Часопис Саборног храма у Крагујевцу

Transcript

1 Часопис Саборног храма у Крагујевцу Излази благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина ЈОВАНА Година II, број 4, март године главни и одговорни уредник јереј Срећко Зечевић заменик главног уредника протојереј-ставрофор Зарије Божовић графичко-технички уредник Уметничка радионица Светог краља Милутина редакција протојереј-ставрофор др Зоран Крстић јереј Добривоје Милуновић јереј Дејан Петровић Ана Зечевић Александар Продановић Оливер Беговић издавач Саборни храм у Крагујевцу Краља Александра I Карађорђевића 67, Крагујевац тел.: 034/ sabornik@eparhija- -sumadijska.org.yu тираж 500 штампа Графички атеље СКВЕР SADR@AJ Sveti Vasilije Veliki, POST... 2 Sveti Jovan Zlatousti, O POKAJAWU I MOLITVI... 5 Sveti Jovan Damaskin, O IKONAMA Mitropolit Antonije Blum, CRKVA TELO HRISTOVO KOJE JESMO I MI GRE[NI Православље и савремени проблеми човечанства prof. Radojko Damjanovi}, VERA I NAUKA Морал и савремено друштво Jerej Boban Milenkovi}, NEDOUMICA Богослужење Joanis Fundulis, KRATAK PREGLED ISTORIJSKOG RAZVOJA BOGOSLU@EWA, I deo Хришћански појмовник Jerej Sre}ko Ze~evi}, IKONA Protojerej Aleksandar [meman, TUMA^EWE SIMVOLA VERE, I deo Светачник Sveti Aleksije ~ovek Bo`iji, Sveti Kirilo Aleksandrijski Актуелности Profesor Marija Radojevi}, PROSLAVQENA HORSKA SLAVA ISSN = Саборник COBBIS. SR-ID март

2 Свети Василије Велики Пост Пост је многоцени дар Божји. Установа прастара, која се очувала као отачко наслеђе и стигла до наших дана. Примите га (пост) дакле са радошћу. При ми те си ро ма шни сво га дру га ра. Примите слуге ваш одмор. Примите богати њега, који вас спасава од опасности преје да ња и ко ји чи ни уку сним оно што од сталне употребе постаје безукусно. Болесници примите мајку здравља. Здрави осигурање вашег здравља. Упитај те ле ка ре, и ре ћи ће вам ка ко ни шта није тако сумњиво и несигурно као здравље. Због тога савесни помоћу поста насто је да са чу ва ју сво је здра вље и да се избаве од разрушујуће тежине угојености тела. Не твр ди ка ко не мо жеш да по стиш, наводећи као изговор болест или телесну немоћ, пошто, с друге стране, целог живота свога мучиш тело своје са прождрљивошћу. Знам врло добро како лекари много чешће налажу болесницима оскудну дијету и пост не го ра зно вр сност и обил ност хране. Уоста лом, шта је лак ше за те ло: да прове де ноћ са јед ном ла ком ве че ром, или да легне у кревет оптерећено многоједењем? Мо же ли та ко да се од мо ри или ће се сву ноћ окретати претоварено и намучено? Којим бродом један капетан може лакше да упра вља и да га спа си у мор ској бу ри: оним ко ји је пре то ва рен, или оним ко ји носи нормалан терет? Онај претоварени неће ли потопити и сасвим мала бура? Тако и те ла, ка да се му че од мно го хра не ла ко подлежу болестима. Док, када се хране лако, одржавају своје добро здравље. Пост појачава молитву, постаје крило ње но на пу ту ка не бу. Пост је мај ка здравља, васпитач омладине, украс стараца. Он је сапутник путника и сигурност оних који живе заједно. Муж нимало не сумња у супружанску верност своје жене, кад је ви ди да дру гу је са по стом. Же на не ки пи од љубоморе, када види свога мужа да пости. Ко је ика да пре тр пео ште ту од по ста? Прорачунај економско стање куће своје за један дан поста. Тако ћеш се лако уверити колико велику до бит имаш од по ста. Помисли да и порезници оставе пореске обвезнике да мало времена живе мирни и неометани. Нека дозволи и тело дакле је дан ма ли пре дах усти ма. Не ка учи ни јед но ма ло при мирје оно, ко је, ка да се на је де, му дру је не што око уз др жа ња, а кад гладује, заборавља оно што је раније примило. Онај који пости нема потребе за позајмицом. Нити је принуђен да плаћа камату. Пост постаје разлог да се човек весели. Јер као што жеђ чи ни слат ким пи ће, и глад при јат ном тр пе зу, Свети Василије Велики, олтар Саборне цркве у Крагујевцу 2

3 та ко и пост чи ни је ла уку сним. Ако хоћеш, дакле да ти трпеза буде пријатна, прихвати промену коју доноси пост. Ако си, пак, увек окру жен бо га тим је ли ма, чиниш неправду себи, јер уништаваш пријатност неумереним уживањем. Ни шта не ма, што не до са ди стал ном упо тре бом. Док, на су прот, че сто же лимо она је ла, ко ја рет ко оку ша мо. Сто га нам је Тво рац наш из ми слио ра зно врсност у на шем жи во ту, та ко да би смо осе ти ли при јат ност од свих бла га Ње гових. По гле дај шта се до га ђа у при ро ди: сун це зар ни је све тли је по сле но ћи? Сан зар ни је сла ђи по сле бде ња? Здра вље зар ни је ви ше по жељ но по сле бо ле сти? Та ко и тр пе за би ва при јат ни ја по сле поста. Ово, да бо ме, ва жи за све. И за бо гате, ко ји има ју оби ље је ла, и за си ро ма хе, ко ји рас по ла жу оскуд ни јом хра ном. Да се се ћаш и да се бо јиш при ме ра оног бо га та ша из је ван ђел ске при че. Стал на ужи ва ња од ве ла су га у веч ни огањ. Овај бо га таш ни је био осу ђен за би ло ка кву не прав ду. Ме ђу тим, због комфо ра и раз не же но сти ко ју је ужи вао, као и због ње го ве ин ди фе рент но сти за си рома штво Ла за ра, ка жњен је та ко те шко. На су прот то ме, пост и тр пље ње у страда њу зар ни су би ли оно што је да ро ва ло по кој Ла за ру? При ча не го во ри за ње гове (не ке) дру ге вр ли не, до са мо за ове на ве де не. Оне (пост и тр пље ње) уз ди гле су га и успо ко ји ле у на руч ју Авра а ма. Жи вот Ча сног Пре те че био је је дан не пре кид ни пост. Ни је имао ни кре ве та, ни тр пе зе, ни има ња, ни сто ке, ни ма гаци не хра не, ни ти би ло шта дру го од онога што се сма тра нео п ход но за жи вот. Но упра во због то га Го спод је по све дочио да је он нај ве ћи ме ђу ро ђе ни ма од же на. Пост је по ди гао до тре ћег не ба и апосто ла Па вла. Ње га чак убра ја у не во ље и стра да ња ко је је под нео у сво ме ми си о- нар ском ра ду за сла ву Бо жи ју и спа се ње љу ди. Ме ђу тим, за све вр ли не, за вр хун ски при мер и обра зац има мо са мо га Го спода. Го спод Исус Хри стос, да кле, по сле че тр де се то днев ног по ста по чео је своје де ло на зе мљи. Пр во је утвр дио и нао ру жао те ло, ко је је при мио нас ра ди, по стом, а за тим до пу стио ку ша ња од стра не ђа во ла. Слич но и ми, по стом да се при пре ми мо и уве жба мо у на шој борби про тив ду хов них не при ја те ља. У једном сумњивом ратничком сукобу, присуство неког савезника уз страну јед но га, до во ди до по ра за дру го га. Да кле, дух и те ло на ла зе се у ста њу (стал ног) суко ба. Ко ме ћеш би ти са ве зник? Ако си саве зник те лу, осла би ћеш дух. Док, ако си савезник духу, подчинићеш тело. Уколико же лиш да оја чаш свој дух, кро ти те ло постом. Апостол Павле пише: Уколико се наш спо ља шњи чо век (да кле те ло) распада, утолико се унутрашњи (дакле дух) обнавља. Мој си је да би по дру ги пут при мио таблице закона, морао је поново да пости. Ниневљани, да нису постили и они сами и њихова стока, не би избегли катастрофу. Али и Исав, шта је би ло оно што га је унизило и учинило слугом брата његова? Ни је ли то би ло јед но је ло? За ње га са мо и продао је своје првенаштво! Који су опет оставили своје лешеве по пу сти њи? Ни су ли их оста ви ли они који ко ји су тра жи ли ме со да је ду и удоб ни живот Египта? Док су, дакле, Израиљци били задовољни само са небеском маном, побеђивали су своје непријатеље и нико се од њих није разболео. Међутим, ка да су се се ти ли ло на ца са ме сом и по желели поново ропство египатско, кажњени су. По мр ли су у пу сти њи и ни су се удосто ји ли да ви де зе мљу обе ћа ну. Зар се не бо јиш и ти то га при ме ра? Зар не ми слиш да ћеш мо жда због мно го је де ња оста ти испред закључаних врата небеске земље обећане? Пророк Данило не би видео божанска виђења да није очистио душу своју постом. Уживање обилне и мрсне хране ствара у души испарења, која, као неки гу сти облак ди ма, сме та ју уму да ви ди сија ње Пре све то га Ду ха. Пост је моћно оружје против демона. Овај род (де мон ски) не из го ни се ни чим дру гим, до са мо мо ли твом и по стом, рекао је Господ поводом ђавоиманог младића. Насладом, пијанством и разним спремањима запаљује се и свака врста раскалашности. Трка за уживањима претвара људе у пастуве. Пијанство изазива и страшне изопачености, постаје узроком да развратници траже жену код мушкарца и му шкар ца код же не (тј. да па да ју у му же ло штво и ле збеј ство). Пост регулише и брачни живот. Спречава распусност и намеће усаглашено уз- март

4 Свети Василије Велики, олтар капеле у Богословији Св. Јована Златоустог у Крагујевцу држање, да би се супружници посветили молитви. Не ограничавај, међутим, врлину поста са мо на ис хра ну. Истин ски пост ни је само одрицање од различите хране, него одрицање од страсти и грехова: да никоме не учи ниш не прав ду. Да опро стиш бли жње му сво ме за увре ду ко ју ти је нанео, за зло што ти је учи нио, за дуг што ти је ду жан. Ина че, не је деш ме со, али једеш са мо га бра та сво га. Не пи јеш пи ће, али унижаваш другога човека. Свето писмо наводи: Тешко онима који се опијају без вина. Такво пијанство је, примера ради, гнев, који наводи душу да презире. И страх такође, који паралише ра зум. Уоп ште, сва ка страст ко ја помрачује ум, јесте пијанство. Гневљив човек се опи ја сво јом стра шћу. Не ми сли ко га има ис пред се бе. Као да се бо ри у но ћи, гра би што стиг не, спо ти че се о свако га. Не зна шта го во ри, псу је, уда ра, прети, проклиње, виче... Ако, да кле, хо ћеш да ствар но по стиш, треба да избегаваш сваку страст. Па зи и још не што: да су тра шњи пост не бу де по вод за бан че ње да нас. Не уништавај данашњом распусношћу сутрашње уздржање. Нико, када жели да се ожени законитом и чедном женом, не прима најпре у своју кућу лица сумњиве моралности. Јер чедна и поштена жена не пристаје да станује заједно са особама изопаченим и неморалним. Та ко да кле и ти. Са оче ки ва њем поста, не примај развратно пијанство, које је мајка бестидности, пријатељица срамотних шала, спремно на сваку неморалност. Пост и молитва неће хтети да станују у души која је упрљана банчењем. Господ прима у божанске обитељи оно га ко ји по сти. А гну ша се пи јан ца као богохулног и грешног. Ако, дакле, сутра дођеш овде и заудараш на вино, како да сма трам за пост тво је бан че ње? Где да те поставим? Међу пијанце или међу уздржљивце? Банчење које је претходило, показује те као пијаницу, док уздржање које си почео, као постника. Са остацима пијанства твој пост бива бескористан. А ако је почетак бескористан, у опасности је и да се цео пост за вр ши као бес ко ристан. Пост не вр ши ути цај са мо на по је динце. Утиче и на целу заједницу. Усаглашава и умирује брзо све људе. Намеће тишину неартикулисаним гласовима и вици, изгони свађе и препирке, удаљује од људи осу ђи ва ње и ого ва ра ње. Присуство којег учитеља зауставља та ко бр зо не ред и ви ку де це? Чим се појави пост, сваки немир у граду одмах престаје. Ко може да настави лумперај и забаву у време поста? Ко мо же да спо ји пост и развратне игре? Недоличан смех, разблудне песме и неурачунљиве игре (кола, плесови), удаљују се од града, чим стигне пост као неки строги судија. Када би сви послушали савете поста, владао би савршени мир у читавом човечанству. Не би устајала једна држава против друге. Не бисмо имали ратне сукобе нити произвођаче оружја. Не би постојали судови, нити затвори. Пуста места не би држала злочинце, нити градови клеветнике, нити мора гусаре. Ка да би вла дао пост, наш жи вот не би био пре пун уз да ха. Јер он би на у чио све, не само ограничењу расипничког живота, него уклањању и од много других зала. Научио би их потпуном избегавању и уклањању од среброљубља и грамзивости, славољубља и сластољубља. Ако се ослободимо свега овога, живећемо у миру и светињи. Ако нам, дакле, таква добра дарује ова царица врлина, примимо је без икакве намрштености, без икаквог гунђања. Сви ватрено испоштујмо духовну трпезу коју нам поставља пост, чистећи нас и припремајући нас за вечну божанску радост у Ра ју. Амин. Детаљ са Литургије Пређеосвећених дарова у Саборној цркви у Крагујевцу 4

5 Свети Јован Златоусти О покајању и молитви Када пастири нађу добру пашу, све овце отерају тамо и не одлазе докле ста до све не опа се. И ми тим па сти ри ма подражавајући, задржавамо се већ четврти дан на удоб ном по љу по ка ја ња и још не мислимо да га напустимо. Не са мо за то што се на ње му још налази велико изобиље, којим се можемо ко ри сти ти, не го што нас оно баш и уве сеља ва. Јер ли шће ста ба ла, ко је се у под не разастире над стадима уместо кровова, не укрепљује тако овце нити даје жељени хлад, па ни сла до шћу не на па ја, као што читање Светог писма опоравља и бодри ожалошћене и тугом оптерећене душе. Пошто оно изгони силну и дубоку тугу и пружа опоравак пријатнији и радоснији од сва ке хла до ви не и то не са мо при материјалном губитку, при губитку деце и сличним случајевима, него нас теши и када смо у греховном искушењу. И заиста када човек, заробљен грехом пад не, он не при ма уте ху од оних ко ји га теше, јер га савест пече непрестаним сећањем на учињени грех. Пошто изнемогне под теретом прекомерне жалости, почне сва ким да ном би ти све ту жни ји, али када до ђе у цр кву и ту са зна да су се мно ги свети мужеви подигли након свога пада, и удостојили се поново изгубљене части, он на невидљив начин прима у жалости уте ху и из ба вља се од ње. На и ме, ми ко ји че сто гре ши мо и не тр пи мо да пред људима грех откривамо, но се стидимо и црвенимо, па и када се исповедамо, неку велику корист немамо. А када Бог теши и нашег се срца дотиче, ишчезава свака сатанска жалост. А падови праведних муже ва су опи са ни баш за то да би има ли користи, како они у добродетељи (= који жи ве вр лин ски), та ко и они ко ји су још у греху. Јер грешник неће очајавати нити губити наду када види другога који је пао, па опет устао, а пра вед ник ће по стати мно го опре зни ји ка да ви ди да су многи, од ње га мно го бо љи, па ли и још ће, па зе ћи да и сам не пад не, по сту па ти још ра зум ни је и би ће увек спре ман и опрезан. И на тај на чин ће вр лин ски (чо век) остати непоколебљив у својој врлини, а грешник, пошто се ослободи очајавања, вра ти ће се на оно ме сто са ко га је пао. Осим то га, кад нас ту жне чо век те ши, ако се и де си да се тре нут но уте ши мо опет ћемо па сти у исту ту гу, али кад нас Бог храбри примером других, који су сагрешили па се по ка ја ли и спа сли, кад нам Он показује очигледно доказе своје благости и ти ме нам го во ри да не сум ња мо у на ше спасење, тада примамо дубоку и сигурну утеху. Тако су и приче старозаветне, не са мо за оне ко ји су у грех па ли, не го и за оне ко ји се бо ре са ра зним на па сти ма и тешкоћама, потпуно целебне ако их схвата мо са озбиљ но шћу. Јер ако нам се де си да нам и има ње раз гра бе, да нас кле ветници клеветају, ако би морали да трпимо и там ни цу, ра не или ма ка кво дру го зло, кад погледамо на оне праведнике који су под но си ли и тр пе ли иста та зла, бр зо ћемо се и са ми охра бри ти. А ево ка ко. Код телесних болести и један једини поглед упућен на другог болесника умножава болесников бол, а често подстиче и његову сопствену болест о којој раније није Свети Јован Златоусти, капела у Богословији у Крагујевцу март

6 Свети Јован Златоусти, олтар Саборне цркве у Крагујевцу ни ми слио. На при мер: ако ко по гле да на оне ко ји бо лу ју од очи ју, са мо ће од једног по гле да и он осе ти ти оч ну бо лест. Са душом није тако него се дешава сасвим су прот но, јер се че сто до га ђа да нам и само размишљање о онима који су патили слично нама, знатно олакшава тугу при на шим пат ња ма. А то је сва ка ко би ло добро по зна то и Па влу јер је он, кад је сво је вер не хтео да уте ши и да их вра ти са пу та греха, као пример наводио не само живе не го и умр ле све те му же ве, као што су: Данило и три младића, Илија и Јеремија - овако говорећи: Који вјером побиједише царства, чинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима, угасише силу огњену, утекоше од оштрица мача, од немоћних постадоше јаки, бијаху силни у рату, поразише војске туђинске; А други искусише поруге и шибања, па још окове и тамнице; Камењем побијени, престругани, измучени, од мача помреше; потуцаше се у кожусима и козјим кожама у оскудици, у невољама, у патњама; Они којих свијет не бијаше достојан (Јев 11,33-34; 36-38). И за и ста, ако бо ле стан зна да је и не ко дру ги исто та ко бо ло вао, осећа велико олакшање, као што горе пати онај ко ји ми сли да у та квом злу још ни ко ни је био. Да не би и ми сла би ли због онога што нас видно узнемирава, потреб но је да са сва ком па жњом слу ша мо приповести из Светог Писма. Јер осим тога што се тамо налазе многи примери тр пље ња и што се, ви де ћи да су и мно ги други искусили недаће сличне нашима, и ми те ши мо, исте при по ве сти су још важније зато што нас могу научити не само ка ко да се из ба ви мо од за ла ко ја нас оптерећују, него да и после избављења не пад не мо у гор дост и ле њост, не го да останемо у једном и истом расположењу. Јер ни је до бро ако би се не ко у са мом ча су страдања смиривао, па скрушавајући се као побожан приказивао, пошто и сама природа искушења то са собом носи. Јер онај ко ји стра да да и ка ме но ср це има, жа ло сти се, док ће по бо жни сваг да имати Бо га пред очи ма па кад се не срећ ни догађаји забораве он се не предаје, као што се то че сто код Ју де ја де ша ва ло по сведочанству пророка, који их је укоравао го во ре ћи: Кад их по гу би, (тад) Га тража ху, и вра ћа ху се и ра но ра ни ше к Бо гу (Пс 77,34). А исто та ко их је и Мој си је често саветовао предвиђајући баш то и го во рио им да, кад ста неш је сти и на ситиш се, чу вај се да не за бо ра виш Го спо да (Понз 6,11-12), а то им се упра во до го дило: Али се, пи са но је, Изра иљ уго ји, па се стаде ритати; утио си, удебљао и засалио; па оста ви Бо га ко ји га је ство рио (Понз 32,15). Не тре ба пра вед ни ма да се то лико дивимо само зато што су били богобојажљиви и мудри при умножавању туге, већ за то што су он да, кад је бу ра про шла и тишина се вратила, остали при истој кротости и усрђу. Јер несебично похваљује мо оног ко ња ко ји и без узде ле по хо ди. Али кад он ле по хо ди са мо због узде и жвале, није достојан никаквог дивљења, јер се ле њост у хо ду при пи су је са мо принуди због узде, а не природи животиње. Ово се исто и о ду ши мо же ре ћи, јер ако 6

7 је она само при опасностима смирена то није ништа дивно, али кад напасти прођу и кад се осло бо ди од узде ко ја за у зда ва, онда видимо њену разумност и све друге њене врлине. Али тре ба да се па зим, да док Ју де је окри вљу јем и наш град не окри вим. Јер и нама, док смо били узнемиравани од глади и ку ге, од гра да и од ве ли ке су ше, од пожара и непријатељских напада - црква је би ла те сна - због мно штва на ро да ко ји је сва ки дан у њу до ла зио. Ми смо би ли мудри и земаљско смо све презирали па нас није узнемиравала ни љубав према имању, ни жеља за славом, ни неуздржљива похотљивост, нити друга каква зла поми сао, јер смо се сви би ли по све ти ли богопоштовању са молитвама и сузама. И блудник је онда чедно живео, злобан је тражио помирење, шкрти је бивао дарежљив а гне вљив и др зак се при ми ри ше и постадоше кротки. С друге стране, када је Бог по пу стио у гне ву, ка да је сти шао буру и после великих таласа вратио мир, поново се вратисмо нашим ранијим склоностима. Иако нисам ни у време искушења престајао све ово предвиђати и потврђивати, опет се тиме нисте окористили, не го сте то као не ки сан и сен ку у про ла зу избацили из мисли. Зато се сада, надасве, и ви ше не го он да пла шим, и о че му он да говорих сад се посебно тога клоним, да не би и те жа од оних пр вих на се бе зла навукао и ону неизлечиву рану од Бога примио. Јер ка да чо век че сто гре ши, а че сто и опро штај за гре хе при ма, па не ће да се поправи иако види велико стрпљење Божи је, он да ће Бог на по слет ку, ма да то не би желео, последње зло на њега попустити и не ће му да ти вре ме на за по ка ја ње и потпуно ће га предати пропасти, што се некада догодило фараону. Јер ни он није хтео, ни по сле пр вог, ни дру гог уда ра, ни тре ћег, па ни че твр тог као и оста лих ко ји су сле ди ли да се по пра ви, иако је имао прилику да види велико дуготрпљење Божије. Напослетку је био уништен и истребљен са чи та вим сво јим гра дом. А то су и Јевреји претрпели, а Христос им је, само за то што је уна пред ви део по ги би ју и опустошење које их је требало снаћи, а које се није могло отклонити, говорио: Колико пу та хтје дох да са бе рем че да тво ја као ко кош пи ли ће сво је под кри ла, и не хтједо сте! Ето, оста вља вам се дом ваш пуст (Лк 13,34-35). Пла шим се, ве лим, да и ми то исто не ис ку си мо, јер ни ми не ће мо да се опа ме ти мо ни ту ђом ни сво јом несрећом. А ово што го во рим, не го во рим са мо ва ма ко ји сте ов де, не го и они ма што их свакодневне бриге отргоше одавде, па су за бо ра ви ли и на про шла зла ко ја ја нисам са горчином престајао помињати и говорити: да, иако су напасти прошле, не престане у нашим душама сећање о томе, јер би ти ме, тј. че стим се ћа њем на до брочинства Божија, Њему непрестану благодарност приносили. Ово сам и онда го во рио и са да вам го во рим, а пре ко вас и онима који сада нису овде. Следујмо дакле све ти ма, ко ји ни ти су па да ли под теретом жалости, нити су посустајали по свом опо рав ку као што то са на ма би ва, који од сваког таласа који нас задеси, попут неких бродова, бивамо преплављени и тонемо. Јер ако нас снађе сиромаштво, у ту гу нас ба ца и то не мо, а у бо гат ству се гордимо и предајемо нераду. Али ја вас мо лим да, по што све овоме слично одбацимо на страну, управимо ду ше на ше к спа се њу. Јер док је ду ша у добром расположењу, ако нас и снађе некаква несрећа, било глад или болест, било клевета или нека похара или нешто дру го ово ме слич но, ми ће мо све то поднети, ради заповести Господње и наде коју полажемо у њега. Напротив, сувише жа ло сти и бри га, ако би се и у бо гат ству на ла зио и де це имао и великим иметком се наслађивао, имаће свако чија душа није спремна на уга ђа ње Бо гу. И та ко, уме сто да за богат ством тр чи мо и бежимо од сиромаштва, побринимо се о души. Учинимо је способном да нас и у овом жи воту упра вља и од ово га (света) у вечност одведе. Још са мо ма ло па ћемо сви оти ћи на истину. Сви ћемо обучени само у своја дела изаћи пред суд Хри стов и нашим ћемо очима гледати оно чи ме су зе си ротима узроковасмо, на наше срамотне похотљивости којима душе наше окаљасмо, на оно чиме удовице уцвели- Св Јован Златоусти, Богословија март

8 смо, на оно чи ме си ро те понизисмо или на имање које од сиротиње преотесмо. Али нећемо гледати са мо на ова и слич на де ла, него ћемо гледати и оно не ча сти во што смо у уму нашем помишљали, јер мора мо иза ћи пред суд ко ји: Суди намјере и помисли ср ца (Јев 4, 12), ко ји спа сава пра ве ср цем (Пс 7,11) и који ће узвратити свакоме по дјелима његовим (Мт 16,27). А ова мо ја бе се да не од но си се са мо на вер не у све ту, не го и на оне, ко ји су због жи во та у уз др жа њу, подигли манастире по горама. Јер је по треб но да се и они чу ва ју не са мо од блудног осквр ње ња, не го и да душу заштите од сваке сатанске помисли. Јер Павле кад пише: Која је неудата...да бу де све та и ти је лом и ду хом (1 Кор. 7,34) и опет: Јер ревнујем...да дјевојку чисту приведем Христу (2 Кор. 11,2), не го во ри са мо женама, него и мушкарцима и читавој Цркви. Шта то значи: Дјевојку чисту? Ко ја не ма мр ље ни бо ре, или што томе слич но, не го да бу де све та и не по рочна (Еф 5,27) јер су по сто ја ле и оне де војке које су имале угашене светиљке, које су имале тела девојака, али нису имале чисто срце. Иако мужеве нису познале, ипак су би ле ука ља не че жњом за имањем. Те ло им је би ло чи сто, али не и душа где се уселише нечисте мисли заједно са среброљубљем и немилостивошћу, са гневом и завишћу, са таштином, заборавом и гор до шћу. Сви ме ти ме, оне као прељубом нарушише вредност свога девојаштва. Због то га је Па вле и го во рио: Ко ја је неудата брине се за Господње, како ће угодити Господу, да буде света и тијелом и ду хом (1 Кор 7,34) и: Јер рев ну јем...да дјевојку чисту приведем Христу (2 Кор 11,2). Јер као што те ло тру ли од пре љу бе, та ко се и ду ша осквр њу је (= по га ни) сатанским помислима, неправоверним учењем и неприличним расуђивањем. Тако и дев стве ник, ако и го во ри о се би да је Света Литургија у Саборној цркви у Крагујевцу телом такав, није девственик ако завиди брату, јер је своју девственост помешао са завишћу и тако је учинио трулежном. А ни славољубац није девственик, јер му је девственост повредила похота празносло вља, ко ја је, ушав ши му у ду шу, на рушила девственост. Јер, ко брата свога мр зи пре је уби ца не го дев стве ник. Ко је заслепљен каквом страшћу, њоме је нарушио и сво ју дев стве ност. Због то га нам Па вле, по што од нас от кла ња све вр сте таквих безакоња, заповеда да будемо такви девственици и да развратне помисли добровољно не примамо у нашу душу. Шта ми на то да ка же мо? Ка ко ће мо бити помиловани и спасени? И то ћу вам разјаснити. У срцу треба да имамо непрестану молитву заједно са њеним плодовима, смирењем и кротошћу. Научите се од ме не, пи са но је; јер сам ја кро так и смирен срцем, и наћи ћете покој душама сво јим (Мт 11,29). И још да ље: Жр тва је Бо гу дух скру шен; ср це скру ше но и униже но Бог не ће од ба ци ти (Пс. 50,19) јер 8

9 ништа није пријатније и драже него кротка, смерна и благородна душа. Чувај се да кле и ти бра те! Кад при ме тиш да те какво неочекивано зло узнемирава, немој прибегавати људима и чекати на помоћ смртника. Све остави и срцем својим пођи духовном лекару, који једини има силу да из ле чи ср це тво је јер: Он Ко ји је понаособ саздао сва срца њихова, Који по зна је сва дје ла њи хо ва (Пс 32,15). Само Он је ди ни мо же да уђе у на шу са вест, да се до так не на шег ср ца и ду шу на шу да уте ши. И ако Он ср ца на ша не уте ши, човечанска ће помоћ бити узалудна и беско ри сна. На про тив, док нас Он хра бри и те ши, кад би нас и без број ни љу ди уз немиравали, ни најмање нам не би могли нашкодити. Јер кад Бог срце наше крепи нико га не може узнемирити. Ово, љубљени, знај те и сваг да се Бо гу обра ћај те, Богу ко ји и хо ће и мо же бе де на ше од нас да одагна. Кад нас му ка на те ра да не што мо рамо да тра жи мо и од љу ди, пр во се увек (као што сви зна те) мо рамо сре сти са њи хо вим врата ри ма, њи хо ве чан ко лисце (= улизице) и ласкавце морамо мољакати и далеки пут предузимати. Код Бо га, пак, све га то га не ма, јер Он при ма мол бе и без посредника, без наплате и без сва ког тро шка се ода зива на на шу мол бу. До вољно је само завапити срцем и су зе про ли ти па ће мо Га одмах придобити за себе. И када човека молимо, обич но па зи мо да не би какав наш непријатељ или про тив ник или баш и пријатељ, који се тамо додворио, по што би о на шој намери размислио, супротно то ме се из ја снио и оно што је праведно као неправедно при ка зао, док се код Бога та ко не што не мо же ни замислити. Јер ако хоћеш, го во ри Он, да се мо лиш ти до ђи сам кад ни ког дру гог нема, тј. срцем проговори не говорећи уснама. Уђи у клијет своју, и затворивши врата своја, помоли се Оцу сво ме ко ји је у тај но сти; и Отац твој који види тајно, вратиће теби јавно (Мт 6,6). Примети дакле колика је то част кад ти та ко го во ри: да те ни ко не ви ди кад се мо лиш, а кад те Ја бу дем удо сто јио ча сти, цео свет ћу при зва ти за сведочанство Моје доброте. Уосталом, слушајмо Њега и немојмо се молити за жалост (непријатеља) или на штету наших непријатеља, а нарочито не мој мо тра жи ти на чин на ко ји да нам се по мог не. Јер кад љу ди ма ко ји се о на ма старају и код судова нас бране, само готово дело саопштавамо, а о средствима ништа не го во ри мо, тек пред Бо гом не смемо тако поступати. Јеси ли Му потребу своју исказао, јеси ли рекао о томе како си пострадао, немој говорити о начину на ко ји тре ба да ти се по мог не, јер Он врло до бро зна, шта је за те бе ко ри сно. Има мно го и та квих ко ји уме сто моли тве чи та ве сти хо ве чи та ју па на гла шавају: Господе! дај ми здравље телесно, удвоји моје имање, узврати моме неприја те љу и слич но, а све је ово са свим без- март

10 ум но. За то ти пре зри све то као ца ри ник који је говорио: Боже, милостив буди мени гр је шно ме! (Лк 18,13), мо ли се, а Он ће већ зна ти на ко ји на чин ће ти по мо ћи. Него иштите, рекао је, најприје Царство Бо жи је и прав ду ње го ву, и ово ће вам се све до да ти (Мт. 6.33). Та ко да кле, љу бљени, разумно и са сваком скрушеношћу и смиреношћу треба да се молимо, бијући пр са сво ја као онај ца ри ник, па ће мо до бити оно што иште мо. Јер ако се са гнев ним и узнемиреним духом молимо, бићемо пред Бо гом мр ски и пре зре ни. За то скрушимо срце своје, смиримо душе наше и по мо ли мо се ка ко за се бе са ме, та ко и за оне ко ји нас ожа ло сти ше. Та квом ћеш молитвом задобити судију Бога да буде у помо ћи ду ши тво јој и на тво јој стра ни да се на ђе. Јер је та кав оби чај код ово га су ди је. Он више чува и молитве брже испуњава онима који се за своје непријатеље моле, који не злопамте и на непријатеље се своје не подижу. И како ови тако поступају, та ко се Бог про ти ви они ма ко ји се на пут покајања не врате. Упамтите браћо! Па и ако би вам се ка кво беш ча шће кад нанело, немојте одмах да очајавате и да у тугу падате, него разумно благодарите и помоћ од Бога очекујте! А зар нам не мо же Бог да ро ва ти блага и жи вот без ту ге и без сва ке бо ле сти и пре наше молбе? Мо же. Али и јед но и дру го Он чи ни из љу ба ви пре ма на ма. Он пу шта на нас ту ге и од њих нас истог тре на не осло бађа за то да би ми, не од сту па ју ћи од Ње га, узда ли се у Ње го ву по моћ и Ње му при бегавали и свагда Га призивали да нам буде предстојатељ (заступник). Зато бивају и телесне болести, немање деце па и глад, да би помишљајући и на такве јаде свагда се на Бога ослањали, и помоћу оваквих пролазних ожалошћења живот вечни наследили. Тако смо дужни да Му благодари мо што нас и на ове на чи не ис це љу је и душе нам спасава. Осим то га, ако нам љу ди по не кад и какво до бро де ло учи не, а ми их не хо ти це и не много било чиме увредимо, одмах нам пребацују, и учињена добра толико истичу да се напослетку многи и кају што су од та квих љу ди та кво до бро уопште и при ми ли. А Бог не по сту па та ко, него када и након учињених доброчинста ва бу де пре зрен од оних ко ји му до сађују, Он се правда речима: Народе мој, шта сам ти учи нио? (Мих. 6.3) и та ко се извињава. Они га ни Богом нису хтели називати, а Он њих није престајао и даље народом својим звати и признавати. Они су Му одрицали господство над њима, а Он се ни је од вра ћао од њих већ их је себи присвајао и привлачио говорећи: Наро де мој шта сам ти учи нио? Да ли сам вам, говори, тежак постао или жесток или го рак? Али ви то не мо же те ре ћи, а све да је та ко и би ло не би тре ба ло да се безобзирно противите. Јер који је то син ко је га отац не ка ра! (Јев 12,7) па вам се не мо же из ви ње ње ни да ти. А на дру гом месту опет ово говори: Какву неправду на ђо ше оци ва ши у ме ни (Јер 2,5). За и ста, ве ли ку и див ну си лу има та изре ка, а њен сми сао је овај: Шта сам вам сагрешио? говори Бог људима; какву сам по гре шку учи нио? А ово не би до пу стиле ни слуге своме господару да изговори. За то Он и не го во ри: Шта сам ва ма сагре шио, не го ва шим оче ви ма. Јер не можете рећи да очинску мржњу према мени гајите, јер очеве ваше нисам доводио до тога да порекну мој промисао само зато што сам их на пу стио у ма лој или ве ли кој не во љи. При том ни је про сто ре као: шта су има ли, не го шта на ђо ше оци ва ши? Они су то ли ке го ди не мно го шта од мене тра жи ли, па гле да ју ћи ме уз ме не су хо ди ли, Ја сам их во дио а опет ни ка кве погрешке код мене нису нашли. Ра ди све га ово га при бе га вај мо Бо гу непрестано, и у свакој жалости од Њега ишти мо уте ху, и у сва кој не сре ћи и свакој напасти тражимо од Њега помоћ и ми лост. Јер ма ка ко ве ли ка бе да да је, ма ка ко ве ли ка зло ба, све то Он мо же да попра ви и от кло ни. И не са мо то, не го ће нам Његова благост даровати и сваку сигурност (поуздање) и крепост, добар глас, те ле сно здра вље као и ду шев ну мудрост, до бре на де и од бој ност пре ма греху. Никако немојмо, као неразумне слуге, кривити нашег Господа, нити на Њега роптати, него Му у свему будимо благодар ни и грех про тив Ње га сма трај мо за велико зло. Ако тако будемо поступали тад нас не ће сти ћи ни бо лест, ни си ромаштво, ни бешчашће, ни немање деце, нити пак какве друге замисливе несреће, него ћемо осећати само чисту и непомућену радост и наследићемо будућа блага по благодати и човекољубљу Господа на ше га Ису са Хри ста ко ме са Оцем и са Све тим Ду хом сла ва, са да, сваг да и у све векове векова. Амин. 10

11 Свети Јован Дамаскин О иконама Будући да нас понеки прекоревају јер се клањамо иконама и поштујемо икону Спаситеља и Владичице наше, као и иконе осталих светитеља и угодника Хри сто вих, не ка чу ју да је Бог од по четка створио човека по сопственој икони (сли ци, обра зу). Ра ди че га се, ина че, клањамо један другоме, ако не зато што смо по ико ни Бо жи јој ство ре ни? Јер, као што вели богоносни и зналац божанских ствари, Василије, штовање упућено икони, доспева до праобраза; 1 а праобраз (пр во-лик, про то тип) је оно што је на икони изображено, из кога бива извођење обра за. Због че га се Мој си јев на род, ставши у округ, клањао шатору, 2 ко ји је био икона и образ небеских стварности, 3 или чак целокупне творевине? Вели, наиме, Бог Мој си ју: Гле дај, те на чи ни све ово по сли ци (обра сцу) ко ји ти је по ка зан на Гори. 4 Па зар херувими 5 који су чинили сенку жртвенику нису били дело руку чо ве чи јих? Шта ли је био чу ве ни храм у Јерусалиму? 6 Ни је ли био ру ко тво рен и људском вештином начињен. Божанствено Писмо, међутим, осуђује оне који се клањају киповима, 7 али и оне који приносе жртве демонима. 8 Приносили су жртве Јелини, а приносили су жртве и Јудеји; међутим, Јелини су приносили жртве демонима, а Јудеји Богу. И било је јелинско жртвоприношење Свети Јован Дамаскин, Протатска црква, Света Гора, Панселинос одбачено и осуђено, а ж ртва пр аведних прихваћена од Б ога. Јер Н оје принесе жртву и Господ Бог омириса м ирис угодни, 9 јер пр имио је м и- рис д обре в оље и благодарности Њему упућене. Тако су, наиме, кипови јелински, будући да су пре дст ављ али изображења демонска, били одбачени и забрањени. П оврх т ога, ко је у стању изобразити подобије невидивог, бестелесног и неописивог и неизобр аз ивог Б ога? Према томе, изображ ав ање он ога Свети Јован Дамаски, икона на Светој Гори што је б ожа нско знак је кра јњег бе з умља и бешчашћа. Отуда у Старом завету није била уобичајена употреба икона. Међутим, п ошто је Бог, због об иља св оје м илости, 10 уистину постао човек ради нашега сп ас ења, и то не он ако као што се, у о бличју човека, јавио Аврааму, 11 нити пророцима, већ је уист ину по с ушт ини п остао човек, боравио на земљи и са људима поживео, 12 те је ч уд отв орио, стр адао, био распет, ва ск рсао, у знео се, и све се то уистину збило, и људи су то видели; записано је то, д акле, да б исмо се т ога с ећ али и да би се томе поучили они који тада нису б или пр ису тни, те да б исмо, иако н исмо видели, чувши за то поверовали, и тако се удостојили блаженства Господњег. 13 Но, п ошто н ису сви ви чни п исму, н ити се з анимају читањем, одлучили су свети Оци да све то, као некаква изузетна дела, буде на иконама записано, ради кратког помињања. Доиста, много пута немајући на уму март

12 страдање Христово, кад угледамо икону Христовог распећа, долази нам у сећање спасоносно страдање, па па вши на з емљу кл ањ амо се, не м ат ер ији, већ он оме ко је на икони изображен; као што се не клањамо материји Јеванђеља нити материји к рста, н его њиховом образу. Јер, по ч ему се разликује крст који н ема на с еби образ Господњи, од онога к оји га има? Исто т ако и к ада је реч о Б ого матери: јер поштовањс које се њој указује, упућено је О номе који се од ње вап лотио. На сличан начин нас и велика дела светитеља подстичу на човечност и р евност и под ра жа вање њихове врлине и славу Божију. Јер, као што смо рекли, поштовање које указујемо благодарним саслужитељима показује б лаго нак лоност према заједничком Владици, и поштовање према икони прелази на прволик. То је, наиме, не записано предање, као што је клањање ка истоку, клањање крсту и м ноштво д ру гога што је томе слично. Казује се и некаква приповест о томе како је Авгар, који је царовао у граду Едеси, послао сликара да изобрази лик Господњи, 14 те овај то није био у с тању због зас лепљујућег блистања Његовога лица; а Господ је прислонио на с воје божанско и животворно лице један убрус и изобразио на њему свој лик, те га тако послао Ав гару који је то желео. А да су нам апостоли много тога незаписанога предали, о томе пише Павле, апостол народа: Тако дакле, браћо, стојте чврсто и држите предања, којима сте научени, било нашом речју, било посланицом. 15 А Коринћанима пише: Хвалим вас пак, б раћо, што све моје памтите, и држите предања као што вам п редадох Све ти Ва си ли је Вели ки, О Све то ме Духу. 18 гл; ЕПЕ, књ. 10, стр Изл 33,10. 3 Јев 8, 5. 4 Изл 25,10; Јев 8, 5. 5 Изл 38, Цар 6,1 и да ље. 7 Пс 97, 7. 8 Понз 32, Пост 8, Лк 1, 78. Свети Јован Дамаскин, икона на певници у Богословији у Крагујевцу 11 Пост 18,2. 12 Вар 3, Јн 20, У пи тању је непи сано п ре дање о и кони Х рис товој и зоб ра женој на с ветом Уб русу. Слично томе је и п редање о та коз ваним не ру кот во реним и конама Сол 2, Кор 11,2. 12

13 црква ж иво тело христово које јесмо и ми грешни Свети Апостол Петар, манастир Старо Нагоричино Као што ће те убр зо приметити, ја нисам школовани теолог, по образовању сам ле кар, али сам у то ку целог свог свесног живота покушавао да осмислим своју ве ру и да схва тим оно чиме жи ви мо у том чу ду, што Православна Црква, Црква Христова јесте. И желео бих да вам ка жем баш не што о Цркви. О Цркви говоримо у Символу вере: Верујем у Једну, Свету, Саборну и Апостол ску Цр кву. Она је за нас пред мет ве ре, али са дру ге стране, Цркву посматрамо и у историји. Црква Символа вере нам изгледа у некаквом дивном сјају светлости, лепоте, величине. Црква на земљи у својој историји, у свом постанку нам понекад изгледа магловита, а понекад трагична, а понекад изазива и недоумицу: какве везе има Црква за коју исповедамо да је света и ова Цр ква ко ју ми пред ста вља мо! Управо ин си сти рам на овој ре чи ми, за то што се не ра ди о не кој Цр кви ван нас, ко ју посма тра мо, већ упра во о Цр кви ко ја ми јесмо, која пати због наших грехова, која болује због наших болести. И желео бих да ка жем не што о ова два аспек та Цр кве, и да мо жда до дам још не што. Црква није само заједница верника окупљених у име Божије. Дефиниција из катихизиса, ма како тачна била, не исцрпљу је тај ну Цр кве, као што ни ка ква дефиниција не може да исцрпи тајну. Све дефиниције које имамо у богословљу, у црквеном искуству откривају пред нама тај ну, али не са мо да је не ис цр пљу ју, већ ни не покушавају да је до краја изразе. Међутим, ево шта дефинитивно знамо о Цр кви: то је ме сто где су се Бог и чо век сре ли, где су за јед но, где чи не јед ну та јанствену породицу. И Црква у том смислу представља истовремено и подједнако Божанску и људску заједницу у два смисла: ми чинимо Цркву - људи грешни, који се боре, који падају, који устају, немоћни људи, али човечанство у Цркви представља такође још један човек, Једини, Ко је у пот пу ном сми слу чо век - то је Го спод наш Исус Хри стос. Он је са вр шен чо век и Он је чо век до кра ја. Он је чо век ко ји нам је по све му сли чан осим у гре ху, и Он је чо век у ко јем мо же мо да ви ди мо ка ко се оства ри ло све оно на шта смо позвани, све савршенство, сва лепота, сва величина човечанске природе, и уједно, тај ну сје ди ње ња чо ве ка са Бо гом, Бо го човеч ност. Он је за нас у Цр кви је ди но до краја остварено виђење онога што човек јесте, Он и Пречиста Дјева Богородица. Да кле, у Цр кви нам је по ка зан лик истинског, правог човека у свој његовој светости и у свој ве ли чи ни, и Све ти Јо ван Златоуст у једној од својих проповеди каже:, Ако же лиш да по знаш шта је чо век, не упра вљај свој по глед ни пре ма цар ским па ла та ма, ни пре ма па ла та ма вел мо жа земаљских, већ подигни свој поглед према Престолу Божијем, и угледаћеш човека, Ко ји се ди у сла ви с де сне стра не Бо га Оца. И на тај на чин нам је у Цр кви чо вечанство показано и у немоћи нашој, и у Његовом савршенству и светости. Али, у Цр кви не жи ви и не де лу је само човечанска природа кроз Христа. Сва пу но та Бо жан ства у ње му оби та ва те ле сно (Кол. 2, 9), и у Ње му, кроз Ње га је сва пу но та Бо жан ства већ ушла у тај ну Цркве као људске заједнице. Али, Бог не присуствује само Христом у Цркви, већ и Духом својим Светим. У Јеванђељу од Јова ну, на кра ју 20. гла ве и на по чет ку књиге Дела апостолских читамо о даривању Све тог Ду ха Цр кви и ње ним жи вим, препорођеним члановима. Ове две приче март

14 нису потпуно идентичне. Може се рећи да су постојала два дара, два различита момента овог даривања Духа Светог Цркви. Се ћа те се при че о то ме ка ко се Спаситељ први пут јавио Својим ученицима после Васкрсења. У страху, у тузи, у потиштености и недоумици, они су се после Христове смрти на Крсту сакрили у кући Јована Марка. За њих Велики Петак као да је био последњи дан. Када присуствујемо, када учествујемо у службама Великог Петка, ма како дубоко да их доживљавамо, ми зна мо, зна мо не са мо зна њем, већ искуством нашег живота, да неће проћи ни два да на, а ми ће мо у истом овом храму певати:,,христос воскресе!, радосно грлити једни друге због Божије победе Читање Светог Јеванђеља, Саборна црква у Крагујевцу над смрћу и над разједињеношћу. Међутим, за уче ни ке је до пр вог ја вља ња Христа после Његовог Васкрсења постојала само Христова смрт. Није преостало ништа осим у најбољем случају недоумице, а у нај го рем - оча ја ња због то га што је Бога победила људска злоба и мржња, што је чо век мо гао да на ста ви да по сто ји, али ви ше ни је мо гло да се жи ви, за то што је сам жи вот, са Хри сто вом смр ћу, за њих отишао са земље. И од јед ном је пред њих стао Го спод и Његове прве речи упућене њима у њиховој бури колебања, очајања, сумње и недоумице биле су:,,мир вам! Како им је то би ло по треб но!.. Ако је ово што сам вам сада тако кратко и тако неумешно рекао, до шло до вас, тре ба да схва ти те да они упра во мир ни су има ли, а Хри стос им га да је: онај мир, ко ји зе мља не мо же да да ру је, онај мир ко ји зе мља не мо же да одузме, мир Божји, који само Он може да нам да... И за тим је ду нуо на уче ни ке и рекао: Примите Светога Духа... У том тре нут ку је ово ма ло ста до, ових де сет ученика који су тада били окупљени (зато што с њи ма ни је би ло То ме, а Ју да је погинуо), постали као сасуд, који садржи при су ство Све тог Ду ха, исто као што је Дух Све ти си шао на Ису са Хри ста ка да је Он излазио из Јорданских вода после свог кр ште ња и као што је остао на Њему, исто та ко је сад Дух Све ти си шао на Тело Христово - на Његове Апостоле и остао на њи ма, али ни на ком и ни у ком од њих одво је но од дру гих. Дух им је био дат као Телу Христовом у његовој целокупности, у његовој целовитости; Дух није припадао никоме од њих лично, али је жи вео у овом но вом Хри сто вом Те лу. Недељу дана касније Тома се поново нашао ме ђу сво јом са бра ћом ка да је Христос до шао и он ни је тре ба ло по себ но да до би је дар Све тог Ду ха, за то што је овај дар био дат Цр кви, а он је био члан Цркве без об зи ра на то да ли је био или ни је био тамо у моменту добијања овог дара. А за тим је, на дан Пе де сет ни це, за то што је Цр ква по ста ла овај са суд, ово ме сто обитавалишта Светог Духа, на сваког ученика којег је Христос припремио да Га при ми у то ку че тр де сет да на до Свог Вазнесења, беседећи с њима о будућности Цр кве и Цар ства Бо жи јег, на сва ког уче ни ка си шао је Све ти Дух и учи нио га, на нов начин, јединственим, непоновљивим, више не дететом тела, већ дететом 14

15 Царства Божијег, као што говоримо у молитви на Крштењу. Дух Све ти оби та ва у Цр кви овим заједничким даром и овим личним даром; и сва ко од нас при ли ком Кр ште ња и Миропомазања ступа у Цркву и заједно са дру ги ма, због то га што је члан те ла Христовог - заједничари у овој тајни духоноше ња и до би ја дар Све тог Ду ха лич но. И ево, Црква представља и место обитавања Све тог Ду ха; сва ко од нас по себ но и сви ми заједно у нашој целовитости предста вља мо храм Све тог Ду ха. Али чак је и реч храм ма ло да би се из ра зи ла ова тајна нашег заједничарења. Храм је сасуд, храм је рам; наш однос са Ду хом Све тим је ду бљи, ми не са мо да Га са др жи мо... већ нас Он и про жи ма, Он по ста је наш живот, Он присуствује у Цркви Христовој и у сва ком од нас. На рав но, Ње го во присуство је различито, и наравно ми не доносимо исте плодове зато што наши односи с Богом нису механички. Бог не чи ни уме сто нас оно што смо ми по зва ни да учи ни мо у име Ње го во и за Ње га. И због то га има мо за да так да сти че мо Светог Духа подвигом, чистотом срца, очишћењем ума, усмереношћу све наше воље у скла ду са во љом Бо жи јом, и мо ра мо да постанемо способни да дамо слободу Ду ху Све том да де лу је у на ма, да го ри у нама пуним пламеном. Може се рећи да сва ко од нас ли чи на др во ко је још увек није суво, које се запалило, па се делимично дими, делимично гори, а делимично се суши и бива захваћено пламеном, док на крају не будемо тако обузети да свако од нас појединачно и сви заједно, не постанемо попут купине несагориве, која је горела огњем Божанства и није саго ре ла у ње му. Да кле, Цр ква је, чак и у на ма кроз овај дар Светог Духа испуњена Божанством и наша човечанска природа у њој и у Њему се постепено мења, постепено се прерађује на неки невидљиви начин који понекад не можемо ни да осетимо. Желим да вам наведем пример како то мо же да се осе ти. Пре не ко ли ко го дина је у наш лон дон ски храм свра тио - не сво јом во љом, већ на про сто ка ко би се срео са верујућом православном познаницом - неверујући човек. Он се надао да ће до ћи пред крај слу жбе, али је ми лошћу и провиђењем Божјим дошао раније и стао по за ди. Ста јао је ћут ке, ни шта не очекујући, не молећи се, зато што у Бога ни је ве ро вао, и од јед ном је (ка ко ми је причао) осе тио да у овој цр кви по сто ји не ко несхватљиво присуство које он никада раније није осетио, да у овој цркви постоји не што што он ван ње ни ка да ни је срео. То је приписао утицају појања, црквене лепоте, икона, молитве свих окупљених љу ди - јед ном реч ју, при пи сао је то утицају на његову душу чисто земаљских и људ ских деј ста ва и ста ња. Али то га је толико заголицало да је одлучио да дође и да про ве ри да ли је та ко, или на овом месту по сто ји још не што што ни ка да до тада није срео. После неког времена дошао је пре слу жбе кад ни ког ни је би ло, ка да се ништа није дешавало. Дуго је стајао и посматрао, посматрао је себе и дошао до за кључ ка да у хра му не што или Не ко прису ству је, и да је то ве ро ват но оно што људи називају Богом. Међутим, испоставило се да му ни то ни је до вољ но. Као што ми је ре као; Шта ме се ти че да ли Бог по сто ји или не, ако Га бу дем осе ћао са мо као спољашње присуство или спољашњу си лу? И од лу чио је да до ла зи у цр кву и да по сма тра ви ше не сво је ста ње, већ људе, шта се с њи ма де ша ва. Да по сма тра не у сми слу ка ко се они по на ша ју, ка ко се др же, ка ко се мо ле, шта ра де, већ да ли се са њи ма не што де ша ва... И он је на кра ју до шао код ме не и ре као: Три го дине до ла зим код вас, посма трао сам љу де и до шао до за кључ ка да Бог ко ји жи ви у овом хра му не са мо да жи ви у ње му, већ и де лу је. Не знам да ли су љу ди ко ји дола зе ов де код вас бо љи, али ви дим да се с њима нешто дешава, неки преображај. Они се силом Бога Који овде присуствује ме ња ју и ме ни је по треб но да се про меним, и за то сам до шао код вас, же лим да ме кр сти те, же лим да Бог и ме не ме ња... Ево шта је чо век, туђ, ко ји с на ма ни је имао никакве везе, који није Рус, човек којег није могла да привуче рускост или осе ћај да се вра тио у не ку сво ју отаџ би ну, људ ски осе тио. Ево ка ко Дух Све ти прису ству је чак и у на ма, и по ред на ше не моћи делује, и сија и допире. И тре ба још до да ти да смо у Хри сту и у Ду ху та ко сје ди ње ни са Оцем као што нико, нигде и никада не може бити сједињен. Сећате се Спаситељевих речи: Нико не до ла зи Оцу осим кроз Ме не (Јн. 14, 6), Ни ко не зна Си на, осим Отац, ни ко не зна Оца осим Си н и оно га ко ме Син же ли да Га от кри је (Мт. 11, 27) за то што је однос између Божанског Сина и март

16 Оца за нас тако непојаман, Њихово јединство, Њихова непојамна различитост су такви да само заједничарећи у ономе што Христос јесте, можемо да почнемо да се приближавамо поимању тога Ко је и шта је наш Не бе ски Отац. И ка да го во ри мо о Очин ству у том сми слу, ми не го во ри мо о то ме да је Бог до бар и ми ло стив, да је из вор на шег би ти ја и да смо због то га у извесном моралном смислу, у смислу битија Његови синови, кћери, деца... - не, наш од нос са Оцем у Хри сту и си лом Светог Ду ха је не што што се ап со лут но не може појмити другачије него искуством, али се не мо же из ре ћи ре чи ма. За нас је то не по јам но, али је то на ше при зва ње, и то је сам са др жај Цр кве, то је сам њен живот. Зар се по сле то га мо же не го во ри ти о то ме да Цр ква је сте Тај на, да је Цр ква света свом светошћу Триједног Бога, Који у њој жи ви, свом по чет ном и по сте пено нарастајућом светошћу Светих и грешника које Бог постепено преображава у но ву твар... Ево, то је она Цр ква за ко ју ка же мо ве ру јем, за то што је по ре чи ма из По сланице Јеврејима (11,1), вера - увереност, потврда ствари невидљивих. Да, за спољашње око је то невидљиво, спољашњи човек види само људску заједницу, у извесном смислу привлачну, а у извесном од бој ну. У сва ком од нас се бо ре и гре ховност и те жња ка до бру. Зар Па вле, ве ли ки Па вле ни је го во рио о то ме да се у ње му боре два закона, закон живота и закон смр ти, за кон ду ха и за кон те ла (Римљ. 7, 15-25). Исто та ко је и у на ма. Али, све то знамо, знамо из искуства, из наше сједињености са Христом, дејством Светог Духа Који нас неизрециво учи да се молимо и ја сно нас учи да на зи ва мо Бо га - Оцем на шим (Гал. 4, 6), за то што смо та ко је динстве ни, ма кар још увек тек у за чет ку, са Хри стом, у Ду ху Све то ме. Ево у шта ми ве ру је мо, ево шта зна мо, ево за што се може живети у Цркви и зашто је могуће не пла ши ти се смр ти. Апо сто ли су се на Велики Петак сакрили од страха пред смр ћу и пат ња ма, за то што су та да зна ли са мо за про ла зни жи вот на зе мљи, али када је Христос васкрсао, када су постали живо Тело Христово (или, по речима једног од православних богослова, ширење, распростирање ваплоћености Христове кроз векове), тада се нису плашили да умру, за то што им се мо гло од у зе ти све што има ју, а то је био њи хов про ла зни, при вре ме ни жи вот, а они су у се би знали жи вот веч ни, ко ји им ни ко и ни шта не може одузети. И ово искуство заједничарења са Богом се понекад тако јарко изражава код Ота ца Цр кве. Се ћам се јед не од хим ни Светог Симеона Новог Богослова. После причешћа се вратио у своју келију, малу, ништавну келију, где је стајала дрвена клу па ко ја му је слу жи ла и као клу па и као кре вет. Био је већ чо век у го ди на ма. И он ка же: Ја с ужа сом гле дам ове старач ке ру ке, ово те ло ко је ста ри и тро ши се, за то што су због при че шћа Све тим Тајнама оне - Тело Христово; гледам са трепетом и ужасом ову ништавну, малу ке ли ју - она је ве ћа од не ба, за то што садржи присуство Бога Којег не могу да обухвате Небеса... Ево, то је она Црква у ко ју ве ру је мо, ево, то је она Цр ква ко ју проповедамо, ево, то је наша победа, која је по бе ди ла свет (1. Јо ван. 5, 4). Же лео бих да ка жем не што и о дру гој стра ни Цр кве, о на ма. Апо стол Па вле је својевремено говорио: Због вас се хули име Бо жи је (Римљ. 2, 24). Ка да би смо ми би ли они Хри шћа ни ка кви тре ба да по ста не мо и ка кви су не ки Све ти са таквом сла вом би ли! Са да ми слим на Св. Симеона, о којем сам говорио, мислим на Св. Максима Исповедника, на Св. Сергија Радоњешког, на Св. Серафима Саровског ко ји су си ја ли као све тлост у та ми... Али, ка ква смо ми за јед ни ца? Ми смо болесна заједница, болујемо од смртности, болујемо од греха, болујемо од колебања између добра и зла. И истовремено представљамо чудотворну заједницу захваљују ћи ко јој, у ње ној не мо ћи, ре ћи ћу чак и ништавности, присуствује сва слава о којој сам говорио. Ми сами понекад гинемо и то не мо као Пе тар ка да је кре нуо таласима и уместо да размишља о Христу почео да размишља о својој евентуалној смрти у разбеснелим таласима. И истовремено преко ове заједнице, преко нашег немоћног присуства сва ова пунота постаје доступна свету у којем живимо. И то је див но... Шта мо же мо да учи ни мо ка ко би ова болесна, немоћна, грешна заједница ипак из ра ста ла у сва ко ме од нас и у сви ма нама заједно у Цркву за коју кажемо: Верујем у Све ту Цр кву? Се ћа те се ка ко је апостол Павле туговао због своје сопствене не мо ћи и ка ко је за ва пио Бо гу да му је одузме и како му је Спаситељ одговорио: 16

17 ,До вољ на ти је бла го дат Мо ја: си ла се Моја у не мо ћи оства ру је (2. Кор. 12, 9). У каквој то немоћи? Била би самообмана да ми сли мо да ће - ма ка ко да смо ле њи, кукавице, малодушни, ма како да мало у нама порива било - Бог свеједно деловати на нас и да ће се све до бро за вр ши ти. Није тач но, то се не де ша ва! Бог про на ла зи сва ког гре шни ка, Бог сва ког од нас као да држи изнад бездана, али да израстемо у пуну меру свог призвања можемо само ако постанемо, по речима Апостола, сарадници Божији, упрегнувши се заједно с Њим под је дан ја рам... О каквој то немоћи говори Павле? По ку ша ћу да вам об ја сним оно за шта ми слим да је тач но ка да се ра ди о овој немоћи. Постоји она греховна немоћ о којој сам малопре нешто мало рекао, али по сто ји и дру га не моћ, не моћ ко ја се даје, немоћ која препушта сили да делује у њој. Вероватно се сећате како су ваши мајка или отац или не ко дру ги ка да сте би ли мали, одједном одлучили да вас науче да пи ше те. Се ли сте, не зна ју ћи шта ће се догодити, дали су вам у руку оловку коју нисте умели да користите и нисте знали шта да оче ку је те; а за тим је мај ка узе ла ва шу ру ку и по че ла да је по ме ра, и док ни сте има ли пој ма шта је тре ба ло да се деси, док се ваша рука слободно кретала у складу са покретима мајчине руке линије су би ле та ко ле пе, пра ве и окру гле, и све је било хармонично. У једном тренутку дете одједном помисли: Сад сам схватио, помагаћу, и по чи ње да ву че олов ку. Ево же лим да по мог нем, ви дим да по крет иде на го ре и до ве шћу га до вр ха, и скре ће не где на стра ну - Скре ну ћу га на дру гу стра ну... и испадају жврљотине. Ево, тако човек пише историју на земљи. Када бисмо се само препустили у руку Божију и дозволили Богу да покреће нашу руку, да пише Сво ју та јан стве ну та бли цу на шом ру ком, али Ње го вим по кре том, не би би ло ових наказности које стварамо па земљи... И дру ги при мер. На по чет ку сам вам ре као да сам не ка да био ле кар, у то ку ра та сам био хирург. Хирург ставља рукавице за време операције, и то тако танке, тако крх ке да се мо гу по ки да ти нок том, а истовремено, управо зато што су тако танане и тако крхке паметна рука у рукавици може да учи ни чу до. Ако се уме сто ове рукавице обуче чврста, дебела рукавица ништа не мо же да се ура ди, за то што од ове еластичности, од ове сла бо сти зависи и слобода покре та. И тре ћи пример: шта је сла би је од је дра на бро ду? А истовремено једро, ко је је мај сторски усмерено може да ухва ти дах ве тра и да понесе тешки брод ка ци љу. Замените танко, крхко једро чврстом гвозденом даском - ни шта се не ће деси ти, осим што ће, брод вероватно потонути. Крхкост и немоћ овог једра му омогућавају да ухва ти дах ве тра и да по не се брод. А сада размислите: ве тар, ду ва ње буре, дах ти хог ве черњег ветра у виђењу Илије пророка, дах Литургијска беседа, Саборна црква, Крагујевац Све тог Ду ха - ево шта тре ба да нас ис пу ња ва. Ми тре ба да бу де мо исто та ко крх ки, исто та ко препуштени, исто тако слободни као дечија рука у мајчиној руци, као лака рукавица на ру ци хи рур га, као је дро ко је мо же да ухва ти дах ду ха и да по не се брод та мо куда треба. Ево, где не моћ мо же да по ста не помоћ, а не по раз, ево, ка квој не мо ћи мо рамо да се учи мо: оној пре пу ште но сти или ако вам се ви ше сви ђа, оној про зрач ности, по речима Светог Григорија Паламе, ко ји за нас ка же да смо сви ми гу сти, непрозирни и да је човеково призвање да се постепено тако очисти, да постане као кри стал, да по ста не чист ка ко би се кроз човека неометано лила Божанска светлост и како би она захваљујући његовој избрушености блистала на све стране и изливала се на сву твар унаоколо. Митрополит АНТОНИЈЕ Блум Из: Три беседы о Церкви,Московские епар хи а лъ ные ве до мости ; , 2. март

18 Православље и савремени проблеми човенчанства вера и наука На простору који је између Истока и Запада, односно, Исток на Западу и За пад на Ис то ку, и у вре ме ну по сле; после светског експеримента (социолошки посматрано) изазваног пламеним ветром (црвеним таласом), тренутак је примирја, примирја у коме се ствара једна нова веза између вере и науке. Многи од нас смо сведоци периода њихове крајње супростављености у нашем друштву, када су научници у противставу теолозима, постали првосвештеници нове религије атеизма. Сами бежећи од опију ма за на род, по бе гли су у дру гу крај ност, ушанчени и искључиви у погледу било каквог дијалога.део тог ате и стич ког кле ра да нас се вратио у окри ље Цр кве, или се враћа, одричући свој марксистички научни поглед на свет, ко ји су та ко страсно промовисали, или су ми сли ли да промовишу. Но, ка ко циљ мога ра да ни је жи го сање, ста вља ње стиг ме на по ште ну ин те лиген ци ју, ко ја уз гред ре че но, у вре ме нима ко ја се ме ња ју, из гле да ре флек сно (по мод но) ре а гу је, ве ро ват но у за штити свог ста ту са, већ да се ве за из ме ђу вере и на у ке осве тли на још је дан на чин, мо жда би нај бли же би ло ре ћи из угла: за што ве ру јем? Ни јед на област људ ске де лат но сти не мо же се на зва ти на у ком, уко ли ко у се би, у ве ћој или мањој ме ри, не са др жи угра ђен ма те ма тички апа рат (ма те ма ти ку). Или је мо жда бо ље ре ћи, не ка људ ска де лат ност је у оној ме ри на уч на која је ма те ма ти зо вана, опи са на ма те ма ти ком, на би ло ко ји на чин, ал ге бар ски или пак ње ним ло гичким де лом. За то, по сма тра ње су шти не да на шње на у ке, ве ли ким де лом је по сма тра ње њене ар ма ту ре ма те ма ти ке. У осно ви ма те ма ти ке је те о ри ја скупо ва, а њен основ ни по јам скуп, на коме је са гра ђе на, је сте наш ин ту и тив ни до жи вљај, и ми га не де фи ни ше мо. Помо ћу ње га, по мо ћу пој ма ску па, стро го је из ве де на чи та ва ску пов на те о ри ја, која про жи ма ма те ма ти ку и по ве зу је ње не оста ле де ло ве у хар мо нич ну, чу де сну цели ну. И ге о ме три ја је та ко са гра ђе на; у осно ви се на ла зе пој мо ви тач ке, пра ве и рав ни ко је не де фи ни ше мо, већ ин туи тив но до жи вља ва мо, а све оста ло се стро гим пу тем ода тле из во ди. И то је прин цип на ко ме функ ци о нише ма те ма ти ка, из основ ног ску па ак сио ма основ ног ску па чи ње ни ца ко је не до ка зу је мо, већ ин ту и тив но до жи вља вамо, гра ди мо ве ли чан стве ну згра ду ма тема ти ке. Са дру ге стра не, те о ло шке, ре ли гијске, Го спод Бог пред ста вља по сво јој сушти ни не што не са знај но, не што што дожи вља ва мо и у чи је по сто ја ње ве ру је мо. По сто ји по ре дак, веч ни мо рал ни за кон Бо жи ји, за кон скла да про пор ци ја и ре да. У мо ли тва ма Пра во слав не цр кве мо же мо на ћи и сле де ће: Тај за кон је: у Ва си о ни по ре дак, у при ро ди склад, у ду ши са вест, у дру штву мо рал, а у сва ком чо ве ку урође ни За кон до бра. Циљ на у ке ни је, и не мо же би ти, да сво јим от кри ћи ма до ка зу је не по сто ја ње Бо га. Она сво јим тех но ло шким до стигну ћем не пред ста вља до каз за од ри ца ње Бо жан ских за ко ни то сти, већ су прот но, 18

19 сво јим на прет ком, сва ки пут, до ка зу је упра во по сто ја ње Бо жи јег про ми сла о спа се њу све та и па лог чо ве ка. Наука проучава овоземаљски материјалистички и хуманистички ред ствари. Проучава чудесан свет који је изронио из Веч но сти, уне сен у бес крај и кре ће се ка Вечности. Енигма почетка света, Великог праска, стал но оп се да на уч ну са вест, а ту маглу из ко је је на стао свет ла ко је об ја сни ти сле де ћим: Све је зна чи по че ло, све има свој Пр ви дан, све је ство ре но. А Тво рац све га је са мо Бог, и мо же би ти са мо Бог, а не би ло ка кав слу чај. Свет и чо век де ло су Све сми сла Бо га. Као што је Го спод по сво јој су шти ни не по ја ман, та ко је и на свом по чет ку математика и наука интуитивна, доживљајна. Као што је на ша око ли на, окру же ње, коначно, сазнајно, тако је и наука јаснија; на ободима настају проблеми за науку (човека), али само онда када недостаје вера у то да се из у ча ва Бо жан ски ред ствари поредак Творца. Постоји једна опасност за на уч ни ка, ка да он пре ста је то да буде, када у немогућности проницања и уочавања законитости функционисања Васионе побегне и због сопствене слабости са кри је се иза Твор ца и ода тле се баца каменицама немоћи. Но, сваког чека сво ја пла та, ре че Го спод Бог наш. Ко нач но на пи та ње: Шта је ве ра? од гово ри мо ци та том из Све тог пи сма Ве ра је основ све га че му се на да мо и по твр да ствари невидивих (Јевр. 11,1). А на питање Шта је на у ка? она је сна га и пот пора од Бо га да та на том пу ту че ка ња оног чему се надамо и доказивања оног што не видимо. проф. Радојко Дамјановић професор математике и специјализант на Природно математичком факултету у Крагујевцу. Морал и савремено друштво недоумица Размишљати о људима као о слободним личностима у садашњем времену и про сто ру за ве ћи ну љу ди рав но је својеврсном маштању о принцу на белом ко њу. Бо ље ре че но то је крик за оним што ве ћи на од нас жељ но осе ћа али га суштински на доживљава у свој његовој пу но ћи. То је жи вот ко ји је јед нак сло боди. Пре че сто нам се оно што на зи ва мо животом покаже као обесмишљавајућа празнина досаде трајања која нас обузима собом и чини неспособнима за било ка кву сло бод ну кре а ци ју. Кре а ци ја је сте афирмативни дар човеку да се оствари ипостасно у Христу као његов сапричасник тј. сателесник. Уместо да ту ширину празнине испуњавамо својом смишљено шћу ми уства ри же ли мо да нас она испуни попут какве магије. Магије као самоделатне, бесподвизне силе која дела са ма по се би, без на шег уче шћа по аутоматизму својих датости којима управља нашим датостима као програм у компјутеру. Краће речено живот аутоматизму, без слободе учешћа и без одговорности за дру гог и свет око се бе. То је отуда што слободу посматрамо као некакво механичко збивање без икаквог све сног ути ца ја са на ше стра не, као да смо постали хиндуске карме. Упознати законе механизма за многе значи бити слободан јер мирно дочекујеш оно што је неумитно по том механичком склопу у коме живиш. Наши самостално смишљени на по ри да се до ђе до сло бо де не рет ко се све ду на на пред ре че но. Они у сво јој суштини постану уствари напори да се права слобода, од механизма, заустави март

20 и претвори у нешто статично и беживотно, по фор ми ак тив но, а уства ри мр тво. Подјармљивање средствима постало је поклич наводног ослобођења из стања зависности од тих истих средстава. Покраденост и злоупотребљеност време на је сте основ за ова кву об ма ну. То је пљачка коју господари поднебесја чине човеку, односно контра иницијација, јер немогућност самоконтроле у времену јесте сужавање животног простора за сваког од нас. Сва ки на пре дак на ова квим основама значи напредак ка крају почетка, али не ради његовог надилажења већ ради његовог поништавања. Господарити новцем или каквим другим материјалним или лаждуховним добром, ко је обез бе ђу је власт над оним што је изван нас поистовећено је са слободом. У томе нам помажу и медији, нпр. телевизија која се злоупотребљена претвара у генератор расула и пијавицу времена која небригу о времену и простору представља као сло бо ду. Про блем је у то ме што таква врста «господара» слободе образује најбољу слику суштинског роба, тј. деградираног бића. Деградирано биће јесте биће разорено многоциљном бесциљношћу која собом човека као створено биће са могућношћу ипостасног остварења кида тежњом да задовољи по себи, сваки у природи садржани нагон. Тиме се у човеку јавља суштинска празнина. У бићу се иконизује небиће али као постојеће иако нема самостално постојање, а то је постварење зла. Страх и не моћ пред самим собом, одводе нас у бежање од себе кроз извитоперавање других у нама. Наше унутрашње, које смо изгубили падом покушавамо да надокнадимо туђим спољашњим не примећујући да су и дру ги исти као и ми у том погледу. Неки од нас јуришајући на боголикост других подсећају на демоне. Та уну тра шња опредељеност човека касније се шири на целокупан живот и свет. Долази до злоупотребљености времена и простора. Време и про стор су нео дво ји ви од овог света и међусобно су нераскидиви иако су међусобно непоистоветљиво исказиви. Вре ме увек об у хва та про стор, иако се садржи у њему, на неки начин га испуњава сведочећи му тако његову трајућу пролазност, док исто бива ограничено простором који времену даје границе протока. Промишљање о времену и простору можемо да упоредимо са обичном тачком, јер тачка јесте уствари сабијено време и про стор. Она је пу но ћа ко ја све има, али не мо же са ма да тра је, да би има ла смисла она мора да је истовремено почетак и крај не че га или не ко га. Без ње у на ма опит ном све ту не би би ло ни јед ног и дру гог јер она ни је са мо знак ин тер пункције већ дубока онтолошка датост која све до чи да је смо то ка ко је смо у окви рима ко је она са др жи у се би. Шта тач ка има по се би ни шта, па опет све му да је потку би ћа не по ста ју ћи при том и осно ва бића. Ништа јој не можеш одузети или до да ти. Ка да је де лиш, не ме њаш јој ни количину ни вредност, не умањујеш је. Ка да јој до да јеш, опет исто, јер је не увећаваш. Ширећи се тачка не ремети свој обим нити деобом умањује свој пречник. За њу се још мо же ре ћи да она је сте круг, али не са мо на сво јим гра ни ца ма већ и уну тра. Она је сте би ће кру га и је сте круг у сва кој тач ки сво је тач ке. Мо гли би рећи да је тачка у символичком представљању символ савршенства у природи, а не круг, јер и он је збир та ча ка, без об зи ра на преч ник, у истом без бро ју. Мно штво тачки не повећава број нити ремети једин ство, па опет тач ка ни је би ће по се би јер га је до би ла од Ре чи ко ја тач ки да де у по чет ку, не ка бу де и би тач ка. Ја сно је да су вре ме и про стор окви ри у ко јим човек се бе оства ру је или не оства ру је као личност. У самозатвореном времену и простору, који истовремено спајају и раздвајају у ка квим да нас жи ви мо, све се кра де и од у зи ма од чо ве ка, а нај лак ше се том и таквом времену и простору жртвује искреност једних према другима. Искрености скоро и да нема у међусобним људским односима јер је не поседујемо ни у свом уну тар њем лан цу вред но сти. Не ма мо је са ми пред со бом, па је не ма мо ни пред другима. Искреност пред собом јесте почетак суштинског преумљења ка Слобо ди ко ја има Име. То је пр ва сте пе ни ца 20

21 ка Христу Који Јесте једина Слобода али и највеће главогубилиште за човека окованог непреображеним (неохристовљеним) временом и простором, временом које није икона Вечности, простором који није икона Бескраја. По ко зна ко ји пут по ка зу је се као тачна чи ње ни ца, да оно о че му се нај ви ше прича да тога највише и недостаје. Многи су покушавали да пишу о људима који су успели да своју унутрашњу празнину ограничености осмисле (преобразе) следујући и тражећи по дару Христовом, Ду хом Све тим, том истом Хри сту Васкрслом, Богочовеку Који седи са десне стране Оца, а не илузијама створеним у гла ва ма људ ским. Тач но је да је за писање нечег таквог неопходно опитно искуство суштинских монаха 1 ко ји својим ходом за Васкрслим, преображавају твар свога бића Духом Светим. Другим речима, само боготражитељи у срцу јесу ка дри да и се бе и свет око се бе осми сле не чим што ни је од ово га све та, а што опет исти држи у постојању. Зато појам слободне личности у овом свету представља при чу ко ју при ча ју сви, а са мо лу ди за свет по ку ша ва ју и да је оства ре. Кон це њиховог «лудила» држи онтолошка усамљеност, коју осећа човек када се сведе са мо на са да и ов де (вре ме и про стор), јер нападајућа празнина ослобађа хаос нагона који на свој начин изражавају жељу за осмишљавањем те празнине. Она их иза зи ва бу ду ћи да је прет ња ко ја их на пр ви по глед ства ра и из је да. То је она многоциљна бесциљност. Суштински монах се не ми ри са не ми ром пра зни не и ни шта јој неда у област вла сти. Не да јој своје нагоне јер они нису од празнине ни ти за пра зни ну, баш као и сав оста ли свет. Монах не утемељава своје силе и хте ња на бе жа њу од све та или од опа сности у ко јој свет пре би ва, већ све сво је, и ду шу и те ло и свет са љу ди ма око се бе, тј. себе истог, поменутог (откривеног), претва ра у се бе истог сми сле ног у Хри сту до чијих граница га шири Дух Свети. Таквог себе христосмисленог пројектује, уграђује, истим Ду хом Све тим у све оно што има укус творевине, дајући му трајност Хри стом чи јом се ико ном про ја вио. Овакво «лудило» није казна, већ једини на чин да се на ђе сми сао лич ног по стојања и да се читава творевина препозна, 1 Монах јесте појам за једнину, али ни у ком случају није синоним за онтолошку самоћу. оличи у Христу. Једино такав свет одговара сви ма на ма иако представља највећу хулу за стада људи у којима се тежња ка том свету пројављује увек као ка зна, знак проклетства и лудила које наводно не ви ди пра ве људске вредности. На овакав начин прећи границу «нормалног», значи на прави начин постати цео и оства рен,али не на на чин као свет у коме доминира гесло колективне корисности. У колективизираном друштву ( не заједници, јер она увек подразумева слободу) «бити луд» че сто зна чи бит хе рој лич ног, суштински по дару слободног, начина постојања. Капије вечности се налазе свуда око нас попут капилара које заклања ткиво ускладиштене пропадљивости, тј. богатства, сиромаштва, младости, старости, лепоте, ружноће, здравља, болести и др. идо ла ко ји ма љу ди слу же или од ко јих се боје. Можемо са великом сигурношћу извести закључак да је прича о слободној личности од многих схваћена као добра за промоцију и маркетинг манипулације са људима, али је истовремено и неприхватљива за људе због самоодрицања које зах тев но са др жи у се би. Власт над другим јесте идеал садашњег друштва људи, у коме човек који хоће слободу у Христу не ма шта да тра жи, али има мно го тога да по ну ди, иако се то од љу ди схва та као лич но лу ди ло и без у мље ко је за њих пројављује и представља болест, аутизам или нешто слично. Не примећују људи да само свесно одумирање за имагинарно, «нормално» људско јесте порођај човековог живота у слободи постојања Цркви. Јереј Бобан Миленковић хонорарни наставни Призренске Богословије, привремено у Нишу У Господу уснули отац Авакум, манастир Драча март

22 Богослужења кратак преглед историјског развоја богослуж ења први део а) ИСТОРИЈСКЕ ПРЕТ ПО СТАВ КЕ БО ГО СЛУ ЖЕ ЊА Хришћанско богослужење је, као што је познато, настало у јудејској средини, као и са мо хри шћанство. Богослужење има своје порекло у делатности Господа Исуса Христа, Који је учио ње му и дао за повест да се оно вр ши. Тако је Он научио Своје ученике да се моле, било Својим при ме ром (Лк. 6, 12; 22, 30-45, итд), би ло да их је под сти цао да се мо ле (Мт. 5, 44; 6, 5-8, 41, и тд.), да ју ћи Епискош шумадијски Јован, Света Литургија у манастиру Драча им образац молитве Оче наш... (Мт. 6, 9-13; Лк. 11, 2-4), која се због тога назива Господња молитва. Предао им је, такође, и Свету тајну Евхаристије на Тајној вечери (Мт. 6, 26-28; Мк. 14, 22-24; Лк. 22, 23-25), дао заповест да крштавају оне који верују у име Оца и Си на и Све то га Ду ха (Мт. 28, 19), Сам учествовао у богослужењу јудејског храма и молитви синагоге. Апостоли и први хришћани били су Јевреји, те су, по примеру Господњем, наставили да напоредо са својим сабрањима учествују и у богослужењу јудејског храма и синагога. После разарања храма и њиховог изгнања из синагога које је претходило томе, ограничили су се на сво ја са бра ња, али су са чу ва ли свест да су они нови Израиљ, наследник обећања и истинског богослужења. Стари завет је био њихова свештена књига из које се читало на богослужењима и на ко јој се заснивала проповед, Псалтир је остао њихова химнолошка књига, празници су у основи задр жа ни, по ре дак са бра ња си на го ге био је узор за њи хо ва са бра ња, док су мно ги богослужбени обичаји остали у црквеној пракси. Међутим, све то је употребљавано селектив но и све му то ме дат је но ви сми сао и чи сто хри шћан ски са др жај. То је био образац (τύπος) и сен ка, али је пред ста вљало темељ и педагогију за долазак и примање у Хри сту исти не и у ду ху и исти ни хршићанског богослужења (Јн. 4, 23-24). Без об зи ра на то што су у хри шћан ство ушли многи незнабожачки народи и народи са друкчијим верским традицијама.,до да нас су оста ли мно ги еле мен ти ју дејског бо го слу жбе ног пре да ња, као што је субота која је премештена и преображена у недељу, Пасха, Педесетница, одежде, кађе ње, вре ме мо ли тве, мно ги ли тур гиј ски тер ми ни, у из ве сним ли тур гиј ским ти пови ма бес ква сни хле бо ви, итд. По је ди ни утицаји су примарни, док су други секундар ни, од но сно на ста ли су под ути ца јем Ста рог за ве та а роsteriori, као што је, на пример, питање чистих и нечистих. Али хришћанско богослужење ни у ком случају не представља некакво преправљено и по бољ ша но из да ње ју деј ског бо го слу жења. Оно је ње гов на ста вак на исти на чин као што се хришћанство може сматрати наставком јудаизма. Не ка да је по сто ја ла и су прот на тврдња - да је, на и ме, хришћанско богослужење оплемењени облик многобожачког богослужења, односно идолопоклоничке бо го слу жбе не прак се. Ово ми шље ње се да нас сма тра пот пу но по гре шним. Од самог почетка постојала је оштра конфронтација између хришћанског богослужења и мно го бо жач ког идо ло слу же ња, ко је је ка рак те ри са но као λατρεία δαιμονίων ( служење демонима ), πολύθεος πλάνη ( многобожачка заблуда ), коју је требало 22

23 ис ко ре ни ти из све та. Од оних ко ји су се кр шта ва ли зах те ва но је од ри цање од Сатане,, и свих де ла ње го вих, и свих ве сни ка његових, и сваког служења њему односно пот пу но од ба ци ва ње сва ког слу же ња идо ли ма. То што су по сле де фи ни тивне победе хришћанства над многобоштвом остали, званично или незванично, неки елементи многобожачког богослужења у појединим областима и у народној побожности, нема никакав посебан значај. Оно што је задржано из многобоштва било је или безопасно, или је представљало општи начин манифестовања служења Богу, или је опет би ло плод ге ни јал не стратешке тактике. Тако је је на место рођења непобедивог сунца (25. децембар) дошао Божић, односно Христово рођење (рођење Сунца правде ), празничне оргије заменили су постови, служење идолима заменило је поклоњење светим иконама, свете изворе (које су имали многобошци) су замениле водице, Асклепијева светилишта (τà άσκληπίεια) заменили су храмови посвећени светим исцелитељима (бесребреницима), итд. в) АПОСТОЛСКИ И ПОСТАПО- СТОЛСКИ ПЕРИОД (I век) Прва сведочанства о хришћанском бо го слу же њу да ју нам но во за вет ни текстови, и то углавном Дела апостолска, а спорадично и посланице Светог апостола Павла. Богослужење је било веома једноставно. Састојало се од сабрања која су се одржавала увече, по узору на Тајну вечеру, и за јед нич ких тр пе за (ага пе), по сле којих се вршила света Евхаристија. На тим сабрањима се читало Свето писмо, а затим је следила проповед, као и у синагога ма. По ја ни су псал ми из Ста рог за ве та, а можда и први хришћански поетски састави, који се наводе и у апо стол ским тексто ви ма (Ефес. 5, 14; 1. Тим. 3, 16; Фи лип. 2, 5-11, и др.)- Чи та њи ма из Ста рог за ве та почињу се додавати и читања апостолских посланица, а касније и јеванђеља. Крштење се вршило погружавањем у во ду, а ми ро по ма за ње је да ва но кроз пола га ње ру ку апо сто ла. По сла ни ца све тог апостола Јакова сведочи да је постојала по себ на бри га и о бо ле сни ма ко ји су пома зи ва ни уљем, што је пра ће но..молитвом вере (Јак. 5, 14-16). Из Јо ва но вог От кри ве ња за кљу чу јемо да је крајем I века богослужење било Сусрет Светих Апостола Петра и Павла, капела у Богословији у Крагујевцу прилично развијено, ако прихватимо да пророчке визије, макар делимично, преносе и богослужбену реалност Цркве. Малоазијске црквене заједнице су своју традицију празновања Пасхе везивале за светог Јована Богослова, што значи да овај годишњи празник има апостолско по ре кло. Ме ђу тим, ако се и не мо же са си гур но шћу ре ћи за Пас ху, по сто ји јасно све до чан ство о са бра њу κατà μίαν Σαββάτοη (,,у пр ви дан не де ље ) (Дап ; 1. Кор. 16, 2), ко ји се већ у От кри ве њу назива Κηριακή ὴμέρα ( дан Го спод њи ) (От кр. 1, 10). То је био нај ве ћи ко рак у прав цу осло ба ђа ња од ју да и зма ко ји је имао суботу као знак држања Закона и га ран ци ју за Бо жи ја обе ћа ња. Су бо та је по ста ла не де ља, об ре за ње - кр ште ње, левитско свештенство - свештенство по чину Мелхиседекову. По чет ком II ве ка на пи сан је је дан веома важан спис који означава прелазни пе ри од. Реч је о спи су Διδαχὴ τωˆ ν δώδεκα άποστόλων (,,Учење Дванаесторице Апостола ). Више није било Апостола, али је остало њихово предање, које се у Цркви чувало путем усмене проповеди. Овај спис је био је дан по ку шај ње ног за писи ва ња. Спис се не до ти че са мо уче ња Цр кве, што би би ло за оче ки ва ти, не го и богослужења: крштење, агапе и евхаристија, постови, времена молитве и начини молитве били су део првобитне апо- март

24 Тајна Вечера, ђачка трпезарија у Богословији Св Јована Златоустог у Крагујевцу столске проповеди. То се само по себи разуме, али је и сведочанство апостола Павла јасно: јер ја при мих од Го спо да што вам и предадох... (1. Кор. 11, 23). г) ПЕРИОД ГОЊЕЊА (II век год.) Створена је једна романтична теорија о катакомбној Цркви и једном богослужењу примереном таквим условима. Историјска је чињеница да је Црква, с времена на време, трпела страшна гоњења, прво од стране Јудеја, а затим и од стране званичне римске државе. Али исто вре ме но зна мо и то да су хри шћа ни има ли и хра мо ве, и да њи хо во бо го слу жење ни је би ло тек у за чет ку. Из овог пе ри о да има мо опис хришћанског сабрања и од стране многобошца Пли ни ја мла ђег (98-117), као и опис ко ји нам да је све ти Ју стин му че ник и фило соф у сво јој Пр вој апо ло ги ји ко ју је упу тио Ан то ни ју Пи ју (око 150. године), и Апостолско предање светог Иполита Рим ског ( ). Чи ње ни ца је да су постојале организоване Цркве са епископима, презвитерима и ђаконима, са прилично развијеним богослужењем и снажним литургијским интересовањем. Црква је по промислу прикривала свештенорадње (disciplina arcani), као што по Бо жи јем промислу није записивала ни литургијске текстове. Богослужења су вршена са усменим изговарањем текстова, молитве су импровизоване према моћи предстојатеља, али на основу веома развијене усмене традиције. Да су постојали апостолски текстови литургија и осталих свештенорадњи, богослужење би се у њима окаменило, те не би би ло ка дро при ми ти ни шта но во и не би се могло адаптирати према потребама и условима сваког народа коме је проповедано Јеванђеље. Господња и апостолска традиција предста вља ла је се ме и ква сац из ко га су произашле дивне и разноврсне литургијске форме широм хришћанске васељене, које се јављају после престанка гоњења. Јоанис Фундулис 24

25 Хришћански појмовник сли ка при ка зу је, а тип је ње гов при каз на сли ци, са ма сли ка. Да кле, ико на је средство за комуникацију између онога ко јој при сту па и оно га ко је на њој на сли кан, изображен. По речима Светог Јована Дамаскина икона је: подобије (слика) и прика за ње и из о бра же ње не ко га, ко је со бом показује оно што је насликано. Свакако, икона није у потпуности слична прволику, то јест оно ме што је на сли ка но, јер дру го је ико на а дру го оно што је на сли кано, та ко да се ви ди ме ђу њи ма раз ли ка, по што то дво је ни је јед но и исто. На пример: човекова слика (икона), изражава црте тела, не поседује душевне силе, јер нити живи, нити мисли, нити говори, нити осе ћа, ни ти по кре ће удо ве. Па и син ко ји је при род на сли ка (ико на) оца има не што дру га чи је у од но су на ње га: он је син а не отац. (Св. Јо ван Да ма скин, Апологетска слова против опадача светих икона, Одлуке Васељенских сабора Р. Попо вић, Бгд.1997, 150) У историји хришћанске цркве било је много тешких и трагичних момената. Је дан од њих је и пе ри од цр кве од 7. до 9. века. То је време антихришћанског одбацивања и уништавања светих икона и нечовечног прогањања иконопоштовалаца у Цр кви. Иконе су у Православној цркви поштоване од самих почетака, а то нам потврђују и разна археолошка сведочанства, а нарочито сачуване фреске у катакомбама старог Рима, Палестине, Мале Азије. Појава иконоборачке јереси у тадашњој Византији имала је неке своје узроке. 1. Наиме, почетком 8. века у Византији је дошла на власт династија Исавријанаца, владара, који су долазили из покрајина где су хришћани били у тешњем додиру са Јеврејима, а нарочито са Исламом, а рас по ло же ње и јед них и дру гих је било антииконичко. И Јевреји и муслимани су сма тра ли ико не за идо ле и оп туикона У Цр кви по сто је мно ги ви до ви све - дочења истине Божије. Једна од њих је и умет ност. Нај ду бље исти не о Бо гу, човеку и свету, Црква исказује и кроз своје духовно најосетљивије ствараоце, богонадахнуте уметнике. Они су искуство живота у ве ри пре то чи ли у жи ву реч, па су тако настале химне и богослужбене песме или у ноте, из којих су настале мелодије или у бо је од ко јих су са чи ње не фре ске и иконе или пак у грађевине, па су настали велелепни црквени храмови. Храм и богослужења у њему јесу ретка и скоро једина места у којима сва људска чула активно учествују и где за сва ко људ ско чу ло има истин ског ужитка. Нај пре је ту чу ло слуха. Мелодичност црквених напева препуна архаике, сетности, светости и заноса чини да наше чуло слуха доживи тотално задовељење. Још ако се до го ди и то, да хор, пев ни ца и служашчи свештеник у олтару успоставе ону преко потребну складност и симфоничност, онда је ужитак комплетан. На ред долази чуло ми ри са. Опојни мирис тамјана спојен са мирисом воштаних свећа, ства ра онај ми ри сни амал гам, та ко угодан, јединствен и тако незабораван. Затим на ред долази чуло вида. Најпре су ту ико но стас и ли ко ви све тих на ње му и заносни ватромет боја у виду фрескопи са. На кра ју ево нас и код чу ла уку са. Хлеб наш насушни у облику нафоре и причешћа примљена из жртвене чаше у ви ду хле ба и ви на, чи ни да нам и у сим болич ном об ли ку и то чу ло ма кар и у ми нимуму буде задовољено. Овде ћемо се најпре задржати на чулу вида, на иконама светитеља Божијих. Шта је то пра во слав на ико на? Реч ико на је из вор на грч ка реч и зна чи - слика, пор трет. Узе то ши ре то мо же би ти слика нерелигиозне садржине; међутим, узето уже то је слика искључиво религиозног значења. Код иконе разликујемо два битна чиниоца: АРХЕТИП (прволик) и ТИП (ЛИК). Ар хе тип је она лич ност ко ју март

26 живали хришћане да су идолопоклоници. У суседном, на Истоку, Омајадском цар ству ка лиф Је зид II је 723.г. на ре дио уништавање хришћанских икона. Као аргумент против поштовања икона навођена је 2. Бож ја за по вест из Ста рог за ве та: Не пра ви се би идо ла ни ти ка ква ли ка не мој им се кла ња ти ни ти им слу жи ти ( 2. Мој. 20,4-5). 2. Следећи узрок појаве иконобораца био је свакако монофизитски утицај. Монофизитство је било христолошка јерес, која је минимизирала људски елемент у тај ни Ова пло ће ног Хри ста. Иконоборци су сада са тих истих позиција, истицали немогућност сликања Христа као човека, а Његово Божанство је већ ионако неизобразиво. 3. За појаву иконоборачке јереси постојао је манихејско павликијански утицај, који је такође долазио из дубине Ма ле Ази је (Јер ме ни ја), а и он је био из разито антииконични и антикултуран. Уз ова два, извесни историчари и теолози у новије време указују и на негативан јелин ски ути цај: то је био онај фи ло соф ски презир према материји и свему телесном код нехристијанизованог јелинизма, макар он био и та ко спи ри ту а лан ка кав је био неоплатонизам (Еп. Атанасије, 1200 го ди на Сед мог Ва се љен ског са бо ра, зборник Православље и уметност). Сада ћемо видети у чему је разлика између световне слике и иконе. Наиме, ако узмемо било коју световну слику можемо констатовати следеће: 1. Обликовање би ћа на њој се по сти же кон тра стом, дијалектиком светлости и таме, светлости и сен ке. 2. Уз све тлост се ко ри сте и други елементи као нпр. перспектива: неки предмети су ближи ономе који посма тра сли ку, дру ги су да ље, не ки су мањи, неки већи. 3. Ритам слике: зависност јед ног би ћа од дру гог, итд. Све ово указује на чињеницу да свет на слици не обликује Божије силе и енергије које су различите од сила и енергија природних, већ искључиво природне силе. Световна слика је продукт односа светло сти и та ме, сен ке, све тлост на ико ни је створена, овоземаљска, а самим тим и не сло бод на. Јер све што се на ђе иза предмета на световној слици је неосветљено, не ви ди се на сли ци. А како икона пројављује те Божанске си ле у све ту? Пр во, све тлост ко јом се слика јед на ико на не сто ји ни у ка квом ди јалектичком односу са тамом. Наиме, икона не ма сен ки, а то по ка зу је да све тлост на њој не са посто ји са та мом. С дру ге стра не, она се не кре ће ис кљу чи во праволинијски, већ слободно. У противном она би ну жно има ла сен ке или нео све тљене де ло ве. На ико ни се ви де и они предмети који су у природи невидљиви, нпр. ри бе у во ди, уну тра шњи део ку ће ко ја се посматра извана. На ико ни, про стор и вре ме ни су си ле које удаљују и раздвајају бића на икони, као што то чи не у при ро ди, већ их спа јају. За то се на ико ни све по ка зу је у ис тој рав ни, без да то ути че на то да се из гу би осећај постојања простора на њој. Што се ти че вре ме на, на ико ни, се не са мо приказују заједно догађаји и личности ко ји су се зби ли у истом вре мен ском периоду, већ икона показује и спаја и догађаје из различитих времена. И још не што: она по ка зу је и оно што се ни је догодило, будуће догађаје. На пример, на икони Васкрсења Христовог приказано је и вас кр се ње Ада ма и Еве. То је дру гим речима спајање прошлости, садашњости и будућности. Другим речима, икона представља свет прожет Божанским енергијама и силама. Сви мотиви приказани на икони су у те сној ве зи са Хри стом, али са Ли тургиј ским Хри стом, а то је Хри стос ко ји се по ка зу је не са мо као чо век, већ и као спаситељ, судија и сведржитељ света, као Бог. То се ви ди и у тра гич ним сце на ма, Распеће Христово се показује тако што ни јед ног тре нут ка не ода је сум њу да је тај рас пе ти Хри стос Бог. Та ко да кле, икона представља свет који је у заједници са Бо гом, али бу ду ћи да та за јед ни ца још није у потпуности остварена сад и овде, она је још увек са мо ико на те исти не. Другим речима, икона представља есхатолошку ди мен зи ју све та, ка да ће он би ти у истинском заједништву са Богом, не пренебрегавајући његове природне облике. Ико ном се пред ста вља свет и чо век у Цркви она квим ка квим ће се они ја ви ти у последњем догађају остварења Царства Божијег на земљи, не занемарујући при том њи хо ву исто риј ску ре ал ност. Срећко Зечевић, јереј 26

27 тумачаење символа вере први део УВОД Символ вере је релативно кратак са же так ве ре у ко ју ве ру је Цр ква и он у животу хришћанске Цркве, од древних времена па све до данас, заузима једно сасвим осо бе но ме сто. Реч сим вол би се у њеном првобитном значењу могла преве сти као оно што др жи за јед но, што сједињује, што садржи. Тако Символ вере садржи, тј. заједно држи све оне истине које су, како верује Црква неопходне чове ку за пу но ту ње го во га жи во та, за спа сење од гре ха и ду хов не смр ти. Историјски гледано Символ вере је настао из припреме новообраћених, то јест нововерујућих који су се припремали да уђу у Цр кву кроз све ту тај ну Кр штења. У првим вековима Цркве нововерују ћи су се кр шта ва ли, углав ном, већ као од ра сли. Као и да нас, љу ди су и та да прилазили вери, прихватали Христа, желели да ступе у Цркву, да постану чланови црквене заједнице - сваки својим особеним путем. Јер свако обраћење, сваки сусрет човека са Богом јесте тајна благодати Божије у коју ум човечији не може проникнути. Једни су приступали Богу кроз стра да ње и жа лост, дру ги кроз ра дост и сре ћу. Та ко је би ло и та ко ће би ти за свагда. Тај на је ка ко се ра ђа ве ра у ду ши чо вековој. Сама, пак вера у Христа приводи човека к Цркви, ка заједници оних који веру ју у Хри ста. Са ма ве ра иште и по тре бује јединство верујућих који, љубећи једни друге, управо тим својим јединством сведо че пред све том да су уче ни ци и след беници Христови. По томе ће вас познати да сте Мо ји уче ни ци - ре као је Хри стос - ако будете имали љубав међу собом (Јн. 13:35). Љу бав и је дин ство в ере ј есте оно што, по св. ап. П авлу, ч ини гла вну радост Хришћана: Јер жарко желим да вас в идим - п ише он хр ишћа нској Ц ркви у Р иму - да се ту са в ама ут ешим з аје дничком в ером, и в ашом и м ојом (Рмљ. 1:11-12). Хришћански живот нововерујућега је п оч ињао т ако што би био д ов еден к Епископу помесне Цркве, који би својом руком начинио знак крста на челу новога Хришћанина, стављајући тиме на њега знак Хр истов. Ч овек је пр ишао Б огу, п овер овао у Хр иста. Али, с ада је био д ужан да н а учи и с ад ржај св оје в ере. Он је п остајао уч еник или - к ако се к аже у ц рквеним књигама оглашени (катихумен) који је почињао да се припрема за Крштење. Јер, Хришћанство није емоција, није п уко ос ећ ање: не, оно је - с усрет са Истином, оно је - м ук отр пни по двиг пр ихватања Истине читавим својим бићем. И као што ч овек к оји исти нски в оли м узику мора да прође кроз мукотрпно вежбање да би м огао да и зв оди м уз ику, т ако и онај који поверује у Христа, који заволи Христа мора мукотрпно да се учи садржају св оје в ере и св ему он оме на шта га она обавезује. У навечерје Пасхе, будући да су се у раној Цркви крштења вршила током пасхалне ноћи, сваки оглашени који се припремио за Крштење свечано би прочитао Символ вере, исповедио јавно да га схв ата и пр ихв ата, као и да пр ист упа у јединство вере и љубави. Свака већа помесна Црква - Римска, Александријска, Антиохијска - имала је свој сопствени крштењски символ вере. Ти различити помесни символи вере су изражавали једну и н ера зд ељ иву в еру, али су се се м еђусобно разликовали по стилу и језику. Међутим, почетком IV века у Цркви су избили велики спорови који су се тицали основног хришћанског учења о Христу као Богу. Године 325. г од ине у гр аду Н ик еји одржан је I В ас еље нски С абор и на њ ему је фо рм ул исан о пшти и за све Хр ишћ- март

28 ане - јединствени Символ вере. Неколико десетина година после тог Сабора, на II Васељенском Сабору, одржаном у Константинопољу, Символ вере је био допуњен, добивши том приликом назив Никео-цариградски Символ вере и тај Никео-цариградски Символ вере је од т ада п очео да в ажи као о пшти Си мвол вере за читаву Васељенску Цркву. Коначно, на III В асељснском С аб ору, од ржаном 431. г од ине у Еф есу, о дл уч ено је да Никео-цариградски Символ вере мора ост ати з ан авек н епр ом ењен, или - другим р еч има - да му се в ише н ишта не сме додавати. Од т ада се в асељснски Си мвол в ере пева и чита у Цркви на свакој литургији. Си мвол в ере је св ео пшти, за све хр ишћане обавезујући израз црквене вере. И з ато св ако ко ж ели да с азна у шта в ер ује Ц рква, шта је хр ишћа нска в ера и шта је Истина коју Хришћанство доноси свету, м оже да н ађе и н ал ази о дг овор на та п итања у Символу вере. Н ИКЕО-Ц АР ИГРА ДСКИ СИ МВОЛ В ЕРЕ В ер ујем у је дн ога Б ога Оца, Св ед рж ит еља, Тво рца н еба и з емље и св ега видивог и невидивог. И у једнога Господа Исуса Христа, Сина Божијег, Јединородног, од Оца рођеног пре свих векова, Светлост од Светлости, Бога истинитог од Бога истинитог, рођеног не створеног, једносуштног Оцу, кроз Кога је све постало; К оји је р ади нас љ уди и р ади н ашег сп ас ења с ишао с н еб еса и ов апл отио се од Д уха Св ет ога и М ар ије Дј еве и и п остао ч овек; И К оји је ра спет за нас у вр еме По нт ија П ил ата, и стр адао и п огр ебен; И К оји је ва ск рсао у тр ећи дан по П исму; И К оје се ва знео на н еб еса и с еди с д есне стр ане Оца; И К оји ће опет д оћи са сл авом да с уди ж ив има и м ртв има, и Ца рству Њ е- говоме неће бити краја. И у Духа Светога, Господа, Животворнога, Који од Оца и сх оди, К оји се з аје дно са Оцем и С ином об ож ава и сл ави, К оји је г о- ворио кроз пророке. У једну, свету, саборну и апостолску Цркву. Исповедам једно крштење за отпуштење грехова. Чекам васкрсење мртвих. И живот будућега века. Амин. Пресвета Богородица, средњевековна уметност Грузије В ЕР УЈЕМ Верујем.... Задржимо се на овој речи којом почиње Символ вере. Реч гласи - верујем, она собом даје основни тон читавом Символу вере, откривајући његову духовну свеизузетност и јединственост. И м ада нам се та реч ч ини п озн атом и схват љивом, не о пхо дно је да се над њом з амислимо и да је поново откријемо, тачније - не о пхо дно је да је св ако од нас н епр естано изнова открива лично за себе. Шта говорим или, тачније, о чему говорим када изговарам реч - верујем? Ч ини ми се да је д ово љно с амо да п оставим то п ит ање да бих о дмах ос етио да се реч верујем суштински разликује од свих других речи којима изражавам садржај свог ун ута рњег ја. К ада к ажем м ислим, и м ени и др угима је ј асно о ч ему је реч: о усм ер ен ости м оје св ести пр ема овом или оном објекту. Р ећи - м ислим да Б ога има зн ачи исказати неки закључак изведен из ових или оних претпоставки. Када кажем - знам, уб еђен сам, схв атам и д аље остајем у областима које су потпуно објашњиве, рационалне, у стањима моје свести која у себи немају ничег загонетног. Реч верујем није применива ни на једно од тих ст ања св ести, јер за њих уо пште н ије неопходно да постоји вера. Напросто би било глупо рећи верујем да пада киша, јер се ту ради о објективној чињеници. Ј асно је, ст ога, да се реч в ер ујем о дноси и скљ уч иво на оно што је у м ени и ван мене, а лишено је очевидности. Другим р еч има, на оно што је л иш ено и чу лне, и 28

29 Протојереј Александар Шмеман рационалне, и - коначно - саме чињеничне очевидности. Истовремено - и ту долазимо до оног најважнијег - реч верујем по самој својој суштини одговара нечему што је, м акар то б ило с амо у м ени, ства рно и испуњено унутарњом силом, чему није потребна никаква спољашња потврда. Г ов орим в ер ујем с амо за оно што очима не в идим, уш има не ч ујем, р ук ама не додирујем, према чему немам однос никаквог два плус два је дн ако су ч ет ири, већ с амо за оно у шта в ер ујем и што том вером знам. Бога нико није видео никада... (Јн. 1:18). За оне к оји в ер ују, в ера се ра зл икује од св ега, з ато што је њ ена с ушт ина у т оме да је она усм ер ена пр ема он оме што је немогуће просто знати и просто доказ ати. У том см ислу в еру је м ог уће н азвати и ч удом и та јном. Сам в ер уј ући је тај који веру доживљава пре свега као чудо. И заиста, откуда у души, откуда у свести та, истовремено, радосна и страшна извесност присуства и сусрета, откуда тај дух свеобуимајуће љубави? Као да то не ч иним ја, већ н ека с ила у м ени к оја и зг овара - в ер ујем, као о дг овор на тај с усрет. Не могу да објасним речима ту силу, з ато што су р ечи к адре да г ов оре с амо о оном што је зе мно, о ч ињ ен иц ама, о ономе што се м оже в ид ети и д оди рн ути. А искуство вере је, сасвим очигледно, искуство свише, одозго. Како онда изразити и пренети то искуство другима? Нисам ја тај к оји је пр ишао н еч ему, већ је Н еко пр ишао м ени и к оснуо се м ога с рца: Ево стојим на вратима и куцам!. То куцање, тај долазак осетила је душа и радује се и зна... В ера је ч удо и, ст ога, та јна. В ера је д одир ив ање та јне, с агл ед ање др угих д име нзија св ега што је у св ету. У в ери ож ивљ ује онај тајни смисао живота. Испод плитке, објасниве и једнозначне површине ствари одједном почиње да зрачи њихов аутентични садржај. Сама природа почиње да г ов ори и да св ед очи о он оме што је и знад ње, што је у њој, али се по тп уно разликује од ње. Говорећи најједноставнијим могућим речима - вера у свету види, зна и ос ећа пр ис уство Б ога. В ера је, по речима св. ап. Павла, потврда ствари невидивих (Јевр. 11:1). И, заиста, верујући све у ж ив оту и сам ж ивот п оч иње да доживљава као јављање. Небеса казују славу Божију, и дела руку Његових оглашава свод н еб ески (Пс. 19:1). То н ије п о езија, то је глас и то је св ед оча нство в ере. Чудо, тајна, радост, љубав! Све ово одјекује у р ечи в ер ујем! - ист овр ем ено и као одговор и као исповедање. Као одговор Он оме К оји ме је п рви з ав олео и као и споведање мога прихватања те љубави и стварности тога сусрета. Верујем! - ово као и све ост ало у Си мв олу в ере - ј есте реч и св ед оча нство о т оме што је д уша сазналa у том сусрету. У ЈЕ ДН ОГА Б ОГА ОЦА... У је дн ога Б ога Оца, Св ед рж ит еља, Тво рца н еба и з емље, и св ега в ид ивог и невидивог... В ер ујем у је дн ога Б ога. Ово и сп ов едање једнога Бога јесте начело свих начела и осн ова свих осн ова Хр ишћа нства. Хр ишћа нство је д ошло у свет у к оме је владало многобоштво. Прехришћански човек је богом називао и обожавао природу, то јест различите силе које су деловале у њој. Свет је пун б ог ова, р екао је гр чки ф ил ософ Т алес и то је - у пр ев оду на д ан ашњи ј език - зн ач ило да у св ету делује мноштво сила и закона. Хришћанство се својом проповеђу и својим исповедањем једнога Бога побунило против обоготворења света. Један Бог: то зн ачи да су све с иле, сав ж ивот, сви з ак они, све што ж иви у св ету и, к она чно, сам свет - од Б ога, али да они нису -Бог. Паганство и многобоштво је осећало божанске изворе света, али није март

30 знало Бога. Пагански богови су били пуки одраз самога света. Отуда у многобоштву супарништво богова, отуда идолопоклонички и магијски карактер п ага нства. Зато, свечано објавити и исповедити једнога Бога значи потврдити првенство духовнога Свевишњега Бића које је једино способно да открије прави смисао сваког облика живота. И Символ вере одмах назива тога је дн ога Б ога - Оцем. В ер ујем у је дн ога Б ога Оца.... Јер ако реч Бог озн ач ава а псолутну узвишеност Божанства, Његову апсолутну надмоћ над светом, искуство Б ога као Св ев ишњ ега, Н ед ост ижн ога, др уг ач иј ега, о нда им ен ов ање Б ога Оцем потврђује не само везу Бога са светом, већ такву везу чија је суштина у љубави, присности и бризи. Хришћанство - са једне стране - одбацује многобоштво и свечано објављује једнога Бога као апсолу тно Б иће, док - са др уге - са је дн аком одлучношћу одбацује и оно схватање Бога које се зове деизам. Деизам је схват ање Б ога као узр ока или - по ч ув еној Волтеровој аналогији - часовничара који је створио сложени механизам света, ставио га у п огон, али п осле т ога в ише не уч еств ује у њ ег овом р аду. Упр аво то и т акво а пстрак тно и чисто философско схватање Бога одбацујемо када Бога назовемо Оцем. Отац дарује живот, али и после тога наставља да љ уби оно што је ств орио, н аст авља да се бр ине о њ ему и да уч еств ује у њ ему. Јеванђеље каже да Бог јесте љубав. Стога, ми с амим им ен ов ањем Б ога као Оца изражавамо нашу љубав којом одговарамо Богу на Његову љубав, ми изражавамо наше поверење, нашу љубавну и синовску послушност Богу. Назвавши Б ога Оцем, Си мвол в ере и сп ов еда Б ога и као Сведржитеља. Верујем у једнога Бога Оца, Сведржитеља.... Том речју изражавамо нашу веру да Бог Кога називамо Оцем д ржи Св ојим пр ом ислом све - ч итав ж ивот, или б оље р еч ено, да је све у св ету Њ ег ово, да је све од Њ ега, и да све живи Њиме. Ни против чега се Хришћанство није борило са толико одлучности као против дуализма, против вере многих прехришћанских религија да постоје два начела: начело светлости и начело таме, начело добра и начело зла. Дуализам је изникао из искуства света по коме страдање, зло и изопаченост господаре светом. А б уд ући да стр ад ање и зло - по схв ат ању дуалиста - долазе од материје, онда је нужно бежати од материје у чисту духовност. М ат ер ија је - од зла, и м ат ер ија јесте зло... Нешто касније ћемо више казати о т оме к ако Хр ишћа нство схв ата зло, ра зл ив ено кроз свет к оји је Бог ств орио као д обри и св етли свет. За с ада ћ емо само нагласити да хришћанско схватање Бога као Сведржитеља искључује сваки дуализам. Свет је саздан Божијом љубављу. Није грехопад суштина света, већ је управо грехопад отпадање света од љубави Божије као своје суштине. Коначно, Символ в ере и сп ов еда Б ога као Оца, као Сведржитеља и као Творца неба и земље, и свега видивог и невидивог. Свет је ств орен и њ егов Тв орац је Бог. Свет н ије настао сам од себе, није резултат случајног спајања ћелија, није апсурд. Он има свој см исао, он има св оје н ач ело и свој циљ, и све је у њ ему п ов ез ано са в ишњом божанском мудрошћу: и небо и земља, и видљиво и невидљиво. Тада погледа Бог све што је ств орио, и гле, д обро б еше в е- ома (1. Мој. 1:31). Овим и сп ов ед ањем се одбацује свако упрошћено схватање света, св ако св ођ ење св ета на ч исту објективност. Створен од Бога, свет одражава божанску мудрост, божанску лепоту, б ожа нску ист ину. Све је од Б ога, све је прожето вишњим, божанским смислом, и у т оме је - к ако ћемо в ид ети к асн ије - и р адост, али и тр аг ика св ета и ж ив ота у свету. Протојереј Алекссандар Шмеман 30

31 Светачник СВЕТИ АЛЕКСИЈЕ ЧОВЕК БОЖ ИЈИ Различити су путеви којим Бог води оне који желе Њему угодити и закон Његов испунити. У време цара Хонорија у Риму живљаше висок царски достојанственик Јевтимијан, врло угледан и врло богат. И он и же на му Агла и да про во ђа ху жи вот бо гоугодан. Иако беше богат, Јевтимијан је седао само једанпут дневно за трпезу, и то по смирењу сунца. Имађаху јединца сина, овога Алексија, који кад одра сте би при ну ђен да се оже ни. Но он те исте но ћи оста ви не са мо же ну не го и дом оца сво га, се де у лађу и дође у град Едесу у Месопотамији где беше чувени лик Господа Исуса, послат од самог Господа цару Авгару. Поклонивши се томе лику Алексије се обуче у одело просјака и као просјак живљаше 17 година у том граду, непрестано молећи се Богу и паперти цркве Пресвете Богородице. Када се ту прочу као бо го у год ник, он се убо ја од људ ске сла ве и оде ода тле, се де у ла ђу да иде у Ла о ди ки ју, но про мислом Божјим лађа би занесена и доплови чак до Рима. Сматрајући то као прст Божји, Алексије смисли да иде у дом оца сво га и да као не по знат ту про ду жи жи вот свој и под виг. Отац га не по зна, но из ми ло срђа до зво ли му да у дво ри шту ње го вом у јед ној из би живи. Ту Алексије проведе још 17 година живећи са мо о хле бу и во ди. Зло ста вљан од слу гу на раз не на чи не он отр пе све до кра ја. А ка да му се крај приближим, он написа једну хартију, стеже у руке, леже и из дах ну 17. мар та 411. го ди не. Тад би от кри ве ње у цр кви Све тих Апо сто ла у ви ду гла са ко ји ре че у присуству цара и патријарха: потражите човека Божја. Ма ло по сле от кри се, да је тај чо век Бож ји у ку ћи Јевтимијановој. Цар с папом и целом пратњом дође у кућу Јевтимијанову, и после дужег распитивања до зна ду да је онај про сјак тај чо век Бож ји. Кад уђу и ње го ву избу, на ђу га мр тва, но у ли цу све тла као сунце. Из ове хартије родитељи његови сазнаду да је то њи хов син Алек си је, а не ве ста, ко ја се 34 го дине жи ве ла без ње га, да је то њен муж, и об у зе их све неизмерна туга и мука. Но после се утеше видећи како је Господ прославио Свога угодника. Јер додиром до његовог тела лечаху се многи болесници, и из тела му потече миро благоухано. Тело му сахране у ков чег од мер ме ра и сма раг да. Гла ва му се на ла зи у Светој ларви у Пелепонезу. СВЕТИ КИРИЛО АЛЕКСАНДРИЈСКИ Рођен у Јерусалиму у време Константина Великог, а умро у време Теодосија Великог ( ). Године 346. посвећен за свештеника, а 350. наследио на престолу јерусалимском, блаженог Максима патријарха. Трипут збациван с престола и шиљан у прогонство, док најзад у време Теодосијево није повраћен, па проживив мирно још 8 година, пр ед аде д ушу Г осп оду. Две т ешке бо рбе он је имао: је дну с ар ије вц има, к оји се ос ил ише под Констанцијем, сином Константиновим, а другу под Јулијаном Одступником, с овим отпадником и са, Јеврејима. У време силе аријевске на дан Педесетнице појави се знамење крста, светлије од сунца, које се простирало изнад Јерусалима и Горе Јелеонске, и трајало неколико часова почев од деветога часа изјутра. О тој п ој ави, к оја је б ила виђ ена од свих ж итеља Јерусалима, писано је и цару Констанцију, и она је служила много на утврђењу Православља против јеретика. У време Одступника пак десило се друго знамење. Да би понизио хришћанство, Јулијан наговори Јевреје да обнове храм Соломонов. Кирил се м олио Б огу да то не б уде. И би з емљ отрес стр ашан који поруши све што би изнова сазидано. Тада Јевреји п оч еше п он ово. Но опет би з емљ отрес, к оји сруши не само новосазидано него извали и растури и ст аро к ам ење к оје се још д рж ало под з емљом. И тако се обистини реч Господња: ни камен на камену н еће ост ати. Од мн огих сп иса овог св етог оца с ач ув ана је њ егова катихетика, дело првокласно, које потврђује веру и праксу Православља до дана данашњега. Необичан архипастир и велики подвижник био је овај св ет итељ. Био је кр отак, см еран, сав и сп оштен и у лицу, блед. После многотрудног живота и витешке борбе за веру православну мирно се упокојио и преселио у вечне дворе Господње. март

32 Актуелности На дан светог Симеона Мироточивог, 26. фебруара, Дечји црквени хор Свети Симеон Мироточиви из Крагујевца је прославио своју славу. Пр ви Деч ји цр кве ни хор у на шој Епархији, крајем ове године обележава десетогодишњицу постојања. Од године, до да нас, ви ше од 150 чла но ва је пе ва ло у хо ру. Да нас хор бро ји око 35-оро де це, уз ра ста од 5 го ди на, па до кра ја Основ не шко ле. Ту су и две сред њо школ ке ко је су већ годинама чланице хора. Ове године, као и прошле, чланови хора су Светог Симеона прославили у Саборном храму у Крагујевцу (коме и припадају), певањем на Светој Литургији и резањем славског колача. Колачари су би ле се стре Бр ко вић: Ми на, Ја на, и Напрослављена хорска слава да. Најстарија сестра, Мина, иначе члан хо ра од са мог по чет ка, ко ја је про шле године и узела колач, данас је искушеница у оближњем манастиру. Њене сестре и родитељи су после Литургије уприличили пригодно послужење, где су деца из хора угостила своје званице. Овом при ли ком, у име де це из хо ра и у сво је име, то пло за хва љу јем сви ма који су нам то ком ових 10 го ди на пру жа ли по др шку, да ис тра је мо на свом пу ту - у прослављању Бога песмом. хоровођа професор Марија Радојевић Слава Дечјег хора Свети Симеон Мироточиви у Саборној цркви у Крагујевцу, год. 32