PRIMERI PITANJA ZA V CIKLUS LABORATORIJSKIH VEŽBI IZPREDMETA OSNOVI TELEKOMUNIKACIJA (TE3OT)

Transcript

1 PRIMERI PITAJA ZA V CIKLU LABORATORIJKIH VEŽBI IZPREDMETA OOVI TELEKOMUIKACIJA (TE3OT) Karakerisike sisema proširenog spekra sa direknom sekvencom i kodnim mulipleksom a esu za reću vežu u V ciklusu iće zasupljena pianja iz olasi sisemi prenosa proširenog spekra i kodnog mulipleksa: 1. Generisanje P i opše osoine. Zasupljene su m-arne sekvence (lok šema generaora u formi LPR, karakerisični polinom, maksimalna dužnia, perioda, auokorelacija i G, verovanoće pojavljivana 0 i 1, alansiranos,...) i Goldove sekvence (osnovne karakerisike i lok šeme). 2. Osnovne karakerisike i način realizacije sisema proširenog spekra sa D (procesno pojačanje, širina spekra, osoine vezane za poiskivanje inerferencije različiih ipova,...). 3. Osnovne karakerisike i način realizacije sisema proširenog spekra sa FH (procesno pojačanje, širina spekra, širina radio kanala zavisno od ipa modulacije u kanalu i rzine skakanja, osoine vezane za poiskivanje inerferencije različiih ipova,...). 4. Kodni mulipleks za D siseme (lok šema, način rada, /+I za idealnu i neidealnu konrolu snage, uicaj procesnog pojačanja na /+I,..) i FH siseme ( jednokoincidenne i višekoincidenne sekvence skakanja, inerferencija drugih korisnika u sisemu). Veliki roj pianja sa prošle veže prenesen je za ovu vežu. aveuje se da pri pripremi esa korisie zadake sa veži. Maerijal se može doii od predmenog asisena G.Markovića na kopiranje.takodje se saveuje da pogledae eorijski uvod iz prakikuma za 14 i 15 vežu kao i deo eksa iz veže 8 posvećenog P. Za one koji žele da doiju ovaj eks na kopiranje mogu doći u ponedeljak, u sou 109. I u ovom esu će vreme rajanja esa ii 25 minua.

2 1. Ako se kod jednog sisema sa FH+orogonalna C-BFK korisi 4skoka/iu doija se procesno pojačanje G FH. Brzina inarnog prooka u ovom sisemu je V. Ako se u ovom sisemu promeni rzina skakanja na 2 skoka/iu, i korisi isa širina opsega za prenos, i ako želimo da osvarimo isu vrednos procesnog pojačanja G FH ada je: a) iski prook signala koji se može prenei ovim sisemom 2 pua manji od V. ) iski prook signala koji se može prenei ovim sisemom 2 pua veći od V. c) nije oguće osvarii iso procesno pojačanje na ovaj način. d) iski prook signala koji se može prenei ovim sisemom se ne menja i osaje V. 2. a slici su daa dva generaor P dužine 5 sa počenim sanjima i Doijene sekvence su: Izlaz #1 Tak Izlaz #2 a) Orogonalne. ) Priližno orogonalne, pri čemu kroskorelacija ima vrednos priližno c) Popuno ise jer su generaori idenični. d) Goldove sekvence. 3. ignal govora, čija je maksimalna učesanos u spekru f m =3kHz, prenosi se posupkom D+BPK. Analogno digialna konverzija signala govora oavlja se primenom IKM sa ravnomernom kvanizacijom i sa q=128 kvanizacionih nivoa. Ako zahevano procesno pojačanje iznosi 20dB, rzina generisanja čipova P iznosi: a) 42k/s. ) 2.1Mch/s. c) 4.2Mch/s. d) 420kch/s. 4. Posmarana m-sekvenca generiše se pomoću 6-so sepenog linearnog pomeračkog regisra. Apriori verovanoća inarnog simola 1 je priližno: a) 50%. ) 50.8%. c) 49.21%. d) 1/2 6.

3 5. Glavna razlika između TDMA i CDMA ehnike višesrukog prisupa je u ome šo se a) kod TDMA šeme različii korisnici razlikuju po frekvencijskom opsegu u kome se prenos oavlja, dok kod CDMA šeme različii korisnici komuniciraju isovremeno u isom opsegu učesanos, a razlikuju se po kodnim sekvencama. ) kod TDMA šeme različii korisnici vrše komunikaciju u ačno određenim inervalima vremena koji se ne preklapaju, dok kod CDMA šeme različii korisnici komuniciraju isovremeno u isom opsegu učesanos, a razlikuju se po dodeljenim kodnim sekvencama. c) kod TDMA šeme različii korisnici vrše komunikaciju u ačno određenim inervalima vremena koji se ne preklapaju, dok kod CDMA šeme različii korisnici osim šo komuniciraju u ačno određenim inervalima vremena koji se ne preklapaju dodano se razlikuju i po dodeljenim kodnim sekvencama. d) kod TDMA šeme različii korisnici vrše komunikaciju u ačno određenim inervalima vremena koji se ne preklapaju, dok kod CDMA šeme različii korisnici osim šo komuniciraju u različiim frekvencijskim opsezima koji se ne preklapaju dodano se razlikuju i po dodeljenim kodnim sekvencama. 6. Ako su na ulazu u prijemnik azne sanice u jednoj ćeliji D-CDMA višekorisničkog sisema ( učesnika) prisuni signali svih učesnika, kao i ABGŠ ada, odnos / na ulazu u prijemnik iznosi ( i je srednja snaga signala na ulazu u prijemnik svakog od učesnika u sisemu, V i V ch su inarni prook i rzina generisanja čipova, i 0 predsavlja G ABGŠ. e posoji idealna konrola snage već od učesnika njih -3 imaju srednju snagu, a osala ri imaju duplo veću srednju snagu, nijedan od ova ri nije korisnik za čiji signal ražimo odnos /): E V E Vch 1 a) = = Gp,. ) =,. u 0 0 u ( 4 + 3) + Gp 0 V V ch E V Gp E G V p ) =,. d) =, u ( ) +. u ( 1) Vch Vch c) ema ačnih odgovora. d) e znam ačan odgovor. 7. Ako su na ulazu u prijemnik azne sanice u jednoj ćeliji D-CDMA višekorisničkog sisema ( učesnika) prisuni signali svih učesnika, kao i ABGŠ ada se za zahevani odnos /+I na ulazu u prijemnik veći roj korisnika može primii u sisem: a) u slučaju da ne posoji idealna konrola snage i da je procesno pojačanje sisema šo veće. ) u slučaju da posoji idealna konrola snage i da je procesno pojačanje sisema šo veće. c) u slučaju da ne posoji idealna konrola snage i da je procesno pojačanje sisema šo manje. d) u slučaju da posoji idealna konrola snage i da je procesno pojačanje sisema šo manje.

4 8. Ako su na ulazu u prijemnik azne sanice u jednoj ćeliji FH-CDMA višekorisničkog sisema ( učesnika) prisuni signali svih učesnika (korise se jednokoincidenne sekvence skakanja kojih ima isi roj kao i korisnika, kao i ABGŠ ada je odnos /+I na ulazu u prijemnik u slučaju da se povećava procesno pojačanje: a) povećava. ) osaje iso. c) smanjuje se. d) povećava se sa eksponencijalnim rasom. 9. a slici je prikazana uprošćena lok šema: (1) (2) n() 2cosω 1 Σ Ucosω 1 Kanal Ucosω 2 Opimalni prijemnik ODLUKA () Ucosω Ν (i) () - Prenošeni signali a) isema sa višesrukim prisupom na azi FDMA. ) isema sa višesrukim prisupom na azi TDMA. c) isema sa višesrukim prisupom na azi CDMA. d) isema sa višesrukim prisupom na azi FDMA+TDMA. 10. a slici je prikazana uprošćena lok šema: (1) (2) (3) Ucosω 0 Ucosω 0 Ucosω 0 c (1) () c (2) () c (3) () τ 1 τ 2 τ Κ n() Σ 2cosω 0 c (3) () Kanal c (I) () τ i (i) () Opimalni prijemnik - Pseudoslucajne sekvence - Kašnjenja u kanalu - Prenošeni signali ODLUKA a) isema sa višesrukim prisupom na azi FDMA. ) isema sa višesrukim prisupom na azi TDMA. c) isema sa višesrukim prisupom na azi CDMA i sa prijemnikom podešenim za prijem signala rećeg korisnika. d) isema sa višesrukim prisupom na azi CDMA i sa prijemnikom podešenim za prijem signala prvog korisnika.

5 11. U u posmaranom D sisemu korisi se generaor m-sekvence sepena n=19. Brzina generisanja čipova je 20Mc/s. Rezolucija po daljini u ovom sisemu je: a) 30m. ) 1.5m. c) 7.5m. d) 15m korisnik čiji su prooci inarnih signala isi i iznose 10k/s prenose se posupkom orogonalne C-BFK+FH-+CDMA. Broj skokova po iu je 2. Porena širina propusnog opsega porenog za prenos u slučaju da se korise jednokoincidenne sekvence skakanja je, i procesno pojačanje je: a) B = 2480kHz i G = 62. ) B = 640kHz i G = 31. c) B = 1240kHz i G = 62. d) B = 620kHz i G = inarnih signala prooka 9.6k/s prenosi se posupkom D+QPK+CDMA. Širina propusnog opsega sisema iznosi MHz. Procesno pojačanje sisema za prenos iznosi: a) 67. ) 168. c) 336. d) a slici je prikazana marica skakanja u sisemu proširenog spekra sa FH+CDMA. Korise se jednokoincidenne sekvence. a osnovu ove marice može se zaključii sledeće: GF(7), P=7 α=3 GF(7) Q 0 = {1,3,2,6,4,5} = {α 0, α 1,..,α 5 } Vreme k=0 Q 0 = k=1 Q 1 = k=2 Q 2 = k=3 Q 3 = k=4 Q 4 = k=5 Q 5 = k=6 Q 6 = a) Učesnik #3 omea osale učesnike u sisemu. ) Učesnik #1 omea učesnika #3. c) Učesnik #4 omea učesnika #3. d) e posoji medjusono omeanje učesnika u sisemu. Ucesanos

6 15. Za prenos signala u()=σ κ Π(-kT) korisi se ehnika prenosa sa proširenim prenosom sa direknom sekvencom (D). Vrednosi koeficijenaa k u jednom signalizacionom inervalu mogu imai vrednosi +1, a Π() je pravougaoni impuls rajanja T B i ampliude U=1V. ignal u() množi se sa P sekvencom čije je rakanje čipa T C =T B /7. Prijemnik se saoji od koherennog demodulaora, množača primljenog signala sa P sekvencom c() i inegraora sa raserećenjem. Pored korisnog signala na ulazu u prijemnik prisuni su i inerferirajući signal i(), gde je i()=icosw 0, kao i ABGŠ G p. Koliko se pua priližno povećava odnos /+I u sisemu sa D u odnosu na slučaj kada se nei korisila ehnika proširenog spekra sa D7 pua. ) 49 pua. c) 49 2 pua. d) ne povećava se odnos /+I. 16. Zog velikih nivoa inerferencije i zahevane vrednosi aniomeačke margine neophodno je korisii neku od ehnika proširenog spekra pri čemu je minimalno procesno pojačanje koje rea osvarii 30dB. Od ehnika proširenog spekra i modulacija koje se mogu korisii na raspolaganju je FH+C-BFK.. Ograničenja se sasoje u ome šo se za generisanje P za D, j. sekvenci skakanja za FH ehniku mogu korisii pomerački regisri maksimalnog sepena n = 10, maksimalna širina spekra koja se može zauzei u jednom renuku je B Tmax =12.5MHz, dok je ukupan opseg učesanosi koji se može korisii za prenos signala B max =20MHz. Binarni prook signala koji rea prenei je V B = 16ki/s. Pod ovim uslovima a) ije moguće korisii predloženu ehniku jer se za zadai ukupnan opseg učesanosi B max ne može osvarii dovoljno procesno pojačanje. ) Moguće je korisii predloženu ehniku. c) ije moguće korisii predloženu ehniku jer se za zadai renuni opseg učesanosi B Tmax ne može osvarii dovoljno procesno pojačanje. d) ije moguće korisii predloženu ehniku jer regisar nije dovoljne dužine za osvarenje raženog procesnog pojačanja. 17. U jednom sisemu se korisi hiridna ehnika FH+D-BPK, ρ = 0. Ograničenja se sasoje u ome šo se za generisanje P za D, j. sekvenci skakanja za FH ehniku mogu korisii pomerački regisri maksimalnog sepena n = 10, maksimalna širina spekra koja se može zauzei u jednom renuku je B Tmax =12.5MHz, dok je ukupan opseg učesanosi koji se može korisii za prenos signala B max =20MHz. Binarni prook signala koji rea prenei je V B = 16ki/s. Maksimalno procesno pojačanje koje se može doii pod ovim uslovima je a) manje nego kod sisema D+BPK, ρ = 0. ) veće od maksimalnog za FH+C-BFK pod isim uslovima. c) manje nego kod sisema FH+C-BFK, ρ = 0. d) iso kao kod sisema D+BPK, ρ = 0.