1. DESET PRINCIPA EKONOMIJE. Copyright 2004 South-Western/Thomson Learning

Transcript

1 1. DESET PRINCIPA EKONOMIJE

2 Reč ekonomija (privreda) potiče od grčke reči (oικονομικος = oikonomikos) što znači onaj koji upravlja domaćinstvom. Svako domaćinstvo kao i privreda treba da donesu odluke o tome: Ko treba da radi, proizvodi? Koja dobra treba proizvoditi i u kom iznosu? Koje resurse treba upotrebiti u proizvodnji? Po kojim cenama treba prodavati proizvode?

3 Društvo i ograničeni resursi Upravljanje resursima (rad, zemlja, kapital) sa kojima društvo raspolaže predstavlja veoma važnu aktivnost s obzirom da su resursi retki, oskudni. Oskudnost znači da društvo ima ograničene resurse i da ne može proizvesti sva dobra i usluge koje stanovnici žele. Ekonomija je nauka koja proučava na koji način društvo upravlja svojim retkim resursima.

4 I Individualno odlučivanje Na koji način pojedinci donose odluke? 1. Ljudi se suočavaju sa izborom. 2. Trošak nečega je ono čega se ljudi odriču da bi to nešto dobili. 3. Racionalni pojedinci donose odluke na margini u graničnim slučajevima. 4. Ljudi reaguju na podsticaje.

5 II Na koji način se odvija interakcija (međusobno delovanje) ljudi u privredi 5. Trgovina je obostrano korisna za svakog pojedinca. 6. Tržišta obično predstavljaju dobar način organizovanja ekonomske aktivnosti. 7. Država može ponekad da poboljša ekonomske rezultate, odnosno da ispravi neuspehe tržišta.

6 III Kako funkcioniše privreda kao celina 8. Životni standard zemlje zavisi od njene sposobnosti da proizvodi dobra i usluge. 9. Cene rastu kada država štampa više novca nego što je potrebno. 10. Društvo je u kratkom roku suočeno sa izborom između inflacije i nezaposlenosti.

7 Princip #1: Ljudi moraju da naprave izbor Da bismo dobili jednu stvar treba da se odreknemo neke druge. Na primer, imamo izbor: Dokolica ili rad, Hrana naspram odeće, Efikasnost ili pravičnost. Nema besplatnog ručka! Svaki put kada donosimo odluku, to znači da se odričemo jednog cilja zarad ostvarivanja nekog drugog!

8 Društvo se suočava sa izborom između: Efikasnosti - društvo teži da na najbolji način upotrebi ograničene resurse sa kojima raspolaže (veličina ekonomskog kolača). Pravičnosti - koristi od efikasne upotrebe resursa treba da budu jednako raspodeljene (distribuirane) između svih članova društva (raspodela kolača). Primer: Socijalno osiguranje treba da pomogne ugroženim grupama stanovništva. Građani sa višim ličnim primanjima, plaćaju više po osnovu poreza na dohodak građana. Kada država pravi raspodelu od bogatih ka siromašnima, smanjuje nagradu za zalaganje na radu (kada država iseče kolač na više parčadi, parče postaje manje).

9 Princip #2: Trošak ostvarivanja nekog cilja jednak je onome čega se odričemo da bismo taj cilj ostvarili Donošenje odluke o obavljanju bilo koje aktivnosti zahteva poređenje troškova i koristi od te aktivnosti i svake druge alternative: Da li da danas idem na predavanja ili da spavam? Da li da idem na Fakultet ili da počnem da radim? Da li da učim ili da se nađem sa prijateljima? Oportunitetni trošak jeste ono čega se moramo odreći da bismo tu stvar dobili.

10 Košarkaška zvezda LA Lakers-a Kobe Bryant odlučio je da napusti koledž i da odmah nakon srednje škole zaigra za profesionalni tim u kome može zaraditi milione dolara.

11 Princip #3: Racionalni pojedinci donose odluke na margini Marginalne (granične) promene predstavljaju mala prilagođavanja u postojećim aktivnostima. Pojedinci donose odluke poredeći troškove i koristi na margini (tj. graničnim slučajevima).

12 Princip #4: Ljudi reaguju na podsticaje Marginalne (granične) promene u troškovima ili koristima podstiču ljude da reaguju na podsticaje, stoga odluke treba donositi na osnovu poređenja marginalnih troškova i koristi. Odluka o izboru jedne alternative u odnosu na drugu, dešava se u slučaju kada su granične koristi od obavljanja te alternative veće od graničnih troškova! Primer: U vreme ispitnog roka, student ne odlučuje da li će pasti na svim ispitima ili će učiti 24 sata, nego da li će provesti još jedan dan ponavljajući gradivo ili gledajući TV.

13 Princip #5: Svako ima koristi od trgovine Trgovina omogućava ljudima da se specializuju u obavljanju onih aktivnosti u kojima mogu postići najbolje rezultate. Ljudi imaju koristi od mogućnosti da trguju jedni sa drugima.

14 Princip #6: Tržišta najčešće predstavljaju dobar način organizovanja ekonomske aktivnosti U tržišnoj privredi resursi se alociraju kroz decentralizovano odlučivanje mnogih preduzeća i domaćinstava; svi oni se nalaze u međusobnoj interakciji na tržištu roba i usluga. Domaćinstva donose odluke o tome šta će kupiti od roba i usluga na tržištu i za koga će raditi. Preduzeća odlučuju o tome koga će zaposliti i šta će proizvoditi.

15 Princip #6: Tržišta najčešće predstavljaju dobar način organizovanja ekonomske aktivnosti Adam Smith je poznat po tvrdnji da se domaćinstva i preduzeća na tržištu ponašaju kao da su vođeni nevidljivom rukom tržišta. Prilikom donošenja odluke o tome šta će kupiti i prodati, domaćinstva i preduzeća se rukovode cenama dobara. Na taj način oni nesvesno uzimaju u obzir društvene koristi i troškove svojih aktivnosti. Kao rezultat, cene usmeravaju donosioce odluka da svojim postupcima maksimiziraju blagostanje društva u celini.

16 Princip #7: Država ponekad može da poboljša funkcionisanje tržišta Neuspeh (nesavršenost) tržišta znači da tržište ne uspeva efikasno da alocira raspoložive resurse. U slučaju tržišnog neuspeha država može da interveniše i na taj način podstakne ostvarivanje efikasnosti i pravičnosti. Izvor neuspeha tržišta može biti: eksternalija, koja nastaje kada jedna osoba ili firma svojom aktivnošću nameće troškove/koristi nekoj drugoj osobi ili preduzeću; tržišna moć, koja predstavlja sposobnost pojedinca ili preduzeća da vrši značajan uticaj na formiranje tržišne cene.

17 Princip #8: Životni standard zemlje zavisi od njene sposobnosti da proizvodi dobra i usluge Životni standard može se izmeriti na nekoliko načina: Poređenjem ličnih dohodaka; Poređenjem ukupne tržišne vrednosti nacionalnog proizvoda. Skoro sve varijacije u životnom standardu između dve zemlje mogu se pripisati različitim nivoom produktivnosti između zemalja. Produktivnost predstvalja količinu dobara i usluge koju radnik proizvede po radnom satu.

18 Princip #9: Cene rastu kada država štampa previše novca Inflacija predstavlja povećanje ukupnog (opšteg) nivoa cena u privredi. Jedan od uzroka inflacije jeste rast ukupne količine novca u opticaju. Kada država pusti u opticaj velike količine novca, vrednost novca opada.

19 Princip #10: Privreda je u kratkom roku suočena sa izborom između inflacije i nezaposlenosti Filipsova kriva ilustruje kratkoročni izbor između inflacije i nezaposlenosti: Inflacija Nezaposlenost To je kratkoročni izbor! Poslovni ciklus predstavlja neredovne i nepredvidive fluktuacije u privredi koje se mere brojem zaposlenih ili proizvodnjom dobara i usluga.

20 Rezime Kada pojedinci donose odluke suočeni su sa izborom između alternativnih ciljeva. Trošak bilo koje aktivnosti se meri propuštenom šansom. Racionalni pojedinci donose odluke poredeći granične troškove i granične koristi. Ljudi menjaju svoje ponašanje kao odgovor na podsticaje sa kojima se suočavaju.

21 Rezime Trgovina je uzajamno korisna aktivnost. Tržišta su uglavnom dobar mehanizam koordinacije između ekonomskih subjekata. Država potencijalno može da doprinese ispravljanju tržišnog neuspeha. Produktivnost je osnovni izvor životnog standarda stanovništva. Osnovni izvor inflacije je rast ukupne količine novca u opticaju. Privreda je suočena sa kratkoročnim izborom između inflacije i nezaposlenosti.