2. Заштп је впда специфична материја на Земљи (физичка, хемијска и биплпшка свпјства)

Transcript

1 1. Објаснити значеое термина Впдппривреда -Vodoprivreda predstavlja sve naucne, drustvene, tehnicke i druge mere koje idu u prilog najracionalnijoj borbi protiv stetnih dejstva vode i najboljem nacinu iskoriscavanja i upotrebe vodi, kao prirodnog blaga, kao i njihovog ocuvanja. 2. Заштп је впда специфична материја на Земљи (физичка, хемијска и биплпшка свпјства) - * Voda kao najrasprostranjeniji materijal na Zemlji ima svoja izuzetna svojstva. 1)Pojavljuje se u 3 agregatna stanja; 2)Nezamisliv je celokupni zivot na Zemlji bez nje; 3)Gustina vode je najveca na +4 :C, tj. ista zapremina vode ima najvecu zapreminu, gustina vode opada na temperaturi od 0 do 4 :C(zbog toga led pluta); 4)Specificna toplota vode(kol. top. koja je potreban za zagrevanje jednog grama vode za 1 :C) i ona je veca od ostalih specificnih toplota i zato zauzima posebno mesto u tehnici grejanja i hladjenja; 5)Visoka dijalktricna konstanta, teske vode, voda kao rastvarac, nestisljivost... 6)Kruzenje vode - voda je neunistiva, prelazi iz jednog stanja u drugi 3. Збпг чега се већи впдптпци (чак и при најачим мразевима) кпмплетнп не заледе и какп тп утиче на пдржаое живпг света -Zbog neujednacenosti temperature slojeva vode. Gornji sloj, koji je u dodiru sa hladnim vazduhom, hladi se i ledi, te se i sama tezina povrsinskog sloja smanjuje, dok sloj ispod njega zbog vece temperature i gustine ostaje nezledje. Zbog razlicitih temperaturnih slojeva u vodotocima, biljni i zivotinjski svet opstaje. 4. Да ли на Земљи ппстпји хемијски чиста впда (H2O) -Ne. 5. Да ли је хигијенски исправна впда за пиће H2O или впда са дпзвпљеним кпнцентрацијама неких хемиских и бактепрплпшких материја -Za pice je korisna voda sa odredjenom koncentracijom hemijskih i bioloskih materija, koje su pogodne za ljudski organizam. 6. Кпја је сврха третмана впда у ппстрпјеоима за припрему питке впде (дпбијаое H2O или уклаоаое недпзвпљених материја и свпђеое псталих на дпзвпљене кпнцентрације) -Svrha tretmana vode u postrojenjima je preciscavanje i obogacivanje vode, koja za glavni proizvod ima cistu vodu za pice. 7. Заштп је термин фабрика впде ппгрешан -Voda se u fabrika ne proizvodi vec se preradjuje, te se ne moze zvati fabricka.

2 8. Кпја је пснпвна хидрплпшка и впдппривредна јединица -Sliv. 9. Навести бар три (пд 7) впдппривредних ппстулата 1) Voda je nezamenljiv materijal; 2)Voda je javno (drustveno) blago; 3)Vodama se raspolaze demokratski; 4)Vodama se upravlja jedinstveno; 5)Vodoprivredna jedinica je sliv; 6)Vodoprivreda je kompleksna akcija; 7)Upotrebljiva voda je proizvod ljudskog rada; 10. Заштп је упптребљива впда рпба и заштп мпра имати цену (навести примере утрпшка рада, материјала, енергије,...) -Upotrebljiva voda je roba, jer je utrosen ljudski rad da bi ona postala upotrebljiva, i kao takva se mora placati. Jos, sve sto je besplatno se ne postuje, zagadjuje i koristi u neogranicenim kolicinama. Pr.:proizvodnja vode za pice. 11. Да ли и заштп впду треба чувати и штедети (пднпс укупних кпличина, лакп дпступних и директнп упптребљивих) -Lako dostupna voda, u hidrosferi, je 0.6%, dok se ostatak voda nalai u oekanima, pod ledom i snegom, i ta voda je teza za iskoriscavanje i skuplja za eksploataciju. 12. Какп се впда штеди (рестрикцијама или заштитпм и раципналнпм пптрпшопм) -Racionalnom potrosnjom i zastitom. 13. Заштп су за рестрикције впде ппасне за станпвништвп, а штетне за пстале пптрпшаче (нпр. ппљппривреду, индустрију, енергетику) Набрпјати пснпвне впдппривредне гране 1)Energetska hidrotehnika; 2)Sanbedavanje vode; 3)Poljoprivredna hidrotehnika; 4)Recna hidrotehnika; 5)Saobracjna hidrotehnika;

3 15. Да ли су и заштп интереси ппјединих впдппривредних грана ппнекад супрптни (навести примере) -Jesu...energetika sa snabdevanjem, recnom Шта су пснпвни задаци Впдппривреде -Osnovni zadaci vodoprivrede su da resi probleme koje nastaju upotrebom vode, da se odbrani od nje, zastiti je i iskoristi za svoje potrebe. 17. Заштп впдппривредне активнпсти мпрају да претхпде свим пслалим активнпстима (навести примере пграничеоа кпја настају) -Pre gradnje se treba predvideti prikljucak za vodu, mogucim podzemnim vodama i sl., te dolazimo u dodir sa vodoprivredom. Isto vazi i za poljoprivredu Шта је Хидрплпгија (дефиниције) -Hidrologia je nauka o vodama. Ona procava osobine, raspodele i kretanje vode u prirodi. 19. Заштп је впда главна стратешка сирпвина XXI века (кпје друштвене прпмене су тп услпвиле) -Potrosnja vode je na pocetku 21. veka povecana, a same dostupne vode je malo, te se mora strateski raspolagati vodom. 20. Шта је предмет изучаваоа Хидрплпгије -Predmet izucavanja Hidrologije je voda u svim agregatnim stanjima i to: njen kvalitet, kvantitet i prostorne i vremenske varijacije i promene svih parametara. 21. Пп чему се Инжеоерска Хидрплпгија разликује пд Опште (дескриптивне) Хидрплпгије -Opsta se bazira na proucavanju svih voda na Zemlji i u atm., a inzenjerska se bavi resavanjem kopnenih voda koje imaju uticaj na izgradnju objekata za potrebe stanovnistva. 22. Заштп се Инжеоерска Хидрплпгија ппнегде назива Хидрплпгија Кппна -Inzenjerska hidrologija se pretezno bavi vodama na kopnu, pa otuda i naziv. 23. Шта су главни циљеви хидрплпшких анализа -Treba da pruzi osnovne zakljucke kako ce se vodoprivredne mere u buducnosti odraziti na klimu i hidrologiju odredjenog podrucja. 24. Кпји су главни прпдукти хидрплпшких анализа -racionalno koriscenje vode. 25. Шта је тп Впдппривредна Оснпва државе или слива -vodoprivreda je sastavni deo opste privredne osnove drustva i ne moze se izvdvojiti iz nje. ona sluzi vodoprivrednoj politici drzave za kontrolu, cuvanje i pametno iskorisvcavanje vodnih bogatstava.

4 26. Шта све садржи Впдппривредна пснпва -Sadrzi niz oblasti koje se odnose na iskoriscavanje i zastitu vode: osnovne podatke o drzavi, podatke o hidrotehnickim objektima, raspodelu voda za razlicita koriscenja, mogucnosti akumulacije, nacine odbrane. 27. Кпји резултати хидрплпшких анализа су саставни деп Впдппривредне Оснпве -rezultati iz tri grupa: 1)Vodeni talozi; 2)Opsti meteoroloski podaci; 3) Rezimi podzemnih voda; 28. Кпји планпви се праве на пснпву Впдппривредне Оснпве -Na osnovu Vodoprivredne Osnove se rade razni objekti vezani za vodu. 29. Кпје дпзвпле се издају на пснпву Впдппривредне Оснпве -Daju se vodoprivredne saglasnosti. 30. Заштп су пп Закпну п грађеоу пбјеката Хидрплпшке студије и анализе саставни деп сваке прпјектне дпкументације -Jer je voda glavni faktor. 31. Да ли садржај Хидрплпшке Студија зависи пд типа пбјекта или система чија се градоа планира (кпји су оени главни елементи акп се ради п индивидуалним пбјектима; кпји укпликп се ради п сапбраћајним инфраструктурним системима, а кпји укпликп се ради п впдппривредним пбјектима и системима) -Zavisi od tipa objekta?, jer se objekti rade u razlicitim klimatskim zonama, razlicite kolicine padavina i razliciti tereni. 32. Да ли је Хидрптехника шири или ужи ппјам пд Впдппривреде (пбјаснити заштп) -Hidrotehnika je grana Vodoprivrede(uzi pojam) 33. Набрпјати хидрптехничке дисциплине (пснпвне и примеоене) -Osnovne: hidraulika, hidrologija. Primenjene: vodosnabdevanje, kanalisanje vode, navodnjavanje, odvodnjavanje, uredjenjee vodenih tokova, koriscenje vodnih snaga. 34. Кпја две хидрптехничке дисциплине спадају у групу пснпвних (фундаменталних) - hidraulika, hidrologija

5 35. Заштп је Хидрплпгија и фундаментална (научна) и примеоена (инжеоерска) дисциплина -Naucna jer se zasniva na raznim matematickim, fizickim i hemijskim modelima, a inzenjerska jer se sve ispituje i primenjuje u realnom prostoru i vremenu. 36. На кпје (неинжеоерске) фундаменталне дисциплине се Хидрплпгија надпвезује -Nadovezuje se na: matematiku, hemiju, fiziku, meteorologija, biologija i hidrobiologija. 37. Набрпјати ппдпбласти Инжеоерске Хидрплпгије (пснпвне и специјализпване хидрплпшке ппддисциплине) 1)Procena kolicina i kvaliteta vode, njenog rasporeda i dinamike; 2)Osnova za planiranje i projektovanje hidrotehnickih objekata i vodoprivrede sistema; 38. Збпг чега задоих гпдина Кпмпаративна хидрплпгија дпбија ппсебан значај (глпбалне и регипналне анализе и кпмпарације) -Komparativna hidrologija se bavi problemima na osnovu proucavanja pojava koje su se desile u proslosti da bi se predvidele te pojave za buducnost i pronasle mere za odbranu od stetnih dejstava po covecanstvo. 39. Збпг чега Урбана Хидрплпгија ппстаје све значајнија (са станпвишта хидрплпшких прпцеса и са станпвишта глпбалне прерасппделе намене ппвршина) -Jer ona proucava zastitu od plavljenja i zagadjenja vode u urbanoj sredini. 40. Пп чему се Екп-Хидрплпгија разликује пд класичне Инжеоерске хидрплпгије(укупне и упптребљиве впде; впде кап живптна станишта) - Eko-Hidrologija se bazira na zastiti i ocuvanju vode u kojoj se razvija zivi svet Кпје три групе ппдатака се кпристе у Хидрплпгији -Koriste se: prirodne karakteristike, hidroloski/meteoroloski procesi, procesni parametri. 42. Кпје су пснпвне карактеристике ппјединих група ппдатака кпје се кпристе у хидрплпшким анализама (према брзини прпмена и извприма ппдатака) 1) Prirodne karakteristike sporo promenljive; za njihovo koriscenje koristimo karte, gps i satelitske snimke; 2)Hidrolosko-meteoroloski podaci jako promenljivi; menjaju se iz minuta u minut; prikupljaju se preko osmatrackih sistema i vrse se stalna osmatranja; 3)Procesni parametri brzo se menjaju; osmatranja se vrse na specijalnim mestima, proucavaju se pomocu hidroloskih modela; 43. Збпг чега се метепрплпшки и хидрплпшки ппдаци сталнп (непрекиднп) мпрају мерити -Jer su promenljivi kroz vreme.

6 44. Кпјa пд група ппдатака Инжеоерскe Хидрплпгијe се најчешће приказујe у картпграфскпј фпрми -Prirodni podaci. 45. Навести називе некпликп (бар 3) карата кпје се кпристе кап хидрплпшке ппдлпге за израду студија и прпјектпваое у хидрптехници -Topografske, geoloske, hidroloske, pedoloske, hidroloski bilans, ET. 46. Кпји ппдаци се мпгу прикупити метпдама даљинске детекција -Razne kote za analiziranje sistema, projektovanje terena i razne podatke mozemo brzo da dobijemo u digitalnoj formi. 47. Кпје су преднпсти кпришћеоа сателитских и аерпфптпграметријских снимака у пднпсу на класичне карте -Prednosti su digitalni oblik, laksi pristup, braza izrada, cena. 48. Набрпјати неке пд прпцеса (прпцесне параметре) кпји су пд ппсебнпг значаја при хидрплпшким анализама -Isparavanje, topljenje snega, akumulacija topljenog snega, zemljisna vlaga, prekulacija Кпји пд картпграфских ппдатака су најбитнији битни при анализи ппјединих хидрплпшких прпцеса. (На шта утиче: тпппграфија; педплпшки састав; геплпшки склпп; хидрпгеплпшке карактеристике; начин кпришћеоа земљишта; вегетација ) -? 50. Најбрпјати главне групе метпда кпје се кпристе у пквиру Инжеоерске Хидрплпгије (билансне, стпхастичке, параметарске) -? 51. Кпји је главни предуслпв за примену стпхастичких и статистичких метпда за анализу хидрплпшких ппдатака -? 52. Какп се и заштп физичке карактеристике слива кпристе у пквиру статистичких анализа (регипнална анализа и гепграфска трансппзиција параметара), а какп у пквиру параметарских метпда (прпцена ппсега вреднпсти параметара) Шта је тп Хидрплпшки Циклус -Proces stalnog kretanja vode u prirodi, pri cemu voda menja agregatno stanje, zadrzava se na razlicitim mestima, pri cemu voda menja svoj kvalitet.

7 54. Кпје су главне кпмппненте (глпбалнпг) хидрплпшкпг циклуса планете Земље -Povrsinski, podpovrsinski i gravitacioni oticaj(horizontalne komponente), i padavine, transpiracija, infiltracija, perkulacija i isparavanje(vertikalne). 55. Од кпјих ппдсистема (сфера) се састпји хидрплпшки циклус планете Земље -Sastoji se od: atmosfere, okeano sfere i kopna. 56. Кпји је пднпс кпличина сталнпг (прпсечнпг) садржаја влаге и впде у ппјединим сферама на планетиземљи (где су највеће, а где најмаое кпличине) -Atmosfera 0.001%, kopno 2.428% i okeanosfera % 57. Заштп ппстпји светска криза впде кад 2/3 планете чине впдене ппвршине (везе са ценпм и енергијпм) -Jer se od celokupne kolicine vode koristi sao 0.6%. Ostale vode su tesko dostupne i skupe za preradu. 58. Заштп је тешкп (или немпгуће) правити дугпрпчне прпгнпзе падавина на планети Земљи -Kruzene vode u prirodi se odigrava u roku od 9-11 dana i ona je dinamicna, pa se ne moze odrediti gde ce ta voda pasti u roku od 12 dana. Zato su prognoze od 5 dana najtacnije, jer u tom periodu znamo kretanje vode i vazdusnih masa. 59. Кпје су кпмппненте дпминантне (брпјчанп веће) у размени влаге између ппјединих (две пп две) сфере на планети Земљи и да ли ппстпји главни смер циркулације впде на Земљи -Kopno okeanosfera proticaj, atmosfera kopno padavine, okeanosfera atmosfera isparavanje.? Ne postoji glavni smer cirkulacije vode na Zemlji. 60. На кпје ппдсфере се деле кппнене впде планете Земље -Dele se na: kriosfera, hidrosfera i biosfera. 61. Кпји је прпсечни пднпс садржаја впде у ппјединим сферама на Кппну (где има више а где маое залиха слатке впде) -Kriosfera 74.4%, hidrosfera 25.6% i biosfera 0.002%. 62. Кпји је пднпс прпсечних кпличина(залиха) ппвршинских и ппдземних впда -Povrsinskih 0.6%, podzemnih 25% 63. Да ли су све залихе ппвршинских и ппдземних впда дпступне и ппгпдне за впдппривреднп кпришћеое -Nisu.

8 64. Кпја је разлика тернима Хидрплпшки (глпбални - впдни) циклус и Циклус Отицаја -Ciklus oticaja je deo Hidroloskog ciklusa, koji opisuje raspodelu vode i njenu evoluciju od trenutka kada je pala na tlo, do momenta kada voda dospeva do povrsinskih vodotoka ili njenog vracanja u atmosferu putem evapotranspiracije. 65. Нацртати схему Земљишне фазе хидрплпшкпг циклуса 66. Кпје су главне кпмппненте (прпцеси) размене впде и влаге између Атмпсфере и Литпсфере -Padavine i isparavanje. 67. Навести 4 пснпвна ппдсистема Земљишне фазе хидрплпшкпг циклуса -Povrsinske vode, zemljiste, podzemne vode i recna mreza. 68. Навести пзнаке главних кпмппненти и прпцеса Земљишне Фазе Хидрплпшкпг Циклуса и димензија у кпјима се најчешће исказују -Padavine P, isparavanje E, povrsinski oticaj Qp, podpovrsinski oticaj Qpp, dubinski Qu, infiltracia Inf, perkulacija...izrazava se u mm. 69. Набрпјати некпликп (бар 3) вертикалних кпмппненти хидрплпшкпг циклуса -Isparavanje, padavine, infiltracija. 70. Кпје пд вертикалних кпмппненти хидрплпшкпг циклуса су супрптних смерпва кретаоа впде и-или влаге. (Кпје пд пвих кпмппненти су дпминантне). -Infiltracija-eksfiltracija, isparavanje-padavine, 71. Набрпјати главне (дпминантне) хпризпнталне кпмппненте хидрплпшкпг циклуса -Povrsinski oticaj, podpovrsinski oticaj i gravitacioni oticaj.

9 72. Да ли увек ппстпји двпсмерна размена између ппвршинских и ппдземних впда (или на смер размене утиче пднпс нивпа ппвршинских и ппдземних впда) -Ne postoji, jer na njih utice odnos nivoa povrsinskih i podzemnih voda. 73. Заштп се кпристе (шта пзначавају) термини инфлуентни и ефлуентни впдни тпкпви -Efluentni vodotok prima vodu, influentni vodotok odaje vodu. 74. Кпји впдптпци (инфлуентни или ефлуентни) мпгу да пресуше у дужим бескишним перипдима -Influentni vodotoci mogu da presuse. 75. На кпјим тпкпвима (планинским или алувијалним-равничарским) ппстпји значајнија размена ппвршинских и ппдземних впда тпкпм ппплавних епизпда -Na aluvijalnim-ravnicarskim. 76. Шта у хидрплпшким анализама значе термини брутп падавине и нетп падавине -Bruto padavine su ukupne padavine, a neto padavine su one koje su otekle povrsinskim ili podpovrsinkim putem. 77. Заштп се у Хидрплпгији нетп падавине називају ефективним падавинама -Efektivne padavine prihranjuju vodotoke. 78. Шта се ппд ефективним падавинама мисли у пквиру Хидрптехничких Мелипрација -Na vodotoke od kojih zavise poljoprivredna zemljista, kako zbog nedostatka vode tokom susa, tako i zbog poplava u periodu obilnih padavina. 79. Какп се у Хидрплпгији назива разлика укупних и ефективних падавина (дефицит птицаја) -Zove se gubitak. 80. Кпја је разлика термина пптенцијална евапптранспирација и стварна евапптранспирација. (На пснпву кпјих ппдатака се пдређује стварна евапптранспирација, а на пснпву кпјих се рачуна пптенцијална) -Stvarna ET je kolicina vode u ATM, dok potencijalna ET je maksimalni intenzitet ET. ET<PET 81. Од чега се састпји Осматрачки и Инфпрмаципни Систем Хидрпметепрплпшке Службе -Sastoji se od kartografkih i numerickih baza podataka. 82. Кпје пснпвне псматрачке мреже чине псматрачки систем (кпји елементи и параметри се псматрају и мере) -Meteoroloske(kvalitet voda, zagadjenje) i hidroloske(povrsinske i podpovrsine vode i kvalitet voda).

10 83. Да ли у пквиру исте мреже ппстпје ппдмреже (навести примере за случај метепрплпшких величина и за случај хидрплпшких величина) -? 84. Да ли је (и акп јесте заштп) пснпвна псматрачка мрежа станица стална -Osnovna mreza stanica pruza podatke za statisticka istrazivanja i analize, i zato osmatranje na njima mora biti kontinualno. 85. Заштп се ппремаое хидрплпшких и метепрплпшких станица, начини мереоа и примарне пбраде ппдатака стандардизују -Da ne bi dolazilo do gresaka i da bi se svi, iz bilo kog podrucja, mogli snaci. 86. Кпја међунарпдна институција се стара п развпју и унификацији стандарда псматраоа, прикупљаоа, чуваоа и размени хидрплпшких и метепрплпшких ппдатака -World Meteorological Organization (WMO). 87. Кпји пснпвни типпви инструмената се кпристе у метепрплпгији и хидрплпгији (пп начину мереоа) -Koriste se diskretni i kontinualni. 88. Кпји инструменти дају квалитетније ппдатке (са дискретним или кпнтинуалним мереоима) -Kvalitetnije podatke daju kontinualni instrumenti, jer se moze sagledati celokupna meteoroloska promena. 89. Шта пмпгућавају станице са пчитаваоима у реалнпм времену -Sadasnje stanje meteoroloske promene. 90. Заштп су термини хидрплпшких и метепрплпшких псматраоа фиксни -Zbog satnice? 91. Кпje су главне кпмппненте (ппдсистеми) Хидрплпшкпг Инфпрмаципнпг Система -? 92. Кпје врсте ппдатака чине Хидрплпшку Базу Ппдатака (кпји су оени ппдсистеми) 93. Какп гласи пснпвна Једначина Биланса. Заштп се и какп пна прпширује када се примеоује на хидрплпшки биланс -Osnovna: U I = ds; hidroloskoj se dodaje i greska, zbog mogucih gresaka pri merenju. 94. Кпји су главни узрпци ппстпјаоа грешака у примени билансне једначине у Хидрплпгији (навести бар 3) -Lose merenje, obrada podataka i pogresne predpostavke.

11 95. Шта представља члан прпмена стаоа у једначини впднпг биланса -Moze da predstavlja kolicinu vode koja je otekla u odnosu na onu koja je pala i infiltrirala se. 96. Набрпјати некпликп (бар 3) прпстпрних јединица за кпје се рачуна впдни биланс -Citava zemljina kugla, kontinent, recni sliv i medjunarodni vodotok, granice drzavnih teritorija, teritorija grada, manji slivovi, blok zgrada. 97. Набрпјати некпликп (бар 3) временских јединица за кпје се рачуна впдни биланс -Visegodisnje, godisnje, sezonske, mesecne, nedeljne, dan, cas, minut. 98. Да ли (заштп) ппстпји усклађенпст прпстпрних и временских јединица при анализи впднпг биланса -Zato sto posmatramo vodni bilans na nekoj teritoriji u odredjenom vremenskom periodu. 99. Набрпјати некпликп (бар 3) резервпара у кпјима се впда тпкпм (земљишне фазе) хидрплпшкпг циклуса привременп задржава -Jezera, vodotoci, okeani, mora, podzemne vode У чему је разлика између впднпг (хидрплпшкпг) и впдппривреднпг биланса -U vodoprivrednom bilansu se gleda i kvalitet voda, dok se u hidroloskom gleda samo kvalitet Нацртати схеме и приказати кпмппненте впднпг биланса за разне прпстпрне јединце кап штп су: - Планета Земља, - Теритприја државе, - Речни слив, - Слив ппдземних впда, - Речна депница, - Прирпднп језерп, - Впдна акумулација, - Урбани слив 102. Мпже ли се (какп) пратити биланс квалитета впда дуж впдптпка -Moze, pomocu raznih merenja, tj hidroloskih stanica Кпји елементи биланса се узимају у разматраое када се анализира впдни биланс у ппјединим климатским регипнима -Padavine, ET, Inf, direktni oticaj, bazni oticaj Да ли ппстпји веза елемената впднпг биланса и прпдукције бип-масе у ппјединим лиматских регипнима -Postoje u tropskum klimatskim regionima gde se nalaze velike povrsine pod vegetacijom. Tamo je od uglavnom veci deo isparavanja odvija putem transpiracije Кпје елементе (метепрплпшке и хидрплпшке) треба узети у пбзир при анализи прпсечнпг (више-гпдишоег) впднпг биланса слива -Topografski podaci, pedoloske karakteristike, geoloske, hidroloske, vegetacija.

12 107. Какп се разматра впдни биланс теритприје државе -Na osnovu sopstvenih i tranzitnih voda, i razmatranju se podzemne i povrsinske vode Шта значе термини сппствене ( унутрашое ) и транзитне ( сппљашое ) впде -Sopstvene one koje izviru na teritoriji te drzave, tranzitne one koje prolaze kroz drzavu i tu su samo u kratkom vremenskom toku Кпја је разлика термина међугранични (прекпгранични) впдптпк и међунарпдни сливпв -Medjugranicni je duz granice dve drzave, a medjunarodni je onaj sliv koji prolazi kroz vise drzava Набрпј некпликп међугранична и међунарпдна впдптпка у Србији -Medjunarodni: Dunav, Tisa, Sava; medjugranicni: drina Да ли је већи брпј значајнијих река дптиче на прпстпр Србије пд пних кпје са наше терптприје птичу, или је тај пднпс избалансиран (уједначен) -Veci broj je tranzitan Ка сливпвима кпјих мпра птичу реке са прпстпра Србије -Jadranski, Egejski i Crnomorski sliv Кпм мпрскпм сливу припада (убедљивп) највећи прпценат наших река -Crnomorskom slivu Да ли и сливпви ппдземних впда мпгу бити међугранични и међунарпдни -Ne Кпје карте се кпристе за прпстпрне приказе впднпг биланса. Навести оихпве називе и пбјаснити какп се пдређују (кпје на пснпву директних пбрада мереоа, а кпја ппсреднп) -Topografske, pdoloske, geoloske, potencijalna vegetacija, vegetacija Шта је тп Кпефицијент Отицаја какп се дефинише, какп се пдређује и чему служи -Odnos otekle i pale vode: η= Vq/Vp 117. Кпје су димензије у кпјима се исказује кпефицијент птицаја -Bezdimenzionalna velicina 118. У кпјим границама се (пбичнп) крећу вреднпсти кпефицијента птицаја -Obicno se nalazi u granicama od 0 do 1, a moze u pojedinim situacijama biti i veci od 1.

13 119. Збпг чега се дешава да кпефицијент птицаја (у ппјединим месецима или на неким ппд сливпвима сталнп) има вреднпсти веће пд 1 -Zbog zaostalog snega koji je pao u prethodnom mesecu Шта је тп Специфични Отицај какп се дефинише, у кпјим једницама исказује, какп се пдређује и чему служи -Specificni oticaj predstavlja odnos ukupnog oticaja i povrsine sliva: q=qt/a[km²/s] 121. Шта је тп Индекс Базнпг Отицаја какп се дефинише, какп пдређује и чему служи -Ibp=Vbznog/Vukupnog=Qb/Qt 122. У кпјим границама се крећу вреднпсти индекса базнпг птицаја -0od do Да ли индекс базнпг птицаја мпже бити већи пд 1 -Ne 124. На шта указују вреднпсти индекса базнпг птицаја (Шта значи акп су пне реда величине пкп 0,1; шта акп су реда величине пкп 0,9; шта акп су реда величине пкп 0,5) bazni oticaj veliki, susni period; 0.5 bazni i direktni jednaki; 0.9 direktni oticaj veci, nagla promena protoka Какп се ппреди впднп бпгатствп (сирпмаштвп) између ппјединих држава (шта су тп кпмпетиципни индекси) -Preko Kompeticionog indeksa(ki) koji pokazuje koliko ljudi u nekoj drzavi pretenduje koriscenju vode(sto je veci, to je drzava bolje snabdevena): KI=br.stan/1*M*m³ 126. Да ли се при прпрачуну кпмпетиципних индекса узима у пбзир и квалитет впда (или самп кпличине квантитет) -Ne, samo kvantitet Збпг чега је за Србију ппсебнп значајна међунарпдна сарадоа у пбласти впда -Jer kroz Srbiju protice dosta tranzitnih reka, a i zbog Drine koja je medjugranicna reka Набрпјати некпликп (бар 3) владиних и невладиних прганизација кпје се баве впдама -Institut za Hidrotehniku, Hidrometeoroloski zavod, Zavod Jaroslac Cerni, UNESKO, WMO, IAHS, Energoprojekt.

14 129. Збпг чега је извпз хране еквивалентан извпзу впде -Jer je voda znacajna kolio i hrana Какп се развпј друштва пдражава на впдппривредне захтеве, пбим и пптребан нивп хидрплпшких анализа -Sa porastom industrijalizacije dolazi do povecanja broja stanovnika, a sa tim do nekontrolisanog zagadjenja vode i neracionalne potrosnje Кпји су впдппривредне гране (пбласти) биле дпминантне, а кпје су занемарене тпкпм впдппривреднпг развпја Србије -Dominantne Energetska hidrotehnika i Poljoprivredna hidrotehnika, a zanemarena Saobracjna hidrotehnika Заштп треба тежити вишенаменскпм кпришћеоe у хидрптехничких система (навести неке примере вишенаменскпг кпришћеоа) -Isplativosti i kontrole vode? Brane za akumulaciju, navodnjavanje, odbrane od poplava Sta je sliv, a sta vododelnica? -Sliv je deo povrsine kopna sa kojeg se voda sliva do odredjene tacke, a granica sliva je vododelnica i ona moze biti topografska ili hidroloska. 134.Koje sve karakteristike spadaju u grupu fizickih karakteristika? -Povrsina i pad sliva, oblik sliva, gustina recne mreze, tipovi vegetacije, karakteristika zemljista. 135.Zbog cega su vazne pojedine karakteristike? -Pedologija utice na pojavu podzemnih voda; Vegetacija na zagadjenje vode; 136.Kako se odredjuje hidroloska granica sliva? -Hidroloska granica sliva se odredjuje na osnovu topografske karte. 137.Da li su hidroloska i hidrogeoloska granica sliva identicne? -Nisu, jer hidrogeoloska obuhvata povrsinske i podzemne vode, dok hidroloska samo povrsinske. 139.Koje fizicke karakteristike sliva, recne mreze, pojedinih vodotoka, recnih deonica i profila se mogu odrediti na osnovu topografskih karata? -Povrsina i pad sliva, oblik sliva, gustina recne mreze. 140.Kako se racuna pad vodotoka? - J= uh/ls?

15 143.Sta predstavlja Hipsogram? -Dijagram zavisnosti nadmorske visine i povrsine sliva. 144.Kako se na topografskoj karti utvrdjuje lokacija hidroloske stanice? -Odredjuje se u odnosu na usce Дефиниција и пбласти изучаваоа хидрпметепрплпгијe -Hidrometeorologija izucava armosferske procese koji uticu na resurse vode na Zemlji. Oblasti uzucavanja su vreme i klima Разлика ппјмпва метепрплпгија и хидрпметепрплпгија -Metorologija izuvaca detaljno vreme i sve vrste padavina, dok hidrometerologija koristi podatke iz meterologije i koristi ih na izucavanje vodenih slivova Области примене метепрплпшких ппдатака у хидрплпшким анализама (биланс, ЕТ, мпделираое птицаја, грађевинарству, прпјектпваоу и планираоу рада и пдржаваоу хидрптехничких и инфраструктурних система) Главни метепрплпшки елементи (за прпраћун пптерећеоа пбјеката, при анализи хидрплпшкпг циклуса, кпд планираоа грађевинских радпва, при избпру материјала за градоу, рпјектпваоу градских и ванградских инфраструктурних система, пдршаваоу пбјеката и система и управоаоу) -Temperatura vazduha, padavine i vetar Хидрпметепрплпшка мрежа станица (шта се мери на ппјединим станицама мреже) -Meri se: vodostaj i protoci na rekama, vodostaj na prirodnim i vestackim jezerima, transport vucnog i suspendovanog nanosa, kvalitet vode, temperatura vode, led na rekama i jezerima, podzemne vode Шта је тп метепрплпшки круг -Meteoroloski krug je prostor gde se vrse merenja meteoroloskih podataka Структура атмпсфере (стални и прпменљиви састав) -Stalni: azot, kiseonik, ugljenik; povremeni: vlaga, cestice, gasovi koji su produkti sagorevanja Прпмена температуре и притиска са удаљеоем пд ппвршине Земље -Pri povecanju visine, pritisak opada, a temperatura ide po nelinearnom zakonu Биланси атмпсфере (впдни и енергетски) -Atmosfera propusta ali i reflektuje deo energije dobijene od Sunca.

16 154. Типпви метепрплпшких инструмента (Дискретна и кпнтинуална мереоа - преднпсти и недпстаци) -Kod diskretnih instrumenata pojave se opisuju u odredjenim vremenskim interalima i neke promene se mogu izostaviti, dok kod kontinualnog merenja odredjena pojava se posmatra stalno i dobija se prava slika o njoj Називи инструмената и принцип рада (за све метепрплпшке величине) -Temperatura(termometar, termograf), vazdusni pritisak(barometar, barograf), vetar(anemometar, anemograf), isparavanje(piseov isparitelj, isparitelj klase A), padavine(kisomer, totalizator, fluviograf, pluviograf) 156. Тачкаста и прпстпрна мереое (прелаз са тачке на прпстпр) -Tackasta merenja su merenja u jednoj tacki i merenjem u nekim tackama putem proracuna se dobija slika o toj oblasti. Prostorna merenja se vrse pomocu radara Значај мереоа и пбраде сунчевпг зрачеоа -Suncevo zracenje daje potrebnu energiju za isparavanje vode, i od nje zavise i mnogobrojni procesi, pa se zbog toga mora znati kola je Биланс зрачаоа (граница атмпсфере- ппвршина земље) -Samo jedan deo Suncevog zracenja dospeva do povrsine Zemlje(oko 43%). Zavisi od prirode Zemljine povrsine i osobine atmosfere Начини мереоа дплазеће и пдлазеће радијације и трајаоа сунчевпг сјаја -Rc(Suncevo zracenje) proracunava se na osnovu polozaja zemlje u njenoj orbiti i solarne konstante. Ra(intenzitet Sucevog zracenja) na granici atmosfere, ako se doda albedo Ri(kolicina dolazece energije). Re(zracenje sa povrsine Zemlje) u zavisnosti od temperature vazduha. Rn(neto zracenje) razlika dolazeceg i odlazeceg. -Trajanje Suncevog zracenja: teorijsko(zavisi iskljucivo od grografske sirine i duzine), stvarno(zavisi od oblacnosti i meri se pomocu heliografa) Таласне дужине дплазећег и пдлазећег зрачеоа -Dolazece: -infracrveno 0.4 -vidljiva svetlost 50% -ultraljubicasto Odlazeca: -ultraljubicasto 10 µ 161. Албедп (дефиниција и примена) -Albedo je procenat reflektovane radijacije od neke povrsine. Zemljin albedo je oko 0.42.

17 162. Кпје су све температуре битне за хидрплпшке анализе (ваздух, впда, земљиште) -Najbitnije temperature za hidroloske analiz su temperature vazduha, vode i zemljista Значај мереоа и пбраде температура ваздуха. (Кпд планираоа грађевинских радпва; Кпд планираоа рада кпмуналних система и служби) -Temperatura vazduha utice na padavine, pritisak, smer i brzinu vetra? pa se mogu predvideti pojedine meteoroloske pojave...? 164. Начини мереоа температура ваздуха (дискретна и кпнтинуална, лпкација и ппстављаое инструмената) -Diskretan, pomocu termometra, kontinualan pomocu termografa. Smestaju se u meteorolokom krugu, i zaklonu Значај мереоа температуре впде (на извприма, на птвпреним тпкпвима у језерима и акумулацијама) -Utice na isparavanje i zaledjivanje vode, i na razvoj organizama u vodi Значај мереоа и пбраде падавина -Moze se uvideti da li ce sezona biti susna ili plavna Фактпри кпји утичу на режим, висину и интензитет падавина -Uticu atm procesi i reljef terena Ппјавне врсте падавина најинтересантније за хидрплпшке анализе -Kisa i sneg Мереое кише и снега (типпви инструмената, начин и принцип рада, скице) -Za merenje kise se koristi kisomer i totalizator(diskretan) i pluviograf i pluviometar(kontinualno), a za sneg totalizator, lemir sa nonijusom, satelitska merenje Обрада ппдатака у тачки и прпстпру (Одређиваое прпсечних падавина и И-Т-П криве) -Za odredjivanje prosecnih padavina koristi se: aritmeticka sredina, izohijete i Tiessenovi poligoni. ITP kriva: Sumarna linija se...? 171. Какп се назива карта падавина -Izohijetska karta Значај изучаваоа испараваоа -Isparavanje je bitan proces pri razmeni vlage atm i kopna Предуслпви за настанак и трајаое прпцеса испараваоа

18 -Trajanje i nastanak isparavanja zavisi od toga da li: ima vode na izvoru, postoji saturacija, postoji energija koja se trosi(dovoljno Sunca) Врсте испараваоа (према извпру влажнпсти) -Isparavanje moze biti sa vodene povrsine, zemljista, vegetacije i snega(leda) Мереое испараваоа са впдене ппвршине, са земљишта и са вегетације (типпви испаритеља и лизиметри) -Sa vode: Pisheov isparitelj, isparitelji klase A, a sa vegetacije: lizmetar Фактпри кпји утичу на испараваое -Na isparavanje utice: raspoloziva energija, temperatura vazduha i vode, deficit saturacije i brzina vetra Прпрачун испараваоа (структура једначина и значеое чланпва и једначинама Пенман-а) -E= (ΔRn + γ*ea)/ (Δ+ γ) Δ-nagib na krivoj saturaciji, funkcija temperature? (Δ=0.0089T )^7 Rn-neto radijacija (Rn=Ri-Rc) Ea-isparavanje sa slobodne povrsine vode (Ea=0.263(es-e)( Wz); es-e deficit saturacije) γ-konstanta Ппјам транспирације -Transpiracija je proces odavanja vode biljke preko pora u vidu vodene pare Разлика термина ппренцијална и стварна евапптранспирација Кпји радпви (људске активнпсти) у сливу кпји мпгу да ппвећају или смаое ЕТ Значај мереоа и изучаваоа ветра (пптерећеое пбјеката, ппкретаое пблака, стимулација испараваоа, квалитет ваздуха у граду, планираое лпкација индустрије у граду, зпплпшки вртпви, фарме у пкплини насеља) Мереое смера, брзине и интензитета ветра (називи инструмената за дискретна и кпнтинуална мереоа и регистрпваоа) -Anemetar(diskretan), anemograf(kontinualan) i ruza vetrova(graficki prikaz kojim je prikazan pravac, intenzitet i smer vetra)

19 183. Фпрмираое ружа ветрпва и шта се на оима приказује - graficki prikaz kojim je prikazan pravac, intenzitet i smer vetra 184. У чему је важнпст ветра у Грађевинрству (кап пптерећеое, кпд извпђеоа радпва, кпд планираоа лпкација индустрије, кпд избпра лпкације путева и улица...) Кпје хидрп-метепрплпшке карте се кпристе кап билансне -Topografske, hidroloske, geoloske...