Provoappleenje vjeæbi prihvatljivo za okoliπ

Transcript

1 Broj 20. Godina II. BESPLATNI PRIMJERAK 2,10 CAD 3,00 AUD 3,30 USA 2,00 CHF 3,50 SIT 430,00 SEK 17,00 NOK 17,00 DKK 15,50 GBP 1,30 PRINTED IN CROATIA ISSN X Rezultati istraæivanja Studije utjecaja na okoliπ za vojno vjeæbaliπte Eugen Kvaternik kod Slunja Provoappleenje vjeæbi prihvatljivo za okoliπ

2 SVIJET Pripremio D. VLAHOVIΔ KABUL Prvi naraπtaj kadeta u Afganistanu Afganistanska Nacionalna vojna akademija, modelirana po uzoru na ameriëki West Point, ovih je dana primila prvi naraπtaj svojih kadeta. Njihov studij bit Êe Ëetverogodiπnji, iz akademije Êe izaêi kao natporuënici, a nakon diplome ih Ëeka 25-godiπnja sluæba u vojsci. Prvi naraπtaj broji 120 kadeta, a u slijedeêim ih se oëekuje izmeappleu 250 do 300. Kadeti imaju izmeappleu 18 i 23 godine, a tijekom studija dobivat Êe bes platne knjige, odjeêu, hranu i ostale potrepπtine, te plaêu od 80 do - lara mjeseëno. PHNOM PENH Dulji rok za Kambodæu Prema najavama Svjetske banke, Kam bo - dæa je sve bliæe demobiliziranju 30 tisuêa vojnika svoje Kraljevske vojske. PomoÊ toj demobilizaciji trebao je biti paket koji bi pod - ra zumijevao gotovinu, te predmete poput πi va - Êih strojeva, kuêanskih aparata i motocikala namijenjenih demobiliziranim vojnicima. No, zbog zaostataka i razmimoilaæenja kambodæanske vlade i Svjetske banke, demobilizacija je bila prespora. U sluæbenoj izjavi banke, primijeêena su nova nastojanja vlade da ispuni zahtjeve, i sukladno tome Svjetska banka je odluëila produljiti rok za prihvaêanje svih Vladinih izvjeπêa do sredine svibnja Ovaj projekt je inaëe dio pokuπaja Kambodæe da smanji broj svojih vojnika na manje od , πto je pro - blematiëan postupak s obzirom na to da je graappleanski rat, koji je trajao gotovo trideset godina, sluæbeno zavrπio tek godine. KATMANDU Silom za pregovaraëki stol Glasnogovornik nepalske vojske, bri gadni general Dipak Gurung najavio je da je potrebno prisiliti maoistiëke pobunjenike da sjednu za pregovaraëki stol, a prije toga ih oslabiti, jer to je jedini naëin da poënu s prego - vorima. Prije toga, oëekuje ih dugaëka bor ba, a nepalska vojska Êe poduzimati ofenzivne operacije gdje god je to moguêe. Maoisti, Ëiji je cilj stvaranje komunistiëke republike joπ od godine, prema Gurungovim rijeëima broje 6 do 7 tisuêa elitnih bo raca, tisuêa pripadnika milicije, te oko simpatizera. WASHINGTON Admiral pred mirovinom NaËelnik ameriëkog stoæera za pomor - ske operacije, ad - miral Vern Clark, naja vio je svoj odlazak u mirovinu do kraja ove godine. Na tu najviπu mornariëku poziciju u SAD-u doπao je joπ sredinom 2000., a oëekivalo se da Êe njegov mandat u konaënici biti najdulji ikad na toj poziciji: nakon πto je odradio regularne Ëetiri godine, ministar obrane Donald Rumsfeld mandat je produljio, oëekivano na joπ dvije godine. No, Clark je istaknuo da su se Rumsfeld i on dogovorili za joπ godinu, a nakon toga Êe vidjeti πto Êe se dogoditi. Pri najavi odlaska, Clark je rekao da je sada pravo vrijeme za to, a iako je rijeë o izazovnom poslu pet godina je dugo razdoblje. VILNIUS Litvanska pomoê Gruziji Tijekom posjeta gruzijskog zamjenika ministra obrane Vasila Sicharulidzea Litvi, ministar obrane te baltiëke zemlje Gedminas Kirkilas (na slici) najavio je pomoê Gruziji u obliku vojnog materijala, ukljuëujuêi naoruæanje. Konkretno, navedeni su nekoriπteni primjerci puπaka Kalaπnjikova te dva ratna broda, proizvedenih joπ tijekom opstojanja Sovjet - skog Saveza. Brodovi bi trebali biti uklonjeni iz uporabe ili godine, ali joπ mogu posluæiti Gruziji za uvjeæbavanje - rekao je Kirkilias, dodavπi da se dogovor moæe realizirati tek nakon konzultacija Litvanaca s partnerima iz NATO saveza. Kirkilas je, takoappleer najavio i moguênost πkolovanja i uvjeæbavanja gruzij - skih Ëasnika u Litvi. LJUBLJANA Novac za zaπtitu zraënog prostora? Prema citatima objavljenim na web-stranici televizije POP-TV, Karl Erjavec, mini - star obrane Republike Slovenije potvrdio je da Italija traæi novëanu naknadu za zaπtitu slovenskog zraënog prostora svojim lovcima. Slovenci nemaju lovaëke avi - one, stoga im je Italija ponudila Ëuvanje zraënog prostora. POP TV navodi da su talijanski lovci u proteklih 11 mjeseci proletjeli kroz slovenski zraëni prostor samo jednom, ali i dodaje da Êe, ako Talijani ubu - duêe budu zaraëunavali zaπtitu ona stajati Sloveniju nekoliko milijuna eura godiπnje. Problem je joπ otvoren, citiran je ministar Erjavec, odbijajuêi bilo kakav komentar dok pregovori ne budu zakljuëeni. 2

3 IMPRESUM TJEDNIK MINISTARSTVA OBRANE IZ SADRfiAJA Nakladnik: MINISTARSTVO OBRANE REPUBLIKE HRVATSKE Glavni urednik: Æeljko StipanoviÊ Zamjenik glavnog urednika: Vesna PintariÊ Zamjenik glavnog urednika za Internet: Toma VlaπiÊ Izvrπni urednik: Mario GaliÊ Urednici rubrika: Marija Alvir Domagoj VlahoviÊ Novinari: Leida Parlov, Milenka Pervan StipiÊ, Josipa Perica Fotografi: Tomislav Brandt, Davor Kirin, Dubravko KovaË GrafiËka redakcija: Zvonimir Frank (urednik) Ante PerkoviÊ, Predrag BeluπiÊ, Damir Bebek Webmaster: Drago Kelemen Redaktor: Danica PajiÊ Lektor: Lidija BogiπiÊ Korektor: Gordana JelaviÊ Marketing i financije: Igor VitanoviÊ tel: ; fax: Pretplata: Ino zem stvo: u korist: TISAK trgovaëko d.d. Slavonska avenija 2, Zagreb (za: Sluæba za od nose s jav noπêu i informiranje), devizni raëun u ZagrebaËkoj banci Tuzem stvo: u korist: TISAK trgovaëko d.d., Slavonska avenija 2, Zag reb, (za: Sluæba za odnose s javnoπêu i informiranje), æiroraëun poziv na broj 165, ci jena 280,00 kn godiπnje, Molimo pretplatnike da nakon uplate kopiju uplatnice poπalju na ad re su TISAK trgovaëko d.d. Slavonska avenija 2, Zagreb. Tisak: AKD Agencija za komercijalnu djelatnost d.o.o., Zagreb, Savska 31 Naslov uredniπtva: MORH Sluæba za odnose s javnoπêu i informiranje, p.p. 252, Zagreb, Republika Hrvatska hrvojnik@morh.hr Naklada: 6000 primjeraka U Ëlan stvu Eu rop skog udruæe nja vojnih novinara (EMPA) Rukopise, fotografije i ostali materijal ne vraêamo. Copyright HRVATSKI VOJNIK, Novinarski prilozi objavljeni u Hrvatskom vojniku nisu sluæbeni stav Ministarstva obrane RH Opasnost od oneëiπêenja povrπinskih voda moguêa je samo ako se izvor oneëiπêenja pojavi neposredno uz vodotok ili na njemu. Prikupljen je i 21 uzorak tla s lokacija ciljeva, paljbenih poloæaja i uniπtavaliπta mina, te je utvrappleeno kako na poligonu nije rabljeno streljivo s osiromaπenim uranom Taser - oruæje XXI. stoljeêa? Strana 6 Moderne vojne operacije, uglavnom mirovne misije raznih vrsta, postavile su nove zahtjeve pred vojnike. Uporaba smrtonosne sile, odnosno standardne vojniëke puπke, Ëesto nije opcija. Ærtve se moraju svesti na minimum, a tehnologije koje to omoguêavaju dobivaju priliku æivota. Jedna od zanimljivijih je naprava za omamljivanje ameriëke tvrtke Taser Strana 21 Brigadir David A. CORWIN, savezniëki stoæer za transformaciju (ACT), NATO Transformacija je sama po sebi proces, koji je takoappleer i proizvod. Mi je vidimo kao konstantan proces koji nikad ne zavrπava... Strana 4 Rezultati istraæivanja Studije utjecaja na okoliπ za vojno vjeæbaliπte "Eugen Kvaternik" kod Slunja Naslovnicu snimio Tomislav BRANDT Pukovnik Branko MIHALJEVIΔ, ravnatelj Srediπnjeg vojnog arhiva BuduÊi da se dio arhivske graapplee vezan za Domovinski rat nalazi i kod bivπih pripadnika HV-a, zamolio bih da je vrate u Sre - diπnji vojni arhiv. Naime, ta ar hiv ska graapplea pripada HV-u i hrvatskoj dræavi... Strana 12 3

4 RAZGOVOR brigadir David A. CORWIN Ëasnik u savezniëkom stoæeru za transformaciju (ACT), NATO ACT je uspostavljen u lipnju da bi proveo transformaciju JEEA je organizacija unutar ACT-a zaduæena za razvoj i provjeru operativnih koncepata za NATO transformacija znaëi promjenu naëina na koji vojne snage NATO-a rade svoj posao Transformacija je proces koji nikada ne zavrπava Tran sfor ma ci ja je sa ma po se bi pro ces, ko ji je ta ko appleer i pro iz vod. Mi je vi di mo kao kon stan tan pro ces ko ji ni kad ne za vrπava: prom jene se do ga appleaju stal no, mij en jaju se si gur no sne si tua cije, no vi ka pa ci te ti i na pre dak uvi jek su pri sut ni...uk rat ko, za NA TO tran sfor ma ci ja znaëi prom je nu naë i na na ko ji voj ne sna ge NA TO-a ra de svoj po sao Domagoj VLAHOVIΔ, snimio Tomislav BRANDT Or ga ni zi raj uêi ovu ra - dio ni cu, æe li mo u de ta - lje po ka za ti ka kav je kon cept ra zvo ja ope ra - tiv nog dje lo van ja unu tar NA TO-a, ko ji su pri stu - pi, pro gra mi, tko je uk - ljuë en...na da mo se da Êe ra dio ni ca znaë i ti po - Ëe tak stva ran ja zaj ed ni - Ë ke ve ze iz me appleu svih poj edi na ca i tij ela unu - tar na ci ja koje imaju in - te rese na tom pol ju Sre di πn ja oso ba ra dio ni ce ko ja se ovo ga tjed na odræa va la u za gre ba Ë - kom ho te lu Dub rov nik, a u or ga - ni za ci ji NA TO-ovog sa vez ni Ë kog za pov - jed ni π tva za tran sfor ma ciju (ACT) bio je Da vid A. Corwin bri ga dir ame ri Ë kog rat - nog zra ko plov stva. Rij eë je o vi so ko po zi - ci o ni ra nom pri pad ni ku ACT-a, ko ji je i te ka ko kva li fi ci ran dati ob ja πn jen ja o ci - lje vi ma ra dio ni ce (o Ëij em sadræaju moæe te vi πe pro Ë i ta ti na 8. stra ni ci Hrvat skog voj ni ka), ali i ino va tiv noj struk tu ri svog za pov jed ni π tva. Me appleu - tim, priz nat Êe mo da nam je od sve ga naj za niml ji vi ja bi la pri Ëa o nje go vom hrvat skom po drij et lu... Vi pri pa da te ACT-u. Kak vo je zna Ë en je rij eëi tran sfor ma ci ja u na zi vu za pov - jed ni π tva? Mi πl jen je da je rij eë tran sfor ma ci ja u ime nu ne o bië na pri sut no je od prvog da - na po stoj an ja za pov jed ni π tva. No, raz log nje zi noj upo ra bi je da se is tak ne πto Ëi ni - mo ka ko bis mo pre ob ra zi li Sa vez. Tran - sfor ma ci ja je sa ma po se bi pro ces, ko ji je ta ko appleer i pro iz vod. Mi je vi di mo kao kon - stan tan pro ces ko ji ni kad ne za vrπava: prom jene se do ga appleaju stal no, mij en jaju se si gur no sne si tua cije, no vi ka pa ci te ti i na pre dak uvi jek su pri sut ni...uk rat ko, za NA TO tran sfor ma ci ja znaëi prom je nu naë i na na ko ji voj ne sna ge NA TO-a ra de svoj po sao. Moæe te li uk rat ko opi sa ti struk tu ru i naë in ra da ACT-a? Lju di me Ëes to pi taju πto je ACT uë i nio da bi se re or ga ni zi rao i bio spre man za tran sfor ma ciju. ACT nije re or ga ni zi ran, on je us po stavl jen da bi pro veo tran sfor - ma ciju, i to u lipnju na te mel ju zakl juë a ka Pra π kog sum mi ta iz 2002., koj eg ne ki zo vu i sum mit tran sfor ma - cije. No, prije us po stavl jan ja mo ra li smo raz ra di ti struk tu ru no vog stoæe ra. On ne - ma stan dar dnu voj nu struk tu ru, od J-1 pa do J-9, ne go je or ga ni zi ran pre ma za da - Êa ma koje ukl juë uje tran sfor ma ci ja, po - put stva ran ja stra teπ kih kon ce pa ta po li ti - ke, in te ro pe ra bil no sti, bu du Êih mo guê no - sti, istraæi vaë kih tehno lo gi ja, zaj ed ni Ë kih po ku sa, vjeæbi, ob ra zo van ja...to su sve po druë ja za koje je u NA TO-u od go vo ran ACT. Stvo ri li smo flek si bi lan, ma tri Ë ni naë in ra da unu tar ACT-a. Na prim jer, ako ja kao pri pad nik Ods je ka za zdruæe no prob no uv jeæba van je i proc jene (JE EA) ra dim na odre applee nom ope ra tiv nom kon - ceptu i pot reb no mi je mi πl jen je i do pri - nos struën ja ka za lo gi sti ku ili za obav jeπ - taj ni rad, mo gu ga uë i ni ti Ëla nom svog ti - ma. Taj smo mo del veê dob ro raz vi li. 4

5 RAZGOVOR Neπ to vi πe o Vaπ em ods je ku? JE EA je u bi ti or ga ni za ci ja unu tar ACT-a za duæe na za ra zvoj i prov je - ru ope ra tiv nih kon ce pa ta, a unu tar nje je ustroj be ni dio koj em sam na Ëe lu. Traæim uvi de u sva no va do ga - applean ja na pol ju ra zvo ja ope ra tiv nih kon ce pa ta, ne sa mo u zeml ja ma Ëla ni ca ma i part ne ri ma, ne go bi lo gdje na svi je tu. Jas no nam je da SAD, NA TO ili Euro pa ne maju sve od go vo re. Od go vo ra ima u cij elom svi je tu, i mo ra te ima ti ne ko ga tko gle da tko ra di i πto se ra di i kak vi su ope ra tiv ni kon cep ti na koj ima lju di ra de, i moæe li to bi ti ko ris no NA TO-u. Ko ja je svrha za gre ba Ë ke ra dio ni ce? Kad je ad mi ral Jim Gi am ba sti a ni go di ne do π ao na Ëe lo ACT-a, sa sta vio je li stu pet prio ri te ta. Je dan od njih je po bol jπ an je ka pa ci te ta ze - mal ja - part ne ra NA TO-a. U to me, na rav no, mo ra sud je lo va ti i moj od - jel. Shva ti li smo da se prvi ko ra ci u svrhu is pun jen ja te za daêe mo raju sa stoj ati od ob ra zo van ja, na do pu - nja van ja i in for mi ran ja. Or ga ni zi ra - juêi ovu ra dio ni cu, æe li mo u de tal je po ka za ti ka kav je kon cept ra zvo ja ope ra tiv nog dje - lo van ja unu tar NA TO-a, ko ji su pri stu pi, pro gra mi, tko je ukl ju - Ëen...Na da - mo se da Êe ra dio ni ca znaë i ti po Ëe tak stva ran ja zaj ed ni Ë ke ve ze iz me appleu svih poj edi na ca i tij ela unu tar na ci - ja koje imaju in te rese na tom pol ju. Ra zu mij emo da tu po stoji i dvoja - kost: ne ke na cije veê imaju pre dvi - appleen i struk tu ri ran kon cept ra zvo ja, a ne ke joπ dvoje. Ve za bi tre ba la ta - ko appleer omo gu Êi ti na cij ama Sa ve za, kao i part ne ri ma, da iz ra ze na ko ji bi naë in æel je li sud je lo va ti u ra zvo - ju NA TO-ovog ope ra tiv nog kon cep - ta. U koj oj mje ri to æe le, os taje sa mo na njima. OË e kuj ete li ak tiv no sud je lo van je pred stav ni ka ze mal ja PfP-a ra dio - ni ci? Ap so lut no! To je pre dvi applee no kao dio us po stavl jan ja ve ze o koj oj sam go vo rio ma lo prije, za pra vo naj - vaænij eg cil ja ra dio ni ce. To je prvi ko rak u nje noj us po sta vi i je di ni naë in na ko ji ona moæe funk ci o ni ra - ti je dvos tru ka ko mu ni ka ci ja. U prvom dij elu ra dio ni ce mi iz ACT-a ima mo svo ja iz la gan ja, ali tu su joπ dva da na tij ekom koj ih æe li mo Ëu ti πto dru gi mi sle, koje su njiho ve dob re ideje, πto je s njiho ve to Ëke gle di π ta dob ro a πto nije, πto bis - mo mi mo gli uë i ni ti bol je ili vi - πe ka ko bis mo im po mo gli u njiho vim na stoj an jima...na da - mo se da Êe mo, nakon πto na pu sti mo Za greb, bi ti svjes ni da nis mo sa mo in - for mi ra li, ne go i do bi li in - for ma cije koje Êe nam po - mo Êi da po mo gne mo æe - lji svih na ci ja da una pri - j ede svoje ka pa ci te te. HoÊe li even tu al ni uspjeh ra dio ni ce pri do nij eti or - ga ni za ci ji bu - du Êih sli Ë - nih do ga - appleaja? Na rav no. Se mi nar ne vi di mo kao tek je dan do ga appleaj, ne go kao prvi ko rak u ra du na spo me nu toj za da Êi koju je pro pi sao ad mi ral Gi am ba sti - a ni, prvi od mno gih ko ji slij ede. To je sve dio tran sfor ma cije kao kon ti - nui ra nog pro ce sa, na ko ji se od no se i razmje na pro ce sa, pri stu pa i is ku - sta va. VeÊ raz mi πl ja mo o odræa van ju slij edeê eg se mi na ra. Ne znam kad Êe ko na Ë na od lu ka bi ti don es ena, to je prije sve ga stvar ure da u na π em stoæe ru ko ji su ra appleuje s part ner skim zeml ja ma. Da je do mene, ra dio ni ca bi se sva ki put odræa va la u Za grebu (smij eh). Jes te li tij ekom ovog krat kog bo - rav ka u Za grebu veê ste kli ne ke doj mo ve? Ni sam vi dio mno go (raz go vor smo vo di li ne tom nakon πto je bri ga dir slet io u Za greb, op.a.). No, neπ to Êu vam re Êi: u ho te lu su me pi ta li za π - to ni sam oda brao prol jeêe ili lje to da prvi put pos jet im Za greb. Od go - vo rio sam da bih isko ri stio sva ku pri li ku da do appleem ova mo. Evo i za π - to. Prije sto ti nu go di na, 1904., mo ji prad jed i pra ba ka dos eli li su u SAD iz po druë ja Za gre ba. Prvi sam iz svoje obi tel ji ko ji je do bio pri li ku i Ëast da se vra ti. To je ve li ka stvar. Moj otac me upi tao moæe li usko - Ëi ti u moju put nu tor bu i do Êi ova - mo, ali upo zo rio sam ga da Êe ovo bi ti iz vid ni Ë ka mi si ja i da Êe mo se vra ti ti u prol jeêe ili lje to, kad Êe i on mo Êi ot pu to va ti. Vi ste Ëa snik rat nog zra ko plov stva Sje din je nih Dræa va. Ka ko je pri - jeêi gra ni cu i ra di ti s Ëa sni ci ma iz dru gih ze mal ja? Vrlo za niml ji vo i uz budlji vo. To bih naz vao uni ver zal nim kon cep - tom. Svi lju di ko ji ra de kao pro - fes io nal ni voj ni ci za pra vo su u istoj obi tel ji, i s tim u mi sli ma svi do la ze u Stoæer ACT-a. Na rav no, svi imaju svoje pla no ve, do go vo re i od lu ke, ali ta ko je i u naπ im voj ska ma, stoæe ri ma i mi ni star stvi ma ob rane. To je ljud sko po na π an je. Tre ba shva ti ti da je net ko ova kav ili ona - kav ne za to πto je iz odre appleene zeml je ne go je ljud sko biêe i ta kav je. S mog pro fes io nal nog gle di π ta, u svom ra du s raz li Ë it im lju di ma vi dim sa mo do bar po sao i dob re stva ri. 5

6 MORH Rezultati istraæivanja Studije utjecaja na okoliπ za vojno vjeæbaliπte Eugen Kvaternik kod Slunja Provoappleenje vjeæbi prihvatljivo za okoliπ Opas nost od on eë i πê en ja po vrπ in skih vo da mo gu Êa je sa mo ako se iz vor on eë i πê en ja poj avi ne po sred no uz vo do tok ili na nje mu. Tek se ve Êom oc jen juje opas nost od on eë i - πê en ja pod ze mnih vo da koje ve li kim dij elom obo ga Êuju Mreæni cu. Prikupl jen je i 21 uzo rak tla s lo ka ci ja cil je va, paljbe nih po loæaja i uni π ta va li π ta mi na, te je utvrapplee no ka - ko na po li go nu nije rabl je no strel ji vo s osi ro ma π e nim ura nom. MZO PU je do nio rjeπ e - nje u koj em se na vo di da je pro vo appleen je voj nih vjeæbi na po li go nu prihvatl ji vo za oko liπ Milenka PERVAN STIPIΔ, snimio Davor KIRIN Ne dav no jav no pred stavl je na Stu di ja ut je caja na oko liπ za voj no vjeæba li π te Eu gen Kva - ter nik kod Slunja zbog opseænih istraæi van ja ko ja su njo me pro ve - dene, a po seb no zbog vaænih re zul - ta ta do koj ih se njo me do πlo zahti - jeva po drob niju ana li zu. Ka ko je MORH tehni Ë ki no si telj Stu dije, od - no sno Sluæba za nekret ni ne, gra di - teljstvo i za π ti tu oko li πa, najm je ro - dav ni ja oso ba ko ja moæe re Êi ka ko je te kla iz ra da Stu dije je Mar ja na Dra - mac, ko or di na to ri ca tog opseænog proj ek ta ko ji je prvi put na pravl jen za je dan voj ni po li gon. Prije sve ga, kaæe Ma rj ana Dra mac, pot reb no je is tak nu ti ka ko je te kla prav na re gu la ti va oko iz ra de Stu dije. Vla da RH je na sjed ni ci odræa noj 30. oæuj ka do nij ela zakl juë ak ko - jim se za duæuju Mi ni star stvo za π ti te oko li πa i pro stor nog ure appleen ja i MORH da prije zaj ed ni Ë ke hrvat sko - ame ri Ë ke voj ne vjeæbe CRO A TI AN Slunj MTA 01 i nakon nje zi na za - vrπ et ka pro ve du in spek ciju po li go na na koj em Êe se iz vo di ti vjeæba, te utvrde posl je di ce koje je vjeæba ima - la na oko liπ. Nad zo ri ra di utvrapplei va - nja stan ja pri ro de i oko li πa obavl je ni prije voj ne vjeæbe i nakon nje po ka - za li su, na vo di Dra mac, da vjeæbov - ne ak tiv no sti ni su pro mij eni le stan je pri ro de i oko li πa na na dzi ra nim dije - lo vi ma po li go na, te ni su ima le ut je - caja na nje go vo πi re po druëje. Uz to, bio je to prvi put da se pro vo di ci vil - ni nad zor jed ne voj ne lo ka cije. Nakon to ga Vla da za duæuje MZO PU i MO da u zaj ed ni Ë koj su radn ji pri - stu pe iz ra di stu dije ut je caja na oko - liπ u sve zi s pro vo appleen jem voj nih vjeæbi na na ve de noj lo ka ci ji u bu - duê no sti, koj om Êe se ra di za π ti te i Marjana Dramac, glavna koordinatorica u izradi Studije oëu van ja oko li πa utvrdi ti ogra ni Ë en ja upo rabe odre applee nih vrsta oruæja i dru ga po seb na ogra ni Ë en ja. Na te - mel ju tog zakl juë ka Sluæba za nekret ni ne, gra di teljstvo i za π ti tu oko li πa MORH-a kao tehni Ë ki no si - telj po slo va za π ti te oko li πa pri pre mi - la je proj ekt nu za da Êu za iz ra du Stu - dije ut je caja na oko liπ za voj no vjeæba li π te Eu gen Kva ter nik kod Slun ja. Nakon iz ra de proj ekt ne za - daêe, od no sno prij ed lo ga sadræaja Stu dije on je upuê en MZO PU koje je iz da lo odob ren je za iz ra dom stu - dije na oko liπ cil ja nog sadræaja. Po - slije to ga slij edio je po stu pak nad - me tan ja i oda bi ra po nu di tel ja za iz - ra dom stu dije, pa u lipnju MORH skla pa ugo vor s Ur ba ni sti Ë - kim in sti tu tom Hrvat ske ko ji je, zakl juë uje ko or di na to ri ca cij elog proj ek ta Mar ja na Dra mac, sa sta vio mul ti dis ci pli nar nu rad nu eki pu naj - bol jih struën ja ka u dræa vi za poj edi - ne dij elo ve stu dije. Ne ma opas no sti za on eë i πê en je vre la Mreæni ce Da se ne bi do nio ola ki zakl juë ak ka ko je Stu di ja dra goc jen do ku ment sa mo zbog to ga πto je prva tak va na - pravl je na za je dan voj ni ob jekt, ne - go i po re zul ta ti ma ko ji su u njoj na ve de ni nakon dvo go di πn jeg in ten - ziv nog ra da na te re nu, u la bo ra to ri - jima i ure di ma, pot reb no ju je, u in - te re su jav no sti ipak ma lo po drob nije pri ka za ti. Sadræaj Stu dije ob uhva Êa Opis zahva ta i lo ka ci ja - opis voj nih vjeæbi koje se obavl jaju na voj nom po li go nu, po dat ke iz do ku men ta pro stor nog ure appleen ja RH, opis oko li - πa lo ka cije i po druëje ut je caja zahva ta, oc je nu prihvatl ji vo sti zahva ta, te kao iz nim no vaæno daje mje re za π ti te oko li πa i plan pro ved - be mje ra. Sam cilj iz ra de Stu dije je da se svim pot reb nim struë nim istraæi van jima utvrdi stan je pro sto ra u svim nje go vim dij elo vi ma, ka ko u pri rod nim ta ko i stvo re nim ka rak te - ri sti ka. Sto ga je u njoj raz mo tren dos ada πn ji in ten zi tet i uë e sta lost upo rabe pro sto ra u voj ne svrhe, te je na pravl jen sce na rij pod pret po stav - kom in ten ziv nije upo rabe pro sto ra. Pred loæe ni su stav mo ni to rin ga (praê en je stan ja oko li πa ) i mje ra za kon ti nui ra no praê en je pro sto ra dan je po svim seg men ti ma dje lo van ja. Stu di ja uz tek stu al ni dio sadræi i kar to graf ske pri ka ze (iz me appleu osta lih i kar tu os jetl ji vo sti oko li πa). Raz mo tre li se svi aspek ti ugroæa - van ja oko li πa kao i pro vo appleen je svih pot reb nih ana li za i znan stvenih istraæi van ja na pro sto ru po li go na da nih u Stu di ji, za ovaj tekst bit Êe 6

7 MORH tek uk rat ko iz dvoj eni do bi ve ni re - zul ta ti ut je caja na vo du, tlo i zrak. Zna li se da je naj vaæni ji hi dro ge o - lo πki ob jekt na po druëju vjeæba li π ta vre lo Mreæni ce, iz vor ko ji je uv je to - van ja kim pod ze mnim do to kom iz - van po li go na i to vo do to ci ma Dre - tul je i Li Ë ke Jes eni ce, on da je vrlo bi tan re zul tat istraæi van ja dan u Stu di ji. Ta ko je, pre ma fi zi kal no-ke - mij skim od li ka ma utvrapplee no da je tu rij eë o vrlo kva li tet nim vo da ma, po - bliæe da se sam iz vor Mreæni ce moæe ra bi ti kao pi tka vo da u za teë e - nom stan ju. Da kle, opas nost od one - Ë i πê en ja po vrπ in skih vo da mo gu Êa je sa mo ako se iz vor on eë i πê en ja poja - vi ne po sred no uz vo do tok ili na nje - mu. Tek se ve Êom oc jen juje opasnost od on eë i πê en ja pod ze mnih vo - da koje ve li kim dij elom obo ga Êuju Mreæni cu vo dom Dre tul je ko ja po ni - re ju go za pad no od Mreæni ce i dio vo da Li Ë ke Jes eni ce. Istraæi van ja po ka za la da nije rabl je - no strel ji vo s osi ro ma π e nim ura nom Gle de sadræaja teπ kih me ta la u tlu uz eti su uzor ci tla s vi πe lo ka ci ja iz pet plit kih ja ma, a na uni π ta va li π tu strel ji va s osam lo ka ci ja, te je od njih na pravl jen kom po zit ni uzo rak, πto je do stat no za sij an je i ana li zu. Utvrapplee - no je da kon cet ra cije Zn, Ag, Mo ni u jed nim uzor ku ne pre la ze mak si - mal no do pu πtene vrij ed no sti. A na po druëju cil je va i uni π ta va li π tu strel ji va kon cen tra cije Cu, Pb, As, Ni, Co, Cd, i Cr su na gra nië noj vri - jed no sti. Ovdje je bit no do da ti ka ko (zakl juë ak u Stu di ji ) ge o ke mi Ë a ri sma traju da stal ni mo ni to ring tla nije pot re ban. S ob zi rom na to da se u jav no sti ne pre sta no na ga applea lo da se na pro - sto ru po li go na u vjeæba ma ra bi lo strel ji vo obo gaê eno ura nom, Stu di ja na vo di ka ko su se pro ve la istraæi va - nja zbog mo guêe pri sut no sti ra dio - nu klei da na uzor ci ma tla, os ta ta ka strel ji va i me ta. Ta ko je prikupl jen 21 uzo rak tla s lo ka ci ja cil je va, paljbe - nih po loæaja i uni π ta va li π ta mi na, te je istraæi van jem utvrapplee no ka ko na po li go nu nije rabl je no strel ji vo s osi - ro ma π e nim ura nom. Ina Ëe, na po mi - nje Dra mac, istraæi van je su vo di li naj bol ji struën ja ci za ra dio nu klei de s In sti tu ta Ru applee ra Bo πko vi Êa ko ji je u ovom dij elu re gije da le ko naj bol ji u tom po druëju. Kad je rij eë o on eë i πê en ju at mo sfe - re, koje ovi si o emi si ji on eë i π Êuj uêih tva ri i me te o ro lo πkim uv jet ima, istraæi van ja su po ka za la ka ko su na po li go nu uv je ti ras prπ i van ja on eë i π - Êen ja uba Ë e nog u priz emni gra ni Ë ni sloj at mo sfe re sla bi, a ta ko i uv je ti za prij enos on eë i πê en ja na ve Êoj ska li, πto znaëi da bi se ve Êi na on eë i πê en ja zadræa la i ista loæi la lo kal no i re gio - nal no. Ia ko je Stu di jom utvrapplee no nul to stan je pro sto ra po li go na s ob zi - rom na on eë i πê en je, ipak su zbog sa - mog ut je caja po li go na na oko liπ i daljnjih ak tiv no sti na nje mu propi - sane mje re za π ti te ut je caja na oko liπ: za ve ge ta ciju, za lo vi π te i divl jaë, za vo de, tlo, za at mo sfe ru, od UBS-a, za sman jen je πtet nih ut je caja ot pa da i dr. Slij edom to ga u Stu di ji je na ve - den i pro gram praê en ja stan ja oko li - Stu di ja Êe po sluæi ti kao te meljni do ku ment iz koj eg Êe se crpi ti sva saz nan ja te bi ti ugra applee na naj prije u in ter ne do ku men te OSRH, a po seb no sve mje re za π ti te koj ih se tre ba pridræa va ti pri upo ra bi voj nih vjeæba li π ta u RH i zab ra na upo rabe poj edi nih vrsta strel ji va, naglasio je Tomislav»eprniÊ Kar ta os jetl ji vo sti oko li πa voj nog vjeæba li π ta Eu gen Kva ter nik : æu ta po - lja - naj ve Êa os jetl ji vost, sme applea pol ja - sredn ja os jetl ji vost, ze le na pol ja - naj - man ja os jetl ji vost πa tzv. mo ni to ring. On ob uhva Êa bio - mo ni to ring, za tim mo ni to ring tla, kva li te tu vo de, stan ja pod ze mnih vo - da, at mo sfe re, seiz mo lo πki mo ni to - ring, bu ke, ot pa da i ka me no lo ma. No, is ti Ëe Dra mac, nakon iz ra de Stu - dije pro ve den je zako nom propi san po stu pak proc jene ut je caja na oko liπ pre ko izab rane Ko mi sije za oc je nu ut je caja na oko liπ. Ta ko je MZO PU do nio rjeπ en je u koj em se na vo di da je pro vo appleen je voj nih vjeæbi na po li - go nu E. Kva ter ni ka kod Slun ja prihvatl ji vo za oko liπ uz pred loæene mje - re za π ti te i pro gram praê en ja stan ja oko li πa. MORH se ta ko appleer ob ve zuje za pro vo appleen je mje ra i praê e nje stan ja oko li πa. U skla du s tim, zakl juë uje Mar ja na Dra mac, MORH je do nio Plan mje ra i ak tiv no sti u 11 to Ë a ka (jed na od mje ra je i oda bir no ve lo ka - cije za UBS). Re a li za ci ja Pla na mje ra teëe pre dvi applee nim pro gra mom kaæe To mi slav»ep rniê, na Ë el nik Sluæbe za nekret ni ne, gra di teljstvo i za π ti tu oko li πa MORH-a, no mno go to ga za - vi si od fi nan cij skih sred sta va. Stu di ja Êe po sluæi ti kao te meljni do ku ment iz koj eg Êe se crpi ti sva saz nan ja te bi ti ugra applee na naj prije u in ter ne do ku men te OSRH, zakl ju - Ëuje»ep rniê, a po seb no sve mje re za π ti te koj ih se tre ba pridræa va ti pri upo ra bi voj nih vjeæba li π ta u RH i zab ra na upo rabe poj edi nih vrsta strel ji va i pridræa van ja osta lih mje ra za π ti te oko li πa na po druëju po li go na s ob zi rom na spe ci fië no sti ak tiv no sti koje se odvi jaju. 7

8 MORH Seminar u organizaciji SavezniËkog zapovjedniπtva za transformaciju NATO-a Predstavljen NATO-ov koncept razvoja i eksperimentiranja Za da Êa se mi na ra bi la je pred stavl jan je NA TO-ovog kon cep ta ra zvo ja i ek spe ri men ti - ran ja zeml ja ma part ne ri ma Sa ve za, a s ob zi rom na svoje usmje ren je pre ma pred stav - ni ci ma ze mal ja PfP-a pred stavl jao je je din stve nu pri li ku za izmje nu in for ma ci ja i us - po stavl jan je rad nih od no sa meappleu zeml ja ma Domagoj VLAHOVIΔ, snimio Tomislav BRANDT U ime domaêina sudionike seminara pozdravio je brigadir Vlado indler Ak tiv no sti Hrvat ske u sklo pu PfP-a i osta lih pro ce sa ko ji pri - do nose na π em ula sku u NA TO sve su uë e sta lije. Tek nakon πto je za - vrπ io pro π i re ni sa sta nak mi ni sta ra ob - rane ze mal ja pot pis ni ka Ame ri Ë ko - - jad ran ske po vel je, Za greb je po nov - no bio doma Êin jed nog vaænog do ga - appleaja. Ovo ga tjed na (od 8. do 11. ve - lja Ëe) u za gre ba Ë kom ho te lu Du- brov nik, u or ga ni za ci ji NA TO-ovog Sa vez ni Ë kog za pov jed ni π tva za tran - sfor ma ciju (Al li ed Com mand Tran - sfor ma ti on-act), a uz doma Êin stvo MORH-a, odræa na je ra dio ni ca Ëi ja je za da Êa bi la pred stavl jan je NA TOovog kon cep ta ra zvo ja i ek spe ri men - ti ran ja (CD & E) zeml ja ma part ne ri - ma Sa ve za. Pre ma in for ma cij ama do - bi ve nim iz Sa ve za, se mi nar je, s ob - zi rom na svoje usmje ren je pre ma pred stav ni ci ma ze mal ja PfP-a (u ovom sluë aju Hrvat ske, Al ba nije, Ma ke do nije, Ka zahsta na, Mol da vi je, ved ske i Ru sije) pred stavl jao je din - stve nu pri li ku za izmje nu in for ma ci ja i us po stavl jan je rad nih od no sa meappleu zeml ja ma. Os im spo me nu tih, tu su bi li i pred stav ni ci ne kih ze mal ja koje su veê u NA TO-u (SAD, Slo vaë ka, Bel gi ja, Li tva), te, na rav no, no si tel ji cij elog proj ek ta ra dio ni ce, pred stav - ni ci ATC-a, ko ji je i no si telj svih te - ku Êih i kon stant nih NA TO-vih pro ce - sa tran sfor ma cije (ko ji su, uo sta lom, da nas ka rak te ri sti Ë ni za sve voj ske i voj ne sa ve ze). Pre da van ja na se mi - na ru odræa li su pri pad ni ci ATC-a (uglav nom iz SAD-a, ali i iz dru gih ze mal ja), ali to nije bi la svrha ra dio - ni ce. Nje zi no πi re zna Ë en je u raz go - vo ru za Hrvat ski voj nik po bliæe je ob jas nio naj vi πe ran gi ra ni pred stav - nik ACT-a na ovom sku pu, ame ri Ë ki bri ga dir Da vid A. Corwin. Sto ga su, os im pre da van ja, dru gi i tre Êi dan ra - dio ni ce bi li rez er vi ra ni za sve mo - guêe prim jed be, prij ed lo ge, ini cij ati - ve i slië no. U ime doma Êi na, su dio ni ke ra dio ni - ce poz dra vio je bri ga dir Vla do in - dler, is tak nu vπi da ovak ve ak tiv no sti svi ma na ma po maæu da po dig ne mo ra zi nu svoj ih spo sob no sti i do stig ne - mo svoje cil je ve, a vrlo su in for ma tiv na bi la iz la gan ja dvoj ice nje go vih ko le ga iz MORH-a, Kru no sla va Per - ko vi Êa i pu kov ni ka To mi sla - va Vi bo ve ca, ko ji su vi πe ne - go pre gled no pred sta vi li MORH i OSRH. Bri ga dir Corwin je u svom Pre da van ja na se mi na ru odræa li su pri pad ni ci ATC-a (uglav nom iz SAD-a, ali i iz dru gih ze mal ja) go vo ru, æe lio is tak nu ti da mi u NA - TO-u nis mo sre di πn ja to Ëka u koj oj na staju dob re ideje, ne go njih ima svugdje, æe le Êi ti me re Êi da uspjeπ - nost su radn je svih ze mal ja s is tim ci - lje vi ma zahtij eva slo bod no ko lan je in for ma ci ja. Pre da van ja su se mo gla po dij eli ti u dvi je sku pi ne: ona uvod na vi πe su se od no si la na pro ces tran sfor ma cije u NA TO-u, dok su pre o sta la vi πe za di - ra la u glav nu pre o ku pa ciju na - zoënih pred stav ni ca ACT-a, kon cept ra zvo ja i ek spe ri men ti ran ja, i te ka ko pri su tan u tran sfor ma ci ji, ko ji po dra - zu mij eva su radn ju i do pri nos svih ze - mal ja Ëla ni ca, ali, ka ko vi di mo, i onih iz van. Za vrπ ne ras pra ve od no si le su se uglav nom na prim jen ji vost spo me - nu tog kon cep ta u su radn ji s PfP zeml ja ma, kao i ka ko kon cept moæe po sluæi ti pri preu stroju su sta va is tih ze mal ja. Na rav no, go sti ma iz inoz em stva bio je omo guê en obi la zak zna me ni to sti gra da Za gre ba, ali i pos jet Tak ti Ë ko- - si mu la cij skom sre di π tu HKoV-a. Ispravak Nenamjernom pogreπkom u broju od 28. sijeënja u tekstu pod naslovom Tri zemlje - jedan cilj ispuπteno je s popisa sudionika mi ni starske konferencije bugarsko izaslanstvo. IspriËavamo se bugarskom izaslanstvu i Ëitateljima. Uredniπtvo 8

9 »ETVRTI KONTINGENT OSRH U MISIJI ISAF VI Izvanredna zadaêa i primopredaja duænosti Naπ kri mi na li sti Ë ki tim iz sa sta va Voj ne po li cije do bio je iz van red nu za da Êu - pruæi ti pot po ru istra zi u ne dav nom po ku π aju aten ta ta na gen era la Do stu ma, koju pro vo de ti - mo vi af ga ni stan ske kri mi na li sti Ë ke po li cije. Za pos je ta Sheb ergha nu i Ma za ri-i-sha ri - fu, tam oπn ji lju di nijed nom ge stom ni su po ka za li da naπ tim nije dob ro do π ao. Ta ko - appleer, lo kal na po li ci ja, si gur no sne sluæbe i pred stav ni ci ci vil nih vla sti su otvo re no su ra - applei va li s naπ im ti mom Iz Afganistana Predrag MIKULIΔ Ove dane u Ka bu lu pam tit Êe - mo po iz nim noj hlad no Êi. Tem pe ra tu re uj utro pad nu do -20 C. U kam pu Wa rehouse zbog to ga smo suo Ë e ni s pro ble mi ma kao πto su smrza van je vo de u sa ni tar - nim Ëvo ro vi ma, smrza van je go ri va, teπ koêe pri pal jen ju au to mo bi la, sklis ke za le appleene ces te itd. No, i u tak vim uv jet ima na πe ob ve ze ni su man je. Na pro tiv, us po re do s nes - man je nim ra dom u po sta ji mul ti na - cio nal ne voj ne po li cije, obavl jaju se i pri pre me za prihvat no vog kon tin - gen ta, kao i za pov ra tak ku Êi. Naπ kriminalistiëki tim na iz van red noj za da Êi Tre ba spo me nu ti jed nu iz van red nu za da Êu koju je ne dav no do bio naπ kri mi na li sti Ë ki tim CIS (Cri me In - ves ti ga tion Te am) iz sa sta va Voj ne po li cije. Nakon odob ren ja iz ma ti Ë - nih ze mal ja i za po vi je di za pov jed ni - ka ISAF-a, hrvat sko-nje ma Ë ki istraæi teljski tim s ti mom FBI-a upuê en je nje ma Ë kim trans port nim avio nom u Ma za ri-i-sha rif, grad General Spindler predaje brigadiru Ernestu Ottu Berku duænost zapovjednika njemaëkog kontingenta na sje ve ru Af ga ni sta na. Sku pi nom je za po vi je dao nat po ruë nik Pred rag va ga, a tu je bio i naπ do Ë a snik istraæi telj, nad na red nik Igor Ko va - Ëe viê. Po do la sku u zra Ë nu lu ku u Ma za ri he li ko pte ri ma nje ma Ë kog rat nog zra ko plov stva od mah se pro - duæi lo pre ma Sheb ergha nu. Sku pi - na je do bi la za da Êu da pruæi pot po - ru istra zi u ne dav nom po ku π aju aten ta ta na gen era la Do stu ma, koju pro vo de ti mo vi af ga ni stan ske kri mi - na li sti Ë ke po li cije. Nad na red nik Ko - vaë e viê mi je po pov rat ku u Ka bul is pri Ë ao doæivl jaje s te za daêe. U toj af ga ni stan skoj re gi ji ve li ke su ob ra - di ve po vrπ i ne, neπ to πto pods je Êa na Sla vo niju, trak to ri na sva kom ko ra - ku, ali i oraëi ko ji ob ra appleuju zeml ju drve nim plu gom. U Sher begha nu je dva des etak osob nih vo zi la lo kal ne po li cije Ëe ka lo tim kao i pri pad ni ci πved ske voj ske. Pre vez li su se do sre di π ta gra di Êa, na mjes to gdje su pro ve dene sluæbene radn je. Nakon to ga, ruë ak u lo kal noj po li cij skoj upra vi. Hra na je do ma Êa, zdra va i ukus na. Tij ekom da na, nakon pri - jama kod Ha ji Ro oza, gu - ver ne ra pro vin cije, slij edio je prij am kod gen era la Do - stu ma. Oboj ica su iz ra zi li srda Ë nu dob ro do πli cu ti mu zbog pot po re u obavl jan ju za daêe. Gen eral Do stum je naj ve Êi au to ri tet u toj sje - ver noj af ga ni stan skoj re gi ji ko ja gra ni Ëi s Uz be ki sta - nom. On je istraæi teljskom ti mu po nu dio svu po moê u slo pu nje go vih mo guê no sti. Pot kraj da na kre nu lo se u smje ru Ma za ri ja, u pratn ji πved skih voj ni ka. Sti glo se u PRT (Pro vin ce Re con struc tion Te am) u Ma za riju gdje je sluæbuju Êi pri pad nik en gles - ke voj ske, smjes tio gos te u spa va o - ni cu. Uj utro, pa ki ran je opre me i na - sta vak pre ma Sheb ergha nu. Cij eli dan obavl jane su sluæbene radn je. Za pos je ta Sheb ergha nu i Ma za ri-i- Sha ri fu, tam oπn ji su lju di uvi jek ima li osmjeh na li cu, prij ateljski su poz dravl jali i nijed nom ge stom ni su po ka za li da naπ tim nije dob ro do π ao. Ta ko appleer, lo kal na po li ci ja, si gur no sne sluæbe i pred stav ni ci ci vil nih vla sti su otvo re no su ra applei va li s naπ im ti - mom. Tre Êi dan, nakon obavl jene za daêe, tim se vra tio Ka bul. SveË a na primo pre daja duæno sti za pov jed ni ka KMNB-a Pot kraj sij eën ja u kam pu Wa re ho - use obavl je na je sveë a na primo pre - daja duæno sti za pov jed ni ka ka bul ske mul ti na cio nal ne bri ga de (KMNB). Wal ter Spin dler, nje ma Ë ki bri gad ni gen eral ko ji je πest mjes eci bio za - pov jed nik KMNB-a, pre dao je duæ - nost tur skom bri gad nom gen era lu Umit Dun da ru. Ti me je u KMNB-u prak tië no obavl je na pri mo pre daja ISAF-a VI u ISAF VII. Pri mo pre da ji je pretho di la dru ga ce re mo ni ja, primo pre daja za pov jed ni ka nje ma Ëkog kon tin gen ta (NCC-Na tio nal Con tin - gent Com man der). Tu je duæ nost ta - ko appleer dos ad obavl jao gen eral Spin - dler, a pre dao ju je bri ga di ru Er nes tu Ot tu Ber ku. Ob je ce re mo nije pri re - appleene su na pla tou u na π em kam pu, uz iz nim nu hlad no Êu i snijeg ko ji je ne pre sta no pa dao. 9

10 DNEVNIK VOJNOG PROMATRA»A - UNMOGIP»udo od grada na pijesku i nafti Za π tit ni znak Du ba i ja je Burj Al Arab ho tel, po dig nut u obli ku je dra. Ulaz u Burj Al Arab stoji oko 120 do la ra. NoÊ je veê od ti su Êui neπ to si tno do la ra. Pa ako ima te lo - ve, a ne ko ga doi sta neizmjer no vo li te i æe li te s njim po dij eli ti zvjez da no ne bo, zal jev i noê za pam Êen je, eto pri li ke. Kaæu da unu tra sve πto pods je Êa na zla to i jest zla to, i sve πto pods je Êa na dra gi ka men jest dra gi ka men... Iz Indije Davor»ULJAK jek sam za ka vu, po go - to vo ako je net ko dru gi Uvi pla Êa. A oda kle si ti, pre - pla nu li Hrva ti no? Iz Za gre ba. To - Ënije iz Pa les ti ne. U Za grebu sam stu di rao i oæe nio te fu. Ovdje sam na ka vi s prij atel jem Iva nom. Tu ni - kad nis mo vid je li ni kog na π eg, po - go to vo ta ko ma ski ra nog... Ivan i Muha med su kom pan jo ni, gra de kuê eri ne po Emi ra ti ma. Pri Ë aju ka - ko je iz ze mal ja u tran zi ci ji jef ti na rad na sna ga ko ja do gra - appleuje ovo Ëu do od gra da na pij esku i naf ti. Ia ko, kaæu, nije to bog zna ko - li ko naf te. Emi ra ti je imaju po sa da πn joj pro - duk ci ji za neπ to vi πe od sto go di na. Njih dvoj ica ni su je di ni naπi na koje smo na ba sa li ovdje. Kad smo pu to va li ku Êi, u zra Ë noj lu ci pri π ao nam je dun do Ni ko iz Mli na, sre tan πto vi di ne ko ga iz Hrvat ske, prije Hrvat ske u koju se vra Êa zau vi jek. Doj adi lo mu pod pa lu - bom me appleu pa kle no vre - lim stroj evi ma, ne moæe se vi πe. I æi vot ovdje vi πe nije πto je bio, ben - zin im jef ti ni ji od vo de, a li tra mli - jeka tri do la ra, pa ti vi di. Tu se ja saæa lim na Emi ra Êane i od tog tre - nu tka sa mo raz mi πl jam moæe mo li Burj Al Arab, jedini je ho - tel u svijetu sa se dam zvjezdica mi njima, Boæe, ka ko po mo Êi. Da mi njima do pre ma mo vo du, a oni na ma naf tu. A raz li ku lo ve ne ka nam upla Êuju u pro ra Ë un. NeÊe li se i vojs ci jed nom po ve Êa ti pla Êa. Za π tit ni znak Du ba i ja - Burj Al Arab ho tel ObiË no svi moê ni gra do vi imaju svoje za π tit ne zna ko ve a u Du ba iju je to Burj Al Arab ho tel, po dig nut u obli ku je dra koje na dvi suje Zal jev. Od sre di π ta do tri des etak ki lo me ta - ra udal jene Ju mei rah Be ach i nat - rag tak si Êe vas staj ati sto tin jak dirha ma. Tak sist, obië no Pa ki stanac ili In dij ac, vo zit Êe vas u po Ë et ku ave nij ama oko izgra applee nih ne bo de ra od tri des etak ka to va. On da uapplee te u po druëje ma lih obi teljskih ku Êa. Kaæu da je ovdje za so cij al ne sluë a - jeve dræa va iz gra di la vi le uz mo re s naj man je πest spa va Êih so ba i svim osta lim, ukl juë uj uêi i dvi je ga raæe. Na rav no, ta kav sta tus ovdje mo gu do bi ti sa mo dræavl ja ni Uj edin je nih Arap skih Emi ra ta. Pa on da za mi sli - te kak ve kuêe imaju oni ko ji ni su so cij ala. Pro la zit Êe te po tom izvr - snim ces ta ma koje u jed nom smje ru imaju Ëe ti ri tra ke, uz koje je sa mo pij es ak i opet pij es ak. Us put Êe te vid je ti au to mo bi le koje ste gle da li u ame ri Ë kim fil mo vi ma, ali koje rij et - ko moæe te vid je ti uæi vo i u Ka li for - ni ji. Uz ces tu ka ra vane de va. I kad na kon cu do applee te do mo ra, ta mo neê ete ugle da ti sa mo Burj Al Arab, je di ni ho tel u svi je tu sa se dam zvjez di ca, jer su ta mo i mno gi dru gi pre lij epi ho te li s va gon zvjez di ca. Is pred ho te la-je dra po dig nut je vo - de ni grad za djeëju za ba vu iz va na vidlji vim prekras nim torn je vi ma u is toë no a zij skom sti lu. Ulaz u Burj Al Arab stoji oko 120 do la ra. Mi ni - smo pla ti li ni π ta, jer smo osta li is - pred. Nai me, nis mo ima li vre me na. NoÊ je u ho te lu veê od ti su Êui neπ - to si tno do la ra. Pa ako ima te lo ve, a ne ko ga doi sta neizmjer - no vo li te i æe li te s njim po dij eli ti zvjez da no ne - bo, zal jev i noê za pam - Êen je, eto pri li ke. Kaæu da unu tra sve πto pod - sje Êa na zla to i jest zla - to, i sve πto pods je Êa na dra gi ka men jest dra gi ka men. U Du ba iju joπ traje Shop ping Fes ti val. A ne - ma Ëe ga tu ne ma. Ve le - saj am u pra vom smi slu rij eëi. Mi lij ar du svje tilj - ki, okiê ene pa lme, ba lo - ni, go le mi vrtuljci ko ji se okre Êu u svim smje ro vi - ma... Pa vil jon do pa vil jo na, iz gra applee - ni u sti lu dræa va Ëije ime nose. U nje ma Ë kom pro da vaëi kao hos to vi u πpilhoz na ma, u egi pat skom fa ra o ni, u au stral skom klo ka ni, svi neπ to pro daju πto po istoj cij eni moæe te ku pi ti u gra du. Ali ma sa u bij elim i crnim hal ji na ma do po da, krat kim hla Ë a ma i mi ni sukn ja ma, umo ta nih i raz mo ta nih gla va, ti ska se i ku - puje ovaj mjes ec ovdje. Fes ti val je fes ti val. Ali naj vaænije je da upam ti te - Du - bai nije grad za pro pu to van je. Du - bai je grad za pam Êen je. 10

11 DNEVNIK VOJNOG PROMATRA»A - UNMIL I to je dio meappleunarodne misije Na πa mi si ja sa stavl je na je od pri pad ni ka iz 57 na ci ja pa moæe te za mi sli ti ko li ko na po ra tre ba uloæi ti ka ko bis mo bi li πto bol je in for mi ra ni, te ka ko bis mo πto bol je funk ci o ni ra li. ObiË no ner vo za na stane ka da smo poz va ni na piêe ili ne ki par ty kod ko le ge iz zeml je u koj oj dos ad ni ste bi li. Da bi ste do stoj no pred sta vi li sebe i zeml ju iz koje do la zi te, te da bi ste ima li o Ëe mu pri Ë a ti, jed no stav no se mo ra te dob ro po tru - di ti i doz na ti neπ to o toj zeml ji, po vi je sti, njiho voj vojs ci... Iz Liberije Draæen BARTOLAC Od la zak i rad u me appleu na rod noj mi si ji ne po dra zu mij eva sa mo Ëis to voj ni Ë ke ak tiv no sti koje, i ni su pre vi πe zahtjev ne jer smo ve - Êi nom os po sobl je ni za voj ni - Ë ke po slo ve. No, dru ge stva - ri u mi si ji koje mi se Ëi ne i te ka ko vaænim, a ne moæe te ih nigdje nau Ë i ti os im duæim bo rav kom u me appleu na rod nim mi sij ama, je su ku ltu ra, po vi - jest, re li gi ja, obi Ë a ji, prehra - na, ko mu ni ci ran je i naë in ra da dru gih pri pad ni ka mi - sije, tj. ko le ga s koj ima ra di - te. I vje ruj te, tre ba i to zna ti jer bez to ga jed no stav no ne moæe te funk ci o ni ra ti. Za pra - vo, poz na van jem dru gih na - ci ja po ka zuj ete ko li ko ste oz - biljni, a ti me Êe te bi ti i cjen je ni ji, te ima ti vi πe uspjeha u po slu. Jed nom rij eëju, mo ra te ima ti i pot reb nu ra zi - nu di plo mat skog znan ja. Broj ne na cio nal no sti Na πa mi si ja sa stavl je na je od pri - pad ni ka iz 57 na ci ja pa moæe te za - mi sli ti ko li ko na po ra tre ba uloæi ti ka ko bis mo bi li πto bol je in for mi ra - ni, te ka ko bis mo πto bol je funk ci o - ni ra li. ObiË no ner vo za na stane ka - da smo poz va ni na piêe ili ne ki par - ty kod ko le ge iz zeml je u koj oj do - sad ni ste bi li. Da bi ste do stoj no pred sta vi li sebe i zeml ju iz koje do - la zi te, te da bi ste ima li o Ëe mu pri - Ëa ti, jed no stav no se mo ra te dob ro po tru di ti i doz na ti neπ to o toj zeml ji, po vi je sti, njiho voj vojs ci...ne rij et ko smo pri sil je ni ko ri sti ti se i In ter ne - tom ka ko bis mo doz na li neπ to o ne - koj zeml ji. A taj po ziv na piêe ili par ty znak je po π to van ja vaπ eg ko - le ge pre ma va ma, a i pri li ka gdje moæe te ta ko appleer pu no to ga nau Ë i ti te ra zvi ti dob re od no se s ko le gom s koj im ra di te. Za pra vo, to je je dan oblik tes ta za daljnji rad. I znaj uêi Prigodan party za ispraêaj Ëasnika koji napuπta misiju sve si gur no vam se ne moæe do go - di ti gaf da i vi po zo ve te svog ko le gu na par ty u vrij eme nje go ve mo li tve ili u vrij eme nje go vog po sta, da pri - pre mi te me so koje on na prim jer ne je de ili da u istoj po su di pri pre ma te ili po sluæi te vi πe vrsta me sa, da ga po nu di te pi vom ili vi nom, a on ne pije pi vo i vi no, ne go sa mo vo du ili sok, ili da vas nakon veë e re zat raæi Ëa su vi ski ja ili vo tke, a vi ne ma te... U moj oj rad noj sre di ni, a to je G-3 FHQ UN MIL ima mo obi Ë aj jed nom mjes eë no na pra vi ti par ty, a on se obië no po du da ra s od la za kom pri - pad ni ka G-3 ka da æe li mo is pra ti ti Ëa sni ka ko ji na pu πta mi siju na do - stoj an stven naë in uz uruë i van je ma - log da ra ko ji je obië no zna ko vit za Li be riju i UN. Tom Ëi nu po pra vi lu na zoëi i na Ë el nik stoæe ra za pov jed - ni π tva mi sije (COS) a to ima joπ ve - Êu vaænost. Za pra vo ta da je rij eë o sluæbe nom par tyju gdje po stoji Ëak i ne for mal ni pro to kol na koj em se toë no zna ka da tko go vo ri i na rav no ko li ko par ty traje. ObiË no se una - prij ed rez er vi ra je dan dio res to ra na, na ruëi hra na (πved ski stol) ko ja je ob vez no uni ver zal na, a pije se sa mo flaπ i ra na vo da. Sve se pla Êa zaj ed ni Ë ki, nov ci se priku pe una prij ed pre ma broju lju di i to se dij eli.. A piêe kao πto je vi no ili pi vo, svat ko moæe na ruë i ti, do ni - jeti na stol i pla ti ti od voj eno. I to je na rav no u svrhu uza - jam nog po π to van ja jer ne kim pri pad ni ci ma mi sije re li gi ja zab ran juje kon zumi ran je odre appleene vrste me sa ili al - koho la. Nakon sluæbe nog dij ela joπ sat - dva se isko ri - sti za druæen ja i raz go vor. Vaæan i kon takt s me appleu na rodnim hu ma ni tar nim or ga ni za cij ama Slje de Êa vrlo vaæna ak tiv nost u me appleu na rod nim mi sij ama, oso bi to u ra du voj nih pro ma traëa je kon takt s me appleu na rod nim hu ma ni tar nim or ga - ni za cij ama prim je ri ce: World vi sion, Sa ve Chil dren, Ca re, World He alth Or ga ni za tion, NDI, IRC, Mer lin, IMC, WFP, Mer cy Corps, i mno ge dru ge. Njiho vi pred stav ni ci uvi jek su ne po sred no na sa mom te re nu, me appleu lju di ma i prak sa je po ka za la da ih de fi ni tiv no tre ba poz na va ti jer su sus re ti s njima neizbjeæni, ka ko sluæbe ni, ta ko i nes luæbe ni. I do go - dit Êe vam se da Êe te se iz nen adi ti ko li ko vam mo gu po mo Êi (a ne ki put i od mo Êi) jer to su ve Êi nom lju di s vi π e go di πn jim staæom u hu ma ni - tar nim mi sij ama za koje ne ma ne - poz na ni ca. Na rav no, i ti su lju di pon ekad sa stav ni dio dru πtve nog æi - vo ta u mi si ji. 11

12 RAZGOVOR Pukovnik Branko MihaljeviÊ Ravnatelj Srediπnjeg vojnog arhiva ove godine trebala bi biti preuzeta sva ratna graapplea u Arhiv suglasnost za koriπtenje Arhiva daje ministar obrane arhivska informatiëka oprema je na vrlo visokoj razini arhivska graapplea vezana uz Domovinski rat pripada HV-u i hrvatskoj dræavi Otuappleenu arhivsku graappleu treba vratiti HV-u Bu du Êi da se dio arhiv ske gra applee ve zan za Do mo vin ski rat na la zi i kod bi vπ ih pri pad - ni ka HV-a, te se sva ko ma lo moæe pro Ë i ta ti, po gle da ti ili po sluπ a ti u hrvat skim me di - jima, zamolio bih da je vra te u Sre di πn ji voj ni arhiv. Nai me, ta arhiv ska gra applea pri pa - da HV-u i hrvat skoj dræa vi te nije pri vat na stvar Domagoj VLAHOVIΔ, snimio Davor KIRIN Ova go di na tre ba la bi bi ti go di na u koj oj Êe - mo preuz eti svu gra - appleu. To je ob ve za, rok ko ji je pro pi sao i mi ni - star ob rane. Kad sve priku pi mo, po pu nit Êe - mo pro stor s vi πe od 7 ti su Êa duænih me ta - ra gra applee. To je uglav - nom gra applea ko ja se klas ifi ci ra kao rat na Prije ot pri li ke πest mjes eci u sklo pu voj ar ne Pe tar Zrin ski na»rno mer - cu mi ni star Ro në e viê sveë a no je otvo - rio no vu zgra du Sre di πn jeg voj nog arhi va, glav ne arhiv ske je di ni ce MORH-a, ko ja svoj rad or ga ni zi ra pre ma stan dar di ma arhiv skog za ko no dav stva ali na rav no, pri to me po π tuj uêi sve po seb no sti MORH-a i OSRH. No va zgra da, Ëi ja je gradn ja nakon du go go di πn jeg od ga applean ja za vrπ e na, naj av - lje na je kao naj mo der ni ja i naj opreml je ni ja arhiv ska usta no va u Hrvat skoj. Me appleu tim, du go Ëe ka no us el jen je za dje lat ni ke Arhi va nije znaë i lo man je po sla, ne go upra vo su - prot no: um no gos truë ene na po re u svrhu ko na Ë ne nor ma li za cije ra da te usta no ve. Od go vo re na pi tan ja o pro π lom, sa da πn jem i bu duê em dje lo van ju arhi va naj bol je nam je dao nje gov rav na telj, pu kov nik Bran ko Mihal je viê. Kao rav na telj Arhi va do bi li ste pri li ku koju u na π em su sta vu rij et ko tko ima - pres eli ti u pot pu no ob novl je ni, ta kore Êi no vi pro stor... Doi sta je rij et ka pri li ka da u na π em su sta - vu jed na sluæba ili in sti tu ci ja na sta vi svoje dje lo van je u no voj zgra di. No, æe lio bih se vra ti ti unat rag, u uv je te iz koj ih smo do πli. Sre di πn ji voj ni arhiv svoju je dje lat nost po - Ëeo go di ne kao od jel u sklo pu ne ka - da πn je sluæbe IPD-a. Dje lo vao je u vrlo skrom nim uv jet ima u Zvo ni mi ro voj uli ci, dok se gra applea Ëu va la na ne ko li ko lo ka ci ja, u vrlo ne prim je re nim uv jet ima. Nakon IPD-a, negdje go di ne, ide ja gen era la Praljka, ko ja je po dra zu mij eva la ovak vu kon cep ciju Sre di πn jeg voj nog arhi va kak va je i da nas, te adap ta ciju ovo ga ob jek ta po - Ëela se ostva ri va ti. No, uz raz na na te za - nja, ra do vi su tra jali do go di ne. Me - appleu za sluæni ma za do vrπ en je zgra de i za stva ran je ovak vih uv je ta dje lo van ja Arhi va spo me nuo bih bi vπu mi ni stri cu Æeljku An - tu no viê ko ja je pruæi la pot po ru za vrπ et ku gra applee vin skih ra do va i os igu ra la no vac, te sa da πn jeg mi ni stra Ro në e vi Êa ko ji je iz pri - Ëu ve mi ni stra ob rane iz dvoj io no vac za pot - pu no unu tarn je opre man je zgra de svim onim ele men ti ma ko ji Arhi vu daju vi so ke stan dar de arhiv ske stru ke. Na rav no da je u tak vim uv jet ima vi πe ne go ugod no na sta vi ti dal je ra di ti i prikupl ja ti arhiv sku gra appleu, sre applei va ti je pre ma stan dar di ma arhiv ske stru ke...ima mo mno go po sla, s ob zi rom na to da je cij eli ci klus arhi vi ran ja bio na ruπ en zbog lo π ih uv je ta za smjeπ taj gra applee. Ovdje ste πest mjes eci. Ka kav je za sad odziv po ten cij al nih ko ris ni ka arhiv ske gra applee? Za in te re si ra nih za ko ri π ten je arhiv ske gra applee ima mno go, po naj prije iz na π eg su - sta va. To su lju di ko ji se ba ve prou Ë a va - njem Do mo vin skog ra ta, poj edi na Ë no ili u sklo pu Vla di nog proj ek ta. No, tek nam 12

13 RAZGOVOR pred stoji prikupl jan je i preu zi man je gra applee od ustroj be nih cje li na MORH-a i OS-a. U sij eën ju smo za po Ë eli preu - zi ma ti gra appleu od kor pu sa, a za tim na red do la ze zra ko plov stvo, HRM, ure - di za ob ra nu...kad se sve sre di mo Êi Êe mo u pot pu no sti udo vol ja va ti zahtje vi ma za uvid gra applei ko ja je do stup na za prou Ë a van je ili dru ge svrhe. Ove bi go di ne tre ba la bi ti preuz eta sva gra applea Ko li ko Êe vam vre me na bi ti po - treb no da sku pi te svu raz ba ca nu gra appleu? Ova go di na tre ba la bi bi ti go di na u koj oj Êe mo preuz eti svu gra appleu. To je ob ve za, rok ko ji je pro pi sao i mi ni star ob rane. Kad sve priku pi mo, po pu nit Êe mo pro stor s vi πe od 7 ti su Êa duænih me ta ra gra applee. To je uglav nom gra applea ko ja se klas ifi ci ra kao rat na, preu zi ma se i pohran juje u Arhiv bez iz luë i van ja. Tek nakon to ga uhva tit Êe se nor ma lan ri tam, pril jev gra applee bit Êe znat no man ji. Ko ja je pro ce du ra za do bi van je uvi - da u gra appleu? Voj ni arhiv zahtij eva po seb nu pro - ce du ru. Su glas nost za rad i uvid daje mi ni star ob rane. Oso ba ko ja je za in - te re si ra na mo ra pod nij eti zahtjev s krat kim ob raz loæen jem svoj ih cil je va, πto bi prou Ë a va la, pi sa la... Za raz li ku od dræav nog arhi va i osta lih ci vil - nih arhi va, gdje istraæi vaëi - stran ke imaju slo bod ni ji pri stup, do la ze i po - pun ja vaju upi tnik i traæe su glas nost, voj ni arhiv je po svoj oj de fi ni ci ji spe - ci fi Ë an i znat no za tvo re ni ji. Gra applei ko - ja se ovdje na la zi joπ nije is te kao rok Ëu van ja a to je oko 30 ili 35 go di na, a za ne ke ka te go rije do ku - me na ta i znat no vi πe. Ve Êi na gra applee je ovdje ne kak vih des et- pet na est go di - na. Da kle, for mal no Ëak i ne bi tre ba - la bi ti do stup na istraæi vaë i ma, ne go tek za 20-ak go di na. Jed nog da na sva Êe gra applea ko ja na vrπi odre applee ni rok bi ti pre ba Ë e na u dræav ni arhiv, krov nu arhiv sku in sti tu ciju u RH. Mi ni star Ro në e viê je na otvo ren ju Arhi va naj avio daljnje ula gan je u in for ma ti za ciju su sta va. Do kle se do πlo u to me? Prvi dio in for ma ti Ë ke opre me, za koju je no vac os igu rao mi ni star, veê je u Arhi vu: dva ser ve ra, jed no ma lo do ku men ta cij sko sre di π te, je dan ure - appleaj za ske ni ran je... Dje lat ni ci Sluæbe za in for ma ti ku MORH-a pri pre maju um reæa van je i in sta li ran je pro gra ma za upis i pret raæi van je gra applee ko ji su i iz ra di li. Kad to bu de go to vo, po Ë et Êe mo s upi si van jem, stvo ri ti ba zu po - da ta ka ko ja Êe nam ubr za ti sve ak tiv - no sti, po se bi ce op sluæi van je raz nih voj nih tij ela po put VSA i VP-a, za tim ci vil nih su do va i sl. Za sad pret raæi - van ja joπ obavl ja mo ruë no. Ima li smo i ne ko li ko prez en ta ci ja od tvrtki koje se ba ve pohran ji van jem gra applee, pre - ba ci van jem s pa pi ra na dru ge me - dije, po put mi kro fil ma ili CD-a. S tim se πte di i pro stor i vrij eme kod pret - raæi van ja. Tak vi su tren do vi u svi je tu. No, nit ko ne zna ko li ki je vi jek tra - jan ja npr. CD-a. U do gled no vrij eme to neê emo uve sti, bi la bi rij eë o in - ves ti ci ji ko ja bi staj ala oko po la mi li - juna eura. Ipak, i sa mo ske ni ran je znaëi kva li ta tiv ni isko rak i ti me Êe mo se u ovoj fa zi za - do vol ji ti. Voj ni arhiv je pred stavl jen kao arhiv s naj vi π im stan - dar di ma u Hrvat skoj. Je li ta ra zi na za in te re si ra la vaπe ci vil ne ko le ge? to se ti Ëe gra applee vin skih ra do va, arhiv ske opre me i in for ma ti Ë ke opre me ko ja pri stiæe sve je na vrlo vi so - koj ra zi ni. Bi lo je za in te re si - ra nih iz poj edi nih tij ela dræav ne upra ve, mi ni star sta va, Sa bo - ra, Dræav nog arhi va...æel je li su vid je - ti uv je te u koj ima ra di mo.»lan sam Arhiv skog vi je Êa Hrvat ske, pa po pri - li ci znam u kak vim uv jet ima dje luju i Dræav ni arhiv i po druë ni arhi vi. Ni su ni pri bliæno na ovak voj ra zi ni. Zatr pa ni po slo vi ma ve za nim uz su - radn ju s tuæi teljstvom Ha a π kog su da Moæe te li neπ to vi πe re Êi o struk tu - ri i or ga ni za ci ji Arhi va? Arhiv tre nu ta Ë no za po πl ja va dva - des et dje lat ni ka i ima tri ods je ka ko ji za sad ni su ustroj eni ka ko bi tre ba li bi ti u Arhi vu. Zbog pro ble ma i za os - ta ta ka o koj ima sam go vo rio, svi vi πe ra de skupl ja Ë ke za daêe. Ve Êi na dje lat ni ka ko ji ra de u Arhi vu ovdje su od sa mih po Ëe ta ka, veê des etak go di na. Je dan ods jek je, zbog um no - gos truë e nog po sla, po od lu ci mi ni - stra ob rane sti gao u is po moê. Uz za - os tat ke u po pi si van ju, zatr pa ni smo po slo vi ma ve za nim uz su radn ju s tuæi teljstvom Ha a π kog su da, zahtje vi - ma za potvrda ma o pri pad no sti HV-u, ran ja van jima, bo les ti ma, a one su lju - di ma pot reb ne za ostva ri van je pra va u Mi ni star stvu bra ni tel ja. U zadn je vrij eme ima mo i pu no zahtje va su do - va za do ku men te ko ji bi tre ba li po - mo Êi u pre su da ma oko nak na de πte ta na gos po dar skim ob jek ti ma i ku Êa ma koje su se do go di le za vrij eme ra ta. Po stoji li u Arhi vu ne ka gra applea za koju bi se mo glo re Êi da ima vi so - ku ma te rij al nu vrij ed nost? Mi smo arhiv Hrvat ske voj ske. Bu - du Êi da je ona sta sa la zaj ed no s na - πom dræa vom, od go di ne, gra - applea Arhi va od no si se iskljuë i vo na to raz dobl je. Ima mo neπ to ma lo sta rije gra applee, po naj prije gra applee voj nih su do - va bi vπe JNA ko ja se od no si na pre - Arhiv u novim prostorima radi unatrag πest mjeseci su de pri pad ni ci ma do mo bran skih po - stroj bi koj ima su oni su di li, te pre su - de sa mim pri pad ni ci ma JNA, zbog na cio na liz ma i sli Ë nih stva ri. Pri - pad ni ci HV-a su po Ë et kom 90-ih za - ro bi li dva ka mi o na JNA s tom gra - appleom i ta ko se ona naπ la ovdje. Ima - mo i gra appleu ko ja je osta la od bi vπ ih sekre ta rij ata za na rod nu ob ra nu. Ima te li πto po ruë i ti za kraj? Bu du Êi da se dio arhiv ske gra applee ve - zan za Do mo vin ski rat na la zi kod bi - vπ ih pri pad ni ka HV-a, te se sva ko ma lo moæe pro Ë i ta ti, po gle da ti ili po - sluπ a ti u hrvat skim me dij ima, zamolio bih da je vra te u Sre di πn ji voj ni arhiv. Nai me, ta arhiv ska gra applea pri - pa da HV-u i hrvat skoj dræa vi i nije pri vat na stvar. Mi ne ma mo no va ca da je ot kupl juj emo, a bi lo bi i nez - god no da ot kupl juj emo gra appleu koj oj smo vlas ni ci. 13

14 V I J E S T I Predstavljen program Prihvati izazov Proteklog tjedna u Bjelovaru je predstavljen program Kako postati kadet, model civilno-vojnog πkolovanja za po tre - be OSRH, a u suradnji s Uredom za ob - ra nu Bjelovar, te odsjecima Daruvar, Gru - biπno Polje, Gareπnica i»azma. Program su predstavili Ëasnici iz 16. trbr: pukovnici Davor Kopanji, Veno Horak i Ivan Fr lju - æec. Tijekom jednosatne promidæbe u za - vr πnim razredima srednje πkole predstav - ljen je cijeli program pod nazivom Pri- hva ti izazov. Zanimanje je bilo veliko, po sebno uëenica. OJI Saborsko izaslanstvo u SHAPE-u Izaslanstvo Hrvatskog sabora posjetilo je 28. sijeënja Glavno strateπko zapovjedniπtvo NATO-a za operacije i Partnersko koordinacijsko tijelo u SHAPE-u. Dan ranije izaslanstvo je boravilo u politiëkom sjediπtu NATO-a u Bruxellesu te posjetilo i Misiju RH pri NATO-u. Do - ma Êin hrvat - skom izaslan - stvu u Glav - nom za po vjed - niπtvu NATO-a bio je maapplearski na ci o nal ni i vojni predstavnik, brigadni general Jozsef Ronkovics. Posjet je organiziralo ameriëko veleposlanstvo u RH. B.K. Predstavljanje hrvatskih specijaliteta Na tradicionalnoj aktivnosti Partnerskog koordinacijskog tijela u SHAPE-u, u Mon - su, Kraljevina Belgija, nazvanoj Open Ho use i ove su godine s velikim uspjehom pred stavljena hrvatska nacionalna je la. Tome su najviπe pridonijele supruge na πih djelatnika ko ji se tamo na - la ze na sluæ bi, Iva na Top lak, Mi haela Milj ko - viê i Kat ari na Ka tiëin. One su po Ëet kom ve - lja Ëe priredile viπe tradicionalnih hr vat - skih jela u kojima su, uz hrvatska vina, mo gli uæivati brojni posjetitelji hrvatskog sto la u PCC-u. B.K. 14 OSRH SveËanost zavrπetka teëajeva stranih jezika U»as ni Ë kom do mu Za pov jed ni π tva za zdruæe nu izo braz bu i ob uku Pe tar Zrin ski odræa na je 4. vel ja Ëe sveë a nost za vrπ et ka 4. na ra π taja In ten ziv nog teë aja en gle skog je zi ka, pri - pre ma za STA NAG i 19. na ra π taja fran cu - skog, nje ma Ë kog i ta - lij an skog je zi ka. Svima nazoënima se ob ra tio rav na telj ko - le stra nih je zi ka Ka- ta ri na Zrin ska, pro - fes or emal Kad riê is ti Ëu Êi ka ko je uëe - n je je zi ka ve lik do ga appleaj u koj emu svi do bi vaju - po laz ni ci, pro fes ori, te u ko - na Ë ni ci, su stav u koj emu Êe se poz na - van je je zi ka prim jen ji va ti, ujedno ËestitajuÊi polaznicima na uspjeπnom Iz loæba Nor veπ ke za sta ve au to ra nat po ruë ni ka Æeljka Hei me ra sveë a no je otvo re na 7. veljaëe u MORH-ovoj ga - le ri ji Zvo ni mir. U na zoë no sti broj nih uz va ni ka iz po li - ti Ë kog i jav nog æi vo ta iz loæbu je otvo rio Knut Tø ra asen ve le po sla nik Kral je vi ne Nor veπ ke u Za grebu ko ji se uk rat ko osvrnuo na po vi jest Nor veπ ke. Po seb no je is tak nuo ka ko je iz loæba sve ob uhvat - na i da sli kom, ali i pri Ëom ko ja pra ti sva ku iz loæe nu za sta vu daje pre gled nor veπ ke po vi je sti. Iz loæba Nor veπ ke za sta ve or ga ni zi ra - na je u po vo du obil jeæa van ja sto go di π - nji ce nor veπ ke ne za vis no sti. Iz loæene su nor veπ ke da na πn je i po vi jes ne za sta ve kroz vi πe od 200 go di na i ona je, ka ko je re kao nje zin au tor, po ku π aj da se po vi - jest Nor veπ ke do Ë ara na je dan druk- Ë i ji naë in. Uz za sta ve iz loæe na je i odo ra kak vu su no si li nor veπ ki voj ni ci go di ne, a ko ja je iskljuë i vo za tu pri go - du do preml je na iz Nor veπ ke. U ime or ga ni za to ra, Hrvat sko-nor veπ - kog dru πtva Æeljko Ta kaë, svi ma ko ji su po mo gli u re a li za ci ji iz loæbe zahva lio je preds jed nik dru πtva prof. Stje pan Hei mer. On je iz ra zio ve li ko za do - voljstvo πto je ta iz loæba, ko ja je iz raz Sni mio D.Ko vaë zavrπetku πkolovanja.»es tit ka ma se pri - druæio i za pov jed nik ZZIO-a, gen eral boj nik Mir ko un dov, is tak nu vπi ka ko je za mla de lju de, per - spek tiv ne Ëa sni ke, poz na van je je zi Ë nih vjeπ ti na nuæno jer su one sa stav ni dio bu - duê no sti. Is to ta ko, do dao je, en gles ki je je zik za sa da prio ri te - tan za pri pad ni ke oruæa nih sna ga, ia ko Êe se raz vi ja ti i meha - niz mi za edu ka ciju osta lih stra nih je zi - ka. Pohva li vπi kva li tet ne re zul ta te pro - fes ora i po laz ni ka,gen eral boj nik un - dov je Ëa sni ci ma, do Ë a sni ci ma i sluæbe - ni ci ma uruë io za sluæene di plo me. A.DE»AK Otvorena izloæba o norveπkim zastavama snimio T. Brandt prij ateljstva i bli sko sti s na ro dom da le ke skan di nav ske zeml je i po ku π aj da se Nor veπ ka i nje zi na po vi jest pri bliæi gra - applea ni ma Hrvat ske, po bu di la tak vo za ni - man je. Iz loæba Nor veπ ke za sta ve ko ja se moæe raz gle da ti do 16. vel ja Ëe sa mo je jed na u ni zu ak tiv no sti koje Êe Hrvat - sko-nor veπ ko dru πtvo Æeljko Ta kaë u su radn ji s Ko or di na ci jom hrvat skih dru - πta va prij ateljsta va i ve le po slan stvom Kral je vi ne Nor veπ ke u Za grebu tij ekom go di ne or ga ni zi ra ti u po vo du obil jeæa - van ja sto go di πn ji ce ne za vis no sti Kral je - vi ne Nor veπ ke. L.PAR LOV

15 Vojni policajci dobili na dar dresove Pripadnici 5. kontingenta OSRH, koji u misiju u Af gani - stan putuju 22. veljaëe, od Hr - vatskog nogometnog saveza primili su 12 kompleta dresova i trenirki na πe no go metne re - pre zen ta cije. Bojnik Tihomir Zebec zapovjednik kontingenta, poruënik Da mir Princip i ËasniËki namjesnik Zoran Kos, obeêane dre - sove preuzeli su u kuêi hr vat - skog nogometa, 4. veljaëe. U ime Saveza, darove im je uru - Ëio tajnik Zorislav SrebriÊ, po - æeljevπi im puno uspjeha u mi - siji i sretan povratak u domovi - nu, a zapovjednik Zebec, uz za hvalu u znak sjeêanja uruëio je tajniku majicu 5. kontingenta i zahvalnicu. Tajnik SrebriÊ, na kraju susreta poruëio im je ka - ko su oni naπa nova repre zen - tacija poæeljevπi im pritom i mno go sportskih uspjeha u Af - ga nistanu. J.P. DoËasnici zavrπili πkolovanje Snimio D.Kirin Nakon petomjeseëne izobrazbe u DoËasniËkoj πkoli u Jastrebarskom, odræana je 3. veljaëe sveëanost zavrπetka πko lovanja 12. naraπtaja Viπe do ËasniËke i 29. naraπtaja Temeljne doëasniëke izobrazbe. DoËasnicima i gostima pri - godnim rijeëima obratili su se iza slanik naëelnika GS-a bri - gadni general Dragutin Repinc, Prvi do Ë a snik GS-a OSRH, Ëa - sni Ë ki nam jes nik Go ran Turk sa su rad ni ci ma bio je. 27. sijeënja u rad nom pos je tu Po Ë a sno-za π tit - noj boj ni. Tom pri go dom prvi do Ë a snik boj ne, Ëa sni Ë ki nam jes nik Go ran zapovjednik ZIO-a brigadir Ma rjan BiπkiÊ i zapovjednik Do Ëas niëke πkole satnik Ivan Ma giê. DoËasnicima koji su po stigli naj bolje rezultate u izobrazbi po dijeljene su pohvale ministra obrane, naëelnika GS-a, zapovjednika HkoV-a te Za pov jedniπtva za izobrazbu i obuku. OJI Radni posjet PoËasno-zaπtitnoj bojni Jad riê upoz nao je gos te s pov jes - ni com po stroj be, te ku Êim ak tiv - no sti ma i pro ble mi ma u ra du. Na kon obi la ska rad nih pro sto ra i ob je ka ta koje os igu ra va PZB pr vi do Ë a snik GS-a imao je pri go du upo z na ti se s vi so kim stan dar di - ma i pro fes io nal nim od no som ko - ji vla da u svim seg men ti ma ob u - ke i ra da te po stroj be. U sklo pu po s je ta iz ve de na je i me tod sko - po kaz na vjeæba Ju tarn je po - stro javan je, pre gled voj ni ka i po - z drav za sta vi.»as ni Ë ki nam jes - nik Turk upoz nao je do Ë a sni Ë ki lanac pot po re PZB-a s ak tiv no sti - ma Do Ëa s ni Ë kog zbo ra i pred sto - jeêim za da Êa ma. I.S. Hodanje Upoz na van je os nov nih kretn ji ho dan ja po mo Êi Êe i u trë an ju. Pro mo tri te po loæaj sto pa la od pe te do prstiju. U sva kom ko ra ku noæni prsti bi tre ba li bi ti usmje re ni rav no na prij ed, a unu traπ n ji ru bo vi sto pa la iêi pri bliæno duæ ( za mi πl jene) rav ne crte. Pot reb no je os je ti ti opu πte nost tru pa. Pri rod ni po kre ti ru ku po Ë in ju iz ra me - nog zglo ba. Po loæaj πa ka je pri ro dan, a prsti su ma lo sa vi je ni. Pri sva kom ko ra ku, lij eva se ru ka po kreêe na prij ed s is to dob nim po - kre tom des ne no ge pre ma na prij ed i ob rnu to. Po ku π aj te ho da ti bez po kre tan ja ru ku, i uvid jet Êe te da je to vrlo nes pret no i ne pri rod no. Po nov no po kre ni te ru ke (rav no na prij ed) i po gle daj te ko li ko to po maæe u kre tan ju pre ma na prij ed i odræa - van ju rav no teæe, uo Ê it Êe te da πa ke ne pre la ze sredn ju li niju ti - jela. Brzi na ra da ru ku u ho dan ju i trë an ju iz rav no je po ve za na s brzi nom no gu. Pro baj te ho da ti bræe i uo Ë it Êe te ka ko se rad ru ku ubr za va po ve Êan jem tem pa, te ka da po ve Êa te duæi nu ko ra ka, vid - jet Êe te ka ko se po ve Êa va opseg po kre ta ru ku. Vrlo je vaæno da pri li kom ho dan ja, dij elo vi ru ke, πa ke i ra me na bu du opu πte ni. Dræi te rav nom je ran ko rak i gla vu us prav no, ne mij en jaj te duæi - nu ko ra ka, sa mo ho daj te ra v nom jer nim tem pom s istom duæi nom ko ra ka. Ho - daj te opu πte no. Hodn je SPORT U VOJSCI Da bi se voj ni ci uop Êe mo - gli ukl juë i ti u poj edi ne vrste hodn je, vrlo je vaæno da se prije upoz naju s os nov nim po kret ima ho dan ja.odre applee nim vrsta - ma ho dan ja ut jeëe se na ra zvoj izdrælji vo sti mi π i Êa don jih ek stre - mi te ta, don jeg dij ela tru pa, πto je vrlo bit no kod voj ni ka, zbog te - re ta ko ji nose u odre applee nim si tua cij ama. Or ga ni za ci ja hodn ji je vrlo jed no stav na i moæe sud je lo va ti ve li ki broj voj ni ka. Hodn ja je po seb na vrsta mo to ri Ë ke ak tiv no sti ko ja ob uhva Êa vi πe seg me na - ta iz raz li Ë it ih voj nih po druë ja kao πto su: voj na tak ti ka, orij en ta - ci ja, ve za... Da bi hodn ja bi la kva li tet no pro ve de na, vo di tel ji mo - raju poz na va ti sve spo me nu te ele men te ko ji se ti Ëu si gur ne pro - ved be hodn je (smjer kre tan ja, kon fi gu ra ciju zeml ji π ta, opte reê e - nje voj ni ka, duæi na sta ze, ra zi na mo to ri Ë kih spo sob no sti). Hod - n je mo gu po mo Êi voj ni ci ma da se πto bræe pri la go de no voj oko li - ni, po maæu vo applea ma da raz vi ju vjeπ ti ne u pla ni ran ju, pri pre ma ma i nad zo ru o ra zi ni tje les ne spre mno sti voj ni ka. Hodn je su je dan od naj bol jih naë i na po bol jπ an ja i odræa van ja tje les ne spre mno sti. One su kva li fi ci rane kao ad mi ni stra tiv ne ili tak ti Ë ke hodn je, i mo - gu se pri mij eni ti u voj ar ni ili na te re nu. Voj ni ci se mo raju kre ta ti brzo, nos eêi opre mu i bi ti tje les no spre mni oba vi ti svoju za da Êu po slije duæeg ho dan ja. Po stoji ne ko li ko vrsta hodn ji (dnev ne hodn je, hodn je s ogra ni - Ëe nom vidlji voπ Êu, usil jene i shut tle hodn je), te je za sva ku od tih hodn ji pot re ban plan i pro gram. Sva ki plan za odre applee nu vrstu hodn je mo ra uzi ma ti u ob zir slje deêe: te ret ko ji Êe se no si ti, ste - ga i nad zor, sta za koj om Êe se ho da ti, iz vi applean je ru te, odre applee no vrij eme za po kret, vrij eme zau stavl jan ja ra di vo de, stu panj tje les - ne spre mno sti, vrij eme staj an ja ra di od mo ra, in ten zi tet ho dan ja, pret po stav ke gle de ozlje da, uv je ti, vrij eme, si gur no sne mje re. San dra VRANEKOVIΔ 15

16 NOVOSTI IZ VOJNE TEHNIKE Oklopnjak Raptor JUÆ NO A FRI»KA tvrtka Mecha - no lo gy pred sta vi la je no vo la ko ok - lop no vo zi lo Rap tor. No vi je oklop - njak te mel jen na sta rij em juæno a fri - Ë kom oklopnja ku Eland po gon ske kon fi gu ra cije 4x4. Pro iz ve de no je oko 1300 Elan da ko ji su u juæno a fri - Ë koj vojs ci uglav nom za mij en je ni no vim oklopnja kom Ro o ikat 8x8 s to pom ka li bra 76 mm. Nakon po vla - Ë en ja iz sluæbe osta lo je mno go Elan da i Mecha no lo gy je uo Ë io dob ru mo guê nost raz vi vπi mo der ni - za cij ski pa ket ko ji je re zul ti rao no - vim oklopnja kom ko ji sli Ëi Elandu ali ima pro Ë i πê ene, jed no stav nije li - nije. Rap tor je fi nan cij ski prihvatl ji - vo rjeπ en je oni ma ko ji æe le na ba vi ti no vo oklop no iz vid ni Ë ko vo zi lo ili imaju sta re Elan de pa ih æe le mo - der ni zira ti. Iz vor no, Eland ima dvo - Ë la nu ku po lu opreml je nu raz nim na o ruæan jem, ovis no o inaë i ci. Kod Rap to ra je ku po la uklon je na i za mij en je na po vi π e nom ku tij astom kon struk ci jom od pan cir nog Ëeli ka s ne pro boj nim sta - kli ma. Opreml jen je i iz vid ni Ë kim pa ke - tom po stavl je nim na sklo pi vom jar bo lu. Iz vid ni Ë ki pa ket sadræi dnev nu i ter - mal nu ka me ru te las er ski dal ji nom jer. Ima i na pred ni na - vi ga cij ski i ko mu ni - ka cij ski su stav ko ji omo gu Êa va do - sta vu prikupl je nih po da ta ka u re al - nom vre me nu. Za sam oob ra nu je opreml jen stroj ni com 7,62 mm ili 12,7 mm. Po sa da Rap to ra bro ji tri Ëla na: vo - zaë, ope ra tor na sen zo ri ma i za pov - jed nik. Za preæivl ja van je na boj iπ tu os lan ja se na ni sku si lu e tu i op Êe ni - to ma le di men zije (teæe ga je uo Ë i - ti), te na brzi nu. Ma sa Rap to ra nije ob javl je na no ako se uz me u ob zir ka ko je ma sa Elan da oko 5,3 t tre ba ra Ë u na ti na sli Ë ne broj ke. Uklan ja - n je ku po le do nij elo je odre applee ni pad mase ali on je utro π en na ugradn ju do dat nog oklo pa. Ra zi na oklo pne za π ti te nije ob javl je na ali se moæe pret po sta vi ti kako je vje roj at - no rij eë o za π ti ti od strel ji va 7,62 mm ili u naj bol jem sluë aju od stre - l ji va 12,7 mm. Kod po gon skog su sta va se nu di ugradn ja ko mer cij al nih diz el skih mo to ra tvrtki Peu ge ot ili To y o ta. Tip i sna ga mo to ra ni su ob javl je ni ali bi mo tor sna ge iz me appleu 100 i 150 kw dao za do vol ja vaj uêi stu panj po kret - l ji vo sti. M. PE TRO VIΔ Predan prvi portugalski Merlin POT KRAJ sij eën ja pro π le go di ne na pri god noj sveë a no sti u Ver gi - ateu, u sklo pu po stroj en ja tvrtke Agu stawest land, por tu gal skom mi - ni stru ob rane Pau lu Por ta su pre dan je prvi he li ko pter EH101. Por tu gal - sko rat no zra ko plov stvo na ruë i lo je ukup no dvana est Mer li na, ko ji Êe bi ti is po ruë e ni u raz li Ë it im kon fi gu - ra cij ama, od no - sno bit Êe pri la - go applee ni za SAR i CSRA za daêe, te za za daêe nad zo - ra mo ra, od no sno ri bo lov ne zone. Por tu gal ska od - lu ka don es ena je nakon duæeg raz - dobl ja is pi ti van ja, od no sno tij ekom tog raz dobl ja uz EH101 is ku π a va - na je ope ra tiv na isko ri sti vost i he li - ko pte ra S-92 tvrtke Si kor sky. Iz bor na tom nat jeë aju ni su ola kπ a le sa mo izvrsne od li ke Mer li na (po se bi ce pri SAR za da Êa ma) ne go ve li ke za slu ge idu i po voljnom offset aranæma nu ko ji je os igu ran por tu gal skoj in du - stri ji, od Ëe ga bi ve li ku ko rist tre bao ima ti i nez ra ko plov ni sek tor. Is po ru - ka pre o sta lih he li ko pte ra tre ba la bi se oba vi ti tij ekom ove i iduêe go di - ne, pre ma do go vo re noj di na mi ci. I. SKEN DE RO VIΔ 16

17 Tajvan testirao novi protubrodski projektil NOVOSTI IZ VOJNE TEHNIKE U POT PU NOJ taj no sti Taj van je uspjeπ no tes ti rao svoj no vi nad zvuë - ni pro tub rod ski proj ek til Hsi ung Feng 3 (HF-3 Bra ve Wind). Tes to vi, ko ji su ukl juë i va li i ko rek ciju pu tan je proj ek ti la na sre di ni le ta, pro ve - de ni su tij ekom stu de nog i pro sin ca pro π le go di ne na po li go nu Jiu peng Mis si le Tes ting Ran ge. Nakon πto je o to me pi sao lo kal ni ti sak po stoj a n je i tes ti ran je no vog taj van skog pro tub rod skog proj ek ti la i sluæbe no je potvrapplee no. Os im te potvrde po stoj an ja HF-3 o nje mu se ne zna go to vo ni π ta. Proc jen juje se da proj ek til ima do met iz me appleu 150 i 200 ki lo me ta ra ka ko bi mo gao dos eg nu ti do naj bliæe oba le Ki ne (Taj van ski tjes nac je naj - πi ri 220 i naj uæi 130 ki lo me ta ra). Taj van ski voj ni in sti tut Dhung Shan In sti tu te of Sci en ce and Techno lo gy po Ë eo je s ra zvoj em HF-3 joπ prije des et go di na ali nije iπ ao glat ko. Naj vi πe je pro ble ma bi lo s po gon - skim su sta vom zbog koj eg je ra zvoj ka snio naj man je dvi je go di ne. Isti je in sti tut raz vio proj ek til na mij en jen uni π ta van ju cil je va na zeml ji HF-2E ko ji se te mel ji na pro tub rod skom proj ek ti lu HF-2. Nes luæbe na izvjeπ - Êa tvrde da Êe taj van ske oruæane sna ge ku pi ti 120 proj ek ti la HF-3 i 500 proj ek ti la HF-2E u idu Êih pet go di na ka ko bi pa ri rao ubr za nom ra zvoju ki nes ke rat ne mor na ri ce. Uz spo me nu te proj ek ti le Taj van raz vi ja i proj ek til na mij en jen uni π ta - van ju ra da ra ko ji se te mel ji na tehno lo gi ji Ti en Chi en (Sky Sword) proj ek ti la zrak-zrak. S. RA DA KO VIΔ Odobrena Tranche 2 serija Eurofightera TIJ EKOM pro sin ca pro π le go di ne pred stav ni ci Euro fighter GmbH i NA TO Euro fighter Tor na do Ma na - ge ment Ag en cy NET MA pot pi sa li su ugo vor koj im je do go vo re na pro - iz vodn ja no ve se rije vi π e nam jen - skog bor be nog avio na Euro fighter Typho on. Tim ugo vo rom do go vo re - na je pro iz vodn ja no vih 236 avio na, od no sno ti me je Nje ma Ë ka na ruë ila 68 avio na, pan jol ska 33, Ita li ja 46 i Uj edin je no Kral jev stvo 89 avio na. Ukup no, s dos ad pot pi sa nim ugo vo - ri ma, na ruë e na je pro iz vodn ja 620 Euro fighte ra. Vrij ed nost ugo vo ra proc jen juje se na oko de ve des et pet mi lij ar di ame ri Ë kih do la ra, a prvi avio ni iz Tranche 2 se rije tre ba li bi se po Ë e ti is po ruë i va ti po Ë et kom 2008., od no sno is po ru ka bi se tre ba - la oko në a ti do 2010 go di ne. Ve lik po ti caj no voj pro iz vod noj se - ri ji avio na, od no sno bol jem uë vrπ - Êen ju Euro fighte ra, po se bi ce na europ skom træi π tu, da la je au strij ska na rudæba osam na est avio na. Ugo vor ko ji je Au stri ja sklo pi la s EADS-om isprva se od no sio na avio ne iz Tranche 1 se rije. S ob zi - rom na to ka ko pred met ni ugo vor nije po stao vaæe Êi do ko lo vo za 2003., nak nad nim spo ra zu mom do go vo re na je is po ru ka Euro fighte - ra iz Tranche 2 se rije. Vrij ed nost au strij ske na rudæbe proc jen juje se na oko 1,9 mi lij ar di eura, a is po ru ka prvih avio na tre ba la bi po Ë e ti tij ekom svibnja 2007., od no sno tre ba la bi se oko në a ti do go di ne. I. SKEN DE RO VIΔ 17

18 NOVOSTI IZ VOJNE TEHNIKE Laka kupola tvrtke IMI IZ RA EL SKA tvrtka Is ra el Mi li ta ry In du stri es (IMI) pred sta vi la je no vu sta bi li zi ra nu, dal jin ski upravl ja nu la - ku ku po lu oz na Ë e nu kao OWS. IMI OWS je opreml je na os nov nim oruæjem koje moæe bi ti stroj ni ca ka li bra 7,62 mm, teπ ka stroj ni ca ka li bra 12,7 mm ili au to mat ski ba caë gra na - ta ka li bra 40 mm. Ku po la je pri la go - applee na po stavl jan ju na ve li ki broj raz - nih ok lop nih vo zi la. Za cil jan je ra bi dnev nu CCD ka me ru (za uv je te dob - re vi d lji vo sti) te ka me ru s poj aë a van j em do stu pne svjet lo sti i ter mal nu ka me ru za uv je te sla be vidlji vo sti. Po seb na pro gram ska ap li ka ci ja omo - gu Êa va na pred no pre poz na van je po - ten cij al nih cil je va te njiho vo au to - mat sko praê en je. Ku po la ima mo guê - nost paljbe nog dje lo van je iz po kre ta. Ma sa joj je 140 kg bez oruæja i strel ji va, ostva ruje ele va ciju od -20 do +60, a po smje ru po kri va svih 360. Moæe dje lo va ti u tri mo da, au - to mat ski mod, ruë no upravl jan je elek tri Ë nim po kre tan jem te ruë no meha ni Ë kim po kre tan jem (u sluë aju ot ka za elek tro ni ke i elek tro mo to ra). Tvrtka na vo di kako je naj ve Êa pred nost njiho ve ku po le nis ka cij e na, tvrde ka ko je ona oko USD, ovis no o kon fi gu ra ci ji. M. PE TRO VIΔ AmeriËko-izraelska proizvodnja Javelina TVRTKE Avia tion Techno lo gy Group (ATG) i Is ra el Airc raft In du - stri es (IAI) tij ekom pro sin ca pro π le go di ne pot pi sa le su ugo vor o stra - teπ koj su radn ji pri ra zvoju, pro iz - vodn ji i zaj ed ni Ë koj pro da ji na svjet - skom træi π tu no vog πkol skog avio na Ja ve lin, na mij en je nog za ob uku bor be nih pi lo ta. No vi ugo vor je ve li ki uspjeh za Iz ra el jer je njime vrlo vje roj at no os igu ra na zam je na za za star je le jet tren aæe re ko ji se tre nu ta Ë no rabe u iz ra el skom rat nom zra ko plov stvu, od no sno za avione Fou ga CM-170 Ma gi ster (Tzu kit) i za A-4 Skyhawk. Voj na inaë i ca Ja ve li na te mel ji se na po stoj eêoj dvos jed noj ci vil noj inaë i ci. Cij ena voj ne inaë i ce bi se pre ma odre applee nim proc je na ma kre - ta la iz me appleu πest i se dam mi lij una ame ri Ë kih do la ra, za raz li ku od ci - vil ne inaë i ce ko ja stoji oko dva mi - lij una do la ra. Su klad no pot pi sa nom ugo vo ru tvrtke ATG i IAI sud je lo va - le bi u proj ek tu s jed na kim fi nan cij - skim ud je li ma, od no sno avio ni bi se skla pa li u New Me xi cu i u Iz ra elu. Prvi prob ni let Ja ve li na pla ni ran je do prol je Êa ove go di ne. Pre ma tvrdnja ma ATG-a i IAI-a njihov tren aæer svoj im je per for - man sa ma op ti mi zi ran za te meljnu i na pred nu ob uku bor be nih pi lo ta ko - ji se πko luju za avione no ve gen era - cije, od no sno za pre la zak na avione po put F-15, F-16, MiG-29M, Su-30, Ra fa le i Euro fighter Typho on II. I. SKEN DE RO VIΔ 18

19 NOVOSTI IZ VOJNE TEHNIKE Koncept temeljnog broda za potporu mornariëkim operacijama AME RI» KA je rat na mor na ri ca odob ri la ini cij al ni ra zvoj bu duê eg te meljnog bro da za pot po ru mor na - ri Ë kim ope ra cij ama oz na Ë e nog kao Ma rit ime Pre po si tion For ce-fu tu re (MPF-F). Cilj je proj ek ti ra ti brod ili bro do ve ko ji Êe sluæi ti kao os no va za sve bu duêe mor na ri Ë ke ope ra cije ame ri Ë ke mor na ri ce. Ia ko je proj ekt na sa mom po Ë et ku proc jen juje se da Êe nje go vo ostva ren je ame ri Ë ke po rez ne ob vez ni ke staj ati oko 45 mi lij ar di ame ri Ë kih do la ra. Za sad ame ri Ë ka rat na mor na ri ca pre fe ri ra rjeπ en je koje bi ob uhva ti lo vi πe raz li Ë it ih kla sa koje bi is pun ja - va le raz li Ë i te za daêe ia ko po stoje i prij ed lo zi da se proj ek ti ra sa mo jed - na kla sa bro do va ko ja bi is pun ja va - la sve za daêe (one si ze fits all). Tre - nu ta Ë no se raz ma tra mo guê nost da se proj ek ti ra brod na mij en jen prij e - vo zu tru pa, brod na - mij en jen prij e - vo zu na o ru - æan ja i vo zi la, i brod s ve li kom rav nom pa lu bom na mij en jen iz vo appleen ju zra - Ë nog prij evo za. Ta kav pri stup ame - ri Ë ka rat na mor na ri ca pra vda sni - æen jem cij ene i ve Êom pri la god bom sva kog bro da nje go voj nam je ni. Na prim jer sa mo po stavl jan je ve li ke rav ne pa lu be spo sob ne za prij em he li ko pte ra i opre me pot reb ne za os igu ran je njiho vog dje lo van ja po - ve Êa va cij enu bro da za 400 mi lij una do la ra. Ka ko Êe cij ena bi ti pre sud ni Ëi ni telj pri od lu ci o na ba vi sva ka uπte da je i te ka ko dob ro do πla. Sa - da πn je proc jene go vo re da ame ri Ë ka rat na mor na ri ca tre ba naj man je 18 MPF-F bro do va. Svoje su prij ed lo ge dos ad pred sta - vi le ame ri Ë ke tvrtke Northrop Grum man i Gen eral Dy na mics ia ko Êe se oni do dat no do ra di ti ka da ame ri Ë ka rat na mor na ri ca don ese ko na Ë ne tak ti Ë ko-tehni Ë ke zahtje ve za MPF-F bro do ve. Prij ed log Northrop Grum man Ship Sy stems (NGSS) ob uhva Êa proj ek ti ran je i gradn ju vrlo ve li kog bro da pot pu no no vog kon cep ta ka kav se joπ nije gra dio za tak vu nam je nu. Ia ko bi se brod os lan jao na ne ka rjeπ en ja pri - mij en je na kod tan ke ra i bro do va za prij evoz kon tej ne ra ipak bi u cij elo - sti bio pri la go appleen pot re ba ma rat ne mor na ri ce. NGSS je pred loæio i mo guê nost da se za pot rebe MPF-F proj ek ta do - gra de i ne ki bro do vi ko ji su veê u ope ra tiv - noj upo - ra bi u ame ri Ë koj rat noj mor na ri ci. Prij ed log ob uhva Êa LHA i LHD des ant ne bro do ve, LPD-17 des ant ni brod, te sve bro do ve klase Bob Ho pe (LMSR). Pre nam je na za MPF-F ulo gu ob uhva ti la bi uklan jan je dij ela opre me ko ja je veê ugra applee na u bro do ve, po ve Êan je vje - roj at noêe preæivl ja van ja zbog oπ te- Ê en ja, te stva ran je ve li kih otvo re nih pa lu ba ka ko bi se os igu ra la mo guê - nost brzog iskrca van ja lju di i opre - me, πto je te meljni zahtjev za MPF-F bro do ve. I ame ri Ë ka rat na mor na ri ca i GDSS sloæi li su se da bi to bi la pu no bol ja op ci ja od kupnje i preure appleen ja ci vil nih bo ro do va jer su ti bro do vi veê pri la go applee ni pot re ba - ma mor na ri ce. Ne tre ba zan ema ri ti ni Ëin je ni cu da za sve te bro do ve veê po stoje uv jeæbane po sa de. GDSS tvrdi da bi prei na ka veê po - stoj eêih bro do va bi la znat no jef ti ni ja ne go proj ek ti ran je i gradn ja pot pu - no no vih bro do va. S tom se proc je nom ne slaæe tvrtka Gen eral Dy na mics Na tio nal Ste - el and Ship buil ding Com pa ny (GDNSSC). Ta tvrtka tvrdi da Êe za pot pu no is pun jen je zahtje va ko ji se pod no se MPF-F bro do vi ma ame ri Ë - ka mor na ri ca mo ra ti na ruë i ti ba rem ne ko li ko no vih bro do va, te je sto ga jef ti ni ja gradn ja cij ele se rije bro do - va. Uz to bi po ku π aj da sa mo je dan brod, pod tvrdnja ma GDNSSC-a, bio pres kup te da bi proj ek ti ran je i gradn ja ne ko li ko raz li Ë it ih kla sa bi - lo znat no bol je rjeπ en je. Po seb ni pro blem je da kad bi se od mah kre nu lo s proj ek ti ran jem MPF-F bro do va oni ne bi bi li iz gra applee ni do - voljno brzo da za do vol je zahtje ve ame ri - Ë ke rat ne mor - na ri ce koja prve bro do ve oë e kuje veê ili naj ka snije Zbog to ga GDNSSC pred laæe dvoj ni pri stup. U prvoj fa zi ame ri Ë - ka bi mor na ri ca oda bra la dio svoj ih ope ra tiv nih bro do va (GDNSSC pred laæe LMSR bro do ve) koje bi preure dio u MPF-F bro do ve, a u dru goj bi fa zi gra dio nam jen ski proj ek ti rane bro do ve. Uz to os taje otvo re na mo guê nost da rat na mor - na ri ca ku pi ili unaj mi tvrgo vaë ke bro do ve koje bi pri la go di la no voj nam je ni. Pri la god ba bi prije sve ga ob uhva ti la ugradn ju su sta va (di za li - ca i ram pi) za brzi prekr caj na o - ruæan ja i opre me s bro da na brod na otvo re nom mo ru. Uz to bro do vi bi mo ra li do bi ti ve li ku rav nu pa lu bu za prihvat ve li kih trans port nih he li - ko pte ra i V-22 trans port nih avio na. Za tu bi nam je nu bi li naj po god ni ji ve li ki bro do vi na mij en je ni prij evo zu kon tej ne ra (tzv. S kla sa). U sva kom sluë aju ako ame ri Ë ka rat na mor na - ri ca æe li do bi ti svoje prve MPF-F bro do ve od lu ka o naë i nu na - ba ve mo ra se do nij eti do kraja ove ili na sa mom po Ë et ku iduêe go di ne. T. JAN JIΔ 19

20 VOJSKE SVIJETA Vojni proraëun SAD-a za US Army U proceduri najviπeg zakonodavnog tijela SAD-a pod oznakom H.R i pod punim nazivom Ronald W. Reagan National Defense Authorization Act for Fiscal Year 2005 nalazi se prijedlog vojnog proraëuna SAD-a za teæak 402 milijarde USD. To je porast od 27 milijardi USD, odnosno 7,1% u odnosu na Ëime se nastavlja realni trend rasta vojnih izdataka uz napomenu da spomenuti iznos ne sadræi izdatke za financiranja vojnih operacija u Iraku i Afganistanu Igor KARNJU Vi si na voj nih i ukup nih jav nih iz da ta ka re flek ti ra stan je na ci - o nal ne eko no mije i broj ne cil je ve dræav ne po li ti ke na po druëju ob rane, zdra vstva, ku ltu re, unu traπ - n je si gur no sti itd. Prij ed log pro ra Ë u - na za koj eg je preds jed nik SAD-a upu tio na us vaj an je u Kon - gres iz raæa va tri, od no sno Ëeti ri te - meljna na cio nal na prio ri te ta: pob je - da u ra tu pro tiv te ro riz ma, za π ti ta zeml je, ja Ë an je eko no mije i za po π- l ja van je. U tom cil ju pro ra Ë un za idu Êu go di nu na stavl ja trend po ve - Êan ja iz da ta ka ko ji se od no se na pro gra me si gur no sti (re a li zi raju se pre ko mi ni star sta va ob rane i do mo - vin ske si gur no sti) i znat no sman je - n je dru gih dis kre cij skih pro ra Ë un - skih iz da ta ka. Rast voj nog i pro ra Ë u na mi ni star stva do mo vin ske si - gur no sti omo guê en je u pr - vom re du sta bil nim stan jem i vi so kom sto pom ra sta ame - ri Ë ke pri vre de. U prvoj Ëet - vrti ni za bil jeæen je re - al ni rast BDP-a od 3,9% πto je sa mo na sta vak vi π e go di - πn jeg snaæ nog ra sta (naj vi πi rast zabil jeæen je u u dru goj po lo vi ni ,2%). Eko nom ske pret po stav ke kao te melj za pla ni - ran ja pro ra Ë u na pre dvi appleaju sta bi lan rast re al nog BDP-a na go di πn joj ra - zi ni od 4,7% ove go di ne, od no sno 3,7% u uz po stup no us po ra - van je do 3,1% u Sna æan rast pra ti i po ve Êan je za po sle no sti, od po Ë et ka ove go di ne otvo re no je 1,3 mi lij una no vih rad nih mjes ta, a sto - pa ne za po sle no sti je sa 6,3% u lip - nju opa la na 5,6% u istom mjes ecu 2004., a do pre dvi applea se daljnji pad ne za po sle no sti na ra - zi nu od 5,1%. Op Êa ra zi na cij ena je sta bil na, u za bil jeæe no je 2,3% po ve Êan ja, a pre dvi applean ja do se kre Êu iz me appleu 2,4% i 2,5%. Tekst u cijelosti proëitajte na: 20

21 VOJNA TEHNIKA Taser - oruæje XXI. stoljeêa? Taser Moderne vojne operacije, uglavnom mirovne misije raznih vrsta, postavile su nove zahtjeve pred vojnike. Uporaba smrtonosne sile, odnosno standardne vojniëke puπke, Ëesto nije opcija. Ærtve se moraju svesti na minimum, a tehnologije koje to omoguêavaju dobivaju priliku æivota. Jedna od zanimljivijih je naprava za omamljivanje ameriëke tvrtke Taser Toma VLA IΔ No vo do ba, no vi obi Ë a ji. Ne kad je voj ska bi la or ga ni za ci ja ko ja je vo di la ra to ve, pri tom na stoj eêi pro tiv ni ku na nij eti πto veêe gu - bit ke - ljud ske i ma te rij al ne. Ta ko je bi lo ne kad, no da nas vi πe nije. Kraj Hlad nog ra ta do nio je prekret ni cu po vi jes nog zna Ë en ja. Ogle da se po - naj prije u po li ti Ë kom, ali i u hu ma - ni tar nom aspek tu. Mo der ne voj ske sve man je obavl jaju svoju tra di cio - nal nu ulo gu - ob ra nu su ve re ni te ta i te ri to rij al nog in te gri te ta dræa ve. Sve su pri sut nije u raz nim ope ra cij ama, vi πe hu ma ni tar nog i po li ti Ë kog ne go stro go voj nog ka rak te ra. U tak vim uv jet ima upo ra ba stan - dar dne ju ri π ne puπ ke nije uvi jek i naj pa met nije rjeπ en je. Mi rov ne ope - ra cije se ni po π to ne smiju pre tvo ri ti u oku pa ciju, po moê ne smije po sta ti pri si la. Odræa van je jav nog re da i bor ba pro tiv iz gred ni ka i iza zi vaëa re da i po ret ka Ëes to se ne moæe vo di ti prim je nom uo bi Ë aj ene voj ne smrto nos ne si le. Te meljni je pro blem dje - lo van je pro tiv poj e din ca, ag re siv nog i spre m nog na iza zi van je ne re da i su ko - ba. Brzo smi ri van je poj e - di na ca bez ugroæa van ja ne duænih pro ma traëa, onih ko ji pro vo de red te u ko na Ë ni ci i bez oz biljnog ozlje applei van ja sa mog iz gred ni ka po - staje im pe ra tiv i voj ni ci ma. Jed na od za niml ji vi jih mo guê no sti je upo - ra ba elek troπok na pra ve, od no sno oruæja za omaml ji van je. Je dan od vo de Êih pro iz vo applea Ëa te tehno lo gije je ame ri Ë ka tvrtka Ta ser pa Êe mo opi sa ti tu ka te go riju nesmrto nos nog Taser oruæja koje po li ci ja uspjeπ no ra bi niz go di na. U posl jed n je vrij eme ga sve vi πe na bavl jaju i voj ske dil jem svi je ta i stavl jaju na ras po la gan je voj ni ci ma u mi rov nim mi sij ama. Tekst u cijelosti proëitajte na: 21

22 RATNA MORNARICA Patrolni brodovi klase Commandanti SuoËena s novim zahtjevima koje je nametnuo gotovo svakodneni priljev ilegalnih useljenika iz Afrike i jugoistoëne Europe, posebno iz Albanije, talijanska Marina Militare, iako pritijeπnjena financijskim problemima, odluëna je zaπtititi svoje pomorske granice na najbolji moguêi naëin Igor SPICIJARIΔ Smjeπ te na na sre di πn jem dij elu Me di te ra na s obala ma na Ëe ti - ri mo ra Ita li ja, uz pan jol sku, pred stavl ja ulaz na vra ta go le moj ma si nes ret ni ka ko ji se u po tra zi za za ra dom i bol jim æi vo tom na ile ga - lan naë in æe le do Ë e pa ti ta lij an skih oba la. Pre pu πte ni raz li Ë it im trgov ci - ma ko ji za ve li ki no vac af ri Ë ku, bli - sko is to Ë nu i osta lu svjet sku si ro ti - n ju πver caju pre ma ob eêa noj za - pad noj Euro pi Ëes to tra gië no za vrπ avaju. Ti ren ske, li gur ske, jon ske, ali i jad ran ske ta lij an ske oba le bi le su veê vi πe pu ta tra gië na po zor ni ca P 490 Com man dan te Ful go si ne po sred no nakon po ri nu Êa us el je ni Ë kih sud bi na. PraÊ en jem i ana li zom po da ta ka iz ne ko li ko ra nij ih go di na ustvrdi lo se da go di πn ji pri rast raz li Ë it ih plo vi la sprij eë e nih u po ku π aj ima ile gal nog uplovl ja van ja u ta lij an ske vo de ra ste po sto pi iz me appleu % go di πn je. Tij ekom go di ne u πver cu lju - di ma bi lo je uhiê eno vi πe od 100 bro do va ko ji su u svoj im prekr ca nim spre mi πt ima i pa lu ba ma pre vo zi li vi πe od ile gal nih emi gra na ta. Tij ekom i go di ne ta broj ka je vi πe ne go pod vos truë e na. Ko li ka je ona si va broj ka, broj bro - do va ko ji su us pj eli pro Êi do ta lij an - skih i πpan jol skih oba la, nije poz na t. Me appleu naj frek vent nij im ile gal nim ru ta ma da na πn jeg traf fic kin ga (trgo - vi ne i πver ca lju di ma) su Gi bral tar - ska i Otrant ska ru ta te smjer Sje ver - na Af ri ka - Si ci li ja - Ita li ja. Ta ko appleer je zna tan pro met na ru ti iz me appleu ju go za pad nih grë kih oto ka pre ma juænim ta lij an skim pro vin cij ama Pu - gli ji i Ca la bri ji. Be π Êut ni kri mi nal ci ko ji ubi ru ve li ki no vac od nes ret ni - ka koje pre vo ze Ëes to se ko ri ste sta - rim i isluæe nim brod skim po de ro ti - na ma koje jed va joπ mo gu plu ta ti pa je u s kla du s ti me ve lik broj nes re Êa s broj nim ærtva ma. Bor bu pro tiv te suv re mene po π a sti vo de ta lij an ska rat na mor na ri ca, obal na straæa (od go vor na za trgo - vaë ke lu ke, nad zor po mor skog pro - me ta i po slo ve tra gan ja i spa π a van ja na mo ru), ca rin ska sluæba (Guar dia di Fi nan za), voj na po li ci ja (Ca ra bi - ni e ri) te dræav na po li ci ja (Po li zia di Sta to) uz pu nu su radn ju osta lih mi - ni star sta va. Tekst u cijelosti proëitajte na: 22

23 VOJNA POVIJEST Iako se Ëetiri krstarice klase Virginia smatraju najuspjeπ nijim povrπinskim borbenim brodovima na nuklearni pogon (izuzev nosaëa zrakoplova), njihova previsoka cijena gradnje uzrokovala je da ameriëka ratna mornarica odustane od daljnjih planova za njihovu gradnju. Umjesto nuklearnih krstarica odluëili su se za znatno jeftinije i jednako uëin kovite krstarice klase Ticon deroga Tomislav JANJIΔ Nuklearne krstarice klase Virginia Stal no na te zan je iz me appleu ame ri - Ë ke rat ne mor na ri ce i po li ti Ë a - ra ku lmi ni ra lo je po Ë et kom se - dam des et ih go di na kad je mor na ri - ca ko na Ë no priz na la is pla ti vost upo - rabe krsta ri ca na nu kle ar ni po gon kao es kort nih bro do va njiho vih nu - kle ar nih nos aëa zra ko plo va. Is to - dob no ame ri Ë ki po li ti Ë a ri su ocij eni - li da je cij ena nu kle ar nih krsta ri ca pre vi so ka i da se es kort nos aëa moæe uspjeπ no obavl ja ti i krsta ri ca - ma na kla si Ë ni po gon. Pa ra doks si - tua cije bio je u to me jer su do tad upra vo po li ti Ë a ri gu ra li pla no ve o gradn ji nu kle ar nih krsta ri ca ia ko je rat na mor na ri ca zahtij eva la gradn ju znat no jef ti nij ih kla si Ë nih krsta ri ca (vi di Nu kle ar ne krsta ri ce klase Ca - li for nia - HV br. 16). Prom je na u staj ali πt ima do go di la se zbog sve veê eg bro ja nu kle ar nih nos aëa klase Ni mitz ko ji su u me appleuv re me - nu po Ë eli ula zi ti u ope ra tiv nu upo - ra bu. Prak sa je po ka za la da je upo - ra ba bor be nih sku pi na s nu kle ar - nim nos aë i ma znat no jed no stav ni ja ako su u njih ukl juë ene nu kle ar ne krsta ri ce, po naj vi πe zbog izo stan ka pot rebe za po pu nom go ri va u plo vid bi, ali i zbog mo guê no sti da nu kle ar ne krsta ri - ce stal no odræa vaju vrlo vi so ku brzi nu krsta ren ja, ko ja je bi - la jed na ka brzi na ma koje nos aëi odræa - vaju da bi ola kπ a li uz lij etan je avio na sa svoj ih pa lu ba. Tu brzi nu mo gu odræa - va ti i krsta ri ce s kla - si Ë nim po go nom ali uz vrlo ve li ku po tro - πn ju go ri va. Zbog to ga je ame ri Ë ka rat na mor - na ri ca do nij ela plan ra zvo ja ko ji je pre dvi appleao da u sed mom des etl je Êu pro π log stol je Êa u ope ra tiv noj upo - ra bi ima Ëak 28 krsta ri ca na nu kle - ar ni po gon. Naj ve Êi broj krsta ri ca, Ëak 23, tre bao se tek iz gra di ti po pro gra mu ko ji je oz na Ë en kao DXGN. Am bi ci oz ni pro gram vrlo je brzo re du ci ran na sa mo osam nu - kle ar nih krsta ri ca koje su tre ba le pruæa ti es kort za dva nu kle ar na Krstarica Virginia u voænji vrπnom brzinom nos aëa zra ko plo va. Um jes to za 23 odob re na su sred stva za gradn ju sa - mo tri krsta ri ce po pro gra mu DXGN. Mor na ri ca se nak nad no iz - bo ri la za sred stva pot reb na za gradn ju Ëetvrte krsta ri ce. Zahval ju- j uêi tim sred stvi ma 22. vel ja Ëe po - loæe na je ko bi li ca za gradn ju prve krsta ri ce iz tog pro gra ma USS Vir - gi nia. Tekst u cijelosti proëitajte na: 23

24 DOSSIER Zaboravljene ratne epizode (XI) Graappleanski rat u Jordanu Veliki izbjegliëki valovi Palestinaca nakon izraelsko-arapskih ratova stvorili su u Jordanu brojnu palestinsku zajednicu koja je poëela stvarati paralelnu vlast. Nakon πto je jordanska vlada neuspjeπno pokuπala politiëki suzbiti utjecaj PLO-a, odluëila je oruæanim sredstvima povratiti suverenitet nad cjelokupnim teritorijem. Konflikt dobiva meappleunarodnu dimenziju nakon πto se na strani palestinskih gerilaca u sukobe umijeπala Sirija. Tijekom nekoliko tjedana borbi jordanske snage uspijevaju potisnuti palestinske gerilce te zaustaviti napredovanje sirijske vojske, a u ljeto i u potpunosti likvidirati PLO s jordanskog teritorija Hrvoje BARBERIΔ Nakon prot je ri van ja iz Jor da na bor ci PLO-a ve Êi nom od la ze u Li ba non Po raz arap skih voj ski u prvom Iz ra el sko-arap skom ra tu go di ne stvo rio je ve li ke izbje - gli Ë ke ko lone Pa les ti na ca. Iz Pa les - ti ne je izbje glo 780 ti su Êa od ukup - no mi lij un i tri sto ti su Êa pa les tin - skih Ara pa, ko li ko ih je ta mo æiv je lo prije iz bij an ja ra ta. Os ta tak po druë - ja Pa les ti ne na za pad noj oba li rij eke Jor dan pri poj ila je Kral je vi na Jor - dan, a poj as Ga ze Egi pat. No vi po - raz u ra tu s Iz ra elom go di ne pro iz veo je no vu ve li ku izbje gli Ë ku kri zu u koj oj je sa mo s po druë ja Za - pad ne oba le na is to Ë nu stra nu rij e - ke Jor dan preb je glo no vih 250 ti su - Êa Pa les ti na ca. Voj ni i po li ti Ë ki ut je - caj pa les tin skih sku pi na u Jor da nu tij ekom go di na je ra stao, a is to dob - no je u pa les tin skim izbje gli Ë kim nas el jima PLO us po sta vio pa ra le lan su stav vla sti. Prvi znat ni ji upliv Pa les ti na ca u jor dan sku po li ti ku do go dio se go di ne uboj stvom ta da πn jeg jor dan - skog kral ja Ab dul laha, a pot pu ni pa les tin sko-jor dan ski ra skol sprij e - Ë en je po sre do van jem arap skih ze - mal ja. Tij ekom πez des et ih go di na uë e sta li su na pa di pa les tin skih fe - daj ina s jor dan skog te ri to ri ja na Iz - ra el, na πto je Iz ra el od go va rao na - pa di ma na Jor dan. U srpnju Jor dan je prvi put uskra tio pot po ru PLO-u, no iz ra el ska voj na od maz da na jor dan ski te ri to rij stvo ri la je unu - traπn ji pri ti sak zbog Ëe ga je na stavl je na prak sa pot po re PLO-u. Po stup - no se teæi π te ak tiv no sti pa les tin skih mi li ta na ta u Jor da nu preusmje ra va s bor be pro tiv Iz ra ela na po ku π aje svrga van ja jor dan skog kral ja Hus sei na. U stu de nom izbjeg nut je oruæa ni su kob pa les tin skih fe daj i - Do ga applea ji u Jor da nu ku lmi ni ra li su u ruj nu ko or di ni ra nom ot - mi com pet meappleuna rod nih put ni Ë - kih zra ko plo va, koju je iz ve la jed - na od broj nih pa les tin skih sku pi na koje dje luju u Jor da nu - Na rod na fron ta za oslo bo appleen je Pa les ti ne. Da na 16. ruj na po Ë in je na - pad jor dan ske voj ske na pa ra voj - ne pa les tin ske for ma cije na jor - dan skom tlu. Su ko bi su pre ra sli u otvo re ni rat po jor dan skim gra do - vi ma, ko ji Êe ka snije me appleu Pa les - tin ci ma i arap skom svi je tu po sta ti poz nat kao Crni ru jan na s jor dan skom voj skom, po nov no zahval juj uêi po sre do van ju arap skih ze mal ja, pri Ëe mu je po stig nut po li - ti Ë ki do go vor u ko rist Pa les ti na ca. Tij ekom prve po lo vi ne go di ne do la zi do oruæa nih okrπ aja pa les tin - skih mi li ta na ta s jor dan skom voj - skom u koj ima je po gi nu lo oko 200 lju di, a su kob je, uz vanjsko po sre - do van je, rij eπ en prije es ka la cije. U lje to sa stavl je na je no va jor - dan ska vla da u koj oj sud je luje vi πe sim pa tiz era PLO-a, a naj is tak nu ti ji bio je gen eral boj nik Ha y a ri na mjes tu mi ni stra ob rane. Jor dan ska je stra na na sta vi la s ustup ci ma Pa - les tin ci ma ta ko πto je u lipnju pot pi san spo ra zum koj im je fe daj ini - Pa les tin ski fe daj ini preuz eli su nad - zor nad dij elo vi ma Jor da na ma do pu πte na slo bo da kre tan ja, a PLO je pri stao na po vla Ë en je fe daj i - na iz glav nog gra da Am ma na i ve - Êih jor dan skih gra do va te na priz na - van je au to ri te ta jor dan skog kral ja. No, ni nakon tog spo ra zu ma ni su pre sta li oruæa ni in ci den ti. Pot kraj ko lo vo za u Am ma nu se su kobl ja va ju jor dan ske sna ge si gur no sti i pa les - tin ski ge ril ci, a po Ë et kom ruj na je 24

25 DOSSIER kralj Hus sein za ma lo izbje gao i dru - gi po ku π aj aten ta ta u istoj go di ni. Za ra zu mij evan je do ga appleaja u Jor - da nu vaæno je poz na van je od no sa Jor da na i Si rije. Kraj em pe des et ih go di na po stre vo lu cio nar ni Egi pat i Si ri ja pri vre me no se uj edin juju u Uj edin je nu Arap sku Re pu bli ku, dok su kon zer va tiv ne mo narhije Jor dan i Irak naj avi le stva ran je Arap ske Fe - de ra cije. No, na po ti caj iz UAR-a u srpnju u Ira ku je iz ve de na re - vo lu ci ja ko ja je na vlast do ve la stran ku Baas te proj ekt stva ran ja Arap ske Fe de ra cije ne slav no pro pa - da. Ia ko su pri vre me no pre ki nu ti di plo mat ski od no si ubr zo us po stavl je ni, do ga appleaj Êe joπ du go vre me na bi ti ka men spo ti can ja u od no si ma Jor da na sa Si ri jom i Egip tom. Me appleua rap ski rat Do ga applea ji u Jor da nu ku lmi ni ra li su u ruj nu ko or di ni ra nom ot mi - com pet meappleuna rod nih put ni Ë kih zra ko plo va, koju je iz ve la jed na od broj nih pa les tin skih sku pi na koje dje luju u Jor da nu - Na rod na fron ta za oslo bo appleen je Pa les ti ne. Tri ote ta zra ko plo va priz eml je na su u jor dan - skoj pu stin ji na uz let iπ te Dawson`s Fi eld koje kon tro li raju Pa les tin ci, te Uni π ten je otet ih zra ko plo va bi la je kap ko ja je pre li la Ëa πu su ka snije pred te le vi zij skim ka me - ra ma uni π te na. Za jor dan skog kral ja Hus sei na ta je ak ci ja bi la kap ko ja je pre li la Ëa πu. Da na 16. ruj na po Ë in je na pad jor dan ske voj ske na pa ra voj ne pa les tin ske for ma cije na jor dan skom tlu. U zeml ji je pro glaπ e no rat no stan je, a za voj nog gu - ver ne ra zeml je ime no van je fel d- ma r π al al Maj ali. Su ko bi su pre ra sli u otvo re ni rat po jor dan skim gra do - vi ma, ko ji Êe ka snije me appleu Pa les tin - ci ma i arap skom svi je tu po sta ti poz - nat kao Crni ru jan. Su kob do bi va me appleu na rod ni ka rak ter nakon πto 20. Proc jene bro ja po gi nu lih u ruj an - skom ra tu te u idu Êih ne - ko li ko rat nih mjes eci kre Êu se iz - meappleu dvi je i pet ti su Êa na ob je strane, dok je oko des et ti su Êa lju di bi lo ran je no. Posl je di ce na - sil nog ob ra Ë u na s Pa les tin ci ma za jor dan ski su reæim u arap skom svi je tu bi le ve li ke. Na kon ra ta jor dan ski kralj Hus sein bio je pot pu no izo li ran u arap skim po li ti Ë kim kru go vi ma ko ji su ga sma tra li najod go vor nij im za iz b i- j a n je meappleua rap skog ra ta ruj na u po moê Pa les tin ci ma pris ka - Ëe sus jed na Si ri ja, Ëij ih 250 ten ko va pre la zi jor dan sko-si rij sku gra ni cu. Ma lo broj ni ja jor dan ska voj ska an - gaæi ra na u bor ba ma s pa les tin skim fe daj ini ma pruæa od luë an ot por Si - rij ci ma, no prvih ne ko li ko da na si - tua ci ja za jor dan sku stra nu bi la je iz nim no teπ ka. I Irak, ko ji je na jor - dan skom te ri to riju dræao des etak ti - su Êa voj ni ka, prij et io je uple tan jem u bor be na pa les tin skoj stra ni. Suo - Ë en s mo guê no π Êu po ra za od pre - moê nih si rij skih sna ga, jor dan ski kralj Hus sein do no si od lu ku da se taj no ob ra ti za po moê za kle tom arap skom ne prij atel ju - Iz ra elu. Iz - ra el ski su zra ko plo vi u bri πuê em le - tu pre let je li iz nad si rij skih ten ko va, a uvid je vπi mo guê nost da Iz ra el uapplee u rat te nakon gu bit ka vi πe od po lo - vi ne ten ko va, si rij ska voj ska 24. ruj - na zau stavl ja rat ne ope ra cije pro tiv Jor da na i po Ë in je s po vla Ë en jem. Pre kid vat re Na posl jet ku, 25. ruj na pa les tin ski fe daj ini i jor dan ske vla sti do go vo ri li su pre kid vat re, ko ji je dva da na ka - snije potvrappleen pot pi si ma jor dan - skog kral ja Hus sei na i li de ra PLO-a Yas se ra Ara fa ta na hit nom sa stan ku po gla va ra arap skih dræa va u Ka i ru. Na te mel ju spo ra zu ma, svi pa les tin - ski fe daj ini tre ba li su bi ti po vuë e ni iz Jor da na na po zi cije pri klad ne za na sta vak bor be s Iz ra elom. Sre di - Jor dan ski kralj Hus sein po ka zao je od luë nost u us po sta vi jor dan - skog su ve re ni te ta nad cij elom zeml jom nom li sto pa da u gra du Am ma nu pot pi san je no vi spo ra zum Hus sei - na i Ara fa ta koj im su pa les tin ski fe - daj ini priz na li jor dan ski su ve re ni tet. No una toë for mal nom pre stan ku ne prij ateljsta va, pov re me no do la zi do no vih in ci de na ta, oso bi to u gra - do vi ma Am ma nu, Ir bi du i Ja rashu, gdje se na la ze naj veêe ge ril ske ba - ze. U srpnju jor dan ska voj ska po kreêe od luë uj uêu ofen zi vu pro tiv fe daj ina sje ve ro za pad no od Am ma - na na pla nin skom po druëju Aj lu na, gdje se na la ze posl jedn ja pa les tin - ska upo ri π ta. Ne ko li ko da na nakon po Ë et ka ope ra ci ja jor dan ska je vla - da ob ja vi la da su lik vi di rane posl jedn je pa les tin ske ba ze na jor dan - skom tlu te da je ve Êi na od 2300 fe - daj ina za robl je na. Proc jene bro ja po gi nu lih u ruj an - skom ra tu te u idu Êih ne ko li - ko rat nih mjes eci kre Êu se iz meappleu dvi je i pet ti su Êa na ob je strane, dok je oko des et ti su Êa lju di bi lo ran je - no. Posl je di ce na sil nog ob ra Ë u na s Pa les tin ci ma za jor dan ski su reæim u arap skom svi je tu bi le ve li ke. Na - kon ra ta jor dan ski kralj Hus sein bio je pot pu no izo li ran u arap - skim po li ti Ë kim kru go vi ma ko ji su ga sma tra li najod go vor nij im za iz - bij an je meappleua rap skog ra ta. In spi ri - ra na krva vim do ga appleaj ima iz ra ta u jes en 1970., go di nu da na ka snije na staje pa les tin ska te ro ri sti Ë ka sku - pi na ko ja uzi ma ime po tom ra tu. Crni ru jan ka snije po ku πa va aten - tat na jor dan skog pre mij era Ta la u Ka i ru, kao i joπ ne ko li ko neuspje lih aten ta ta na jor dan ske duænos ni ke. Vod stvo PLO-a, kao i ve li ki dio pa - les tin skih izbje gli ca, na pu πta Jor dan i od la zi u dru gu sus jed nu zeml ju Li - ba non, ko ji Êe se se dam des et ih go - di na pre tvo ri ti u no vo rat no æa ri π te re gije. Tekst u cijelosti proëitajte na: 25

26 BIBLIOTEKA Janko Bobetko: Sve moje bitke (treêe izdanje), vlastita naklada, Zagreb, Ovo je svojevrsna kronika rata, zr - calo neposrednih zapovjednikovih odluka, autobiografski i dokumentaristiëki isjeëci iz Do movinskog rata. Kako u pogovoru knjizi istiëe Ante StamaÊ, knjigu treba Ëitati s ravnopravnim naglaskom na sva - koj od triju rjeëitih sastavnica nje - zina naslova: Sve/moje/bitke. Jer doista su tu manje ili viπe opπirno opisane i objaπnjene sve bitne oslobodilaëke bitke, i to objaπnjene kao mo - je, tj. iz autorove vi zu re. Te su bitke objaπnjene kao dobivene bitke, kako u zbiljskopovijesnome smislu, tako i autorove bitke u osobnom æivotu.»itatelj Êe u knji zi pronaêi nepo sred ne opise i tumaëenja pojedinaë - nih faza Domovinskog rata, posebice onih koje su se nakon meappleunarodnog priznanja Hrvatske razvijale kao postupno osloba applea nje domovine od okupacije, ali i osob na razmiπljanja, pre miπljanja, odluke i nepo sred ne doæivljaje generala Janka Bobetka na bojiπnici. Niπta manje zanimljivi nisu ni autobiografski zapisi Bobet ko - vog æivotnog puta, njegov dinamiëan æivotopis u kojem se isprepleêu individualna i kolektivna sudbina tipiënog hrvatskog Ëovjeka. General Bobetko bio je djelatni su - dionik zbiljskih do gaappleaja burne hrvatske povijesti koji se pouzdavao u moralnu snagu koja je proishodila iz suprotnih naëela - pravedan suæivot, zauzetost za bliæ - njega i osobno dostojanstvo. Upravo je osobno dostojanstvo, kako istiëe StamaÊ, gotovo najëeπêa kljuëna sintagma njegova pisma. Janko Bobetko: Sava je ipak potekla prema Zagrebu (govori, Ëlanci, intervjui ), Zagreb, Knjiga je sastavljena od velikog bro ja kraêih i duljih tekstova πto ih je hrvatski tisak u razdoblju od do objavljivao u svezi s javnim djelovanjem i kritiëkim miπ - ljenjem stoæernog generala Janka Bobetka.»itatelj Êe u knjizi pronaêi prenesene tekstove HINA-e te priloge koji su se pojavljivali u dnevnim, revijalnim ili periodiëkim izdanjima. Prema kronoloπkoj podjeli knjiga se sastoji od dva dijela - u jednom su povijesna zbivanja u kojima je srediπnju ulogu odigrao general Bobetko, a u drugom intervjui i priopêenja te govori u odreappleenim prigodama koji istiëu Bobetkove vlastite poglede o mnoπtvu povijesnih i ratnih te drugih aktualnih druπtvenih zbivanja i problema. Naslov knjige duhovita je autorova replika na jedno stajaliπte koje je svojedobno, nakon Karaappleorapplee - va, glede Hrvatske i njezine (ne)moguêe vojske bio iznio Josip Broz. Ta je replika objavljena u Slobodnoj Dalmaciji 13. veljaëe kada je novoustrojena Repu blika Hrvatska veê bila meappleunarodno priznata dræava. Titova izjava i generalova replika tiskane su suëe - lice, prva na zadnjoj a druga na prvoj stranici ovitka.»itatelju je dovoljno usporediti ih da bi mogao jasno zakljuëiti kako je nakana knjige, osim njezine dokumentaristiëke i autorske aktualnozbiljske uloge, uputiti i na neporecive povijesne konotacije. Nikolina PETAN 13. veljaëe 1984.»ernjenko postao generalni sekretar SSSR-a»etiri dana poslije smrti Jurija Andropova, 13. ve ljaëe na Ëelnu poziciju Sovjetskog Sa veza postavljen je Konstantin»ernjenko. On je bio posljednji u nizu sovjetskih tvrdolinijaπa koji su se protivili reformi socijalistiëkog druπt - va. Od ranih 50-ih godina XX. stoljeêa»ernjen - ko je gradio karijeru ponajviπe na poznanstvu s Leonidom Breænjevom, πto mu je omoguêilo na - predak u sluæbi, a nakon Breænjevljeve smrti uëinilo ga njegovim logiënim nasljednikom. No, reformistiëke snage unutar CK SSSR-a odluëile su se za Andropova, Ëija je takoappleer kratkotrajna vladavina obiljeæena kao pokuπaj blage reformacije okoπtalog Breænjevljevog Sovjetskog Saveza. Dolaskom na vlast»ernjenko je ukinuo Andropovljeve reforme, a jedna od rijetkih poznatih stvari koje je uëinio tijekom svoje vladavine bio je poziv zem - ljama IstoËnog bloka na bojkot Olimpijskih igara u Los Angelesu godine. Nakon»ernjenka novi voapplea SSSR-a postao je Mihail GorbaËov, Ëija je reformistiëka politika dovela do raspada dræave i propasti socijalistiëkog druπtvenog ureappleenja. 15. veljaëe Japanci zauzeli Singapore Istog dana kada je japanska vojska na - pala Pearl Harbor uslijedio je i napad na Malaju, podruëje jugoistoëne Azije koje su kontrolirali Britanci. Britanci i njihovi saveznici Australci i Indijci pokazali su se nemoênima pred japanskim nadira - njem pa su se, ruπeêi mostove iza se be, sve viπe povlaëili prema Singaporeu, najveêem gradu na Ma lajskom poluotoku. Singapore se smatrao neosvojivim, ali je njegova obrambena strategija bila usmjerena napadima s mora. Kada su Japanci osvojili strateπke sjeverne kopnene prilaze gradu, kraj je bio blizu. PoËetkom veljaëe zapovjednik japanske vojske general Ja mashita poëeo je bombardirati grad pa je 1. veljaëe nemoêan britanski zapovjednik general A. E. Percival morao potpisati predaju. Iz Singaporea je u zatoëeniπtvo otiπlo 60 tisuêa savezniëkih vojnika. Bio je to najveêi poraz u viπestoljetnoj britanskoj voj noj povijesti, a zauzeêem Singaporea Japan je potpuno kontrolirao puteve izmeappleu Indije i Kine. Leon RIZMAUL (leonriz@net.hr) SLOVO DUHOVNOSTI Prva korizmena nedjelja, 13. veljaëe VREMEPLOV Danaπnje evanappleelje, na poëetku korizme, donosi nam prikaz Isusove kuπnje. OtklanjajuÊi iskuπenje u pustinji, Isus prihvaêa sudbinu sluge patnika, a ne poloæaj bogatog, moênog i osvajaëkog kralja. I mi bismo po Kristovu primjeru trebali birati poniznu sluæbu bliænjemu, a ne moê; trebali bismo ot - voreno sluπati Boæju rijeë, a ne povoditi se za pomodarskim ideologijama; trebali bismo se opredijeliti za siromaπtvo radije nego za bogatstvo i posjedovanje. Kako se Isus othrvao is - kuπenju? Na sva iskuπenja odgovorio je rijeëima Svetog pisma, πto nam je jasan znak na koji naëin moæemo pobijediti zloduha. I nemojmo ni pomisliti da je zloduh plod neëije maπte jer upravo on i æeli da povjerujemo kako ne postoji i time mu olakπamo djelovanje. A da bismo stalno bili na oprezu, neka nam ove korizme Ëitanje Svetog pisma zauzme vaænije mjesto u æivotu. Lakπe Êemo odgovoriti iskuπenjima u kojima Êemo se sigurno naêi... Æeljko STIPANOVIΔ 26

27 MILITARIA WEB INFO Grenadiri Usvoj em iz vor nom zna Ë en ju na ziv gre nadir oz na Ëuje voj ni ka koj em je za da Êa ba cati ruë ne gra na te. Da - ka ko, taj se na ziv ra bio dav no prije ne go su poj edi ne po stroj be bi le oz na Ë ene kao gren adir ske. Go di ne fran cu ska je voj ska u tzv. kral je voj re gi men ti uve la no vost: za vrij eme op sa de Lil lea, Ëe tvo - ri ca voj ni ka sva ke te meljne po stroj be bi la su po seb no uv jeæ ba na za ru ko van je ruë nim gra na ta ma, a veê go di nu da na ka snije unu tar tak vih po stroj bi bi li su os no va ni po seb ni gren adir ski odre di, i to ne sa mo u kral je voj, veê i u tri des e tak dru gih fran cu - skih re gi men ti. En gle zi su smjes ta isti obi Ë aj uve li i u svoju voj sku, i ofor mi li gren adi re, baπ kao πto su opo na π a li i Fran cu ze u stva ran ju po stroj bi strij el aca zva nih fu si li ers koje ne - ki naπi pov jes ni Ë a ri spo min ju pod na zi vom fizilir. Os im gra na ta, gren adi ri su u pra vi lu no si li i sje ki re koj ima su se sluæi li pri li kom na pa da na utvrappleene gra do ve. U bri - tan skoj voj ci u gren adi re su se pri ma li sa mo naj snaæni ji voj ni ci po stroj be.»ak i kad su gren adi ri kao voj na for - ma ci ja ne sta li, gren adi ri su osta li i mo glo ih se vid je ti uvi jek na des noj stra ni po vor ke kak ve pri god ne pa rade, a is ti ca li su se i po seb nim po kri va li ma za gla vu. I u bri - tan skoj i u fran cu skoj voj ci XIX. stol je Êa gre n adi ri su se Ëes to izu zi ma li iz svoj ih ma ti Ë nih po stroj bi i pre o bli ko - va li u po seb ne la ko na o ruæane pjeπ a Ë ke ba tal june za po seb ne nam jene. Naj dal je je u to me oti π ao sam Na po - le on ko ji je stvo rio po seb ne bri ga de i di vi zije. I ina Ëe, gren adi ri izuz eti iz ma ti Ë ne po stroj be, ni kad se vi πe ni - su vra Êa li u nju, i te bi po stroj be iz gu bi le Ëetvrti nu svoj ih po naj bol jih i naj spo sob nij ih lju di. Za raz li ku od bri - tan skih, pru ski su gren adi ri veê po sta li ne o vis - nim po stroj ba ma, a u da na πn jim nje ma Ë kim, ru skim i re gi men ta ma joπ pon eke zeml je, na ziv gren a dir rez er vi - ran je za po seb ne pjeπ a Ë ke po stroj be koje svoj om odo - rom ne od stu paju od zaj ed ni Ë kog stan dar da, pre mda se raz li kuju u ne kim poj edi no sti ma i duhom, nas lij eapplee nim od prethod ni ka. U bri tan skoj vojs ci kao gren adir ska po stoji joπ sa mo po stroj ba zva na Gren adi er Guards, ne - ka da πn ja 1. re gi men ta pjeπ a Ë ke gar de ko ja je bi la os no - va na kao jez gra en gles kih roj ali sta vjer nih Char - le su II. u pro gon stvu. Naj upeë atl ji vi ji za π tit ni znak da - nas su im πu ba re od medvje appleeg krzna pred koj ima u Whi tehal lu, na su prot Scot land Yar da u Lon do nu, za - staju mi lij uni tu ri sta, πkl jo caj uêi di gi tal nim ili ana log - nim fo to a pa ra ti ma. U Ru si ji to ime no si cij eli ar mij ski kor pus, ukl juë uj uêi i top ni Ë ke po stroj be. Ju ri ca MI LE TIΔ P remda smo dosad redovito u web preporuci spominjali is - klju Ëivo sluæbene stranice od - reappleenih voj nih i inih institucija, stigli smo i do prvog sitea koji to nije, no, svojim sa dræajem i te kako zasluæuje naêi svoje mjesto u favoritesima brojnih ljubitelja militarije i oruæa - nih snaga opêenito. Stranica pod URL-om ~agretch/rap. html odnosi se na zrakoplovstvo rus kih oruæanih sna - ga, ukljuëujuêi i niz fotogalerija, vi - deoklipova i tekstualnog sadræaja. Stranica je vrlo jednostavna i cje - lokupni sadræaj smjeπten je na sredini sitea. Svi linkovi koje nalazimo u tekstu oz naëeni su cr - venom bojom i podcrtani, te ih je baπ zbog takvog poloæaja vrlo lako pratiti. Nakon kratkog uvoda slijedi naslov Latest additions ispod kojeg se nalaze brojni linkovi prema raznim (pod)stranicama, fotogalerijama, stra nicama muzeja, videoklipovima iz privatnih galerija, ali i organizatora brojnih aeromitinga na kojima su sudjelovale i akroskupine ruskog zrakoplovstva ili tek avioni iz bivπeg Sovjetskog Saveza. Takoappleer, mogu se tu pronaêi i brojni in tervjui s vlas nicima ruskih aviona i helikoptera, zaljubljenicima u rusku militariju i tome sliëno. Dakle, rijeë je o izvrsnom siteu s velikom koliëinom sadræaja ponajprije namijenjenom zaljubljenicima u zrakoplov - stvo, a potom i svima ostalima. Ivan BELINEC KVIZ 1. Prije nego πto je u spustu osvojila naslov svjetske prvakinje, Janica KosteliÊ je u Svjetskom kupu u toj disciplini pobijedila: A nijednom B jednom C pet puta 2. Denis BuntiÊ, izvrsni mladi ljevak hrvatske rukometne reprezentacije Ëlan je kluba: A Zagreb B Granollers C IzviappleaË Ljubuπki 3. Muπki naslov u spustu na SP-u osvojio je: A Hermann Maier B Bode Miller C Stefan Eberharter 4. Sluæbeno najbolji igraë rukometnog SP-a je: A Jackson Richardson B Ivano BaliÊ C Mirza Dæomba pripremio D. VLAHOVIΔ 5. Janica je, osvojivπi naslov svjetske prvakinje u kombinaciji, bila najbræa u: A slalomu B spustu C slalomu i spustu Rjeπenje: 1a;2c;3b;4b;5c 27

28 U sljedeêem broju najavljujemo... Offset u»eπkoj Hibridno-elektriËni pogon vozila za vojne potrebe Tigerovi zubi