STANJE I PERSPEKTIVE RAZVOJA ENERGETIKE U REGIONU JIE

Transcript

1 STANJE I PERSPEKTIVE RAZVOJA ENERGETIKE U REGIONU JIE Prof. dr Milovan Studović Energy Financing Team Međunarodna Konferencija ELEKTRANE 2010 Vrnjačka Banja, Oktobar 2010.

2 Sadržaj Energetska Zajednica JIE, Region JIE i ključne odrednice zemalja EZ i Regiona JIE, Stanje ekonomija u zemljama EZ JIE i objektivna ograničenja razvoja, Prirodni resursi zemalja Regiona JIE, infrastruktura privrede, industrije, energetike, elektrprivrede, Ekonomski i energetski Indikatori zemalja Regiona JIE, Obim i efektivnost upotrebe električne energije u zemljama Regiona JIE, Ekonomski Indikatori upotrebe električne energije, Trend potrošnje električne energije u uslovima recesije privrede i projekcijepotreba potreba do2015., Struktura elektroenergetskih izvora, tehnologija i energenata, starost TE, Dinamika ulaska novih izvora i potrebna finansijska sredstava, Ekonomski ambijent za ulaganje u energetiku u zemljama Regiona JIE, Tržište kapitala, energenata, metala, energetske opreme i kadrova, Zaključne č napomene.

3 Ključne odrednice zemalja EZ Regiona JIE Članice Energetske Zajednice JIE: Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Crna Gora, Hrvatska, Makedonija, Rumunija i Srbija, uključujući i Pokrajinu Kosovo i Metohija, sa 53 milion stanovnika, i ostvarenih oko 5500 /stanovniku BDP, od kojih: > četiri zemlje: Bugraska, Hrvatska, Rumunija i Srbija* (bez teritorije Pokrajine Kosovo i Metohija), sa 41 milion stanovnika, uslovno čine Grupu: srednje razvijenh zemalja EZ, sa ostvarenih 6200 /stanovniku, a ostale, > četiri zemlje: Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Makedonija, uključujući i teritoriju Pokrajine Kosovo i Metohija*, uslovno čine: Grupu nisko razvijenih zemalja, sa 12 miliona stanovnika i ostvarenih 3000 /stanovniku, u broju stanovnika učestvuju sa 22 %, u ukupno ostvarenom BDP one učestvuju sa samo 12 %. Navedene članice EZ JIE i tri tz. tranzitne zemlje (tranzit električne energije): Grčka, Madjarska i Slovenija, su ekonomski visoko razvijene zemlje (sa 23.5 miliona stanovnika i ostvaruju /po stanovniku), čine Region JIE.

4 Ključne odrednice... nastavak Razmere ključnih odrednica u 11 zemalja Regiona JIE, uključujući Pokrajinu Kosovo i Metohiju*, su veoma različite, od broja stanovnika (do 30 puta), veličine teritorije (do 17 puta), ekonomske razvijenosti (od 4 do 7* puta), odnosno industrijske moći (od 7 do 17*puta), veličine energetske infrastrukture (do 20 puta), potrošnji primarne energije (do 3 puta), električne energije (od 3.5 do 6* puta), prirodnog gasa ( do 3 puta, računajći da u nekim zemljama gas nije ni raspoloživ) i na kraju ekonomske efektivnosti energetskog sektora (do 3 puta). Navedena neujednačenost ključnih odrednica po zemljama Regiona JIE, posledica je ne samo predthodnog istorijskog razvoja, već je i dodatno uslovljena usporenim, neefektivnim i dugotrajnim tranzicionim procesima u svim oblastima društvenog i ekonomskog razvoja, j, u većini zemalja Energetske Zajednice JIE. Tekuća nisko produktivna ekonomija, u većini zemalja EZ JIE, nije omogućila reindustrijalizaciju privrede i stim u vezi novi ciklus uskladjenog razvoja odgovarajućih sektora energetike, a posebno elektroprivrede. Sa svim navedenim razlikama, zemlje EZ JIE ekonomski, upućene su kako na usaglašeno poslovanje u okvirima Regionalnog tržišta, tako I na uskladjivanje razvoja i tehnološko povezivanje ključnih objekata nacionalne elektroenergetike.

5 Ekonomija u zemljama EZ JIE Ik Iako su samo dve zemlje Energetske zajednice (Bugarska i Rumunija) ujedno i članice EU (od 2007 godine), samo Hrvatska (u stausu kandidata EU) ostvaruje ekonomske pokazatelje bliske pokazateljima Grupe tz. tranzitnih zemljama (ujedno i članice EU), sve ostale zemlje Energetske Zajednice se nalaze u dugotrajnoj ekonomskoj stagnaciji. U tom svetlu Globalna ekonomska kriza, u zemljama EZ JIE uslovila je nove dodatne teškoće na prethodno nasledjene probleme ekonomskog razvoja, uslovljene dugotrajnom (skoro dve decenije) i neuspešnom tranzicijom putem privatizacije energetski intenzivnih grana industrije na čije poslovanje dominantno utiču niske cene električne energije i zarade radne zaposlenih. Strateški neutemeljen razvoj privrede, zasnovan prevashodno na podsticaje u finansijskom sektoru i sektoru usluga uz zanemarivanje razvoja realnog sektora i odsustva planske reindustrijalizacije privrede, zasnovane na postojećim resursima (infrastrukture, sirovina i radne snage) i novim proizvodnim energetski neintenzivnim tehnologijama, u cilju povećanja strukture i obima visoko vrednih razmenljivih proizvoda, na konkurentnom tržištu u okruženju EZ, Regiona i EU.

6 Ekonomija u zemljama EZ JIE_nastavk Dugotrjna stagnacija ekonomskog razvoja, sa negativnim rezultatom medjunarodne razmene dobara i usluga, po osnovu izvoza energetski intenzivnih proizvoda (osnovnih metala, nemetala), odnosno sa pozitivnim rezultatom po osnovu izvoza tekstilnih prizvoda,,proizvoda drvne industrije,,poljoprivrednih p proizvoda, a u slučaju Bosne i Hercegovine, Bugarske i Rumunije izvozom i elktrične energije. Eknomska nemoć razvoja privrede, posebno reindustrijalizacije/modernizacije izvozno orijentisanih grana industrije, je samo jedan od razloga dugotrajnog odsustva investicija u energetiku posebno u elektrenergetiku većine zemalja Energetske Zajedinice, osim Hrvatske, Makedonije i delimično Albanije. Kada je reč o investicijama u energetiku odnosno elektroenergetiku, ključni razlog proističe i u nepovoljnom ambijentu za privalačenje stranih i privatnih investitora, prevashodno zbog zastoja u donošenju Regulative usklajene sa praksom EU u oblasti kapitalnih investicija, posebno u elektroenergetskim delatnostima.

7 Zemlje Regiona JIE u odnosu na celinu EU 1.2 Specifična potrošnja energije (po stanovniku) u odnosu na EU EU Region JIE

8 Zemlje u okviru Regiona i Zajednice JIE u odnosu na celinu EU 1.20 Specifični i ekonomski kiii energetski tkiindikatori i Regionu JIE u odnosu na EU EU Region JIE 0.60 En.Zajed. JIE 0.40 SRZ NRZ bdp1 dv1_ind el1_eu el1_ind_eu

9 Mogućnosti iskorišćenja preostalog hidropotencijala u zemljama Regiona JIE Realizovan i raspoloživ hidropotencijal u zemljama Regiona JIE h TW Realizovan HP`l Ekonomski ki prihvatljiv HP`l Tehnički iskoristiv HP`l Iskoristiv HP`l_

10 Nesrazmerna potrošnja uglja u zemljama Regiona JIE 80.0 Obim potrošnje uglja u zemljama Regiona JIE M t Lignit Svi ugljevi 0.0 Al B&H Bu Co Gr Hu K&M* Mc Mn Ro Ser* Sl

11 Realizacija gasovoda Južni tok omogućiće korišćenje savremenih tehnologija na bazi gasa?* 60 Projekcije potrošnje prirodnog gasa/''jt'' 180 Scenariji proizvodnje električne energije na bazi gasa Gcm Finalna potrošnja Potrošnja u TE Neenerget e ska potrošnja Gubitci TWh EP _gas EP _gas* 0 0 _05 _10 _15 _20 _25 _30 _05 _10 _15 _20 _25 _30

12 Tehnologije i energenti u proizvodnji električne energije u Regionu JIE Struktura tehnologija elektroenergetskih izvora u Regionu JIE _2007. Struktura fosilnih goriva u konvencionalnim TE u Regionu_2007. Nuclear 14% Gas 23% B/W 1% Hydro 17% Oil Con. TPP`s 7% 68% RES 1% Coal 69%

13 30000 Ekonomsko energetski odnosi izmedju EU i Grupa zemalja RegionaJIE EU Region JIE En.Zajed. JIE SRZ NRZ bdp1 ( /st) dv1_ind ( /st) el1_eu (kwh/st) el1_ind_eu (kwh/st)

14 Jedinična potrošnja električne energije_po sektorima 7.0 Sektorska neto specifična potrošnja električne energije 6.0 MW Wh/stanovniku el1_ Usluge el1_domać el1_indus Al Bih Bu Co Gr Hu KiM* Mc Mn Ro Ser* Sl EU

15 Ekonomska effektivnost upotrebe električne energije u zemljama Regiona JIE i EU Intenzitet upotrebe električne energije u Regionu i EU kwh/ el_intenz_ Industrije el_intenz_ Finalne potrošnje Al Bih Bu Co Gr Hu KiM* Mc Mn Ro Ser* Sl EU

16 Ekonomsko energetski indikatori u odnosu na EU Udeo stan. dp_1 pe_ fe_ ele_1 pg_ Al B&H Bu Co Gr Hu KM* Mc Mn Ro Ser* Sl

17 20.0 Struktura elektroenergetskih izvora u Regionu JIE W G TE RES HE NE 0.0 Al B&H Bu Co Gr Hu K&M* Mc Mn Ro Ser* Sl

18 Dominacija uglja u proizvodnji električne energije u termoelektranama e t a a 50.0 Ućešće fosilnih goriva u proizvodnji električne energije u Regionu JIE TWh NEP_Gas NEP_Oil NEP_All Coal 0.0 Al Bih Bu Co Gr Hu KiM* Mc Mn Ro Ser* Sl

19 Učešće tehnologija u proizvodnji električne energije bez emisije CO₂ TWh 15.0 RES HE NE Al Bih Bu Co Gr Hu KiM* Mc Mn Ro Ser* Sl

20 10.00 Bilans električne energije u Regionu JIE 5.00 TWh 0.00 _05 _ _07 _ _

21 Promene BDP, DV Industrije i potrošnje električne energije_region GDP_gr(%) IndVA gr(%) ΔEC_09/08 (%)

22 Promene BDP, DV Industrije i potrošnje električne energije_eu eu cz de es fr it nl at po pt sk fi se uk 5 GDP_gr (%) 10 IndVA_gr(%) EC_gr(%)

23 70 Projekcije potrošnje električne energije TW Wh Al B&H Bu Co Gr Hu KiM* Mc Mn Ro Ser* Sl 0 _05 _06 _07 _08 _09 _10 _11 _12 _13 _14 _15

24 Očekivani rast potrošnje električne energije u odnosu na _09/08* _10/08* TWh Al B&H Bu Co Gr Hu KiM* Mc Mn Ro Ser* Sl _11/08* _12/08* _13/08* _14/08* 4.00 _15/08*

25 Dinamika ulaska novih elektroenergetskih izvora u Regionu GW NOI NE HE TE 0.0 _10. _15. _20.

26 Trend ulaska novih termoelektrana u pogon GW _10. _15. _20. TE_"Povlačenje" TE_Rast potrošnje

27 Energetski efekti i potrebna finansijska sredstva do Intenzitet investicija ( /stan/5 god) Δ (GW/god) Δ (TWh/god) _ 10. _ 15. _ 20. Δ (G /god)

28 Grupe zemalja Regiona sa više ili manje povoljnim uslovima za investicije

29 Trend cena uglja, nafte, gasa i elktrične energije na evropskom tržištu* Ugalj Nafta Pr. Gas Elektr. energija _01/05 _03 _05 _07 _09 _11 _01/06 _03 _05 _07 _09 _11 _01/07 _03 _05 _07 _09 _11 _01/08 _03 _05 _07 _09 _11 _1/09 _03 _05 _07 _09 _11 _01/10 _03 _05 _07 _09

30 Zaključne napomene: U poslednjih 15 godina, tokom cikličnih č promena ekonomskih khaktivnosti, potvrdjena je jaka veza izmedju potrošnje svih energenata u sektoru Industrija, posebno električne i gasa. Intenzitet ekonomskih aktivnosti i cene osnovnih metala dominantnije utiču na promenu potrošnje električneenergije energije i gasa u Industrijiod promenanivoanivoa njihovihcena, aline i cenametala. Metalurgija, hemijska industrija i industrija nemetala, koje učestvuju u potrošnji energije u Industriji do 50 %, u Dodatoj vrednosti manje od 25 %, najneefektivnije koriste električnu energiju. Ključni razlozi investicionog zastoja u većini zemalja EZ (osim Hrvatske), rezultat su ekonomske nemogućnosti za sopstveno ulaganje i do sada još uvek nepovoljnog ambijenta za privlačenje stranog i privatnog kapitala. Iako su predkrizne privatizacije elktroprivrednih kompanija u nekim zemljama, bile povoljne sa stanovišta privlačenja stranog i privatnog kapitala, u uslovima ekonomske recesije efektivnije posluju velike pa i vertikalno integrisane kompanije, sa mogućnošću delimičnog samofinasiranja sopstvenog razvoja. Niski kreditni rejting većine zemalja EZ, cene kapitala za investiciono intenzivne projekte ograničeni č proizvodni resursi energetske opreme i kadrova, obeležje su vidnog zastoja u investicija i u nekim razvijenim zemljama EU (čak i sa uspešnijom tranzicijom u poredjenju sa Bu, Ro). Nestabilno tržište uglja, nafte, gasa i metala, i neizvesni uslovi poslovanja eneretske privrede po osnovu uspostavljanjanove nove Politike/Regulative/praksepremazaštiti prema životne sredineii klimatskim promenama, dodatni su i veoma uticajni faktori pri donošenju odluka o investiranju u nove izvore, od strane većine stranih investitora i vodećih elektrenergetskih kompanija. Bez obzira na navedeno, aktuelni problemi razvoja energetike u razvijenim zemljama i zemljama u razvoju, sa impresivnim i i ekonomskim ki razvojem, koje i diktiraju uslove na tržištima tžišti uglja, nafte, gasa i metala, bar u narednih deset godina neće biti opredeljujući u energetskoj praksi u zemalja EZ JIE.