli ca ma svog sje ća nja i pamće nja, uži va ju ći u zla ća noj po vorci sve ga što je ikad rekla, uči ni la, osje ti la, misli la, vi dje la ili od go vo ri la s ego centrič nim ushi će njem. Tada, dok ju je on pro matrao, ona naglo presta de go vo ri ti, metnu svo ju sklad nu ruku u ru ka vi ci pod bra du i zagle da se ustra nu sa za mišlje no na pu će nim usti ma. - No - reče na kon jed nog tre nutka - ako po boljša va te svo je zdravlje i do bar dio vre me na pro vo di te le že ći, mo ra te ima ti nešto da za ba vi te svoj duh. - I otvo ri kožna ti 15

16 kovčeg što ga je no si la izva divši posjetni cu i dvi je de be le knji ge. - Ja se zo vem - reče zna čajno, s po la ga nim nagla ša va njem - Eli za Pentland i pred stavljam Izda vač ko društvo Larkin. Ri je či je izgo va ra la po nosno, s dosto janstve nim uži va njem. Mi losrd ni bože! Knji žarski zastupnik! po misli Gant. - Nu di mo - reče Eli za otva ra ju ći go le mu žutu knji gu s mašto vi tim crte žom ko pa lja, zasta va i lo vo ro vih vi je na ca - knji gu pje sa ma pod naslo vom Dra gu lji sti ha za ognjište i dom; isto tako Larki nov kuć ni li ječ nik s knji gom do ma ćih li je ko va koji daje uputstva za li je če nje i spre ča va nje pre ko pet sto ti na bo lesti. - U redu - reče Gant uz la gan smi je šak, liznuvši hitro svoj ve li ki pa lac - tre ba da na đem ovu svo ju unutra. - Pa da - reče Eli za mu dro kimnuvši - što bi se reklo, mo že te či ta ti pjesme za do bro svo ga duha, a Larki na za do bro svo ga ti je la. - Meni se svi đa ju pjesme - reče Gant lista ju ći stra ni ce i zastavši sa za ni ma njem na di je lu ozna če nom Pjesme ostru ge i sab lje. - Kad sam bio dje čak znao sam ih re ci ti ra ti sa ti ma. Ku pio je knji ge. Eli za spre mi svo je uzorke i usta de gle da ju ći oštro i ra dozna lo po ma loj prašnja voj rad nji. - Ima li posla? - reče. - Vrlo malo - reče Oli ver tužno. - Je dva to li ko da sastavljam kraj s kra jem. Ja sam stra nac u stra noj zemlji. - Pa što? - reče Eli za ve se lo. - Mo ra te izla zi ti među lju de, upozna va ti se. Vama tre ba nešto da odvra ti te misli od sa mog sebe. Da sam na va šem mjestu, prihva ti la bih se posla i izvukla ko rist od gra da u razvo ju. Ima mo sve što tre ba za je dan ve li ki grad - pri ro du, kli mu, si ro vi ne, i tre ba da ra di mo svi za jed no. Kad bih ima la ne ko li ko ti su ća do la ra, znam što bih uči ni la - ona mu lu ka vo na migne i poč ne go vo ri ti s čud nim muškim pokre tom ruke - ispru že na ka žiprsta, la ba vo stisnu te šake. - Vi di te li ovaj ugao ov dje - ovaj na ko je mu ste vi? Nje mu će se vri jed nost po dvostru či ti u idu ćih ne ko li ko go di na. Pa zi te - ona uzmahne ispred sebe la ba vom muškom kretnjom. - Jed no ga će dana ovu da pro bi ti uli cu, to je si gurno kao da našnji dan. A kad to uči ne - ona za mišlje no na pu ći usne - ovo će zemljište vri je di ti novca. Ona nasta vi raspre da ti o zemljištu s čud nom za ne se nom gla di. Či ni lo se da je za nju grad bio ve li ka ko pi ja pla na: gla va joj je bila nevje ro jatno na pu nje na izno si ma i pro cje na ma - tko je imao parce lu, tko ju je pro dao, pro dajna ci je na, stvarna vri jed nost, bu du ća vri jed nost, prvi i dru gi anu itet i tako da lje. Kad je završi la, Oli ver reče s izra zi to ja kom od bojnošću, misle ći na Syd ney: - Na dam se da ni kad neću ima ti još koji ko mad zemljišta dok sam živ - osim kuće da u njoj ži vim. To je samo prokletstvo i bri ga, a po reznik na koncu sve od ne se. 16

17 Eli za ga pogle da s izra zom zapre pašte nja, kao da je izre kao kakvo po gub no kri vovjerje. - Kako to? Tako se ne go vo ri! - reče. - Vi že li te nešto sta vi ti na stra nu za crne dane, zar ne? - Meni su stigli moji crni dani - reče on po tište no. - Sve što mi tre ba to je osam sto pa zemlje da me u nju za ko pa ju. Za tim, razgo va ra ju ći ve se li je, on ju je otpra tio do vra ta rad nje i gle dao kako uko če no od la zi pre ko trga, po di žu ći suknju na rubu ploč ni ka s gospod skom otmje nošću. Onda se vra ti među svo je mra morje uzne mi ren ne kom unu tarnjom ra došću koju je smatrao za uvi jek izgub lje nom. Po ro di ca Pentland, ko joj je Eli za pri pa da la, bila je jed no od najčud ni jih ple me na što su ika da došla iz brda. Ona nije ima la puno pra vo da nosi ime Pentland: neki škotski Englez toga ime na, djed sa dašnje gla ve po ro di ce, bio je ru darski inže njer, do šao u pla ni ne posli je Re vo lu ci je da tra ži ba kar, i ži vio tamo više go di na izro divši ne ko li ko dje ce s jed nom od prvo došlih žena. Kad je nestao, žena je uze la za se i za svo ju dje cu ime Pentland. Sa dašnji pogla var ple me na bio je Eli zin otac, brat pro ro ka Bac c hu sa, ma jor Tho mas Pentland. Pre osta li brat bio je ubi jen za vri je me Se dam dana. Ma jor Pentland zaslu žio je svoj vojnič ki čin časno iako ne za pa že no. Dok je Bac c hus, koji se ni kad nije uzdi gao iznad po lo ža ja kapla ra, za ra đi vao žu lje ve na svo jim tvrdim ru ka ma kod Shi lo ha, ma jor je kao za povjed nik dvi ju četa Do bro vo lja ca bra nio tvrđa vu rod nih brda. Ta tvrđa va nije bila ugro že na do završnih ratnih dana, kad su Do bro voljci, prikri ve ni iza priklad na drve ća i sti je nja, sa su li tri salve na odje lje nje Sherma no vih za osta lih vojni ka, pa se tiho rasprši li u obra nu svo jih pri sutnih žena i dje ce. Po ro di ca Pentland bila je sta ra kao bilo koja dru ga u okru gu, ali je uvi jek bila si ro mašna, i malo je ma ri la za sta ro po dri jetlo. Zbog že nid be i bra ko va unu tar vlasti to ga roda, ona se mogla hva li sa ti ne kom ve zom s ve li či nom, ne čim nez dra vim, mrvom idi otizma. Ali zbog nje zi ne oči te du ševne i tje lesne nad mo ći, za ve ći nu goršta ka ona je za uzi ma la čvrst po lo žaj općeg što va nja. Pentlando vi su no si li jako po ro dič no obi lježje. Kao kod ve ći ne ja kih lič nosti u čud nim po ro di ca ma nji hov za jed nič ki žig bio je još dojmlji vi ji zbog svojstve nih razli ka. Ima li su ši rok jak nos s mesna tim du bo ko ure za nim noz drva ma, čulna usta s izvanred nom mje ša vi nom istanča nosti i gru bosti što su ih u toku razmišlja nja uvi ja li s izne na đu ju ćom gib lji vošću, ši ro ko inte li gentno čelo i pljosna te neznatno upa le obra ze. Muškarci su ve ći nom bili ru me na lica, a nji hov ti pi čan stas bio je mesnat, sna žan i sred nje vi si ne, iako je bilo od stu pa nja do mrtvač ke mrša vosti. Ma jor Tho mas Pentland bio je otac brojne obi te lji u ko joj je Eli za bila je di na pre - 17

18 živje la dje vojka. Mla đa sestra bila je umrla pri je ne ko li ko go di na od bo lesti koju je obi telj tužno ozna ča va la kao»škro fu le jad ne Jane«. Bilo je šest mo ma ka: Henry, najsta ri ji, imao je sada tri de set go di na, Will dva de set šest, Jim dva de set dvi je, a Thad de us, Elmer i Gre eley, po spo me nu tom redu, osamna est, petna est, i je da na est. Eli zi su bile dva de set če ti ri go di ne. Četve ro najsta ri je dje ce, Henry, Will, Eli za i Jim, pro ve lo je dje tinjstvo u po ratnim go di na ma. Si ro maštvo i osku di ca tih go di na bili su tako strašni da nitko od njih nije ni ka da o tome go vo rio, ali im se lju ti mač bio žabo u srce osta vivši brazgo ti ne koje nisu htje le za ci je li ti. Te su go di ne dje lo va le na najsta ri ju dje cu tako da su u nji ma razvi le bo lesnu škrtost, ne za sitnu lju bav pre ma imo vi ni i že lju da po bjegnu iz ma jo ro va do ma ćinstva što brže mogu. - Oče - rekla je Eli za s gospod skom dosto janstve nošću kad je prvi put do ve la Oli ve ra u dnevnu sobu rod ne kuće - že lim da te upoznam s gospo di nom Gantom. Ma jor Pentland po la ko usta ne sa svo je sto li ce za lju lja nje kraj vatre, sklo pi ve lik nož i metne ja bu ku koju je gu lio na okvir ka mi na. Bac c hus je bla go naklo no po di gao pogled s izre zuc ka nog šta pa, a Will, dignuvši oči s tu pastih no ka ta što ih je obre zi vao po obi ča ju, poz dra vi posje ti oca ne kim pti čjim kli ma njem i žmirka njem. Ti su se lju di stalno za bavlja li džepnim no že vi ma Ma jor Pentland po la ko kre ne pre ma Gantu. Bio je to zde past i na bi jen čovjek od svo jih pe de set go di na, ru me na lica, patri jarhalne bra de i ja kih sa mo do pad nih crta svo ga ple me na. - To je W. O. Gant, zar ne? - upi tao je otegnu tim sla du nja vim gla som. - Da - re kao je Oli ver - tako je. - Su de ći pre ma ono me što mi je Eli za rekla o tebi - reče ma jor da ju ći znak svom slu ša teljstvu - upra vo sam htio reći da to mora biti L. E. Gant. 1 So bom odjeknu pun i za do vo ljan smi jeh Pentlando vih. - Uh! - uzvikne Eli za metnuvši ruku na noz drvu svog ši ro kog nosa. - Sve ga mi, oče! Može te biti sram. Gant se nasmi je ši la ga no s hi nje nom ve se lošću. Ku kavna sta ra hu lja, po mislio je. To mi već ci je li tje dan spre ma. - S Willom si se ra ni je vi dio - reče Eli za. - I spri je da i stra ga - reče Will i lu ka vo na migne. Kad je zamro nji hov smi jeh, Eli za reče: - A ovo je, što bi se reklo, stric Bac c hus. - Da, da - reče Bac c hus uz ši rok osmi jeh - ve lik kao ži vot i dvostru ko to li ko drzak. - Ina če ga svu da zovu Bac kus - reče Will, na mignuvši svi ma za jed no - ali mi ga u obi te lji zo ve mo Be hind-us. 2 18

19 - Pretpostavljam - reče ma jor Pentland pro ra ču na to - da si bio po rotnik u mno gim sud skim dvo ra na ma? - Ne - reče Oli ver, spre man da iz drži i najgo re, sad već s le de nim smi ješkom. - Zašto? - Zato što sam mislio - reče ma jor gle da ju ći opet oko sebe - da si ti momče ko je mu je bilo su đe no da mno go udva ra. Tada se usred nji ho va smi je ha otvo re vra ta i ne ko li ko pre osta lih uđe - Eli zi na majka, priprosta is crplje na Škotki nja, pa Jim, ru men buc mast mla dić, bez bra di bli za nac svog oca, pa Thad de us, blag, ru men, sme đo kos i sme đo ok, trom i na po kon Gre eley, najmla đi, dje čak koji se idi otski mljac ka vo ce re kao pušta ju ći čud ne kri ko ve ko ji ma su se oni smi ja li. Bilo mu je je da na est go di na; bio je izro đen, slab, škro fu lo zan, ali su nje go ve bi je le vlažne ruke mogle izma mi ti iz vi oli ne glazbu koja je u sebi ima la nešto ne ze maljsko i ne uče no. I dok su oni sje di li u ma loj vru ćoj sobi pu noj toplog mi ri sa zre lih ja bu ka, si lan je vje tar urlao s pla ni na, čulo se hu ča nje u bo ro vi ma, da le ko i mahni to, praska le su gole gra ne. I dok su gu li li, ili obre zi va li, ili re zuc ka li, nji hov je razgo vor kli zio od gru be šale pre ma smrti i pogre bu: jed no lič no su raste za li sa zlob nom po žu dom svo je nakla pa nje o sud bi ni, i o lju di ma tek po lo že nim u zemlju. I dok je nji hov razgo vor za mi rao, a Gant osluški vao sa blasno ste nja nje vjetra, on je to nuo u grob pro pasti i mra ka, i duša mu je strmogla vo ura nja la u po nor noći, jer je vi dio da mora umri je ti kao stra nac, da svi - svi osim ovih po bjed nič kih Pentlando vih ko ji ma je smrt bila gozba - mo ra ju umri je ti. I po put čovje ka koji gine u po larnoj noći, on je mislio na bo ga te li va de svo je mla dosti: ku ku ruz, šlji vi no sta blo, i zre lo žito. Zašto ov dje? O izgub lje ni če! 19

20 2. Oli ver se ože nio Eli zom u svib nju. Na kon svad be nog pu to va nja u Phi la delphi ju, vra ti li su se u kuću što ju je on bio za nju sagra dio u uli ci Wo od son. Svo jim ve li kim ru ka ma po lo žio je te me lje, izro vao du bo ke pljesni ve po dru me u zemlji i pre ma zao vi so ke stra ne glatkim na ba ci ma tople sme đe žbu ke. Imao je vrlo malo novca, ali je nje go va ne obič na kuća rasla pre ma bujnom na crtu u nje go voj mašti: kad je dovršio imao je nešto što se na gi nja lo uz pa di nu nje go va uskog strmog dvo rišta, nešto s vi so ko raskri lje nim tri je mom s pro če lja i toplim so ba ma gdje se moglo ho da ti tamo-amo do mile vo lje. Kuću je sagra dio kraj mirne bre go vi te uli ce; ilo vasto je tlo za sa dio cvi je ćem; kra tak pu te ljak do ste pe ni ca po vi še ne ve rande oblo žio je ve li kim četvrtastim plo ča ma od obo je nog mra mo ra; posta vio je že ljeznu ogra du sa šiljci ma izme đu svo je kuće i svi je ta. Za tim je na svje žem du gač kom dvo rišnom proplanku što se pro te zao če ti ri sto ti ne sto pa iza kuće po sa dio drve će i lozu. I čega god se taknuo u toj bo ga toj tvrđa vi svo je duše šiknu lo bi u zla tan ži vot: kako su go di ne pro la zi le, rasle su voć ke - breskve, šlji ve, trešnje, ja bu ke - i sa vi ja le se pod uro dom. Nje go ve su loze odeb lja le u mi ši ća ve sme đe ko no pe, spuzle niz vi so ku ži ča nu ogra du parce le i obje si le se u gustim sple to vi ma pre ko le ta va, dvostru ko opa su ju ći nje gov posjed. Po vi le su se uz kuć ni tri jem i pre obra zi le gornje pro zo re u hla do vi te sje ni ce. A cvi je će je raslo u raskošnom slavlju po nje go vu dvo rištu - po to čarka baršu nasta lista, pro ša ra na sto ti nom žu tosme đih pre lje va, ruža, be ko vi na, tu li pan crve ne čaške i lji ljan. Kozja krv na legla svom svo jom te ži nom na ogra du; gdje god su nje go ve ve li ke ruke takle zemlju bila mu je plo do nosna. Za nje ga je kuća bila sli ka nje go ve duše, nje go va za odje nu ta vo lja. Ali je za Eli zu ona bila samo sastavni dio imo vi ne čiju je vri jed nost oštro umno pro ci je ni la, po če tak nje zi na bo gatstva. Kao i sva sta ri ja dje ca ma jo ra Pentlanda, ona je od svo je dva de se te go di ne po če la po la ko na mi ca ti zemlju: za ono malo ušte đe vi ne što je za ra di la kao uči te lji ca i knji žarski zastupnik već je bila ku pi la je dan ili dva ko ma da zemljišta. Nje ga je na go vo ri la da na jed nom od njih, na ma loj parce li na uglu Trga, sagra di rad nju. Na či nio ju je sam vlasti tim ru ka ma s dva crnca nad ni ča ra: bila je to jed no katna ku će ri na od ope ka sa ši ro kim drve nim ste pe ni ca ma što su se s mra mornog tri je ma spušta le na trg. Na taj tri jem, oko drve nih vra ta, smjestio je nešto mra mo ra; uz sama vra ta posta vio je te žak, glu po nasmi jan kip anđe la. Ali Eli za nije bila za do voljna nje go vim obrtom: u smrti nije bilo novca. Na rod, misli la je ona, pre po la ga no umi re. I ona pre dvi di da je nje zi nu bra tu Willu, koji je s petna est go di na po čeo kao po moć nik u skla dištu gra đevnog drve ta i sada bio vlasnik 20

21 sitna posla, bilo su đe no da posta ne bo gat čovjek. Tako ona na ve de Ganta da se uorta či s Willom Pentlandom: na iste ku go di ne, me đu tim, nje ga izda de strplji vost, nje gov po tisnu ti ego izam razvrgne spo ne, i on za urla da će ih Will, koji je rad no vri je me uglavnom pro vo dio ra ču na ju ći olovči com na prlja voj omotni ci, obre zu ju ći za mišlje no svo je tu paste nokte ili beskrajno mu dru ju ći uz pti čje žmirka nje i kli ma nje, sve upro pasti ti. Nato je Will mirno otku pio orta kov udio i nasta vio zgrta ti bo gatstvo, dok se Oli ver vra tio svo joj osa mi i prašnja vim anđe li ma. Gla so vi ta sje na čud ne po ja ve Oli ve ra Ganta pala je na grad ske uli ce. Lju di su noću i jutrom slu ša li slavnu formu lu kletve upu će ne Eli zi. Gle da li su ga kako uli je će u kuću i rad nju, gle da li su ga zgrb lje na nad nje go vim mra morjem, gle da li su ga kako svo jim ve li kim ru ka ma - sa psovkom i vi kom, sa strastve nom pre da nošću - obli ku je bo ga to tki vo svo ga doma. Smi ja li su se nje go vim divljim izlje vi ma go vo ra, osje ća ja, kretnje. Šutje li su pred mahni tim bjesni lom nje go va opi ja nja koje ga je go to vo re do vi to hva ta lo sva ka dva mje se ca i tra ja lo dva-tri dana. Po digli bi ga opo ga nje na i bešćutna s ploč ni ka i od ni je li kući - bankar, po li ca jac i snažni privrže ni Švi ca rac po ime nu Janna de au, ne ure dan dra gu ljar koji je iznajmio mali ogra đe ni prostor izme đu Ganto vih nad grob nih plo ča. I uvi jek su s njim postu pa li nježno, osje ća ju ći nešto stra no i gordo i slavno izgub lje no u toj pi ja noj razva li ni Ba bi lo na. Bio im je stra nac: ni ka da nitko - čak ni Eli za - nje ga nije zvao ime nom. On je bio i trajno ostao»gospo din«gant. A nitko nije znao što je Eli za pretrpje la u muci i stra hu i sla vi. Na nju je ispu hi vao svu svo ju lavlju sapu že lje i bi je sa: kad je bio pi jan, nje zi no bi je lo na pu će no lice i sve uspo re ne ho botnič ke kretnje nje zi ne ćudi do vo di le su ga do lu di la. U tim joj je pri li ka ma pri je ti la pra va opasnost od nje go va na pa da: mo ra la se pred njim zaklju ča va ti. Jer se od po četka, dub lje nego lju bav, dub lje nego mržnja, du bo ko kao oglo da ne ži votne kosti, među nji ma za metnuo mra čan i ko na čan rat. Eli za je pla ka la ili mu ča la na nje go ve psovke, kratko se zna la oko si ti na nje go vu bu ji cu ri je či kao da ispre ču je na bi je ne jastu ke nje go vim nasrta ji ma - i po la ko i ne umo lji vo išla svo jim pu tem. Go di nu za go di nom, uza sve nje go ve prosvje de, pri kuplja li su - on nije znao kako - ko ma dić po ko ma dić zemlje, pla ća li mrske po re ze i pre osta li no vac opet ula ga li u zemlju. Pre ko supru ge, pre ko majke, na lik na muškarca, po la ko je kro či la napri jed zemljo posjed ni ca. U toku je da na est go di na ro di la mu je de ve te ro dje ce od ko jih je šeste ro osta lo na ži vo tu. Prva dje vojči ca je umrla u svom dva de se tom mje se cu od dje čje ko le re; još dvo je je umrlo pri po ro du. Osta la su pre živje la prlja vo i slu čajno ko če nje. 3 Najsta ri ji dje čak ro dio se Dali su mu ime Ste ve. Dru ga se ro di la, petna est mje se ci kasni je, dje vojči ca - Da isy. Idu ća, ta ko đer dje vojči ca - He len - došla je tri go di ne kasni je. Za tim su, 1892, došli bli zanci ko ji ma je Gant, odu vi jek žestok u po li ti ci, dao 21

22 ime na Gro ve ra Cle ve landa i Be nja mi na Harri so na. A posljed nji, Luke, ro dio se dvi je go di ne kasni je, Dva put se ti je kom ovog razdob lja, u razma ku od pet go di na, Ganto vo pe ri odič no opi ja nje pro du lji lo u nepre kid no pi janstvo koje je tjed ni ma tra ja lo. Spa ša van je kad se već uta pao u pli mi svo je žeđi. Eli za ga je sva ki put sla la u Ric hmond da se li je či od alko ho lizma. Jed nom su Eli za i četve ro nje zi ne dje ce u isto vri je me obo lje li od ti fusne grozni ce. Ali za vri je me muč nog oz dravlji va nja ona mrko na pu ći usne i odve de ih na Flo ri du. Eli za je ustra ja la do po bje de. Dok je stu pa la tim beskrajnim go di na ma lju ba vi i gu bitka, uprlja nim jarkim bo ja ma muke i po no sa i smrti, i silnim divljim bli jeskom nje go va tu đinskog i strasnog ži vo ta, nje zi ne je udo ve spo pa da la ra zorna klo nu lost, ali je ona kroz bo lest i kopnje nje za do bi la po bjed nič ku sna gu. Zna la je da u tome ima ve li či ne: iako je često bio nesmi ljen i svi rep, ona je pamti la stra ho vi to bilo nje go va ži vo ta, i nešto izgub lje no i skrha no u nje mu što ni kad neće naći. I u njoj se bu dio strah i ni je ma su ćut vi de ći katkad da one male ne mirne oči posta ju uko če ne i mrač ne od za tomlje ne i za blu dje le gla di sta re ra zo ča ra nosti. O izgub lje ni če! 22

23 3. U du gom ni za nju go di na kroz koje se razvi ja la po vi jest Ganto vih, malo je go di na do ni je lo teže bre me muke, uža sa i pro pasti, i ni jed noj nije bilo su đe no da sa so bom do ne se od luč ni jih do ga đa ja nego go di ni koja je ozna či la po če tak dva de se tog sto lje ća. Za Ganta i nje go vu ženu, go di na 1900, u ko joj su se našli jed nog dana na kon što su sazre li u prošlom sto lje ću - pri je laz koji je mo rao ispu ni ti, gdje god se do go dio, kratkom ali bolnom sa mo ćom ti su će mašto vi tih lju di - bila je po du darna, pre na pad no da ne bi bilo pri mi je će no, s dru gim oba la ma nji ho vih ži vo ta. Te je go di ne Gant pre tu rio svoj pe de se ti ro đendan: znao je da je na po la star kao ne tom umrlo sto lje će, i da lju di ne žive često tako dugo kao sto lje ća. Te je go di ne i Eli za no se ći svo je posljed nje di je te za sva vre me na, pre ko ra či la ko nač ni rub uža sa i oča ja, i dok je u bre me ni toj tami ljetne noći na uznak le ža la u poste lji s ru ka ma na na breklom trbu hu, po če la je sno va ti svoj ži vot u go di na ma kad ne bude više bi va la majka. Po če la je gle da ti na za ljev što se već stao ši ri ti sa svo jim odi je lje nim ža li ma, na ko ji ma su se našli nji ho vi ži vo ti, beskrajno pri bra na, sa silnom strplji vošću koja pola ži vo ta čeka na neki do ga đaj, ne to li ko sa si gurnim pre dvi đa njem, ko li ko s pro ro čanskim, tajno vi tim na go nom. To svojstvo, ta go to vo bu distič ka spo kojnost koju, uko ri je nje nu u te meljnoj gra đi svog ži vo ta, ona nije mogla ni za to mi ti ni prikri ti, bilo je svojstvo koje je on najma nje mo gao shva ti ti, koje ga je najvi še raz dra ži va lo. Bilo mu je pe de set go di na: bio je tra gič no svjestan vre me na - vi dio je strastve nu pu no ću svog ži vo ta na izma ku, pa se trzao na sve stra ne kao be zumna i po bješnje la ži vo ti nja. Možda je ona ima la više razlo ga za ravno dušnost nego on, jer je po tekla iz okrutnog svi ta nja svog ži vo ta, kroz bo lest, tje lesnu ne moć, si ro ti nju, trajnu smrtnu po gi belj i bi je du: bila je izgu bi la svo je prvo. di je te, a osta lu dje cu ro di la zaklo nivši ih od uzastopnih po šasti; i sada, u svo joj četrde set dru goj go di ni, dok joj se posljed nje di je te mi ca lo u utro bi, ona je u svom škotskom praznovjerju i sli je poj po ro dič noj tašti ni, koja pre dvi đa tuđe a ne vidi vlasti to istreb lje nje, bila uvje re na da se pripravlja za neku svrhu. Dok je le ža la u poste lji, ve li ka joj je zvi jezda na pogled pla nu la u za pad noj četvrti ni neba; uči ni lo joj se da se po la ko pe nja la u ne be sa. I premda ne bi mogla reći pre ma ko jem se vrhuncu gi bao njen ži vot, vi dje la je u bu duć nosti slo bo du koju ni kad nije upozna la, ime tak i moć i bo gatstvo, žud nju što je ne uga si vo po mi je ša na stru ja la nje zi nom krvlju. Razmišlja ju ći o tome u tami, ona je na pu ći la usne sa za ne se nim za do voljstvom, tri jezno vi de ći sebe kako radi u puč kom za ba vištu i pri lič no lako oti ma iz ruku la ko umnosti ono što ni kad nije zna la sa ču va ti. 23

24 »Sve ću ste ći!«misli la je»sve ću ste ći. Will je uspio! Jim je uspio. A ja sam pa metni ja od njih.«i sa ža lje njem, pro že tim mu kom i gorči nom, po misli la je na Ganta:»A što! Da se ni sam bri nu la o nje mu, ni vlasti to ga šta pa ne bi da nas imao. Ja sam se mo ra la bo ri ti za ono malo što da nas ima mo; ne bismo ima li kro va nad gla vom; pro ve li bismo osta tak ži vo ta u najmlje noj kući«što je za nju bila krajnja sra mo ta nesna lažlji vih i ne hajnih lju di. Pa nasta vi:»za no vac što ga on sva ke go di ne spiska u piću mogla bi se ku pi ti do bra parce la: mogli smo sada biti imuć ni lju di da smo kre nu li od sa mog po četka. Ali on je odu vi jek mrzio i samu po mi sao da nešto posje du je: to nije mo gao pod ni je ti, re kao mi je jed nom, otkad je izgu bio no vac u onom poslu u Syd neyu. Da sam ja bila tamo, mo žeš se kla di ti u zad nji do lar da ne bi bilo gu bitka. Ili bi ga bilo na dru goj stra ni«, doda mrko. I le že ći tamo dok su rani je senski vjetro vi meli Južne bre go ve, pu ne ći crni zrak opa lim lišćem i stva ra ju ći u ispre ki da nim na va la ma da le ku tužnu grmlja vi nu u vi so kom drve ću, ona je razmišlja la o strancu koji je oži vio u njoj, te o onom dru gom strancu, tvorcu to li kih jada, koji je ži vio s njom sko ro dva de set go di na. I po mislivši na Ganta ona opet osje ti na če to bolno ču đe nje, sje tivši se divljeg razdo ra među nji ma i zapre ta ne ve li ke borbe koja je vukla ko ri jen iz mržnje i lju ba vi pre ma imo vi ni, u ko joj ona nije sumnja la u svo ju po bje du, ali joj je sme ta la i kva ri la ra ču ne.»sve ga mi!«pro šapta la je.»sve ga mi, ni kad ni sam vi dje la takva čovje ka!«gant, su očen s gu bitkom čulnih uži ta ka, zna ju ći da je došlo vri je me kad mora suspregnu ti sva svo ja ra ble ovska pretje ri va nja u jelu, piću i lju ba vi, spoznao je da nema tog do bitka koji bi mu na dokna dio gu bi tak ra zuzda nosti; osje tio je ta ko đer oštru bol ka ja nja, osje ća ju ći da je imao sna ge ali je pro puštao pri li ke kao onaj ortakluk s Willom Pentlandom koji mu je mo gao do ni je ti ugled i bo gatstvo. Znao je da je mi nu lo sto lje će u ko je mu je pro šao najbo lji dio nje go va ži vo ta; osje tio je više nego ika da čud no va tost i sa mo ću naše male pusto lo vi ne na zemlji: mislio je na svo je dje tinjstvo na ni zo zemskoj farmi, na balti morske dane, na besciljnu skitnju niz konti nent, na grozno ve zi va nje ci je lo ga ži vo ta uz niz slu čajnih do ga đa ja. Go le ma tra ge di ja slu ča ja visje la je kao tmu ran oblak nad nje go vim ži vo tom. Vi dio je jasni je nego ikad da je stra nac u stra noj zemlji među lju di ma koji će mu uvi jek biti tu đinci. Najčud ni ja od sve ga, po mislio je, bila je ova veza u ko joj je izro dio dje cu i stvo rio ži vot ovi san o nje mu sa že nom tako da le kom od sve ga nje go va po ima nja. On nije znao da li go di na za nje ga zna či neki po če tak ili svrše tak; ali s pozna tom sla bošću pu te na čovje ka on od lu či da sve do konča sa gorjevši zgaslu vatru u sebi do posljed njeg proplamsa ja. U prvoj po lo vi ni mje se ca si ječ nja, još po kornič ki vje ran no vo go dišnjoj pre obrazbi, on zač ne di je te: u pro lje će, kad je bilo oči to da je Eli za opet zatrud nje la, pre pustio se orgi ja nju ko je mu ni zna me ni to četve romje seč no 24

25 pi janstvo iz nije bilo dostojnim pre te čom. Iz dana u dan bi vao je mahni to pi jan, dok nije dospio u sta nje trajnog lu di la: u svib nju ga je ona opet posla la u lje či lište u Pi ed mont na»kuru«, koja se jed nostavno sasto ja la od toga da se umje re no i jefti no hra ni i čuva od alko ho la šest tje da na, na ste gu koja je jed na ko razja zi la nje go vu žeđ i glad. Vra tio se potkraj lipnja, izva na očišćen, ali iznutra uzavreo ko tao. Na dan uoči nje go va povratka Eli za, vid lji vo bre me ni ta dje te tom, bi je la je dra lica, ju nač no je ušla u sva ku od četrna est grad skih krča ma, pozva la vlasni ka ili pipni ča ra iza šanka i jasno i glasno rekla u pod buhlom društvu stalnih posje ti la ca: - Slu šajte do bro: ušla sam samo zato da vam ka žem da se sutra vra ća gospo din Gant, i že lim vam svi ma dati na zna nje da ću vas strpa ti u zatvor ako ču jem da ga je itko od vas poslu žio pi ćem. Oni su zna li da je ta pri jetnja besmisle na, ali bi je lo su dač ko lice, za mišlje no na pu će ne usne i desna ruka koju je drža la la ba vo stisnu tu, kao muška rac, s ispru že nim ka žiprstom što je isti cao nje zin proglas mirnom ali ne ka ko moć nom kretnjom, sle di li su ih uža som što ga ni kakva go mi la žesto kih pri je ko ra ne bi mogla izazva ti. Pri mi li su nje zi nu obja vu u pri pi tom pre ne ra že nju, mrmlja ju ći po najvi še odo bra va nje u stra hu dok je od la zi la. - Bo ga mi - reče je dan brđa nin štrc nuvši ne toč no sme đi mlaz pre ma plju vač ni ci - ona će to i uči ni ti. Ta se žena ne šali. - K vra gu! - reče Tim O'Donnel smi ješno izvi ja ju ći svo je majmunsko lice iznad šanka - sad ne bi W. O. od mene do bio piće pa da je boca petna est centa i da smo sami u ne kom za ho du. Je li otišla? Pro lo mi se bu čan pi jan smi jeh. - Tko je ona? - upi ta netko. - Sestra Willa Pentlanda. - Bo ga mi, onda će to i uči ni ti - po vi če ne ko li ci na; i prosto ri ja se opet potre se od nji ho va smi je ha. Will Pentland je bio kod Lo ughra na kad je ona ušla. Nije ga poz dra vi la. Kad je otišla, on se okre ne pre ma čovje ku kraj sebe na ja vivši svo ju opasku pti čjim kli ma njem i žmirka njem: - Kla dim se da ti to ne bi mo gao - reče. Kad se Gant vra tio i bio javno od bi jen u jed noj krč mi, po divljao je od gnje va i po ni že nja. Do viski ja je, na ravno, vrlo lako do la zio, ša lju ći ko či ja ša ili kakva crnca unutra po nj; ali usprkos zloglasnosti nje go va po na ša nja koje je posta lo, on je to znao, kla si čan mit za grad sku dje cu, ustuknuo bi na sva ko novo ogla ša va nje svog vla da nja; go di nu za go di nom posta jao je sve osjetlji vi ji na to, i nje gov stid, nje go vo drhta vo po ni že nje na red nih ju ta ra, plod uvri je đe na po no sa i na pe tih ži va ca, iza zi va li su sa ža lje nje. Gorko je osje tio da ga je Eli za s namjernom zlo bom javno osra mo ti la: na povratku kući vriskao je na nju s optužba ma i uvre da ma. 25

26 Ci je lo je lje to Eli za u na govještajnom spo kojstvu pod no si la gro zu - sad je već glad nje la za njom, če ka ju ći s užasnim mi rom povra tak stra ha u noći. Srdit zbog nje zi ne trud no će, Gant je go to vo sva kod nevno za la zio u Eli za bethi nu kuću na Eagle Crescentu, odakle ga je sva ke noći sku pi na is crplje nih i zastra še nih prosti tutki pre da va la na bri gu sinu Ste veu, nje go vu najsta ri jem dje te tu, sad već drsko slo bod nom sa sko ro svim že na ma u oko li ni koje su ga mi lo va le s do bro ćud nom prosto tom, smi ja le se od srca nje go vim vještim na tukni ca ma i do pušta le mu čak da ih vru će pljusne po stražnji ci, oko sivši se na nj gru bo dok bi spretno izmi cao. - Sine - reče Eli za beth snažno drma ju ći kli ma vu Ganto vu gla vu - ne moj nasta vi ti, kad odrasteš, kao ovaj sta ri ko kot. Ali on je do bar sta ri deč ko kada to hoće - nasta vi ona, lju be ći ga u će la vo mjesto na gla vi i vješto tu ra ju ći dje ča ku u ruke novča nik što joj ga je u na pa du ve li ko dušnosti dao Gant. Ona je bila pre savjesno pošte na. Dje ča ka su u tom poslu obič no pra ti li Janna de au i Tom Flack, crnac ko lar, koji su usi lje na drža nja strplji vo če ka li pred re šetkastim vra ti ma javne kuće dok pri mi ca nje buke iznutra ne bi na ja vi lo da su Ganta na go vo ri li da pođe. I on bi išao, nespretno se rvu ći sa svo jim mo le ći vim za ro bi te lji ma i grde ći ih rje či tom vriskom, ili raz dra ga no po pustljiv, mu ču ći neku po žud nu pjesmu iz mla dosti, niz ogra đe ne so ka ke i glavne grad ske uli ce u ti ši ni ve če ra va nja.»gore u sobi, momci, U onoj stražnjoj sobi, Sred stje ni ca i buha O ža losne li kobi.«kod kuće bi ga laska njem uzve li uz vi so ke stu be ve rande i na ma mi li u poste lju; ili bi, opi ru ći se svim na va lji va nji ma, iza zi vao ženu, koja se obič no zatva ra la u svo ju sobu, urla ju ći grd nje i optužbe zbog blu da, jer je u nje mu ti nja la mrač na sumnja, plod nje go ve dobi i osu te sna ge. Bo jažlji va Da isy, bli je da od stra ha, po bjegla bi pod susjed no okri lje Su die Isa acs, ili ka Tarkinto no vi ma; de setgo dišnja He len, i tada nje go va ra dost, po ko ri la bi ga gu ra ju ći mu žli ce vre le juhe u usta i oštro ga pljuska ju ći svo jom ru či com kad bi posta jao ne poslu šan. - Po pij to! Bo lje ti je! To mu je silno go di lo: njih je dvo je bilo iste žice. Katkad bi pre šao sve gra ni ce razbo ra. Pretje ra no srdit, lo žio je huč nu vatru u dnevnoj sobi, po li je va ju ći razbuktao oganj kantom petro le ja, plju ju ći uzbu đe no u od zivljiv huk i bub nja ju ći do izne moglosti neki prost napjev, ude šen na ne ko li ko povratnih takto va glazbe, koji je četrde set mi nu ta te kao otpri li ke ova ko:»o-ho - bogme. 26