Strana 1.(od 65) PRAVILA O RADU DISTRIBUTIVNOG SISTEMA "Centar" d.o.o. Kragujevac ("Sl. glasnik RS", br. 4/2010, 2/2014 i 41/2014) ISTORIJA PROMENA Oznaka verzije Datum izrade Dokument izradio Datum izdavanja saglasnosti AERS Opis promena 1.0 03.12.2009. PD "Centar" d.o.o. 25.12.2009. godine - 1. OPŠTE ODREDBE 1.1. Predmet 1.1.1. Pravilima o radu distributivnog sistema (u daljem tekstu: Pravila) uređuje se način upravljanja i način obezbeđivanja pogonske spremnosti sistema za distribuciju električne energije i utvrđuju se naročito: - tehnički uslovi za priključenje korisnika na DS; - tehnički i drugi uslovi za bezbedan pogon distributivnog sistema i za obezbeđivanje pouzdane i kontinuirane isporuke električne energije kupcima, kao i preuzimanja električne energije od proizvođača priključenih na DS; - postupci u kriznim situacijama; - pravila o pristupu treće strane distributivnom sistemu; - funkcionalni zahtevi i klasa tačnosti mernih uređaja, način merenja električne energije i drugi uslovi. 1.1.2. Pravila uređuju način izvršavanja obaveza energetskog subjekta odgovornog za distribuciju električne energije i upravljanje distributivnim sistemom za električnu energiju (u daljem tekstu: Distributer, odnosno ODS ako se odnosi na označavanje posebnih funkcija upravljanja distributivnim sistemom koje u skladu sa zakonom obavlja operator distributivnog sistema), kao i obaveze korisnika distributivnog sistema, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast energetike i drugim zakonima, propisom kojim se uređuju uslovi isporuke električne energije, tehničkim i drugim propisima, a obuhvataju: - planiranje razvoja i rada distributivnog sistema; - tehničke uslove priključenja; - planiranje i upravljanje pogonom distributivnog sistema; - pristup treće strane; - merenje električne energije. 1.2. Distributivni sistem 1.2.1. DS čini distributivna mreža niskog napona (do 1 kv), mreža srednjeg napona (35, 20 i 10 kv) i deo mreže visokog napona (110 kv), kao i drugi energetski objekti ili njihovi elementi, telekomunikacioni sistem, informacioni sistem i druga infrastruktura neophodna za funkcionisanje distributivnog sistema. 1.2.2. Distributivna mreža obuhvata celokupnu mrežu na kojoj pravo korišćenja ima Distributer, kao i elemente elektroenergetskih objekata ili mreže visokog i srednjeg napona koji su u vlasništvu, odnosno na kojima pravo korišćenja imaju korisnici distributivnog sistema, odnosno preko kojih se fizički vrši distribucija električne energije u uobičajenom uklopnom stanju.
Strana 2.(od 65) 1.2.3. Elementima distributivnog sistema visokog napona (110 kv), preko kojih se fizički vrši prenos električne energije u uobičajenom uklopnom stanju i koji su Kategorizacijom elemenata elektroenergetskog sistema Republike Srbije (u daljem tekstu: Kategorizacija) razvrstani u I, II i III grupu elemenata elektroenergetskog sistema, u skladu sa pravilima kojima se uređuje rad prenosnog sistema, upravlja operator prenosnog sistema. 1.3. Pojmovi i skraćenice 1.3.1. Pojmovi koji se koriste u Pravilima imaju sledeće značenje: 1) Agencija: Agencija za energetiku Republike Srbije; 2) elektroenergetski objekti korisnika: vodovi, transformatorske stanice, razvodna postrojenja, instalacije, zaštitni i merni uređaji i drugi uređaji koji su u vlasništvu, odnosno na kojima pravo korišćenja imaju korisnici čiji su objekti priključeni na DS; 3) element distributivnog sistema: oprema ili uređaj, odnosno skup opreme ili uređaja koji čine deo distributivne mreže ili distributivnog objekta sa specifičnim funkcijama u distribuciji električne energije, kao što su: podzemni ili nadzemni elektroenergetski vod (dalekovod, vod, kabl), ET, sabirnica, prekidač, rastavljač i drugo; 4) energetski subjekt: pravno lice, odnosno preduzetnik, koje je upisano u registar za obavljanje jedne ili više energetskih delatnosti koje se odnose na električnu energiju; 5) Zakon: zakon kojim se uređuje oblast energetike; 6) isključenje: radnja koju preduzima Distributer radi odvajanja postrojenja i instalacija korisnika od distributivne mreže; 7) kvar: događaj koji nastaje na opremi i dovodi do prestanka normalnog izvršavanja funkcije opreme i ispada te opreme iz pogona; 8) Komisija: Komisija za praćenje primene Pravila o radu distributivnog sistema; 9) korisnik distributivnog sistema: fizičko ili pravno lice (proizvođač ili kupac) čiji je objekat priključen na DS, odnosno trgovac ili snabdevač električnom energijom kao energetski subjekt koji ima pravo pristupa distributivnom sistemu radi prodaje električne energije kupcu ili kupovine električne energije od proizvođača; 10) kupac električne energije: pravno ili fizičko lice koje kupuje električnu energiju za sopstvene potrebe i čiji je objekat priključen na DS; 11) letnje/zimsko uklopno stanje: stanje pogona ili prekida pogona pojedinih elemenata distributivnog sistema u zimskom periodu (1. oktobar tekuće godine - 31. mart naredne godine) i letnjem periodu (1. april - 30. septembar tekuće godine), koje se obrazuje na osnovu istorijskih podataka i prognoza proizvodnje i potrošnje električne energije, pogonskih događaja iz prethodnog perioda i drugih podataka, na principima minimalnih troškova i gubitaka u distributivnom sistemu; 12) merno mesto: mesto na kome se meri preuzeta odnosno predata električna energija i snaga; 13) mesto priključenja na distributivnu mrežu: tačka u mreži u kojoj se priključuje objekat korisnika, koja se bira u zavisnosti od vrste korisnika (proizvodnja ili potrošnja), namene i obima potrošnje, vrste objekta koji se priključuje, vrste mreže na koju se objekat priključuje (nadzemna ili podzemna) i naponskog nivoa mreže na koju se objekat priključuje; 14) mesto primopredaje električne energije: mesto na kome se električna energija isporučuje iz, odnosno preuzima u DS; 15) normalan pogon: pogon pri kome nijedan element DS nije ispao iz pogona zbog kvara niti je preopterećen; 16) odobrenje za priključenje: upravni akt koji, u skladu sa zakonom i drugim propisima, donosi Distributer i kojim se odobrava priključenje objekta kupca ili proizvođača na DS; 17) plan investicija: godišnji plan izgradnje novih i rekonstrukcije postojećih objekata i elemenata distributivnog sistema koji se donosi u skladu s planovima razvoja distributivnog sistema i čini deo godišnjeg programa poslovanja;
Strana 3.(od 65) 18) poremećeni pogon: pogon pri kome nije zadovoljen bilo koji od uslova normalnog pogona; 19) prekid: prekid isporuke (ili preuzimanja) električne energije korisniku distributivnog sistema (napon na mestu isporuke niži od 1% nazivnog napona distributivne mreže U<0.01Un); 20) proizvođač: energetski subjekt, odnosno pravno ili fizičko lice čiji je objekat za proizvodnju električne energije priključen na DS; 21) sedmica: vremenski period između ponedeljka u 7,00 časova tekuće nedelje i ponedeljka u 7,00 časova naredne nedelje; 22) havarija: kvar većeg obima, bitnog poremećaja funkcije ili znatnog oštećenja objekta ili elementa distributivnog sistema. Ostali pojmovi koji se koriste u Pravilima imaju isto značenje kao u zakonu kojim se uređuje oblast energetike. 1.3.2. Skraćenice koje se koriste u Pravilima imaju sledeće značenje: - APU: automatsko ponovno uključenje; - VN: visoki napon; - DS: distributivni sistem; - EES: elektroenergetski sistem; - ET: energetski transformator; - ZUDS: zaštitni uređaj diferencijalne struje; - KPK: kablovska priključna kutija; - ME: mala elektrana; - MRO: merno-razvodni orman; - MTK: mrežna tonfrekventna komanda; - NMT: naponski merni transformator; - NN: niski napon; - ODS: operator distributivnog sistema; - OPS: operator prenosnog sistema; - RTK: radio tonfrekventna komanda; - SKS: samonosivi kablovski snop; - SMT: strujni merni transformator; - SN: srednji napon; - TS: transformatorska stanica. 1.4. Poverljivost informacija i podataka 1.4.1. Distributer je dužan da, u skladu sa Zakonom, obezbedi čuvanje poverljivosti komercijalno osetljivih, njemu dostupnih poslovnih i tehničkih informacija i podataka, kao i da spreči otkrivanje informacija o aktivnostima u vezi sa distribucijom električne energije i upravljanjem distributivnim sistemom koje bi mogle postati komercijalno osetljive ako
Strana 4.(od 65) bi se učinile dostupnim samo nekom ili grupi lica, odnosno objavile na diskriminatoran način. 1.4.2. Poverljivi podaci i informacije koje, kao takve, u skladu sa zakonom odrede korisnici DS, Distributer je dužan da čuva kao poverljive, na način i po postupku utvrđenim aktima Distributera za čuvanje poverljivih poslovnih podataka i informacija. 1.4.3. Podaci i informacije koji se odnose na potrošnju, proizvodnju i razmenu električne energije svakog korisnika DS pojedinačno, smatraju se poverljivim, a takvi sumarni podaci i informacije na nivou DS ili dela DS, ne smatraju se poverljivim. 1.4.4. Podaci i informacije o radu distributivnog sistema, poremećenim pogonima, kvarovima, havarijama, prekidima, kao i informacije i podaci koje je Distributer obavezan da objavi, odnosno objavljuje u skladu sa zakonom i Pravilima, ne mogu se utvrditi kao poverljivi. 1.4.5. Čuvanje poverljivosti komercijalno osetljivih, poslovnih i tehničkih informacija i podataka Distributer će obezbediti tako da te informacije i podaci budu dostupni samo onim zaposlenima kojima su neophodni u svrhu poslova koje obavljaju, odnosno uređivanjem procedura čuvanja i načina rukovanja takvim podacima i informacijama, najmanje u nivou procedura koje se primenjuju u skladu sa internim aktom kojim se uređuje čuvanje poslovne tajne. 1.4.6. Ako je neke od podataka i informacija za koje postoji obaveza čuvanja poverljivosti potrebno dostaviti drugim subjektima (obrađivačima studija, konsultantima, zastupnicima i slično) ili drugim energetskim subjektima i OPS, čuvanje poverljivosti i međusobne obaveze ugovornih strana povodom čuvanja poverljivosti takvih informacija i podataka će se urediti posebnim ugovorom kojim će se obezbediti najmanje isti nivo obaveze čuvanja poverljivosti koji je Pravilima utvrđen za Distributera. 1.4.7. Obaveza čuvanja poverljivosti podataka i informacija u skladu sa Pravilima ne odnosi se na dostavljanje takvih podataka nadležnim državnim i drugim organima, u skladu sa zakonom. 1.5. Nepredviđene okolnosti 1.5.1. Ukoliko u toku primene Pravila, nezavisno od volje ODS, nastupe okolnosti koje se nisu mogle predvideti, odnosno čije se nastupanje nije moglo sprečiti, a delovanje tih okolnosti može prouzrokovati izmenjene tehničke uslove korišćenja i izazvati posledice po korisnike DS, ODS je ovlašćen da preduzme mere za slučaj nepredviđenih okolnosti. 1.5.2. Mere iz tačke 1.5.1. ODS preduzima u sporazumu sa korisnicima DS kod kojih se javljaju izmenjeni tehnički uslovi korišćenja sistema. ODS je dužan da, odmah pošto utvrdi moguće načine otklanjanja posledica delovanja nepredviđenih okolnosti, o tome obavesti pogođene korisnike DS i predloži mere koje je moguće preduzeti, sa rokom u kojem je te mere potrebno preduzeti. 1.5.3. Ako se između ODS i korisnika DS ne može postići sporazum o preduzimanju mera u raspoloživom vremenskom roku, ODS odlučuje o primeni mera za sprečavanje, odnosno otklanjanje posledica delovanja nepredviđenih okolnosti. ODS je obavezan da primeni takve mere koje posledice po korisnike DS svode na najmanju moguću meru. 1.5.4. Korisnik DS je dužan da se pridržava svih uputstava dobijenih od strane ODS u cilju sprovođenja odgovarajućih mera u toku trajanja nepredviđenih okolnosti. 1.5.5. ODS je dužan da sačini izveštaj o primeni mera za slučaj nepredviđenih okolnosti, na način i po postupku za izradu vanrednih izveštaja o radu DS, u kojem se, pored ostalog, navode uzroci nastupanja nepredviđenih okolnosti, mere koje su preduzete i posledice delovanja nepredviđenih okolnosti. Izveštaj se, pored ostalih nadležnih organa, u skladu sa Pravilima, dostavlja i Komisiji. 1.5.6. Distributer je dužan da najkasnije u roku od 45 dana od dana nastanka nepredviđenih okolnosti, sačini i podnese na razmatranje i usaglašavanje inicijativu za izmenu, odnosno dopunu Pravila, u cilju uređivanja tog pitanja. 1.6. Komisija za praćenje primene Pravila o radu distributivnog sistema 1.6.1. Radi praćenja primene i obavljanja drugih poslova vezanih za primenu Pravila, formira se Komisija za praćenje primene Pravila o radu distributivnog sistema. 1.6.2. Komisija je savetodavno telo koje:
Strana 5.(od 65) - prati primenu Pravila i daje mišljenja u vezi sa njihovom primenom; - razmatra i daje mišljenje na inicijative za izmenu ili dopunu Pravila; - donosi Poslovnik o radu Komisije. 1.6.3. Članovi Komisije su: - 5 predstavnika Distributera, od kojih jedan vrši funkciju predsednika Komisije; - 1 predstavnik OPS; - 4 predstavnika korisnika DS, i to: a) 1 predstavnik proizvođača električne energije koji su priključeni na DS; b) 1 predstavnik energetskih subjekata koji obavljaju delatnost trgovine električnom energijom na tržištu električne energije; v) 1 predstavnik energetskih subjekata koji obavljaju delatnost trgovine električnom energijom radi snabdevanja tarifnih kupaca; g) 1 predstavnik udruženja kupaca električne energije. 1.6.4. U radu Komisije učestvuje i predstavnik Agencije. 1.6.5. Član Komisije - predstavnik grupe korisnika DS se određuje na period od godinu dana. Ovaj period počinje da teče od dana prve sednice Komisije po stupanju na snagu Pravila. 1.6.6. U okviru grupe korisnika DS, pravo korisnika da odredi člana Komisije se utvrđuje prema listi redosleda koja se sačinjava na osnovu: - broja licence iz Registra izdatih licenci Agencije za proizvođače električne energije odnosno rednog broja u Registru povlašćenih proizvođača električne energije ministarstva nadležnog za poslove energetike (naizmenično); - rednog broja u Registru izdatih licenci Agencije za energetske subjekte koji obavljaju delatnost trgovine na tržištu električne energije, a prodaju električnu energiju kupcima na području Distributera ili kupuju električnu energiju od proizvođača čiji su objekti povezani na DS Distributera; - datuma registrovanja odgovarajućeg udruženja kupaca električne energije. 1.6.7. Predstavnici korisnika DS su obavezni da u radu Komisije zastupaju interese svih, odnosno većine članova grupe korisnika koju predstavljaju, na način koji sporazumno odrede. 1.6.8. Predsednik Komisije je dužan da utvrdi i objavi listu članova Komisije najkasnije meseca dana pre dana održavanja redovne sednice Komisije. 1.6.9. Predsednik Komisije predsedava sednicama Komisije i zadužen je za sazivanje sednica, utvrđivanje sastava Komisije, distribuciju materijala koji će se razmatrati na sednicama, objavljivanje dokumenata i akata od značaja za rad Komisije i obavljanje drugih poslova u skladu sa Poslovnikom o radu Komisije. 1.6.10. Rad Komisije se odvija u redovnim i vanrednim sednicama, s tim što se redovne sednice održavaju najmanje jednom u šest meseci. 1.6.11. Kvorum za održavanje sednice čini polovina plus jedan član od ukupnog broja imenovanih članova. 1.6.12. O pitanjima razmatranim na sednicama Komisije sačinjava se zapisnik koji sadrži iznete stavove svih članova koji su učestvovali u raspravi. Zapisnik se dostavlja Agenciji i objavljuje na način utvrđen Poslovnikom o radu Komisije. 1.6.13. Poslovnikom o radu Komisije naročito se uređuje: - način sazivanja redovnih i vanrednih sednica;
- način vođenja i objavljivanja liste korisnika za svaku grupu i način objavljivanja liste članova Komisije; - način dostavljanja materijala za sednice; - način objavljivanja zapisnika sa sednica Komisije; - tumačenje Poslovnika. 1.6.14. Uslove za rad Komisije obezbeđuje ODS. 1.6.15. ODS može, u sporazumu sa jednim ili više energetskih subjekata za distribuciju električne energije i upravljanje distributivnim sistemom u Republici Srbiji obrazovati zajedničku komisiju za praćenje primene pravila o radu DS ili posebno telo za koordinaciju aktivnosti na praćenju primene pravila o radu DS. Sporazumom o obrazovanju zajedničke komisije, pored ostalog, bliže se uređuju pitanja broja predstavnika ODS u zajedničkoj komisiji, predsedavanja zajedničkom komisijom, načina vođenja i objavljivanja liste korisnika DS i liste članova zajedničke komisije i načina objavljivanja zapisnika sa sednica i obezbeđenja uslova za rad zajedničke komisije. Predstavnici grupe korisnika DS u zajedničkoj komisiji se određuju na način iz tačaka 1.6.3. i 1.6.6. Pravila. 2. PLANIRANJE RAZVOJA DISTRIBUTIVNOG SISTEMA 2.1. Uvod 2.1.1. Distributer planira i odgovoran je za razvoj DS, usklađen sa potrebama kupaca kojima isporučuje električnu energiju na određenom području, u skladu sa Zakonom. 2.1.2. Planom razvoja DS (u daljem tekstu: Plan razvoja) se što je moguće realnije sagledava potrebna dinamika izgradnje i rekonstrukcije DS na takav način da se zadovolje potrebe kupaca za električnom energijom, obezbedi razvoj DS prema urbanističkim planovima sačinjenim u skladu sa propisima o planiranju i izgradnji i obezbedi normalan pogon DS. 2.1.3. Pri planiranju razvoja DS, pored kriterijuma za obezbeđivanje normalnog pogona sistema, Distributer vodi računa i o svim relevantnim ekonomskim pokazateljima, kako bi se troškovi razvoja DS sveli na minimum. 2.1.4. Različita dinamika promene potrošnje, koja je uzrokovana priključenjem novih korisnika i zahtevima za povećanje snage postojećih, zahteva stalno planiranje i preispitivanje usvojenih planova razvoja. 2.1.5. Pravila za planiranje određuju vrste planova razvoja, tehničke kriterijume, podloge i podatke za planiranje, strukturu planova i izlazne rezultate. 2.1.6. Planovi razvoja su: - dugoročni plan razvoja, koji se radi za period od 20 godina, i - srednjoročni plan razvoja, koji se radi za period od 5 godina. 2.1.7. Planovi razvoja se rade na osnovu analize postojećeg stanja mreže i prognoze potreba za vršnom snagom i električnom energijom odgovarajućeg konzumnog područja za planski period. Planovi razvoja se usklađuju sa planovima razvoja prenosnog sistema. 2.2. Opšti uslovi za koncipiranje distributivne mreže 2.2.1. Distributivna mreža se planira tako da kupcima obezbedi kvalitet električne energije i nivo sigurnosti rada mreže koji su utvrđeni Pravilima. Viši nivo kvaliteta električne energije ili sigurnosti napajanja se obezbeđuje odgovarajućim tehničkim rešenjima prema posebno ugovorenim uslovima. 2.2.2. Distributivna mreža se koncipira uz uvažavanje sledećih opštih uslova: - kvalitet električne energije, - sigurnost napajanja i - ekonomičnost. ParagrafLex Strana 6.(od 65)
Strana 7.(od 65) Pored toga, uvažavaju se i sledeći zahtevi: - zaštita životne sredine, - jednostavnost, - fleksibilnost, evolutivnost i adaptivnost, - upravljivost i - mogućnost uklapanja u postojeću mrežu. 2.2.3. Kvalitet električne energije se definiše u odnosu na normalan pogon prenosne mreže iz koje se napaja distributivna mreža. Dozvoljeno odstupanje napona i frekvencije od nazivnih vrednosti na mestu isporuke definiše se propisom kojim se uređuju uslovi isporuke električne energije. 2.2.4. Sigurnost napajanja se obezbeđuje tako što se tehnička rešenja biraju na osnovu analize pouzdanosti koja obuhvata verovatnoću kvarova, visinu šteta zbog neisporučene električne energije i stepen neprihvatljivosti prekida isporuke. Takođe se koristi i kriterijum sigurnosti "n-1", koji se detaljnije razrađuje u tački 2.4.3. Radi obezbeđenja sigurnosti napajanja planira se i: držanje optimalnog broja rezervnih elemenata mreže i automatizacija procesa rada (sistem daljinskog upravljanja, ugradnja pokazivača kvarova na vodovima i drugo). 2.2.5. Ekonomičnost se obezbeđuje izborom koncepcije i odgovarajućih elemenata distributivne mreže na osnovu prethodno urađenih optimizacionih postupaka. 2.2.6. Distributivna mreža se planira tako da bude prilagodljiva izmeni uslova u odnosu na pretpostavljene, odnosno da je optimalna za širok opseg ulaznih parametara. Distributivna mreža se gradi etapno i zato se koncipira tako da se lako dograđuje, odnosno novi elementi treba dobro da se uklapaju u izgrađeni deo mreže. 2.3.1. Podaci i podloge su: - podaci o potrošnji električne energije; - podaci o preuzetoj električnoj energiji; - podaci o merenjima; - urbanistički i demografski podaci; - podaci o mreži; - podaci o novim korisnicima. 2.3. Podaci i podloge za planiranje razvoja 2.3.2. Podaci o potrošnji električne energije u prethodnom periodu su: - ukupna potrošnja na konzumnom području ili njegovim delovima sa strukturom (po naponskim nivoima i po kategorijama, nameni i vremenu potrošnje); - prostorna raspodela potrošnje po TS svih naponskih nivoa i po naseljima; - vršne snage i protekle aktivne i reaktivne energije po TS 110/x i 35/x kv/kv; - vršne snage, aktivne i reaktivne energije kupaca čije je vršno opterećenje veće od 150 kw ili godišnja potrošnja veća od 300.000 kwh. 2.3.3. Podaci o preuzetoj električnoj energiji u prethodnom periodu su: - vršne aktivne i reaktivne energije na mestima preuzimanja iz prenosne mreže;
Strana 8.(od 65) - podaci o proizvodnji elektrana priključenih na DS. 2.3.4. Podaci o merenjima su: - struje po izvodima i trafo poljima, napon sabirnica za TS 110/x kv/kv i 35/x kv/kv (dispečerska merenja); - izmerene vrednosti napona i struja po TS X/0,4 kv/kv u doba visokih opterećenja. 2.3.5. Urbanistički i demografski podaci su: - broj stanovnika i domaćinstava po naseljima prema prethodnim popisima; - planirani broj stanovnika za period izrade plana razvoja DS, ako se njime raspolaže; - prostorni i urbanistički planovi; - planovi toplifikacije i gasifikacije. 2.3.6. Podaci o mreži su: - ažurne karte sa svim objektima (TS i vodovi) napona 110, 35, 20 i 10 kv po mogućstvu na digitalizovanim, georeferenciranim kartama područja u odgovarajućoj razmeri; - karakteristike vodova i TS; - jednopolne šeme i dispozicije TS; - uklopne šeme mreže za normalan pogon pri vršnom opterećenju; - procene veka trajanja elemenata mreže; - jedinične cene elemenata mreže za planski period; - jedinične cene gubitaka za planski period; - procene prosečnih troškova održavanja za sve vrste objekata. 2.3.7. Podaci o novim korisnicima DS čije se priključenje očekuje u planskom periodu su: - odobrene snage iz izdatih odobrenja za priključenje; - nedostajući elektroenergetski objekti čijom izgradnjom bi se stvorili uslovi za izdavanje novih odobrenja za priključenje. 2.3.8. Distributer prikuplja, sređuje i arhivira sve podatke potrebne za planiranje. 2.3.9. ODS obezbeđuje podatke iz tačke 2.3.3. 2.3.10. Proizvođač električne energije povezan na distributivnu mrežu i drugi korisnik DS čije je vršno opterećenje veće od 150 kw ili mu je godišnja potrošnja veća od 300.000 kwh, svake godine do kraja juna dostavlja Distributeru podatke nužne za planiranje razvoja DS, i to: - predviđenu godišnju potrošnju i vršnu snagu za narednih pet godina; - plan promene obima proizvodnje ili tehnološkog procesa koji utiču na potrošnju električne energije; - plan ugradnje uređaja za kompenzaciju reaktivne energije. 2.4. Tehnički kriterijumi za planiranje razvoja 2.4.1. Kriterijum dozvoljenog strujnog opterećenja elemenata mreže
Strana 9.(od 65) 2.4.1.1. Pri planiranju distributivne mreže ovo je osnovni tehnički kriterijum rada mreže, pri čemu u normalnom pogonu nijedan od elemenata ne sme biti opterećen iznad svoje naznačene vrednosti struje. 2.4.1.2. Pri planiranju se takođe analizira i rad mreže u poremećenom pogonu, pri čemu se može računati sa dozvoljenim strujnim opterećenjima. Dozvoljena strujna opterećenja su maksimalne vrednosti struja pri kojima neće doći do narušavanja svojstava materijala. 2.4.1.3. Vrednost dozvoljenog strujnog opterećenja (Idoz) voda ili ET određuje se prema formuli gde je: I doz = k d I nd' I nd - naznačena vrednost dozvoljenog strujnog opterećenja voda (nadzemni vod, izveden golim Al/č provodnicima ili samonosivim kablovskim snopom, ili podzemni kabl) ili energetskog transformatora za prethodno definisane ambijente i pogonske uslove; k d - zbirni sačinilac čije su vrednosti date u tabeli 1, pri čemu se vrednosti k dz i k dl odnose na zimski i letnji period, respektivno. Elemenat mreže k dz k dl Podzemni kabl 1,105 1,0 Nadzemni vod SKS 1,55 1,095 Al/č 1,9 1,3 ET 1,3 1,1 Tabela 1. Zbirni sačinilac dozvoljenog strujnog opterećenja voda i ET 2.4.2. Kriterijum dozvoljenog odstupanja napona 2.4.2.1. Distributivna mreža treba da bude planirana tako da u svim etapama razvoja i pri svim opterećenjima između maksimalnih i minimalnih, vrednost napona ostane u okviru unapred određenih granica. 2.4.2.2. Dozvoljena odstupanja napona naviše i naniže za potrebe planiranja data su u tabeli 2. Nazivni napon mreže (kv) Minimalni napon u normalnom pogonu (kv) Tabela 2. Naponska ograničenja pri planiranju mreža 2.4.3. Kriterijum sigurnosti "n-1" 2.4.3.1. Kriterijum sigurnosti "n-1" (kriterijum jednostrukog ispada) podrazumeva da jednostruki ispad elementa DS ne dovodi do narušavanja normalnog pogona DS. 2.4.3.2. Za kablovske vodove 110 kv i TS 110/x kv/kv kod planiranja razvoja primenjuje se kriterijum "n-1". Od kriterijuma "n-1" se može odstupati ako je obezbeđena rezerva iz susednih mreža nižeg naponskog nivoa. 2.4.3.3. Razvoj srednjenaponske mreže 35, 20 i 10 kv se planira uz poštovanje kriterijuma "n-1" tamo gde je to ekonomski opravdano s obzirom na gustinu potrošnje električne energije. U ostalim slučajevima mreža se planira radijalno. 2.4.3.4. Kod niskonaponske mreže se ne primenjuje kriterijum "n-1". Minimalni napon u poremećenom pogonu (kv) Maksimalni napon u normalnom pogonu (kv) 110 99 99 121 35 31,5 31,5 38 20 19 18 21,4 10 9,5 9 10,7
Strana 10.(od 65) 2.5. Dugoročni plan razvoja 2.5.1. Struktura plana 2.5.1.1. Dugoročni plan razvoja određuje strateške pravce razvoja DS (izbor naponskih nivoa, osnovna rešenja oblikovanja DS i drugo) za planski period od 20 godina po petogodišnjim etapama i konzumnim područjima. 2.5.1.2. Dugoročni plan razvoja DS sadrži: - opis i analizu postojećeg stanja; - prognozu vršne snage i potrošnje električne energije; - varijante razvoja distributivne mreže za ceo planski period po konzumnim područjima; - šeme distributivne mreže po etapama razvoja sa tokovima snaga i naponskim prilikama i sa uklopnim stanjem; - pregled planiranih opterećenja TS 110/x i 35/x kv/kv; - pregled objekata 110 i 35 kv planiranih za izgradnju i rekonstrukciju po etapama razvoja; - pregled zbirnih veličina objekata 20 i 10 kv planiranih za izgradnju i rekonstrukciju po etapama razvoja i konzumnim područjima; - pravce razvoja pratećih sistema: daljinskog upravljanja, upravljanja potrošnjom, telekomunikacija i drugih. 2.5.2. Prognoza vršne snage i potrošnje električne energije 2.5.2.1. Zadatak prognoze je da se što realnije sagledaju potrebe za vršnom snagom i električnom energijom i izvrši njihov prostorni raspored. 2.5.2.2. Za prognozu vršne snage i potrošnje električne energije mogu se koristiti metode: nezavisna (ekstrapolaciona) i zavisna (korelaciona). Nezavisna metoda se najčešće koristi za celinu konzumnog područja koje je obuhvaćeno planom. Zavisna metoda se najčešće koristi za prognozu po delovima konzumnog područja (naselje, područje određene TS). Navedene metode mogu da se kombinuju i to kako u odnosu na veličinu koja se prognozira, tako i u odnosu na celinu ili delove konzuma za koje se vrši prognoza. 2.5.2.3. Određivanje vršnih snaga TS kao rezultat prognoze je osnova za sagledavanje potreba za novim elektrodistributivnim kapacitetima. 2.5.3. Varijante razvoja 2.5.3.1. Formiranje varijanti razvoja se vrši na osnovu principskih rešenja oblikovanja elektrodistributivnih mreža pojedinih naponskih nivoa uz mogućnost razmatranja uvođenja novog standardizovanog naponskog nivoa. 2.5.3.2. Varijante razvoja moraju da zadovolje prognozirane vršne snage, kako na kraju svake etape, tako i na kraju planskog perioda. 2.5.3.3. Varijante razvoja distributivne mreže moraju da zadovolje tehničke kriterijume zadate u tački 2.4. Provera ispunjenosti kriterijuma struje i napona (tačke 2.4.1. i 2.4.2.) se vrši na osnovu proračuna tokova snaga kojim se određuju struje u granama i naponi u čvorovima distributivne mreže. 2.5.3.4. Varijante rešenja razvoja distributivne mreže se zatim ekonomski vrednuju uzimajući troškove kamatnih stopa, amortizacije, održavanja i troškove gubitaka. Ukupne troškove jedne varijante čini zbir svih troškova po svim godinama razmatranog perioda razvoja, aktuelizovanih na isti trenutak (obično početni trenutak razvoja). 2.5.3.5. Izbor najpovoljnije varijante razvoja distributivne mreže se vrši nakon ekonomskog vrednovanja svih varijanti koje su zadovoljile tehničke kriterijume. 2.5.4. Izlazni rezultati
Strana 11.(od 65) 2.5.4.1. Izlazni rezultati treba da predstave obim i dinamiku izgradnje distributivne mreže i potrebna sredstva za investicije i razvoj DS, uz odgovarajući tabelarni i grafički prikaz. 2.5.4.2. Izlazne rezultate predstavljaju, pre svega: - pregled izgradnje novih TS 110/x i 35/x kv/kv i rekonstrukcije postojećih sa potrebnim sredstvima po etapama razvoja i konzumnim područjima; - pregled izgradnje novih i rekonstrukcije postojećih vodova 110 i 35 kv sa potrebnim sredstvima po etapama razvoja i konzumnim područjima; - pregled broja TS X/0,4 kv/kv po tipovima planiranih za izgradnju i rekonstrukciju sa potrebnim sredstvima po etapama i konzumnim područjima; - pregled dužina vodova 20 i 10 kv po tipovima planiranih za izgradnju i rekonstrukciju sa potrebnim sredstvima po etapama i konzumnim područjima. 2.5.5. Procedure 2.5.5.1. Distributer usaglašava svoj dugoročni plan razvoja sa odgovarajućim planom razvoja prenosne mreže. 2.5.5.2. Distributer usaglašava svoj dugoročni plan razvoja sa dugoročnim planovima razvoja susednih distributera. 2.5.5.3. Dugoročni plan razvoja se preispituje svakih pet godina sa pomeranjem planskog horizonta za pet godina. 2.5.5.4. Dugoročni plan može da se preispita i pre isteka utvrđenog roka, ako se značajnije promene osnove po kojima je donet. 2.5.5.5. Distributer izrađuje dugoročni plan razvoja do kraja godine u kojoj se navršava puna dekada ili polovina dekade. 2.5.5.6. Dugoročni plan razvoja predstavlja osnovu za izradu srednjoročnog plana. 2.6. Srednjoročni plan razvoja 2.6.1. Struktura plana 2.6.1.1. U srednjoročnom planu razvoja se razrađuje izabrana optimalna varijanta razvoja iz dugoročnog plana. 2.6.1.2. Srednjoročni plan razvoja određuje obim izgradnje elektroenergetskih objekata za planski period od 5 godina po etapama za svaku godinu planskog perioda i po konzumnim područjima. 2.6.1.3. Srednjoročni plan razvoja DS sadrži: - opis postojećeg stanja; - prognozu vršne snage i potrošnje električne energije; - pregled objekata svih naponskih nivoa planiranih za izgradnju i rekonstrukciju po godinama; - pregled opreme pratećih sistema: daljinskog upravljanja, upravljanja potrošnjom, telekomunikacija, informacione opreme i drugih sa dinamikom ugradnje. 2.6.1.4. Prognoza vršne snage i potrošnje električne energije se vrši prema tački 2.5.2. 2.6.2. Izlazni rezultati 2.6.2.1. Izlazni rezultati treba da predstave obim i dinamiku izgradnje distributivne mreže i potrebna sredstva za investicije i razvoj DS, uz odgovarajući tabelarni i grafički prikaz. 2.6.2.2. Izlazne rezultate srednjoročnog plana razvoja predstavljaju, pre svega:
Strana 12.(od 65) - pregled TS 110/x i 35/x kv/kv predviđenih za izgradnju i rekonstrukciju sa potrebnim sredstvima po godinama i konzumnim područjima; - pregled vodova 110, 35, 20 i 10 kv predviđenih za izgradnju i rekonstrukciju sa potrebnim sredstvima po godinama i konzumnim područjima; - pregled broja TS X/0,4 kv/kv po tipovima predviđenih za izgradnju i rekonstrukciju sa potrebnim sredstvima po godinama i konzumnim područjima; - pregled dužina vodova 0,4 kv po tipovima predviđenih za izgradnju i rekonstrukciju sa potrebnim sredstvima po godinama i konzumnim područjima. 2.6.3. Procedure 2.6.3.1. Distributer usaglašava svoj srednjoročni plan razvoja sa odgovarajućim planom razvoja prenosne mreže. 2.6.3.2. Distributer usaglašava svoj srednjoročni plan razvoja sa srednjoročnim planovima razvoja susednih distributera. 2.6.3.3. Srednjoročni plan razvoja se preispituje svake godine sa pomeranjem planskog horizonta za jednu godinu. 2.6.3.4. Distributer izrađuje srednjoročni plan razvoja do kraja septembra u godini koja prethodi petogodišnjem periodu za koji se radi plan. 2.6.3.5. Na zahtev zainteresovanih lica, Distributer im dostavlja srednjoročni plan razvoja. 2.6.3.6. Srednjoročni plan razvoja predstavlja osnovu za izradu godišnjih planova investicija. 3.1.1. Uslovi za priključenje definišu: 3. TEHNIČKI USLOVI PRIKLJUČENJA 3.1. Uvod - primenu standarda o načinu priključenja na DS i tehničke, projektne i pogonske standarde koje treba da ispune Distributer i objekti korisnika DS koji se priključuju na DS; - neophodne informacije koje će svaki korisnik DS staviti na raspolaganje Distributeru. 3.2. Opšta pravila za priključenje 3.2.1. Uslovi za priključenje obezbeđuju da se svim korisnicima DS definišu uslovi za priključenje na nediskriminatoran način. 3.2.2. Priključenje objekata korisnika na DS, kao i promene na priključku, odnosno promene uslova korišćenja električne energije, u slučajevima i pod uslovima propisanim Zakonom i propisom kojim se uređuju uslovi isporuke električne energije, vrši se na osnovu odobrenja za priključenje koje, na zahtev korisnika, izdaje Distributer po pribavljenoj saglasnosti ODS. 3.2.3. Postupak priključenja na DS se pokreće podnošenjem zahteva za izdavanje odobrenja za priključenje, koji Distributeru podnosi pravno ili fizičko lice, odnosno preduzetnik, vlasnik ili nosilac prava korišćenja objekta čije se priključenje zahteva. 3.2.4. Odobrenje za priključenje se izdaje u skladu sa: - Zakonom, - propisom kojim se uređuju uslovi isporuke električne energije i - Pravilima, kao i tehničkim propisima, normativima i standardima i drugim propisima koji su pobrojani u Aneksu 2.
Strana 13.(od 65) 3.2.5. Tehnički uslovi za priključenje objekata treba da omoguće da ODS obezbedi adekvatan rad DS uz nenarušavanje uslova korišćenja DS postojećim korisnicima i propisani standard usluge korisniku čiji se objekat priključuje. Tehnički uslovi priključenja utvrđuju se u skladu sa zakonom, propisima kojima se uređuju tehnički normativi za izgradnju, kao i pogon, održavanje i zaštitu elektroenergetskih objekata i postrojenja, odnosno instalacija (Aneks 2) i Pravilima. 3.2.6. Distributer daje saglasnost na promene uslova korišćenja električne energije za koje u skladu sa Zakonom i propisom kojim se uređuju uslovi isporuke električne energije nije propisano izdavanje odobrenja za priključenje, ako se izmene uslova korišćenja odnose na priključenje specijalnih trošila (indukcione i elektrolučne peći, motori velikih snaga, kotlovi za grejanje i slično) ili priključenje uređaja za rezervno napajanje, odnosno drugih sličnih uređaja kojima se bitno menja uticaj objekta korisnika na DS ili ugrožava sigurnost i bezbednost imovine i lica. Korisnik DS je dužan da zahtev za dobijanje saglasnosti podnese pre preduzimanja bilo koje radnje u smislu izmene uslova korišćenja električne energije. 3.3. Priključenje objekta kupca 3.3.1. Priključenje objekta kupca na DS vrši se na osnovu odobrenja za priključenje. Zahtev za izdavanje odobrenja se podnosi na obrascu koji određuje Distributer, u skladu sa potrebom za podacima neophodnim za obradu zahteva. Obrasci se objavljuju na zvaničnom sajtu Distributera. 3.3.2. U postupku za izdavanje odobrenja za priključenje, na osnovu statistike pogonskih događaja, merenjem ili proračunom (ako nema merenja), Distributer proverava da li parametri elemenata DS zadovoljavaju tehničke uslove koji omogućavaju ispunjenje zahteva podnosioca. 3.3.3. Parametri elemenata DS koji bi omogućili ispunjenje zahteva podnosioca ne zadovoljavaju tehničke uslove u sledećim slučajevima: - kada je, merenjem odgovarajućim mernim uređajem (kontinualno tokom tri uzastopna dana) u periodima koji iznose najmanje 5% ukupnog vremena merenja ili proračunom (kada nema merenja), utvrđeno da je napon u distributivnoj mreži kod krajnjih kupaca izvan propisanog nivoa, a problem se ne može rešiti na neki ekonomski prihvatljiv način, kao što je: promena granica napajanja na mreži susednih TS, uravnoteženje opterećenja po fazama, poboljšanje faktora snage ugradnjom kondezatorskih baterija ili optimizacija regulacije napona u distributivnoj mreži, vodeći računa da u vreme minimalnih opterećenja ne dođe do pojave nedozvoljeno visokih napona; - kada je pri optimalnom uklopnom stanju, merenjem tokom sedam dana neprekidno u periodu maksimalne godišnje potrošnje, potvrđeno da je opterećenje energetskog objekta na koji bi trebalo priključiti objekat budućeg korisnika DS dostiglo vrednost 25% nižu od vrednosti pri kojoj se mora izvršiti zamena postojećeg energetskog objekta. Vrednosti opterećenja pojedinih energetskih objekata pri kojima se mora izvršiti njihova zamena računaju se prema sledećim obrascima: a) za ET: P d = 1,3 x 0,95 x S n, gde je: P d - aktivna snaga ET u kw S n - prividna snaga ET u kva b) za kablovski vod: I d = 1,105 I n, a za vazdušni vod: I d = 1,55 I n, gde je: I d - dozvoljena struja I n - naznačena struja. 3.3.4. Distributer proverava uticaj postrojenja i opreme u objektu kupca čije se priključenje zahteva sa aspekta sigurnog pogona DS, uticaja na mrežu i bliske objekte, kao i povratne uticaje, da bi se mogao obezbediti propisani kvalitet isporuke električne energije. 3.3.5. Priključak se izvodi kao trofazni ili jednofazni, nadzemni ili podzemni i služi za napajanje samo jednog objekta. 3.3.6. Priključak objekta kupca se sastoji od: - priključnog voda;
Strana 14.(od 65) - rasklopnih aparata i druge opreme na mestu priključenja na distributivnu mrežu i na mestu primopredaje električne energije; - odgovarajuće zaštite; - merne opreme. 3.3.7. Priključni vod na SN (10 kv, 20 kv i 35 kv) 3.3.7.1. Energetski kablovi koji se koriste za priključak moraju biti proizvedeni i ispitani prema sledećim standardima: - SRPS N.C5.020: Kablovi sa izolacijom od impregnisanog papira i metalnim plaštom, za nazivne napone do 60 kv; - SRPS N.C5.025: Ispitivanje kablova sa izolacijom od impregnisanog papira i metalnim plaštom, za nazivne napone do 60 kv; - SRPS N.C5.220: Kablovi sa izolacijom od termoplastičnih masa na bazi polivinilhlorida, sa plaštom od polivinilhlorida ili termoplastičnog polietilena, za napone do 10 kv; - SRPS N.C5.225: Ispitivanje kablova sa izolacijom od termoplastičnih masa na bazi polivinilhlorida, sa plaštom od polivinilhlorida ili termoplastičnog polietilena, za napone do 10 kv; - SRPS N.C5.230: Kablovi od termoplastičnog ili umreženog polietilena, sa plaštom od termoplastičnih ili elastomernih masa, za nazivne napone od 1 kv do 35 kv; - SRPS N.C5.235: Ispitivanje kablova od termoplastičnog ili umreženog polietilena, sa plaštom od termoplastičnih ili elastomernih masa, za nazivne napone od 1 kv do 35 kv; - IEC 60502: Energetski kablovi sa ekstrudovanim punim dielektrikom za nazivne napone od 1 kv do 30 kv. 3.3.7.2. SKS koji se koristi za priključak mora biti proizveden i ispitan u skladu sa sledećim standardima: - SRPS N.C5.231: SKS sa izolacijom od umreženog polietilena, plaštom od PVC ili termoplastičnog polietilena za nazivne napone 10 kv, 20 kv i 35 kv; - SRPS N.C5.235: Ispitivanje kablova sa izolacijom od termoplastičnog ili umreženog polietilena, sa plaštom od termoplastičnih ili elastomernih masa, za nazivne napone od 1 kv do 35 kv; - SRPS N.C1.702: Čelična užad za nadzemne vodove. 3.3.7.3. Izbor vodova se vrši prema naponskom nivou, potrebnom strujnom opterećenju, terenskim uslovima postavljanja, nameni i vrsti objekta. Distributer definiše odgovarajuće tehničko rešenje i utvrđuje sve elemente uslova za priključenje u skladu sa važećim tehničkim propisima i u skladu sa Pravilima. 3.3.8.1. Za izvođenje priključka koriste se: 3.3.8. Priključni vod na NN (do 1 kv) - za nadzemne priključke SKS, koji je proizveden i ispitan u skladu sa sledećim standardima: a) SRPS N.C5.235: Ispitivanje kablova sa izolacijom od termoplastičnog ili umreženog polietilena, sa plaštom od termoplastičnih ili elestomernih masa, za nazivne napone od 1 kv do 35 kv; b) SRPS N.C5.250: SKS sa izolacijom od umreženog polietilena za nazivni napon do 0,6/1 kv; v) SRPS N.C1.702: Čelična užad za nadzemne vodove; - za podzemne priključke energetski kablovi: a) tip PP00-ASJ, četvorožilni kabl sa jednožičnim sektorskim aluminijskim provodnicima i PVC izolacijom, proizveden i ispitan u skladu sa standardom SRPS N.C5.220;
Strana 15.(od 65) b) tip XP00-ASJ, četvorožilni kabl sa jednožičnim sektorskim aluminijskim provodnicima, izolacijom od umreženog polietilena, ispunom od gume ili PVC i PVC plaštom, proizveden i ispitan u skladu sa standardom SRPS N.C5.230; v) za deo priključka u objektu tip PP00-S, četvorožilni kabl sa sektorskim bakarnim provodnicima i PVC izolacijom, proizveden i ispitan u skladu sa standardom SRPS N.C5.220. 3.3.8.2. Ako je kod nadzemnog priključka raspon priključnog voda duži od 25 metara, priključak se realizuje preko pomoćnog stuba. 3.3.8.3. Proračun minimalnog preseka priključnog voda vrši se na osnovu maksimalnog jednovremenog opterećenja objekta za koji se traži priključak, dozvoljenog pada napona u skladu sa propisom kojim se uređuju tehnički normativi za električne instalacije niskog napona i SRPS N.A2.001, uslova zaštite od električnog udara (u skladu sa SRPS N.B2.741), zaštite provodnika od struje kratkog spoja (u skladu sa SRPS N.B2.743) i trajno dozvoljene struje (u skladu sa SRPS N.B2.752). 3.3.8.4. Maksimalno jednovremeno opterećenje na nivou priključka stambenog objekta zavisi od broja stanova koji se napajaju preko ovog priključka, načina zagrevanja i pripremanja tople vode u stanovima, instalisane snage električnih uređaja i slično. Prosečno učešće jednog stana u maksimalnom opterećenju stambenog objekta može se proračunati prema sledećim izrazima: - ako se za zagrevanje stanova u stambenom objektu koristi centralno grejanje: P 1c = 8,5 (0,25 + 0,75/ n) (važi za najviše 20 stanova), P 1c = 1 n 5,1 n 0,88 (važi za više od 20 stanova); - ako se za grejanje stanova u stambenom objektu delimično ili u potpunosti koristi električna energija: P 1e = n 8 (Keg +(1 - Keg)/ n) + P 1c n, gde je: P 1e - maksimalno jednovremeno opterećenje stambenog objekta P 1c - prosečno opterećenje po stanu kada se koristi centralno grejanje n - broj stanova K eg = 0,6 ako najviše 75% stanova koriste električno grejanje K eg = 0,9 ako svi stanovi koriste električno grejanje. 3.3.8.5. Odabir priključnog voda se vrši prema tipiziranim presecima, tako da on nije manji od proračunatog minimalnog preseka. Kod podzemnih priključaka, kada se oni izvode po sistemu "ulaz-izlaz", presek priključnog voda ne može biti manjeg prenosnog kapaciteta od voda na koji se priključuje. 3.3.9. Osnovne karakteristike rasklopnih aparata i druge opreme na mestu priključenja na distributivnu mrežu i na mestu primopredaje električne energije u TS 110/x i 35/x kv/kv 3.3.9.1. Razvodno postrojenje 110 kv može biti: - vazduhom izolovano postrojenje za otvorene prostore; - metalom oklopljeno i gasom SF6 izolovano postrojenje za unutrašnju montažu; - kombinovano, vazduhom izolovano i metalom oklopljeno postrojenje. 3.3.9.2. Razvodno postrojenje 10 kv, 20 kv i 35 kv može biti:
Strana 16.(od 65) - vazduhom izolovano, sa metalom zaštićenom rasklopnom aparaturom; - metalom oklopljeno i gasom SF6 izolovano postrojenje za unutrašnju montažu; - kombinovano, vazduhom izolovano i metalom oklopljeno postrojenje. Ovo razvodno postrojenje se izvodi sa četiri odeljka po ćeliji, i to: - sabirnički odeljak, sa jednim ili dva sistema sabirnica; - prekidački odeljak, sa vakuumskim prekidačem; - izlazni (kablovski) odeljak, i - odeljak za niskonaponsku opremu. 3.3.9.3. Tehničke karakteristike opreme u postrojenju 110 kv, 35 kv, 20 kv i 10 kv su definisane prema sledećim standardima: - prekidačka oprema prema IEC 56 (SRPS N.N0.029); - SMT i NMT prema SRPS IEC 60044-1,2; - odvodnici prenapona prema SRPS IEC 99-1 i SRPS IEC 99-4; - ET prema SRPS IEC 76-1,2,3,4,5, SRPS N.H1.013 i SRPS N.H1.015. 3.3.9.4. U normalnom i poremećenom pogonu ET se opterećuje u skladu sa standardima SRPS N.H1.016 i IEC 354, a ispituje prema standardima IEC 76-1 do IEC 76-5 i IEC 726. 3.3.10. Osnovne karakteristike rasklopnih aparata i druge opreme na mestu priključenja na distributivnu mrežu i na mestu primopredaje električne energije u TS 20(10)/0,4 kv/kv 3.3.10.1. TS sa kablovskim izvodima sadrži: - razvod VN, koji ima transformatorske i dovodno-odvodne ćelije; - razvod NN; - ET. 3.3.10.2. Izbor rasklopne opreme vrši se prema standardima SRPS N.B2.730 i SRPS N.B2.751. 3.3.10.3. Komadno ispitivanje za rasklopni blok VN vrši se po SRPS N.K3.503, a za rasklopni blok NN po SRPS N.K5.503. 3.3.10.4. ET se bira prema standardima SRPS IEC 76 i IEC 354 (SRPS N.H1.016), sa maksimalnim dozvoljenim gubicima i strujom praznog hoda transformatora datim u tabeli 3. Snaga transformatora [kva] Gubici u gvožđu Po [W] Gubici u bakru Pcu [W] Struja praznog hoda I o [%] 50 125 875 1,5 100 210 1475 1,1 160 300 2000 1,0 250 425 2750 0,9 400 610 3850 0,8 630 860 5400 0,7 1000 1100 9500 0,5 Tabela 3: Gubici i struje praznog hoda
Strana 17.(od 65) 3.3.10.5. Stubna TS sadrži: - razvod VN, koji sačinjavaju: a) tropolni rastavljač (bira se prema SRPS IEC129) naznačenog napona 12 kv, 24 kv, 38 kv, naznačene trajne struje 200 A; b) tri odvodnika prenapona (metaloksidni - bira se prema SRPS IEC 99-4), naznačenog napona 12 kv, 24 kv, 38 kv, naznačene struje 10 ka; v) tri visokoučinska osigurača, naznačenog napona 12 kv, 24 kv, 38 kv, naznačenih struja prema tabeli 4: - razvod NN, koji se sastoji od: Tabela 4. Naznačene struje visokoučinskih osigurača a) razvodnog ormana NN u koji se montira prekidač prema SRPS IEC 947-2 i ostala pripadajuća oprema; b) tri odvodnika prenapona 500 V, 5 ka, koji se priključuju što bliže priključnim stezaljkama ET; v) podzemnih priključaka za ET i za niskonaponski vod. 3.3.11. Struje kratkih spojeva 3.3.11.1. Naznačene vrednosti struje kratkog spoja opreme u objektu kupca u tački priključenja ne smeju biti manje od projektovane vrednosti struje kratkog spoja DS na koji je oprema priključena. U proračunu struje kratkog spoja DS Distributer će uzeti u obzir uticaj koji na proračun mogu imati sistem ili uređaji u objektu kupca. 3.3.11.2. Radi što preciznijeg odabira i podešavanja zaštite, kada se za to ukaže potreba, Distributer i kupac će razmeniti informacije o očekivanoj snazi kratkog spoja i odnosima X/R u tački priključenja na DS. 3.3.12. Zaštita 3.3.12.1. Zaštitni uređaji moraju biti tako projektovani da se omogući brzo i selektivno isključenje kvarova sa ciljem da se od trajnog oštećenja sačuva oprema u DS i objektu kupca, odnosno da se održi stabilan rad DS i da se minimalizuju posledice kvarova ili neregularnih događaja u DS, u elektroenergetskim objektima kupaca ili električnoj instalaciji u objektu kupca. 3.3.12.2. Zaštitni uređaji su savremeni mikroprocesorski uređaji za zaštitu i upravljanje, koji pored funkcije zaštite imaju mogućnost: - hronološke registracije događaja; - snimanja poremećaja u mreži; - samonadzora. Snaga ET (kva) 50 100 160 250 400 10 kv 10 16 20 31,5 50 Naznačena struja osigurača (A) 20 kv 10 10 10 16 25 35 kv - - - 10 16 Elektromehanički releji se primenjuju u nekim funkcijama rezervne zaštite: za rezervnu prekostrujnu zaštitu (RI>) ET 110/x kv i rezervnu zemljospojnu zaštitu u neutralnoj tački uzemljene mreže 10 kv i 20 kv. Elektromehanički releji se primenjuju i u slučajevima gde je primena statičkih releja neekonomična ili nemoguća (pomoćni releji, Buholc releji, termostati, termometri itd.), kao i kod rekonstrukcija kada postojeći, ranije ugrađeni zaštitni uređaji pouzdano ostvaruju zahtevanu funkciju. 3.3.12.3. Ispitivanje uređaja sistema zaštite i upravljanja vrši se po elementima i funkcionalno, prema standardu IEC 255 (SRPS N.K6.035 i SRPS N.K6.037).
Strana 18.(od 65) 3.3.12.4. Zaštita ET u TS 35/x kv/kv. 3.3.12.4.1. Za zaštitu ET 35/x kv/kv koristi se: - osnovna zaštita od unutrašnjih kvarova; - rezervna zaštita; - zaštita od preopterećenja; - zaštita od prenapona. 3.3.12.4.2. Osnovna zaštita od unutrašnjih kvarova ET 35/x kv/kv sastoji se od: - Buholcove zaštite; - zemljospojne zaštite (zaštita kućišta ET). Za ET 35/x kv/kv ne koristi se diferencijalna zaštita. 3.3.12.4.3. Rezervna zaštita ET 35/x kv/kv sastoji se od: - rezervne prekostrujne zaštite (RI >); - rezervne kratkospojne zaštite - kratkospojna zaštita sabirnica i zaštita od otkazivanja rada prekidača; - rezervne zemljospojne zaštite (RIo>). 3.3.12.4.4. Zaštita od preopterećenja ET 35/x kv/kv sastoji se od: - kontaktnog termometra za spoljašnju montažu sa dva kontakta, pri čemu se prvi kontakt podešava na 80 C i vrši signalizaciju nedozvoljenog opterećenja ET, a drugi kontakt služi za rasterećenje ili isključenje ET kada temperatura ulja dostigne vrednost 95 C; - termostata koji se podešava na 95 C i treba da bu de tačnosti ±1 C. 3.3.12.4.5. Zaštita od prenapona ET 35/x kv/kv se izvodi cinkoksidnim (ZnO) odvodnicima prenapona prema IEC 99-4. 3.3.12.5. Zaštita ET 10(20)/ 0,4 kv/kv se izvodi na sledeći način: - od kratkog spoja pomoću visokoučinskih osigurača, sa udarnom iglom za tropolno isključenje sklopke - rastavljača sa osiguračima u transformatorskom polju 10(20) kv; - od kvarova unutar uljnog ET naznačene snage iznad 250 kva koristi se Buholc relej kod transformatora sa konzervatorom, odnosno primena releja koji reaguje na nedozvoljeno povećanje pritiska unutar transformatorskog suda kod ET bez konzervatora; zaštita deluje preko pomoćnog releja sa signalnom značkom, napona 230 V, 50 Hz, i isključuje sklopku - rastavljač sa osiguračima u transformatroskom polju 10 kv ili 20 kv; - od preopterećenja ET koristi se: a) kod uljnih ET primena termostata, a izuzetno i primena bimetalnih releja; termostat se nalazi na poklopcu transformatora i podešava se na 95 C; b) kod suvih ET primena specijalnih termičkih releja. 3.3.12.6. Zaštita vodova, sabirnica i prekidača. 3.3.12.6.1. Osnovna zaštita 110 kv vodova od međufaznih kratkih spojeva i zemljospojeva realizuje se kao podužna stabilisana diferencijalna zaštita sledećih osobina: