Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri izlaganju hemijskim materijama

Save this PDF as:
 WORD  PNG  TXT  JPG

Μέγεθος: px
Εμφάνιση ξεκινά από τη σελίδα:

Download "Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri izlaganju hemijskim materijama"

Transcript

1 Na osnovu člana. stav. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu ("Službeni glasnik RS", broj /), Ministar rada i socijalne politike donosi Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri izlaganju hemijskim materijama Pravilnik je objavljen u "Službenom glasniku RS", br. 6/ od... godine. I. Osnovne odredbe Član. Ovim pravilnikom propisuju se minimalni zahtevi za bezbednost i zdravlje na radu koje je poslodavac dužan da ispuni u obezbeđivanju primene preventivnih mera radi otklanjanja ili smanjenja rizika od nastanka povreda ili oštećenja zdravlja zaposlenih koji nastaju ili mogu da nastanu usled izlaganja hemijskim materijama na radnom mestu ili su rezultat bilo koje aktivnosti koja uključuje hemijske materije. Član. Ovaj pravilnik se ne primenjuje na: ) radna mesta na kojima su zaposleni izloženi jonizujućem zračenju; ) radna mesta na kojima su zaposleni izloženi ili bi mogli biti izloženi karcinogenima i/ili mutagenima, osim u slučaju ako je odredbama ovoga pravilnika propisan viši nivo bezbednosti i zdravlja na radu; ) transport opasnih hemijskih materija, osim u slučaju ako je odredbama ovoga pravilnika propisan viši nivo bezbednosti i zdravlja na radu. Član. Pojedini izrazi koji se koriste u ovom pravilniku imaju sledeće značenje: ) hemijska materija jeste svaki hemijski element ili jedinjenje, samo ili u smeši, u prirodnom stanju ili dobijen u proizvodnom procesu, koji se koristi ili oslobađa, uključujući oslobađanje u obliku otpada, pri obavljanju bilo koje aktivnosti, bilo da je proizveden namerno ili ne, kao i da li se stavlja u promet ili ne; ) opasna hemijska materija jeste: () svaka hemijska materija koja je u skladu sa posebnim propisima klasifikovana kao opasna supstanca ili smeša, osim supstanci i smeša koje zadovoljavaju kriterijume za klasifikaciju kao opasne po životnu sredinu, () svaka hemijska materija koja, iako nije klasifikovana kao opasna, u smislu tačke ) podtačke () ovog člana, a može, zbog svojih fizičko hemijskih, hemijskih ili toksikoloških svojstava i načina na koji se koristi ili je prisutna na radnom mestu, predstavljati rizik za bezbednost i zdravlje zaposlenih, uključujući svaku hemijsku materiju za koju je odredbama člana. ovog pravilnika, utvrđena granična vrednost izloženosti na radnom mestu; ) aktivnost koja uključuje hemijske materije, jeste bilo koja aktivnost pri kojoj se hemijske materije koriste ili nameravaju da se koriste u bilo kom procesu, uključujući proizvodnju, rukovanje, skladištenje, transport ili odlaganje i obradu, ili nastaju iz takvih aktivnosti; ) granična vrednost izloženosti na radnom mestu jeste prosečna koncentracija opasne hemijske materije u vazduhu na radnom mestu u zoni disanja zaposlenog, pri normalnim mikroklimatskim uslovima rada i uz lakši fizički rad, a izračunata u određenom vremenskom periodu, u odnosu na naznačeni referentni period, za koju se smatra da nije štetna po zdravlje zaposlenog, ako zaposleni radi pri koncentraciji opasne hemijske materije koja je niža ili jednaka graničnoj vrednosti opasne hemijske materije, osam sati dnevno, a izražena u mg/m ili ml/m [ppm]. Granična vrednost izloženosti data je za osmočasovnu izloženost.

2 Granična vrednost za pare i gasove je data za temperaturu od ºS i pritisak od, x Pa; ) kratkotrajna granična vrednost izloženosti jeste ona koncentracija opasne hemijske materije kojoj zaposleni može biti izložen bez opasnosti po oštećenje zdravlja kraće vreme. Izloženost takvoj koncentraciji opasne hemijske materije može trajati najviše minuta i ne sme se ponoviti više od četiri puta tokom radnog vremena. Između dva perioda izloženosti takvoj koncentraciji mora proći najmanje 6 minuta. Vrednosti kratkotrajne izloženosti izražavaju se u mg/m ili mg/m [ppm]; 6) biološka granična vrednost jeste granica koncentracije u odgovarajućem biološkom medijumu odgovarajuće materije, njenog metabolita ili indikatorima efekata; ) praćenje zdravstvenog stanja jeste ocena zdravstvenog stanja zaposlenog u odnosu na izloženost uticaju određenim hemijskim materijama na radnom mestu; ) opasnost jeste svojstvo hemijske materije koja potencijalno može da deluje štetno; ) rizik jeste verovatnoća nastanka povrede, oboljenja ili oštećenja zdravlja zaposlenog pri korišćenju i/ili izloženosti hemijskoj materiji. II. Granične vrednosti izloženosti na radnom mestu i biološke granične vrednosti Član. Obavezujuće granične vrednosti izloženosti hemijskim materijama na radnom mestu date su u prilogu. ovog pravilnika. Obavezujuće biološke granične vrednosti date su u prilogu. ovog pravilnika. Obavezujuće granične vrednosti izloženosti hemijskim materijama na radnom mestu i Obavezujuće biološke granične vrednosti odštampane su uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo. III. Obaveze poslodavca. Procenjivanje rizika u odnosu na opasne hemijske materije Član. Poslodavac je dužan da pri proceni rizika, u smislu propisa o bezbednosti i zdravlju na radu, prvo utvrdi da li su opasne hemijske materije prisutne na radnom mestu. Ukoliko poslodavac utvrdi njihovu prisutnost, dužan je da proceni rizik po bezbednost i zdravlje zaposlenih koji se javlja usled prisustva tih hemijskih materija, uzimajući u obzir sledeće: ) njihova opasna svojstva; ) informacije o bezbednosti i zdravlju na radu koje dostavlja snabdevač, na primer bezbednosni list (safety data sheet); ) nivo, vrstu i trajanje izloženosti; ) okolnosti pri radu koji uključuje takve materije, uključujući i njihovu količinu; ) sve granične vrednosti izloženosti hemijskim materijama na radnom mestu i/ili biološke granične vrednosti; 6) efekat preventivnih mera koje su preduzete ili treba da budu preduzete; ) izveštaje o rezultatima praćenja zdravstvenog stanja, ukoliko su dostupni. Na zahtev poslodavca, snabdevač hemijskih materija je dužan da dostavi i dodatne informacije koje su potrebne za procenu rizika, i ako je moguće specifičnu procenu rizika za korisnike. Poslodavac je dužan da aktom o proceni rizika u pismenoj formi, donetim u skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu, utvrdi koje mere za sprečavanje, otklanjanje ili smanjenje rizika od hemijskih materija su primenjene u smislu čl. 6. i. ovog pravilnika. U zaključku akta o proceni rizika poslodavac može dati obrazloženje da vrsta i priroda opasnosti i/ili štetnosti vezanih za prisutne hemijske materije čine dalju detaljnu procenu rizika nepotrebnom. Poslodavac je dužan da izvrši delimičnu izmenu i dopunu akta o proceni rizika u slučaju kada je došlo do značajnih promena u procesu rada, odnosno kada utvrđene mere za bezbedan i zdrav rad nisu odgovarajuće ili kada rezultati praćenja zdravstvenog stanja zaposlenog pokažu da je to neophodno. Poslodavac je dužan da u postupku procene rizika sagleda sve aktivnosti na radnom mestu (na primer i održavanje), prilikom kojih je moguće očekivati povećanu izloženost hemijskim

3 materijama, kao i druge faktore u procesu rada koji mogu da ugroze bezbednost i zdravlje zaposlenih, odnosno rizike od nastanka povreda na radu i/ili oštećenja zdravlja koji se ne mogu otkloniti ili u dovoljnoj meri smanjiti, čak i kada su sprovedene sve tehničke mere. Na radnim mestima gde prilikom obavljanja aktivnosti dolazi do izloženosti zaposlenog dejstvu više vrsta opasnih hemijskih materija, poslodavac je dužan da proceni rizik koji predstavlja kombinaciju svih opasnih hemijskih materija. Poslodavac je dužan da u slučaju nove aktivnosti na radnom mestu koja obuhvata opasne hemijske materije, obezbedi da ta aktivnost počinje tek nakon što je izvršena procena rizika i kada su utvrđene i sprovedene sve preventivne mere za bezbedan i zdrav rad.. Primena načela prevencije Član 6. Poslodavac je dužan da primenjuje preventivne mere za bezbednost i zdravlje na radu prilikom obavljanja svake aktivnosti koja uključuje opasne hemijske materije, u skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu i odredbama ovog pravilnika. Poslodavac je dužan da, rizik od nastanka povreda i/ili oštećenja zdravlja zaposlenog na radnom mestu koje uključuje hemijske materije spreči, otkloni ili smanji na najmanju moguću meru: ) planiranjem i organizacijom sistema rada na radnom mestu; ) obezbeđivanjem odgovarajuće opreme za rad sa hemijskim materijama, kao i uvođenjem postupaka održavanja koji osiguravaju bezbednost i zdravlje zaposlenog; ) smanjenjem na minimum broja zaposlenih koji su izloženi ili mogu da budu izloženi opasnim hemijskim materijama; ) smanjenjem trajanja i intenziteta izloženosti na minimum; ) primenom odgovarajućih higijenskih mera; 6) smanjenjem količine hemijskih materija prisutnih na radnom mestu na minimum potrebnih za tu vrstu aktivnosti; ) utvrđivanjem odgovarajućih radnih postupaka uključujući i uputstva za bezbedno rukovanje, skladištenje, i transport opasnih hemijskih materija i otpada koji sadrži takve hemijske materije u okviru radnog mesta. Na radnom mestu gde se, u smislu člana. stav. ovog pravilnika, utvrdi rizik od nastanka povrede ili oštećenja zdravlja zaposlenog, poslodavac je dužan da obezbedi primenu preventivnih mera, u smislu čl.,. i. ovog pravilnika. Na radnom mestu gde se, u smislu člana. stav. ovog pravilnika, utvrdi da zbog prisutne količine hemijskih materija postoji samo neznatan rizik od nastanka povreda ili oštećenja zdravlja zaposlenog i da su preduzete mere, u smislu st.. i. ovog člana, dovoljne da smanje rizik odredbe čl.,. i. ovog pravilnika se ne primenjuju.. Preventivne mere Član. Poslodavac je dužan da rizik od nastanka povreda na radu i/ili oštećenja zdravlja zaposlenih na radnom mestu usled dejstva opasnih hemijskih materija spreči, otkloni ili smanji na najmanju moguću meru. Poslodavac je dužan da, u primeni stava. ovog člana, prednost daje zameni, tako što izbegava upotrebu opasne hemijske materije i zamenjuje je hemijskom materijom ili procesom koji, pod uslovima njegove upotrebe, nije opasan ili je manje opasan za bezbednost i zdravlje zaposlenih. Kada je aktivnost takve prirode da rizik nije moguće sprečiti, otkloniti ili smanjiti zamenom, imajući u vidu aktivnost i procenu rizika propisanu članom. ovog pravilnika, poslodavac je dužan da smanji rizik na najmanju moguću meru primenom preventivnih mera utvrđenih procenom rizika sprovedenom u smislu člana. ovog pravilnika. Ove mere uključuju, po redu prioriteta: ) projektovanje odgovarajućih procesa rada i tehničke kontrole, kao i upotrebu odgovarajuće opreme i materijala, kako bi se izbeglo ili u najvećoj mogućoj meri smanjilo oslobađanje opasnih hemijskih materija koje mogu predstavljati rizik od povreda na radu ili oštećenja zdravlja zaposlenog na radnom mestu;

4 ) primenu kolektivnih mera bezbednosti i zdravlja na radu na izvoru rizika, kao što su odgovarajuća ventilacija i odgovarajuće organizacione mere; ) tamo gde izloženost ne može biti sprečena drugim sredstvima, primenjuju se pojedinačne mere za bezbednost i zdravlje na radu, uključujući i sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu. Pored primene mera, iz st.,. i. ovog člana, poslodavac je dužan da obezbedi praćenje zdravstvenog stanja zaposlenih, u smislu člana. ovog pravilnika. Poslodavac je dužan da, redovno, kao i kada dođe do promene uslova radne okoline koji mogu uticati na izloženost zaposlenih hemijskim materijama, angažuje pravno lice sa licencom za vršenje preventivnih i periodičnih ispitivanja uslova radne okoline koji mogu biti opasni po zdravlje zaposlenih na radnom mestu, posebno u odnosu na granične vrednosti izloženosti na radnom mestu. Poslodavac je dužan da prilikom sprovođenja procene rizika, iz člana. ovog pravilnika, uzima u obzir rezultate ispitivanja iz stava 6. ovog člana. Poslodavac je dužan da prilikom svakog prekoračenja granične vrednosti izloženosti na radnom mestu, uzimajući u obzir podatke o vrsti hemijske materije i nivou izloženosti iz stručnog nalaza, odmah sprovede sve preventivne mere za bezbedan i zdrav rad, kako bi izloženost zaposlenog hemijskoj materiji bila u dozvoljenim granicama. Na osnovu sprovedenog postupka procene rizika i primene načela prevencije, u smislu čl. i 6. ovog pravilnika, poslodavac je dužan da preduzima tehničke i/ili organizacione mere koje odgovaraju vrsti aktivnosti, uključujući skladištenje, rukovanje i odvajanje nekompatibilnih hemijskih materija, obezbeđujući zaposlenima zaštitu od opasnosti koje nastaju usled fizičkohemijskih svojstava hemijskih materija. Navedene mere poslodavac preduzima prema prioritetu tako da: ) spreči prisustvo opasnih koncentracija zapaljivih supstanci ili opasnih količina nestabilnih supstanci na radnom mestu, ili gde priroda posla to ne dozvoljava; ) izbegava prisustvo izvora paljenja koji mogu da izazovu požar i eksploziju, ili nepovoljne uslove koji mogu da dovedu do štetnih fizičkih efekata hemijski nestabilnih supstanci ili smeša supstanci; ) ublaži štetne uticaje po zdravlje i bezbednost zaposlenih u slučaju požara ili eksplozije uzrokovanih paljenjem zapaljivih supstanci, ili štetnih fizičkih uticaja hemijski nestabilnih supstanci ili smeša supstanci. Oprema za rad i sistemi za bezbednost koje poslodavac obezbeđuje za zaštitu zaposlenih moraju da budu oblika, izrađeni i nabavljeni u skladu sa propisima o bezbednosti proizvoda, kao i da obezbeđuju potpunu bezbednost i zdravlje zaposlenih. U primeni tehničkih i/ili organizacionih mera koje preduzima, poslodavac je dužan da uzme u obzir usaglašenost opreme za rad i bezbednosnih sistema sa zahtevima za upotrebu u potencijalno eksplozivnoj atmosferi. Poslodavac je dužan da sprovodi mere kontrole i/ili ispitivanja sklopova postrojenja, opreme za rad i bezbednosnih sistema ili obezbeđuje opremu za sprečavanje eksplozija, ili uređaje za oslobađanje eksplozivnog pritiska.. Postupci u slučaju povreda na radu i opasnih pojava Član.. U cilju sprovođenja bezbednosti i zdravlja na radu, radi sprečavanja povreda na radu i oštećenja zdravlja zaposlenih ili opasnih pojava, zbog prisustva opasnih hemijskih materija na radnom mestu, poslodavac je dužan da utvrdi postupke koji se primenjuju kada do takvog događaja dođe. Tim postupcima utvrđuje se praktično osposobljavanje zaposlenih koje treba da se sprovodi u redovnim intervalima, uključujući i obezbeđivanje pružanja prve pomoći i opreme za prvu pomoć. U slučaju kada dođe do događaja, iz stava. ovog člana, poslodavac je dužan da odmah preduzme mere za smanjenje uticaja tog događaja i obaveštava zaposlene koji su određeni za otklanjanje uticaja tog događaja. U cilju uspostavljanja normalnog stanja, poslodavac je dužan da: ) sprovede odgovarajuće mere za otklanjanje nastale situacije, što je pre moguće;

5 ) dozvoli rad u ugroženom području ili druge neophodne radnje samo onim zaposlenima koji su neophodni za rad u ugroženom području. Poslodavac je dužan da, zaposlenima kojima je dozvolio rad u ugroženom području, obezbedi odgovarajuća sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu, kao i drugu specijalnu bezbednosnu opremu. Zaposleni su dužni da koriste sredstva i opremu za ličnu zaštitu kao i bezbednosnu opremu sve dok takvo stanje traje. Takvo stanje ne sme biti trajno. Poslodavac je dužan da spreči prisustvo u ugroženom području licima koja nisu zaštićena odgovarajućim sredstvima i opremom za ličnu zaštitu, odnosno koja ne upotrebljavaju drugu specijalnu bezbednosnu opremu. Poslodavac je dužan da obezbedi sisteme za upozorenje i komunikaciju kojima se signalizira povećana opasnost za bezbednost i zdravlje na radu zaposlenih, koje uključuju odgovarajuće postupanje i mere sanacije, kao i akcije usmerene na ukazivanje pomoći, evakuaciju i spasavanje, odmah kada nastane potreba. Poslodavac je dužan da obezbedi da sve informacije o hitnim postupcima, koje obuhvataju opasne hemijske materije, budu dostupne nadležnim unutrašnjim i spoljnim službama za postupanje u slučaju povreda na radu i opasnih pojava. Te informacije moraju da sadrže: ) prethodno obaveštenje o svim mogućim opasnostima i štetnostima na radu, postupke o utvrđivanju opasnosti i štetnosti, i način i mere za njihovo otklanjanje, tako da službe za hitne slučajeve mogu da pripreme sopstvene postupke za reakciju i druge potrebne mere; ) sve dostupne informacije o opasnostima i štetnostima koje se javljaju ili mogu da se jave u vreme povreda na radu ili opasnih pojava, uključujući i podatke o postupcima propisanim u skladu sa ovim članom.. Informisanje i osposobljavanje zaposlenih Član. Poslodavac je dužan da zaposleni i/ili njihovi predstavnici za bezbednost i zdravlje na radu budu: ) informisani o podacima dobijenim na osnovu akta o proceni rizika, sprovedenog u smislu člana. ovog pravilnika, i informisani o izmenama i dopunama akta o proceni rizika kada dođe do značajnih promena u procesu rada; ) informisani o opasnim hemijskim materijama koje se javljaju na radnom mestu, vrsti i nazivu tih materija, riziku od nastanka povreda na radu ili oštećenja zdravlja zaposlenih, obavezujućim graničnim vrednostima izloženosti na radnom mestu i drugim zakonskim odredbama; ) informisani i osposobljeni za bezbedan i zdrav rad i upoznati sa odgovarajućim merama za sprečavanje, otklanjanje ili smanjivanje rizika od povreda na radu ili oštećenja zdravlja, koje treba da preduzmu da ne bi ugrozili svoju bezbednost i zdravlje kao i bezbednost i zdravlje drugih lica na radnom mestu; ) informisani gde se nalaze svi bezbednosni listovi (safety data sheet) dostavljeni od snabdevača. Poslodavac je dužan da vodi računa da podaci o kojima informiše zaposlene odgovaraju ishodu procene rizika sprovedene u smislu člana. ovog pravilnika. Način informisanja može da bude putem obaveštavanja, uputstava ili instrukcija, usmeno ili pismeno, u zavisnosti od vrste i nivoa rizika, utvrđenog u postupku procene rizika. Poslodavac je dužan da, uzimajući u obzir okolnosti koje se menjaju, vrši izmene i dopune svih informacija koje se odnose na procenu rizika pri izlaganju hemijskim materijama. Ako posude i cevovodi za opasne hemijske materije, koji se koriste u procesu rada, nisu obeleženi, u skladu sa propisima o obeležavanju hemijskih materija i propisanim oznakama za bezbednost i zdravlje na radnom mestu, poslodavac je dužan da obezbedi da se sadržaj u posudama i cevovodima, kao i vrste materija sa pratećim opasnostima, mogu jasno prepoznati. Snabdevači ili proizvođači opasnih hemijskih materija dužni su da na zahtev poslodavca obezbede sve podatke o opasnim hemijskim materijama koji su potrebni za procenu rizika u smislu člana. stav. ovog pravilnika. IV. Ostale odredbe

6 . Zabrane Član. U cilju sprečavanja izloženosti zaposlenih rizicima od povreda na radu i oštećenja zdravlja, nastalih usled dejstva određenih hemijskih materija i/ili određenih aktivnosti koje uključuju hemijske materije, zabranjuje se proizvodnja, prerada ili korišćenje na radnom mestu hemijskih materija i aktivnosti sadržanih u Prilogu. Spisak hemijskih materija i/ili aktivnosti čija je proizvodnja, prerada ili korišćenje na radnom mestu zabranjena dat je u Prilogu. koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo. Izuzetno se mogu dozvoliti odstupanja od zahteva, navedenih u stava. ovog člana, u slučajevima za: ) isključivu svrhu naučnog istraživanja i testiranja, uključujući i analize; ) aktivnosti namenjene otklanjanju hemijskih materija prisutnih u obliku nus proizvoda ili otpada; ) proizvodnju hemijskih materija navedenih u stavu. ovog člana, u svrhu korišćenja kao poluproizvoda, i za takvo korišćenje. Poslodavac je dužan da spreči izlaganje zaposlenih hemijskim materijama navedenim u stavu. ovog člana, i da obezbedi da se proizvodnja i najranije moguće korišćenje takvih hemijskih materija kao poluproizvoda obavlja u zatvorenom sistemu, tako da se navedene hemijske materije mogu otkloniti samo ako je to potrebno za kontrolu ili popravku sistema. Kada su odstupanja dozvoljena, u smislu stava. ovog člana, poslodavac je dužan da pre upotrebe hemijskih materija iz Priloga, izvesti nadležnu inspekciju rada najmanje osam dana pre početka rada. Izveštaj mora da sadrži sledeće podatke: ) razlog zbog koga se odstupanje zahteva; ) količinu hemijskih materija koja će se koristiti godišnje; ) aktivnosti i/ili reakcije ili obuhvaćene procese; ) broj zaposlenih koji bi mogli biti izloženi; ) predviđene preventivne mere za bezbednost i zdravlje na radu za te zaposlene; 6) tehničke i organizacione mere preduzete za sprečavanje izloženosti zaposlenih.. Praćenje zdravstvenog stanja Član. Poslodavac je dužan da, obezbedi propisano praćenje zdravstvenog stanja za zaposlene koji rade, ili treba da rade, na radnim mestima za koje rezultati procene rizika, iz člana. ovog pravilnika, utvrde da su radna mesta sa povećanim rizikom od nastanka povreda na radu ili oštećenja zdravlja. Rezultati dobijeni po osnovu praćenja zdravstvenog stanja zaposlenog uzimaju se u obzir ako su primenjene preventivne mere za bezbednost i zdravlje na radu na radnom mestu sa povećanim rizikom, a odgovarajući su tamo gde: ) je izloženost zaposlenog opasnim hemijskim materijama takva da se utvrđena bolest ili nepovoljan uticaj na zdravlje mogu povezati sa izloženošću; ) postoji verovatnoća da se bolest ili uticaji na zdravlje mogu pojaviti zbog naročito teških uslova rada zaposlenog; ) dijagnostički postupak ne predstavlja rizik za zaposlenog; ) postoje provereni dijagnostički postupci za otkrivanje bolesti ili uticaja na zdravlje. U slučaju gde je obavezujuća biološka granična vrednost utvrđena, kako je to navedeno u Prilogu, praćenje zdravstvenog stanja zaposlenog koji radi ili treba da radi na radnom mestu sa povećanim rizikom je obavezan zahtev za rad sa određenim opasnim hemijskim materijama, u skladu sa postupcima i periodima navedenim u tom prilogu. Poslodavac je dužan da obavesti zaposlenog o uslovu iz prethodnog stava ovog člana pre početka obavljanja aktivnosti koje uključuju rizik od izloženosti navedenoj opasnoj hemijskoj materiji.

7 Za svakog zaposlenog iz stava. ovog člana, za koga se prati zdravstveno stanje vodi se evidencija i stalno se dopunjuju podaci o zdravstvenom stanju i podaci o izloženosti hemijskim materijama. Podaci o praćenju zdravstvenog stanja i izloženosti sadrže rezultate izvedenog praćenja zdravstvenog stanja i bilo koje dodatne informacije koje su važne za pojedinačnu izloženost zaposlenog. Biološki monitoring može biti deo praćenja zdravstvenog stanja. Podaci o zdravstvenom stanju i izloženosti se čuvaju u odgovarajućem obliku koji obezbeđuje mogućnost naknadnog uvida uz poštovanje obaveze o poverljivosti ličnih podataka. Svakom zaposlenom potrebno je obezbediti pristup svojim ličnim podacima o zdravstvenom stanju i izloženosti. Na zahtev nadležnog organa poslodavac je dužan da stavi na raspolaganje podatke o praćenju zdravstvenog stanja iz stava. ovog člana. Pre prestanka poslovanja poslodavac je dužan da, nadležnom organu dostavi podatke o izloženosti i zdravstvenom stanju zaposlenih za koje je bilo izvršeno praćenje zdravstvenog stanja zbog rada sa opasnim hemijskim materijama. Kada se na osnovu praćenja zdravstvenog stanja zaposlenog utvrdi da je: ) kod zaposlenog utvrđena bolest ili da postoji nepovoljan uticaj na zdravlje, za koje služba medicine rada smatra da su rezultat izloženosti opasnim hemijskim materijama na radnom mestu, ili ) obavezujuća biološka granična vrednost prekoračena, služba medicine rada obaveštava zaposlenog o rezultatima koji se odnose na njega lično, uključujući i informacije i savet u vezi sa načinom praćenja zdravstvenog stanja kome treba da se podvrgne po završetku izloženosti. U slučaju, iz stava. ovog člana, poslodavac je dužan da: ) izvrši proveru procene rizika, sprovedene u smislu člana. stav. ovog pravilnika; ) izvrši proveru mera koje su utvrđene za sprečavanje, otklanjanje ili smanjenje rizika u smislu čl. 6. i ovog pravilnika; ) uvaži mišljenje službe medicine rada ili inspekcije rada pri sprovođenju mera u cilju sprečavanja, otklanjanja ili smanjenja rizika, u smislu člana. ovog pravilnika, uključujući mogućnost premeštaja zaposlenog na drugo radno mesto na kome ne postoji rizik od dalje izloženosti; ) obezbedi stalno praćenje zdravstvenog stanja zaposlenog i drugih zaposlenih koji su bili slično izloženi. U takvim slučajevima može služba medicine rada ili inspekcija rada da predloži da ti zaposleni izvrše dodatke lekarske preglede.. Saradnja poslodavca i zaposlenih Član. Poslodavac je dužan da obezbedi konsultaciju i saradnju sa zaposlenima, odnosno njihovim predstavnicima za bezbednost i zdravlje na radu u vezi sa svim pitanjima koja se odnose na izlaganje hemijskim materijama. V. Prelazna i završna odredba Član. Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od. januara. godine. Broj / U Beogradu,. decembra. godine Ministar, Rasim LJajić, s.r. Prilog

8 OBAVEZUJUĆE GRANIČNE VREDNOSTI IZLOŽENOSTI HEMIJSKIM MATERIJAMA NA RADNOM MESTU Oznake u Prilogu imaju sledeće značenje: EINECS br. identifikacioni broj iz Evropskog inventara postojećih hemijskih supstanci (European Inventory of Existing Commercial Chemical Substances). CAS br. identifikacioni broj iz Hemijskih apstrakata (Chemical Abstracts Service). Koncentracija određene opasne materije u vazduhu je količina te materije u jedinici zapremine vazduha. Iskazuje se u mg/m ili ml/m [ppm]. Koncentracija gasova ili pare u mg/m može da se preračuna u ml/m [ppm] i obrnuto na osnovu sledećih jednačina: ppm = ml/m = cm /m c[mg/m ] = c [ppm] h M/, c[ppm] = c[mg/m ] h,/m s = koncentracija M = molekulska masa hemijske materije Molarna zapremina gasa iznosi, l/mol pri temperaturi S i pritisku od, h Ra. GVI granična vrednost izloženosti na radnom mestu. KGVI kratkotrajna granična vrednost izloženosti. Granična vrednost izloženosti prašini data je kao ukupna prašina. Karc. kat. hemijske materije za koje je dokazano da su karcinogene za čoveka. Karc. kat. hemijske materije koje su verovatno karcinogene za čoveka. Karc. kat. hemijske materije koje izazivaju zabrinutost zbog mogućeg karcinogenog delovanja za čoveka. Mut. kat. hemijske materije za koje se zna da imaju mutageno delovanje na čoveka. Mut. kat. hemijske materije koje verovatno imaju mutageno delovanje na čoveka. Mut. kat. hemijske materije koje izazivaju zabrinutost zbog mogućeg mutagenog delovanja na čoveka. Repr. kat. hemijske materije za koje se zna da smanjuju reproduktivnu sposobnost kod ljudi i/ili materije za koje se zna da deluju toksično u procesu rasta i razvoja kod ljudi. Repr. kat. hemijske materije koje verovatno smanjuju reproduktivnu sposobnost kod ljudi i/ili materije koje verovatno deluju toksično u procesu rasta i razvoja kod ljudi. Repr. kat. hemijske materije za koje se pretpostavlja da mogu smanjiti reproduktivnu sposobnost kod ljudi i/ili materije za koje se pretpostavlja da mogu da deluju toksično u procesu rasta i razvoja kod ljudi. EU napomena da se radi o hemijskim materijama za koje su utvrđene obavezujuće granične vrednosti izloženosti prema Direktivi //EZ i Direktivi //EZ. EU napomena da se radi o hemijskim materijama za koje su utvrđene indikativne granične vrednosti izloženosti prema Direktivi //EEZ. napomena da se radi o hemijskim materijama za koje su utvrđene indikativne granične vrednosti izloženosti prema Direktivi //EZ (prva lista). * napomena da se radi o hemijskim materijama za koje su utvrđene indikativne granične vrednosti izloženosti prema Direktivi 6//EZ (druga lista). K napomena da hemijska materija može štetno delovati na kožu. Red ni broj EINE CS br. CAS br. Naziv materije Granične vrednosti mg/ m GVI pp m mg/ m KGVI pp m Kar c. kat. Mu t. kat. Rep r. kat. Napom ena aceton; propanon

9 acetonitril; cijanometan *; K 6 alil alkohol amilacetat, tercijarni;, dimetilpropilacetat aminoetanol; etanolamin..6 EU **; K amonijak, anhidrovani 6 ; K azot monoksid EU 6 azotna kiselina.6 * bis fenol (inhalabilna prašina) barijum (rastvorljiva jedinjenja kao Va). * benzen. EUO 6 6 brom.. * butanon; metil etilketon 6 n butilakrilat

10 6 butoksietanol 6 6 butoksietilacetat; butil glikol acetat ; K 6 6 ( butoksietoksi)etanol ; dietilen glikol monobutil etar 6.. * 6 cijanamid. *; K 6 cikloheksan * 6 cikloheksanon..6 ; K 6 dietilamin * 6 6 dietiletar; etar 66, dihlorobenzen; o dihlorbenzen 6 ; K 6 6, dihlorbenzen; p dihlorbenzen 6 6, dihloretan ; K 6 6 N.Ndimetilformamid K

11 6 N,Ndimetilacetamid 6 ; K 6 dimetilamin dimetiletar 6 terc butil metil etar. 6 etilamin. etil akrilat etilbenzen ; K etilen glikol; etandiol ; K 6 etoksietanol K etoksietilacetat K fenilpropen; alfa metilstiren 6 6 fenol 6 K fluor..6 fluoridi, neorganski.

12 6 fosfin; fosforin.... * 6 66 fosforna kiselina; ortofosforna kiselina fosfor pentasulfid * 6 6 fosfor pentahlorid * 6 6 fosfor pentoksid di fosfor pentoksid. * 6 fozgen; karbonilhlorid.... hlor.. * 6 hlorbenzen; monohlorbenzen *; K 6 hlorodifluorometan 6 hloretan 6 * hloroform; trihlormetan ; K 6 n heksan * 6 n heptan

13 6 heptan on ; K 6 heptan on; butiletilketon 6 hrom metal, neorganska jedinjenja hroma (II) i neorganska jedinjenja hroma (III) (nerastvorljiva) * izopentan; metilbutan * 66 izopentilacetat 6 kalcijum hidroksid EU 6 kalaj, neorganska jedinjenja EU 6 6 e kaprolaktam (prašina i para) 6 krezol (svi izomeri) EU 6 ksilen, mešani izomeri, čist ; K 6 6 m ksilen ; K 6 6 o ksilen ; K

14 p ksilen ; K 6 kumen ; K 6 6 litijum hidrid. EU metanol 6 *; K 6.. trimetilbenzen 6 metil akrilat metil metakrilat 6 metil izocijanat metilbutilacetat metilheksan on; izoamil metil keton ; K 6 metilheptan on metilpentan on; izobutil metil keton N metil pirolidin K

15 6 6 ( metoksietoksi)etano l; dietilenglikolmonom etiletar. *; K 6 metoksietanol K metoksi metiletilacetat ; K 6 metoksi etilacetat K ( metoksimetiletoksi) propanol ; K metoksi propanol 6 ; K 6 6 mezitilen (trimetilbenzen) mravlja kiselina * morfolin 6 * naftalen EU 66 natrijum azid.. ; K 6 neopentan:, dimetilpropan * nikotin (ISO). *; K

16 6 nitrobenzen. *; K 6 6 oksalna kiselina *. dioksan olovo i njegova neorganska jedinjenja. i EU pentan * 6 6 pentil acetat 6 pentil acetat 6 pikrinska kiselina;,,6 trinitrofenol. EU piperazin platina metal EU piretrum (prečišćen od senzitivnih laktona) * 6 piridin EU prašina tvrdog drveta EU

17 6 propionska kiselina rezorcinol *; K 6 sirćetna kiselina EU 66 sumporna kiselina (para). srebro, metal. srebro (rastvorljiva jedinjenja kao srebro). * 6 sulfotep (ISO). ; K 6 tetrahidrofuran ; K 6 toluen *; K 6 trietilamin..6 ; K,, trihlorbenzen.. ; K 6 6 6,, trihloretan; metilhloroform 6 6 6,, trimetilbenzen

18 66 ugljen dioksid * ugljen disulfid K vinil acetat.6. vinil hlorid monomer; hloroetilen. EU 6 vodonik bromid, bromovodonik vodonik fluorid, fluorovodonik... 6 vodonik hlorid, hlorovodonik 6 vodonik sulfid 6 vodonik selenid živa i dvovalentna neorganska jedinjenja žive (merena kao živa). živa oksid (meren kao živa). živahlorid. Prilog

19 Opasna hemijska materija OBAVEZUJUĆE BIOLOŠKE GRANIČNE VREDNOSTI I PRAĆENJE ZDRAVSTVENOG STANJA Karakteristični indikator Biološk i uzorak Vreme uzorkovanj a Biološka granična vrednost Napomena krv nije bitno µg Pb/ml krvi** EU olovo urin jednokratn i uzorak ili urin sakupljen u toku časa,6 µmol/mol kreatinina* ( µg/gkreatinina *) olovo (elementarn o i neorganska jedinjenja) dehidrataza δ aminolevulinske kiseline protoporfirin u eritrocitima krv nije bitno U/LE krv nakon izloženosti tokom messca (uzorak zaštititi od svetlosti),6 µmol/le (, mg/le) interferencija nedostatka gvožđa (sideropeničn a anemija) odnos izmeću tiocijanata u urinu (mg/g kreatinina) i karboksihemoglobi na u krvi (%) urin i krv urin i krv sakupljeni na kraju radne smene < interferencija pušenja isključena * Za sve rezultate koji se izražavaju na kreatinin, koncentracije kreatinina <.g/l i >,g/l ne mogu se uzeti u obzir. ** Praćenje zdravstvenog stanja treba obaviti kad je pranična vrednost olova u krvi zaposlenog viša od µg/ml krvi. EU granična vrednost po direktivi EU. Prilog SPISAK HEMIJSKIH MATERIJA I/ILI AKTIVNOSTI ČIJA JE PROIZVODNJA, PRERADA ILI KORIŠĆENJE NA RADNOM MESTU ZABRANJENA Zabranjena je proizvodnja ili upotreba na radnom mestu hemijskih materija i aktivnosti koje uključuju dole navedene hemijske materije. Zabrana se ne primenjuje ukoliko je hemijska materija prisutna u drugoj hemijskoj materiji, ili kao sastavni deo otpada, pod uslovom da je njena pojedinačna koncentracija u toj materiji niža od granične koncentracije naznačene u tabeli. Oznake u Prilogu imaju sledeće značenje:

20 EINECS br. identifikacioni broj iz Evropskog inventara postojećih hemijskih supstanci (European Inventory of Existing Commercial Chemical Substances). CAS br. identifikacioni broj iz Hemijskih apstrakata (Chemical Abstracts Service). (a) Hemijske materije Redni broj EINECS br. (b) Aktivnosti Nijedna. CAS br. 6 Naziv materije naftilamin i njegove soli aminodifenil i njegove soli benzidin i njegove soli Granične koncentracije (maseni procenti).%.%.% nitrodifenil.%

3.1 Granična vrednost funkcije u tački

3.1 Granična vrednost funkcije u tački 3 Granična vrednost i neprekidnost funkcija 2 3 Granična vrednost i neprekidnost funkcija 3. Granična vrednost funkcije u tački Neka je funkcija f(x) definisana u tačkama x za koje je 0 < x x 0 < r, ili

Διαβάστε περισσότερα

Ispitivanje toka i skiciranje grafika funkcija

Ispitivanje toka i skiciranje grafika funkcija Ispitivanje toka i skiciranje grafika funkcija Za skiciranje grafika funkcije potrebno je ispitati svako od sledećih svojstava: Oblast definisanosti: D f = { R f R}. Parnost, neparnost, periodičnost. 3

Διαβάστε περισσότερα

UNIVERZITET U NIŠU ELEKTRONSKI FAKULTET SIGNALI I SISTEMI. Zbirka zadataka

UNIVERZITET U NIŠU ELEKTRONSKI FAKULTET SIGNALI I SISTEMI. Zbirka zadataka UNIVERZITET U NIŠU ELEKTRONSKI FAKULTET Goran Stančić SIGNALI I SISTEMI Zbirka zadataka NIŠ, 014. Sadržaj 1 Konvolucija Literatura 11 Indeks pojmova 11 3 4 Sadržaj 1 Konvolucija Zadatak 1. Odrediti konvoluciju

Διαβάστε περισσότερα

Zavrxni ispit iz Matematiqke analize 1

Zavrxni ispit iz Matematiqke analize 1 Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu 3.2.2016. Zavrxni ispit iz Matematiqke analize 1 Prezime i ime: Broj indeksa: 1. Definisati Koxijev niz. Dati primer niza koji nije Koxijev. 2. Dat je red n=1

Διαβάστε περισσότερα

Apsolutno neprekidne raspodele Raspodele apsolutno neprekidnih sluqajnih promenljivih nazivaju se apsolutno neprekidnim raspodelama.

Apsolutno neprekidne raspodele Raspodele apsolutno neprekidnih sluqajnih promenljivih nazivaju se apsolutno neprekidnim raspodelama. Apsolutno neprekidne raspodele Raspodele apsolutno neprekidnih sluqajnih promenljivih nazivaju se apsolutno neprekidnim raspodelama. a b Verovatno a da sluqajna promenljiva X uzima vrednost iz intervala

Διαβάστε περισσότερα

III VEŽBA: FURIJEOVI REDOVI

III VEŽBA: FURIJEOVI REDOVI III VEŽBA: URIJEOVI REDOVI 3.1. eorijska osnova Posmatrajmo neki vremenski kontinualan signal x(t) na intervalu definisati: t + t t. ada se može X [ k ] = 1 t + t x ( t ) e j 2 π kf t dt, gde je f = 1/.

Διαβάστε περισσότερα

MATRICE I DETERMINANTE - formule i zadaci - (Matrice i determinante) 1 / 15

MATRICE I DETERMINANTE - formule i zadaci - (Matrice i determinante) 1 / 15 MATRICE I DETERMINANTE - formule i zadaci - (Matrice i determinante) 1 / 15 Matrice - osnovni pojmovi (Matrice i determinante) 2 / 15 (Matrice i determinante) 2 / 15 Matrice - osnovni pojmovi Matrica reda

Διαβάστε περισσότερα

IZVODI ZADACI (I deo)

IZVODI ZADACI (I deo) IZVODI ZADACI (I deo) Najpre da se podsetimo tablice i osnovnih pravila:. C`=0. `=. ( )`= 4. ( n )`=n n-. (a )`=a lna 6. (e )`=e 7. (log a )`= 8. (ln)`= ` ln a (>0) 9. = ( 0) 0. `= (>0) (ovde je >0 i a

Διαβάστε περισσότερα

PRSKALICA - LELA 5 L / 10 L

PRSKALICA - LELA 5 L / 10 L PRSKALICA - LELA 5 L / 10 L UPUTSTVO ZA UPOTREBU. 1 Prskalica je pogodna za rasprsivanje materija kao sto su : insekticidi, fungicidi i sredstva za tretiranje semena. Prskalica je namenjena za kućnu upotrebu,

Διαβάστε περισσότερα

Betonske konstrukcije 1 - vežbe 3 - Veliki ekscentricitet -Dodatni primeri

Betonske konstrukcije 1 - vežbe 3 - Veliki ekscentricitet -Dodatni primeri Betonske konstrukcije 1 - vežbe 3 - Veliki ekscentricitet -Dodatni primeri 1 1 Zadatak 1b Čisto savijanje - vezano dimenzionisanje Odrediti potrebnu površinu armature za presek poznatih dimenzija, pravougaonog

Διαβάστε περισσότερα

Osnovni primer. (Z, +,,, 0, 1) je komutativan prsten sa jedinicom: množenje je distributivno prema sabiranju

Osnovni primer. (Z, +,,, 0, 1) je komutativan prsten sa jedinicom: množenje je distributivno prema sabiranju RAČUN OSTATAKA 1 1 Prsten celih brojeva Z := N + {} N + = {, 3, 2, 1,, 1, 2, 3,...} Osnovni primer. (Z, +,,,, 1) je komutativan prsten sa jedinicom: sabiranje (S1) asocijativnost x + (y + z) = (x + y)

Διαβάστε περισσότερα

SISTEMI NELINEARNIH JEDNAČINA

SISTEMI NELINEARNIH JEDNAČINA SISTEMI NELINEARNIH JEDNAČINA April, 2013 Razni zapisi sistema Skalarni oblik: Vektorski oblik: F = f 1 f n f 1 (x 1,, x n ) = 0 f n (x 1,, x n ) = 0, x = (1) F(x) = 0, (2) x 1 0, 0 = x n 0 Definicije

Διαβάστε περισσότερα

18. listopada listopada / 13

18. listopada listopada / 13 18. listopada 2016. 18. listopada 2016. 1 / 13 Neprekidne funkcije Važnu klasu funkcija tvore neprekidne funkcije. To su funkcije f kod kojih mala promjena u nezavisnoj varijabli x uzrokuje malu promjenu

Διαβάστε περισσότερα

PRAVILNIK O GRANIČNIM VRIJEDNOSTIMA IZLOŽENOSTI OPASNIM TVARIMA PRI RADU I O BIOLOŠKIM GRANIČNIM VRIJEDNOSTIMA

PRAVILNIK O GRANIČNIM VRIJEDNOSTIMA IZLOŽENOSTI OPASNIM TVARIMA PRI RADU I O BIOLOŠKIM GRANIČNIM VRIJEDNOSTIMA Narodne novine, broj 13/09., 75/13. i 51/16 Odluka Ustavnog suda Republike Hrvatske broj: U-II-1010/2009 od 4. svibnja 2016. Napomena: Na temelju odredbi članka 103. stavka 7. Zakona o zaštiti na radu

Διαβάστε περισσότερα

Novi Sad god Broj 1 / 06 Veljko Milković Bulevar cara Lazara 56 Novi Sad. Izveštaj o merenju

Novi Sad god Broj 1 / 06 Veljko Milković Bulevar cara Lazara 56 Novi Sad. Izveštaj o merenju Broj 1 / 06 Dana 2.06.2014. godine izmereno je vreme zaustavljanja elektromotora koji je radio u praznom hodu. Iz gradske mreže 230 V, 50 Hz napajan je monofazni asinhroni motor sa dva brusna kamena. Kada

Διαβάστε περισσότερα

Zadaci sa prethodnih prijemnih ispita iz matematike na Beogradskom univerzitetu

Zadaci sa prethodnih prijemnih ispita iz matematike na Beogradskom univerzitetu Zadaci sa prethodnih prijemnih ispita iz matematike na Beogradskom univerzitetu Trigonometrijske jednačine i nejednačine. Zadaci koji se rade bez upotrebe trigonometrijskih formula. 00. FF cos x sin x

Διαβάστε περισσότερα

Osnovne veličine, jedinice i izračunavanja u hemiji

Osnovne veličine, jedinice i izračunavanja u hemiji Osnovne veličine, jedinice i izračunavanja u hemiji Pregled pojmova veličina i njihovih jedinica koje se koriste pri osnovnim izračunavanjima u hemiji dat je u Tabeli 1. Tabela 1. Veličine i njihove jedinice

Διαβάστε περισσότερα

ELEMENTI SISTEMA KVALITETA PREMA ZAHTEVIMA PRAVILNIKA O OPREMI I ZAŠTITNIM SISTEMIMA NAMENjENIM ZA UPOTREBU U POTENCIJALNO EKSPLOZIVNIM ATMOSFERAMA

ELEMENTI SISTEMA KVALITETA PREMA ZAHTEVIMA PRAVILNIKA O OPREMI I ZAŠTITNIM SISTEMIMA NAMENjENIM ZA UPOTREBU U POTENCIJALNO EKSPLOZIVNIM ATMOSFERAMA ELEMENTI SISTEMA KVALITETA PREMA ZAHTEVIMA PRAVILNIKA O OPREMI I ZAŠTITNIM SISTEMIMA NAMENjENIM ZA UPOTREBU U POTENCIJALNO EKSPLOZIVNIM ATMOSFERAMA Miroslav Tufegdžić Institut za nuklearne nauke VINČA

Διαβάστε περισσότερα

VELEUČILIŠTE U RIJECI ISPITIVANJE RADNOG OKOLIŠA

VELEUČILIŠTE U RIJECI ISPITIVANJE RADNOG OKOLIŠA VELEUČILIŠTE U RIJECI ISPITIVANJE RADNOG OKOLIŠA 3. DIO KEMIJSKI ČIMBENICI INTERNA SKRIPTA Pripremio: magistar sigurnosti na radu Dinko Jurjević, Rijeka, 01.12.2011. Veleučilište u Rijeci - Odjel sigurnosti

Διαβάστε περισσότερα

radni nerecenzirani materijal za predavanja

radni nerecenzirani materijal za predavanja Matematika 1 Funkcije radni nerecenzirani materijal za predavanja Definicija 1. Kažemo da je funkcija f : a, b R u točki x 0 a, b postiže lokalni minimum ako postoji okolina O(x 0 ) broja x 0 takva da je

Διαβάστε περισσότερα

LANCI & ELEMENTI ZA KAČENJE

LANCI & ELEMENTI ZA KAČENJE LANCI & ELEMENTI ZA KAČENJE 0 4 0 1 Lanci za vešanje tereta prema standardu MSZ EN 818-2 Lanci su izuzetno pogodni za obavljanje zahtevnih operacija prenošenja tereta. Opseg radne temperature se kreće

Διαβάστε περισσότερα

PDF created with pdffactory trial version

PDF created with pdffactory trial version 1. UOPŠTENO O OPASNOSTIMA I ŠTETNOSTIMA NA RADNOM MESTU I RADNOJ OKOLINI, I OH&S RIZIKU Uopšteno pod pojmom rizika se podrazumeva određena izloženost delovanju faktora koji svojom aktivnošću mogu dovesti

Διαβάστε περισσότερα

radni nerecenzirani materijal za predavanja R(f) = {f(x) x D}

radni nerecenzirani materijal za predavanja R(f) = {f(x) x D} Matematika 1 Funkcije radni nerecenzirani materijal za predavanja Definicija 1. Neka su D i K bilo koja dva neprazna skupa. Postupak f koji svakom elementu x D pridružuje točno jedan element y K zovemo funkcija

Διαβάστε περισσότερα

POTPUNO RIJEŠENIH ZADATAKA PRIRUČNIK ZA SAMOSTALNO UČENJE

POTPUNO RIJEŠENIH ZADATAKA PRIRUČNIK ZA SAMOSTALNO UČENJE **** MLADEN SRAGA **** 011. UNIVERZALNA ZBIRKA POTPUNO RIJEŠENIH ZADATAKA PRIRUČNIK ZA SAMOSTALNO UČENJE SKUP REALNIH BROJEVA α Autor: MLADEN SRAGA Grafički urednik: BESPLATNA - WEB-VARIJANTA Tisak: M.I.M.-SRAGA

Διαβάστε περισσότερα

MATEMATIKA 2. Grupa 1 Rexea zadataka. Prvi pismeni kolokvijum, Dragan ori

MATEMATIKA 2. Grupa 1 Rexea zadataka. Prvi pismeni kolokvijum, Dragan ori MATEMATIKA 2 Prvi pismeni kolokvijum, 14.4.2016 Grupa 1 Rexea zadataka Dragan ori Zadaci i rexea 1. unkcija f : R 2 R definisana je sa xy 2 f(x, y) = x2 + y sin 3 2 x 2, (x, y) (0, 0) + y2 0, (x, y) =

Διαβάστε περισσότερα

PRSKALICA - LELA 12 L / LELA16 L

PRSKALICA - LELA 12 L / LELA16 L PRSKALICA - LELA 12 L / LELA16 L UPUTSTVO ZA UPOTREBU 1 Prskalica je pogodna za raspršivanje materija kao sto su : insekticidi, fungicidi i sredstva za tretiranje semena. Uredjaj je namenjen za kućnu,

Διαβάστε περισσότερα

Drugi zakon termodinamike

Drugi zakon termodinamike Drugi zakon termodinamike Uvod Drugi zakon termodinamike nije univerzalni prirodni zakon, ne važi za sve sisteme, naročito ne za neobične sisteme (mikrouslovi, svemirski uslovi). Zasnovan je na zajedničkom

Διαβάστε περισσότερα

IspitivaƬe funkcija: 1. Oblast definisanosti funkcije (ili domen funkcije) D f

IspitivaƬe funkcija: 1. Oblast definisanosti funkcije (ili domen funkcije) D f IspitivaƬe funkcija: 1. Oblast definisanosti funkcije (ili domen funkcije) D f IspitivaƬe funkcija: 1. Oblast definisanosti funkcije (ili domen funkcije) D f 2. Nule i znak funkcije; presek sa y-osom IspitivaƬe

Διαβάστε περισσότερα

41. Jednačine koje se svode na kvadratne

41. Jednačine koje se svode na kvadratne . Jednačine koje se svode na kvadrane Simerične recipročne) jednačine Jednačine oblika a n b n c n... c b a nazivamo simerične jednačine, zbog simeričnosi koeficijenaa koeficijeni uz jednaki). k i n k

Διαβάστε περισσότερα

Idealno gasno stanje-čisti gasovi

Idealno gasno stanje-čisti gasovi Idealno gasno stanje-čisti gasovi Parametri P, V, T i n nisu nezavisni. Odnos između njih eksperimentalno je utvrđeni izražava se kroz gasne zakone. Gasni zakoni: 1. ojl-maritov: PVconst. pri konstantnim

Διαβάστε περισσότερα

ZBIRKA POTPUNO RIJEŠENIH ZADATAKA

ZBIRKA POTPUNO RIJEŠENIH ZADATAKA **** IVANA SRAGA **** 1992.-2011. ZBIRKA POTPUNO RIJEŠENIH ZADATAKA PRIRUČNIK ZA SAMOSTALNO UČENJE POTPUNO RIJEŠENI ZADACI PO ŽUTOJ ZBIRCI INTERNA SKRIPTA CENTRA ZA PODUKU α M.I.M.-Sraga - 1992.-2011.

Διαβάστε περισσότερα

Pravilnik o merama i normativima zaštite na radu od buke u radnim prostorijama

Pravilnik o merama i normativima zaštite na radu od buke u radnim prostorijama Pravilnik o merama i normativima zaštite na radu od buke u radnim prostorijama Pravilnik je objavljen u "Službenom listu SFRJ", br. 21/92. I. OPŠTE ODREDBE Član 1. Ovim pravilnikom propisuju se mere i

Διαβάστε περισσότερα

Prediktor-korektor metodi

Prediktor-korektor metodi Prediktor-korektor metodi Prilikom numeričkog rešavanja primenom KP: x = fx,, x 0 = 0, x 0 x b LVM α j = h β j f n = 0, 1, 2,..., N, javlja se kompromis izmed u eksplicitnih metoda, koji su lakši za primenu

Διαβάστε περισσότερα

OM2 V3 Ime i prezime: Index br: I SAVIJANJE SILAMA TANKOZIDNIH ŠTAPOVA

OM2 V3 Ime i prezime: Index br: I SAVIJANJE SILAMA TANKOZIDNIH ŠTAPOVA OM V me i preime: nde br: 1.0.01. 0.0.01. SAVJANJE SLAMA TANKOZDNH ŠTAPOVA A. TANKOZDN ŠTAPOV PROZVOLJNOG OTVORENOG POPREČNOG PRESEKA Preposavka: Smičući napon je konsanan po debljini ida (duž pravca upravnog

Διαβάστε περισσότερα

10. STABILNOST KOSINA

10. STABILNOST KOSINA MEHANIKA TLA: Stabilnot koina 101 10. STABILNOST KOSINA 10.1 Metode proračuna koina Problem analize tabilnoti zemljanih maa vodi e na određivanje odnoa između rapoložive mičuće čvrtoće i proečnog mičućeg

Διαβάστε περισσότερα

Grafičko prikazivanje atributivnih i geografskih nizova

Grafičko prikazivanje atributivnih i geografskih nizova Grafičko prikazivanje atributivnih i geografskih nizova Biserka Draščić Ban Pomorski fakultet u Rijeci 17. veljače 2011. Grafičko prikazivanje atributivnih nizova Atributivni nizovi prikazuju se grafički

Διαβάστε περισσότερα

I.13. Koliki je napon između neke tačke A čiji je potencijal 5 V i referentne tačke u odnosu na koju se taj potencijal računa?

I.13. Koliki je napon između neke tačke A čiji je potencijal 5 V i referentne tačke u odnosu na koju se taj potencijal računa? TET I.1. Šta je Kulonova sila? elektrostatička sila magnetna sila c) gravitaciona sila I.. Šta je elektrostatička sila? sila kojom međusobno eluju naelektrisanja u mirovanju sila kojom eluju naelektrisanja

Διαβάστε περισσότερα

PRAVILNIK O PRETHODNO UPAKOVANIM PROIZVODIMA. ("Sl. glasnik RS", br. 43/2013 i 16/2016) Član 1

PRAVILNIK O PRETHODNO UPAKOVANIM PROIZVODIMA. (Sl. glasnik RS, br. 43/2013 i 16/2016) Član 1 Preuzeto iz elektronske pravne baze Paragraf Lex izvor: www.paragraf.rs Informacije o izmenama, dopunama, važenju, prethodnim verzijama ili napomenama propisa, kao i o drugim dokumentima koji su relacijski

Διαβάστε περισσότερα

Pravilo 1. Svaki tip entiteta ER modela postaje relaciona šema sa istim imenom.

Pravilo 1. Svaki tip entiteta ER modela postaje relaciona šema sa istim imenom. 1 Pravilo 1. Svaki tip entiteta ER modela postaje relaciona šema sa istim imenom. Pravilo 2. Svaki atribut entiteta postaje atribut relacione šeme pod istim imenom. Pravilo 3. Primarni ključ entiteta postaje

Διαβάστε περισσότερα

PRILOG. Tab. 1.a. Dozvoljena trajna opterećenja bakarnih pravougaonih profila u(a) za θ at =35 C i θ=30 C, (θ tdt =65 C)

PRILOG. Tab. 1.a. Dozvoljena trajna opterećenja bakarnih pravougaonih profila u(a) za θ at =35 C i θ=30 C, (θ tdt =65 C) PRILOG Tab. 1.a. Dozvoljena trajna opterećenja bakarnih pravougaonih profila u(a) za θ at =35 C i θ=30 C, (θ tdt =65 C) Tab 3. Vrednosti sačinilaca α i β za tipične konstrukcije SN-sabirnica Tab 4. Minimalni

Διαβάστε περισσότερα

Veleučilište u Rijeci Stručni studij sigurnosti na radu Akad. god. 2011/2012. Matematika. Monotonost i ekstremi. Katica Jurasić. Rijeka, 2011.

Veleučilište u Rijeci Stručni studij sigurnosti na radu Akad. god. 2011/2012. Matematika. Monotonost i ekstremi. Katica Jurasić. Rijeka, 2011. Veleučilište u Rijeci Stručni studij sigurnosti na radu Akad. god. 2011/2012. Matematika Monotonost i ekstremi Katica Jurasić Rijeka, 2011. Ishodi učenja - predavanja Na kraju ovog predavanja moći ćete:,

Διαβάστε περισσότερα

( ) π. I slučaj-štap sa zglobovima na krajevima F. Opšte rešenje diferencijalne jednačine (1): min

( ) π. I slučaj-štap sa zglobovima na krajevima F. Opšte rešenje diferencijalne jednačine (1): min Kritična sia izvijanja Kritična sia je ona najmanja vrednost sie pritisa pri ojoj nastupa gubita stabinosti, odnosno, pri ojoj štap iz stabine pravoinijse forme ravnoteže preazi u nestabinu rivoinijsu

Διαβάστε περισσότερα

Uvod u neparametarske testove

Uvod u neparametarske testove Str. 148 Uvod u neparametarske testove Predavač: Dr Mirko Savić savicmirko@ef.uns.ac.rs www.ef.uns.ac.rs Hi-kvadrat testovi c Str. 149 Koristi se za upoređivanje dve serije frekvencija. Vrste c testa:

Διαβάστε περισσότερα

3. razred gimnazije- opšti i prirodno-matematički smer ALKENI. Aciklični nezasićeni ugljovodonici koji imaju jednu dvostruku vezu.

3. razred gimnazije- opšti i prirodno-matematički smer ALKENI. Aciklični nezasićeni ugljovodonici koji imaju jednu dvostruku vezu. ALKENI Acikliči ezasićei ugljovodoici koji imaju jedu dvostruku vezu. 2 4 2 2 2 (etile) viil grupa 3 6 2 3 2 2 prope (propile) alil grupa 4 8 2 2 3 3 3 2 3 3 1-bute 2-bute 2-metilprope 5 10 2 2 2 2 3 2

Διαβάστε περισσότερα

TOPLOTA. Primjeri. * TERMODINAMIKA Razmatra prenos energije i efekte tog prenosa na sistem.

TOPLOTA. Primjeri. * TERMODINAMIKA Razmatra prenos energije i efekte tog prenosa na sistem. 1.OSNOVNI POJMOVI TOPLOTA Primjeri * KALORIKA Nauka o toploti * TERMODINAMIKA Razmatra prenos energije i efekte tog prenosa na sistem. * TD SISTEM To je bilo koje makroskopsko tijelo ili grupa tijela,

Διαβάστε περισσότερα

UZDUŽNA DINAMIKA VOZILA

UZDUŽNA DINAMIKA VOZILA UZDUŽNA DINAMIKA VOZILA MODEL VOZILA U UZDUŽNOJ DINAMICI Zanemaruju se sva pomeranja u pravcima normalnim na pravac kretanja (ΣZ i = 0, ΣY i = 0) Zanemaruju se svi vidovi pobuda na oscilovanje i vibracije,

Διαβάστε περισσότερα

Praktična smjernica za provođenje medicinskih pregleda radnika kod kojih zbog uvjeta rada postoji veća mogućnost oštećenja zdravlja

Praktična smjernica za provođenje medicinskih pregleda radnika kod kojih zbog uvjeta rada postoji veća mogućnost oštećenja zdravlja Hrvatski zavod za zaštitu zdravlja i sigurnost na radu Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje SERIJA DOKUMENATA DOBRE PRAKSE U PODRUČJU ZAŠTITE ZDRAVLJA I SIGURNOSTI NA RADU Praktična smjernica za provođenje

Διαβάστε περισσότερα

PRAVILNIK. ("Sl. list SFRJ", br. 24/90) Član 1

PRAVILNIK. (Sl. list SFRJ, br. 24/90) Član 1 PRAVILNIK O OBAVEZNOM ATESTIRANJU ELEMENATA TIPSKIH GRAĐEVINSKIH KONSTRUKCIJA NA OTPORNOST PREMA POŽARU I O USLOVIMA KOJE MORAJU ISPUNJAVATI ORGANIZACIJE UDRUŽENOG RADA OVLAŠĆENE ZA ATESTIRANJE TIH PROIZVODA

Διαβάστε περισσότερα

100g maslaca: 751kcal = 20g : E maslac E maslac = (751 x 20)/100 E maslac = 150,2kcal 100g med: 320kcal = 30g : E med E med = (320 x 30)/100 E med =

100g maslaca: 751kcal = 20g : E maslac E maslac = (751 x 20)/100 E maslac = 150,2kcal 100g med: 320kcal = 30g : E med E med = (320 x 30)/100 E med = 100g maslaca: 751kcal = 20g : E maslac E maslac = (751 x 20)/100 E maslac = 150,2kcal 100g med: 320kcal = 30g : E med E med = (320 x 30)/100 E med = 96kcal 100g mleko: 49kcal = 250g : E mleko E mleko =

Διαβάστε περισσότερα

Verovatnoća i Statistika I deo Teorija verovatnoće (zadaci) Beleške dr Bobana Marinkovića

Verovatnoća i Statistika I deo Teorija verovatnoće (zadaci) Beleške dr Bobana Marinkovića Verovatnoća i Statistika I deo Teorija verovatnoće zadaci Beleške dr Bobana Marinkovića Iz skupa, 2,, 00} bira se na slučajan način 5 brojeva Odrediti skup elementarnih dogadjaja ako se brojevi biraju

Διαβάστε περισσότερα

KVADRATNA FUNKCIJA. Kvadratna funkcija je oblika: Kriva u ravni koja predstavlja grafik funkcije y = ax + bx + c. je parabola.

KVADRATNA FUNKCIJA. Kvadratna funkcija je oblika: Kriva u ravni koja predstavlja grafik funkcije y = ax + bx + c. je parabola. KVADRATNA FUNKCIJA Kvadratna funkcija je oblika: = a + b + c Gde je R, a 0 i a, b i c su realni brojevi. Kriva u ravni koja predstavlja grafik funkcije = a + b + c je parabola. Najpre ćemo naučiti kako

Διαβάστε περισσότερα

U unutrašnja energija H entalpija S entropija G 298. G Gibsova energija TERMOHEMIJA I TERMODINAMIKA HEMIJSKA TERMODINAMIKA

U unutrašnja energija H entalpija S entropija G 298. G Gibsova energija TERMOHEMIJA I TERMODINAMIKA HEMIJSKA TERMODINAMIKA HEMIJSKA TERMODINAMIKA Bavi se energetskim promenama pri odigravanju hemijskih reakcija. TERMODINAMIČKE FUNKCIJE STANJA U unutrašnja energija H entalpija S entropija Ako su određene na standardnom pritisku

Διαβάστε περισσότερα

ASIMPTOTE FUNKCIJA. Dakle: Asimptota je prava kojoj se funkcija približava u beskonačno dalekoj tački. Postoje tri vrste asimptota:

ASIMPTOTE FUNKCIJA. Dakle: Asimptota je prava kojoj se funkcija približava u beskonačno dalekoj tački. Postoje tri vrste asimptota: ASIMPTOTE FUNKCIJA Naš savet je da najpre dobro proučite granične vrednosti funkcija Neki profesori vole da asimptote funkcija ispituju kao ponašanje funkcije na krajevima oblasti definisanosti, pa kako

Διαβάστε περισσότερα

PRAVILNIK O VAGAMA SA NEAUTOMATSKIM FUNKCIONISANJEM. ("Sl. glasnik RS", br. 17/2013) Predmet. Član 1

PRAVILNIK O VAGAMA SA NEAUTOMATSKIM FUNKCIONISANJEM. (Sl. glasnik RS, br. 17/2013) Predmet. Član 1 Preuzeto iz elektronske pravne baze Paragraf Lex izvor: www.paragraf.rs PRAVILNIK O VAGAMA SA NEAUTOMATSKIM FUNKCIONISANJEM ("Sl. glasnik RS", br. 17/2013) Predmet Član 1 Ovim pravilnikom propisuju se

Διαβάστε περισσότερα

Proračunski model - pravougaoni presek

Proračunski model - pravougaoni presek Proračunski model - pravougaoni presek 1 ε b 3.5 σ b f B "" ηx M u y b x D bu G b h N u z d y b1 a1 "1" b ε a1 10 Z au a 1 Složeno savijanje - VEZNO dimenzionisanje Poznato: statički uticaji za (M i, N

Διαβάστε περισσότερα

5 Sistemi linearnih jednačina. a 11 x 1 + a 12 x a 1n x n = b 1 a 21 x 1 + a 22 x a 2n x n = b 2.

5 Sistemi linearnih jednačina. a 11 x 1 + a 12 x a 1n x n = b 1 a 21 x 1 + a 22 x a 2n x n = b 2. 5 Sistemi linearnih jednačina 47 5 Sistemi linearnih jednačina U opštem slučaju, pod sistemom linearnih jednačina podrazumevamo sistem od m jednačina sa n nepoznatih x 1 + a 12 x 2 + + a 1n x n = b 1 a

Διαβάστε περισσότερα

DIMENZIONISANJE PRAVOUGAONIH POPREČNIH PRESEKA NAPREGNUTIH NA PRAVO SLOŽENO SAVIJANJE

DIMENZIONISANJE PRAVOUGAONIH POPREČNIH PRESEKA NAPREGNUTIH NA PRAVO SLOŽENO SAVIJANJE TEORIJA ETONSKIH KONSTRUKCIJA T- DIENZIONISANJE PRAVOUGAONIH POPREČNIH PRESEKA NAPREGNUTIH NA PRAVO SLOŽENO SAVIJANJE 3.5 f "2" η y 2 D G N z d y A "" 0 Z a a G - tačka presek koja određje položaj sistemne

Διαβάστε περισσότερα

TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 79

TEORIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJA 79 TEORIJA BETOSKIH KOSTRUKCIJA 79 Primer 1. Odrediti potrebn površin armatre za stb poznatih dimenzija, pravogaonog poprečnog preseka, opterećen momentima savijanja sled stalnog ( g ) i povremenog ( w )

Διαβάστε περισσότερα

RAD, SNAGA I ENERGIJA

RAD, SNAGA I ENERGIJA RAD, SNAGA I ENERGIJA SADRŢAJ 1. MEHANIĈKI RAD SILE 2. SNAGA 3. MEHANIĈKA ENERGIJA a) Kinetiĉka energija b) Potencijalna energija c) Ukupna energija d) Rad kao mera za promenu energije 4. ZAKON ODRŢANJA

Διαβάστε περισσότερα

T E H N I Č K I N A L A Z I M I Š LJ E NJ E

T E H N I Č K I N A L A Z I M I Š LJ E NJ E Mr.sc. Krunoslav ORMUŽ, dipl. inž. str. Stalni sudski vještak za strojarstvo, promet i analizu cestovnih prometnih nezgoda Županijskog suda u Zagrebu Poljana Josipa Brunšmida 2, Zagreb AMITTO d.o.o. U

Διαβάστε περισσότερα

π π ELEKTROTEHNIČKI ODJEL i) f (x) = x 3 x 2 x + 1, a = 1, b = 1;

π π ELEKTROTEHNIČKI ODJEL i) f (x) = x 3 x 2 x + 1, a = 1, b = 1; 1. Provjerite da funkcija f definirana na segmentu [a, b] zadovoljava uvjete Rolleova poučka, pa odredite barem jedan c a, b takav da je f '(c) = 0 ako je: a) f () = 1, a = 1, b = 1; b) f () = 4, a =,

Διαβάστε περισσότερα

PRAVILNIK o metrološkim uslovima za merila toplotne energije

PRAVILNIK o metrološkim uslovima za merila toplotne energije SLUŽBENI LIST SRJ br.9/01 Na osnovu člana 33. stav 1. Zakona o mernim jedinicama i merilima ("Službeni list SRJ", br. 80/94, 28/96 i 12/98), direktor Saveznog zavoda za mere i dragocene metale propisuje

Διαβάστε περισσότερα

STVARANJE VEZE C-C POMO]U ORGANOBORANA

STVARANJE VEZE C-C POMO]U ORGANOBORANA STVAAJE VEZE C-C PM]U GAAA 2 6 rojne i raznovrsne reakcije * idroborovanje alkena i reakcije alkil-borana 3, Et 2 (ili TF ili diglim) Ar δ δ 2 2 3 * cis-adicija "suprotno" Markovnikov-ljevom pravilu *

Διαβάστε περισσότερα

Sistemi veštačke inteligencije primer 1

Sistemi veštačke inteligencije primer 1 Sistemi veštačke inteligencije primer 1 1. Na jeziku predikatskog računa formalizovati rečenice: a) Miloš je slikar. b) Sava nije slikar. c) Svi slikari su umetnici. Uz pomoć metode rezolucije dokazati

Διαβάστε περισσότερα

ODLUKU O MEDALJAMA I ŽETONIMA SLIČNIM KOVANICAMA EURA. Osnovna odredba. Član 1

ODLUKU O MEDALJAMA I ŽETONIMA SLIČNIM KOVANICAMA EURA. Osnovna odredba. Član 1 Na osnovu člana 44 stav 2 tačka 3, a u vezi sa članom 27 Zakona o Centralnoj banci Crne Gore ("Službeni list Crne Gore", broj 40/10, 46/10 i 06/13), Savjet Centralne banke Crne Gore, na sjednici održanoj

Διαβάστε περισσότερα

(P.I.) PRETPOSTAVKA INDUKCIJE - pretpostavimo da tvrdnja vrijedi za n = k.

(P.I.) PRETPOSTAVKA INDUKCIJE - pretpostavimo da tvrdnja vrijedi za n = k. 1 3 Skupovi brojeva 3.1 Skup prirodnih brojeva - N N = {1, 2, 3,...} Aksiom matematičke indukcije Neka je N skup prirodnih brojeva i M podskup od N. Ako za M vrijede svojstva: 1) 1 M 2) n M (n + 1) M,

Διαβάστε περισσότερα

Zadatak 2 Odrediti tačke grananja, Riemann-ovu površ, opisati sve grane funkcije f(z) = z 3 z 4 i objasniti prelazak sa jedne na drugu granu.

Zadatak 2 Odrediti tačke grananja, Riemann-ovu površ, opisati sve grane funkcije f(z) = z 3 z 4 i objasniti prelazak sa jedne na drugu granu. Kompleksna analiza Zadatak Odrediti tačke grananja, Riemann-ovu površ, opisati sve grane funkcije f(z) = z z 4 i objasniti prelazak sa jedne na drugu granu. Zadatak Odrediti tačke grananja, Riemann-ovu

Διαβάστε περισσότερα

SOPSTVENE VREDNOSTI I SOPSTVENI VEKTORI LINEARNOG OPERATORA I KVADRATNE MATRICE

SOPSTVENE VREDNOSTI I SOPSTVENI VEKTORI LINEARNOG OPERATORA I KVADRATNE MATRICE 1 SOPSTVENE VREDNOSTI I SOPSTVENI VEKTORI LINEARNOG OPERATORA I KVADRATNE MATRICE Neka je (V, +,, F ) vektorski prostor konačne dimenzije i neka je f : V V linearno preslikavanje. Definicija. (1) Skalar

Διαβάστε περισσότερα

Više dokaza jedne poznate trigonometrijske nejednakosti u trokutu

Više dokaza jedne poznate trigonometrijske nejednakosti u trokutu Osječki matematički list 000), 5 9 5 Više dokaza jedne poznate trigonometrijske nejednakosti u trokutu Šefket Arslanagić Alija Muminagić Sažetak. U radu se navodi nekoliko različitih dokaza jedne poznate

Διαβάστε περισσότερα

Sume kvadrata. mn = (ax + by) 2 + (ay bx) 2.

Sume kvadrata. mn = (ax + by) 2 + (ay bx) 2. Sume kvadrata Koji se prirodni brojevi mogu prikazati kao zbroj kvadrata dva cijela broja? Propozicija 1. Ako su brojevi m i n sume dva kvadrata, onda je i njihov produkt m n takoder suma dva kvadrata.

Διαβάστε περισσότερα

Neka su A i B proizvoljni neprazni skupovi. Korespondencija iz skupa A u skup B definiše se kao proizvoljan podskup f Dekartovog proizvoda A B.

Neka su A i B proizvoljni neprazni skupovi. Korespondencija iz skupa A u skup B definiše se kao proizvoljan podskup f Dekartovog proizvoda A B. Korespondencije Neka su A i B proizvoljni neprazni skupovi. Korespondencija iz skupa A u skup B definiše se kao proizvoljan podskup f Dekartovog proizvoda A B. Pojmovi B pr 2 f A B f prva projekcija od

Διαβάστε περισσότερα

a M a A. Može se pokazati da je supremum (ako postoji) jedinstven pa uvodimo oznaku sup A.

a M a A. Može se pokazati da je supremum (ako postoji) jedinstven pa uvodimo oznaku sup A. 3 Infimum i supremum Definicija. Neka je A R. Kažemo da je M R supremum skupa A ako je (i) M gornja meda skupa A, tj. a M a A. (ii) M najmanja gornja meda skupa A, tj. ( ε > 0)( a A) takav da je a > M

Διαβάστε περισσότερα

NEPARAMETRIJSKE TEHNIKE

NEPARAMETRIJSKE TEHNIKE NEPARAMETRIJSKE TEHNIKE Neparametrijske tehnike se koriste za obradu podataka dobijenih na nominalnim i ordinalnim skalama. za testiranje značajnosti distribucije frekvencija po kategorijama jedne nominalne

Διαβάστε περισσότερα

Zadaci iz trigonometrije za seminar

Zadaci iz trigonometrije za seminar Zadaci iz trigonometrije za seminar FON: 1. Vrednost izraza sin 1 cos 6 jednaka je: ; B) 1 ; V) 1 1 + 1 ; G) ; D). 16. Broj rexea jednaqine sin x cos x + cos x = sin x + sin x na intervalu π ), π je: ;

Διαβάστε περισσότερα

STATIČKE KARAKTERISTIKE DIODA I TRANZISTORA

STATIČKE KARAKTERISTIKE DIODA I TRANZISTORA Katedra za elektroniku Elementi elektronike Laboratorijske vežbe Vežba br. 2 STATIČKE KARAKTERISTIKE DIODA I TRANZISTORA Datum: Vreme: Studenti: 1. grupa 2. grupa Dežurni: Ocena: Elementi elektronike -

Διαβάστε περισσότερα

- pravac n je zadan s točkom T(2,0) i koeficijentom smjera k=2. (30 bodova)

- pravac n je zadan s točkom T(2,0) i koeficijentom smjera k=2. (30 bodova) MEHANIKA 1 1. KOLOKVIJ 04/2008. grupa I 1. Zadane su dvije sile F i. Sila F = 4i + 6j [ N]. Sila je zadana s veličinom = i leži na pravcu koji s koordinatnom osi x zatvara kut od 30 (sve komponente sile

Διαβάστε περισσότερα

Determinante. Inverzna matrica

Determinante. Inverzna matrica Determinante Inverzna matrica Neka je A = [a ij ] n n kvadratna matrica Determinanta matrice A je a 11 a 12 a 1n a 21 a 22 a 2n det A = = ( 1) j a 1j1 a 2j2 a njn, a n1 a n2 a nn gde se sumiranje vrši

Διαβάστε περισσότερα

Snimanje karakteristika dioda

Snimanje karakteristika dioda FIZIČKA ELEKTRONIKA Laboratorijske vežbe Snimanje karakteristika dioda VAŽNA NAPOMENA: ZA VREME POSTAVLJANJA VEŽBE (SASTAVLJANJA ELEKTRIČNE ŠEME) I PRIKLJUČIVANJA MERNIH INSTRUMENATA MAKETA MORA BITI ODVOJENA

Διαβάστε περισσότερα

Implementacija HE4 i ROMA indeksa u Klinici za tumore Centru za maligne bolesti KBCSM

Implementacija HE4 i ROMA indeksa u Klinici za tumore Centru za maligne bolesti KBCSM Implementacija HE4 i ROMA indeksa u Klinici za tumore Centru za maligne bolesti KBCSM Dr.sc. Ljiljana Mayer, spec.med.biokemije Zagreb, 18. ožujka 2017. Klinika za tumore Centar za maligne bolesti, KBCSM

Διαβάστε περισσότερα

Riješeni zadaci: Limes funkcije. Neprekidnost

Riješeni zadaci: Limes funkcije. Neprekidnost Riješeni zadaci: Limes funkcije. Neprekidnost Limes funkcije Neka je 0 [a, b] i f : D R, gdje je D = [a, b] ili D = [a, b] \ { 0 }. Kažemo da je es funkcije f u točki 0 jednak L i pišemo f ) = L, ako za

Διαβάστε περισσότερα

Program za tablično računanje Microsoft Excel

Program za tablično računanje Microsoft Excel Program za tablično računanje Microsoft Excel Teme Formule i funkcije Zbrajanje Oduzimanje Množenje Dijeljenje Izračun najveće vrijednosti Izračun najmanje vrijednosti 2 Formule i funkcije Naravno da je

Διαβάστε περισσότερα

Devizno tržište. Mart 2010 Ekonomski fakultet, Beograd Irena Janković

Devizno tržište. Mart 2010 Ekonomski fakultet, Beograd Irena Janković Devizno tržište Devizni urs i devizno tržište Devizni urs - cena jedne valute izražena u drugoj valuti Promene deviznog ursa utiču na vrednost ative i pasive oje su izražene u stranoj valuti Devizni urs

Διαβάστε περισσότερα

Akvizicija tereta. 5660t. Y= masa drva, X=masa cementa. Na brod će se ukrcati 1733 tona drva i 3927 tona cementa.

Akvizicija tereta. 5660t. Y= masa drva, X=masa cementa. Na brod će se ukrcati 1733 tona drva i 3927 tona cementa. Akvizicija tereta. Korisna nosivost broda je 6 t, a na brodu ia 8 cu. ft. prostora raspoloživog za sještaj tereta pod palubu. Navedeni brod treba krcati drvo i ceent, a na palubu ože aksialno ukrcati 34

Διαβάστε περισσότερα

Zadatak 4b- Dimenzionisanje rožnjače

Zadatak 4b- Dimenzionisanje rožnjače Zadatak 4b- Dimenzionisanje rožnjače Rožnjača je statičkog sistema kontinualnog nosača raspona L= 5x6,0m. Usvaja se hladnooblikovani šuplji profil pravougaonog poprečnog preseka. Raster rožnjača: λ r 2.5m

Διαβάστε περισσότερα

Teorija betonskih konstrukcija 1. Vežbe br. 4. GF Beograd

Teorija betonskih konstrukcija 1. Vežbe br. 4. GF Beograd Teorija betonskih konstrukcija 1 Vežbe br. 4 GF Beograd Teorija betonskih konstrukcija 1 1 "T" preseci - VEZANO dimenzionisanje Poznato: statički uticaji (M G,Q ) sračunato kvalitet materijala (f cd, f

Διαβάστε περισσότερα

Sistemi linearnih jednačina

Sistemi linearnih jednačina Sistemi linearnih jednačina Sistem od n linearnih jednačina sa n nepoznatih (x 1, x 2,..., x n ) je a 11 x 1 + a 12 x 2 + + a 1n x n = b 1, a 21 x 1 + a 22 x 2 + + a 2n x n = b 2, a n1 x 1 + a n2 x 2 +

Διαβάστε περισσότερα

Jednodimenzionalne slučajne promenljive

Jednodimenzionalne slučajne promenljive Jednodimenzionalne slučajne promenljive Definicija slučajne promenljive Neka je X f-ja def. na prostoru verovatnoća (Ω, F, P) koja preslikava prostor el. ishoda Ω u skup R realnih brojeva: (1)Skup {ω/

Διαβάστε περισσότερα

2.2. Analiza vremena Pert metodom

2.2. Analiza vremena Pert metodom 2.2. Analiza vremena Pert metodom Dok je kod CPM metode poznato samo jedno vreme trajanja aktivnosti t, kod Pert metode dane su tri procjene: a - optimistično vreme (najkraće moguće vreme u kojemu se može

Διαβάστε περισσότερα

Ovo nam govori da funkcija nije ni parna ni neparna, odnosno da nije simetrična ni u odnosu na y osu ni u odnosu na

Ovo nam govori da funkcija nije ni parna ni neparna, odnosno da nije simetrična ni u odnosu na y osu ni u odnosu na . Ispitati tok i skicirati grafik funkcij = Oblast dfinisanosti (domn) Ova funkcija j svuda dfinisana, jr nma razlomka a funkcija j dfinisana za svako iz skupa R. Dakl (, ). Ovo nam odmah govori da funkcija

Διαβάστε περισσότερα

Arhitektura računara

Arhitektura računara Arhitektura računara vežbe - čas 1 i 2: Minimizacija logičkih funkcija Mladen Nikolić URL: http://www.matf.bg.ac.yu/~nikolic e-mail: nikolic@matf.bg.ac.yu 1 Bulova algebra Klod Šenon je 1938. uočio da

Διαβάστε περισσότερα

(Μη νομοθετικές πράξεις) ΚΑΝΟΝΙΣΜΟΙ

(Μη νομοθετικές πράξεις) ΚΑΝΟΝΙΣΜΟΙ 10.6.2013 Επίσημη Εφημερίδα της Ευρωπαϊκής Ένωσης L 158/1 II (Μη νομοθετικές πράξεις) ΚΑΝΟΝΙΣΜΟΙ ΚΑΝΟΝΙΣΜΟΣ (ΕΕ) αριθ. 517/2013 ΤΟΥ ΣΥΜΒΟΥΛΙΟΥ της 13ης Μαΐου 2013 για την προσαρμογή ορισμένων κανονισμών

Διαβάστε περισσότερα

ISPITNA PITANJA Opšta i neorganska hemija I KOLOKVIJUM. 5. Navesti osobine amfoternih oksida i napisati 3 primera amfoternih oksida.

ISPITNA PITANJA Opšta i neorganska hemija I KOLOKVIJUM. 5. Navesti osobine amfoternih oksida i napisati 3 primera amfoternih oksida. Dr Sanja Podunavac-Kuzmanović, redovni profesor tel: (+381) 21 / 485-3693 fax: (+381) 21 / 450-413 e-mail: sanya@uns.ac.rs web page: hemijatf.weebly.com ISPITNA PITANJA Opšta i neorganska hemija I KOLOKVIJUM

Διαβάστε περισσότερα

Matematika 1 { fiziqka hemija

Matematika 1 { fiziqka hemija UNIVERZITET U BEOGRADU MATEMATIQKI FAKULTET Matematika 1 { fiziqka hemija Vektori Tijana Xukilovi 29. oktobar 2015 Definicija vektora Definicija 1.1 Vektor je klasa ekvivalencije usmerenih dui koje imaju

Διαβάστε περισσότερα

OSNOVI ELEKTRONIKE VEŽBA BROJ 2 DIODA I TRANZISTOR

OSNOVI ELEKTRONIKE VEŽBA BROJ 2 DIODA I TRANZISTOR ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET U BEOGRADU KATEDRA ZA ELEKTRONIKU OSNOVI ELEKTRONIKE ODSEK ZA SOFTVERSKO INŽENJERSTVO LABORATORIJSKE VEŽBE VEŽBA BROJ 2 DIODA I TRANZISTOR 1. 2. IME I PREZIME BR. INDEKSA GRUPA

Διαβάστε περισσότερα

GASNO STANJE.

GASNO STANJE. GASNO STANJE http://www.ffh.bg.ac.rs/geografi_fh_procesi.html AGREGATNA STANJA MATERIJE Četiri agregatna stanja materije na osnovu stepena uređenosti, tj. odnosa termalne energije čestica i energije međumolekulskih

Διαβάστε περισσότερα

2.2 Srednje vrijednosti. aritmetička sredina, medijan, mod. Podaci (realizacije varijable X): x 1,x 2,...,x n (1)

2.2 Srednje vrijednosti. aritmetička sredina, medijan, mod. Podaci (realizacije varijable X): x 1,x 2,...,x n (1) 2.2 Srednje vrijednosti aritmetička sredina, medijan, mod Podaci (realizacije varijable X): x 1,x 2,...,x n (1) 1 2.2.1 Aritmetička sredina X je numerička varijabla. Aritmetička sredina od (1) je broj:

Διαβάστε περισσότερα

Prvi pismeni zadatak iz Analize sa algebrom novembar Ispitati znak funkcije f(x) = tgx x x3. 2. Naći graničnu vrednost lim x a

Prvi pismeni zadatak iz Analize sa algebrom novembar Ispitati znak funkcije f(x) = tgx x x3. 2. Naći graničnu vrednost lim x a Testovi iz Analize sa algebrom 4 septembar - oktobar 009 Ponavljanje izvoda iz razreda (f(x) = x x ) Ispitivanje uslova Rolove teoreme Ispitivanje granične vrednosti f-je pomoću Lopitalovog pravila 4 Razvoj

Διαβάστε περισσότερα

Matematka 1 Zadaci za drugi kolokvijum

Matematka 1 Zadaci za drugi kolokvijum Matematka Zadaci za drugi kolokvijum 8 Limesi funkcija i neprekidnost 8.. Dokazati po definiciji + + = + = ( ) = + ln( ) = + 8.. Odrediti levi i desni es funkcije u datoj tački f() = sgn, = g() =, = h()

Διαβάστε περισσότερα

*** **** policije ****

*** **** policije **** * ** *** **** policije * ** *** **** UVOD na i M. Damaška i S. Zadnik D. Modly ili i ili ili ili ili 2 2 i i. koja se ne se dijeli na. Samo. Prema policija ima i na licije Zakon o kaznenom postupku (ZKP)

Διαβάστε περισσότερα

Algebarske strukture sa jednom operacijom (A, ): Ako operacija ima osobine: zatvorenost i asocijativnost, onda je (A, ) polugrupa

Algebarske strukture sa jednom operacijom (A, ): Ako operacija ima osobine: zatvorenost i asocijativnost, onda je (A, ) polugrupa Binarne operacije Binarna operacija na skupu A je preslikavanje skupa A A u A, to jest : A A A. Pišemo a b = c. Označavanje operacija:,,,. Poznate operacije: sabiranje (+), oduzimanje ( ), množenje ( ).

Διαβάστε περισσότερα