Ўзбекистон Республикаси Олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги. Наманган муҳандислик педагогика институти. Зироат мухандислиги кафедраси

Μέγεθος: px
Εμφάνιση ξεκινά από τη σελίδα:

Download "Ўзбекистон Республикаси Олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги. Наманган муҳандислик педагогика институти. Зироат мухандислиги кафедраси"

Transcript

1 Ўзбекистон Республикаси Олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги Наманган муҳандислик педагогика институти Зироат мухандислиги кафедраси Қабулов М.Э., Темиров С.У. (МАЪРУЗАЛАР МАТНИ) Наманган 2006

2 Қабулов М.Э.Темиров С.У. Конструкциялаш асослари. Маърузалар матни. Наманган Маъруза матни Касб таълими (Агроинженерия) ва Агроинженерия йўналишдаги талабалар учун мўлжалланган. Тузувчи: Машинасозлик технологияси кафедраси катта ўқитувчиси Қабулов М.Э.. ва Агроинженерия кафедраси катта ўқитувчиси Темиров С.У. Такризчилар: т.ф.н.,х.к.доц. Омиров А.Й. т.ф.н.худойбердиев Т. Ушбу маърузалар матни Наманган мухандислик педагогика институти илмий методик кенгашида кўриб чиқиб мухокама қилинган ва ўқув жараёнида фойдаланишга тавсия этилган (Баён 2006). 2

3 1-Маъруза. Кириш. Машиналарни конструкциялаш асослари Режа: 1. Кириш. Машиналарни лойиҳалаш асослари. 2. Машиналарни лойиҳалашда техникталаблар. Техник топшириқ. 3. Эскиз. Техник лойиҳа. Конструктор вазифаси. 1. Кириш. Машиналарни лойиҳалаш асослари. Хозир Республикамизда тракторсозлик ва қишлоқ хўжалиги машинасозлиги заводлари, ихтисослаштирилган конструкторлик бюролари ва жуда кўп илмий тадқиқот институтлари янги машина ва механизмларни яратиш борасида унумли фаолият кўрсатиб келмоқдалар. Технологик машиналарни ишлаб чиқаришни комплекс механизациялаш учун Республикамизнинг турли худудларидаги табиий иқлим шароитларини хисобга олувчи илмий асосланган машиналар тизими яратилган, тракторлар ва машиналар ҳар беш йилликка тузиладииган машиналар тизими асосида яратилади. Қишлоқ хўжалигида деярли барча ишлар, жумладан, ер хайдаш, текислаш, тупроқни экин экишга тайёрлаш, ўғитлаш, парваришлаш, хосилни йиғиш механизациялаштирилди. Чунончи дехқончиликда индустриал технологияни жорий этиш учун серунум техникалар туркуми яратилмоқда; кучли, тезкор тракторлар, кенг қамровли ва тезкор машина қуроллар унификация килинмокда ва универсаллаштирилмоқда, сифати ва пухталиги оширилмокда. Технологик машиналарни металл сиғимини камайтириш, эксплуатацоин кўрсаткичларни яхшилаш ишлари олиб борилмокда; гидравлик ва электр юритмалар, автоматик бошқариш воситалари ишлаб чиқаришга жорий этилмокда. Айниқса, ер ишлашда бир ўтишда бир неча жараёнларни бажарувчи машиналар комплекси яратиш ишлари давом эттирилмокда. Лойиҳалаш таклиф этилган булажак объектнинг лойиҳасини, янги прототипини, тимсолини яратиш жараёнидан иборат. Лойиҳалаш жараёнида тизимлар ва уларни ташқил этувчи элементларни структураси ҳамда ишлашга оид маълу-мотлар, жумладан, улар келтирадиган фойда, ишлатишга сарфланадиган ҳаражатлар, уларни меҳнат унумдорлиги, пухталиги, чидамлилиги ва бошқа маълумотлар берилади. Технологик машиналарни вазифаси, энергетика манбаига уланиш усули: ишлов бериладиган объектга нисбатан классификацияланади. Технологик машиналар вазифасига кўра; тракторлар ерга ишлов бериш, экинларни экиш, парвариш қилиш, хосилни йиғиштириш машиналари; трактор ва ўзи юрар шассига бирлаштириш усулига қараб, тиркалма, урнатма, ярим урнатма, ўзиюрар машиналар; ишлов бериладиган объектга нисбатан вазиятга қараб мобиль (далада ҳаракатланувчи) ва стационар (бир жойда кузгалмас) машиналар турларига бўлинади. Бир ёки бир нечта ишни бир вақтни ўзида бажаришга мўлжалланган иш машиналари билан энергия манбаини йиғиндиси қишлоқ хўжалик агрегати 3

4 дейилади. Мобиль агрегат энергия манбаи трактор (ўзи юрар шоссе) ва машина қуролдан тузилади. Бу машина тракторли агрегат -деб аталади. Машиналар комплекси - дейилганда саноатнинг барча тармоқларида маҳсулот ишлаб чиқариш бўйича режалашти-рилган барча жараёнларни йил давомида мақбул агротехника муддатларида кам меҳнат ва маблағ сарфлаб бажара оладиган қишлоқ хўжалик машиналари йиғиндисига тушунилади. Қишлоқ хўжалиги машиналари тизими - деганда Республикамизнинг барча табиий иқлим зоналарида турли ишлаб чиқариш жараёнларини бажариш учун тўпламлар тўзишга имкон берадиган, турли ишларни бажарувчи маши-наларни рационал туркумига тушунилади. Агротехник, табиий, тупроқ иқлим, технологик ва бошқа омилларга кўра қуйидаги машиналар тизими мавжуд: -қишлоқ хўжалигини айрим тармоқлари тармоқ машиналари тизими; -айрим қишлоқ хўжалиги экинлари (пахта, маккажўхори, картошка ва бошқалар) етиштириш машиналари тизими; -мазкур иқлим худудидаги ишлаб чиқариш жараён-ларини комплекс механизациялаштириш учун худуд машиналари тизими; -мазкур худуд учун ўзига хос бўлмаган ёки турли худудларга тааллукли айрим қишлоқ хўжалиги корхоналари учун машиналар тизими; -махсус ишларни бажариш шамол ва сув эррозиясига қарши кўрашиш, адирлар ҳамда ортиқча нам ерларни ишлаш машиналари тизими. Янги машиналар халқ хўжалигининг талаблари асосида яратилади, янги машиналарни ва уларни иш органларини яратиш, синашда агротехника талаблари, шунингдек янги машинани яратишга оид техник топшириқ ва унинг қишлоқ хўжалик ишларини комплекс механизация-лаштиришга каратилган машиналар тизимидаги ўрни, асосий хужжат бўлади. 2. Технологик машиналарни лойиҳалашда техник талаблар. Техник топшириқ. Технологик машиналарларни лойиҳалашда техник талабларга машинанинг вазифаси, параметрлари, бажарила-диган ишлар тавсифи ва уни бажариш сифати; машина ишлатиладиган худуд, зона; ишга тайёрлик коэффициенти; машинанинг бошқарилувчанлиги, хизмат муддати ва умумий техник тавсифи киради. Экспулатацион талабларга; ишлов бериладиган экин, тупроқ тавсифи, иш шароитлари, ишни бажариш қулайлиги, иш вақтидан фойдаланиш коэффициенти, хизмат кўрсатувчи ходимлар сони киради. Иқтисодий талабларга машинанинг пухта ишлаши, унумдорлиги, ёнилғи сарфи, ишлов берилган маҳсулотни нобуд бўлиш даражаси киради. Ишлаб чиқариш талабларига машинанинг вазни, уни ишлаб чиқариш кулами, тайёрлашдаги меҳнат сарфи, уни таннархи киради. Техник топшириқда қуйидагилар кўрсатилади: 1) Янги машина билан алмаштириладиган эски машинани типи; 2) Янги машинани қандай мақсадда янгиланаёт-ганлиги, қандай ишлар ва зоналарда кулланиши, яқин келажак 10 йил ичида талаб этиладиган сони, 4

5 машинанинг автомат қурилмалари билан жиҳозланганлиги, юритма тури, ихчам ва шинамлиги, бошқаришга қулайлиги. 3) Подшипниклар, мойлаш усуллари, материаллар, йиғиш шартлари ва хавфсизлик техникаси. 4) Эксплуатацион афзалликлари (унумдорликни ошиши, меҳнатни енгиллатиши, маҳсулот сифатини ошиши). 5) Машинани ишлаб чиқариш ва ишлатишни иқтисодий самарадорлиги (Ф.И.К. ни ошиши, масса ва габаритларни, энергия, ёнилғи, материаллар сарфини камайиши, машиналар тайёрлашнинг иқтисодийлиги). 6) Социал ва эстетик талаблар, яъни ишлатиш хавфсизлиги, замон талабларини кониктирувчи конструктив шакллар, эстетик жихатдан базаси. Техник топшириқда юқоридагилардан ташқари, эскиз, техник ва ишчи лойиҳаларни бажариш, машинани тажриба нусхасини тайёрлаш муддатлари ҳам кўрсатилади. Завод тўғрисидаги талаб этиладиган маълумотларда машина аналогларни ишлаб чиқариш натижалари, деталларни тайёрлаш, узелларни йиғиш, жойлаш, жўнатиш усуллари; завод стандартлари, технологик ускуналар, ишлаб чиқариш майдонлари, ишчилар малакаси кўрсатилади. Техник топшириқ буюртмачининг талабларига, яъни машина лойиҳасини тўзиш, узлаштириш тўғрисидаги буютмасига мувофиқ тузилади. Техник таклиф машина лойиҳасини тўзишга оид конструкторлик таклифлари йиғиндисидан иборат. Таклифни тўзишда буюмни турли техник ва конструктив вариантлари аниқланади; вариантларни патентга лаёкатлилиги, ракобатбардошлилиги; хавфсизлик техникаси ва ишлаб чиқариш санитарияси талабларига мувофиқлиги текширилади; мақбул вариант танланади ва лойиҳалашнинг навбатдаги босқичларида бажариладиган ишлар тўқри белгиланади. Техник таклифга машинанинг умумий кўриниш чизмаси, техник таклифлар ведомости, хисоб тушунтирув ёзуви киради. Булар тасдиқланганидан кейин машинанинг эскиз (техник) лойиҳасини ишлаб чиқиш учун асос бўлади. 3. Эскиз, техник лойиҳа. Конструктор вазифаси. Эскиз лойиҳасини тўзишда қуйидаги ишлар бажарилади; турли вариантларни конструктив схемалари тузилади; машинани ишлаш принципини текшириш мақсадида, уни макет нусхаларини тайёрлаш ва синаш масалалари хал этилади; машинани тайёрлаш технологик жараёни ишлаб чиқилади; бошқа корхоналарда тайёрланиши лозим бўлган деталлар, материаллар ва қисмларга оид талаблар, навбатдаги бажариладиган ишлар руйхати тузилади. Эскиз лойиҳа техник лойиҳани ёки конструкторлик ишчи хужжатларини ишлаб чиқиш учун асос бўлади. Техник лойиҳа машинани тузилиши тўғрисида тулик тасаввур берувчи техник ечимлардан ва ишчи хужжатларни ишлаб чиқиш учун зарур бўладиган бошланғич маълумотлар йиғиндисидан иборат. Техник лойиҳани тўзиш жараёнида машинани оптимал варианти тажриба нусхаларини синаш натижаларига асосланиб танланади; технологик параметрлари аниқланади; муҳим деталлар мустахкамлик ва пухталикка хисобланади; машинани техник топшириқ талабларига мувофиқлиги, тайёрлашни қулайлиги ва мураккаблиги, бошқариш усуллари, уни ташиш ва ишлатиладиган 5

6 жойда монтаж қилиш ва ишлатиш қулайлиги, таъмирлашни мақсадга мувофиқлиги, сотиб олинадиган детал ва материаллар руйхати, деталлар ва узеллар чизмаси ва бошқалар тайёрланади. Конструкторнинг вазифаси халқ хўжалиги талабларига тўла жавоб берадиган, иқтисодий самарали, юқори техник иқтисодий ва эксплуатацион кўрсаткичларга эга бўлган машина яратишдир. Бош кўрсаткичларга юқори унумли, тежамлилик, мустахкамлик, ишончлилик, кичик масса, металл сарфини камлиги, ўлчамлар, қувват сарфи, таъмирлаш ишларини хажми ва нархи, хизмат кўрсатишни соддалиги ва хавфсиз-лиги, бошқаришни қулайликлари киради. Машиналар конструкциясини яратишда техник эстетика талабларини хисобга олиш зарур. Машинани ташқи кўриниши бежирим, чиройли бўлиши керак. Юқоридаги мезонларни аҳамияти машинанинг функ-ционал мўлжалланишига боғлиқдир. - машина генератор ва энергия кўринишини ўзгарти-рувчи машиналарда биринчи уринда сарфланаётган энергияни фойдали энергияга айлантирувчи Ф.И.К. катталиги туради; - машина қуролларда унумдорлик, ишлов бериш аниқлиги, автоматлаштирилганлик даражаси; - металл кесиш дастгохларида иш унумдорлиги, ишлов бериш аниқлиги, бажариладиган жараёнлар диапазони; - приборсозликда сезгирлик, аниқлик, кўрсаткичлар доимийлиги (стабильность); - транспорт техникасида, асосан самолёт ва ракета созликда-конструкцияни енгиллиги, двигатель Ф.И.К. юқорилиги (бортдаги ёнилғи запасини камлигига боғлиқ холда). Машинасозликда иқтисод муҳим аҳамиятга эга бўлиб, конструктор машинани лойиҳалашда уни рентабеллиги ва уни бутун иши давомида иқтисодий эффективлигини оширишга ҳаракат қилиш керак. 2-маъруза. Лойиҳалаш принциплари Режа: 1. Лойиҳалаш вазифаси. 2. Машиналарни иқтисодий кўрсаткичлари. 3. Узоқ муддатлилик. Хизмат муддати. 4. Узоқ муддатлилик ва пухталикни ошириш йўллар 1. Лойиҳалаш вазифаси Конструкторнинг вазифаси халқ хўжалиги талабларига тўла жавоб берадиган, иқтисодий самарали, юқори техник иқтисодий ва эксплуатацион кўрсаткичларга эга бўлган машина яратишдир. Бош кўрсаткичларга юқори унумли, тежамлилик, мустахкамлик, ишончлилик, кичик масса, металл сарфини камлиги, ўлчамлар, қувват сарфи, таъмирлаш 6

7 ишларини хажми ва нархи, хизмат кўрсатишни соддалиги ва хавфсизлиги, бошқаришни қулайликлари киради. Машиналар конструкциясини яратишда техник эстетика талабларини хисобга олиш зарур. Машинани ташқи кўриниши бежирим, чиройли бўлиши керак. Юқоридаги мезонларни аҳамияти машинанинг функционал мўлжалланишига боғлиқдир. -машина генератор ва энергия кўринишини ўзгартирувчи машиналарда биринчи уринда сарфланаётган энергияни фойдали энергияга айлантирувчи Ф.И.К. катталиги туради; -машина қуролларда унумдорлик, ишлов бериш аниқлиги, автоматлаштирилганлик даражаси; -металл кесиш дастгохларида иш унумдорлиги, ишлов бериш аниқлиги, бажариладиган жараёнлар диапазони; -приборсозликда сезгирлик, аниқлик, кўрсаткичлар доимийлиги (стабильность); -транспорт техникасида, асосан самолёт ва ракетасозликда конструкцияни енгиллиги, двигатель Ф.И.К. юқорилиги (бортдаги ёнилғи запасини камлигига боғлиқ холда). Машинасозликда иқтисод муҳим аҳамиятга эга бўлиб, конструктор машинани лойиҳалашда уни рентабеллиги ва уни бутун иши давомида иқтисодий эффективлигини оширишга ҳаракат қилиш керак. 2. Машиналарни иқтисодий кўрсаткичлари. Иқтисодий самарадорлик кенг миқёсдаги технологиялар комплекси, ишлаб чиқариш ташқилий ва фойдаланиш мезонларига боғлиқ. Кўпчилик конструкторлар машиналарни конструкциялаш иқтисодийлиги деганда машинани таннархини камайтиришни тушунадилар ва мураккаб, қимматли ечимлардан қочадилар, шу билан бирга арзон хом ашёни қўллаш ва ишлов беришнинг содда усулларни кирадилар. Иқтисодий самарадорликни машинанинг бутун иш давомида, фойдаланиш кўрсаткичлари ва унинг келтирган фойдаси аниқланиши алоҳида аҳамиятга эга. Машинанинг таннархи доимо катта аҳамият касб этавермайди, баъзи холларда самарадорликнинг жуда кичик қисмини ташқил қилади. Лойиҳалашнинг иқтисодий йўналиши машинанинг тежамлилигини белгилайдиган комплекс мезонларни хисобга олиш керак ва уларнинг аҳамиятини тўғри бахолаш лозим. Бу қоидани кўпинча инкор қилиб, маҳсулотни арзонлаштиришга ҳаракат қилиб, кўпчилик холларда конструкторлар бир йўналишда тежамкорликка эришиб, бошқа янада тежамлироқ йўларни курмай коладилар. Машинанинг самарадорлигини белгиловчи бош мезонларга машинани келтирган фойдаси, ишончлилиги, опера-торлар иш хақи, энергия сарфи ва таъмирлар бахоси киради. Машинадан фойдаланиш коэффициенти, машинанинг ишлаган вақтини берилган вақт довомийлигига нисбатидир. Агар Н машинадан фойдаланиш вақти; 7

8 h машинанинг хақикий иш вақти бўлса, фойдаланиш давридаги уртача фойдаланиш коэффициенти: h n ф = га тенг бўлади. H Агар машина механиқ ресурсини тулик ишласа, у холда h машинанинг ишлаш вақтини давомийлигини билдиради. У холда D, H h ф = бўлади. Машинани самарадорлиги машина келтирган фойданинг (Ф) шу вақт ичидаги сарф ҳаражатларга (Р) нисбатини белгилайди: Ф g = Р Ҳаражатлар йиғиндиси умумий холатда энергия сарфи (Э), материаллар сарфи (M), асбоблар сарфи (Ас), операторларни иш хақи (И), техник каровлар (Тк), таъмирлар (Т), устама ҳаражатлар (Ух) ва амартизация ҳаражатлари (А) дан ташқил топган, у холда Q=Ф-Р=Ф(1-Р/Ф)=Ф(1-1/q)= =D[Ф(1-а)+Э+(1+В)U+T X ]+ET-C, бу ерда: а=м+ас маҳсулотдардаги материалнинг ташқил этувчиси, а= В=U/У х меҳнат сарфи В= Ҳаражатларни коплаш вақти қуйидагича аниқланади: Н к = h Ф С С ( Ф Р ) D бу ерда С яратилган машинани нархи, сум. Агар машинани ишлаш вақти узайса, фойдаланиш ҳаражатлари ортиб боради ва D нинг катта қийматларида гача етиши мумкин. 3. Узоқ муддатлилик (долговечность). Хизмат муддати. Машиналарни узоқ муддатлилиги фойдали ишга ухшаш бўлиб, машинани ишлатиш ва шароитини техник холатига боғлиқдир. Машинани эхтиётлаш, хизмат кўрсатиш, замонавий профилактика, ортиқча юкланишсиз ишлатишлар билан машинани узоқ муддатли ишлашини бир неча марта кутариш мумкин. Аммо хал килувчи холат бўлиб, машина конструкциясини тўғрилиги аниқлайди. Узоқ муддатлилик бу берилган нормал ишлатиш шароитида кўрсатилган номинал режимда умумий ишлаш вақтидир. Баъзи холларда узоқ муддатлилик ресурси тушунчаси кулланилади, яъни машинани биринчи капитал таъмиргача ишлаш вақти. Шундай қилиб автотранспорт ва темир йўл составини узоқ муддатлилиги (ишлаш давомийлиги) босиб утган йўллари йиғиндиси (километрларда) 8

9 белгиланади;приборлар ва синаш машиналари улашлар сони билан; ерга ишлов берувчи машиналар эса ишлов берган ерлари (гектар) билан улчанади. Хақикий муддат иш шароитига асосан номинал муддатдан четга чиқиши мумкин. Бу асосан машинани ортиқча юкланишларда, юқори режимларда, ишчи кучлари ортиши, ноқулай иқлим шароитларида ишлаши натижасида пасаяди. Узоқ муддатлиликка иш шароитини таъсирини режим коэффициенти орқали аниқлаш мумкин, у холда ` h = ; η реж Бу ерда h ном номинал узоқ муддатлилик. Агар ишлатишни урта шароитида η реж =1, оғир шароитда ишлатилса η реж = ; енгил шароитда ишлатилса η реж = га тенг. Хизмат муддати. Машиналарни хизмат муддати бу узоқ муддатлилик ресурси тугагунигача бўлган вақт оралигида машинани эксплуатацияда бўлиш вақтидир. Масалан тракторни хизмат муддати босиб утган йўллар йигидиси L км га хисобланади: L H = йил, η реж l Бу ерда η реж режим коэффициенти; l тракторни бир йил давомида босиб утган уртача километри. Муддатлари вақт бирлигида белгиланадиган маши-налар учун h H =. η η h ном реж 4. Узоқ муддатлилик ва пухталикни ошириш йўллари Машиналарни узоқ муддатлилиги ва пухталигига таъсир этувчи факторлар қуйидагилар; деталларни синиши, ишкаланувчи деталларни ейилиши, юзаларни шикастланиши, коррозия; деталларни пластик деформацияси. Узоқ муддатлиликни амалда деталларни ейилиши даражаси билан аниқланади. Аста-секин ривожланувчи ейилиш машинани умумий кўрсаткичларини пасайишига олиб келади, яъни бажарилаётган жараённи ноаниқлиги, Ф И К ни пасайиши, энергияни истеъмол қилишни ортиши ва фойдали ишни пасайиши. Вақт ўтиши билан ейилиш натижасида юзаларни шикастланиши ва авария натижасида деталлар ишдан чикади. Машиналарда ейилишни асосий кўриниши бу механиқ ейилишдир ва механиқ ейилиш абразив, сирпанишда ишкаланиш ва думалаш ишкаланишларига бўлинади. Баъзи деталлар кимёвий шикастланади (коррозия). Механиқ ейилишда мустахкамликни оширишни асосий йўли, бу ишкаланувчи юзалар каттиклигини ошириш, ишкаланувчи жуфтлик материалини танлаш, ишкаланувчи юзаларга нисбий босимни камайтириш, юзалар тозалигини ошириш ва тўғри мойлашлар киради. исп 9

10 Замонавий технология юзалар каттиклигини ошириш-ни эффектив воситаларини куллайди. Буларга: цементаци-ялаш ва юқори частотали токда ишлов бериш (HV500-60), азотлаш (HV ), каттик котишмаларни плазмали коплаш (HV ), борлаш (HV ). Ейилишга мустахкамлиликни оширишни эффектив усулларидан бири, бу ишкаланувчи бирикмаларга нисбий босимни камайтириш усулидир. Баъзи холларда бунга юкни камайтириш билан эришиш мумкин. Энг содда усуллардан бири, бу ишкаланувчи юзалар майдонини оширишдир. Юқори даврий контакт юкланувчи ва юқори тезликларда ишловчи узелларда (подшипниклар, тишли ғилдираклар тиши) ортиқча мойлашдан сакланиш керак. Юқори айланишда ишловчи узелларда эса, мой тумани билан мойлаш керак. Барча ишкаланувчи қисмларни чанг, ифлослик ва атмосфера намидан саклаш мақсадида ёпик корпусга жойлаштириш керак. Машиналарни вақтидан олдин ишдан чиқиш сабаб-ларидан бири бу коррозиядир. Асосан очик хавода ишловчи машиналар конструкцияда, юқори намлик шароитида, кимёвий актив мухитда ишловчи машиналар конструкциясида химоялашни эффектив воситаларини қўллаш керак. Буларга: гальваниқ коплама (хромлаш, никеллаш, мислаш); кимёвий плёнка билан коплаш (фосфатлаш, политенлаш) киради. Энг яхши ечимлардан бири коррозияга бардошли конструкцион материалларни қўллашдир (титанли котиш-малар, зангламас пулатлар) юқоридаги барча технологик ва конструктив усуллар машиналар хизмат муддатини керакли муддатдан ортиқ оширади. 2.1 расм. Ишкаланувчи юзаларга нисбий босимни камайтириш усуллари. а бир томондан юкни таъсири; б йуналтирувчининг профили ўзгартирилган, таянч юза кўпайган; в танянч юзалар кўпайган, босим турт марта камайган. 10

11 3 - Маъруза. Лойиҳалаш қоидалари Режа: 1. Лойиҳалашни умумий қоидалари. 2. Ишлаш давомийлиги. 3. Фойдаланиш ишончлилиги. 1. Лойиҳалашнинг умумий қоидалари Машиналарни яратишда қуйидаги қоидаларга риоя этиш тавсия этилади: Лойиҳалашда иқтисодий самарадорликни оширишга каратиш; имкон кадар иш унумдорлигини ошириш; фойдаланиш ҳаражатларини камайтиришга эришиш; автоматлаштириш даражасини ошириш; машинани иш давомийлигини ошириш; машинани техникавий эскиришини олдини олиш; машина жараёнларини жадаллаштириш; машина элементлари асосида янги машина яратиш имкониятини кузда тўтиш; кам сонли машиналар билан халқ хўжалиги эхтиёжларни кондириш; таъмирланмайдиган машиналар яратиш; ишкаланувчи деталларни иложи борича кулламаслик; агрегатлаш принципига амал қилиш; йиғишда деталларни бир бирига мослаб олиш (тулик узаро алмашувчанлик) ни бартараф этиш; деталларни даврий юкланишларга бардошини ошириш; зарбали юклар остида ишлайдиган машиналарда эгилувчан элементларни қўллаш; машиналарни имкони борича юқори бикрлигини таъминлаш; машинани фойдаланиш ишончлилигини ошириш; машиналарга техник хизмат кўрсатиш соддалигини таъминлаш; машинадан фойдаланиш шароитида ортиқча юкланишларни пайдо бўлишини олдини олиш; детал ва узелларни ўрнатишдан четга чиқишини олдини олиш; даврий мойлашни бартараф этиш; механизм ва узелларни очик холда лойиҳаламаслик; резьбали бирикмаларни бушаб кетишини олдини олиш; деталларни технологик нуктаи назардан лойиҳалаб, таннархини камайтиришга эришиш; машина оғирлигини камайтиришга эришиш; конструкцияни иложи борича соддалаштириш; илгариланма ҳаракатларни иложи борича айланма ҳаракатга утказишга эришиш; механиқ ишлов бериш хажмини камайтириш; унификацияни мумкин кадар максимал даражага етказиш; стандарт деталларни иложи борича кўпрок қўллаш; стандарт детални қўллаш мумкин бўлган жойда иложи борича оргинал детал кулламаслик; қимматбахо ва камёб материалларни тежаш; машинага содда ва текис ташқи кўриниш бериш; техникавий эстетика талабларига амал қилиш; бошқариш ва назорат органларини қўллаш ва яқин қулай жойга ўрнатиш; даврий назоратга мухтож узел ва механизмлар очик холда ва кул етадиган жойга ўрнатиш; хизмат кўрсатувчи оператор хавфсизлигини таъминлаш; машиналарда созлаш ишларини амалга ошириш имкониятини яратиш. 2. Машиналарнинг ишлаш давомийлиги Машинанинг ишлаш давомийлиги фойдали ишга ухшаб фойдаланиш шароити ва унинг техникавий даражасига боғлиқдир. Аммо машинани тўғри лойиҳалаш хал килувчи аҳамиятга эгадир. 11

12 Машинанинг ишлаш давомийлиги деганда, машина-нинг номинал режимда, нормал шароитда, хисобланган ўлчамларни камайтирмаслик, таъмирлаш ҳаражатлари меъёрида бўлиб умумий ишлаган вақтига айтилади. Ишлаш давомийлигини ошириш воситалари. Машинани ишлаш вақтини камайтирувчи омилларни: деталларни синиши, ишкаланувчи сиртларни ейилиши, сиртларни контакт кучлар таъсирида ейилишини, коррозия ва пластик деформация таъсирида ейилишини бартараф этиш. Мустахкамлик кўпчилик холларда ноаниқ чегара хисобланмайди. Хозирги замон техника ва технологияларини ривожланиши баъзи деталларни синмай ишлай олишига имконият яратади. Юқори ҳарорат остида ишлайдиган деталларни чидамлилигини ошириш алоҳида ахмаиятга эгадир, чунки ҳарорат ошиши билан деталларнинг мустахкамлиги кескин камаяди. Бундан ташқари юқори ҳароратда окувчанлик ходисалари кузатилади ва бунинг таъсирида деталнинг аввалги ўлчамининг ўзгаришига олиб келади, детал ишдан чикади. Амалда ишлаш давомийлиги асосан деталларни ейилиш даражаси билан белгиланади. Аста секин кучайиб борадиган ейилиш машинанинг барча кўрсаткичларини ёмонлашувига олиб келади. Ейилишнинг асосий кўриниши механиқ ейилишдир. У абразив (ишкаланиш асосида) ва контакт ейилишларга бўлинади. Баъзи деталлар кимёвий (коррозия), иссиклик, кавитацион эррозия ейилишига учраши мумкин. Механиқ ейилишда ейилишга чидамлиликни ошириш-нинг асосий усулларига ишкаланадиган сиртларни каттиклигини ошириш, ишкаланиш сиртларига босимни камайтириш, сирт силликлиги, тозалигини ошириш ва тўғри мойлашдир. 3. Фойдаланиш ишончлилиги Машинанинг ишончлилиги қуйидаги белгилардан йигилган: юқори ишлаш давомийлиги, тўхтовсиз ишлаш, фалокатсиз ишлаш, иш жараёнининг устиворлиги, хизмат кўрсатишнинг содда ва қулайлиги, таъмирлараро вақтнинг узоқлиги ва таъмирлаш ишлари хажмини озлиги. Ишончлиликни аниқлайдиган белгилар кўп бўлганлиги учун ягона мезон ўрнатиш анча кийинчиликлар келтириб чикаради. Кўпчилик холларда ишончлиликни аниқлашда машина носозликларидан келиб чикадилар. Машинани ишончлилигини носозликлар частотаси, носозликлар оралигида машинани тўхтовсиз ишлаши, хизмат муддатида носозликлар частотасини ўзгариш конунлари, носозликларни оғирлик даражаси, носозликларни бартараф қилишдаги ишларнинг нархи ва вақти билан тафсифлаш мумкин. Носозликлар оғирлик даражаси бўйича енгил, урта ва оғир носозликларга бўлинади. Енгил носозликлар-хизмат кўрсатувчи ходим томонидан бартараф килиниши мумкин бўлган носозликлар. Урта носозликлар-машинани бир мунча вақт тыхтатишга, қисман булакларга булиниши, детал алмаштиришни, таъмир хизматини жалб килиниши талаб килинадиган носозликлар. 12

13 Оғир носозликлар- машинани муҳим қисмларига тегишли ва уни узоқ вақт тўхтатишга сабаб бўладиган халокатли тўхтатишлар. Вужудга келиши бўйича конструктив, технологик деффектли, нотўғри фойдаланишдан ва тасодифий носозликлар га бўлинади. Ишончлилик биринчи навбатда конструкцияни мустахкамлиги ва бикирлиги билан аниқланади. Мустахкамликни оширишнинг (оғирликни оширмасдан) рационал усуллари бўлиб мақбул профил ва шаклларни қўллаш, материал мустахкамлигидан тўла фойдаланиш, конструкция элементларини иложи борича текис юклашлар хизмат қилади. Бикирликни оширишнинг мақсадга мувофиқ усулларидан бўлиб юкланиш схемасини тўғри танлаш, таянчларни рационал жойлашишларини конструкцияга бикр шакллар беришлар киради. Машинанинг бузилмасдан узоқ вақт ишлаши кўп холларда ифодаланишни тўғри ташқил қилишга боғлиқ бўлади. Аммо хизмат кўрсатиш сифатига тулик таяниш нотўғри булар эди. Чунки машинани тўғри эксплутация қилиш шарти унинг конструкцияси асосига куйилган бўлиши лозим. Машинани малакаси етарли бўлмаган оператор бошқарганда ҳам ишончли иш таъминлаши лозим. Машина нархини камайтирилиши қуйидаги комплекс вазифаларни уз ичига олади: ишлаб чиқариш ва конструкторлик Бу тадбирларни амалга оширса бўлади ва кенг ишлаб чиқариш миқёсида жуда катта самарадорлик беради. Бу ерда олдинги уринга конструкторнинг иши чикади. У ривожланишнинг юқори потенциаллигини таъминлаши лозим. У конструкцияга узоқ вақт давомида жуда катта ишлаб чиқариш миқёсида тайёрлашни киритиш лозим ёки шундай конструкция яратиш лозимки, у кенг қўллаш имкониятини ва такомиллаштириш ресурсларига эга бўлиши керак. Рационал типаж ва унинг улчовларни танлаш машина нинг типли улчовларини камайтиришда катта аҳамиятга эга. Бу маҳсулотни сериялаш имкониятини беради. Бу ҳам конструктор вазифасидир. Маҳсулотни технологиялилигини таъминлаш жуда муҳимдир. Технологиялилиги-деганда юқори тежамликни таъминлашдаги белгилар йиғиндиси тушунилади. Детал узел, агрегатларни унификциялаш ва стандарт-лаш жуда катта иқтисодий самара беради. Унификация-деганда конструкцияда битта элементни кайта-кайта кулланиши тушунилади. У деталлар номинкла-турасини ва тайёрлаш нархини камайтиради ҳамда фойдаланиш, таъмирланишни соддалаштиради. Конструктив элементларни унификациялаш ишлов берадиган, улчайдиган, йиғадиган асбобларни камайишини таъминлайди. Унификациялаш утказиш бирикмалари, резьбали бирикмалар, шпонкали бирикмалар, тишли бирикмалар, фаска ва галтелларда амалга оширилади. Оригинал деталлар ва узеллар унификацияси ички (битта маҳсулот ичида) ва ташқи (бошқа машина ёки завод деталларида фойдаланиш) бўлади. Энг катта иқтисодий самара сериялаб тайёрланадиган машина деталларини ишлатганда олинади. Унификациялаш даражаси унификация коэффициенти билан белгиланиб унификацияланган деталлар сони умумий деталлар сонига нисбати орқали аниқланади. 13

14 Νун = (Ζун /2)* 100%. Машинасозликда кенг қўлланадиган детал, узел, агрегат ларни конструкцияда қўллаш стандартлаштиришда Ν с =(Ν с /Ν)*100% стандартлаш коэффициенти билан белгиланади. Унификация бошланғич модуль асосида турли ишлаб чиқариш унумдорлигини ва қувватга эга бўлган бир хил иш бажарадиган машиналар яратишнинг самарадор ва тежамли усули хисобланади. Қуйида машиналарни унификациялаш усуллари келтирилган Секциялаш машинани унификациялашган секцияларини йиғиш орқали яратишдир. Юк кутариш, ташиш машиналари яхши секцияланади (лентали киргичли, занжирли конвейерлар). Чизикли ўлчамларини ўзгартириш усулида машинанинг кундаланг кесимини сакланган холда узунлиги ўзгартирилади. (шестерняли, роторли марказдан кочма насослар). Базавий агрегат усули базавий машина асосида махсус жиҳозларни ўрнатиш орқали бошқа турдаги машинага айлантиришга уз ичига олади. Бу усулда базавий агрегат сифатида трактор ва автомобиль ишлатилади. Конвертлаш- деб машинани бошқа ишга мўлжалланган машинага айлантиришга айтилади. Масалан, ички ёнув двигателларини компрессорга айлантириш. Компоундлаш усули машинанинг умумий қувватини ёки унумдорлигини ошириш учун кулланилади. Машиналар алоҳида агрегатлар сифатида ёнма-ён ёки синхронлаштирилган машиналар сифатида ишлатилади. Биринчи типдаги бирлаштириш винтларига алоҳида двигатель ва тайёра канотларида бир неча двигатель ўрнатишни мисол келтириш мумкин. Иккинчи типдаги машиналарга автомат чизикларда унумдорлиги етарли бўлмаган алоҳида машинани параллел ўрнатиш киради. Модификациялашда машиналарни бошқа иш шароитларига жараёнларига маҳсулот турига мослаштирилади. Масалан, иқлимга мослаштириш, массасини мослаштириш, массасини енгиллаштириш ва х.к. Агрегатлашда машинанинг унификацияланган агрегатларни умумий рама ёки дастгохда турли комбинацияда бир неча хилини урнатиладиган. Масалан дастгохлар, чигирлар ва хоказолар. 4-маъруза. Лойиҳалаш услуби Режа: 1. Бошланғич маълумотлар 2. Конструкцияларни танлаш 3. Конструкция вариантларини танлаш 1.Бошланғич маълумотлар Лойиҳалаш учун қуйидагилар бошланғич маълумот бўлиши мумкин: буюртмачи томонидан берилган машинанинг ишлаш шароитни ва жараёни 14

15 ўлчамларини белгилайдиган техникавий топшириқ (илмий) конструкторлар гурухи ёки лойиҳа ташқилотлари томонидан илгари сурилган техникавий топшириқ, илмий тадкикод ёки унинг тажриба натижалари асосида яратилган наъмунавий машина, ихтирочилик таклифи ёки унинг тажриба натижалари асосида яратилган наъмунавий машина, кучириш ёки ўзгартиришлар билан ишлаб чикариладиган хорижий машина. Биринчи ходиса кўпрок умумий бўлиб лойиҳалаш жараёнида кузатиш мумкин. Техникавий топшириқларга танкидий назардан ёндашиш керак, конструктор машина ишлайдиган сохани яхши билиши лозим. У топшириқни текшириб куриши ва керак бўлса ўзгартиришлар киритиши лозим. Танкидий ёндашиш буюртмачи алоҳида завод ёки саноат тармоги бўлса жуда зарурдир, чунки буюртмачининг талаблари ни кондиришдан ташқари, лойиҳаланган машинани бошқа завод ва кушни тармоқларда ҳам кулланилишини таъминлаш керак. Лойиҳалаш бошланишидан машинани ишлаб чиқаришдан куллангунгача қандайдир вақт ўтишини ҳар доим ҳам хисобга олавермайди. Айниқса машина мураккаб бўлса вақт шунча кўп кетади. Бу давр қуйидаги босқичлардан ташқил топган. Лойиҳалаш тайёрлаш, завод синови,саноат синови, давлат синови ва кабул. Кейин техникавий хужжатлар тайёрланади ишлаб чиқаришга тайёрлаш ва ишлаб чиқаришни ташқил қилиш. Катта камчилик ва чалкашликлар юзага келмаса бу жарён бир ярим, икки йил давом этади. Баъзан лойиҳа бошидан кенг ишлаб чиқаришгача икки - уч йил ва хатто ундан ҳам кўпрок вақт керак бўлиши мумкин. Техника прогрессининг хозирги жадаллашда бу жуда катта вақт хисобланади. Конструктив кабуловчанлик деб аввалги машиналарнинг барча авзалликларини янги лойиҳалаётган машинага киритиш тушунилади. Саноатда тўхтовсиз такомиллашиши жараёни давом этади, маҳсулот хажми ортади, ишлаб чиқариш даври киска-ради, янги технологик жараёнлар пайдо бўлади, чизиклар компоновкаси ва жиҳозлар жойлашуви ўзгаради, ишлаб чикаришни механизация ва автоматизация даражаси усмокда. Шунга мос равишда машина кўрсаткичлари, унумдорлиги ва автоматизация даражасида куйиладиган талаблар ҳам олиб борилмокда. Баъзи машиналар енгил технологик жараёнлар юзага келиши билан керак бўлмай колаяпти яъни машина ёки эскизи тубдан ўзгартирилишига эхтиёж тугилмокда. Саноатнинг бирор тармогига мўлжалланган машиналарни лойиҳалашдан аввал бу шароит яхши бўлиши керак. Машина ўлчамларини танлашда ишлайдиган шароитни хисобга олиш зарур. Масалан, иш унумдорлигини ихтиёрий равишда ошириш мумкин эмас, чунки кушни жиҳознинг иш унумдорлиги етарли бўлмаслиги мумкин. Машина ўлчамларини схемасини ва конструкциясини танлашда машинанинг иқтисодий самарадорлигини ошириш-ни белгилайдиган факторлар конструкторнинг диккат марказида бўлиши лозим юқори иш унимдорлиги энергия истеъмоли ва хизмат кўрсатиш ҳаражатлари кам бўлиши фойдаланиш ҳаражадларини камлиги ва узоқ вақт кулланиши. Машина схемасини бир неча вариантларини баробар тахлил қилиш орқали танлаб олинади. Бундай конструкцияларни мақсадга мувофиқлиги кинематик ва куч схемаларини мукаммаллиги тайёрлаш нархи энергия сарфи, ишчи 15

16 кучи сарфи ишончлигига ўлчамлари метал сарфи ва оғирлиги, технологиялаш, агрегатлаш даражаси хизмат кўрсатишнининг қулайлиги, йиғиш ажратишнинг қулайлиги, тузатиш ва созлаш осонлиги солиштирилади. Энг синчков кидирувлардан кейин ҳар бир талабларга тулик жавоб берадиган ечим, топиб бўлмайди. Кусурларсиз вариант амалда жуда кам бўладиган омад. Гап топкирликнинг етишмаслигида эмас. Ташқи талабларнинг қарамақаршилигидандир. Бундай холларда компромисс ечимга келишиш керак ва муҳим аҳамиятга эга бўлган ечимдан воз кечишга тўғри келади. Баъзи холларда афзалликлари кўп бўлган ечимдан воз кечишга тўғри келади. Баъзи холларда авзалликлари кўп бўлган машинани эмас, балки камчиликлари оз бўлган вариантни танлашга тўғри келади. 2. Конструкцияларни танлаш Машина параметрларини, асосий схемаси ва конструкция турини танлашда машина иқтисодийлигини аниқловчи факторлар диккат марказида бўлиши керак, юқори фойдали иши, кам энергия истемоли ва хизмат кўрсатишга кам ҳаражатлилиги, ишлатишга қулайлиги ҳамда кулланиши узоқ муддатлигидир. Лойиҳаланаётган машина схемасини бир нечта вариантларини паралел холда ишлаш йўли билан танланади. Бунда ишланган вариантларни конструктив мувофиқлиги, кинематик ва куч схемаларини, тайёрлаш нархини ишчи кучларига ҳаражатларини, ҳаракат ишончлилиги габаритлари, металл хажми ва оғирлиги, технологиявийлиги, агрегатланиш даражаси, меҳнат кўрсатиш қулайлиги, созлаш кабиларни чукур солиштириш билан танланади. Схема кай даражада келгуси ривожлантиришни, машинани ишлаб чикарилаётган машина ва моделлари асосида янги замонавий моделлар яратишни аниқлаб бориш керак. Схема ва агрегатни асосий параметрларини танлан-ганидан сунг, эскиз сунгра ишчи компановка ишланади. Булани эскиз техник ва ишчи лойиҳалар асосида бажарилади. 3. Конструкция вариантларини ишлаш Вариантларни ишлаш-бу конструкторни мойиллиги эмас, балким қулай рационал ечимни кидириш лойиҳалаш усулидир. Лойиҳалаш ва вариантларни солиштириш тахлили учун мисол тарикасида Машинасозликда кўп учрайдиган тишли узатма узелини олиш мумкин (расм 4.1.) Амалда тишли ғилдиракларни умумий корпусга консолли урнатилган редукторлар конструкцияси (расм 4.1а) кенг кыламда =ылланилади. Бундай редукторни афзалликлари қуйидагича; тишли ғилдиракларни валлари бир корпусда жойлашган, бу билан тишли ғилдиракларни узаро аниқ жойлаштириш таъминланади. Ғилдираклар билан ишлаш копкок олиниб люк орқали бажарилади. Конструкцияни бошқа вариантида (расм 4.1 б) тишли ғилдиракларни оралик втулкаларда урнатилган, бу билан кичик шестерияни йиғиш учун диаметрини катталаштиришга имкон яратилади. Бундан ташқари созловчи бўлиш, 16

17 бунда узелни тулик ажратиш бартараф этилади.шайбани алмаш-тириш учун болтлар бушатилади ва оралик втулка керакли катталикка силжитилади холос. Расм 4.1.в да келтирилган конструкцияда ғилдираклар ажралувчи корпусларда урнатилган. Юқоридаги констуркция афзалликлари бу конструкцияда ҳам сакланган, аммо асосий корпус мустахкамлиги бир мунча паст. Редуктор дум қисмига катта тишли ғилдирак (расм 4.1 г) юқоридан урнатилса, у холда конструкция ёмонлашади. Бундай механизмни йигилган холда куриш мумкин эмас, у холда механизм бир бутунлиги бўзилади. Илашмани созлаш ғилдиракни бир неча бор урнатиб, ечиб краскага текшириш билан амалга оширилади. Расм-4.1.D.да келтирилган конструкцияда тишли ғилдираклар ажралувчи корпусга урнатилган. Бу конструкция бошқа конструкциялардан йиғиш соддалиги ва механизми қулайлиги билан фарк қилади. Ажралувчи корпусни бутун корпусларга нисбатан тайёрлаш анча мураккабдир. Аввал бирлашувчи юзаларга тоза ишлов бериш керак. Ярим корпусни штифтлар ёрдамида урнатилиб, сунгра биргаликда йигилган холатда подшипникларни урнатилаувчи юзаларга ишлов бериш керак. Бирлашган юзалар орасида прокладкаларни қўллаш мумкин эмас, акс холда тешикни цилиндрлиги бўзилади. Редуктор корпуси охирги вариантини танлаш, уни қўллаш ва ўрнатиш шароитига боғлиқдир. Буларга 4.1.а ва в расмлардаги конструкциялар тўла жавоб беради. 1. Компановкалаш услуби. 2. Компановкалаш техникаси. 3. Конструктив мисол. 5 - маьруза. Компановкалаш Режа: 1. Компановкалаш услуби Компановкалаш одатда икки босқичдан иборат олиб борилади: Эскизли компановкалашда Конструкциянинг асосий схемаси ва умумий конструкцияси яратилади ( баьзида бир нечта варианти). Эскиз компановкани кўриб чиқилиб ишчи компановка тузилади. 17

18 18

19 4.1 - расм. Узатмалар варианти Компановкалашда асосийни иккинчи даражалидан фарк кила билиш ва конструкцияни яратиш кетма-кетлигини билиш керак. Компановкани конструкцияси асосий масаласини хал қилишдан бошлаш керак, яьни куч ва кинематик схемани рационал танлаш, деталларни формалари ва ўлчамларини тўғри танлаш, уларни узаро жойлашуви. Бу босқичда конструкцияни икир-чикирларини тулик аниқлаш нафакат фойдасиз, балким зарарли ҳамдир, чунки конструкторни 19

20 асосий йўналишдан адаштиради ва конструкцияни тўғри лойиҳалашни издан чикаради. Компановкалашни яна бир асосий қоидаси бир нечта вариантларни параллел лойиҳалаш, уларни чукур тахлили ва рационал вариантини танлашдир. Компановкалаш жараёнида хисобларни ҳам бажариш керак. Конструкцияни асосий деталлари мустахкамликка хисобланиши керак. Тўғри конструкциялаш шароити талаб килинади - бунда доимо тайёрлаш масаласи назарда тутилиши, бошидан бошлаб деталларга технологик мақсадга мувофиқ форма бериш керак бўлади. Компановкалашни нормал ўлчамлар асосида олиб бориш (диаметрлар, урнатувчи юзалар, шпонка ва щлицали бирикмалар ўлчамлари) бир нечта урнатувчи юзаларга эга бўлган конструкциялар, ҳамда погонали деталларни компа-новкалашда муҳим аҳамиятга эга. Компановкалашда агрегатни ишончлилигини аниқлай-диган барча шартлар, талаблар эьтиборга олиниши, мойлаш, совўтиш тизимлари, агрегатларни махкамлаш, уларга деталларни бириктиришни ишлаб чиқилади. Машинага хизмат кўрсатиш қулайлиги, текшириш ва механизмларни созлаш соддалиги, асосий деталлар учун материаллар танланиши: мустахкамликни узоқмуддатлилигини таьмин-лаш: ишкаланувчи бирикмаларни ейилишга чидамлилигини ошириш: коррозияга қарши усулларни қўллаш керак. Компановкалаш доим ҳам кунгилдагидек кечавермайди. Одатда кўпчилик холатларда лойиҳалаш жараёнида эътибор килинмаган камчиликлар аниқланади. Буларни тўғрилаш учун олдин ишланган схемаларга кайтиб, уларни ўрнига янгиларини ишлашга тўғри келади. Компановкалашни барча босқичларида доимо ишлаб чикарувчилар ва ишлатувчилар маслахатларини хисобга олиш керак. Умумий қоидалар қуйидагилар: компановка канчалик мухокамага кўп куйилган бўлса, конструктор буни диккат билан тинглайди, фойдали кўрсатмалар асосида компановка шунча яхши бўлади ва конструкция талаблар асосида курилади. Лойиҳалаш кайта ишлаш учун вақтни аямаслик керак, чунки лойиҳалаш қиймати машинани умумий қийматига нисбатан жуда минимал қийматини ташқил қилади холос. 3. Компановкалаш техникаси Компановкалашни агар лойиҳаланувчи объект габарит ўлчамлари имкон берса 1:1 масштабда олиб бориш керак. Бунда керакли ўлчамлар ва деталлар кесимини танлаш осонлашади ва конструкция қисмлари ўлчамлари тўғрисида ҳамда деталлар ва конструкция мустахкамлиги тўғрисида тушуниш осонлашади. Кичиклаштирилган масштабда чизиш асосан 1:2 дан кичик масштабларда пропорциялар нотўғри бўлиб, компанов-калаш жараёнини кийинлаштиради. Агар объект ўлчамлари 1:1 масштабда имкон бермаса, у холда алоҳида узеллар ва агрегатларни асли холида компановкалаш яхши натижа беради. 20

21 Содда объектларни битта проекцияда компановкалаш мумкин. Анча мураккаб объектларни компановкалашда бу усул анча хатоликларга олиб келиши мумкин. Бу холда албатта керакли проекцияларда бажарилади. Компановкалаш чизмаларини бажариш техникаси шундан иборатки, бу тухтамсиз равишда проба, вариант-ларини ишлаш, уларни солиштириш яроксизларини чиқариш-дан иборатдир. Компановкалашда каламни оз-куч билан секин босиб чизиш керак, чунки компановкалаш жараёнида бир неча марта резинка ёрдамида учириб ўзгартиришлар киритишга тўғри келади. Чизмани калам билан охирги юргизиб чиқиш, штрихлаш, тасвирларни ёйиб чиқиш ва майда деталларни чизиб чиқиш, бу компановкалаш чизмасини мухокамага қуйидагидан олдин компановкалашни охирги босқичи хисобланади. 4.Конструктив мисол Мисол учун олинган объект компановкалаш кетма-кетлиги ва усулига таъсир кўрсатувчи специфик хусуси-ятларга эга. Қуйида баён этилаётган компаковкалаш усули ягона хисобланмайди. Компановкалаш жараёни ҳам барча ижодий жараёнлар каби кўп холда конструкторни етуклиги, куник-малари ва кобилиятига боғлиқдир. Компановкалашни бориши, конструкцияси ишлаш кетма-кетлиги ва лойиҳалаш вақтида пайдо бўладиган муаммоларни хал қилишни турли хил бўлиши мумкин. Қуйидаги усулни мақсади компановкалаш жараёнига боғлиқ бўлган асосий конуниятларни намойиш этишдир. Бу: -лойиҳалаш кетма-кетлиги биринчи босқичларда конструкцияни асосий элементларини аниқлаш; -лойиҳалаш билан биргаликда пухталик ва бошқа хисобларни олиб бориш; -лойиҳаланаётган конструкцияни технологиявийлигига эътибор каратиш, унификациялаш масалаларини эътиборга олиш; -йиғиш ва ажратиш схемасини ишлаб чиқиш; -конструкция ва агрегатни барча элементларини мустахкамлиги ва ишлатишда ишончлилигини кўриб чиқиш; Қуйидаги мисолда компановкалашни ҳар-бир босқичи алоҳида чизмаларда берилган. Фаолиятни бошловчи ёш конструкторларда компановкалаш жараёнини чизмаларни кетма - кетликда тайёрлашдан иборат - деган фикр пайдо бўлиши мумкин. Аслида эса бир ва уша компановкалаш чизмаси хақида боради, яъни бу чизмалар тўхтовсиз равишда бир-бирини тулдириб охирги кўринишини хосил қилади. Кургазмали бўлиш мақсадади қуйидаги чизмаларда майда деталлар тулик кўринишда (доимо эмас) кўрсатилган. Аслида эса компановкалаш жараёнида бу деталлар содда-лашган, шартли белгилар кўринишида тасвирланади, баъзида эса уларни умуман кўрсатилмайди. Шундай қилиб вариантларни солиштириш ва танлаш қуйидагиларга асосан жуда тез кечади. 21

22 Лойиҳалаш вақтида янги ёки мураккаб конструктив масалаларни ечишга кўп вақт сарфланади, яъни ижодий изланиш-ларга, машинасозликни турли тармоқларидан ухшаш ечимларни кидиришга, баъзида эса тажриба утказишга кўп вақт сарфланади. 5.1-расм. Насосни умумий кўриниши (компановка чизмаси) 5.2-расм. Насосни умумий кўриниши (Ишчи компановка) 22

23 Ишчи компановка Охирги вариантни мухокама қилиб танлаб булин-анидан сунг, ишчи лойиҳага бошланғич материал хисобида хизмат қиладиган ишчи компановка тузилади. Ишчи компановкада (5.2-расм) асосий богловчи ва габарит ўлчамлар, марказловчи ва урнатилувчи бирикмалар ўлчамлари, утказишлар тури ва аниқлик синфи, шарикли подшипниклар номери кўрсатилади. Шунингдек талаб килинса матни максимал ва минимал холатлари ҳам кўрсатилади. Чизмани таалукли қисмида агрегатни асосий ҳарактеристикалари унумдорлиги, айланишлар сони, айланишлар йўналиши, истеъмол қуввати, электродвигател маркаси) ва техник талаблар кўрсатилади. Ишчи компановка асосида мустахкамлик хисоби бажарилади. 6-маьруза. Конструкциялар оғирлиги ва металсиғими режа 1. Рационал кесим. 2. Деталларни енгиллатиш. 3. Листли шампланган конструкциялар. Оғирлик машинани муҳим кўрсаткичи хисобланади. Бу асосан транспорт машинасозлиги, асосан авиацияда муҳим урин тутади, бунда ҳар бир ортиқча килограмм юкни кутарувчанлиги, тезликка салбий таъсир кўрсатади. Умумий машинасозликда машинани оғирлигини пасайтиришда металл сарфини камайтириш ва тайёрлаш таннархини камайтиришга олиб келади. Айниқса оммавий ишлаб чиқаришда бу кўрсаткич муҳим урин тутади ва халқ хўжалигида катта микдорда металлни иқтисод қилиш мумкин. Бир хил вазифани бажарувчи машиналарни таккосий оғирлик сифатини нисбий оғирлик кўрсаткичи деб кабул қилинган. Энергия ишлаб чикарувчи машина генераторлар учун асосий параметр бўлиб қувват N хисобланади. Бундай машиналарни нисбий оғирлиги. G g = N Бу ерда: G машина оғирлиги; N қувват. Бу кўрсаткич машинани конструктивлик даражасини ҳамда енгил котишмалар ва нометал материалларни кулланганлик даражасини кўрсатади. Ички ёнув двигателларида нисбий оғирлик қуйидаги қийматга эга: Стационар двигателлар учун 8-15, кема двигателлари учун 3-8, автомабил двигателлари учун 2-5, ва авиация двигателлари учун кг/э. от кучи. Транспорт машинасозлигида конструкцияни оғирлик кўрсаткичи ҳарактеристикаси учун конструкция оғирлигини фойдали юкка нисбати кўрсаткичи кулланилади. Бу кўрсаткич кема транспорти учун 20-30, темир йўл транспорти учун 10-20, автомабил транспорти учун 3-5, самолётлар учун га тенгдир. Оғирлик тушунчасидан металсиғими тушунчаси фарклидир. Бунга қуйидагимисолда аниқлик киритамиз. Агар иккита бир хил ўлчамли ва бир хил 23

24 параметрли машиналардан бири оғир металлардан (пулат, чуян), иккинчиси енгил котишмалардан (алюминий) тайёрланган бўлса, у холда иккинчи машина оғирлиги биринчи машина оғирлигидан шунча камки, оғир материаллар нисбий оғирлиги енгил металлар нисбий оғирлигидан катта бўлса (такрибан икки марта), шунча кам бўлади. Металл сиғими эса, иккала машинада ҳам бир хил. Машиналар оғирлигини металл сиғимини камайтириш билан, яъни деталларга рационал кесим ва форма бериш билан, бунда албатта металл мустахкамлигини таъминлаш учун мустахкам металл рационал конструктив схемалар кулланилади ва металлар нометал материаллар билан алмаштириш усули билан камайтирилади Рационал кесим Деталлар оғирлигини максимал даражада камайтириш уларга тенг мустахкамликни таъминлаш билан эришилади. Бунда деталлни ҳар бир кесимдаги кучланиши (буйлама ук буйлаб) ва шу кесимни ҳар бир нуктасидаги кучланиши билан бир хил бўлиши керак. Эгилиш, буралиш ва мураккаб кучланган холатда кесимларда кучланиш нотекис таксимланади. Улар кесимни четки нукталарида максимал қийматга эга бўладилар, бошқа холатларда нулгача камайтириш мумкин (мисол учун кесимни нейтрал укида). Бу холатда тулик тенг мустахкам кесим бўйича кучланишини тенглаштириш, энг оз кучланган участкадаги метални камайтриш ва уни энг кўп кучланган (юкланган) участкада кўпайтириш йўли билан эришилади. Мисол учун эгилиш ва буралишга ишлаётган цилиндр детали оламиз (6.1 расм). Массали оғир деталларда кучла-иш бутун юмалок кесимда тўғри линия конуни бўйича таксимланади (6.1,а-расм), (бунда кучланиш кесимни маркази буйлаб утади). Кам юкланган детал марказидан металлни олиб ташлаш, яъни унга кольца кесимли шакл беришда таъмин-анади (6.1,б-расм). Кольца девори канча юпка бўлса d/d нисбат шунча катта (ички диаметрни ташқи диаметрга нисбати) бўлади ва кучланиш шунча текис таксимланади. Ташқи диаметр ўлчамини доимий саклаб колиш натижасида деворларда кучланиш ортади. Аммо бошқа диаметрни катталаштириб олдинги кучланиш холатини саклаб колиш мумкин (6.1,в-расм), хатто улар қийматини анча камайтириш мумкин (6.1,г-расм) расм. Тулик ва ичи буш цилиндрсимон деталлар кесимида кучланишни таксимланиши. 24

25 Бир хил майдонли профилларда оғирликни камайтириш 6.2-расмда келтирилган. Бунда энг рационал кесим формаси (ичи буш ва двутаврли) юқори мустахкамлиги ва катталиги билан фаркланади. 6.2 расм. Қаршилик моменти W ва инерция моменти I ларни тулик ва буш профилли тенг кесимли профиллардаги холати. 2. Деталларни енгиллатиш Кўпчилик холатларда деталлар конструкцияси мураккаблиги ёки уларга таъсир килаётган кучланишларни аниқлаш имкони йуклиги сабабли мустахкамлик шартини таъминлаш кийинчилик тугдиради. Бундай холатларда детал оғирлигини детални оз кучланган участкасида метални олиб ташлаш билан эришилади. Деталларни енгиллатишга мисоллар 6.3 ва 6.5 расмларда келтирилган. 6.3 а расмда тирсакли вал тирсаги келтирилган. Тирсак 1 ни ташқи бурчаклари шатун буйнидан асосий буйнига утаётган кучларда хеч қандай роль уйнамайди; бу бурчакларни олиб ташлаш II-тирсакда тирсакни мустахкамлигини камайтирмаган холда уни оғирлигини камайтириб енгиллатишга имкон беради. Конусли тишли ғилдирак (6.32 расм) ни тишларини кичик диаметр томонида умуман ишламаётган қисмини олиб ташлаш мумкин. Бунда оғирликни камайтирибгина колмай, балким тишларни камайтириш, тиш узунлиги бўйича босимни тенг таксимланиши ва урта диаметрни усиши натижасида тишларга кучни камайтиради ҳам. 6.3 расм. Деталлар ва бирикмаларни енгиллатишга мисоллар. а-тирсакли вални; б-фланецли вални; в-клеммали бирикмани; г-конусли тишли ғилдиракни; I-бошланғич холати; II-III-енгиллатилган конструкция. 25

26 Фланец типидаги деталлар оғирлигини камайтириш, уни ташқи контурини ўзгартириш билан эришилади (6.4-расм). Бунда махкамлов тешиклари радиуси барча барча холларда бир хил кабул қилинган. Деталларни алоҳида элементлари участкаларида ортиқча металлни олиб ташлашга, агар улар жуда оз бўлса ҳам эътибор бериш керак. Бу ҳар бир холатда оз бўлгани билан, бутун бир конструкцияда жуда катта бўлиши мумкин. Бунда асосий эътиборни махкамловчи деталлар оғирлигига каратиш керак, бу эса уз навбатида машина оғирлигини камайтиришда катта урин тутади. Бундан ташқари махкамлаш деталларига бошқа форма бериш, бу уларни технологиявийлиги ва мустахкамлигига ижобий таъсир кўрсатади.мисол учун 6.5 к расмда тортиш болти мисоли келтирилган. Конструкцияни енгиллатиш II, факатгина оғирлик бўйича енгил ва циклик юкланишларда ута мустахкамдир, асосан резьба накатка усулида бажарилган, стержень эса ротацион болгалаш машинасида тайёрланган бўлса. Призон болт мисолида (6.5 л расм) стержен диаметрини камайтириш билан аниқ механиқ ишлов бериш хажмини камайтирилади. Оғирликни камайтириш катта роль уйнайдиган машиналарда енгиллатилган гайкалар ва радиал ўлчамлари кичиклаштирилган болт головкалари катта роль уйнайди. 6.4 расм. Конструкцияларни енгиллатиш усуллари. 26

27 6.5 расм. Детални элементларини енгиллатиш усулари. а- вални таянч буртигини; б-тешик таянч буртигини; в-елкани; г- диск ва втулка типидаги деталларни; д-вал четини; е- махкамланган гайкасини; ж-кольцасимон гайкани; з,и тикин типидаги детални; к-махкамлаш болтини; л-призон болтни; I- бошланғич конструкция; II ва III енгиллатилган конструкциялар. 3. Листли штампланган конструкциялар Листли штампланган конструкцияларни машиналарда қўллаш оғирликни камайтириш усулларидан асосийси хисобланади (6.6-расм). 6.6-расмда келтирилган деталларга ухшаш айланма шаклли деталлар токарлик дастгохларида раскатка усули билан (майда серияли, якка ишлаб чиқариш шароитида) ёки штамплаш усули билан тайёрланади. Йирик серияли ёки оммавий ишлаб чиқариш шароитида бундай деталлар листли штамплаш усули билан штампларда тайёрланади (щит, панель, кожух, диафрагма, облицовка ва х.к.) Штамплаш усули билан олинган деталларда камайган мустахкамликни рельефлар, отбортовкалар, мустахкамлик профили, пайвандлаш усули билан оширилади. 27

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ ТОШКЕНТ КИМЁ-ТЕХНОЛОГИЯ ИНСТИТУТИ

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ ТОШКЕНТ КИМЁ-ТЕХНОЛОГИЯ ИНСТИТУТИ ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ ТОШКЕНТ КИМЁ-ТЕХНОЛОГИЯ ИНСТИТУТИ ОЗИҚ ОВҚАТ САНОАТИ МАШИНА ВА ЖИҲОЗЛАРИ МЕХАНИКА АСОСЛАРИ КАФЕДРАСИ АМАЛИЙ МЕХАНИКА ФАНИДАН РЕФЕРАТ МАВЗУ:

Διαβάστε περισσότερα

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ ЎРТА МАХСУС КАСБ-ҲУНАР ТАЪЛИМИ МАРКАЗИ. М. Мелибаев

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ ЎРТА МАХСУС КАСБ-ҲУНАР ТАЪЛИМИ МАРКАЗИ. М. Мелибаев ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ ЎРТА МАХСУС КАСБ-ҲУНАР ТАЪЛИМИ МАРКАЗИ М. Мелибаев ҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИК МАШИНАЛАРИ ВА ЧОРВАЧИЛИК УЧУН ЖИҲОЗЛАР 2-нашр (Касб-ҳунар коллежи ўқувчилари

Διαβάστε περισσότερα

«Автомобилларда юк ва пассажирлар ташиш асослари» фанидан КАСБГА ЎҚИТИШ (ТВИТ) йўналиши учун амалий машғулотлар

«Автомобилларда юк ва пассажирлар ташиш асослари» фанидан КАСБГА ЎҚИТИШ (ТВИТ) йўналиши учун амалий машғулотлар ЎЗБЕКИСОН РЕСПУБЛИКСИ ОЛИЙ В ЎР МХСУС ЪЛИМ ВЗИРЛИГИ ОШКЕН ВОМОБИЛ - ЙЎЛЛР ИНСИУИ «втообилларда ташиши ташил этиш ва логииа» афедраси «втообилларда ва пассажирлар ташиш асослари» фаида 5140900-КСБГ ЎҚИИШ

Διαβάστε περισσότερα

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИНИНГ ДАВЛАТ СТАНДАРТИ. Телекоммуникациялар тармоқлари МАЪЛУМОТЛАР УЗАТИШ ХИЗМАТЛАРИНИНГ СИФАТ КЎРСАТКИЧЛАРИ ВА НОРМАЛАРИ

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИНИНГ ДАВЛАТ СТАНДАРТИ. Телекоммуникациялар тармоқлари МАЪЛУМОТЛАР УЗАТИШ ХИЗМАТЛАРИНИНГ СИФАТ КЎРСАТКИЧЛАРИ ВА НОРМАЛАРИ ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИНИНГ ДАВЛАТ СТАНДАРТИ Телекоммуникациялар тармоқлари МАЪЛУМОТЛАР УЗАТИШ ХИЗМАТЛАРИНИНГ СИФАТ КЎРСАТКИЧЛАРИ ВА НОРМАЛАРИ Расмий нашр Ўзбекистон стандартлаштириш, метрология ва сертификатлаштириш

Διαβάστε περισσότερα

АНДИЖОН МАШИНАСОЗЛИК ИНСТИТУТИ. МАШИНАСОЗЛИК факультети. ЕР УСТИ ТРАНСПОРТ ТИЗИМЛАРИ кафедраси БИТИРУВ МАЛАКАВИЙ ИШИ БЎЙИЧА

АНДИЖОН МАШИНАСОЗЛИК ИНСТИТУТИ. МАШИНАСОЗЛИК факультети. ЕР УСТИ ТРАНСПОРТ ТИЗИМЛАРИ кафедраси БИТИРУВ МАЛАКАВИЙ ИШИ БЎЙИЧА АНДИЖОН МАШИНАСОЗЛИК ИНСТИТУТИ МАШИНАСОЗЛИК факультети ЕР УСТИ ТРАНСПОРТ ТИЗИМЛАРИ кафедраси БИТИРУВ МАЛАКАВИЙ ИШИ БЎЙИЧА Т У Ш У Н Т И Р И Ш Х А Т И Битирув малакавий ишининг мавзуси: GM-Uzbekistan АЖ

Διαβάστε περισσότερα

УЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА УРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ БЕРДОҚ НОМИДАГИ ҚОРАҚАЛПОҚ ДАВЛАТ УНИВЕРСИТЕТИ

УЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА УРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ БЕРДОҚ НОМИДАГИ ҚОРАҚАЛПОҚ ДАВЛАТ УНИВЕРСИТЕТИ УЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА УРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ БЕРДОҚ НОМИДАГИ ҚОРАҚАЛПОҚ ДАВЛАТ УНИВЕРСИТЕТИ АМАЛИЙ МАТЕМАТИКА ВА ИНФОРМАТИКА КАФЕДРАСИ. «Энергетиканинг математик масалалари» курси буйича

Διαβάστε περισσότερα

Комплекс ўзгарувчили функциялар назарияси

Комплекс ўзгарувчили функциялар назарияси ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ ҚОРАҚАЛПОҚ ДАВЛАТ УНИВЕРСИТЕТИ Математика факультети Математик анализ кафедраси Комплекс ўзгарувчили функциялар назарияси фанидан Маърузалар

Διαβάστε περισσότερα

«Олий математика» фанидан бахорги мавсум учун маърузалар туплами

«Олий математика» фанидан бахорги мавсум учун маърузалар туплами Узбекистон Республикаси олий ва урта масус таълим вазирлиги Буоро озик-овкат ва енгил саноат тенология институти «Математика» кафедраси «Олий математика» фанидан баорги мавсум учун маърузалар туплами Буоро

Διαβάστε περισσότερα

ХИСОБЛАШ ТАШКИЛИЙ ВА ТЕХНОЛОГИК

ХИСОБЛАШ ТАШКИЛИЙ ВА ТЕХНОЛОГИК 2 МУНДАРИЖА Бет КИРИШ. 4 1. МАВЗУНИ АСОСЛАШ 7 2. УМУМИЙ ҚИСМ 9 2.1. Сеялкаларга қўйиладиган агротехника талаблари.. 13 2.2. Уруғлик чигитларнинг физик-механик хусусиятлари. 15 2.3. Экиш машиналарининг

Διαβάστε περισσότερα

ЎЗБЕКИСТОН ДАВЛАТ СТАНДАРТИ. Ахборот технологияси АХБОРОТНИНГ КРИПТОГРАФИК МУҲОФАЗАСИ Криптографик модулларга хавфсизлик талаблари.

ЎЗБЕКИСТОН ДАВЛАТ СТАНДАРТИ. Ахборот технологияси АХБОРОТНИНГ КРИПТОГРАФИК МУҲОФАЗАСИ Криптографик модулларга хавфсизлик талаблари. ЎЗБЕКИСТОН ДАВЛАТ СТАНДАРТИ Ахборот технологияси АХБОРОТНИНГ КРИПТОГРАФИК МУҲОФАЗАСИ Криптографик модулларга хавфсизлик талаблари Расмий нашр Ўзбекистон стандартлаштириш, метрология ва сертификатлаштириш

Διαβάστε περισσότερα

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ ТЕРМИЗ ДАВЛАТ УНИВЕРСИТЕТИ КАСБИЙ ТАЪЛИМ КАФЕДРАСИ МАЪРУЗА МАТНИ ТЕРМИЗ 1 Мазкур маърузалар матни 5111000 - Касб таълими (Кимёвий технология)

Διαβάστε περισσότερα

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ ҚОРАҚАЛПОҚ ДАВЛАТ УНИВЕРСИТЕТИ. Математика, амалий математика ва физика йўналишлари учун

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ ҚОРАҚАЛПОҚ ДАВЛАТ УНИВЕРСИТЕТИ. Математика, амалий математика ва физика йўналишлари учун ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ ҚОРАҚАЛПОҚ ДАВЛАТ УНИВЕРСИТЕТИ Математика амалий математика ва физика йўналишлари учун ДИФФЕРЕНЦИАЛ ТЕНГЛАМАЛАР фанидан МАЪРУЗАЛАР МАТНИ Тузувчилар:

Διαβάστε περισσότερα

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАъЛИМ ВАЗИРЛИГИ. ТОШКЕНТ МОЛИЯ ИНСТИТУТИ Р. Муминова С. Турдахунова ОЛИЙ МАТЕМАТИКА

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАъЛИМ ВАЗИРЛИГИ. ТОШКЕНТ МОЛИЯ ИНСТИТУТИ Р. Муминова С. Турдахунова ОЛИЙ МАТЕМАТИКА ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАъЛИМ ВАЗИРЛИГИ ТОШКЕНТ МОЛИЯ ИНСТИТУТИ Р. Муминова С. Турдаунова ОЛИЙ МАТЕМАТИКА МАСАЛАЛАР ТЎПЛАМИ II ҚИСМ Институтнинг барча бакалавриат таълим ё`ҳалишлари

Διαβάστε περισσότερα

Қишлоқ хўжалиги ишлаб чиқаришини механизациялаш

Қишлоқ хўжалиги ишлаб чиқаришини механизациялаш ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ ҚАРШИ МУҲАНДИСЛИК ИҚТИСОДИЁТ ИНСТИТУТИ ЕР УСТИ ТРАНСПОРТ ТИЗИМЛАРИГА ХИЗМАТ КЎРСАТИШ ВА УЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ Қишлоқ хўжалиги ишлаб чиқаришини

Διαβάστε περισσότερα

FAO AquaCrop Model 4.0: сувдан самарали фойдаланиш ва қишлоқ хўжалик экинлар ҳосилини башоратлаш

FAO AquaCrop Model 4.0: сувдан самарали фойдаланиш ва қишлоқ хўжалик экинлар ҳосилини башоратлаш Қишлоқ хўжалик фанлари доктори, профессор Ибрагимов Назирбай Мадримович, Пахта селекцияси, уруғчилиги ва етиштириш агротехнологиялари илмий тадқиқот институти. FAO AquaCrop Model 4.0: сувдан самарали фойдаланиш

Διαβάστε περισσότερα

АНДИЖОН МАШИНАСОЗЛИК ИНСТИТУТИ МАШИНАСОЗЛИК факультети ЕР УСТИ ТРАНСПОРТ ТИЗИМЛАРИ кафедраси БИТИРУВ МАЛАКАВИЙ ИШИНИ БАЖАРИШ БЎЙИЧА ТУШИНТИРИШ ХАТИ

АНДИЖОН МАШИНАСОЗЛИК ИНСТИТУТИ МАШИНАСОЗЛИК факультети ЕР УСТИ ТРАНСПОРТ ТИЗИМЛАРИ кафедраси БИТИРУВ МАЛАКАВИЙ ИШИНИ БАЖАРИШ БЎЙИЧА ТУШИНТИРИШ ХАТИ АНДИЖОН МАШИНАСОЗЛИК ИНСТИТУТИ МАШИНАСОЗЛИК факультети ЕР УСТИ ТРАНСПОРТ ТИЗИМЛАРИ кафедраси БИТИРУВ МАЛАКАВИЙ ИШИНИ БАЖАРИШ БЎЙИЧА ТУШИНТИРИШ ХАТИ БИТИРУВ МАЛАКАВИЙ ИШИНИНГ МАВЗУСИ: Йўнaлишлaрдa қaтнoвчи

Διαβάστε περισσότερα

Алгоритмларни блок-схема ва дастур кўринишида тавсифлаш учун масалалар тўплами

Алгоритмларни блок-схема ва дастур кўринишида тавсифлаш учун масалалар тўплами 2 ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ Ал-Хоразмий номидаги Урганч Давлат университети Раззақов Б., Рахимов Р.Р Маткаримов С.А Алгоритмларни блок-схема ва дастур кўринишида тавсифлаш

Διαβάστε περισσότερα

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТАМАХСУС ТАъЛИМ ВАЗИРЛИГИ БУХОРО МУҲАНДИСЛИК ТЕХНОЛОГИЯ ИНСТИТУТИ

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТАМАХСУС ТАъЛИМ ВАЗИРЛИГИ БУХОРО МУҲАНДИСЛИК ТЕХНОЛОГИЯ ИНСТИТУТИ ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТАМАХСУС ТАъЛИМ ВАЗИРЛИГИ БУХОРО МУҲАНДИСЛИК ТЕХНОЛОГИЯ ИНСТИТУТИ Мавзу :Замонавий ва перспектив мода ёъналишлари асосида аёллар блузкаси моделларини танлаш ва асослаш.

Διαβάστε περισσότερα

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ ТОШКЕНТ ДАВЛАТ АВИАЦИЯ ИНСТИТУТИ ФУКАРО АВИАЦИЯСИ ФАКУЛЬТЕТИ ФИЗИКА ВА КИМЁ КАФЕДРАСИ

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ ТОШКЕНТ ДАВЛАТ АВИАЦИЯ ИНСТИТУТИ ФУКАРО АВИАЦИЯСИ ФАКУЛЬТЕТИ ФИЗИКА ВА КИМЁ КАФЕДРАСИ ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ ТОШКЕНТ ДАВЛАТ АВИАЦИЯ ИНСТИТУТИ ФУКАРО АВИАЦИЯСИ ФАКУЛЬТЕТИ ФИЗИКА ВА КИМЁ КАФЕДРАСИ К.А.САМИГОВ ОПТИКА, АТОМ ВА ЯДРО ФИЗИКАСИ БЎЙИЧА МАЪРУЗАЛАР

Διαβάστε περισσότερα

ELEKTRONIKA va MPT fanidan KURS ISHI. Bipolyar tranzistorlarda kuchaytirgichlar

ELEKTRONIKA va MPT fanidan KURS ISHI. Bipolyar tranzistorlarda kuchaytirgichlar O ZBEKISTON ESPUBLIKASI QISHLOQ VA SUV XO JALIGI VAZILIGI TOSHKENT IIGATSIYA VA MELIOATSIYA INSTITUTINING BUXOO FILIALI «UMUMKASBIY FANLA> afedrasi Texnologi jarayonlarda ishlab chiqarishni boshqarish

Διαβάστε περισσότερα

Тикувчилик буюмларини лойиҳалаш ва технология асослари

Тикувчилик буюмларини лойиҳалаш ва технология асослари ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ Низомий номидаги Тошкент давлат педагогика университети Тикувчилик буюмларини лойиҳалаш ва технология асослари фанидан лаборатория ишларини

Διαβάστε περισσότερα

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ АЛОҚА ВА АХБОРОТЛАШТИРИШ АГЕНТЛИГИ ТОШКЕНТ АХБОРОТ ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ УНИВЕРСИТЕТИ САМАРҚАНД ФИЛИАЛИ

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ АЛОҚА ВА АХБОРОТЛАШТИРИШ АГЕНТЛИГИ ТОШКЕНТ АХБОРОТ ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ УНИВЕРСИТЕТИ САМАРҚАНД ФИЛИАЛИ ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ АЛОҚА ВА АХБОРОТЛАШТИРИШ АГЕНТЛИГИ ТОШКЕНТ АХБОРОТ ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ УНИВЕРСИТЕТИ САМАРҚАНД ФИЛИАЛИ «ИНФОРМАТИКА ВА АХБОРОТ ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ» кафедраси ҚАРШИЕВ А.Б. САФАРОВА Г.Т. ДЕЛЬФИ

Διαβάστε περισσότερα

Ф.А.Акилов, Р.Б.Нуруллаев, Ж.Х.Мирхамидов, Х.Б.Худайбердиев, Р.С.Азизова ХАМШИРАЛИК ИШИ

Ф.А.Акилов, Р.Б.Нуруллаев, Ж.Х.Мирхамидов, Х.Б.Худайбердиев, Р.С.Азизова ХАМШИРАЛИК ИШИ Ф.А.Акилов, Р.Б.Нуруллаев, Ж.Х.Мирхамидов, Х.Б.Худайбердиев, Р.С.Азизова ХАМШИРАЛИК ИШИ Ўрта махсус, касб-ҳунар коллежларининг тиббиёт йўналиши бўйича таълим олаётган ўқувчилар ва ўрта тиббиёт ходимлари

Διαβάστε περισσότερα

БИТИРУВ МАЛАКАВИЙ ИШИ

БИТИРУВ МАЛАКАВИЙ ИШИ ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАъЛИМ ВАЗИРЛИГИ БУХОРО МУХАНДИСЛИК-ТЕХНОЛОГИЯ ИНСТИТУТИ Электротехника» кафедраси. Ro yxatga olindi 013 yil TJA fakulteti dekani dots. S.S. Musaev дотс.мус

Διαβάστε περισσότερα

БИТИРУВ МАЛАКАВИЙ ИСҲИ

БИТИРУВ МАЛАКАВИЙ ИСҲИ ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ХАЛҚ ТА`ЛИМ ВАЗИРЛИГИ А. ҚОДИРИЙ НОМИДАГИ ЖИЗЗАХ ДАВЛАТ ПЕДАГОГИКА ИНСТИТУТИ ФИЗИКА-МАТЕМАТИКА ФАКУЛТЕТИ УМУМИЙ МАТЕМАТИКА КАФЕДРАСИ Ҳимоя қилишга руҳсат бераман Физика математика

Διαβάστε περισσότερα

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛЛИГИ ТОШКЕНТ АРХИТЕКТУРА - ҚУРИЛИШ ИНСТИТУТИ БИНО ВА ИНШООТЛАР ҚУРИЛИШИ ФАКУЛЬТЕТИ

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛЛИГИ ТОШКЕНТ АРХИТЕКТУРА - ҚУРИЛИШ ИНСТИТУТИ БИНО ВА ИНШООТЛАР ҚУРИЛИШИ ФАКУЛЬТЕТИ ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛЛИГИ ТОШКЕНТ АРХИТЕКТУРА - ҚУРИЛИШ ИНСТИТУТИ БИНО ВА ИНШООТЛАР ҚУРИЛИШИ ФАКУЛЬТЕТИ ГИДРОТЕХНИКА ИНШООТЛАРИ, ЗАМИН ВА ПОЙДЕВОРЛАР КАФЕДРАСИ Химояга

Διαβάστε περισσότερα

ТЕЛЕКОММУНИКАЦИЯ ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ йўналиши

ТЕЛЕКОММУНИКАЦИЯ ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ йўналиши ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ ОЛИЙ ТАЪЛИМ ТИЗИМИ ПЕДАГОГ ВА РАҲБАР КАДРЛАРИНИ ҚАЙТА ТАЙЁРЛАШ ВА УЛАРНИНГ МАЛАКАСИНИ ОШИРИШНИ ТАШКИЛ ЭТИШ БОШ ИЛМИЙ - МЕТОДИК МАРКАЗИ ТОШКЕНТ

Διαβάστε περισσότερα

МАВЗУ: Миссионерлик ва прозелитизм

МАВЗУ: Миссионерлик ва прозелитизм ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ БУХОРО ДАВЛАТ УНИВЕРСИТЕТИ ТАРИХ ФАКУЛЬТЕТИ МИЛЛИЙ ҒОЯ, МАЪНАВИЯТ АСОСЛАРИ ВА ҲУҚУҚ ТАЪЛИМИ ЙЎНАЛИШИ БИТИРУВЧИСИ ЁДГОРОВ АСЛИДДИННИНГ МАВЗУ:

Διαβάστε περισσότερα

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ХАЛҚ ТАЪЛИМИ ВАЗИРЛИГИ АБДУЛЛА ҚОДИРИЙ НОМЛИ ЖИЗЗАХ ДАВЛАТ ПЕДАГОГИКА ИНСТИТУТИ

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ХАЛҚ ТАЪЛИМИ ВАЗИРЛИГИ АБДУЛЛА ҚОДИРИЙ НОМЛИ ЖИЗЗАХ ДАВЛАТ ПЕДАГОГИКА ИНСТИТУТИ ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ХАЛҚ ТАЪЛИМИ ВАЗИРЛИГИ АБДУЛЛА ҚОДИРИЙ НОМЛИ ЖИЗЗАХ ДАВЛАТ ПЕДАГОГИКА ИНСТИТУТИ «ТАСДИҚЛАНДИ» А.Қодирий номли ЖДПИ ўқув ишлари проректори Б. Мамажонов 007 йил Физика-математика

Διαβάστε περισσότερα

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ХАЛҚ ТАЪЛИМИ ВАЗИРЛИГИ РЕСПУБЛИКА ТАЪЛИМ МАРКАЗИ КИМЁ ФАНИДАН УЗВИЙЛАШТИРИЛГАН ЎҚУВ ДАСТУРИНИ ЖОРИЙ ЭТИШ БЎЙИЧА ТАВСИЯЛАР

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ХАЛҚ ТАЪЛИМИ ВАЗИРЛИГИ РЕСПУБЛИКА ТАЪЛИМ МАРКАЗИ КИМЁ ФАНИДАН УЗВИЙЛАШТИРИЛГАН ЎҚУВ ДАСТУРИНИ ЖОРИЙ ЭТИШ БЎЙИЧА ТАВСИЯЛАР ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ХАЛҚ ТАЪЛИМИ ВАЗИРЛИГИ РЕСПУБЛИКА ТАЪЛИМ МАРКАЗИ Ўзбекистон Республикаси Халқ таълими ҳамда Олий ва ўрта махсус касб-ҳунар таълими вазирликларининг 200 йил июндаги қўшма ҳайъат

Διαβάστε περισσότερα

KURS ISHI. Qizdirish qurilmalari fanidan

KURS ISHI. Qizdirish qurilmalari fanidan O ZBEKISTON RESPUBLIKASI VA O RTA MAXSUS TA LIM VAZIRLIGI ANDIJON MASHINASOZLIK INSTITUTI AVTOMATIKA VA ELEKTROTEXNOLOGIYA FAKUL TETI Maeialshunosli va yangi maeialla exnologiyasi afedasi Qizdiish quilmalai

Διαβάστε περισσότερα

«Биофизика» фанидан оралиқ назорат учун ўргатувчи-назорат қилувчи тест саволлари

«Биофизика» фанидан оралиқ назорат учун ўргатувчи-назорат қилувчи тест саволлари ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ СОҒЛИҚНИ САҚЛАШ ВАЗИРЛИГИ ТОШКЕНТ ТИББИЁТ АКАДЕМИЯСИ ТАСДИҚЛАЙМАН Тиббий профилактика факультети декани проф. Ф.И.Саломова 2015 й. «Биофизика» фанидан оралиқ назорат учун ўргатувчи-назорат

Διαβάστε περισσότερα

«ТЕХНОЛОГИК ЖАРАЁНЛАРНИ АВТОМАТЛАШТИРИШ ВА МОДЕЛЛАШТИРИШ»

«ТЕХНОЛОГИК ЖАРАЁНЛАРНИ АВТОМАТЛАШТИРИШ ВА МОДЕЛЛАШТИРИШ» ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ СОҒЛИҚНИ САҚЛАШ ВАЗИРЛИГИ ТОШКЕНТ ФАРМАЦЕВТИКА ИНСТИТУТИ Физика, математика ва ахборот технологиялари кафедраси УЛУҒМУРОДОВ Н.Х. «ТЕХНОЛОГИК ЖАРАЁНЛАРНИ АВТОМАТЛАШТИРИШ ВА МОДЕЛЛАШТИРИШ»

Διαβάστε περισσότερα

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ СОҒЛИҚНИ САҚЛАШ ВАЗИРЛИГИ САМАРҚАНД ДАВЛАТ МЕДИЦИНА ИНСТИТУТИ БИОФИЗИКА, ИНФОРМАТИКА ВА АХБОРОТ ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ КАФЕДРАСИ

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ СОҒЛИҚНИ САҚЛАШ ВАЗИРЛИГИ САМАРҚАНД ДАВЛАТ МЕДИЦИНА ИНСТИТУТИ БИОФИЗИКА, ИНФОРМАТИКА ВА АХБОРОТ ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ КАФЕДРАСИ ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ СОҒЛИҚНИ САҚЛАШ ВАЗИРЛИГИ САМАРҚАНД ДАВЛАТ МЕДИЦИНА ИНСТИТУТИ БИОФИЗИКА, ИНФОРМАТИКА ВА АХБОРОТ ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ КАФЕДРАСИ БАКАЛАВРИАТ ТАЪЛИМ ЙЎНАЛИШЛАРИ 1-КУРС ТАЛАБАЛАРИ УЧУН Б

Διαβάστε περισσότερα

Менежмент кафедраси. «АТК фаолиятини ташкил этиш ва режалаштириш» фанидан

Менежмент кафедраси. «АТК фаолиятини ташкил этиш ва режалаштириш» фанидан ЎЗБЕИСОН РЕСПУБЛИАСИ ОЛИЙ А ЎРА АХСУС АЪЛИ АЗИРЛИГИ ОШЕН АООБИЛ ЙЎЛЛАР ИНСИУИ еежме кфедрси «А фолияии шкил иш в режлшириш» фид млий мшғулолр ўплми ошке-009 йил. ҚИСҚАЧА АННОАЦИЯ Ушбу млий мшғулолр ўплми

Διαβάστε περισσότερα

Ηράκλειο Κρήτης, 22 Ιουνίου 2018 (Παρασκευή)

Ηράκλειο Κρήτης, 22 Ιουνίου 2018 (Παρασκευή) Ηράκλειο Κρήτης, 22 Ιουνίου 2018 (Παρασκευή) Επίπεδα А1, А2, В1, В2 (όλες οι ενότητες) Τόπος διεξαγωγής: Πανεπιστήμιο Κρήτης, Πανεπιστημιούπολη Βουτών, ΤΜΗΜΑ ΕΠΙΣΤΗΜΗΣ ΥΠΟΛΟΓΙΣΤΩΝ, ΑΜΦΙΘΕΑΤΡΟ Β, 2ο όροφο

Διαβάστε περισσότερα

А. КУДРАТОВ., Т. ГАНИЕВ МЕХНАТ МУХОФАЗАСИ

А. КУДРАТОВ., Т. ГАНИЕВ МЕХНАТ МУХОФАЗАСИ А КУДРАТОВ Т ГАНИЕВ МЕХНАТ МУХОФАЗАСИ Тошкент2002 1 КИРИШ Узбекистон Республикаси Президенти Ислом Каримов узининг Узбекистон XXI аср бусагасида: хавфсизликка тахдид баркарорлик шартлари ва тараккиёт кафолатлари

Διαβάστε περισσότερα

Minion Pro Condensed A B C D E F G H I J K L M N O P Q R S T U

Minion Pro Condensed A B C D E F G H I J K L M N O P Q R S T U Minion Pro Condensed Latin capitals A B C D E F G H I J K L M N O P Q R S T U V W X Y Z & Æ Ł Ø Œ Þ Ð Á Â Ä À Å Ã Ç É Ê Ë È Í Î Ï Ì İ Ñ Ó Ô Ö Ò Õ Š Ú Û Ü Ù Ý Ÿ Ž Ă Ā Ą Ć Č Ď Đ Ě Ė Ē Ę Ğ Ģ Ī Į Ķ Ĺ Ľ Ļ Ń

Διαβάστε περισσότερα

ИНГЛИЗ ТИЛИ. 1-қисм М. А. РУСТАМОВ. Тошкент 2015 А К А Д E М И Я ЎЗБEКИСТОН РEСПУБЛИКАСИ ИЧКИ ИШЛАР ВАЗИРЛИГИ

ИНГЛИЗ ТИЛИ. 1-қисм М. А. РУСТАМОВ. Тошкент 2015 А К А Д E М И Я ЎЗБEКИСТОН РEСПУБЛИКАСИ ИЧКИ ИШЛАР ВАЗИРЛИГИ ЎЗБEКИСТОН РEСПУБЛИКАСИ ИЧКИ ИШЛАР ВАЗИРЛИГИ А К А Д E М И Я Ўзбeкистон Рeспубликаси ИИВ Акадeмиясининг Таҳририят-ноширлик ҳайъатида маъқуллаган М а с ъ у л м у ҳ а р р и р : филология фанлари доктори,

Διαβάστε περισσότερα

КА КО КОД НАС ЦР КВЕ И ДА ЉЕ ЛЕ ТЕ

КА КО КОД НАС ЦР КВЕ И ДА ЉЕ ЛЕ ТЕ Н И КО Л И Н А Т У Т У Ш КА КО КОД НАС ЦР КВЕ И ДА ЉЕ ЛЕ ТЕ Мо тив ле те ће цр кве чест је у на род ним пре да њи ма и ле генда ма о на с т а н к у по је д и н и х ц р к а в а и ма на с т и ра. 1 Ро ма

Διαβάστε περισσότερα

... 4 1. 10 1.1... 10 1.β... 14 1.3... 16 1.4... 21 1.5... 33 1.6... 39 1.7... 43 1.8... 50 1... 52 β... 54 β.1 6... 54 β.β... 64 β.β.1... 64 β.β.β... 70 β.β.γ.... 76 β.γ... 82 2 β... 87 γ... 90 γ.1...

Διαβάστε περισσότερα

Μνήµη τής ευρέσεως τής τιµίας κεφαλής τού Αγίου Προφήτου, Προδρόµου καί Βαπτιστού Ιωάννου. 2. hlas Byz. / ZR Byzantská tradícia: Am, Vi

Μνήµη τής ευρέσεως τής τιµίας κεφαλής τού Αγίου Προφήτου, Προδρόµου καί Βαπτιστού Ιωάννου. 2. hlas Byz. / ZR Byzantská tradícia: Am, Vi 24.2. Μνήµη τής ευρέσεως τής τιµίας κεφαλής τού Αγίου Προφήτου, Προδρόµου καί Βαπτιστού Ιωάννου. Пeрво е и 3 вт о р0 е њ брё т ен і е чес т н hz гл авы2 п т eч евы. 2. hlas Byz. / ZR.. Η τών θείων εννοιών

Διαβάστε περισσότερα

ΡΩΣΙΚΟ ΑΛΦΑΒΗΤΟ ΓΡΑΦΗ ΤΥΠΟΓΡΑΦΙΚΗ ΚΑΙ ΚΑΛΛΙΓΡΑΦΙΚΗ

ΡΩΣΙΚΟ ΑΛΦΑΒΗΤΟ ΓΡΑΦΗ ΤΥΠΟΓΡΑΦΙΚΗ ΚΑΙ ΚΑΛΛΙΓΡΑΦΙΚΗ ΡΩΣΙΚΟ ΑΛΦΑΒΗΤΟ ΓΡΑΦΗ ΤΥΠΟΓΡΑΦΙΚΗ ΚΑΙ ΚΑΛΛΙΓΡΑΦΙΚΗ А а С с Б б Т т В в У у Г г Ф ф Д д Е е Х х Ц ц Ё ё Ч ч Ж ж З з Ш ш Щ щ И и Ъ ъ σύµβολο για διαχωρισµό δυο λέξεων Й й Ы ы К к Ь ь σύµβολο που δηλώνει

Διαβάστε περισσότερα

НЕ ПРО ПИ СНИ МИ ГРАН ТИ. Не дав но ми је у ру ке до шла бро шу ра у ко јој сам, из ме ђу оста лог, про читао

НЕ ПРО ПИ СНИ МИ ГРАН ТИ. Не дав но ми је у ру ке до шла бро шу ра у ко јој сам, из ме ђу оста лог, про читао НОРМА Вл а д о Ђу ка н о в и ћ НЕ ПРО ПИ СНИ МИ ГРАН ТИ Не дав но ми је у ру ке до шла бро шу ра у ко јој сам, из ме ђу оста лог, про читао и ово: KO SU NEPROPISNI MIGRANTI? Ne p r o p i s n i m i g r

Διαβάστε περισσότερα

ΠΡΕΣΒΕΙΑ ΤΗΣ ΕΛΛΑΔΟΣ ΣΤO ΚΙEBO

ΠΡΕΣΒΕΙΑ ΤΗΣ ΕΛΛΑΔΟΣ ΣΤO ΚΙEBO ΠΡΕΣΒΕΙΑ ΤΗΣ ΕΛΛΑΔΟΣ ΣΤO ΚΙEBO ΓΡΑΦΕΙΟ ΟΙΚΟΝΟΜΙΚΩΝ ΚΑΙ ΕΜΠΟΡΙΚΩΝ ΥΠΟΘΕΣΕΩΝ Κίεβο, 18 Δεκεμβρίου 2017 Α.Π.: Φ. 2700/341 Σας αποστέλλουμε συνημμένα, για ενημέρωση, Investor Survey και 2018 Economic Forecast

Διαβάστε περισσότερα

СПОРТ СКИ УЗО РИ УЧЕ НИ КА И УЧЕ НИ ЦА ОСНОВ Н Е Ш КО Л Е

СПОРТ СКИ УЗО РИ УЧЕ НИ КА И УЧЕ НИ ЦА ОСНОВ Н Е Ш КО Л Е UDC 796.011.1-053.6 DOI: 10.2298/ZMSDN1550101D ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД СПОРТ СКИ УЗО РИ УЧЕ НИ КА И УЧЕ НИ ЦА ОСНОВ Н Е Ш КО Л Е ВИ Ш ЊА ЂОР ЂИ Ћ v i s nja @ u n s. a c. r s ТА ТЈА Н А Т У БИ Ћ t u bic @

Διαβάστε περισσότερα

ОД НОС КТИ ТО РА И ИГУ МА НА П РЕ М А Х И Л А Н Д А Р СКОМ И СТ У Д Е Н И Ч КОМ

ОД НОС КТИ ТО РА И ИГУ МА НА П РЕ М А Х И Л А Н Д А Р СКОМ И СТ У Д Е Н И Ч КОМ ЧЛАНЦИ И РАСПРАВЕ / ARTICLES AND TREATISES UDC 726.7(=163.41)(495) UDC 726.7(497.11 Studenica) UDC 091=163.41 DOI: 10.2298/ZMSDN1551239P ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД ОД НОС КТИ ТО РА И ИГУ МА НА П РЕ М А Х И

Διαβάστε περισσότερα

ТЕ МАТ: 80 ГО ДИ НА ДА НИ ЛА КИ ША ( )

ТЕ МАТ: 80 ГО ДИ НА ДА НИ ЛА КИ ША ( ) ТЕ МАТ: 80 ГО ДИ НА ДА НИ ЛА КИ ША (1935 1989) А Л Е К СА Н Д А Р Ј Е Р КОВ УВЕК О КИ ШУ, А СА ДА ЈОШ И О ПИ ТА ЊУ ЉУ БА ВИ У ЈЕ СЕН ГО ДИ НЕ 7464. ( ПО ВИ ЗА Н Т И Ј СКОМ РА Ч У Н А ЊУ ВРЕ М Е Н А), НА

Διαβάστε περισσότερα

Ενότητα 1: ΡΩΣΙΚΟ ΑΛΦΑΒΗΤΟ. Computer.gr copyright Σοφία Στρίκα 1

Ενότητα 1: ΡΩΣΙΚΟ ΑΛΦΑΒΗΤΟ. Computer.gr copyright Σοφία Στρίκα 1 Ενότητα 1: ΡΩΣΙΚΟ ΑΛΦΑΒΗΤΟ Computer.gr copyright Σοφία Στρίκα 1 РУССКИЙ АЛФАВИТ ΡΩΣΙΚΟ ΑΛΦΑΒΗΤΟ ΤΥΠΟΠ. ΓΡΑΜΜΑ ΟΝΟΜΑΣΙΑ ΓΡΑΜΜΑΤΟ Σ ΠΡΟΦΟΡΑ ΓΡΑΜΜΑΤΟΣ ΛΕΞΗ ΠΡΟΦΟΡΑ ΛΕΞΗΣ ΜΕΤΑΦΡΑΣΗ ΛΕΞΗΣ Аа α α аэропо рт αεροπόρτ

Διαβάστε περισσότερα

МОБИЛНЕ МАШИНЕ I. ttl. хидростатички системи, хидростатичке компоненте: вентили, главни разводници, командни разводници.

МОБИЛНЕ МАШИНЕ I. ttl. хидростатички системи, хидростатичке компоненте: вентили, главни разводници, командни разводници. МОБИЛНЕ МАШИНЕ I предавање 8.2 \ хидростатички системи, хидростатичке компоненте: вентили, главни разводници, командни разводници Хидростатички погонски системи N e M e e N h p Q F M m m v m m F o M v

Διαβάστε περισσότερα

АФЕКТИВНО ВЕЗИВАЊЕ ДЕЛИНКВЕНТНИХ АДОЛЕСЦЕНАТА

АФЕКТИВНО ВЕЗИВАЊЕ ДЕЛИНКВЕНТНИХ АДОЛЕСЦЕНАТА UDC 364-781.2 UDC 343.85:343.91-053.6 DOI: 10.2298/ZMSDN1345623C Оригинални научни рад АФЕКТИВНО ВЕЗИВАЊЕ ДЕЛИНКВЕНТНИХ АДОЛЕСЦЕНАТА САНДРА ЧАЧИЋ Центар за социјални рад Сомбор Карађорђева 4, Сомбор, Србија

Διαβάστε περισσότερα

школска 2017/2018. година

школска 2017/2018. година РЕГИОНАЛНО ТАКМИЧЕЊЕ УЧЕНИКА СРЕДЊИХ РЕПУБЛИКЕ СР ПСКЕ ИЗ М А Т Е М А Т И К Е **РЕГИЈА ПРИЈЕДОР ** школска 2017/2018. година Приједор, 03.03.2018. О ДОМАЋИНУ ЈУ ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКА ПРИЈЕДОР ОСНОВНИ ПОДАЦИ

Διαβάστε περισσότερα

КУЛ ТУ РА ПАМ ЋЕ ЊА И БРИ ГА ЗА ЖР ТВУ

КУЛ ТУ РА ПАМ ЋЕ ЊА И БРИ ГА ЗА ЖР ТВУ С В Е Д О Ч А Н С Т В А Б О ГО ЉУ Б Ш И ЈА КО ВИ Ћ КУЛ ТУ РА ПАМ ЋЕ ЊА И БРИ ГА ЗА ЖР ТВУ По ш т о в а н и п р ед сјед н и че М а т и це с рп ске! Да ме и го спо до! Из у зет на ми је част да у Ма ти ци

Διαβάστε περισσότερα

КОД Х И П ЕР БО РЕ ЈА Ц А: ЛОМ ПАР И ЦР ЊАН СКИ

КОД Х И П ЕР БО РЕ ЈА Ц А: ЛОМ ПАР И ЦР ЊАН СКИ ВЕ СНА ТРИ ЈИЋ КОД Х И П ЕР БО РЕ ЈА Ц А: ЛОМ ПАР И ЦР ЊАН СКИ 1. У књи зи есе ја Ми ла Лом па ра Ап о л о но в и п у т о ка з и, 1 посв еће ној опусу Милоша Црњанског, нарочито место заузимају тумачења

Διαβάστε περισσότερα

ОГРА НИ ЧЕ ЊА ПО КРЕ ТА ПРА ВО И КЊИ ЖЕВ НОСТ ПРИ МЕР СО ФО КЛА *

ОГРА НИ ЧЕ ЊА ПО КРЕ ТА ПРА ВО И КЊИ ЖЕВ НОСТ ПРИ МЕР СО ФО КЛА * Ори ги нал ни на уч ни рад 34:82 doi:10.5937/zrpfns51-15399 Др Дра гу тин С. Авра мо вић, ван ред ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду d.avra mo vic@pf.uns.ac.rs

Διαβάστε περισσότερα

NATIONAL INTEREST ЧАСОПИС ЗА НАЦИОНАЛНА И ДРЖАВНА ПИТАЊА

NATIONAL INTEREST ЧАСОПИС ЗА НАЦИОНАЛНА И ДРЖАВНА ПИТАЊА NATIONAL INTEREST JOURNAL FOR NATIONAL AND STATE ISSUES ISSN 1820-4996 UDK 323.1(=163.40) година VIII vol. 13. 1/2012. ЧАСОПИС ЗА НАЦИОНАЛНА И ДРЖАВНА ПИТАЊА ПОЛИТИЧКА ТЕОРИЈА И ИДЕНТИТЕТ Митрофанова А.

Διαβάστε περισσότερα

ШЕФ ДР ЖА ВЕ У СР БИ ЈИ КРАЉ НА СПРАМ П РЕД СЕД Н И К А РЕ П У БЛ И К Е *

ШЕФ ДР ЖА ВЕ У СР БИ ЈИ КРАЉ НА СПРАМ П РЕД СЕД Н И К А РЕ П У БЛ И К Е * Ори ги нал ни на уч ни рад 342.511(497.11) doi:10.5937/zrpfns50-13038 Др Сло бо дан П. Ор ло вић, ван ред ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду sor lo vic@pf.uns.ac.rs

Διαβάστε περισσότερα

СЛУЖБЕНИ БИЛТЕН број / јануар 2018.

СЛУЖБЕНИ БИЛТЕН број / јануар 2018. СЛУЖБЕНИ БИЛТЕН број 15. 2017/2018. 08. јануар 2018. ПОЛУФИНАЛЕ КУПА СРБИЈЕ 26. децембар 817 ЦРВЕНА ЗВЕЗДА - ЈЕДИНСТВО (СП) 3:0 (25:18, 25:23, 25:21) 75:62 Поповић А., Баланџић П. Дел. Ћато Г. 818 ЖЕЛЕЗНИЧАР

Διαβάστε περισσότερα

ПО ВРЕ ДЕ ПРО ПИ СА ЕВРОП СКЕ УНИ ЈЕ О ЗА Ш Т И Т И Ж И ВОТ Н Е СРЕ Д И Н Е I 1

ПО ВРЕ ДЕ ПРО ПИ СА ЕВРОП СКЕ УНИ ЈЕ О ЗА Ш Т И Т И Ж И ВОТ Н Е СРЕ Д И Н Е I 1 Пре глед ни чла нак 502/504:061.1ЕU doi:10.5937/zrpfns51-15147 Др Та тја на Д. Бу гар ски, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду T. B u ga r s k i @ p f.u

Διαβάστε περισσότερα

Предварително съобщение

Предварително съобщение В ъ з р о ж д е н с к а т а и к о н о г р а ф и я н а с в. К и р и л и с в. М е т о д и й к а т о и з т о ч н и к н а н о в и и к о н о г р а ф с к и м о д е л и 1 Vanja Sapundzhieva Η πολιτισµική κληρονοµία

Διαβάστε περισσότερα

Н. Ш. ТУРДИЕВ НАШРИ 2-ЮМИ АЗ НАВ КОРКАРДАШУДА ХОНАИ ЭҸОДИИ ТАБЪУ НАШРИ БА НОМИ ЧЎЛПОН ТОШКАНД 2013

Н. Ш. ТУРДИЕВ НАШРИ 2-ЮМИ АЗ НАВ КОРКАРДАШУДА ХОНАИ ЭҸОДИИ ТАБЪУ НАШРИ БА НОМИ ЧЎЛПОН ТОШКАНД 2013 Н. Ш. ТУРДИЕВ 6 НАШРИ 2-ЮМИ АЗ НАВ КОРКАРДАШУДА ХОНАИ ЭҸОДИИ ТАБЪУ НАШРИ БА НОМИ ЧЎЛПОН ТОШКАНД 2013 УЎK: 372.853=222.8(075) KBK 22.3 T-87 А. Юсупов дотсенти ИМТИКМХ ба номи А.Авлонҝ; Р. Эшмирзаева методисти

Διαβάστε περισσότερα

ПИТАЊЕ РАШЧИТАВАЊА ЈЕДНОГ МЕСТА У ЖИТИЈУ СВЕТОГ СИМЕОНА ОД СВЕТОГ САВЕ (IX H 8 [Š 10])

ПИТАЊЕ РАШЧИТАВАЊА ЈЕДНОГ МЕСТА У ЖИТИЈУ СВЕТОГ СИМЕОНА ОД СВЕТОГ САВЕ (IX H 8 [Š 10]) UDC 091(=163.41) UDC 271.222(497.11)-36:929 Simeon Mirotočivi, Sveti UDC 27-36:929 Sava, Sveti DOI: 10.2298/ZMSDN1552451R ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД ПИТАЊЕ РАШЧИТАВАЊА ЈЕДНОГ МЕСТА У ЖИТИЈУ СВЕТОГ СИМЕОНА ОД

Διαβάστε περισσότερα

НОВИ САД Година XIII Број 10 ГЛАСИЛО МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА КУЛТУРУ УСМЕНЕ И ПИСАНЕ РЕЧИ

НОВИ САД Година XIII Број 10 ГЛАСИЛО МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА КУЛТУРУ УСМЕНЕ И ПИСАНЕ РЕЧИ НОВИ САД 2017. Година XIII Број 10 НОВА СЕРИЈА ГЛАСИЛО МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА КУЛТУРУ УСМЕНЕ И ПИСАНЕ РЕЧИ САДРЖАЈ Норма Жарко Б. Вељковић, Јелена Мирковић О правописној транскрипцији сливеним дз неких грчких

Διαβάστε περισσότερα

MATICA SRPSKA JOURNAL OF STAGE ARTS AND MUSIC

MATICA SRPSKA JOURNAL OF STAGE ARTS AND MUSIC ISSN 0352-9738 MATICA SRPSKA JOURNAL OF STAGE ARTS AND MUSIC 51 Editorial board Zoran T. JOVANOVIĆ, PhD, Editor-in-Chief (Museum of Theatrical Arts of Serbia, Belgrade) Mirjana VESELINOVIĆ HOFMAN, PhD

Διαβάστε περισσότερα

И Д Е А Л Н Е Д Р Ж А ВЕ

И Д Е А Л Н Е Д Р Ж А ВЕ Пре глед ни чла нак 340.12:342.2 doi:10.5937/zrpfns51-13682 Ми лош Р. Га лић, сту дент док тор ских сту ди ја Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду mi lo s ga lic91@ yah o o.c

Διαβάστε περισσότερα

ХЕ ГЕЛ И БЕ КЕТ: ТЕ О РИ ЈА И УМЕТ НИЧ КА

ХЕ ГЕЛ И БЕ КЕТ: ТЕ О РИ ЈА И УМЕТ НИЧ КА Е С Е Ј И С ЛО Б О Д А Н Г И Ш А Б О Г У НО ВИ Ћ ХЕ ГЕЛ И БЕ КЕТ: ТЕ О РИ ЈА И УМЕТ НИЧ КА П РА К СА СК ЕП Т И Ч К Е СВЕ СТ И Јер ни шта не зна ти, то ни је ни шта, ни шта не хте ти да се зна та ко ђе,

Διαβάστε περισσότερα

М И ЛО РА Д ЂУ РИ Ћ Бра ће Рибникарa 56/401, Но ви Сад, Ср би ја m i lo r a d dju r

М И ЛО РА Д ЂУ РИ Ћ Бра ће Рибникарa 56/401, Но ви Сад, Ср би ја m i lo r a d dju r UDC 316.32 UDC 321.7 DOI: 10.2298/ZMSDN1552531D П РЕ ГЛ Е Д Н И Н А У Ч Н И РА Д ГЛО БА Л И ЗА Ц И Ј СК И И ЗА ЗОВ Д Е МО К РА Т И Ј И М И ЛО РА Д ЂУ РИ Ћ Бра ће Рибникарa 56/401, Но ви Сад, Ср би ја m

Διαβάστε περισσότερα

МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ

МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ MATICA SRPSKA DEPARTMENT OF SOCIAL SCIENCES MATICA SRPSKA SOCIAL SCIENCES QUARTERLY Покренут 1950. године До 10.

Διαβάστε περισσότερα

Εγχειρίδιο χρήσης. Πάντα δίπλα σας M110. Απορίες; Ρωτήστε τη Philips

Εγχειρίδιο χρήσης. Πάντα δίπλα σας M110. Απορίες; Ρωτήστε τη Philips Πάντα δίπλα σας Καταχωρήστε το προϊόν σας και λάβετε υποστήριξη από τη διεύθυνση www.philips.com/support Απορίες; Ρωτήστε τη Philips M110 Εγχειρίδιο χρήσης Πίνακας περιεχομένων 1 Σημαντικές οδηγίες ασφαλείας

Διαβάστε περισσότερα

оп љ ње I полу од т 11. у т полуп е к оп е к у е око т оу л т е a = у л =. 12. т оу лу ABC д то је = =, полуп е к оп о к у R=. у т т е то т оу л.

оп љ ње I полу од т 11. у т полуп е к оп е к у е око т оу л т е a = у л =. 12. т оу лу ABC д то је = =, полуп е к оп о к у R=. у т т е то т оу л. оп љ ње I полу од т оу о 1. у т е по у јед кок ко т оу л ко је п о од к к о о е, о. 2. у т по у јед кок ко т оу л о о е cm, ко је кој од о о о јед к од е ку кој п ј ед е о о е к к. 3. Д е т е т оу л у

Διαβάστε περισσότερα

Εγχειρίδιο χρήσης. Πάντα δίπλα σας MT3120. Απορίες; Ρωτήστε τη Philips

Εγχειρίδιο χρήσης. Πάντα δίπλα σας MT3120. Απορίες; Ρωτήστε τη Philips Πάντα δίπλα σας Καταχωρήστε το προϊόν σας και λάβετε υποστήριξη από τη διεύθυνση www.philips.com/welcome Απορίες; Ρωτήστε τη Philips MT3120 Εγχειρίδιο χρήσης Πίνακας περιεχομένων 1 Σημαντικές οδηγίες

Διαβάστε περισσότερα

СН Е Ж А Н А БО Ж А Н И Ћ s b o z a n m a i l.c o m. ЂУ РА Х А Р Д И h a r d i dju r m a i l.c o m

СН Е Ж А Н А БО Ж А Н И Ћ s b o z a n m a i l.c o m. ЂУ РА Х А Р Д И h a r d i dju r m a i l.c o m UDC 316.334.56 04/14 UDC 39(=163.41) 04/14 DOI: 10.2298/ZMSDN1550079B ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД РЕ Л И Г И О ЗНО -МО РА Л Н И КОН Т ЕКСТ Д РУ Ш Т ВЕ Н Е ЗА Ш Т И Т Е СРЕД ЊО ВЕ КОВ НОГ П РО СТО РА СН Е Ж А

Διαβάστε περισσότερα

СВЕ КО Л И К И ПО Л А РИ Т Е Т И

СВЕ КО Л И К И ПО Л А РИ Т Е Т И Л И Н Д А Х А Ч И ОН СВЕ КО Л И К И ПО Л А РИ Т Е Т И Д И В Н И Х Г У БИ Т Н И К А Див ним гу бит ни ци ма при писива ни су ра зни епи те ти: од опсце ног и бун тов ног до из ван ред ног и хра брог ро

Διαβάστε περισσότερα

Sobota pred syropôstnou nedeľou apostichá

Sobota pred syropôstnou nedeľou apostichá Sobota pred syropôstnou nedeľou apostichá 2. hlas ZR Καθαρίσωµεν εαυτούς αδελφοί Byzantská tradícia:,, Ruská tradícia poreformná: S409, 411, 414 2013-15 irmologion.nfo.sk ΤΗ ΠΑΡΑΣΚEΥΗ ΕΣΠΕΡΑΣ Απόστιχα,

Διαβάστε περισσότερα

164 (4/2017) Уредништво

164 (4/2017) Уредништво МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ MATICA SRPSKA DEPARTMENT OF SOCIAL SCIENCES MATICA SRPSKA SOCIAL SCIENCES QUARTERLY Покренут 1950. године До 10.

Διαβάστε περισσότερα

НОВИ САД Година XIV Број 11 ГЛАСИЛО МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА КУЛТУРУ УСМЕНЕ И ПИСАНЕ РЕЧИ

НОВИ САД Година XIV Број 11 ГЛАСИЛО МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА КУЛТУРУ УСМЕНЕ И ПИСАНЕ РЕЧИ НОВИ САД 2018. Година XIV Број 11 НОВА СЕРИЈА ГЛАСИЛО МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА КУЛТУРУ УСМЕНЕ И ПИСАНЕ РЕЧИ САДРЖАЈ Норма Рада Стијовић Чи ја је Го спо ђи ца? (о по се сив ном ге ни ти ву)....................

Διαβάστε περισσότερα

ΔΗΜΟΤΙΚΕΣ ΕΚΛΟΓΕΣ 18/5/2014 ΑΚΥΡΑ

ΔΗΜΟΤΙΚΕΣ ΕΚΛΟΓΕΣ 18/5/2014 ΑΚΥΡΑ ΔΗΜΟΤΙΚΕΣ ΕΚΛΟΓΕΣ 18/5/2014 ΑΚΥΡΑ ΑΔΑΜΗΣ Δ.Κ. / Τ.Κ. E.T. ΕΓΓ/ΝΟΙ ΨΗΦΙΣΑΝ ΕΓΚΥΡΑ ΓΙΟΒΑΣ ΙΩΑΝΝΗΣ ΛΕΥΚΑ ΠΑΝΑΓΙΩΤΗΣ ΜΑΝΤΑΣ ΠΑΝΑΓΙΩΤΗΣ ΔΑΛΙΑΝΗΣ ΓΕΩΡΓΙΟΣ ΑΣΤΡΟΣ 5 2.728 1.860 36 1.825 69 3,8% 152 8,3% 739 40,5%

Διαβάστε περισσότερα

К К 31.4 :.. К,,. И ;.., -, - ( ): А.. /..,... :, ,. И К, - -,. К К 31.4 ISBN..,.. 2

К К 31.4 :.. К,,. И ;.., -, - ( ): А.. /..,... :, ,. И К, - -,. К К 31.4 ISBN..,.. 2 0 А.... я И И А А ИИ А По а о о а с а, о ссо а По осо а А.Ю. а а ка и хника 2016 1 К 621.039 К 31.4 :.. К,,. И ;.., -, - ( ): 2 27 2015. А.. /..,... :, 2016. 204.,. И - - -.. К, - -,. К 621.039 К 31.4

Διαβάστε περισσότερα

МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ

МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ ЗБОРНИК МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ИСТОРИЈУ 92 MATICA SRPSKA DEPARTMENT OF SOCIAL SCIENCES PROCEEDINGS OF MATICA SRPSKA FOR HISTORY Покренут 1970. године До 28. свеске (1983)

Διαβάστε περισσότερα

ФИЗИКА. Физика file-» (240487) Кенглиги 2,4 м бˇулган вагон 15 м/с тезлик билан харакатланмо

ФИЗИКА. Физика file-» (240487) Кенглиги 2,4 м бˇулган вагон 15 м/с тезлик билан харакатланмо Физика 1 ФИЗИКА 1. 1.1-1 file-» 52-21 - - (240478) Сано к системаси тушунчасига нималар киради? A)сано к жисми ва координаталар системаси B)координаталарсистемасивава ктни ˇулчайдиган асбоб C)сано кжисмивава

Διαβάστε περισσότερα

TO ΕΓΧΕΙΡΙΔΙΟ ΓΛΩΣΣΙΚΩΝ ΠΡΟΚΛΗΣΕΩΝ ΤΟΥ ΜΥΣΤΙΚΟΥ ΠΡΑΚΤΟΡΑ

TO ΕΓΧΕΙΡΙΔΙΟ ΓΛΩΣΣΙΚΩΝ ΠΡΟΚΛΗΣΕΩΝ ΤΟΥ ΜΥΣΤΙΚΟΥ ΠΡΑΚΤΟΡΑ TO ΕΓΧΕΙΡΙΔΙΟ ΓΛΩΣΣΙΚΩΝ ΠΡΟΚΛΗΣΕΩΝ ΤΟΥ ΜΥΣΤΙΚΟΥ ΠΡΑΚΤΟΡΑ EL ΑΓΑΠΗΤΕ ΠΡΑΚΤΟΡΑ, ΦΕΡΕ ΕΙΣ ΠΕΡΑΣ ΕΩΣ ΚΑΙ 50+1 ΓΛΩΣΣΙΚΕΣ ΠΡΟΚΛΗΣΕΙΣ ΓΙΑ ΝΑ ΓΙΝΕΙΣ ΕΝΑΣ ΚΟΡΥΦΑΙΟΣ ΠΡΑΚΤΟΡΑΣ Ως διεθνής πράκτορας πρόκειται να επισκεφθείς

Διαβάστε περισσότερα

ΦΕΡΕ ΕΙΣ ΠΕΡΑΣ ΕΩΣ ΚΑΙ 50+1 ΓΛΩΣΣΙΚΕΣ ΠΡΟΚΛΗΣΕΙΣ ΓΙΑ ΝΑ ΓΙΝΕΙΣ ΕΝΑΣ ΚΟΡΥΦΑΙΟΣ ΠΡΑΚΤΟΡΑΣ

ΦΕΡΕ ΕΙΣ ΠΕΡΑΣ ΕΩΣ ΚΑΙ 50+1 ΓΛΩΣΣΙΚΕΣ ΠΡΟΚΛΗΣΕΙΣ ΓΙΑ ΝΑ ΓΙΝΕΙΣ ΕΝΑΣ ΚΟΡΥΦΑΙΟΣ ΠΡΑΚΤΟΡΑΣ Ο Ι Δ Ι Ρ Ι Ε Χ Γ Ε TO Ν Ω Κ Ι Σ Σ Ω Λ Γ Ν Ω Ε Σ Η Λ Κ ΠΡΟ ΚΟΥ ΠΡΑΚΤΟΡΑ ΤΟΥ ΜΥΣΤΙ EL EL 10 ΦΕΡΕ ΕΙΣ ΠΕΡΑΣ ΕΩΣ ΚΑΙ 50+1 ΓΛΩΣΣΙΚΕΣ ΠΡΟΚΛΗΣΕΙΣ ΓΙΑ ΝΑ ΓΙΝΕΙΣ ΕΝΑΣ ΚΟΡΥΦΑΙΟΣ ΠΡΑΚΤΟΡΑΣ ΑΓΑΠΗΤΕ ΠΡΑΚΤΟΡΑ, Ως διεθνής

Διαβάστε περισσότερα

5. Динамика на конструкции

5. Динамика на конструкции Динамика на конструкции. Динамика на конструкции Задача. За дадната армирано бтонска конструкција да с опрдли кружната фрквнција ω приодата на слободнит нпригушни осцилации Т n на основниот тон. Модулот

Διαβάστε περισσότερα

CA R M I NA F I GU R A TA У БА РО К У: Ж Е ФА РО ВИ Ћ И ОР ФЕ Л И Н

CA R M I NA F I GU R A TA У БА РО К У: Ж Е ФА РО ВИ Ћ И ОР ФЕ Л И Н Н Е ВЕ Н А СА ВИ Ћ CA R M I NA F I GU R A TA У БА РО К У: Ж Е ФА РО ВИ Ћ И ОР ФЕ Л И Н 282 СА Ж Е ТА К : Пр ед с т а в љ е н и р а д ис т р а ж у је ис т о ри ј ск и р а з в ој и оства ре ња уоб ли че

Διαβάστε περισσότερα

MATICA SRPSKA JOURNAL OF STAGE ARTS AND MUSIC

MATICA SRPSKA JOURNAL OF STAGE ARTS AND MUSIC ISSN 0352-9738 MATICA SRPSKA JOURNAL OF STAGE ARTS AND MUSIC 56 Editorial board Katarina TOMAŠEVIĆ, PhD, Editor-in-Chief (Institute of Musicology of the Serbian Academy of Sciences and Arts, Belgrade)

Διαβάστε περισσότερα

MATICA SRPSKA JOURNAL OF STAGE ARTS AND MUSIC

MATICA SRPSKA JOURNAL OF STAGE ARTS AND MUSIC ISSN 0352-9738 MATICA SRPSKA JOURNAL OF STAGE ARTS AND MUSIC 56 Editorial board Katarina TOMAŠEVIĆ, PhD, Editor-in-Chief (Institute of Musicology of the Serbian Academy of Sciences and Arts, Belgrade)

Διαβάστε περισσότερα

ВЛА ДАР И ДВОР У СРЕД ЊО ВЕ КОВ НОЈ СР БИ ЈИ 1

ВЛА ДАР И ДВОР У СРЕД ЊО ВЕ КОВ НОЈ СР БИ ЈИ 1 Ори ги нал ни на уч ни рад 342.511(497.11) 04/14 doi:10.5937/zrpfns50-11744 Др Ср ђан Н. Шар кић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду S.Sar kic@pf.uns.ac.rs

Διαβάστε περισσότερα

ттсöттсöттўтссчсчøѓūţşѓф

ттсöттсöттўтссчсчøѓūţşѓф 1 Δοξολογία Εἰρμολογική ẅѓỳѓѓ ЃЃΝη Ἀπαγγελία Θρ. Στανίτσα - Νικ. Δανιηλίδη ч ñ ЃЃЃЃЃЃЃЃЃ ПзÙЃтéЃЃтЃЃтòёЃЃчéЃчöЃЃтЃЃтЃЃсЃсØ ЃūţŞЃЃцЃт Νε ο ξα α σοι τω δει ξαν τι το φως δο ξα с с ц Ù Ѓ т Ѓ т é Ѓ т ò ūţşѓщ

Διαβάστε περισσότερα

МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ

МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ MATICA SRPSKA DEPARTMENT OF SOCIAL SCIENCES SOCIAL SCIENCES QUARTERLY Покренут 1950. године До 10. свеске (1955)

Διαβάστε περισσότερα

МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ

МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ MATICA SRPSKA DEPARTMENT OF SOCIAL SCIENCES SOCIAL SCIENCES QUARTERLY Покренут 1950. године До 10. свеске (1955)

Διαβάστε περισσότερα

ΚΕΦΑΛΑΙΟ ΤΡΙΤΟ. 8 ος 11 ος αι.

ΚΕΦΑΛΑΙΟ ΤΡΙΤΟ. 8 ος 11 ος αι. ΚΕΦΑΛΑΙΟ ΤΡΙΤΟ 8 ος 11 ος αι. 1 ΠΕΡΙΟΔΟΣ ΤΗΣ ΜΕΓΑΛΗΣ ΑΚΜΗΣ ΤΟΥ ΒΥΖΑΝΤΙΟΥ (717-1025) Κατά τον 7 ο αι. σημειώθηκαν αλλαγές που απομάκρυναν το Βυζάντιο από τις ρωμαϊκές του καταβολές 2. Η μεταβατική εποχή:

Διαβάστε περισσότερα

Фактори ризика за инфекцију сифилисом код давалаца крви Јужнобачког округа

Фактори ризика за инфекцију сифилисом код давалаца крви Јужнобачког округа 192 Srp Arh Celok Lek. 2011 Mar-Apr;139(3-4):192-196 DOI: 10.2298/SARH1104192B ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 615.38:616.972(497.11) Фактори ризика за инфекцију сифилисом код давалаца крви Јужнобачког

Διαβάστε περισσότερα

Εκτεταμένη τεκμηρίωση χρήστη

Εκτεταμένη τεκμηρίωση χρήστη Πάντα δίπλα σας Καταχωρήστε το προϊόν σας και λάβετε υποστήριξη από τη διεύθυνση www.philips.com/support Απορίες; Ρωτήστε τη Philips D4550 Εκτεταμένη τεκμηρίωση χρήστη Πίνακας περιεχομένων 1 Σημαντικές

Διαβάστε περισσότερα

ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA FILOLOGIJU I LINGVISTIKU LIV/2

ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA FILOLOGIJU I LINGVISTIKU LIV/2 ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA FILOLOGIJU I LINGVISTIKU LIV/2 MATICA SRPSKA ODEQEWE ZA KWIŸEVNOST I JEZIK ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA FILOLOGIJU I LINGVISTIKU MATICA SERBICA CLASSIS LITTERARUM ARCHIVUM PHILOLOGICUM

Διαβάστε περισσότερα

г) страница aa и пречник 2RR описаног круга правилног шестоугла јесте рац. бр. јесу самерљиве

г) страница aa и пречник 2RR описаног круга правилног шестоугла јесте рац. бр. јесу самерљиве в) дијагонала dd и страница aa квадрата dd = aa aa dd = aa aa = није рац. бр. нису самерљиве г) страница aa и пречник RR описаног круга правилног шестоугла RR = aa aa RR = aa aa = 1 јесте рац. бр. јесу

Διαβάστε περισσότερα

ΒΑΣΙΛΕΙΟΥ ΚΑΤΣΙΦΗ Άρχοντος Μουσικοδιδασκάλου ΜΟΡΦΟΛΟΓΙΑ ΑΝΑΠΤΥΞΗ ΤΗΣ ΕΛΛΗΝΙΚΗΣ ΟΚΤΩΗΧΙΑΣ

ΒΑΣΙΛΕΙΟΥ ΚΑΤΣΙΦΗ Άρχοντος Μουσικοδιδασκάλου ΜΟΡΦΟΛΟΓΙΑ ΑΝΑΠΤΥΞΗ ΤΗΣ ΕΛΛΗΝΙΚΗΣ ΟΚΤΩΗΧΙΑΣ ΒΑΣΙΛΕΙΟΥ ΚΑΤΣΙΦΗ Άρχοντος Μουσικοδιδασκάλου ΜΟΡΦΟΛΟΓΙΑ ΑΝΑΠΤΥΞΗ ΤΗΣ ΕΛΛΗΝΙΚΗΣ ΟΚΤΩΗΧΙΑΣ ΑΘΗΝΑ 2010 Πνευµατικά δικαιώµατα : Βασίλειος Κατσιφής. Λάµπρου Κατσώνη 28-30 άφνη τ.κ. 17236 Τηλ. 210-9707808 Copyright

Διαβάστε περισσότερα

Остава на монети од археолошкиот локалитет Баргала II (каталог)

Остава на монети од археолошкиот локалитет Баргала II (каталог) Остава на монети од археолошкиот локалитет Баргала II (каталог) Билјана Јовановска Републички завод за заштита на спомениците на културата - Скопје Трајче Нацев Завод за заштита на спомениците на културата

Διαβάστε περισσότερα

Тест за 7. разред. Шифра ученика

Тест за 7. разред. Шифра ученика Министарство просвете Републике Србије Српско хемијско друштво Окружно/градско/међуокружно такмичење из хемије 28. март 2009. године Тест за 7. разред Шифра ученика Пажљиво прочитај текстове задатака.

Διαβάστε περισσότερα

692.66:

692.66: 1 69.66:6-83 05.05.05 -,, 015 .. 7... 8 1.... 19 1.1.,.. 19 1.. 8 1.3.. 1.4... 1.4.1.... 33 36 40 1.4.. 44 1.4.3. -... 48.. 53.,.. 56.1., -....... 56..... 6.3.... 71.. 76 3.,.... 77 3 3.1.... 77 3.1.1....

Διαβάστε περισσότερα

Σ Λ Σ Φ ΨΑΛΤΟΤΡΑΓΟΥ Α

Σ Λ Σ Φ ΨΑΛΤΟΤΡΑΓΟΥ Α Σ Λ Σ Φ Π Ω Ψ Λ ΨΑΛΤΟΤΡΑΓΟΥ Α ΑΘΗΝΑ 2007 Πνευματικά δικαιώματα : Βασίλειος Κατσιφής. Μεγ. Αλεξάνδρου 27- Ηλιούπολη τ.κ. 16346 Τηλ. 210-9707808 εντρική διάθεση Copyright by 2010 Μουσικός εκδοτικός οίκος

Διαβάστε περισσότερα