СОЦИО-ДЕМОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ КАО ДЕТЕРМИНАНТЕ КВАЛИТЕТА ЖИВОТА И ДЕПРЕСИВНОСТИ СТАРИХ У СРБИЈИ

Transcript

1 ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД УДК: (497.11) (497.11) DOI: /ZRFFP БИЉАНА Н. ЈАРЕДИЋ 1 ДРАГАНА З. СТАНОЈЕВИЋ 2 OЛИВЕРА Б. РАДОВИЋ 3 УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ СА ПРИВРЕМЕНИМ СЕДИШТЕМ У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ КАТЕДРА ЗА ПСИХОЛОГИЈУ СОЦИО-ДЕМОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ КАО ДЕТЕРМИНАНТЕ КВАЛИТЕТА ЖИВОТА И ДЕПРЕСИВНОСТИ СТАРИХ У СРБИЈИ АПСТРАКТ. Циљ овог истраживања је био испитати квалитет живота и депресивност старих особа у Србији, у релацији са различитим социо-демографским одликама. Од социо-демографских карактеристика испитали смо пол, године старости, степен образовања, брачно стање и висину прихода испитаника. За испитивање социо-демографских варијабли направљен је упитник за потребе овог истраживања; квалитет живота је мерен помоћу скале Квалитета живота старих људи (OPQOL, Bowling, 2010) и постављањем низа питања о задовољству браком, послом, собом као родитељем и присуству неке хроничне болести; депресивност је је мерена помоћу Геријатријске скале депресивности краћа верзија (GDS-SF, Greenberg, 2007). Узорак истраживања је пригодан, а чинили су га 497 испитаника, 50,35% мушкараца и 49,7% жена, старости од 65 до 92 године. Добијени резултати указују на то да је квалитет жи- 1 biljkaja@gmail.com 2 dragana_dj2004@yahoo.com 3 stulaolivera@yahoo.com Ра9 је резул@а@ и ис@раживања у оквиру научно-ис@раживачкоj Kројек@а ИИИ Косово и Ме- охија између национално иениеа и евроинерација који финансира Минис@арс@во науке развоја РеKуPлике СрPије. Ра9 је Kримљен 23. јуна 2014, а Kрихваћен за оpјављивање на сас@анку Ре9акције ЗPорника о9ржаном 22. сеk@емpра

2 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLIV (2)/2014 вота старих лица у Србији у оквиру просечних вредности, а депресивност на нивоу благе депресивности. Пол испитаника и брачни статус су се показали као значајне детерминанте само неких аспеката квалитета живота, док су старост, образовни ниво, висина прихода и постојање неке хроничне болести повезани са много већим бројем испитаних аспеката квалитета живота и депресивности. Постојање хроничне болести се показало као значајна детерминанта разлика у погледу бројних аспеката квалитета животом. Теоријске и практичне импликације добијених резултата су дискутоване. КЉУЧНЕ РЕЧИ: стари, квалитет живота, депресивност, социо-демографске карактеристике. УВОД Наро9на је Pила Jовори о 9ва које је сеpи и на о9jоворе, су: како и како 9а и Pу9е Kерио9. С оpзиром 9а се из Kирами9алноJ оpлика све више мења у оpлик значи 9а се Kовећава Pрој значи 9а Kроучавање овоj 9оPа је9но о9 Jлавних 9анас. Према 9ефиницији орjанизације, осоpе о9 60 9о 75 Jо- 9ина зовемо о9 76 9о 90 Jо9ина а осоpе изна9 90 Jо9ина веома (Kрема Papalia & Wendkos, 1992). СрPија је земља са које Према РеKуPличкоJ заво9а за а на основу Kосле9њеJ KоKиса из Jо9ине, о9 60 Jо9ина чине 24,92% укуkноj СрPије, 9ок је 9о 25 Jо9ина 25,98% (РеKуPлички заво9 за 2012). је Kроцес који је Kраћен озpиљним Kроменама у функционисању љу9и у касном Kерио9у. Према Лучанину (Lučanin, 2003), разликују основна ви9а Pиолошко усkоравање и оkа9ање функција орjанизма свременом; Kсихолошко Kромене у Kсихичким функцијама и KрилаJођавање на и социјално Kромене у о9носу Kоје9инца који и у којем живи. 244 БИЉАНА Н. ЈАРЕДИЋ, ДРАГАНА З. СТАНОЈЕВИЋ, OЛИВЕРА Б. РАДОВИЋ

3 СОЦИО-ДЕМОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ КАО ДЕТЕРМИНАНТЕ Поре9 ви9а неоkхо9но је Kримарно и секун9арно Примарно се изје9начава с физиолошким а о9носи се на нормалне, физиолошке Kроцесе који су Kосле9ица сазревања и времена (Lučanin, 2003). Секун9арно о9носи се на Kромене које су Kосле9ица сkољашњих чиниоца, а укључују сkољне и Kонашања (Lučanin, 2003). Бројни су а које се Pаве овим Kерио9ом (нkр. Ериксон, Билер, ЈунJ и 9руJи), је9не о9 њих су које наjлашавају значај у о9 у коме Kоје9инац живи. Јури БронфенPренер 9а љу9ски развој зависи о9 KрилаJођавања Kоје9инца Kроменљивим околине у којој се налази (Bronfenbrenner, 1979, Kрема Lemme, 1995). Ако желимо 9а разумемо развој некоj Kоје9инца он9а морамо 9а разумемо њеjову са са9ашњом и Kрошлом околином а назива развојем у (Bronfenbrenner, 1979, Kрема Lemme, 1995). Да ли ће се нека осоpа на изазове и KроPлеме зависи о9 KерцеKције Kромене а не Kромене, јер Kромене се KерциKирају и у скла9у с очекивањима, и на 9а ли је између и Kоје9инца (Lučanin, 2003). Ов9е се и 9а су и Kсихофизичке осоpе. Проучавање KсихичкоJ з9равља у и у овом 9оPу је Свакако 9а Kроцес и 9ово- 9и 9о PиолошкоJ KроKа9ања, има на свако9невни Kоје9инца, али не зависи само о9 физиолошких чиниоца. се неки љу9и 9оживљавају као о9ређени изазов, у њој Kроналазе нови смисао и за9овољни су њиме, 9ок 9руJи неза9овољни и у развијају о9ређене Kсихичке 9еKресије и је је9ан о9 најчешће @а у Kосле9њих неколико 9еценија. се као мера а изражава се (висина Kрихо9а, Pлизина за 9оPијање Kомоћи и сл.) и Pраком и Kоро9ицом, KерцеKција социјалне Kо9ршке, осећање среће и сл.). БИЉАНА Н. ЈАРЕДИЋ, ДРАГАНА З. СТАНОЈЕВИЋ, OЛИВЕРА Б. РАДОВИЋ 245

4 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLIV (2)/2014 У се може наћи велики Pрој Kроучавања и саjле9авања орjанизација 9ефинише као KерцеKцију коју Kоје9инци имају о Kозицији у у и вре9носних у којима живе и у релацији са њиховим циљевима, очекивањима, и (WHO, 1997, 1). Овако 9ефинисан, јер се Pазира на Kоје9инчевом оkажању свеукуkне Kозиције и о9ређен је личним циљевима, и очекивањима. Ово Kосле9ње значи и 9а нису о9 Kресу9- ноj значаја у Kоје9инца или Jру- Kе, већ и неке вре9носне и моjу важну улоjу. У и 9омаћој научној је широко Kрихваћен и Kроучаван. Осим овоj Kојма као свеукуkноj з9равља и живљења, Kоје9ине научне 9исциKлине су фаворизовале о9ређене смислу, у се моjу наћи и сле9ећи Kојмови: (Kсихичко, социјално, емоционално), KерцеKција среће, у вези са з9рављем, Као важне се физичко з9равље Kоје9инца, њеjово Kсихичко ниво социјални о9носи, лична уверења и њихов о9нос са важним окружења у коме живи (WHO, 1997). У нашој земљи најчешће је у вези са з9рављем и (као у вези са з9рављем је ко9 осоpа које о9 хроничних (Вука9иновић, 2011), алерjијскоj (Максимовић, Томић-СKирић, Јанковић и БоJић, 2005), Kсоријазе Бојанић и Јанковић, 2012), миокар9а (Ранчић, Ман9ић и 2011) и слично. Основни закључак који се може извући на основу ових и 9руJих научних и 9искусија и 9а је нижи ко9 који о9 неке хроничне или уjрожавајуће у о9носу на KоKулацију. је Kосле9њих Jо9ина најчешће коришћен и з9равља. Овај је у Kоро9ице (То9оровић и Симић, 2013) и школе (Јовановић и Јерковић, 246 БИЉАНА Н. ЈАРЕДИЋ, ДРАГАНА З. СТАНОЈЕВИЋ, OЛИВЕРА Б. РАДОВИЋ

5 СОЦИО-ДЕМОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ КАО ДЕТЕРМИНАНТЕ 2012), са узрасним JруKама: и Јаре9ић, 2013), о9раслим Хаџи-Пешић, и Миленовић, 2011) и и Михић, 2013). у овим је најчешће оkерационализовано Kомоћу за Kроцену 9ок је сам Kојам мноjо шири и и 9руJе 9оPроJ KсихичкоJ и социјалноj функционисања Узевши у оpзир чињеницу 9а је шири Kојам о9 9а је неоkхо9но као KосеPно на узорку лица, који сkецифичну узрасну JруKу која се сусреће са живљења. МЕТОДОЛОШКИ ДЕО ПРЕДМЕТ И ЦИЉ ИСТРАЖИВАЊА Основни овоj и 9е- осоpа у СрPији, у релацији са социо-9емоjрафским о9ликама. з9равље KоKулације се све чешће на основу и Основни циљ овоj Pио је између социо9емоjрафских и мера и циљ нам је Pио 9а и са 9еKресивношћу Да смо неколико сkецифичних циљева: 9а ли значајне разлике у Kо- Jле9у и зависно о9 Kола 9а ли значајна корелација између и и 9а ли значајне разлике у Kо- Jле9у и зависно о9 оpразовноj нивоа БИЉАНА Н. ЈАРЕДИЋ, ДРАГАНА З. СТАНОЈЕВИЋ, OЛИВЕРА Б. РАДОВИЋ 247

6 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLIV (2)/2014 9а ли значајне разлике у Kо- Jле9у и зависно о9 PрачноJ 9а ли значајна корелација између висине Kрихо9а и и 9а ли значајне разлике у Kо- Jле9у и зависно о9 неке хроничне ВАРИЈАБЛЕ И ИНСТРУМЕНТИ СОЦИО-ДЕМОГРАФСКЕ ВАРИЈАБЛЕ. По9аци о социо-9емоjрафским 9оPијени су Kомоћу неколико која су се о9носила на Kол (мушки и женски), Jо9ине (уkисиван је навршен Pрој Jо9ина), оpразовања (основно, сре9ње, виша и висока сkрема), Pрачно (у Pраку/није у Pраку) и висину Kрихо9а (уkисиван је месечни Kрихо9). КВАЛИТЕТ ЖИВОТА. је у овом схваћен као који функционисање Kоје9инца у ОKерационализован је Kомоћу скале љу9и (Older People s Quality of Life Questionnaire OPQOL, Bowling, 2010), која са9ржи 35 ај@ема, са моjућим расkоном о9jовора на Kе@ос@еKеној скали о9 1 јако се слажем 9о 5 јако се не слажем. Помоћу ове скале моjуће је 9оPи@и скорове о квали@е@у живо@а исkи@аника у неколико 9омена: живо@ уоkш@е (4 ај@ема), з9равље (4 ај@ема), социјални о9носи и учешће (7 ај@ема), независнос@ кон@рола на9 живо@ом слоpо9а (5 ај@ема), за9овољс@во кућом и сусе9с@вом (4 ај@ема), Kсихичко и емоционално PлаJос@ање (4 ај@ема), финансијске околнос@и (4 ај@ема) и релиjија/ кул@ура (3 ај@ема). Ај@еми се 9а виши скорови указују на виши квали@е@ живо@а (Bowling, 2009). Поуз9анос@ скале у овом ис@раживању, изражена КронPаховим α, износи Такође, квали@е@ живо@а је исkи@иван и Kомоћу 9о9а@них Kи@ања о за9овољс@ву Pраком, Kослом и соpом као ро9и@ељем (J9е су се о9jовори кре@али о9 1 уоkш@е нисам за9овољан 9о 5 у Kо@Kу- 248 БИЉАНА Н. ЈАРЕДИЋ, ДРАГАНА З. СТАНОЈЕВИЋ, OЛИВЕРА Б. РАДОВИЋ

7 СОЦИО-ДЕМОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ КАО ДЕТЕРМИНАНТЕ сам за9овољан). Је9но неке хроничне ДЕПРЕСИВНОСТ. је мерена Kомоћу скале (Geriatric Depression Scale GDS, Greenberg, 2007). Ова скала се из 15 и намењена је Kроцени нивоа ко9 О9Jовори су (ДА/НЕ). Pрој 1, 5, 7, 11 и како Pи виши укуkан скор на скали указивао на виши РасKон моjућих укуkних скорова на скали је о9 0 9о 15; скоро9 0 9о 4 сма@ра се нормалним нивоом 9еKресивнос@и, о9 5 9о 8 PлаJим, о9 9 9о11 умереним и о9 12 9о15 указује на озpиљну 9еKресивнос@. Поуз9анос@ скале у овом ис@раживању, изражена КронPаховим α, износи МЕТОД И УЗОРАК Ис@раживање је Уз се@ уkи@ника, исkи@аници су 9оPијали и уkу@с@во у коме им је Jаран@ована анонимнос@ и уkо@реpа 9оPијених Kо9а@ака искључиво у сврху Kисања научноj ра9а. Узорак је KриJо9ан, KрикуKљен ме@о9ом снежне Jру9ве (snowball sampling technique, Goodman, 1961). С@у9ен@и ПсихолоJије су уkи@ник Kрименили на најмање 10-оро исkи@аника с@арос@и изна9 65 Jо9ина. Узорак је оpухва@ио 497 исkи@аника, 50,35% мушкараца и 49,7% жена. РасKон Jо9ина исkи@аника кре@ао се о9 65 9о 92 (М= 70,53, SD= 4,97). Са завршеном основном школом је Pило 31%, са сре9њом 39% и са вишом школом и факул@е@ом 30% ИсKи@аници су Kријавили висину Kрихо9а у расkону о о инара месечно (М= 31032,28, SD= 18955,86). За оpра9у Kо9а@ака коришћен је с@а@ис@ички Kаке@ SPSS 17. РЕЗУЛТАТИ На Kоче@ку Kриказа 9оPијених резул@а@а Kриказаћемо Kо9а@ке о различи@им асkек@има квали@е@а живо@а и 9е- Kресивнос@и исkи@аника. ДоPијени резул@а@и су Kриказани Pели 1. БИЉАНА Н. ЈАРЕДИЋ, ДРАГАНА З. СТАНОЈЕВИЋ, OЛИВЕРА Б. РАДОВИЋ 249

8 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLIV (2)/2014 N МОГУЋИ РАСПОН МИН. МАКС. M SD ЗАДОВОЉСТВО БРАКОМ ЗАДОВОЉСТВО ПОСЛОМ ЗАДОВОЉСТВО РОДИТЕЉСТВОМ ЗАДОВОЉ. ЖИВОТОМ УОПШТЕ ЗДРАВЉЕ ДРУШТВЕНИ ОДНОСИ НЕЗАВИСНОСТ КУЋА И СУСЕДСТВО БЛАГОСТАЊЕ ФИНАНСИЈЕ РЕЛИГИЈА И КУЛТУРА ДЕПРЕСИВНОСТ ТАБЕЛА 1: ДЕСКРИПТИВНИ ПОДАЦИ ЗА АСПЕКТЕ КВАЛИТЕТА ЖИВОТА И ДЕПРЕСИВНОСТ На основу резул@а@а Kриказаних може се ви9е@и 9а су 9оPијене сре9ње вре9нос@и за9овољс@ва различи@им сферама живо@а на нивоу KриPлижном вре9нос@има. Слично је и са ос@алим асkек@има квали@е@а живо@а, 9оPијеним Kомоћу скале Квали@е@а живо@а с@арих љу9и. Сре9ње вре9- нос@и се крећу око вре9нос@и моjућеj Kросека или су PлаJо Kовишене, о9носно снижене. Ка9а је реч о 9еKресивнос@и исkи@аника, 9оPијена ари@ме@ичка сре9ина (М= 6,09) налази се сре9ње вре9нос@и (М= 7,5). Међу@им, ка9а се вре9нос@ са расkоном вре9- нос@и за ка@еjорије 9еKресивнос@и, Kре9ложене о9 с@ране ау@ора скале (Greenberg, 2007), он9а се може ви9е@и 9а она сkа9а у ре9 вре9нос@и за PлаJи ниво 9еKресивнос@и. Пол исkи@аника је значајна 9е@ерминан@а за9овољс@ва Kослом, у смислу 9а су с@арији мушкарци за9овољнији Kослом који су оpављали или оpављају. Такође, значајна разлика је 9оPијена и у Kроцењеном нивоу независнос@и и кон@роле на9 соkс@веним живо@ом, али су Kри@ом виши скорови 9оPијени ко9 женскоj 9е- 250 БИЉАНА Н. ЈАРЕДИЋ, ДРАГАНА З. СТАНОЈЕВИЋ, OЛИВЕРА Б. РАДОВИЋ

9 СОЦИО-ДЕМОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ КАО ДЕТЕРМИНАНТЕ ла узорка. Ко9 као и ко9 9е- нису 9оPијене значајне разлике. су Kриказани 2. ПОЛ Н M SD М М -М Ж T DF SIG. ЗАДОВОЉСТВО БРАКОМ ЗАДОВОЉСТВО ПОСЛОМ ЗАДОВОЉСТВО РОДИТЕЉСТВОМ КВАЛИТЕТ ЖИВОТА УОПШТЕ ЗДРАВЉЕ ДРУШТВЕНИ ОДНОСИ НЕЗАВИСНОСТ КУЋА И СУСЕДСТВО БЛАГОСТАЊЕ ФИНАНСИЈЕ РЕЛИГИЈА И КУЛТУРА МУШКИ ЖЕНСКИ МУШКИ ЖЕНСКИ МУШКИ ЖЕНСКИ МУШКИ ЖЕНСКИ МУШКИ ЖЕНСКИ МУШКИ ЖЕНСКИ МУШКИ ЖЕНСКИ МУШКИ ЖЕНСКИ МУШКИ ЖЕНСКИ МУШКИ ЖЕНСКИ МУШКИ ЖЕНСКИ ТАБЕЛА 2: T-ТЕСТ ЗНАЧАЈНОСТИ РАЗЛИКА АСПЕКАТА КВАЛИТЕТА ЖИВОТА И ДЕПРЕСИВНОСТИ, ЗАВИСНО ОД ПОЛА ИСПИТАНИКА БИЉАНА Н. ЈАРЕДИЋ, ДРАГАНА З. СТАНОЈЕВИЋ, OЛИВЕРА Б. РАДОВИЋ 251

10 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLIV (2)/2014 ДЕПРЕСИВНОСТ МУШКИ ЖЕНСКИ ТАБЕЛА 2: T-ТЕСТ ЗНАЧАЈНОСТИ РАЗЛИКА АСПЕКАТА КВАЛИТЕТА ЖИВОТА И ДЕПРЕСИВНОСТИ, ЗАВИСНО ОД ПОЛА ИСПИТАНИКА 3 су Kриказани коефицијен@и корелација између с@арос@и исkи@аника и висине Kримања, на је9ној, и асkека@а квали@е@а живо@а, на 9руJој с@рани. ЗАД. БРАКОМ ЗАД. ПОСЛОМ ЗАД. РОДИТЕЉ. ЗАД. ЖИВОТОМ ЗДРАВЉЕ СОЦ. ОДНОСИ НЕЗАВИСНОСТ КУЋА И СУСЕД. БЛАГОСТАЊЕ ФИНАНСИЈЕ РЕЛИГИЈА/КУЛ. СТАРОСТ ДЕПРЕСИВНОСТ ** ** * **.142 **.106* * ВИС. ПРИХОДА ** ** ** * * ** ** ** ТАБЕЛА 3: КОЕФИЦИЈЕНТИ КОРЕЛАЦИЈА ИЗМЕЂУ СТАРОСТИ ИСПИТАНИКА И ВИСИНЕ ПРИМАЊА И АСПЕКАТА КВАЛИТЕТА ЖИВОТА ** корелација је значајна на нивоу.01; * корелација је значајна на нивоу.05. С@арос@ исkи@аника је Kози@ивно Kовезана са за9овољс@вом Pраком, Kослом и соpом као ро9и@ељем, з9рављем, 9руш@веним о9носима, независношћу и финансијама. Висина Kримања је Kози@ивно Kовезана са за9овољс@вом Kослом и PлаJос@ањем, а не- Jа@ивно са з9рављем, 9руш@веним о9носима, независношћу, кућом и сусе9с@вом, финансијама и 9еKресивношћу исkи@аника. 252 БИЉАНА Н. ЈАРЕДИЋ, ДРАГАНА З. СТАНОЈЕВИЋ, OЛИВЕРА Б. РАДОВИЋ

11 СОЦИО-ДЕМОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ КАО ДЕТЕРМИНАНТЕ Но, све су ове корелације ниске или веома ниске, иако значајне. 4 су Kриказани резул@а@и анализе значајнос@и разлика између JруKа исkи@аника различи@оj нивоа оpразовања (са накна9ним ДоPијене разлике су с@а@ис@ички значајне у KоJле9у за9овољс@ва Pраком, Kослом, укуkним живо@ом, у KоJле9у з9равс@веноj с@ања, социјалних о9носа и ак@ивнос@и, за9овољс@ва кућом и сусе9с@вом, емоционалноj и KсихичкоJ PлаJос@ања, финансија и нивоа 9еKресивнос@и исkи@аника. ОБРАЗОВНИ НИВО ОСНОВНО СРЕДЊЕ ВИСОКО F ЗАДОВОЉСТВО БРАКОМ 3,00 А 3,37 B 3,23 АB 4,114 * ЗАДОВОЉСТВО ПОСЛОМ 2,47 А 2,92 B 3,49 C 30,125 *** ЗАДОВОЉСТВО РОДИТЕЉСТВОМ 3,38 A 3,50 A 3,34 A 1,033 КВАЛИТЕТ ЖИВОТА УОПШТЕ 9,96 AB 10,11 A 9,36 B 3,360 * ЗДРАВЉЕ 11,53 A 10,87 AB 10,23 B 7,378 ** НЕЗАВИСНОСТ 12,82 A 12,27 AB 11,91 B 3,175 * ДРУШТВЕНИ ОДНОСИ И АКТИВНОСТ 17,07 A 16,50 AB 15,83 B 4,250 * КУЋА И СУСЕДСТВО 8,94 A 8,22 AB 8,25 B 3,721 * БЛАГОСТАЊЕ 9,18 A 8,84 AB 8,25 B 3,692 * ФИНАНСИЈЕ 12,57 A 11,53 B 10,16 C 20,318 *** РЕЛИГИЈА И КУЛТУРА 7,45 А 7,84 А 7,79 А 1,531 ДЕПРЕСИВНОСТ 6,67 A 6,22 AB 5,32 B 4,066 * ТАБЕЛА 4: ЗНАЧАЈНОСТ РАЗЛИКА У СКОРОВИМА АСПЕКАТА КВАЛИТЕТА ЖИВОТА И ДЕПРЕСИВНОСТИ, ЗАВИСНО ОД ОБРАЗОВАЊА ИСПИТНИКА Сре9ње вре9нос@и са различи@им ексkонен@ом (а, b и c) у ре9овима се значајно разликују; ** p <.01; *** p <.001. Као ш@о се може ви9е@и 4, разлике уjлавном Kос@оје између исkи@аника са најнижим (основним) нивоом оpразовања, и ос@алих 9веју JруKа. ИсKи@аници са основним нивоом оpразовања имају ниже скорове за9овољс@ва Pраком и Kослом, а БИЉАНА Н. ЈАРЕДИЋ, ДРАГАНА З. СТАНОЈЕВИЋ, OЛИВЕРА Б. РАДОВИЋ 253

12 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLIV (2)/2014 више скорове на скалама з9рављем, независношћу, о9носима, кућом и скали финансија и 5 Kриказани су резул@а@и Kровере значајнос@и разлика у скоровима асkека@а квали@е@а живо@а и 9еKресивнос@и, зависно 9а ли су исkи@аници у Pраку или нису. Резул@а@и Kоказују 9а су с@а@ис@ички значајне разлике 9оPијене у KоJле9у за9овољс@ва Pраком и соpом као ро9и@ељем, KсихичкоJ и емоционалноj PлаJос@ања, живо@ом у оpлас@и релиjије и кул@уре и 9еKресивнос@и. ОсоPе које су и 9аље у Pраку Kоказују виши ниво за9овољс@ва Pраком и соkс@веним ро9и@ељс@вом, PлаJос@ања и за9овољс@ва релиjиозним и кул@урним живо@ом, а мањи ниво 9еKресивнос@и у о9носу на осоpе које нису у Pраку. БРАК Н M SD М М -М Ж T DF SIG. ЗАДОВОЉСТВО БРАКОМ ЗАДОВОЉСТВО ПОСЛОМ ЗАДОВОЉСТВО РОДИТЕЉСТВОМ КВАЛИТЕТ ЖИВОТА УОПШТЕ ЗДРАВЉЕ ДРУШТВЕНИ ОДНОСИ НЕЗАВИСНОСТ КУЋА И СУСЕДСТВО ДА НЕ ДА НЕ ДА НЕ ДА НЕ ДА НЕ ДА НЕ ДА НЕ ДА НЕ ТАБЕЛА 5: T-ТЕСТ ЗНАЧАЈНОСТИ РАЗЛИКА АСПЕКАТА КВАЛИТЕТА ЖИВОТА И ДЕПРЕСИВНОСТИ, ЗАВИСНО ОД БРАЧНОГ СТАЊА ИСПИТАНИКА 254 БИЉАНА Н. ЈАРЕДИЋ, ДРАГАНА З. СТАНОЈЕВИЋ, OЛИВЕРА Б. РАДОВИЋ

13 СОЦИО-ДЕМОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ КАО ДЕТЕРМИНАНТЕ БЛАГОСТАЊЕ ФИНАНСИЈЕ РЕЛИГИЈА И КУЛТУРА ДЕПРЕСИВНОСТ ДА НЕ ДА НЕ ДА НЕ ДА НЕ ТАБЕЛА 5: T-ТЕСТ ЗНАЧАЈНОСТИ РАЗЛИКА АСПЕКАТА КВАЛИТЕТА ЖИВОТА И ДЕПРЕСИВНОСТИ, ЗАВИСНО ОД БРАЧНОГ СТАЊА ИСПИТАНИКА 6 су Kриказани Kо9аци о значајнос@и разлика у KоJле- 9у асkека@а квали@е@а живо@а и 9еKресивнос@и ко9 исkи@аника који Pолују, о9носно не Pолују о9 неке хроничне Pолес@и. ХРОНИЧНА БОЛЕСТ Н M SD М М -М Ж T DF SIG. ЗАДОВОЉСТВО БРАКОМ ЗАДОВОЉСТВО ПОСЛОМ ЗАДОВОЉСТВО РОДИТЕЉСТВОМ КВАЛИТЕТ ЖИВОТА УОПШТЕ ЗДРАВЉЕ ДРУШТВЕНИ ОДНОСИ НЕ ДА НЕ ДА НЕ ДА НЕ ДА НЕ ДА НЕ ДА ТАБЕЛА 6: T-ТЕСТ ЗНАЧАЈНОСТИ РАЗЛИКА АСПЕКАТА КВАЛИТЕТА ЖИВОТА И ДЕПРЕСИВНОСТИ, ЗАВИСНО ОД ПРИСУСТВА ХРОНИЧНЕ БОЛЕСТИ БИЉАНА Н. ЈАРЕДИЋ, ДРАГАНА З. СТАНОЈЕВИЋ, OЛИВЕРА Б. РАДОВИЋ 255

14 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLIV (2)/2014 НЕЗАВИСНОСТ КУЋА И СУСЕДСТВО БЛАГОСТАЊЕ ФИНАНСИЈЕ РЕЛИГИЈА И КУЛТУРА ДЕПРЕСИВНОСТ НЕ ДА НЕ ДА НЕ ДА НЕ ДА НЕ ДА НЕ ДА ТАБЕЛА 6: T-ТЕСТ ЗНАЧАЈНОСТИ РАЗЛИКА АСПЕКАТА КВАЛИТЕТА ЖИВОТА И ДЕПРЕСИВНОСТИ, ЗАВИСНО ОД ПРИСУСТВА ХРОНИЧНЕ БОЛЕСТИ хроничне Kоказало се као значајна разлика у KоJле9у Pројних који о9 неке хроничне имају мање Jоре з9равље, нижи ниво ниже својом кућом и нижи ниво мање су за9овољни својим финансијама. они су Kоказали нижи ниво у о9носу на који не Pолују о9 неке хроничне ДИСКУСИЈА Основни циљ овоj Pио је 9а се какав је у о9 неких социо- 9емоJрафских варијаpли и неке хроничне По9аци Kоказују 9а је лица у нашој земљи Kросечан, о9носно 9а се креће око моjућих сре9њих Овај се не може Kовољним, јер Kоказују 9а нису ни за9овољни су неза9овољни својим Такође, ниво осоpа у нашем узорку о9jовара PлаJој а она је још је9ан лошеj 256 БИЉАНА Н. ЈАРЕДИЋ, ДРАГАНА З. СТАНОЈЕВИЋ, OЛИВЕРА Б. РАДОВИЋ

15 СОЦИО-ДЕМОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ КАО ДЕТЕРМИНАНТЕ Ка9а је реч о социо9емоjрафским овоj Kоказују 9а су мушкарци за- 9овољнији Kослом који оpављају или су оpављали, 9ок жене Pоље оцењују и на9 Већим 9елом, је 9оказано 9а о9расле жене имају нижи о9 мушкараца (Bonsaksen, 2012; Emery et al, 2004; Vigneshwaran, Padmanabhareddy, Devanna & Alvarez-Uria, 2013). мож9а су ове разлике Pи у нашем моjло оpјашњење жене Kоказују виши ниво у Наиме, у улоjа жене 9а она у већој мери во9и рачуна о Kоро9ици и кући, а мушкарац о финансијама и важним о9лукама. је 9оPа ка9а слаpи зарађивања и 9оношења круkних о9лука, може разлоj мушкарци KерциKирају мањи ниво и на9 је Kовезана са Pраком, Kослом и з9рављем, о9носима, независношћу и финансијама. Овакви моjли Pи се чињеницом 9а су млађи мож9а још увек у фази нових улоjа у и великих Kромена које 9оносе Kензионисање и Kуно слоpо9ноj времена, 9ок је ко9 Kроцес завршен, зpоj чеjа они Kроцењују своj Неки као су Ериксон, и Левинасон (Kрема Влајковић, 1992) оkисују нових улоjа које љу9и морају и низ на Kреласку из сре9њеj у касно о9расло 9оPа, о9носно Висина Kримања је Kовезана са Kослом и а са з9рављем, о9носима, независношћу, кућом и финансијама и 9еKресивношћу Иако је Kрви 9ео сасвим очекиван, изненађује 9а соpе са вишим месечним Kрихо9има оkажају своје з9равље, социјалне о9носе, окружење и финансијску као и 9а Kоказују виши Kен Је9ан о9 разлоjа за овакве моjао Pи у чињеници 9а су осоpе са вишим Kрихо9има мож9а навикле на Pоље функционисање у Kа су 9онекле разочаране Pројним и функционалним Kроменама које 9оPа носи са соpом, а којима се морају сви, независно о9 финансијске БИЉАНА Н. ЈАРЕДИЋ, ДРАГАНА З. СТАНОЈЕВИЋ, OЛИВЕРА Б. РАДОВИЋ 257

16 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLIV (2)/2014 ОсоPе нивоа оpразовања значајно се разликују у KоJле9у Pраком, Kослом, укуkним у Kо- Jле9у социјалних о9носа и кућом и емоционалноj и KсихичкоJ финансија и нивоа разлике уjлавном између са најнижим (основним) нивоом оpразовања, и 9веју JруKа. Слични 9оPијени су и у 9руJим (Yekta, Pourali & Ghasemi-Rad, 2011). ка9а је реч о свеукуkним з9рављем, социјалним о9носима кућом и Kсихичком и емоционалном и финансијама, осоpе са најнеkовољнијим скоровима јесу осоpе високоj и вишеj оpразовања. Ови нису ни сасвим очекивани их је моjуће Мож9а моjу виша очекивања која су имала и имају осоpе вишеj оpразовноj нивоа, а која се не моjу у земљи са ниским Брачни Kоказао као значајна за само неке ОсоPе које су и 9аље у Pраку Kоказују виши ниво Pраком и као и виши ниво и релиjиозним и а мањи ниво у о9носу на осоpе које нису у Pраку. Иако се ови не моjу са 9руJих су Kроцењивани 9руJи закључују 9а је Pрачно важан (среће, осећања и сл.). У је9ном је 9оPијено 9а Kол Kосре9ује између PрачноJ и и среће (Lee, 1998). Иако осоpе у Pраку имају виши ниво и среће, у нај- Pољој Kозицији су, иkак, мушкарци самци. Наши у Kо- Jле9у PрачноJ сасвим су очекивани у нашој У СрPији је Kоро9ица високо вре9нована, Kа се може и 9а ће који имају Kоро9ицу за9овољнији макар оним који су 9ео Kоро9ичноJ миљеа. хроничне Kоказало се као значајна разлика у KоJле9у Pројних који о9 неке хроничне имају мање неkовољније оkажају своје з9равље, у мањој мери су за9овољни кућом и сусе9-258 БИЉАНА Н. ЈАРЕДИЋ, ДРАГАНА З. СТАНОЈЕВИЋ, OЛИВЕРА Б. РАДОВИЋ

17 СОЦИО-ДЕМОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ КАО ДЕТЕРМИНАНТЕ имају нижи ниво мање су за9овољни својим финансијама. Ови су сасвим очекивани. осоpе које о9 неке хроничне се сусрећу и са њихово з9равље је и уjроженије у о9носу на оне који не о9 неке хроничне јер хроничне значе ризик Kо з9равље. Такође, они у великој мери зависе о9 окружења у коме живе (Pлизина и социјалних Kоро9ице). Они су у већој мери зависни о9 неjе, и велике финансијске зpоj Kије и слично. То су све разлози зpоj којих осоpе које о9 неке хроничне моjу своj ИKак, наши су Kоказали 9а они имају нижи ниво у о9носу на који не о9 хроничних Иако за млађе важи 9а је хроничних оpољења, моjуће је није случај у касном 9оPу. осоpе које о9 неке хроничне моjу у већој мери фокусиране Kа се мање изјашњавају о 9еKресивним или их Kак као нормалну Kојаву у Иако су мере које Pи оpезpе9иле оно иkак има извесних оjраничења. Узорак није изје9начен Kо неким варијаpлама које моjу о9 значаја за На Kример, неки су заkослени, 9руJи су у Kензији; Pрачни је (са у Pраку/нисам у Pраку), 9ок осоpе које нису у моjу из разлоjа (разво9, Даље, хроничне није у оpзир, а хроничне моjу з9ружене са нивоима фунционалне или Такође, је извршено коришћењем Ко9 моjуће је 9а ис- (усле9 функционисања, осла- PљеноJ ви9а и сл.) нису 9оPро на које су о9jоварали, или 9а су 9авали социјално Kожељне о9jоворе. ИKак, с оpзиром 9а у нашој земљи нема Kуно о лица, KосеPно о личној Kроцени квали- о9 ово може уви9 у сложеноj Такође, Kознавање оkаженоj лица може 9а указује на имkликације важне за осмишљавање и БИЉАНА Н. ЈАРЕДИЋ, ДРАГАНА З. СТАНОЈЕВИЋ, OЛИВЕРА Б. РАДОВИЋ 259

18 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLIV (2)/2014 KроJрама намењених лицима, а усмерене на унаkређење и ЗАКЉУЧАК је је9ан о9 најважнијих, али и најчешће з9равља и љу9и, а KосеPно је важан ка9а је реч о лицима, чије 9оPа 9оноси Социо-9емоJрафске ис- као и хроничне и значајне су о9ре9нице њиховоj се Kоказало и у овом Такође, Kоро9ица и Kоро9ични о9носи моjу значајно лица, Kа Pи моjла KосеPна Kажња у неком о9 Pу9ућих с оpзиром 9а у није Pила Kосвећена KосеPна Kажња. НеосKорно је 9а је и 9а се слика реалноj може само Kомоћу мера. 260 БИЉАНА Н. ЈАРЕДИЋ, ДРАГАНА З. СТАНОЈЕВИЋ, OЛИВЕРА Б. РАДОВИЋ

19 СОЦИО-ДЕМОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ КАО ДЕТЕРМИНАНТЕ ЛИТЕРАТУРА Bonsaksen, T. (2012). Exploring gender differences in quality of life. Mental Health Review Journal, 17(1), Bowling, A. (2010). The psychometric properties of the older people s quality of life questionnaire, compared with the CASP-19 and the WHOQOL-OLD. U Current gerontology and geriatrics research, (str. 1 12). Emery, C.F., Frid, D.J., Engebretson, T.O., Alonzo, A.A., Fish, A., Ferketich, A.K., Stern, S.L. (2004). Gender differences in quality of life among cardiac patients. Psychosom Med, 66(2), pmid: Goodman, L. A. (1961). Snowball Sampling. Annals of Mathematical Statistics, 32(1), doi: /aoms/ Greenberg, S.A. (2007). How to try this: The geriatric depression scale: Short form. Am J Nurs, 107(10), Јовановић, В. и Јерковић, И. (2012). Савесни ученици: усkешнији у школи, али не и срећнији З5орник Инсиуа за 8еаошка исраживања, 44(1), Крс@ић-Јоксимовић, К. и Михић, Љ. (2013). Развојни Kроцеси и мен@ално з9равље у с@арос@и: 9оKринос Ериксоновој развоја личнос@и. Примењена 8сихолоија, 6 (4), Lee, S. (1998). Marital status, gender, and subjective quality of life in Korea. Development and society, 27(2), Lemme, B.H. (1995). Development in adulthood. Boston: Allyn and Bacon. Lučanin, D. J. (2003). Iskustvo starenja. Jastrebarsko: Naklada Slap. Максимовић, Н., Томић-СKирић, В., Јанковић, С. и БоJић, М. (2005). Квали@е@ живо@а оpолелих о9 алерjијскоj рини@иса и Pронхијалне ас@ме. Војносаниески 8реле, 62(4), Papalia, D.E. & Wendkos, O.S. (1992). Human development. New York: McGraw Hill. Пе@ров, Ј., Хаџи-Пешић, М., Зла@ановић, Љ. и Миленовић, М. (2011). За- 9овољс@во живо@ом, за9овољење основних Kсихолошких Kо@реPа и склонос@ ка Kсихосома@ици. Гоишњак за 8сихолоију, 8(10), Ранчић, Н., Пе@ровић, Б., АKос@оловић, С., Ман9ић, М., и Ан@ић, И. (2011). Ис@раживање квали@е@а живо@а KовезаноJ са з9рављем Kацијена@а Kосле аку@ноj инфарк@а миокар9а. Меицински 8реле, 64(9 10), Ражна@овић, М., Бојанић, Ј. и Јанковић, С. (2012). Квали@е@ живо@а оpолелих о9 Kсоријазе. Биомеицинска исраживања, 3(1), РеKуPлички заво9 за с@а@ис@ику, Р. С. (2012). По8ис сановнишва, омаћинсава и санова у Ре8у5лици Ср5ији, књиа 2: Сарос и 8ол. Пре- БИЉАНА Н. ЈАРЕДИЋ, ДРАГАНА З. СТАНОЈЕВИЋ, OЛИВЕРА Б. РАДОВИЋ 261

20 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLIV (2)/2014 са 20i%20pol-Age%20and%20sex.pdf 2014 Jun 17. Д., М. и Јаре9ић, Б. (2013). и ко9 срkске на Косову и и Jо9ине. З5орник раова Филозофско факулеа у Пришини, 43(1), То9оровић, Ј. и Симић, И. (2013). Димензије Kоро9ичноJ о9носа, У: Б. (ур.), Хуманизација универзиеа, З5орник раова научно ску8а са међунароним учешћем Наука и савремени универзие 2 (с@р ). Ниш: Филозофски факул@е@. Vigneshwaran, E., Padmanabhareddy, Y., Devanna, N., & Alvarez-Uria, G. (2013). Gender differences in health related quality of life of people living with HIV/AIDS in the era of highly active antiretroviral therapy. North America Journal of Medical Science, 5, Влајковић, Ј. (1990). Теорија и 8ракса меналне хиијене. БеоJра9: Савез 9руш@ава KсихолоJа СрPије. Вука9иновић, Н. (2011). Квали@е@ живо@а хроничних Pолесника. О8ш- а меицина, 17(1 2), World Health Organization W.H.O.. (1997). WHOQOL Measuring Quality of Life. Preuzeto sa Jun 17. Yekta, Z., Pourali, R. & Ghasemi-Rad, M. (2011). Comparison of demographic and clinical characteristics influencing health-related quality of life in patients with diabetic foot ulcers and those without foot ulcers. Diabetes Metabolic Syndrom and Obesity: Targets and Therapy, 4, БИЉАНА Н. ЈАРЕДИЋ, ДРАГАНА З. СТАНОЈЕВИЋ, OЛИВЕРА Б. РАДОВИЋ

21 СОЦИО-ДЕМОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ КАО ДЕТЕРМИНАНТЕ BILJANA N. JAREDIĆ DRAGANA Z. STANOJEVIĆ OLIVERA B. RADOVIĆ UNIVERSITY O PRIŠTINA WITH TEMPORARY HEAD-OFFICE IN KOSOVSKA MITROVICA, FACULTY OF PHILOSOPHY SUMMARY SOCIO-DEMOGRAPHIC CHARACTERISTICS AS DETERMINANTS OF QUALITY OF LIFE AND DEPRESSION OF OLDER PEOPLE IN SERBIA Studying the process of aging and old age is an important question in social sciences. The quality of life at this age, among other things, is being enriched with new life opportunities and challenges, as well as developmental tasks every single individual has to face with. Therefore the focus of this research is the correlation of the quality of life and depressiveness with different demographic characteristics of older people in Serbia. The demographic variables included: gender, age, education, marital status and monthly income of the respondents. The quality of life is measured using the Older People s Quality of Life Questionnaire OPQOL (Bowling, 2009), as well as several questions on life domain satisfaction and chronical disease, while depressiveness was measured using Geriatric Depression Scale GDS (Greenberg, 2007). The sample was a convenience one, consisted of 497 respondents, 50,35% of men and 49,7% of women, years old. The final results show that the quality of life of older people in Serbia is within the average range, and depressiveness belongs to the category with the level of mild occurence. Men are more satisfied with a job they have or used to have, while women better estimate their independence and control over their life. The age of respondents positively correlates with marital satisfaction, satisfaction with job, with parental role, health, social relations, independence and monthly incomes. The amount of monthly income positively correlates with job satisfaction and well-being, while it is negatively correlated with health, social relations, independence, home and neighbourhood, financial status and the depressiveness of the respondents. The level of education is significantly correlated with marital satisfaction, job, whole life, health, social relations and activities, satisfaction with home and neighbourhood, emotional and psychic well-being, financial status and the level of depressiveness of the respondents. The persons who are still married are more satisfied with marriage and their own parenthood, with well-being, have a higher level of satisfaction with their religious and cultural life, while БИЉАНА Н. ЈАРЕДИЋ, ДРАГАНА З. СТАНОЈЕВИЋ, OЛИВЕРА Б. РАДОВИЋ 263

22 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLIV (2)/2014 there is a lower level of depressiveness in regard to the persons who are not married. The respondents who have some kind of a chronic disease are less satisfied with life, generally speaking, because of poor health; they have a lower level of independence and satisfaction with their own home and neighbourhood, a lower level of well-being and less satisfaction with their monthly income. However, they showed a lower level of depressiveness in regard to the ones who have no chronic diseases. Socio-demographic characteristics of the respondents, as well as somatic chronic disease and depressiveness are significant indicators of the quality of life of older people. Being aware of the already known quality of life of older people can point out some practical implications important for creating and implementing the programmes intended for older people, while being focused on the improvement of the quality of life and standards. KEY WORDS: elderly, quality of life, depression, socio-demographic characteristics. 264 БИЉАНА Н. ЈАРЕДИЋ, ДРАГАНА З. СТАНОЈЕВИЋ, OЛИВЕРА Б. РАДОВИЋ