Turistička destinacija / Ekonomski uticaj i značaj turizma. (Prvi deo)

Transcript

1 Turistička destinacija / Ekonomski uticaj i značaj turizma (Prvi deo) Igor Kovačević, asistent predmet: Ekonomika turizma Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu igor@ekof.bg.ac.rs 1

2 Šta je turistička destinacija Turističku desinaciju determinišu: 1. Turističke aktivnosti (kultura, istorija, priroda) 2. Pristupačnost (udaljenost, infrastruktura) 3. Turistička ponuda (osnovna i komplementarna) 4. Menadžment destinacije i turistička politika Turističku destinaciju možemo dfinisati kao manje ili više zaokruženu geografsku celinu sa odgovarajućim atraktivnim, komunikativnim i receptivnim faktorima Formalno VS iskustveno određivanje granica turističke destinacije 2

3 Šta je turistička destinacija A B 2 aerodroma 37 hotela 3500 soba 34 dvoraca 12 spa i velnes 13 restorana 1 aerodrom 0 hotela 10 soba 0 dvoraca 0 spa i velnes 4 restorana 3

4 Ekonomski značaj međunarodnog turizma (2016) Direktan doprinos turizma svetskom GDP je $ milijardi, odnosno 3.3% Ukupan doprinos turizma svetskom GDP je $ milijardi, odnosno 10% Turizam u svetu direktno generiše 100 miliona radnih mesta, i dodatnih 200 million indirektnih radnih mesta Turizam čini 6% celokupnog izvoza usluga u svetu, i 4.3% ukupnih investicija u svetu * izvor: WTTC

5 Turizma kao generator privrednih kretanja Turizam je bitan aspekt razvijanja privrede Jedna od specifičnosti turizma ogleda se u multisektorskom uticaju i činjenici da turizam povezuje i proteže se kroz velikih broj drugih grana Razvoj turizma doprinosi direktnim prilivima u lokalnu ekonomiju, diversifikaciji ekonomije, održivosti životne sredine i lokalne zajednice 5

6 Kakve uticaje (doprinose) kreira turizam Turizam je jedna od najdinamičnijih privrednih grana u svetu Uprkos krizi, evidentan je rast prometa i prihoda od međunarodnog turizma Izraženi multisektorski efekti razvoja turizma pratimo kroz Direktne uticaje Indirektne uticaje Indukovane uticaje 6

7 Direktan doprinos turizma Direktan uticaj se ostvaruje kroz korišćenje usluga: - Smeštaja - Prevoza - Zabave - Atrakcija Direktno uključene industrije: - Hotelijerstvo - Ugostiteljstvo - Saobraćaj 7

8 Indirektan doprinos turizma Indirektan doprinos se prati kroz: - Investicije u turizam - Potrošnju država na različite oblike razvoja turizma - Kupovina dobara i usluga od dobavljača 8

9 Indukovan doprinos turizma Obuhvata potrošnju koju ostvaruju zaposleni u turizmu, bilo da je reč o direktnoj ili indirektnoj potrošnji, i to na: - Hranu - Rekreaciju - Odeću - Stanovanje - Nameštaj 9

10 Turistička potrošnja U osnovi ekonomskog značaja je potrošnja turista u turističkim destinacijama U toku boravka u određenoj destinacji turista troši sredstava koji su zaradili u mestima stalnog boravka Ta potrošnja ima ekonomske efekte za zemlju iz koje dolaze, i, naravno, na zemlju koju posećuju 10

11 Turistička potrošnja Domaći turizam utiče na preraspodelu sredstava u okviru iste ekonomije, čime se ne kreiraju dodatni izvori za ekonomiju i privredu Međunarodni turizam kreira presipanje sredstava iz jednog poreskog sistema u drugi, čime se kreiraju pozitivni efekti 11

12 Efekti turizma na privredu (podsetnik) Razlikujemo tri grupe efekata turizma na privredu: Direktni efekti: kreiraju se u korist turističke industrije koja direktno prodaje svoje usluge/proizvode turistima (hoteli, restorani...) Indirektni efekti: kreiraju se u korist podržavajućih delatnosti, kao što su poljoprivreda, građevinarstvo... Indukovani efekti Neophodno je uvek posmatrai širi aspekt direktnih / indirektnih efekata, kao multiplikativne efekti potrošnje stranih turista na ekonomiju čitave zemlje 12

13 Direktan uticaj turizma A) Uticaj na društveni proizvod, nacionalni dohodak i preraspodelu Prelivanje dohotka Turizam omogućuje prelivanje društvenog proizvoda iz ekonomskih najrazvijenijih zemalja sveta u zemlje sa niskim stepenom razvoja U okvirima domaćeg turizma dolazi do ravnomernog regionalnog razvoja 13

14 Direktan uticaj turizma B) Uticaj na delatnosti turističke privrede Interdisciplinarni karakter turizma Veliki broj subjekata: hoteli, restorani... trgovina, banke, osiguranja... zabava... Fokus na: hotelijerstvo, ugostiteljstvo, saobraćaj, turističke agencije 14

15 Direktan uticaj turizma C) Uticaj na zaposlenost Radno intezivna delatnost Visoko učešće ljudskog rada Izazov sezonskog karaktera poslovanja 15

16 Direktan uticaj turizma U svetu direktno kreira radnih mesta 16 (Izvor: WTTC 2016)

17 Direktan uticaj turizma D) Uticaj na platni bilans zemlje nevidljivi izvoz i nevidljivi uvoz Turistički bilans, kao deo ukupnog platnog bilansa, daje uvid u sve prihode i rashode koje određena zemlja ima po osnovu međunarodnog turističkog prometa u određenom periodu 17

18 Indirektan uticaj turizma Obuhvata uticaj na delatnosti poput indutrije, građevinarstva, poljoprivrede Multiplikativni efekti 18

19 Multiplikativni efekti Obuhvataju analizu uticaja prihoda od stranih turista na nacionalni dohodak i ekonomiju u celini Suština: prodajom turističkih proizvoda/usluga dobija se novac od stranih turista, koji potom cirkuliše u okviru privrede konkretne zemlje i pravi određeni broj transakcija pre nego što nestrane kroz plaćanja za potrebe uvoza u posmatranoj zemlji 19

20 Multiplikativni efekti Koeficijent multiplikacije zavisi od nivoa privredne razvijenosti određene zemlje Što više se zadovoljenje turističkih potreba bazira na sopstvenoj proizvodnji i sopstevnim resursima veći je koeficijent, jer se manje troši na uvoz 20

21 Multiplikativni efekti -koeficijent multiplikacije (formula) K= 1/ 1 ΔC/ ΔY K koeficijent multipliakacije ΔC promena u potrošnji ΔY promena u dohotku - iznos koji strani turisti troše ΔC / ΔY granična sklonost potrošnji 21

22 Multiplikativni efekti -primer I transakcija turista troši 1.000$ II počinje potrošnja tih 1.000$ III troši se na uvoz 346$ IV troši se na uvoz 249$ V troši se na uvoz 191$ (nema uvoza) = = = 213 Ukupno 3.272$ Turistička porošnja od 1.000$ u toku jedne godine je uticala na kreiranje ukpnih efekata u privredi zemlje u iznosu od 3.272$ 1$ kreira 3.27$ tj koeficijent je

23 Multiplikativni efekti ΔC promena u potrošnji razlika ukupnih izdataka stranih turista i inicijalnog troška 3.272$ $ = 2.272$ ΔY promena dohotka - iznos koji strani turisti troše 3.272$ -koeficijent multiplikacije (formula) K= 1/ 1 ΔC/ ΔY K= 1/ /3.272 K=

24 Ekonomski značaj turizma za svet (2016) * izvor: WTTC

25 Turizam kao deo ukupnog izvoza * izvor: WTTC

26 Turizam kao deo ukupnog izvoza * izvor: WTTC

27 Turizam kao deo ukupnog izvoza * izvor: WTTC

28 Negativni ekonomski efekti turizma Najčešće se pojavljuju kroz kategoriju tzv skrivenih troškova Generalno, sa povećanjem nivoa ekonomske razvijenosti zemlje povećava se i nivo profita od turizma * Izvor: UNEP 28

29 Negativni ekonomski efekti turizma Curenje profita (leakage) Odnosi se na sve oblike plaćanja koja se obavljaju izvan turističke destinacije kao i na uvoz dobara i usluga Istraživanja pokazuju da u nerazvijenim zemljama kod all inclusive aranžmana oko 80% turističke potrošnje ostaje u okviru avio kompanija, hotela, agencije, a svega 20% ostaje u okviru lokalnih biznisa (Tajland, Karibi..) Uvoz dobara i usluga: realizuje se da bi se turistima isporučio određni nivo standarda i očekivanja (hrana, piće), jer lokalni proizvodi nisu u stanju U razvijenim zemljama uvoz dobara i usluga je na nivou 10-20%, dok u nerazvijenim zemljama 40-50% ukupnih prihoda od turizma * Izvor: UNEP 29

30 Negativni ekonomski efekti turizma Infrastrukturni troškovi Developeri mogu imati zahteve u pogledu unapređenja putne infrastrukture, aerodroma, skijališne infrastrukture, kao i u pogledu finansijskih i poreskih olakšica Povećanja cena Istraživanja su pokazala da sa povećanjem broja turista u destinaciji, dolazi do rasta potreba za osnovnim uslugama i dobrima, što prouzrokuje rast cena u lokalnoj destinaciji (u proseku do 8%) Dolazi do rasta cena nekretnina, ali i troškova izgradnje i zemljišta, što kreira izazove za lokalno stanovništvo * Izvor: UNEP 30

31 Hvala Igor Kovačević, asistent predmet: Ekonomika turizma Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu igor@ekof.bg.ac.rs 31