KS 2 VISEĆI SISTEMI III Predavanje

Transcript

1 KS 2 VISEĆI SISTEMI III Predavanje Dr Dragan Kostić, docent 28 May

2 DVOSTRUKE LANČANICE Podela tenzostruktura Opšta podela tenzostruktura u zavisnosti od prostornih mogućnosti koje dozvoljavaju veze izmedju primarnih i sekundarnih kablova na: 1. Ravanske (kablovske rešetke) 2. Prostorne strukture (prethodno napregnute mreže) 2

3 DVOSTRUKE LANČANICE: Kablovske rešetke David Javert, konstruisao je sistem koji se po njemu često naziva Javertov sistem. Savladao je neprijatnu pojavu ljuljanja (nepredvidjenih deformacija) upotrebom veza pod nagibom, koje efikasno redukuju deformacije, posebno u horizontalnom smeru, dajući celoj konstrukciji značajnu krutost i za slučajeve nesimetričnog tereta 3

4 DVOSTRUKE LANČANICE: Kablovske rešetke Kablovske rešetke sastoje se iz: Rešetke ili grede sačinjene iz dva kabla (noseći 'a' i stabilizujući 'a1'), Dva ankerna okvira o koje se oslanjaju kablovi 4

5 DVOSTRUKE LANČANICE: Kablovske rešetke Montaža: izvodi se brzo i efikasno sa malim utroškom radnog vremena. Sastavljanje strukture izvodi se na tlu Posle povezivanja na zemlji sistem kablova se podiže i ankeruje u prethodno pripremljene ankerne glave. Upotrebom hidrauli nih presa i specijalnih instrumenata sistem se prednapre e (rešetka po rešetka). 5

6 DVOSTRUKE LANČANICE: Kablovske rešetke Karakterističan tip kablovske rešetke (Jawert) sa prikazom osnovnih konstruktivnih elemenata; 6

7 DVOSTRUKE LANČANICE: Kablovske rešetke Modifikovani modeli Jawert sistema, gde su: a'-nose i kablovi, a1'-prednapre u i kablovi, b'-dijagonale zategnute, c'-vertikale zategnute, 'd'-vertikale pritisnute (razupira i); 7

8 DVOSTRUKE LANČANICE: Kablovske rešetke Simetri an ram sa direktnom vezom izmedju kablova 'a' i 'a1' u sredini raspona; B. Nesimetri an ram; C. Umno en simetri an zategnuti ram; D. Nekoliko tipova oslanjanja; E. Umno eni standardni elementi:1.raspon, 2.širina, 3.razmak oslonaca 4-6m. 8

9 Pokriveno klizalište u Johaneshovu kod Štokholma Gradjena je godine za gledalaca, 83,0 x 118,0 m φ58 mm za nose i kabl i φ48 mm za stabilišu i kabl 9

10 DVOSTRUKE LANČANICE: Kablovske rešetke Kasete u vidu ramova od hladno oblikovanih eli nih limova izmedju veza a, talasasti lim, preko koga su nalepljene impregnisane plo e od drvenih vlakana i tri sloja krovne hartije. 10

11 Hangar 75,0 x 132,0 m. Osnovni nose i sistem su tri kablovske rešetke raspona 132,0 m nose konstrukciju od lepljenog lameliranog drveta (sistem prostih greda raspona 25,0 m, na elasti nim osloncima). 11

12 Fabrička hala u Lesjeforsu Švedska Dimenzije hale su 14,25 x 92,75 m osnovni oblik kablovske rešetke je umno en pet puta Na mestima na kojima dolazi do spajanja multiplikovanih osnovnih kablovskih rešetki postavljeno je etiri eli ne rešetke, koje su razupirači. Razmak kablovskih rešetki je 4,0 m 12

13 Krov gledališta stadiona u Menhengladbahu izgradjen je 1978, pokriva tribinu površine 30,5 x 128,45 m drveni lamelirani nosači na rastojanju od 6,0 m, čiji je stati ki sistem elasti no oslonjena greda sa prepustom 13

14 Krov gledališta stadiona u Menhengladbahu Jedan kraj grede je slobodno oslonjen na AB konstrukciju tribina, drugi oslonac formira prepust dužine 9,5 m i elasti no je oslonjen o vertikalne štapove ispune kablovske rešetke. 14

15 Krov gledališta stadiona u Menhengladbahu Krovni pokrivač je od lima. 15

16 Radionica za popravku autobusa, Berlin-Vajsenze Dimenzije radionice su 67,6 x 129,0 m masivne dijafragme, čiji je zadatak da velike horizontalne sile koje deluju u kablovima krovne konstrukcije prihvate i prenesu 16

17 Radionica za popravku autobusa, Berlin-Vajsenze noseći i prednaprežući kabl izradjeni su od φ26 mm Rastojanje kabl.reš. 5,40 m i prihvataju se horizontalnim nosačem - ivičnom gredom. Ivi na greda oslanja se na AB dijafragme koje su na rastojanju 21,40 m Krov od plo a koje se sastoje od hladno valjanih eli nih U-profila sklopljenih u okvir, i od glatke azbestcementne plo e debljine 6 mm pokrivene toplotnom i hidroizolacijom. Sopstvena te ina krova je 45 dan/m2. 17

18 DVOSTRUKE LANČANICE: Prethodno napregnute mreže Koncepcija konstrukcije zasniva se na sedlastoj formi, oblika hiperboličkog paraboloida. Krovni pokrivači su 'laki', i postavljaju se preko mreže kablova, sastavljene od niza obešenih primarnih (nosećih) i preko njih prebačenih sekundarnih (prednaprežućih) kablova 18

19 DVOSTRUKE LANČANICE: Prethodno napregnute mreže Zatezanjem prednaprežućih kablova celokupna mreža dovodi se u prethodno zategnuto stanje, ukrućuje se i stabilizuje za sva naknadna opterećenja 19

20 DVOSTRUKE LANČANICE: Prethodno napregnute mreže Konstruktivni elementi prethodno napregnutih mreža su: Mreža kablova sačinjena od nosećih i prednaprežućih lančanica koje imaju suprotne krivine. Veza izmedju primarnih i sekundarnih kablova je neposredna (kablovi su u direktnom kontaktu). Ankerni okvir (prsten)-ivični element u koji se ankeruju kablovi. Ovaj konstruktivni element prihvata velike ekscentrične sile koje izazivaju savijanje, pritisak i torziju pa se on izvodi uglavnom od armiranog betona, redje kao pun presek a često kao sandučasti. Vertikalni elementi (stubovi) čiji je zadatak da podupru ankerni okvir. Uravnotežavajući element. 20

21 DVOSTRUKE LANČANICE: Prethodno napregnute mreže Forme krova nekih izgradjenih objekata 21

22 Velika hala sajma tekstila u Leskovcu GP "RAD" (dipl.in.gradj. Balga Edmund i arh.cveti Milorad),

23 Velika hala sajma tekstila u Leskovcu krov je hiperbolično paraboloidnog oblika. Takva površina presečena nagnutim ravnima obodnih nosača daje hiperbole 23

24 Velika hala sajma tekstila u Leskovcu obodni nosači 70/300 -cm 24

25 Velika hala sajma tekstila u Leskovcu nosei kablovi (8 φ5mm) su stabilisani zategnutim pomoćnim kablovima (3 φ5mm ) na 80cm 25

26 Velika hala sajma tekstila u Leskovcu Stubovi 40/90cm Krov: bakarizovan lim, ter hartija, betona od porozne vulkanske lave (vranjanski tuf) 8cm, kablovi, TI, torket malter, perf.lesonit 26

27 Sajamsko sportska hala u Subotici rekreacioni centra na lokaciji tzv Dudove šume i 1969.godine. Projektanti su arh. Antić Iva i dipl.in. Balgač Edmund. 27

28 Sajamsko sportska hala u Subotici konstrukcija krova je izvedena kao obešena prethodno napregnuta mreža, u obliku hiperboli kog paraboloida na kvadratnoj osnovi. Du ina stranica u osnovi iznose 57,60 m. 28

29 Sajamsko sportska hala u Subotici Temena krovne površine su na razli itim visinama i to: dva naspramna temena su na istoj koti od +3,45 m gde su postavljeni glavni nose i stubovi, a ostala dva naspramna temena su na kotama +30,00 m i +14,00 m 29

30 Sajamsko sportska hala u Subotici temena na kotama +3,45 m sa temenima na koti +30,00 m i +14,00 m, obrazuju dve ravni, nagnute prema horizontali pod uglom α1=33 03', odnosno α2=14 30'. Ove dve ravni se medjusobno seku u pravcu dva naspramna temena na koti +3,45 m. U svakoj od ove dve ravni postavljen je po jedan trougaoni, armiranobetonski, ivi ni okvir. 30

31 Sajamsko sportska hala u Subotici Kablovi su na medjusobnom rastojanju 0,50 m. Sa unutrašnje strane krova kablovi su vidljivi, zašti eni premazom boje. Nose i kablovi su izradjeni od 6 φ5 mm, ica za prednaprezanje. Pomo ni kablovi su izradjeni od 3 φ5 mm 31

32 Sajamsko sportska hala u Subotici Krovni pokrivač je od pocinkovanog lima na dvostrukoj daščanoj oplati sa termičkom izolacijom od mineralne vune (d=6 cm izmedju dasaka oplate). 32

33 Sajamsko sportska hala u Subotici Glavni oslonci ivičnih nosača 33

34 Sajamsko sportska hala u Subotici Glavni oslonci ivičnih nosača 34

35 Bazenska hala centra "Morača" u Podgorici sedlasta površ od prethodno napregnute mreže kablova obešene o dva nejednaka luka raspona 60,00 m 35

36 Bazenska hala centra "Morača" u Podgorici Osnova i preseci bazena 36

37 Bazenska hala centra "Morača" u Podgorici podupirači lukova usvojeni su kolenasti stubovi, sa donjim vertikalnim i gornjim kosim delom, koji su utegnuti prstenovima (VP i NP) kroz kolena ovih stubova. 37

38 Bazenska hala centra "Morača" u Podgorici nose i kablovi 12 φ7 mm, Razmak kablova je 1,50 m. stabilizacioni kablovi su upravno na nose e kablove u dodirne spojnice krovnih plo a. Presek ovih kablova je 3 φ5 mm 38

39 Bazenska hala centra "Morača" u Podgorici Montirane krovne ploče i krov opterećen vrećama sa peskom 39

40 Bazeni na Poljudu u Splitu Osmih mediteranskih igara (1979. Split hali veli ine 102,4 x 64,8 m Arh.Antić Iva i prof.dr M.Ivkovićinž. 40

41 Bazeni na Poljudu u Splitu Osnova i preseci bazena 41

42 Bazeni na Poljudu u Splitu Površina koja se pokriva mrea kablova iznosi 77 x 64 m. Razmak izmedju kablova je u oba koordinatna pravca isti 1,60/1,60 m U ravnima XZ izvedeno je 39 kablova od 8 φ7 mm ica visokovrednog kvaliteta. Du ina ovih kablova iznosi prose no 87 m. U ravnima YZ izvedeno je 47 kablova du ine prose no 65 m. Ovi kablovi su zbog dosta razli itih sila konstruisani od cvasti 8 φ7 do 32 φ7 mm. 42

43 Bazeni na Poljudu u Splitu obodne dijafragme GN-7J i GN-7S.Konstruisani su kao tankozidni sandu asti štapovi u klasi nom betonu. oblik nosa a u najve oj mogu oj meri prati krovnu površ i preuzima iz nje sve sile u pravcu Y i Z ose. 43

44 Bazeni na Poljudu u Splitu Konstruktivni elementi oslonačke konstrukcije od AB 44

45 Bazeni na Poljudu u Splitu sopstvenu te inu (oko 0,25 kn/m2) prenosi direktno na vorne ta ke u kojima se ukrštaju kablovi Konstrukcija krova sastoji se od trapezoidnih plastificiranih limova, hidro i termo izolacije, drveni okviru Ovaj drveni okvir pri vrš uje se za specijalno konstruisan eli ni uredjaj koji formira ukrsnu ta ku kablova 45

46 Bazeni na Poljudu u Splitu Faza montaže kablova i njihovo zatezanje 46

47 Bazeni na Poljudu u Splitu Model sanacije oslonačke konstrukcije krova 47

48 Bazeni na Poljudu u Splitu Model ADINA za proveru uticaja u oslonačkoj konstrukciji od AB 48

49 VISEĆI SISTEMI:? 49