ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ, КАНДИДАТА И МЕНТОРА ЗА ИЗРАДУ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ

Transcript

1 УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ - 10 ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ, КАНДИДАТА И МЕНТОРА ЗА ИЗРАДУ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ Тема: Ирационална уверења и регулација емоција код особа са несигурним стиловима афективног везивања Кандидат: мр Сандра Чачић Предложени ментор: Проф. др Весна Гаврилов-Јерковић I ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ 1. Датум и орган који је именовао комисију Наставно-научно веће Филозофског факултета 2. Састав комисије са назнаком имена и презимена сваког члана, звања, назива уже научне области за коју је изабран у звање, датума избора у звање и назив факултета, установе у којој је члан комисије запослен: 1. др Весна Гаврилов-Јерковић, ванредни професор за ужу научну област Психологија, Филозофски факултет у Новом Саду, ментор 2. др Марија Зотовић, ванредни професор за ужу научну област Психологија, 2007.Филозофски факултет у Новом Саду, 3. др Татјана Стефановић-Станојевић, ванредни професор за ужу научну област Психологија, Филозофски факултет у Нишу II ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ 1. Име, име једног родитеља, презиме: Сандра, Миле, Чачић 2. Датум и место рођења, општина, република: , Fairfield, Aустралија 3. Датум одбране, место и назив магистарске тезе: , Универзитет у Нови Саду, Фиклозофски факултет Афективно везивање делинквената 4. Научна област из које је стечено академско звање магистра наука: Психологија 5. Приказ научних стручних радова са оценом: НАПОМЕНА: Приказ треба да садржи пуне називе научних и стручних радова, где и када су објављени, имена коаутора и кратак опис садржине радова, са експлицитном оценом да ли радови припадају или не припадају ужој научној области из које је докторска дисертација, односно да ли су радови у вези са докторском дисертацијом. Кандидаткиња је аутор следећих радова: Чачић, С. (2003). Значај припремног периода при смештају старих лица у домове. Социјална мисао, Вол. 37(1), Кандидаткиња се у наведеном чланку бави припремом и мотивацијом старих особа за домски смештај као једним од начина социјалног збрињавања старих. Резултати се

2 2 темеље на дескриптивној анализи података добијених на малом узорку старих особа ( њих 55, од укупно 729 старих особа који су током године у сомборском Центру за социјални рад поднели захтев за домски смештај). Резултати указују да су 23% испитаника аутентично мотивисани за домски смештај, док 77% испитаника се одлучује за смештај из неке врсте присиле, при чему као доминантни мотивациони фактори се појављују нарушено здравље, нерешено стамбено питање, недостатак породице или сродника који би преузели бригу и пружали потребну помоћ, те социјална изолованост. На основу искуства у раду са старим особама, као и на основу податка да је мотивација за доношење одлуке о одласку у дом пре свега нека врста,, присиле, ауторка истиче значај припремног периода у стручном раду са старим особама током смештаја у дом. Иста дефинише три принципа (принцип отворености и искрености, принцип подршке и уважавања и принцип правовремености), која су превасходно у функцији заштите права и способности одлучивања старих особа, а потом и адаптације на живот у домској средини. Чачић, С. (2009). Афективно везивање делинквената. Социјална мисао, у припреми за штампање У истраживању кандидаткиња се бави испитивањем стилова и димензија афективне везаности код делинквената. На узорку од 526 испитаника ( 421 адолесцент и 103 делинквента) потврђено је постојање четири стила афективног везивања, као и значајно већа учесталост бојажљиве везаности код делинквената, у односу на неделинквенте адолесценте. Што се тиче димензија везаности резултати указују да су делинквенти особе које су у породици доживели великим бројм трауматичних искустава, да су актуелне породичне релације високо конфликтне, да себе процењују као неког ко није вредан пажње и љубави других особа, те сходно томе ни не траже подршку других у стресним ситуацијама. Добијени резултати потврђују теоријски модел. Наведено истраживање предстваља пионирски подухват обзиром да нема ранијих истраживања афективне везаности делинквентне популације. Наведени радови указују да се кандидаткиња бавила темама из области социјалне заштите, и то пре свега заштите старих и заштите младих са поремећајем у понашању. Избор тема је уско везан за проблематику особа које су биле укључене у систем социјалне заштите. У последњем раду, кандидаткиња проблемима особа са делинквентним понашањем прилази из угла теорије афективне везаности, а што представља област из које је планирана докторска дисертација. Обзиром да је кандидаткиња актуелно запослена као медијатор и да се бави пре свега конфликтима у партнерским релацијама, даљи истраживачки интерес је усмерен на теме афективног везивања одраслих и то примарно на истраживање несигурне везаности која је у основи многих партнерских и уопште породичних проблема. III ОБРАЗЛОЖЕНИ КРИТЕРИЈУМИ И РАЗЛОЗИ НА ОСНОВУ КОЈИХ СЕ ЗАСНИВА ПОЗИТИВНА ОЦЕНА ДА ЈЕ КАНДИДАТ ПОДОБАН ДА РАДИ ДИСЕРТАЦИЈУ Мр Сандра Чачић дипломирала је године на Филозофском факултету у Новом Саду, Одсек за психологију са оценом 8,46, а магистрирала године на истом одсеку са просечном оценом из положених предмета 9,29. Магистарску тезу је радила из области модела афективног везивања и делинквенције под менторством проф. др Весна Гаврилов- Јерковић. У магистарском раду се бавила провером теоријског модела стилова афективног везивања на адолесцентима са делинквентним понашањем као и доприносом психопатије релацији афективног везивања и делинквентног понашања. Резултати истраживања потврђују вредност теоријског модела стилова везивања, а као типичан стил везивања код делинквената се издваја бојажљиви стил несигурне везаности. Психопатија се појавила као медијаторска варијабла између коришћења других као базе сигурности у стресним

3 3 ситуацијама и делинквентног понашања, а као модулаторска између негативне слике о себи и болних и трауматичних породичних релација, са једне стране, те делинквентног понашања са друге стране. У току израде магистарске тезе кандидаткиња је показала посвећеност теми и самосталност у раду, висок ниво иницијативе и спретности у интеграцији теоријских полазишта, практичних искустава и емпиријских налаза. Теоријска поставка, да у основи стилова везивања су когнитвно-афективне структуре настале током најранијих релација родитељ-дете, а које утичу током живота на све касније релације особе, иницирала је избор теме докторске дисертације. Мр Сандра Чачић је у периоду од 1999 до 2000 била запослена као психолог на сомборској Неуропсихијатрији на пословима психодијагностике и групног рада са клиничком популацијом. Од октобра запослена је као психолог у сомборском Центру за социјални рад. До радила је као психолог у тиму за децу и младе са поремећајем у понашању на пословима психодијагностике за потребе судског поступка за малолетнике, групни и индивидуалан саветодавни и терапијски рад са популацијом делинквената. Од ради као медијатор на решавању конфликата у партнерским и родитељским релацијама. Сандра Чачић се од године континуирано едукује. Од терапијских едукација је завршила 50 сати транстеоријског приступа у психотерапији и 90 сати трансакционе анализе, а о завршеним едукацијама има сертификат Друштва психолога Србије. Актуелно похађа едукацију из РЕБТ терапије. Осим психотерапијских, похађала је и низ краћих курсева о психолошким кризним интервенцијама, о интервенцијама у раду са жртвама насиља у породици, из форензичког интервјуа, о алкохолизму и наркоманији, о интервенцијама након стреса, кризе и трауме, о писању и управљању пројектима. У Аустрији је завршила едукацију Медијација у етничким сукобима - миран начин решавања сукоба, а о чему поседује међународни сертификат. Лиценцирани је породични медијатор. До сада је организовала и руководила пројекатом,,медијација у социјалној зашити, те увела медијацију као алтернативу класичној стручној процени у решавању конфликата око вршења родитељског права и дефинисања контактирања детета са оба родитеља након развода је у Новом Саду позвана од стране Покрајинског секретаријата да присуствује скупу медијатора Србије и да презентује своје искуство и начин рада. Од године па до данас учествује у пројекту,,насиље у породици, као психолог у оквиру мобилног тима, те директно интервенише у раду са жртвама на терену. Сви биографски и библиографски подаци говоре да је кандидаткиња мр Сандра Чачић компетентан стручњак и истраживач у области клиничке психологије, специфично у области психосоцијалног функционисања особа са искуством ризичног понашања и фактора који то функционисање ремете, те да је истраживању проблематике из ове области потпуно и веома темељно посвећена. Комисија оцењује да мр Сандра Чачић поседује широко теоријско и практично знање из области из које је предложила докторску дисертацију, као и да поседује потребно истраживачко искуство и вештине. Очигледно је да је тема коју планира да истражи у својој докторској тези резултат њеног досадашњег теоријског, практичног и истраживачког бављења афективним везивањем особа које показују неке облике неприлагођеног понашања На основу свега наведеног, Комисија констатује да је мр Сандра Чачић подобна за израду докторске дисертације под насловом Ирационална уверења и регулација емоција код особа са несигурним стиловима афективног везивања IV ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ ПРЕДЛОЖЕНОГ МЕНТОРА НАПОМЕНА: Поред релевантних података о ментору, обавезно оценити његову подобност. Експлицитно навести да ли ментор јесте или није подобан. Др Весна Гаврилов-Јерковић је ванредни професор на Одсеку за психологију Филозофског факултета у Новом Саду. На Основним студијама психологије предаје

4 4 предмет Увод у психодијагностику, на Мастер студијама из психологије предаје предмете: Основни курс из психотерапије трансакциона анализа, Напредни курс из психотерапије трансакциона анализа, Психолошки модели промене понашања, Методологија истраживања у области психотерапије и Клинички практикум, на Докторским студијама из психологије предаје предмет Психотерапија менталних поремећаја. На Медицинском факултету држи предмете Вештина комуницирања на нивоу основних студија и на нивоу докторских студија. Од године је координатор докторских студија психологије на Филозофском факултету. Рецензент је Друштва психолога Србије. Ментор више дипломских, мастер и специјалистичих радова, ментор осам магистарских теза, ментор две одобрене докторске тезе, члан више комисија за магистарске и специјалистичке и један субспецијалистички рад. Менторисала више мастер и магистарских радова из области афективног везивања која представља основни теоријски оквир за израду докторске дисертације мр Сандре Чачић. Др Весна Гаврилов-Јерковић је аутор уџбеника Клиничко-психолошки практикум који је редовна литература за истоимени предмет. Аутор је и коаутор више десетина научних радова са индексом компетенције преко 100. Имала је више десетина излагања на домаћим и међународним научним скуповима из области психологије и клиничке психологије. Све наведено показује да је др Весна Гаврилов-Јерковић ангажовани наставник и истраживач у области клиничке психологије, психопатологије и психотерапије, са постојећим искуством у менторисању истраживачких радова, специфично и у области којом се кандидаткиња актуелно бави, што је чини подобном да буде ментор предложеном кандидату на изради предложене теме. V ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ: ОЦЕНА: 1. формулације назива тезе (наслова) Наслов докторске тезе Ирационална уверења и регулација емоција код особа са несигурним стиловима афективног везивања потпуно одговара предложеном нацрту истраживања. Он јасно одражава шта је предмет истраживања и које су основне варијабле и зато Комисија оцењује да је наслов тезе подабан. 2. предмета (проблема) истраживања Предмет истраживања је дефинисан из угла Болбијеве теорије афективног везивања, модела стилова афективног везивања, РЕБТ теорије, те резултата истраживања у области регулације емоција. Проблем истраживања проистиче из недовољног познавања механизама који доприносе одржавању несигурних образаца афективног везивања, посебно улоге когнитивних и когнитивно-афективних регулативних механизама. Предмет истраживања су ирационална веровања и регулација емоција код особа са несигурним стиловима афективног везивања. Кандидаткиња у образложењу предмета истраживања полази од дефинисања теоријског модела афективног везивања и наводи бројне емпиријске налазе који указују на улогу образаца афективне везаности за развој адекватног или неадекватног прилагођавања особа те указује на недовољно истражене механизме којима се ови обрасци одржавају.

5 5 Кандидаткиња наводи да теоријски модели афективног везивања полазе од претпоставке да су рана искуства релације са околином од значаја за начин на који ће особа током целог живота успостављати релације, али такође и за став који ће имати о себи и другима и за очекивања која ће имати о важним аспектима свог живота. На овај начин теоретичари су хипотезирали да искуство релације временом постаје поунутрашњени механизам који има регулациону улогу у животу сваког појединца. На основу бројних истраживања која су спроводили препознали су да се и први рани обрасци афективног везивања са примарним фигурама и каснији стилови везивања разликују по својој функционалности, те да имају теденцију да се одржавају релативно непромењени током целог живота. Ово имплицира да усвојени образац афективне везаности има улогу детерминанте понашања особе у важним областима њеног живота. Међутим, кандидаткиња истиче да осим да резултати бројних истраживања показују недвосмислено да постоји теденција да се стилови везивања, независно од своје функционалности, одржавају током живота, ми и даље не знамо много о томе који механизми доприносе том њиховом одржавању. Оно што је кандидаткињу заинтересовало је који су то когнитивни и когнитивно-афективни регулативни механизми преко којих се може боље разумети стабилност и природа афективног везивања. Као посебан предмет њеног интереса се издвајају ирационална веровања и регулација емоција код особа са такозваним несигурним стиловима везивања. Она дефинише два основна истраживачка питања: 1. Да ли се особе са различитим стиловима афективног везивања разликују по заступљености и структури ирационалних веровања и стратегија регулације емоција и са овим повезано питање који су то когнитивно-афективни корелати несигурних стилова афективног везивања? 2. Какав је допринос когнитивно-афективне регулације развоју психопатолошких феномена код особа са различитим стиловима афективног везивања, специфично да ли ирационална уверења и префериране стратегије регулације емоција чине особу која је несигурно везана додатно вулнерабилном за развој патологије? Кандидаткиња у образложењу предмета истраживања наводи податке да док се највећи број испитаника из неклиничке популације распоређује у сигуран образац везивања (око 60%), дотле је у клиничкој популацији тренд другачији, односно, испитаници се најчешће групишу у један од несигурних образаца везивања. Истраживања константно потврђују налазе о породичним интеракцијама као једном од етиолошких фактора различитих менталних поремећаја. На основу тих налаза организована су истраживања о повезаности одређених образаца и менталних поремећаја. Одбацујући образац води ка екстернализованим поремећајима, док преокупирани ка интернализујућим (Van Izjendoorn& Bakermans-Kranenburg, 1997). Кандидаткиња наводи резултате истраживања који указују да је одбацујући образац какрактеристичан за нарцистички, опсесивни и схизоидни поремећај, док је преокупиран карактеристичан за хистерични и гранични поремећај (Slade, 1999, према Мирић, Димитријевић, 2006). Преокупиран образац се повезује и са сепарционом анксиозношћу (Manicavasagar, Silove, Marnane & Wagner, 2009). Истраживања показују да особе са сигурним стилом афективног везивања имају позитиван модел себе и позитиван модел других (ниска анксиозност и ниско избегавање). Особе које имају овај стил понашају се самопоуздано, имају поверења у себе и у друге, успешно превладавају кризе. С друге стране, особе са неким од несигурних стилова афективног везивања (преокупиран, бојажљив или избегавајући) показују тенденцију да

6 развију негативан модел себе и/или других. 6 С обзиром да су у основи образаца везивања одређене когнитивно-афективне структуре које се развијају кроз интеракцијско искуство са старатељем током раног детињства и да се те структуре одржавају кроз интеракцију са другим блиским особама током живота особе, кандидаткиња поставља питање да ли се код особа са несигурним стиловима везивања могу идентификовати карактеристичне маладаптивне когниције и регулације емоција и да ли се могу издвојити оне које доприносе развоју патологије и разликују неклиничку и клиничку популацију несигурно везаних особа. Као крајњи циљ истраживања она издваја идентифковање когниција и механизама регулација емоција које се терапијски могу мењати, како би се побољшало опште функционисање несигурно везане клиничке популације. Ову оријентисаност на механизме одржавања стилова афективне везаности оправдава чињеницом да се рано искуство афективног везивања не може накнадно мењати, али да је зато могуће деловати корективно на неке когниције и емоције у основи везивања те да их је зато потребно детаљно истражити. Когнитивне регулативне механизме кандидаткиња планира истраживати преко РЕБТ теорије и конструкта ирационалних уверења, као и преко присуства анксиозних мисли. У оквиру ове теорије емоционални поремећаји се дефинишу у контексту рационалних и ирационалних уверења, или како аутор теорије наводи само-помажућих (self-helping) и само-поражавајућих (self-defeating) склоности (Ellis, 1994). Поремећај дефинише као,,снажно преувеличавање уверења о пожељности у апсолутистичким захтевима и друге претеране евалуације и искривљене инференцијале мисли, што је праћено продуженим, упорним и најчешће снажним самоосујећеним емоцијама и понашањима (Марић, 2000, стр.188). Када особа реагује на догађај дисфункционално, она готово увек има једно или више централних апсолутистичких уверења о том догађају, која су у вези са емотивном реакцијом. Ирационална уверења садрже четири типа евалуације: 1.,,мора 2.,,ужасно, неподношљиво 3.,,ја сам безвредан, покварен 4.,,ти си покварен, безвредан Ирацинална уверења се односе на три типа активирајућих догађаја: 1. сопствене особине и поступци 2. третман од стране других 3. животни услови У истраживању кандидаткиња планира да пажњу фокусира на регистровање система уверења која особе различитих стилова везивања имају о себи и другима (очекивања о себи и другима као когнитивна компонента образаца везивања), са посебним освртом на ирационална уверења несигурно везаних особа. Такође, планирано је праћење евентуалног присуства анксиозних мисли, које би могле да чине један од когнитивних механизама одрживости релативне непроменљивости образаца везивања. Теорије регулације емоција и истраживања стратегија регулације емоција код различитих менталних поремећаја чине још једну област на којој кандидаткиња темељи истраживање. Регулација емоција се може дефинисати као начин на који особа утиче на то које ће емоције код ње бити присутне, те када и како ће их доживљавати и исказивати (Gross, 1999). Грос предлаже процесни модел настајања емоција. Према том моделу регулација се може одвијати у различитим временским тачкама током емотивног процеса, а при чему се може говорити о два начина регулације. Први начин регулације је усмерен на антецедентне емоције. Други начин је усмерен на модулацију одоговора. Процес регулације антецедената се одвија врло рано у емотивном процесу, укључује избор

7 7 ситуације која би могла довести до емоционалног одговора, покушај мењања ситуације, промене у пажњи и когнитивној процени ситуације. Овај процес регулације може имати различите исходе, уопште не мора довести до емоционалног одговора или може довести до квалитативно и интезивно различитих реакција, а што зaвиси од когнитивне процене догађаја. Што се тиче модулације одговора, она се одвија када је већ активирана емоција која доводи до покретања понашајних односно физиолошких одговора.укључује покушај промене у понашању и субјективном доживљају, те у мањој мери и у физиолошким одговорима периферног нервног система (Gross, 1999). Као основна техника регулације модулације одговора Грос наводи емоционалну супресију. Она предстваља инхибицију тренутног емоционално-експресивног понашања, при чему особа има интезиван доживљај емоције и физиолошке индикаторе, али нема емоционалне експресије. Регулација усмерена ка анцеденту емоције је корекција (reapraisal), a која је усмерена на мењање начина размишљања о ситуацији како би се променио емотивни одговор. Кандидаткиња наводи да истраживања указују да је код анксиозних поремећаја најчешћа маладаптивна техника регулације емоција супресија. Супресија је именована као избегавајућа стратегија. Супресија посредује између негативног афекта и психолошког дистреса (Lynch, Robins, Morse & Krause, 2001). Истраживања супресије генерално сугеришу да супресија смањује емоционалну експресију, а парадоксално повећава симпотоме анксиозности (Campbell-Sills, Barlow, Brown & Hofmann, 2005; Craske, Miller, Rotunda & Barlow, 1990; Lynch et al., 2001; Feldner, Zvolensky, Eifert & Spira, 2003). Свој истраживачки интерес кандидаткиња усмерава на утврђивање евентуалног доприноса супресије стабилности несигурних стилова афективног везивања током живота особе, односно интересује је да ли коришћене супресије чини особу која је несигурно везана вулнерабилном за психопатологију. Ово истраживање се ослања и на резултате истраживања когнитивно емотивне регулације емоција (Garnefski & Kraaij, 2007). Когнитивно емотивна регулација се односи на свесни, кoгнитивни начин регулације емотивних информација и представља део ширег концепта емотивне регулације која се може дефинисати као,,сви спољашњи и унутрашњи процеси одговорни за мониторинг, евалуацију и модификацију емотивне реакције, пoсебно њеног интезитета и трајања (Tompson,1991, str. 27). У светлу процесног модела емоција (Gross, 1999) когнитивно емотивна регулација би се односила на први део процеса, тј. промене у самом настанку емоције. Kогниција помаже људима да контролишу своје емоције током и након претећих и стресних догађаја. Људи се разликују по томе колико се и како когнитвно ангажују при покушају да контролишу своје емоције као реакцију на животно искуство и стресне догађаје. Кандидаткња истиче да је појам когнитивно емотивне регулације близак концепту суочавања, али да се и разликује од њега по томе што суочавање представља мешавину когнитивних и бихејвиоралних стратегија, док истраживачи који се баве когнитивном регулацијом емоција, сматрају да се когнитивне и бихејвиоралне стратегије односе на различите психолошке пороцесе, тако да су когнитивна регулација и суочавање два слична, али различита концепта (Garnefski, 2001; Granefski, van den Komer, 2002, prema Granefski & Kraaija, 2007). На основу прегледа истраживања о когнитивним димензијама које говоре о когнитивним стратегијама суочавања, као и о појединчаним когнитивним димензијама регулације три истраживача (Garnefski, Kraaij & Spinhoven, 2002) су издвојили девет димензија когнитивне регулације емоција и конструисали упитник за процену когнитвно емотивне регулације (CERQ) У истраживању кандидаткињу интересује које су то когнитивно емотивне димензије регулације које су карактеристичне за особе које припадају несигурним стиловима везивања, те које од тих стратегија повећавају ризик за појаву патологије код несигурно везаних особа. Кандидаткња на основу прегледа литературе закључује да су досадашња истраживања која су руковођена претпоставкама модела афективног везивања дала значајан допринос у

8 8 разумевању људске потребе за успостављањем снажне афективне релације са својом околином и у разумевању утицаја који стил везивања има на целокупно психосоцијално функционисање особе. Међутим, недовољно је истражен начин на који се стилови одржавају, а посебно како се одржавају маладаптивни, нефункционални обрасци и стилови везивања. У том смислу резултати овог истраживања могу допринети даљем развоју постојећег корпуса научног знања из области афективног везивања. Практични допринос истраживања се тиче откривања фактора вулнерабилности за појаву патологије код несигурно везаних особа, а што је значајно у смислу откривања ризичне популације ка којој је потребно усмерити превентивне интервенције. Такође, као крајњи практични допринос је дефинисање једног свеобухватнијег, интегративног терапијског модела који би омогућио промену у општем функционисању особе преко третирања одређених ирационалних уверења и маладаптивних сратегија регулација емоција. У складу са овако дефинисаним предметом и проблемом истраживања, кандидаткиња дефинише да су зависне варијабле у истраживању афективно везивање, анксиозност и депресивност, док су независне варијабле општа уверења, анксиозне мисли и стратегије регулације емоција. Афективно везивање као варијабла је операционализовано на три начина: 1. стилови афективног везивања (сигурни, бојажљиви, одбацујући и преокупирани) а представља припадност испитаника одређеном кластеру на основу скора на димензији анксиозности и димензији избегавања. 2. скор на димензији анксиозности и скор на димензији избегавања (димензије у основи стилова везивања). 3. скор на организацији везаности неразрешена породична трауматизација. Анксиозност је операционализована преко скора на субскали анксиозности. Депресивност је операционализована преко скора на скали депресивности. Општа уверења су оперционализована преко ајтема на субскали за ирационална уверења, као и ајтема на субскали за рационална уверења. Анксиозне мисли су операционализоване преко скорова на скали социјалне забринутости, здравствене забринутости и мета-забринутости. Регулација емоција је операционализована преко : Скора на скали супресије (упитника Emotion Regulation Questionnaire, ERQ) Скорова на девет скала упитника Cognitive Emotion Regulation Questionnaire, CERQ (самоокривљавање,окривљавање других, катастрофирање, руминације, позитивно рефокусирање, стављање у перспективу, позитивна корекција, прихватање и преусмеравање на планирање). У истраживању се проверава да ли су варијабле општа уверења и варијабле регулације емоција медијаторске или модулаторске. Као варијабла се појављује и припадност групи: Клиничка група Неклиничка група Кандидаткиња планира и да прати евентуални утицај следећих контролних варијабли: пол, образовање, дијагноза поремећаја, раније искуство стручне психолошке или психијатријске помоћи, брачни статус, процена функционисања родитељског брака, процена функционисања породице порекла, процена функционисања уопште

9 испитаникових партнерских релација 9 На основу свега наведеног, Комисија процењује да је предмет истраживања врло комплексан, адекватно и прецизно образложен и операционализован, као и да су питања која руководе истраживање теоријски али и практично релевантна, те да одговори на њих представљају значајан допринос науци. 3. познавања проблематике на основу изабране литературе Кандидаткиња даје извод из литературе коју је консултовала у процесу формулисања истраживачког проблема: Адамовић, С. (2009). Афективно везивање код жена које су биле изложене физичком нациљу у партнерском односу. Магистарски рад, Нови Сад. Аinsworth, M., Witting, B.A. (1969). Attachment and exploratory behavior of one years olds in strange situacion. London: Methuen. Amstader, A. (2008). Emotion regulation and anxiety disorders. Journal of Anxiety Disorders, Vol.22, Atkinson, L., Goldberg, S. (2004). Attachment issues in psychopatology and intervecion.mahwah, NJ.: Lawrence Erlbaum Associattes. Backstrom, M., Holmes, B.M. (2001). Measuring adult attachment: A construct validation of two selfreport instruments. Scandinavian Journal of Psychology, 42, Bartholomew, K. (1991). Attachment styles among young adults: A test of a four category model. Journal of Personality and Social Psychology, Barlow, D.H., Durand, V.M. (1995). Abnormal psychology: An integrative approach. Pacific Grove, CA: Books/ Cole Publishing Company. Campbell-Sills, L., Barlow, D. H., Brown, T. A., & Hofmann, S. G.(2005). Effects of suppression and acceptance of emotional responses of individuals with anxiety and mood disorders. Behavior Research and Therapy, 44, Collins, N. L., Read, S.J. (1994). Cognitivne representation of attachment: The structure and function of working models. Advances in Personal Relationships, Vol. 5, London: Jessica Kingsley Craske, M. G., Miller, P. P., Rotunda, R., & Barlow, D. H. (1990). Adescriptive report of features of initial unexpected panic attacks inminimal and extensive avoiders. Behavior Research and Therapy,28, Чачић, С. (2009). Афективно везивање делинквената.магистарски рад. Нови Сад. Feldner, M. T., Zvolensky, M. J., Eifert, G. H., & Spira, A. P. (2003).Emotional avoidance: an experimental test of individual differences and response suppression using biological challenge. Behavior Research and Therapy, 41, Feldner, M. T., Zvolensky, M. J., Eifert, G. H., Spira A. P. (2003). Emotional avoidance: an experimental test of individual differences and response suppression using biological challenge. Behavior Research and Therapy, 41, First, M. B., Frances, A. & Pincus, H. A. (1997). DSM- IV priručnik za diferencijalnu dijagnostiku. Zagreb: Naklada Slap. Fonagy, P., G. Gergely, E. L. Jurist, M. Target (2002). Affect Regulation, Mentalization and the Development of the Self. New York: Other Press.

10 10 Gallo, L., Smith, T.W., Ruiz, J.M. (2003). An interpersonal analysis of adult attachment style: Circumplex descriptions, recalled developmental experiences, selfrepresentations, and interpersonal functioning in adulthood. Journal of Personality, 71, Garnefski, N., Baan, N., & Kraaij, V. (2005). Psychological distress and cognitive emotion regulation strategies among farmers who fell victim to the foot-and-mouth crisis. Personality and Individual Differences, 38, Garnefski, N., Kraaij, V. (2007). Cognitive Emotion Regulation Questennarie- Prospective Relationships with Depression and Anxiety in Adults. European Journal of Psychological Assessment, Vol.23 (3), Garnefski, N., Kraaij, V., & Spinhoven, P. (2002). Manual for theuse of the Cognitive Emotion Regulation Questionnaire. Leiderdorp,The Netherlands: DATEC. Gračanin, A. (2005). Afektivne, kognitivne, socijalne i zdravstvene posljedice emocionalne supresije. Vol.14, Gratz, K. L., Roemer, L. (2004). Multidimensional Assessment of Emotion Regulation and Dysregulation: Develompment, Factor Structure, and Inicial Validation of the Difficulties in Emotion Regulation Scale. Journal of Psychopatology and Behavioral Assessment, Vol. 26 (1), Gross, J.J. (1999). Emotion regulation: Past,present, future. Cognition and Emotion, Vol.13, Gross, J.J., John, O.P. (1995). Facets of emotional expressivity: Three self-report factors and their correlates. Personality and Individual Differences, 19, Gross, J.J., & John, O.P. (2003). Individual differences in two emotion regulation processes: Implications for affect, relationships, and well-being. Journal of Personality and Social Psychology, Vol. 85, Ellis, A. (1994). Reason and Emotion in Psychotherapy. New York, Birch Lane Press. Ellis, A. (1999). The theories and practices of REBT and how they have been augmented and revised during the last three decades. Journal of Rational Emotive & Cognitive Behavior Therapy, 17, Hazan, C., Shaver, P. (1987). Romantic love conceptualized as an attachment process. Journal of Social and Personal Relationships, Vol. 52, Ханак, Н. (2004). Конструисање новог мерног инструмента за процену афективног везивања код адолесцената и одраслих. Психологија, Вол. (1), Кардум, И., Грачанин, А. Худек-Кнежевић (2006). Однос црта личности и стилиова привржености са различитим аспектима сексуалности код жена и мушкараца. Психологијске теме, Вол.15, Lynch, T. A., Robins, C. J., Morse, J. O., & Krause, E. D. (2001). Amediational model relating affect intensity, emotional inhibition,and psychological distress. Behavior Therapy, 32, Марић, З. (2000). Рационално емотивно бихејвироална терапија. У: Стојнов, Д. И сар. (ур.) Психотерапије, Београд, Завод за уџбенике и наставна средства. Марић, З. (2002). Когнитивни чиниоци емоције и емоционалног поремећаја из угла РЕБТ. Магистарски рад. Београд, Филозофски факултет. Maрић, З. (2003). Улога дисфункционалних ставова у депресивном распложењу и провера

11 11 медијационог ефекта,,врелих евалуативних когниција. Психологија, 36(1), Marnane, C., Wagner, R. (2009). Ault attachment styles in panic disorder combined adult separation anxiety disorder. Journal of Psychiatry, Vol. 43, Issusue 2, Нововић, З. (2004). Анксиозни и депресивни поремећај- један, два или три поремећаја. Психологија,Вол. 37 (3), Нововић, З., Биро, М., Нединовић, Т.(2007). Стање депресивности: синдром или расположење?. Психологија, Вол. 40 (3), Половина, Н. (2007). Осећајно везивање. Теорија, истраживања, пракса. Институт за педагошка истраживања, Београд. Попов, Б. (2004). Евалуација рационално емотивно бихејвироалне терапије. Психологија, Вол. 37 (3), Попов, Б., Нововић, З. (2007). Негативан фидбек, уверења и значајност циља у предикцији дисфункционалних емоција. Психологија, 40(2), Shaver, P.R., Brennan, K.A. (1992). Attachment styles and the Big Five personality traits:their connection with each other and with the romantic relationship outcomes. Personality and Social Psychology Bulletin, 18, Spielberger, C. D., Gorsuch, R. L. & Luschene, R. E. (1970). The State-Trait Anxiety Inventory (test manual). Palo Alto, CA, Consulting Psychologists Press. Стефановић-Станојевић, Т. (2002). Блиске, партнерске везе у светлу теорије афективног везивања. Докторска дисертација. Београд, Филозофски факултет. Стефановић-Станојевић, Т. (2005). Емоционални развој личности, Просвета, Ниш. Thompson, R.A. (1991). Emotional regulation and emotional development. Educational Psychology Review, 3, Tимотијевић, И. и Пауновић, В. Р. (1992). Инструменти клиничке процене у психијатрији,београд, Научна књига. Товиловић, С. (2004). Латентна структура скале социјалне анксиозности и релације између социјалне анксиозности и ирационалних уверења. Психологија, Вол. 31(1), van Ijzendoorn, M. H., Bakermans-Kranenburg (1997). Integrationl Transmission of Attachment: A Move to the Contextual Level. Attachment and Psychopatology, Wegner, D. M., Zanakos, S. (1994). Chronic Thought Suppression. Journal of personality, Wells, A & Carter, K (1999). Preliminary tests of a cognitive model of generalized anxiety disorder. Behaviour Research and Therapy, 37, Зазо, Р. (1980). Порекло човекове осећајности. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства Увид у литературу коју је кандидаткиња користила при изради нацрта истраживања нам говори да је за ову фазу рада прикупила адекватну литературу релевантну за тему којом планира да се бави. 4. циљева истраживања Кандидаткиња дефинише три основна циља истраживања:

12 12 Примарни циљ истраживања је идентификовање карактеристичних ирационалних уверења, анксиозних мисли и стратегија регулације емоција код особа које су несигирно афективно везане са очекивањем да особе које припадају неком од стилова несигурне афктивне везаности имају већи број ирациоционалних уверења и анксиозних мисли, и да чешће користе маладаптивне стратегије регулације емоција у односу на особе које припадају сигурном стилу везивања. Секундарни циљ је утврђивање структуре ирационалних уверења, анксиозних мисли и маладаптивних стратегија регулације емоција специфичних за клиничку популацију. Идентификовање ових терапијски третабилних концепата и код неклиничке и код клиничке популације, представља основу за израду једног интегративног психотерапијског програма, заснованог на когнитивној и РЕБТ теорији. Кандидаткиња полази од поставке да је немогуће директно мењати искуства која је неко имао током развоја афективног везивања, али је могуће мењати нечија уверења и стратегије регулисања емоција, и на тај начин индиректно смањити патолошке симптоме и емотивне проблеме особе. Кандидаткиња у односу на овај циљ развија очекивање да клиничка популација која је несигуно везана као главни механизам регулације емоција користи супресију и тиме одржава симптоме, да од когнитивних стратегија користи самоокривљавање, руминације и катастрофирање као и да су ирационална уверења и анксиозне мисли (посебно мета-забринутост), израженија код клиничке популације, а рационална уверења код неклиничке. Терцијални циљ истраживања је идентификовање оних уверења, анксиозних мисли и стратегија регулације емоција које представљају факторе ризика за појаву психопатологије код несигурно афективно везаних одраслих или пак представљају заштитне факторе, које несигурно везану особу,,држе даље од патологије. Кандидаткиња у односу на овај циљ развија очекивање да ће се висока фреквентност ирационалних уверења, анксиозних мисли, супресија, самоокривљавање, катастрофирање и руминације показати као ризични фактори за психопатологију, нарочито у комбинацији са великим бројем трауматичних искустава. Остале стратегије регулације емоција и рационална уверења очекивано би требало да представљају факторе заштите особе од психопатогије. Комисија процењује да је кандидаткиња адекватно дефинисала циљеве истраживања и са аспекта теоријске релевантности и са аспекта методолошке коректности. 5. очекиваних резултата (хипотезе) На основу теоријских модела, досадашњих емпиријских налаза и циљева које је истакла, кандидаткиња је развила следећа очекивања: Х1 У односу на искуство афективног везивања испитаници ће се распоредити у четири стила везивања, а као доминантан стил издвојиће се сигурна везаност. Х2 Испитаници из неклиничке популације се значајно чешће распоређују у сигуран стил везивања, док се испитаници клиничке популације чешће распоређују у неки од несигурних стилова везивања. Х2.1 Код неуротских поремећаја као доминанатан издвојиће се преокупирани стил афективне везаности. Х3 Димензије стилова везивања, анксиозност и избегавање, не разликују испитанике који припадају истом стилу везивања код клиничке и неклиничке популације.

13 13 Х4 Испитаници клиничке и неклиничке популације се разликују по учесталости и изражености ирационалних и рационалних уверења. Код клиничке популације је присутан већи број ирационалних уверења, док је за неклиничку популацију карактеристична мања израженост ирационалних уверења и већа заступљеност рациналних уверења. Х5 Испитаници клиничке и неклиничке популације се разликују по заступљености анксизних мисли. Код клиничке популације је већа заступљеност ових мисли. Х6 Испитаници клиничке и неклиничке популације се разликују у погледу коришћења стратегија регулације емоција. Х7 Општа уверења, анксиозне мисли и стратегије регулације емоција разликују различите стилове несигурног афективног везивања код клиничке и неклиничке популације. Х8 На основу димензија стилова везивања, организације неразрешене породичне трауматизације, општих уверења, анксиозних мисли и димензија регулације емоција могуће је предвидети патологију (скор на скалама анксиозности и депресивности). Х9 Ирационална уверења која разликују клиничку од неклиничке популације доприносе повезаности димензија стилова везивања и психопатологије. Х10 Ирационална уверења која разликују клиничку од неклиничке популације доприносе повезаности неразрешене породичне трауматизације и психопатологије. Х11 Анксиозне мисли које разликују клиничку и неклиничке популацију доприносе вези између стилова димензија везивања и психоптологије. Х12 Анксиозне мисли које разликују клиничку и неклиничке популацију доприносе вези између организације неразрешене породичне трауматизације и психоптологије. Х13 Стратегије регулације емоција које разликују клинчку и неклиничку популацију доприносе вези између димензија стилова везивања и психопатлогије. Х14 Стратегије регулације емоција које рзликују клиничку и неклиничку популацију доприносе повезаности између организације неразрешене породичне трауматизације и психопатологије. Комисија процењује да су хипотезе дефинисане јасно, у форми проверљивих и да су адекватни хипотетски одговори на поставњене проблеме и циљеве истраживања. 6. плана рада Фазе планирања и спровођења истраживања у оквиру израде докторске дисертације обухватају: Ишчитавање литературе и праћење актуелних резултата истраживања током целокупне израде докторске дисертације. Писање теоријског дела докторске дисертације, са посебним освртом на актуелна теоријска становишта и резултате истраживања у области афективног везивања. Такође, теоријски део ће саджати и научна сазнања и преглед истраживања из области регулације емоције, приказ РЕБТ теорије и когнитивних теорија, са освртом на терапијску применљивост модела у третирању емоционалних поремећаја. Организовање и спровођење истраживања: Обезбеђивање и провера упитничког материјала Обезбеђивање узорка испитаника који ће на основу принципа добровољности учествовати у истраживању. Дефинисање динамике тестирања Уговарање места и времена за тестирање Спровођење теренског дела испитивања Унос резултата тестирања, статистичка обрада података.

14 14 Интерпретација резултата, развијање дискусије о резултатима и завршање целокупног истраживачког пројекта. План је остварив, детаљан, адекватан и у складу са постављеним проблемом и циљевима истраживања. 7. метода и узорка истраживања Општи истраживачки метод који је одабран јесте неекспериментално, корелационо испитивање. У истражаивању подаци ће бити прикупљени уз помоћ следећих инструмената: 1. За испитивање стилова афективне везаности користиће се упитник Close Relationships Quesstionnaire-CRQ (Bartholomew & Shaver, 1988), који је заснован на теоријском моделу Ким Бартоломеј. На основу њега се добијају четири стила афективне везаности: сигуран, бојажљив, избегавајући и преокупиран. У основи овог модела су две димензије анксиозност и избегавање, а њиховим комбиновањем се добијају четири стила афективне везаности. Овај упитник садржи 35 ајтема. Метријске карактеристике скала добијене у овом истраживању су задовољавајуће. Поузданост скале Избегавање је прихватљива, алфа.73, репрезентативност задовољавајућа КМО.86. Поузданост скале Анксиозност је висока, алфа.86. Репрезентативност скале је задовољавајућа, КМО Организација неразрешена породична трауматизација ће се мерити субскалом неразрешене породичне трауматизације Упитника за процену афективне везаности УПИПАВ Р. Инструмент је конструисала Наташа Ханак. Упитник се састоји из седам субскала које мере различите организације афективног везивања. Истраживања су показала да је скала неразрешене породичне трауматизације најбоље дискриминира неклиничку и клиничку популацију у погледу афективног везивања, те је кандидаткиња одлучила да и њу укључи као меру афективне везаности. Скала се састоји од 11 ајтема. Неразрешена породична трауматизација је операционализована ствакама у којима се изражавају негативна и болна осећања у вези детињства и породице, као и ставке о негативним или амбивалентним породичним релацијама у садашњости.психометријске карактеристике упитника су добре. Све скале имају задовољавајућу поузданост. За субскалу неразрешене трауматизације репрезентативност је.97, а поузданост Трећи инструмент је Скала општих ставова и уверња од 37 ајтема (Марић, 2002). Ради се о преведеној и модификованој верзији General Attitude and Belief Scale од 54 тврдње (Bernard, 1998). По изостављању редудантних тврдњи, све тврдње су формулисане као уверење о одређеним аспектима себе, других људи и животних услова, тако да не садрже термине који се односе на емоције. Алфа коефицијент поузданости за субскалу сачињену од свих 29 ирационалних тврдњи је висок и износи.91, док за субскалу сачињену од 8 рационалних тврдњи износи Анксиозне мисли ће бит процењенњ преко Anxiety Thoughts Inventory (Wells, 1994). Инвентар анксиозних мисли је чеворостепена скала Ликертовог типа. Састоји се од 22 ајтема и чине је три субскале: скала социјалне забринутости, скала здравстевене забринутости и скала мета-забринутости. Ова скала корелира са другим мерама анксиозности, а поузданост се креће у распону од.75 до.84 (Wells & Carter, 1999). 5. За испитивање суресије и когнитивне корекције користиће се упитник Emotion Regulation Questionnaire ERQ (Gross & John, 2003). Упитник чини десет ајтема, односно две субскале: експресивна супресија и когнитивна корекција. Упитник је конструисан као седмостепена скала Ликертовог типа. Позданост за обе скале је висока и износи.97. ERQ

15 15 смо превели за потребе нашег истраживања, исти није до сада коришћен код нас. Његове психометријске карактеристике биће проверене у истраживању. 6. За испитивање стратегија когнитивно емотивних регулација емоција биће коришћен мерни инструмент Cognitive emotional regulation quetionnaire CERQ (Garnefski, Kraaij & Spinhoven, 2002). Упитник се састоји од 36 ајтема, односно 9 субскала. Упитник је конструисан као петостепена скала Ликртовог типа. Испитаник одговара о присутности различитих стратегија регулације емоција након стресних и угрожавајућих животних искустава и догађаја. Поузданост скала се креће од алфа.75 до.87. Упитник је преведен за потребе овог истраживања, тако да ће се његове метријске карактеристике проверити на овом узорку испитаника. 7. За процену анксиозности користиће се Спилбергеров инвентар анксиозности (Spielberger, Gorsuch & Luchene, 1970). Упитник се састоји од две субскале, једне за процену анксиозности као стања, а друге за процену анксиозности као теденције, односно црте. Упитник укупно има 40 ајтема. Исти је конструисан као четворстепена скала Ликертовог типа. У овом истраживању ће се применити субскала за процену стања анксиозности. 8. За процену депресивности као стања користиће се СД Скала стања депресивности (Нововић, Биро, Недимовић, 2007). Ова скала садржи 20 ајтема дефинисаних у правцу присуства депресивног афекта, когнитивних садржаја и сметњи који су његови пратиоци, као и бихејвиоралних и мотивационих сметњи које се везују за депресивно стање. Испитаници имају за задатак да на Ликертовој петостепеној скали означе у којој се мери управо сада осећају на описан начин. Узорак у истраживању ће чинити око 400 одраслих испитаника. Клининички део узорка чиниће 150 испитаника који су по DSM IV класификовани као неки од неуротских поремећаја. Неклинички узорак чиниће случајно изабрани одрасли испитаници. Планирани метод је свеобухватан и представља адекватан начин за прикупљање података у складу са постављеним циљевима. 8. места, лабораторије и опреме за експериментални рад Клинички подузорак биће прикупљан у дневним болницама у Сомбору, Новом Саду и Суботици. Неклинички подузорак биће регрутовани случајним избором у радним организацијама, рекреативним групама, интернетом преко facebook-a. Овакав план прикупљања података је одговарајући и обезбеђује валидност истраживања. 9. методе статистичке обраде података и осталих релевантних података Кандидаткиња наводи да планира следеће методе статистичке обраде података: 1. За опис узорка на коме је спроведено истраживање примениће се дескриптивна статистика. 2. Над скоровима димензија избегавања и анксиозности обавиће се кластер анализа како би се добила расподела испитаника по кластерима који предстваљају стилове афективне

16 16 везаности. Над добијеним кластерима обавиће се χ2 тест и тестирање значајности процената (провера прве и друге хипотезе). 3. Т тестом ће се проверити да ли се несигурни стилови везивања у клиничкој групи разликују од аналогних несигурних стилова код неклиничке групе по просечним вредностима на димензијама анксиозности и избегавања (провера треће хипотезе). 4. Дискриминативном анализом ће се утврдити да ли се клиничка и неклинчка популација разликују по ирационалним уверењима, анксоизним мислима и стратегијама регулације емоција, те која су то ирационална уверења, анксиозне мисли и стратегије регулације које разликују клиничку и неклиничку популацију (четврта, пета и шеста хипотеза хипотеза). 5. Да би се утврдило која су типична уверења, анскиозне мисли и стратегије регулације емоција код појединачног несигурног стила везивања кандидаткиња планира АНОВУ и неки од адекватних тестова значајности разлика међу стиловима везивања у погледу наведених димензија (седма хипотеза). 6. Да би се проверило да ли је могуће на основу димензија везивања, ирационалних уверења, анксиозних мисли и стратегија регулације емоција предвидети скорове на скалама анксиозности и депресивности, примениће се статистички метод регресионе анализе (осма хипотеза). 7. Да би се проверило да ли ирационална уверења, анксиозне мисли и стратегије регулације емоција посредују између стилова везивања и патологије, односно организације неразрешена породична траумтаизација и патологије примениће се над скоровима ових варијабли метод мултиваријатне анализе варијансе (девета, десета, једанаеста, дванаеста, тринаеста и четрнаеста хипотеза). 8. Факторском анализом ће се проверити валидност CERQ и EPQ упитника, који до сада нису коришћени у истраживањима код нас. Предложене методе за обраду података су савремене и релевантне, одговарајуће и представљају поуздан пут за проверу постављених хипотеза. НАПОМЕНА: Поред релевантних података о девет наведених елемената, обавезно написати експлицитну оцену да ли је појединачни елеменат подобан или не.

17 17 VI ЗАКЉУЧАК СА ОБРАЗЛОЖЕНОМ ОЦЕНОМ О ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ И КАНДИДАТА: НАПОМЕНА: Обавезно написати оцену да ли су тема и кандидат подобни или не. На основу увида у податке о досадашњем раду кандидаткиње Комисија закључује да је мр Сандра Чачић подобна као кандидат за израду докторске дисертације. На основу образложења предмета и проблема истраживања, на основу тога како су формулисане претпостаке, циљеви и методе истраживања, Комисија сматра да је тема адекватно одабрана и операционализована те да ово истраживање има све предуслове да представља оригинални допринос науци. Стога, Комисја предлаже Наставно-научном већу Филозофског факултета у Новом Саду да усвоји позитивну оцену о подобности теме и кандидата за израду докторске дисертације под називом Ирационална уверења и регулација емоција код особа са несигурним стиловима афективног везивања. ПОТПИСИ ЧЛАНОВА КОМИСИЈЕ др Весна Гаврилов-Јерковић, ванр. проф. за ужу научну област Психологија, ментор др Марија Зотовић, ванр. проф. за ужу научну област Психологија, др Татјана Стефановић-Станојевић, ванр. проф. за ужу научну област Психологија НАПОМЕНА: Члан комисије који не жели да потпише извештај јер се не слаже са мишљењем већине чланова комисије, дужан је да унесе у извештај образложење, односно разлоге због којих не жели да потпише извештај.