Prvi hrvatski Ëasnik na Ëelu UN-ove misije

Transcript

1 Broj 67. Godina III. BESPLATNI PRIMJERAK 2,10 CAD 3,00 AUD 3,30 USA 2,00 CHF 3,50 SIT 430,00 SEK 17,00 NOK 17,00 DKK 15,50 GBP 1,30 RAZGOVOR general bojnik Dragutin Repinc, zapovjednik misije UNMOGIP Prvi hrvatski Ëasnik na Ëelu UN-ove misije PRINTED IN CROATIA ISSN X

2 SVIJET Pripremio D. VLAHOVIΔ ZRA»NA BAZA RHEIN-MAIN Predaja kljuëeva Vrata Europe DoD AU MoD UK BAGDAD Sportski dan u Iraku SavezniËke trupe stacionirane u Iraku ponekad imaju vremena i za sportske aktivnosti. Tako je bilo i potkraj prosinca u juænoj provinciji Al Muthanna, gdje je u organizaciji japanske Skupine za po drπ - ku obnovi Iraka odræan Sportski dan. Jedan od sportova bio je i ragbi. Naæalost, rezultati nisu objavljeni, ali vjerujemo da unatoë grubostima ka - rakteristiënim za taj sport izmeappleu Australaca, Japa naca i Britanaca nije doπlo ni do kakvih drugih sukoba osim onih sportskih. LONDON Britanska kraljica potkraj svake godine objavljuje Novogodiπ - nju listu poëasti. U na njoj se naπla Ëak 131 djelatna vojna osoba, te 44 civila koji rade za mi - nistarstvo obrane ili pri njemu. Za do - voljstvo tim brojkama izrazio je ministar obrane John Reid (na slici), istaknuvπi da je Njezino VeliËanstvo prepoznalo golemi doprinos tolikih pripadnika oruæanih snaga. Reid je dodao da su profesionalizam i pre - danost OS-a posloviëni, te da je pravo da prvoklasni ljudi budu i odgovarajuêe prepoznani. NEW YORK Kobna pucnjava Ponosni ministar AmeriËki vojnik Danny Carpio (23) optuæen je za ubojstvo iz nehaja Seline Akthel (28), inaëe majke dvoje djece podrijetlom iz Bangladeπa. Do nesreêe je doπlo nakon πto je u noêi tulumarenja Car - pio izletio na neimenovanu ulicu u New Yorku i u zrak ispalio nekoliko metaka iz piπtolja za koji nije imao dozvolu. Jedan od metaka probio je prozor na Ëetvrtom katu obliænje zgra de i usmrtio nesretnu æenu. InaËe, Carpio je stupio u vojsku prije πest mjeseci, a bio je stacioniran u bazi Fort Hood u Teksasu. Prema navodima javnog tuæitelja, Carpiov postupak je neoprostiv utoliko πto je on vojnik uvjeæbavan da sigurno rukuje oruæjem. Nakon πto je ba - za πezdeset go dina za ame - riëko ratno zrakoplov - stvo predstavljala Vra - ta Europe, s ponoêi 31. prosinca preπla je pod ingerenciju nje - maë kih civilnih vlasti. Sluæ benu predaju sveæ - nja kljuëeva raznih vrata baze stacionirane kod Frankfurta predao je ameriëki brigadni general Mike Snodgrass, inaëe ravnatelj odjela za planiranje i programiranje u Europi. Primio ih je Man fred Schvlch dopredsjednik izvrπnog odbora meappleunarodnog aerodroma u Frankfurtu. VILNIUS Poljaci ostaju, Litvanci odlaze Iako je Poljska odluëila produljiti boravak svojih trupa u Iraku za joπ godinu dana, Litvanci, koji imaju 48 vojnika u sastavu poljskog kontingenta, odluëili su vratiti ih doma do kraja sijeënja. Odluka o zavrπetku naπe misije unutar poljskog kontingenta donesena je puno ranije i nije povezana s mandatom Poljaka - rekao je litvanski ministar obrane Gediminas Kirkilas. Preostalih 50 Litvanaca koji djeluju pri danskim postrojbama ostaju u Aziji. Poljska, koja je produljila mandat na inicijativu UN-a i zamolbu Iraka, u Iraku unutar koalicije ima treêe trupe po brojnosti, njih oko Ta brojka skresana je s poëetkom proπle godine. LAGOS USAF Nemilosrdno prema kradljivcima Pripadnici nigerijskih oruæanih snaga ubili su 12-oricu ljudi koji su pokuπali organizirano ukrasti naftu iz naftovoda tvrtke Pan Ocean Oil Corp. smjeπtenog daleko od naseljenih podruëja. Ta praksa je uobiëajena u Nigeriji, jednom od najveêih svjetskih prozvoappleaëa crnog zlata. Kako izvjeπêuju lokalne novine This Day, poëinitelji su zateëeni dok su krenuli pretakati naftu u cisterne. Uz 12 ubijenih, joπ trojica kradljivaca su ranjeni, a petorica uhiêeni neozlijeappleeni. 2

3 IMPRESUM TJEDNIK MINISTARSTVA OBRANE IZ SADRfiAJA Nakladnik: MINISTARSTVO OBRANE REPUBLIKE HRVATSKE Glavni urednik: Æeljko StipanoviÊ Zamjenik glavnog urednika: Vesna PintariÊ Zamjenik glavnog urednika za Internet: Toma VlaπiÊ Izvrπni urednik: Mario GaliÊ Urednici rubrika: Marija Alvir Domagoj VlahoviÊ Urednik fotografije: Tomislav Brandt Novinari: Leida Parlov, Milenka Pervan StipiÊ Fotografi: Davor Kirin, Dubravko KovaË GrafiËka redakcija: Zvonimir Frank (urednik) Ante PerkoviÊ, Predrag BeluπiÊ, Damir Bebek Webmaster: Drago Kelemen Prijevod: Jasmina Peπek Tajnica redakcije: Mila BadriÊ-Gelo tel: Redaktor: Danica PajiÊ Lektor: Lidija BogiπiÊ Korektor: Gordana JelaviÊ Marketing i financije: Igor VitanoviÊ tel: ; fax: Pretplata: Ino zem stvo: u korist: TISAK trgovaëko d.d. Slavonska avenija 2, Zagreb (za: Sluæba za od nose s jav noπêu i informiranje), devizni raëun u ZagrebaËkoj banci Tuzem stvo: u korist: TISAK trgovaëko d.d., Slavonska avenija 2, Zag reb, (za: Sluæba za odnose s javnoπêu i informiranje), æiroraëun poziv na broj 165, ci jena 280,00 kn godiπnje, Molimo pretplatnike da nakon uplate kopiju uplatnice poπalju na ad re su TISAK trgovaëko d.d. Slavonska avenija 2, Zagreb. Tisak: AKD Agencija za komercijalnu djelatnost d.o.o., Zagreb, Savska 31 Naslov uredniπtva: MORH Sluæba za odnose s javnoπêu i informiranje, p.p. 252, Zagreb, Republika Hrvatska hrvojnik@morh.hr Naklada: 6000 primjeraka U Ëlan stvu Eu rop skog udruæe nja vojnih novinara (EMPA) Rukopise, fotografije i ostali materijal ne vraêamo. Copyright HRVATSKI VOJNIK, Novinarski prilozi objavljeni u Hrvatskom vojniku nisu sluæbeni stav Ministarstva obrane RH Tri desetljeêa TV kalendara Prije pola godine, toënije 8. srpnja 2005., u programu Hrvatske televizije emitirano je deset-tisuêito izdanje uz Dnevnik jedne od najdugovjeënijih emisije Hrvatske televizije - popularnog TV kalendara. Nedavno, 3. si - jeë nja 2006., TV kalendar je proslavio 30. obljetnicu neprekidnog emitiranja. Nemjer - ljiv je doprinos ove emisije hrvatskoj jav no - sti i kulturi u protekla tri desetljeêa Strana 8 PriËuva oruæanih snaga Republike Hrvatske Nakon veliëanstvene pobjede u Domo vin - skom ratu godine, oruæane snage Re - publike Hrvatske (OSRH) postupno su po Ëe - le svoju demobilizaciju i reforme, koje su od poëetka bile usmjerene na smanjenje us tro ja i stvarnog brojnog stanja svojeg sastava, kao i na πto racionalnije mirnodopsko funkcioniranje, modernizaciju i pribliæavanje NATO-u Strana 21 Naslovnicu snimio Tomislav BRANDT general bojnik Dragutin Repinc, zapovjednik misije UNMOGIP Hrvatska je od zemlje korisnice mirovnih misija postala zem lja koja daje promatraëe i na najodgovornije duænosti u mirov - nim misijama, bilo u sklopu UN-a ili u sklopu NATO-a... Strana 4 Umirovljeni Ëasnici o operacijama oslobaappleanja okupiranih podruëja U organizaciji Hrvatskog me - mo rijalno-dokumentacijskog centra Domovinskog rata 21. pro sinca je odræano predavanje na temu Prva operacija os lo - ba appleanja okupiranog hrvatskog prostora - zapadna Slavonija, jesen - zima 1991/1992. Strana 12 3

4 RAZGOVOR general bojnik Dragutin Repinc zapovjednik mirovne misije UNMOGIP misija u Indiji i Pakistanu UNMOGIP jedna je od najstarijih UN-ovih misija UNMOGIP broji 115 osoba cilj misije je nadzor primirja i rad na humanitarnom planu zapovjedniπtvo misije je od stude - noga do travnja smjeπteno u Pakistanu, a tijekom ljetnog razdoblja u Indiji Prvi hrvatski Ëasnik na Ëelu UN-ove misije Hr vat ska je od zem lje ko ris ni ce mi rov nih mi si ja pos ta la zem lja ko ja da je pro - mat ra Ëe i na naj od go vor ni je du æ nos ti u mi rov nim mi si ja ma, bi lo u sklo pu UN-a ili u sklo pu NA TO-a. Ta su ime no va nja no va fa za u sud je lo va nju hr vat skih voj ni ka, Ëas ni - ka i po li ca ja ca u mi rov nim mi si ja ma Milenka PERVAN STIPIΔ snimio Tomislav BRANDT Pre ma man da tu cilj mi si - je u Kaπ mi ru je nad zor pri mir ja i na svu sre Êu veê dulje vri je me ne ma oru æ a nih su ko ba. Uz to mi si ja je an gaæ i ra na i na po slo vi ma pru æ a nja hu ma ni tar ne po mo Êi, a nje zin je rad po seb no po ja Ëan na kon ka ta stro fal nog po tre sa Ge ne ral boj nik Dra gu tin Re pinc 29. pro sin ca stu pio je na du æ nost za - pov jed ni ka UN-ove mi rov ne mi si je UN MO GIP u In di ji i Pa kis ta nu, od nos no Kaπ mi ru. U æi vo to pi su ge ne ra la Re pin ca sto ji da je ob na πao vr lo od go vor ne za da Êe u HV-u. Od in struk to ra za obu ku pri Ëu - vnih voj ni ka 1991/1992. do za pov jed ni ka UN-ove mi rov ne mi si je u Kaπ mi ru pro te - æe se bo ga ta voj na ka ri je ra. Iz me appleu os ta - log ge ne ral Re pinc je bio in struk tor u sklo pu pro gra ma MPRI-DTAP, in struk tor tak ti ke u Za pov jed no-sto æ er noj πko li, za - pov jed nik»as nië ke πko le, na Ëel nik Od je - la za iz obraz bu Rat ne πko le Ban Jo sip Je la ËiÊ, na Ëel nik Od je la za ope ra tiv no pla ni ra nje upra ve G3, in struk tor u Rat noj πko li za voj ne ope ra ci je raz li Ëi te od ra ta. Osim broj nih NA TO/PfP te Ëa je va i se mi - na ra ko je je po haapple ao, on je i pr vi hr vat ski Ëas nik ko ji je joπ 1996/97. za vrπio Za pov - jed no- sto æ er nu πko lu u SAD-u i je di ni naπ Ëas nik ko ji je pro πao dvot jed ni te Ëaj za naj vi πu ra zi nu du æ nos ti u mi rov nim mi si ja ma (STM-3) u Abu ji, Ni ge ri ja. Osim ope ra tiv nih po slo va vr lo je ak ti van i u obu ci. Iz me appleu os ta log s en gles kog je je - zi ka pre veo ne ko li ko knji ga voj ne prob le - ma ti ke, a od go di ne je vanj ski su - rad nik u Hr vat skoj en ci klo pe di ji LZ Mi- ros lav Kr leæa za voj na pi ta nja. Pri je pre - u zi ma nja za pov jedniπ tva mi rov ne mi si je u In di ji i Pa kis ta nu 46-go diπ nji ge ne ral Re - pinc ob na πao je du æ nost na Ëel ni ka sto æ e - ra HKoV-a u Kar lov cu, gdje se i vo dio ovaj raz go vor ne po sre dno pri je nje go vog od las ka u mi rov nu mi si ju. Pr vi ste hr vat ski Ëas nik ko ji za po vi je da jed nom mi rov nom mi si jom UN-a. to to za Vas zna Ëi i ka kvo je to pri zna nje za Re pub li ku Hr vat sku, od no sno nje zi ne oru æ a ne sna ge? Osje Êam se po Ëaπ Êe nim πto Êu za po vi je - da ti jed nom UN-ovom mi rov nom mi si - jom. No, ni sam iz ne naapple en, jer sam joπ go di ne po zvan u sje diπ te UN-a u New Yor ku kao kan di dat za vi πi po lo æ aj u mi si ji UN MO GIP. Ta da je je dan od kan di - da ta bio i ta li jan ski ge ne ral Pal mi e ri, ko ji je kao πto zna te pre u zeo za pov jedniπ tvo nad tom mi si jom. Imao je sve re fe ren ce za taj po sao: du gi voj nië ki staæ, a du go go di na je bio i u Hr vat skoj u sklo pu NA - TO ti mo va. Ove go di ne, na kon is te ka nje - go vog jed no go diπ njeg man da ta, me ne su po nov no kon tak ti ra li kao kan di da ta. Glav ni taj nik UN-a ime no vao me na mjes to za pov jed ni ka mi si je UN MO GIP. Hr vat ska je od zem lje ko ris ni ce mi rov nih mi si ja pos ta la zem lja ko ja da je pro - mat ra Ëe i na naj od go vor ni je du æ nos ti u mi rov nim mi si ja ma, bi lo u sklo pu UN-a ili u sklo pu NA TO-a. VeÊ je bri ga dir Pa vi - ËiÊ ob na πao du æ nost zam je ni ka za pov jed - ni ka mi si je UN MO GIP, i u to me je veê bi - lo pri zna nje Re pub li ci Hr vat skoj i nje zi - nim oru æ a nim sna ga ma. Na πa ime no va - 4

5 RAZGOVOR nja su no va fa za u sud je lo va nju hr vat - skih voj ni ka, Ëas ni ka i po li ca ja ca u mi - rov nim mi si ja ma. Otvo rit Êe se i no va mjes ta za hr vat ske pro mat ra Ëe u dru gim mi si ja ma, po se bi ce mis lim na mi si ju UNDOF na Go la nu. Od kandidature do sluæbenog imenovanja Pos to ji li ka kva po seb na obu ka ili te Ëaj ko ji kan di dat mo ra pro Êi pri je no πto pre uz me du æ nost za pov jed ni ka mi si je? U Abu ji u Ni ge ri ji pr vi put je bio or ga ni zi ran dvot jed ni te Ëaj za naj vi πe ci - vil ne, voj ne i po li cij ske du æ nos ni ke u mi - rov nim mi si ja ma (STM-3). Mo æe se re Êi da te Ëaj obuh va Êa sve ono πto je po treb - no po zna va ti pri je stu pa nja na du æ nost u mi si ji: or ga ni za ci ju UN-a, pra vi la ra da, de mo bi li za ci ju, ra zo ru æ a nje, od no se s me di ji ma, za da Êe i ulo ga ci vil ne po li ci je u mi si ja ma, ljud ska pra va i poπ ti va nje za ko ni to sti, voj no pla ni ra nje u ko jem se pri je sve ga mo ra na pra vi ti kon cept gdje Êe tko in ter ve ni ra ti u ka kvoj ope ra ci ji. Te Ëaj mi je uve li ke po mo gao. Ob jas ni te nam, mo lim Vas svoj put od kan di da tu re za mjes to za pov jed ni ka mi si je do slu æ be nog ime no va nja na tu du æ nost? Stal na mi si ja pri Ve le pos lan stvu Re pub - li ke Hr vat ske u UN-u u New Yor ku joπ je go di ne do bi la zah tjev od UN-a da od re di kan di da ta, Ëas ni ka ko ji bi mo gao pre u ze ti du æ nost za pov jed ni ka mi si je UN MO GIP. To je bi lo pr vi put da je Hr - vat ska do bi la mo guê nost kan di di rati Ëas ni ka na tu du æ nost. Iz MORH-a mi je sti gao upit æe lim li se kan di di ra ti. Su gla - sio sam se s tim. Na kon to ga od jel UN-a ko ji se ba vi mi rov nim ope ra ci ja ma po - zvao me go di ne na in terv ju. No, ta da je bio iza bran dru gi kan di dat. Go di - ne UN je po nov no od Hr vat ske za - tra æ io kan di da ta za za pov jed ni ka mi si je i ta da je prih va Êe na mo ja kan di da tu ra. U te le fon skom in terv juu ne ka od pi ta nja su bi la: πto mis lim o te Ëa ju za du æ nos ni ke mi si ja, mo je is kus tvo s mi rov nim ope ra ci - ja ma, po zna va nje teh ni ka pre go va ra nja i po sre do va nja, ljud ska pra va i od no si iz - me appleu spo lo va, od no si s me di ji ma. UN-ova mi si ja u Kaπ mi ru jed na je od naj sta ri jih, ali do sa da i naj ma nje ri zië - na mi si ja. Ko li ko ste upo zna ti s onim πto Vas ta mo Ëe ka, imaj uêi na umu po - lo æ aj mi si je i po li tië ku si tu a ci ju? Kaπ mir je jed na od 26 sa vez nih dræ a va In di je. Prob lem je u to me πto i Pa kis tan po la æe jed na ko pra vo na Kaπ mir, i to zbog Ëi nje ni ce πto ga na se lja va uglav - nom mus li man sko sta nov niπ tvo. In di ja pak po la æe pra vo na nje ga jer je kaπ mir - ski ma ha ra dæa od lu Ëio da Êe nje - go va dræ a va uêi u sa stav In di je. Na kon to ga je doπ lo do ra ta i in ter ven ci je UN-a te stva ra nja mi rov ne mi si je go di ne. In di ja sve to vri je me ne prih va Êa mi si ju jer æe li da se prob le mi oko Kaπ mi ra ri je πe bi la te ral no. Oni dak le ne æe le po li tië ke sav jet ni ke i sto ga je ta mo na Ëe lu mi si je voj na oso ba. UN-u je sta lo da bu de ta mo UN-ova mi si ja UN MO - GIP pro vo di se na oko 750 Ëe tvor nih ki lo me ta - ra. Na pa kis tan skoj stra - ni je se dam stal nih ba - za, a na in dij skoj stra ni Ëe ti ri stal ne ba ze. Mi si ja ima i ured u New Del hi ju ko ji slu æi za ve zu s in dij skom stra nom ka - da se odræ a va ju raz li Ëi te kon fe ren ci je UN-a. Jed na od mo jih za da Êa Êe bi ti i uspo sta va ve za i pru æ a nje po mo Êi svim UN-ovim agen ci ja ma na te re nu, po go to vo u po - druë ju lo gis ti ke. Sva ka mi si ja UN-a je in - te gri ra na, nad le æ na za raz li Ëi te seg men te: za po li tië ko-eko nom ski dio nad le æ ni su ci vi li, a za voj ni dio voj ska snimio Davor KIRIN Neposredno prije odlaska na novu duænost general bojnika Repinca su primili ministar obrane Berislav RonËeviÊ i naëelnik GSOS-a RH general zbora Josip LuciÊ 5

6 RAZGOVOR Fotoarhiva HVG-a Hrvatska je prve vojne promatraëe u podruëje mirovne misije UNMOGIP uputila u kolovozu U kolovozu prvi put je u ovu misiju kao promatraë upuêena jedna hrvatska Ëasnica. U misiji se trenutaëno nalazi sedam hrvatskih promatraëa i zbog sa me Ëi nje ni ce da su to da - nas dvi je nu kle ar ne si le. UN smat ra da je to pri ja telj sko po druë je, jer UN sna ge ni ka da ni su bi le na pad - nu te za vri je me mi si je. Hrvatski promatraëi ocijenjeni kao vrhunski profesionalci to nam mo æ e te re Êi o za da Êa ma ko je Vas u mi si ji Ëe ka ju i o or ga ni - za cij skoj struk tu ri za pov jedniπ tva mi si je? UN-ova mi si ja UN MO GIP pro vo di se na oko 750 Ëe tvor nih ki lo me ta ra. Na pa kis tan skoj stra ni je se dam stal nih ba za, a na in dij skoj stra ni Ëe - ti ri stal ne ba ze. Za pov jed niπ tvo mi - si je je od stu de no ga do trav nja smjeπ te no u Pa kis ta nu, a ti je kom ljet nog ra zdob lja u In di ji, u Sri na ga - ru. Mi si ja ima i ured u New Del hi ju ko ji slu æi za ve zu s in dij skom stra - nom ka da se odræ a va ju raz li Ëi te kon fe ren ci je UN-a. Na i me, u In di ji i Pa kis ta nu pos to je raz ne voj ne agen - ci je. Jed na od mo jih za da Êa Êe bi ti i uspo sta va ve za i pru æa nje po mo Êi svim UN-ovim agen ci ja ma na te re - nu, po go to vo u po druë ju lo gis ti ke, od nos no sus ta va ve za (te le ko mu ni - ka ci je, sa te lit ske ve ze, i dr). Ina Ëe, mi si ju UN MO GIP Ëi ni 115 oso ba. Za jed no sa mnom voj ni dio mi si je Ëi ni 45 pro mat ra Ëa. Stal nih UN-ovih za pos le ni ka je 24-e ro i to je ad mi ni - stra tiv no osob lje, a os ta lih 46 ci vil - nih oso ba su lo kal ni sta nov ni ci za - du æ e ni za lo gis tië ku pot po ru. Sva ka mi si ja UN-a je in te gri ra na, nad le æ na za raz li Ëi te seg men te: za po li tië koeko nom ski dio nad le æ ni su ci vi li, a za voj ni dio voj ska. U ope ra tiv nom di je lu In di ja pri je Ëi pro ved bu mi si je. Prim je ri ce, dok na pa kis tan skoj stra ni voj ni pro mat ra Ëi idu sa mi u obi la zak, na in dij skoj stra - ni to ni je mo gu Êe bez prat nje nji ho va kon vo ja. Ka ko sam oba vi jeπ ten, joπ ni ka da pre ma UN-u ni su upu ti li pri tu æ bu, πto bi zna Ëi lo da priz na ju mi si ju. Kao i Pa kis tan pru æ a ju smjeπ taj, osi gu ra nje i dru - gu lo gis tië ku pot po ru. Pre ma man da tu cilj mi si je u Kaπ mi ru je nad zor pri - mir ja i na svu sre Êu veê dulje vri je me ne ma oru æa - nih su ko ba. Uz to mi si ja je an gaæ i ra na i na po slo vi - ma pru æ a nja hu ma ni tar ne po mo Êi, a nje zin je rad po seb no po ja Ëan na kon ka ta stro fal nog po tre sa. Ka ko oc je nju je te do sa - daπ nje sud je lo va nje hr - vat skih pro mat ra Ëa u mi rov nim mi si ja ma? Od go di ne od ka - da su u UN-ovim mi rov - nim mi si ja ma i hr vat ski pro mat ra Ëi ni je bi lo ni ka - kvog zah tje va za nji ho vim opo zi - vom. Ni je po kre nut ni ti je dan pro - ces re pat ri ja ci je, od nos no vra Êa nja iz mi si je, a u svo me su ra du po ka - za li vr hun sku pro fe si o nal nost. Hr - vat ski pro mat ra Ëi su ras po re apple e ni na ne ke pos ta je na ko ji ma je po treb na dva de set Ëet ve ro sa tna po zor nost, kao prim je ri ce u Erit re ji i Et io pi ji. Is kus tva iz Do mo vin skog ra ta su im uve li ke po mo gla u to me ka ko se tre ba po na πa ti u od re apple e nom tre nut - ku. Osim to ga, oni su u do mo vi ni pro π li i zah tjev ni te Ëaj u Stre diπ tu za me apple u na rod ne voj ne ope ra ci je ko ji je ve ri fi ci rao i UN. Nam je ra va te li se na kon is te ka man data po nov no kan di di ra ti za ka - kvo Ëel no mjes to u mi rov noj mi si ji? Man dat za pov jed ni ka mi si je UN - MO GIP tra je go di nu da na, s mo - guê noπ Êu pro du æ et ka za joπ to li ko. Ne pos to ji pi sa na ob ve za UN-a da pro du æi man dat. On se mo æe pro du - æ i ti ako su ob je stra ne za do volj ne ra dom za pov jed ni ka mi si je i ako to kan di dat æe li. Ka ko In di ja ne prih - va Êa mi si ju, kao πto sam veê re kao, re iz bor du go tra je. No, uz to pos to je i ne ke dru ge Ëi nje ni ce ko je utje Ëu na pro du æ e tak man da ta, kao πto je prim je ri ce ro ta ci ja dræ a va. 6

7 OBLJETNICA Na voj nom uëi li π tu Pe tar Zrin ski obi lje æ e na 14. obljetnica ZZI O-a Prioritet civilno-vojna izobrazba U slje de Êoj fa zi pre u stro ja i ra zvo ja sus ta va πko lo va nja cilj je usre do to Ëi ti se na ra ci o - nal nu upo ra bu ljud skih i ma te ri jal nih iz vo ra, ja Ëa nje me apple u na rod ne in te gra ci je, uskla apple i - va nje pro gra ma i sad ræ a ja s no vim iza zo vi ma i dok tri na ma te mak si mal no po ve zi va nje ci vil no-voj nog dje lo va nja, is tak nuo je ge ne ral un dov Milenka PERVAN STIPIΔ, snimio Tomislav BRANDT Na Hr vat skom voj nom uëi li π tu Pe tar Zrin ski 21. pro sin ca sve Ëa no je obi lje æ e na 14.go diπ - nji ca Za pov jedniπ tva za zdru æ e nu iz o braz bu i obu ku. Uz dje lat ni ke i po laz ni ke πko la ustro je nih pod ZZIO, za tim umi rov lje ne dje lat ni ke, kao i dru ge uz va ni ke, sve Ëa nos ti su na zo - Ëi li dræ av ni taj nik MORH-a Ma te Ra bo teg te zam je nik na Ëel ni ka GSOS-a RH ge ne ral pu kov nik Slav - ko Ba riê. Do ma Êin sve Ëa nos ti za pov jed nik ZZI O-a ge ne ral boj nik Mir ko un - dov go vo re Êi o pov jes ni ci te ustroj be - ne cje li ne, ko ja od pre u stro ja go di ne od go va ra za pro ved bu πko lo va - nja na zdru æ e noj ra zi ni (od go vor nost za πko lo va nja na tak tië koj ra zi ni pre - u ze la su za pov jedniπ tva gra na), ka - zao je ka ko se ova kav mo del pro ved - be iz obraz be, bez ob zi ra na ne ke ne - dos tat ke, do sad po ka zao us pjeπ nim. U slje de Êoj fa zi pre u stro ja i ra zvo ja sus ta va πko lo va nja cilj je usre do to Ëi - ti se na kva li te tu: ra ci o nal nu upo ra - bu ljud skih i ma te ri jal nih iz vo ra, ja - Ëa nje me apple u na rod ne in te gra ci je, uskla apple i va nje pro gra ma i sad ræ a ja s Pri o ri tet je raz vi ja ti su stav ci vil no-voj ne iz obraz be za po tre be voj nog sus ta va, ali i za po tre be os ta lih dræ av nih slu æ bi ko je se ba ve ob ram be nim sad ræ a jem, rekao je dræavni tajnik Raboteg no vim iza zo vi ma i dok tri - na ma te mak si mal no po - ve zi va nje ci vil no-voj nog dje lo va nja, za klju Ëio je ge ne ral un dov. Izas la nik mi nis tra ob ra - ne dræ av ni taj nik Ma te Ra bo teg go vo rio je o bu - du Êim pla no vi ma gle de iz obraz be u oru æ a nim sna ga ma, Ëi ja je smjer ni - ca uskla apple i va nje s Bo lonj - skom kon ven ci jom. Pri o ri - tet u to me je raz vi ja ti su - stav ci vil no-voj ne iz obraz - be za po tre be voj nog sus - ta va, ali i za po tre be os ta - lih dræ av nih slu æ bi ko je se ba ve ob - ram be nim sa dr æ a jem. U tu svr hu, ka - zao je Ra bo teg, od Mi nis tar stva zna - nos ti do bi li smo jed no znan stve no po druë je-ob ra na i si gur nost, ko je mo ra mo raz vi ja ti, dak le od re di ti ko je su to gra ne, nas tav ni mo de li i ko ji pro gra mi. Osim veê pos to je Êih ugo - vo ra sa sve u Ëi li π ti ma u Spli tu i Za - gre bu u sve zi sa πko lo va njem Ëas ni - ka za po tre be OS-a, pre os ta je nam joπ im ple men ta ci ja Bo lonj skog pro ce - sa, πto mo ra mo uëi ni ti u idu Êoj go di ni. Ra bo teg je po jas nio ka ko to zna Ëi od re di ti po - zi ci ju Za pov jed - no-sto æ er ne πko le i Rat ne πko le u sklo pu ci vil ne iz - obraz be ra di nos - tri fi ka ci je di plo ma i ve ri fi ka ci je pos - tig nu tih zna nja. Sve je to ve za no uz bu du Êi or ga ni - za cij ski kon cept ZZI O-a, ko ji bi tre bao pre ras ti u ne ku vrst voj nog sve u Ëi li π ta ili aka - Visoki uzvanici u»asniëkom domu uveliëali su sveëanost de mi je ob ra ne i si gur nos ti i nje go vo po zi ci o ni ra nje u MORH-u. Ta ko Êe hr vat ski voj nik, za klju Ëio je Ra bo teg, bi ti spo so ban i ob ra zo van ne sa mo za tra di ci o nal ne voj ne za da Êe ob ra ne na ci o nal nog te ri to ri ja ne go i za sud - je lo va nje u mul ti na ci o nal nim sto æ er - nim i voj nim sas ta vi ma u sklo pu NA - TO-a i dru gih me apple u na rod nih aso ci ja - ci ja pod vod stvom NA TO-a i EU-a. I zam je nik na Ëel ni ka GS-a ge ne ral boj nik Slav ko Ba riê ka zao je ka ko su u ti je ku struk tu ral ne i plan ske prom - je ne u sus ta vu iz obraz be i obu ke, ka - ko bi se voj no πko lo va nje pri bli æ i lo prom je na ma ko je do no si Bo lonj ski pro ces. U sklo pu to ga po treb no je po ve Êa ti stan dard obu ke: ma te ri jal - no- teh nië ka po ma ga la za iz ved bu na sta ve, osu vre me ni ti nas ta vu, po di - Êi pe da goπ ke stan dar de i per so nal ni stan dard nas tav ni ka ali, is tak nuo je ge ne ral Ba riê, to je dul ji pro ces pa pri tom ne tre ba oëe ki va ti na gle prom je ne i br ze rez ul ta te. Sve Ëa nost ob ljet ni ce ZZI O-a bi la je pri go da za ur u Ëe nje Ëi no va, na gra da i poh va la is tak nu tim dje lat ni ci ma, a bi la je pro æ e ta i blag dan skim ugoapple a - jem za hva lju ju Êi pri god nom kul tur - nom pro gra mu ko jeg su is pu ni li Or - ke star HV-a i KUD Mar ko vac. 7

8 OBLJETNICA TV kalendar proslavio 30. obljetnicu neprekidnog emitiranja Mali div od deset minuta Pri je po la go di ne, toë ni je 8. srp nja 2005., u pro gra mu Hr vat ske te le vi zi je emi ti ra no je de set-ti su Êi to iz da nje uz Dnev nik jed ne od naj du gov jeë ni jih emi si je Hr vat ske te le - vi zi je - po pu lar nog TV ka len da ra. Ne dav no, 3. si jeë nja 2006., TV ka len dar je pro sla - vio 30. ob ljet ni cu ne pre kid nog emi ti ra nja. Nem jer ljiv je do pri nos ove emi si je hr vat - skoj jav nos ti i kul tu ri u pro te kla tri de se tlje Êa Vladimir BRNARDIΔ, foto Arhiva HTV-a Sve je po Ëe lo na ne ka daπ - njoj Ra dio te le vi zi ji Za - greb u ubi Êe voj uli ci, a pr vi TV ka len dar emi ti ran je u su bo tu 3. si jeë nja u 15 sa ti i 35 mi nu ta. U po Ëet ku se ni je emi ti rao ne dje ljom, a po - sli je je ter min po mak nut na 17 sa ti. Ide ju da se kr e ne s tim ma lim vre me plo vo m u film - skom ob li ku pr vi je dao ured - nik TV Dnev ni ka Ob rad Ko so - vac, a prih va ti li su je ta daπ nji di rek - tor pro gra ma Æar ko Bo æ iê i ured nik in for ma ti vnog pro gra ma Mir ko Bol - fek. Ma la eki pa re a li zi ra la ju je za sa mo pet naest da na. Ob ra du Ko sov - cu, kao pr vom ured ni ku, usko ro se pri dru æ io Vla di mir Fu Ëi jaπ. Taj ured nië ki dvo jac obi lje æ io je tri de - se tlje Êa emi si je. Za jed no su je ure - applei va li od do 1989., ka da Ob - rad Ko so vac od la zi na mjes to ured - ni ka Do ku men tar nog pro gra ma, a na ured nië ko mjes to TV ka len da ra vra Êa se na kon od las ka Vla di - mi ra Fu Ëi ja πa u mi ro vi nu. Pr vi su - rad ni ci bi li su Pa vao Cin driê i aka de mik Mat ko Pe iê, a po sli je se po stup no krug πi rio. Ipak, jez gra re dak ci je se uvi jek sas to ja la od sa mo ne ko li ko lju di. Pod sjet nik i pu to kaz Od sa mo ga po Ëet ka, pa sve do da nas, os - nov ni kri te rij ure apple i va - nja bi le su vaæ ni je ob - ljet ni ce iz πi ro kog spek tra hr vat ske i svjet ske po vi jes ti, pod ges lom: Pod sjet nik oni - ma ko ji zna ju, a pu to kaz oni ma ko ji æe le zna ti vi πe. TV ka len dar je Ëes to is - tra æ i vao i ot kri vao za ta je - ne do gaapple a je i pr vi pri ka - zi vao mno ge ne po zna te, iz gub lje ne film ske do ku - men te. Prim je ri ce, eki pa TV ka len da ra u su rad nji s Hr vat skim po vi jes nim mu zej om u ved skoj je pro na π la i sni mi la naj sta - ri je hr vat ske za sta ve ko je pot je Ëu iz Tri de se to go diπ njeg ra ta. Ot kri la je i pr ve hr vat ske pi lo te Vik - to ra Klo bu Ëa ra i Dra gu ti na No va ka, te pro na π la po da tak da je pr vi go vor na hr vat skom je zi ku u Sa bo ru odr - æao pod mar πal Vin ko Kne æ e viê 1809., a ne ge ne ral Ju raj Ru ka vi na 1832., ka ko se do tad smat ra lo. S ekra na se mo gao Ëu ti glas slav nog hr vat skog pje va Ëa Jo si pa Kaπ ma na snim ljen go di ne i vid je ti naj - sta ri ji sa Ëu va ni hr vat ski film iben ska lu ka. Ta koapple er je pod sje - ti la na ne ob ië an su sret fran cus kog ca ra Na po le o na Bo na par tea i ma log Jo si pa Je la Ëi Êa, bu du Êeg hr vat skog ba na. U po vi jes nim is tra æ i va - nji ma uredniπ tvu po maæu i gle da te lji ko ji re dak ci ji ot kri - va ju ne po zna te do gaapple a je i ljud ske sud bi ne. Osim nji ho ve pot po re, emi si ja TV ka len dar do bi la je i raz li Ëi ta pri zna nja kao πto je na gra da Dru π tva no - vi na ra Hr vat ske Zlat no pe ro go di ne, ali i mno ge kom pli men te, pa su mu Ëes to te pa li Ma li div od 10 mi nu - ta, Ma li do ku men tar ni dra - 8

9 OBLJETNICA Ekipa TV kalendara pronaπla je najstarije hrvatske zastave iz Tridesetogodiπnjeg rata i... Emi si ja TV ka len dar re - do vi to je obi - lje æ a va la ob - ljet ni ce iz ne - dav ne hr vat - ske pro π los ti, po se bi ce iz Do mo vin skog ra ta. Po ne kad je bi la i je di ni me dij ko ji je obi lje æ io po je - di ne vaæ ne da tu me. Uz one po zna te, vaæ ne, ali ma nje po zna te ob ljet ni ce po put po gi bi ja le gen dar nih za pov - jed ni ka Da mi ra To mlja no vi Êa-Gav - ra na i An dri je Ma ti ja πa-pau ka ili zra ko plo va ca Mar ka Æiv ko vi Êa, Mir ka Vu ku πi Êa, An te Pla zi ba ta i Ra de Gri ve iz sa mos tal nog zra ko - plov nog vo da Osi jek, ko ji su let je li na po ljo pri vred nim zra ko plo vi ma An-2 i ba ca li ta koz va ne boj lerbom be. Osim to ga, u emi si ji je u ru bri ci Ne po zna to o po zna to me ob jav ljen i da tum pr vog emi ti ra nja po zna te ro do ljub ne pjes me Mo ja do mo vi na, ko ja je u teπ kim rat nim tre nu ci ma di za la mo ral svim sta - nov ni ci ma Hr vat ske. gu lj ili Naj dra æi pro fe sor po vi jes ti. Ne po zna to o po zna to me iz voj ne po vi jes ti U TV ka len da ru ve li ka se po zor nost po kla nja do - gaapple aj ima i vaæ ni jim da tu - mi ma iz voj ne po vi jes ti, ka ko svjet ske ta ko i hr vat - ske. Obi lje æ a va ju se go to - vo sve vaæ ni je bit ke, kao i da tu mi ro apple e nja ili smr ti po zna tih voj sko voapplea. Svi pri lo zi nas to je se πto vjer - ni je po pra ti ti film skom sli - kom ko ju pak upot pu nju ju i od go va raj uêi zvu ko vi. Osim po - zna tih bi ta ka i vaæ nih oso ba, ob ra - applee ne su i mno ge ma nje ili pak pot - pu no ne po zna te, ali Ëes to i po ma lo ne o bië ne te me iz voj ne i rat ne pro π - los ti. Ta ko je za bi lje æ e na pr va bor - be na upo ra ba ba lo na ili prim je ri ce ten ka, ali i je dan ne ob ië an i go to vo bi za ran do gaapple aj ka da je fran cus ko ko nja niπ tvo u do ba fran cus kih re vo - lu ci o nar nih ra to va za ro bi lo ni zo - zem sku rat nu flo tu. TV ka len dar je ta koapple er ob ja vio ma lo po zna tu sud - bi nu ame rië kog ju na ka iz Hr vat ske Pe tra To mi Êa, ko ji je zbog hrab ros ti pri li kom ja pan skog na pa da na Pea rl Har bour po smrt no od li ko van naj vi - πim ame rië kim od lië jem Kon gres - nom me da ljom Ëas ti. Iz hr vat ske rat nië ke pro π los ti uz po zna te opsa - de Ki se ga i Si ge ta te bit ke kod Sis - ka ob ra apple e na je i ma lo po zna ta opsa - da Gvoz dan skog, ka da su Tur ci za u - ze li grad mrt vih, jer je po sa da ra di je iz gi nu la ne go se pre da la.... otkrila prve hrvatske pilote kao πto su Kr va vi Uskrs na Plit vi ca - ma i ma sakr hr vat skih re dar stve ni - ka u Bo ro vom Se lu, os ni va nje Zbo ra na rod ne gar de na sta di o nu u Kranj - Ëe vi Êe voj uli ci, pa sve do oslo bo di - laë kih ope ra ci ja Bl je sak i Olu ja, TV ka len dar je ob ja vio i one za bo rav lje - ne. Ta ko je ob ja vio snim - ke ru πe nja dva ju zra ko - plo va Ju gos la ven skog zra ko plov stva kod ibe ni - ka, ka da je usklik odu - πev lje nja hr vat skih bra ni - te lja Obad va, obad va! Oba su pa la! po di gao mo ral ci je loj Hr vat skoj. Ob ra apple e no je osva ja nje vo - jar ni u Va ra æ di nu, Ri je ci i Plo Ëa ma, po tom pre let Ru dol fa Pe re πi na sa zra - ko plo vom JNA iz Bi ha Êa u Kla gen furt, boj na iben skom mos tu i bit ka u Split skom ka na lu. TV ka len dar je obi lje æ io i Sta tisti ka za kraj Ti je kom vre me na kroz re dak ci ju su pro π li mno - gi su rad ni ci ko ji ma se mo æe za hva li ti bo gat stvo sad ræ a ja i film skog ma te - ri ja la. Da nas u TV ka len - da ru ra de i oni ko ji se joπ ni su ni ro di li ka da se on po Ëeo emi ti ra ti. U tri de se tlje Êa po vi jes ti TV ka len dar je pro mi je nio sa mo tri πpi ce, ako za ne - ma ri mo pre la zak sa cr - no-bi je le na ko lor teh ni - ku. Pr va πpi ca tra ja la je do 1994., a pos ljed nja prom je na bi la je Da na 3. si jeë nja emi ti ran je TV ka len dar, πto zna Ëi da je u pro te klih 30 go di na emi ti ra no ukup no mi nu ta ili sa ti ove emi si je. Da bi se pre gle dao ci je - li ma te ri jal, tre ba lo bi pu nih 70 da - na sje di ti pred te le vi zo rom! Jezgra redakcije se uvijek sastojala od samo nekoliko ljudi 9

10 ESTI HRV CON U MISIJI ISAF VIII Prvi koraci prema demokraciji Ne po sred no uo Ëi pr vog za sje da nja par la men ta Ka bul je po sjet io i za pov jed nik zdru æ e - nih sna ga Eu ro pe ge ne ral Ja mes L. Jo nes, kao i vo de Êi lju di Sje di nje nih Ame rië kih Dræ a va i Eu rop ske uni je. Osim poh va la i ri je Ëi podr π ke pri li ka je is ko ri π te na ka ko bi se raz go va ra lo i o dalj njem pro πi ri va nju mi rov ne mi si je ISAF Iz Afganistana Tomislav KASUMOVIΔ Ia ko su ne dav ni na pa di u Ka bu lu na tre nu tak us - pje li za us ta vi ti nor - ma lan æi vot, ka ko me appleu lo kal nim sta - nov niπ tvom ta ko i me appleu pri pad ni ci ma ISAF-a, svi ma oni ma ko ji æe le za us ta vi ti na pre dak po sla na je jas na po ru ka da Êe ISAF i da lje bi ti tu i nas to ja ti po mo Êi Af - ga nis ta nu. Da je to ta ko po ka - zu ju i slje de Êa do - gaapple a nja u Ka bu lu. Pr vi put na kon vi πe od tri de set go di na sas ta je se af ga nis - tan ski par la ment. Glas no go vor ni ca par la men ta is tak nu la je da Êe par la - ment na kon pr vog za sje da nja iz gla - sa ti pred sjed ni ka i dva zam je ni ka za sva ki od do mo va, Gor nji i Do nji. Do - nji dom par la men ta, ili Wol sei Jir ga, imat Êe 249 mjes ta, dok Êe Gor nji Dom, ili Mes hra no Jir ga, ima ti 102 mjes ta. Za nim lji va je Ëi nje ni ca da tre Êi nu za stup ni ka Do njeg do ma par la men ta Ëi ne æe ne, jer je ne ta ko dav no bi lo ne mo gu Êe za mis li ti da æe na uo pêe izaapplee iz van do ma sa ma ili jav no iz - ne se svo je miπ lje nje, dok je nji hov po li tië ki an gaæ man bio ne za mis liv. Poh va le ISAF-u i Af ga nis ta nu Pred sjed nik Af ga nis ta na is tak nuo je da su to pr vi ko ra ci pre ma de mo kra ci ji i jas na po ru ka na ci o nal nog uje di nje - nja. Ia ko je ce re mo ni ju osi gu ra vao ve - lik broj pripadnika lo kal nih vlas ti, te sna ga ISAF-a ko je su pru æ a le po tpo ru, pos to ja la je ve li ka mo guê nost na pa da na ho te le u ko ji ma su bi li smjeπ te ni za stup ni ci i broj ni gos ti, njih ukup no osam sto, kao i sa mog par la men ta. U osi gu ra nju je sud je lo va lo vi πe od tri ti - Zajedno u stvaranju mirnog Afganistana su Êe pri pad ni ka lo kal nih vlas ti i ne ko - li ko sto ti na pri pad ni ka ISAF- a, πto go vo ri do vo lj no o oz bilj nos ti si tu a ci je u Ka bu lu. Sa moj ce re mo ni ji na zo Ëio je i ame rië ki do pred sjed nik Dick Che ney i broj ni dru gi gos ti. Ne po sred no uo Ëi pr vog za sje da nja par la men ta Ka bul je po sjet io i za pov - jed nik zdru æ e nih sna ga Eu ro pe (SA - CEUR- Su pre me Al li ed Com man der Eu ro pe) ge ne ral Ja mes L. Jo nes, ko ji je za svog dvod nev nog bo rav ka u Ka bu lu po sjet io za pov jedniπ tvo ISAF-a (eng. ISAF HQ), Mi nis tar - stvo vanj skih po slo va Af ga nis ta na (eng. MFA), te af ga nis tan skog pred - sjed ni ka Ha mi da Kar zaia u nje go voj vi so ko o si gu ra noj pred sjed nië koj pa - la Ëi. Smi sao po sje ta bio je pru æ i ti podr π ku i ri je Ëi poh va le ka ko ISAF-u ta ko i Af ga nis ta nu na pos tig nu tim rez ula ti ma i za jed nië kom tru du. Osim za pov jed ni ka SA CU ER-a, Ka - bul su ta koapple er po sje ti li i vo de Êi lju di Sje di nje nih Ame rië kih Dræ a va i Eu - rop ske uni je ko ji su iz ra zi li za do volj - stvo i poh va li li Af ga nis tan na for mi - ra nju par la men ta i nje go vog pr vog za sje da nja. Tre Êa fa za pro πi re nja mi si je ISAF Osim poh va la i ri je Ëi podr π ke, pri go da je is - ko ri π te na ka ko bi se raz go va ra lo o dalj - njem pro πi ri va nju mi - rov ne mi si je ISAF. Na i me, NA TO je odob rio ope ra tiv ni plan svo jih voj nih voapplea ko ji bi tre bao vo - di ti NA TO-ovu mi rov - nu mi si ju ISAF u pod - ræ a va nju af ga nis tan - ske vla de i im ple men - ti ra nju ovlas ti i utje - ca ja na po druë je ci je - le zem lje. Plan skre Êe po zor nost na za da Êe i iza zo ve s ko ji ma Êe se ISAF su sre ta ti na kon pro πi ri va nja na jug i s vre me nom na is toë ne di je lo ve Af ga nis ta na. Dak le, slje de Êa fa za pro πi re nja bit Êe an gaæ i ra nje sna ga ISAF-a na jug zem lje go di ne, zna na i kao Tre - Êa fa za (Sta ge 3). Ona Êe po kri ti do - dat nih πest pro vin ci ja i uspo sta vu joπ naj ma nje jed nog tzv. pro vin ci jal nog re kon struk cij skog ti ma (eng. PRT - Pro vin ci al Re con struc ti on Te am). Do - sa daπ njih de vet ti su Êa pri pad ni ka ISAF-a si gur nos no pod ræ a va 50 pos - to af ga nis tan skog po druë ja za jed no s de vet PRT-a na sje ve ru i za pa du Af - ga nis ta na. U di je lu pro πi re nja mi si je na jug zem lje, NA TO Êe po sla ti joπ πest ti su Êa no vih pri pad ni ka ISAF-a, te bi broj pri pad ni ka ISAF-a ta da tre - bao do se gnu ti pet naest ti su Êa. Tre Êom fa zom pro πi re nja za hva ti la bi se slje de Êa pro vin ci jal na po druë - ja: Day Kun di, Hel mand, Kan da har, Ni mroz, Ur uz gan i Za bul, dok bi se pri tom uspo sta vi la Ëe ti ri re gi o nal na za pov jedniπ tva, i to u Ma zar-e-sha - ri fu za sje ver, He ra tu za za pad, Kan - da ha ru za jug i Ka bu lu, kao glav - nom gra du. 10

11 DNEVNIK VOJNOG PROMATRA»A - UNMOGIP Ponovno na Chakotiju Cha ko ti je na rav no uniπ ten, kao i ne ko li ko sto ti na me ta ra ces te ko ja vo di do nje ga. Pri - je laz je ispod mos ta. In di ja je ovaj put po nu di la po moê pri po prav ku, ka ko bi se æi vot ov dje πto pri je vra tio u nor ma lu Iz Pakistana Zlatko SUDIΔ Sva nuo je joπ je dan, po ras po re - du se Ëi ni vr lo na po ran ali za - nim ljiv dan. Da nas ide mo na Cha ko ti, mjes to na ko jem se pri je po tre sa, sva kih 14 da na od vi jao Bus ser vis, pre la zak put ni ka s jed ne na dru gu stra nu crte razd va - ja nja. Jed na od pri jaπ njih za da Êa bi - la nam je i nad gle da nje tog do gaapple a - ja s na πe pro mat raë ni ce do ko je sa - da ni je mo gu Êe do Êi, uniπ te na je kao i sve oko nje, jer se na la zi la na strmom i trus nom po druë ju ko je je za jed no s ne kim za se o ci ma ot kli za - lo u ri je ku. To je dio po druë ja u ko ji se mo æe do Êi sa mo zra kom, a lju di ov dje, ia ko se Ëi ni da ni su ta ko da - le ko, ni su pri mi li go to vo ni ka kvu, osim mo æ da me di cin sku po moê. No, ne ke stva ri se ne mi je nja ju. Kao i pri je ako ho Êe te sa mo pro Êi ovim po druë jem, pod vr gnu ti ste ni zu raz - nih prov je ra, vi πe mi nut nog Ëe ka nja na ne ko li ko kon trol nih to Ëa ka, te ma le pau ze zbog Ëe ka nja da se ces - ta po pra vi i bu de si gur na za pro - met. Ipak, una toë sve mu, do la zi mo do Cha ko ti ja. Na rav no uniπ ten je, kao i ne ko li ko sto ti na me ta ra ces te ko ja vo di do nje ga. Pri je laz je ispod mos ta. In di ja je ovaj put po nu di la po moê pri po prav ku, ka ko bi se æi - vot ov dje πto pri je vra tio u nor ma lu. atorsko naselje Ta koapple er je po nu apple e na i po moê u ob li ku πa to ra i po kri va Ëa te hra ne i me - di cin ske opre me. Na mjes tu pre las ka ovaj put se na la zi vi πe no vi nar - skih eki pa ne go put ni ka. Za ni ma ih ka ko Êe se sve do go di ti bez mos ta i ka kvu vrs tu po mo Êi Êe In di ja po sla ti na ovu stra nu. Ovaj pre la zak je za nim ljiv po joπ ne Ëe mu, put ni ci pre la ze sa mo na in dij sku stra nu, raz um lji - vo zaπ to, ali ovaj put se ispod sre di ne sru πe nog mos ta iz ru ke u ru ku do - stav lja po moê na po tre som po goapple e - no po druë je. Da nas je sve ne ka ko na pe to i uæ ur - ba no, na jav ljen je i do la zak glav nog taj ni ka UN-a i pa kis tan skog pred - sjed ni ka. Pa kis tan ska voj ska je u sta nju pri prav nos ti, si gur nos ne mje - re su na naj vi πoj ra zi ni. Sre Êom, sve pro la zi bez prob le ma. Idu Êih da na su na ras po re du: fran cus ki i πved ski mi nis tri vanj skih po slo va, au stra l ski pred sjed nik vla de i, na rav no, An - ge li na Jo lie, πe Êer na kra ju, ko ja je po sli je doz na jem do ni ra la ve li ki nov Ëa ni iz nos, sva ka Ëast. Eva ku a ci ja ugro æ e nih se la U UN-ovom kam - pu upo zna jem se i s ge o lo gom iz Au stri - je, pro fe so rom na Ge o lo π kom fa kul te - tu u Be Ëu, a ov dje je zbog proc je ne te re - na i tla na kon po tre - sa. U krat kom raz - go vo ru ob jas nio nam je tre nu taë no sta nje zem ljiπ ta u po druë ju po tre sa i πi re, te uka zao na ne ke mo gu Êe bu du - Êe prob le me, kao Jedan od kampova za pomoê npr.: si tu a ci ju da je je dan ma nji bri - jeg (2082 m) pod si li nom po tre sa uda rio u su sjed ni, na kon Ëe ga je doπ - lo do ve li kog od ro na zem lje, ko ji je blo ki rao rje Ëi cu ko ja je pro ti ca la iz - me appleu njih. Sa da od rje Ëi ce nas ta je je ze ro, ko je stva ra pri ti sak na od ro - nje nu zem lju ko ja je dje lo mië no na - puk nu ta, te ta ko pos to ji re al na opas - nost da se dio bri je ga od ro ni u no vo - nas ta lo je ze ro i da pri to me nas ta ne dos ta ja ki su prot ni val. On bi mo gao sru πi ti no vo nas ta lu bra nu, ko ja ako se sru πi mo æe uniπ ti ti ne ko li ko se la i na ni je ti πte te i u sa mom Mu za fa ra ba - du. U me apple u vre me nu se po ten ci jal no ugro æ e na se la eva ku i ra ju, a za sta - nov ni ke se gra di no vo πa tor sko na se - lje. Voj ska za to vri je me po ku πa va is - ko pa ti ve li ki rov ko ji bi u slu Ëa ju ka - ta stro fe usm je rio vo du u dru gom smje ru, te bi ona za o biπ la se la i uli la se u ri je ku. Mo ram na po me nu ti da se ne ke stva ri po mi Ëu s mrt ve toë ke. U me apple u vre me nu su dvi je zem lje otvo ri le joπ pet pri je la za pre ko crte razd va ja nja u po druë ju za hva Êe nom po tre som, na mi je nje nih do sta vi hu - ma ni tar ne po mo Êi i sve ga ve za nog za spa πa va nje i zbri nja van je. Li je po je vid je ti po zi tiv ne po ma ke, te da una toë svim prob le mi ma lju di ipak do bi va ju po moê, hra nu i sklo niπ ta. Bar za sa da vi πe ne umi ru 11

12 OSRH Umi rov lje ni Ëas ni ci o ope ra ci ja ma oslo baapple a nja oku pi ra nih po druë ja Zapadna Slavonija U or ga ni za ci ji Hr vat skog me mo ri jal no-do ku men ta cij skog cen tra Do mo vin skog ra ta 21. pro sin ca je odræ a no pre da va nje na te mu Pr va ope ra ci ja oslo baapple a nja oku pi ra nog hr - vat skog pro sto ra - za pad na Sla vo ni ja, je sen - zi ma 1991/1992. Pre da va nje na te mu Pr va ope - ra ci ja oslo baapple a nja oku pi ra nog hr vat skog pro sto ra - za pad na Sla vo ni ja, je sen - zi ma 1991/1992. odræ a no je u Zlat noj dvo ra ni Hr vat - skog in sti tu ta za po vi jest, a pre da - va Ëi su bi li umi - rov lje ni hr vat ski Ëas ni ci: bri gad ni ge ne ral u mi ro vi - ni Mi ro Je zer ËiÊ, ge ne ral pu kov nik u mi ro vi ni uro De Ëak, bri gad ni ge ne ral u mi ro vi - ni Ru di Stip ËiÊ, ge ne ral pu kov nik u mi ro vi ni Mi - ljen ko Cr njac, te dr. sc. Anapple el ko Ak rap. Na sa - mom po Ëet ku pre da va nja gos ti - ma, ko ji su do pos ljed njeg mjes - ta is pu ni li dvo ra - nu, ob ra tio se rav - na telj Hr vat skog me mo ri jal no-do ku men ta cij skog cen tra Do mo vin skog ra ta, mr. An te Na zor, ukrat ko pred sta vi vπi rad Cen tra i is tak nu vπi nje go vu ulo gu u stva ra nju cje lo vi tog i ob jek tiv nog pri ka za Do mo vin skog ra ta. Ob jaπ nja va ju Êi in ten ci je pre da va - nja na te mu za pad ne Sla vo ni je, mr. Na zor je is tak nuo ka ko je ono svo - je vrsni uvod u znan stve ni skup ko ji Êe se odræ a ti kra jem ove go di ne. Za hva li vπi do ma Êi nu - In sti tu tu za po vi jest, kao i na zoë ni ma, rav na telj Cen tra pre dao je ri jeë pr vom pre da - va Ëu, dr. sc. Anapple el ku Ak ra pu, ko ji je iz la gao na te mu De mo graf ske pri li ke u za pad noj Sla vo ni ji u XX. sto lje Êu. U sklo pu pre zen ta ci je pri ka zan je pres jek po da ta ka o æi - vo ro apple e noj dje ci po na ci o nal nos ti maj ke na oda bra nim po druë ji ma bi - Andreja DE»AK, snimio Tomislav BRANDT vπe Ju gos la vi je, pre gled ud je la sta - nov niπ tva, pre ma te ri to ri jal noj pod - je li ko ja je bi la ak tu al na do pro sin - ca go di ne, kao i po da ci o ud - je li ma po je di nih na ci o nal nos ti od do go di ne. Oso bi to je Umirovljeni su se Ëasnici pokazali kao vrsni predavaëi, te su nakon zavrπetka sluæbenog dijela predavanja odgovarali na brojna pitanja gostiju za nim ljiv po vi jes ni po da tak pre da - va nja bio onaj ka ko ni ti u jed nom hr vat skom gra du u XVI II., XIX. i pr voj po lo vi ci XX. sto lje Êa Srbi ni su ima li, una toë sus tav nom na se lja - van ju, apso lut nu ve Êi nu u po pu la - cij skom ud je lu. Oslo baapple a nje Bi lo go re i Pa pu ka Na kon iz la ga nja za nim lji ve de mo - graf ske sli ke, pre da vaë kom je mjes - tu pri stu pio bri gad ni ge ne ral u mi - ro vi ni Mi ro Je zer ËiÊ po jaπ nja va ju Êi te mu Oslo bo di laë ka ope ra ci ja OZ Bje lo var u za pad noj Sla vo ni ji 1991/1992. (uv je ti po Ëet ka, ti jek iz - ved be i pos tig nu ti rez ul ta ti). Ob - jaπ nja va ju Êi ka ko je ri jeë o pro sto ru iz nim no vaæ nom za ob ra nu do mo vi - ne, jer je upra vo na nje mu pos to ja la opas nost da zem lja bu de ras ko ma - da na i ra sje Ëe na. Go vo re Êi o ope ra - ci ja ma oslo boapple e nja Bi lo go re i Pa pu - ka, ge ne ral je iz nio Ëi nje ni cu nji ho - ve pro ved be u dvi je fa ze. Pri to me se osvr nuo i na uv je te u ko ji ma su ope ra ci je pro ve de ne, po se bi ce ope - ra ci ja oslo baapple a - nja Pa pu ka. Ob - je su ope ra ci je ima le us pje ha, is tak nuo je Je zer - ËiÊ te do dao ka ko su bi le pr vo oslo - boapple e nje pro sto ra ko jeg je agre sor oku pi rao. Po vrπi - na oslo boapple e nog po druë ja Pa pu ka iz no si la je oko 1000 km 2. Iz la æ u - Êi rez ul ta te pro - ve de nih ope ra ci - ja, ge ne ral je iz - me appleu os ta log is - tak nuo raz bi ja nje ve li kos rp skog sna i za mis li o iz - bi ja nju na crtu Nov ska - Vi ro vi ti ca, kao i Ëi nje ni cu ka ko su hr vat ski voj ni ci na kon to ga mo gli bi ti upu Êe ni i u dru ga po - druë ja, na dru ga bo jiπ ta. Ak ci je Ot kos 10 i Or kan Pre da va nje ge ne ral pu kov ni ka u mi ro vi ni ure De Ëa ka od no si lo se na te mu Pri pre me i pla no vi za oslo baapple a nje za pad ne Sla vo ni je i ti jek na pa daë ke ak ci je Ot kos 10. Po jaπ nja va ju Êi si tu a ci ju u Hr - vat skoj pri je po Ëet ka ope ra ci je, ge - ne ral De Ëak je is tak nuo ka ko je u to vri je me mo ral bio iz nim no vi sok, te je osi gu rao apso lut nu pot po ru u pro ved bi zacrta nih pla no va. S dru - ge stra ne, istaknuo je De Ëak ne - dos ta ci ko ji su mo gli utje ca ti na ti - jek ope ra ci je pri je sve ga su bi li ne - do volj na obu Ëe nost za upo ra bu teh - 12

13 OSRH ni ke JNA, kao i ob jek tiv ni uv je ti za pob je du. Iz la æ u Êi na da lje o ci lje vi - ma ope ra ci je is tak nuo je ka ko je veê ta da sva ki voj nik znao za Æe nev sku kon ven ci ju, te ti me i o na Ëi ni ma po - stu pa nja sa za rob lje ni ci ma i kul tur - nim spo me ni ci ma. Za sud je lo va nje u bor be nim ope ra ci ja ma bi le su an - gaæ i ra ne sna ge HV-a iz mjes ta Bje - lo var, Vi ro vi ti ca, Ko pri vni ca, Gru - biπ no Po lje i Da ru var, te sna ge po li - ci je iz Bje lo va ra, Gru biπ nog Po lja, Ve li kog Grapple ev ca i Vi ro vi ti ce, na po - me nuo je De Ëak, te do dao 2647 bo ra ca uëi ni lo je ovu ope ra ci ju us - pjeπ nom oslo bo di vπi te ri to rij od 270 km 2, te 21 se lo i na se lje. Kao za - klju Ëak iz la ga nja ge ne ra la De Ëa ka is tak nu to je da je ne pri ja telj na Bi - lo go ri do æ i vio pot pu ni ne us pjeh. O te mi Ope ra tiv na gru pa Po sa vi - na u ope ra ci ji oslo baapple a nja za pad ne Sla vo ni je (na pad na ope ra ci ja Or kan 91., ) iz la - gao je bri gad ni ge ne ral u mi ro vi ni Ru di Stip ËiÊ. Upo zna vπi na zoë ne s opêim sta njem u za pad noj Sla vo ni ji, po bu ni Srba, os ni va nju SAO Kra ji - ne, prob le mi ma ko ji su iz to ga nas - ta li, or ga ni zi ra nju pa rav oj nih for - ma ci ja, te sta nju HV-a na za pad - nos la von skom ra tiπ tu, ge ne ral Stip - ËiÊ je iz nio i po dat ke o broj Ëa nom sta nju po stroj bi an gaæ i ra nih u ob ra - ni No ve Gra diπ ke (4230 lju di). Po - jaπ nja va ju Êi pak os nov nu za mi sao ope ra ci je Or kan 91., kao i njezi nu pro ved bu i ci lje ve, kao za klju Ëak je istaknuo da je njo me spri je Ëen dalj - nji pro dor sna ga 5. kor pu sa pre ma Za gre bu. Na kra ju iz la ga nja pred - stav ljen je kar to graf ski pri kaz po bu - nje nih po druë ja, kao i oslo baapple a nje RH od do go di ne. Oslo baapple a nje vo jar ni i na o ru æ a va nje po stroj bi HV-a Pos ljed nji pre da vaë bio je ge ne ral pu kov nik u mi ro vi ni Mi ljen ko Cr - njac s te mom Na pre do va nje HV-a sa sje ve ro is to ka i is to ka u ope ra ci ji oslo baapple a nja za pad ne Sla vo ni je. U tom di je lu pre da va nja iz lo æ en je plan agre si je JNA na RH na pro sto - ru Sla vo ni je, op Êa si tu a ci ja tog vre - Predavanje koje je bilo viπe nego dobro posjeêeno svojevrsni je uvod u znanstveni skup koji bi se trebao odræati krajem ove godine Mr. Ante Nazor, ravnatelj Hrvatskog memorijalno-dokumentacijskog centra Domovinskog rata ukratko je predstavio rad Centra i istaknuo njegovu ulogu u stvaranju cjelovitog i objektivnog prikaza Domovinskog rata me na i pro sto ra, te is tak nu ta oso bi - ta vaæ nost, ko ju je u rat noj po vi jes ti Hr vat ske ima lo oslo baapple a nje vo jar ni Ëi me je omo gu Êen pri stup na o ru æ a - nju, stre lji vu, te opre mi, a po tom i nje go vom sla nju na ona po druë ja gdje je to bi lo po treb no. Na kra ju pre da va nja, ob jaπ nja va ju Êi raz lo ge ne pot pu nog oslo baapple a nja za pad ne Sla vo ni je, ge ne ral Cr njac je za kljuë - no is tak nuo: Ne smi je mo za bo ra vi - ti da je, na kon Olu je, ovo ope ra ci ja u koj oj je oslo boapple e no naj ve Êe po - druë je, te da joj oso bi tu vaæ nost za - si gur no da je i vre men ski kon tekst u ko jem se od vi ja la. Is pra Êe ni ve li kim pljes kom, pre da - va Ëi su na kon za vr πe nog slu æ be - nog di je la bi li na ra spo la ga nju i za pi ta nja ne ma log bro ja au di to ri ja o rat nim da ni ma u za pad noj Sla vo ni - ji. Ka ko je na po Ëet ku is tak nu to, ovo je pre da va nje bi lo uvod u znan - stve ni skup za ko ji su i sa mi ge ne - ra li - pre da va Ëi upu ti li apel za pri - kup lja nje po vi jes ne gra applee. Ka ko je za ni ma nje za odræ a no pre - da va nje bio i vi πe ne go ve li ko, sa si - gur noπ Êu se mo æe tvr di ti da Êe se za - mi sao znan stve nog sku pa po ka za ti plo do nos nim i kva li tet nim na Ëi nom ob jek tiv nog sa gle da va nja Do mo vin - skog ra ta i rat nih pu te va hr vat skih po stroj bi. A uz kva li tet ne pre da va Ëe, ka kvi ma su se po ka za li umi rov lje ni Ëas ni ci, us pjeh bu du Êih nas to ja nja oëu va nja spo me na na Do mo vin ski rat pos ta je oëit i si gu ran. 13

14 OSRH Primopredaja duænosti zapovjednika ZIO HKoV-a Za pov jedniπ tvo za iz obraz bu i obu ku HKoV-a u godinu ula - zi s no vim Ëas ni kom na sa mom vr - hu svog ustro ja. Na i me, slu æ be nom pri mo pre daj om 2. si jeë nja za pov jed nik ZI O-a pos tao je bri gad ni ge ne ral Jo sip Stoj ko viê, Iz lo æ ba ra do va dje lat ni ka Mi nis tar stva ob ra ne i Glav - nog sto æ e ra sve Ëa no je otvo re na 28. pro sin ca u ga le ri ji Zvo ni mir. Od mah u po Ëet ku tre ba re Êi da se ne ra di o iz lo æ bi na koj oj bi bi la pre zen ti ra na dje la pri kup lje na ka ko se to u nas kaæe zbrda-zdo la, ne go o jed nom te me lji tom i uv jer - lji vom pri ka zu stva ra laë kih ra do va dje lat ni ka Mi nis tar stva ob ra ne i Glav nog sto æ e ra Ëi ja je pro fe si o nal na ori jen ti ra - nost naj Ëeπ Êe sas vim druk Ëi ja od onog πto su nam po ka za - li. Iz lo æ bu je pri god nim go vo rom otvo rio bri ga dir Pe tar Δavar, zam je nik na Ëel ni ce Slu æ be za od no se s jav noπ Êu i in for mi ra nje MORH-a. Isti na je, kao πto kaæe au to ri ca po - sta va prof. Zrin ka Pil la u er Ma riê, da su iz lo æ e na dje la au - to ra ko ji u um jet nos ti na la ze od mor od sva ko dnev nih bri - ga i ob ve za. U æe l ji da se pru æi jed na ka mo guê nost iz la - ga nja sva kom au to ru, upra vo nji ma je pre puπ ten iz bor ra - snimio Tomislav BRANDT za mi je ni vπi ta ko bri ga di ra Mar ja na Biπ ki Êa, ko ji je tu du æ nost ob na πao neπ to vi πe od dvi je go di ne. Sa mom Ëi nu pri mo pre da je, u pro - sto ri ja ma Tak tië ko-si mu la cij skog sre diπ ta, na zo Ëio je za pov jed nik HKoV-a ge ne ral- pu kov nik Ma ri jan Ma re ko viê, a na zoë ni su bi li i za - pov jed ni ci svih pod re apple e nih po stroj - bi ZI O-a. Uvod ne ri je Ëi pri pa le su bri ga di ru Biπ ki Êu, ko jem je ova du æ - nost bi la i pos ljed nja pred od la zak u mi ro vi nu. No vom za pov jed ni ku ukrat ko je pred sta vio sve za pov jed - ni ke ni æ ih cje li na, uz kra tak ko men - tar o dje lo va nju nji ho vih po stroj bi i njih sa mih. Iz ra zio je za do volj stvo mi nu lim ra zdob ljem, is tak nu vπi da je ti je kom nje go vog man da ta Za - pov jedniπ tvo us pjeπ no oba vi lo sve Izloæba radova djelatnika MORH-a i GS-a Humanitarna akcija djelatnika HRM-a U pro sin cu, tra di ci o nal nom mje se - cu da ri va nja, dje lat ni ci HRM-a su se u ve li kom bro ju odaz va li hu ma - ni tar noj ak ci ji pri kup lja nja po mo Êi. U toj hva lev ri jed noj ak ci ji po moê se pri kup lja la za oso be s po seb nim po tre ba ma - πti Êe ni ci ma Cen tra za re ha bi li ta ci ju Fra An te Se ke lez u Vrli ci. Pri kup lje no je ot pri li ke 50 pa ke ta - oko 1200 kg od je Êe i obu - Êe, hi gi jen skog po troπ nog ma te ri ja - la te ma nja ko li Ëi na kon zer vi ra ne hra ne. Izas lan stvo HRM-a - boj nik Ne djelj ko Pla zo niê, sa tni ca Lo li ta za da Êe ko je su pred nje ga po stav lje - ne. Do dao je i da je po no san na sva ki dan svo jeg dje lo va nja u Do - mo vin skom ra tu i OS RH. Ri jeë je po tom pri pa la no vom za - pov jed ni ku ge ne ra lu Stoj ko vi Êu, ko - ji je is tak nuo ka ko vje ru je da Êe Za pov jedniπ tvo s ovim lju di ma nas - ta vi ti s us pjeπ nim ra dom u svim seg men ti ma, ali i odræ ao krat ko pred stav lja nje svog po i ma nja za da - Êa, ra da i za po vi je da nja. Ge ne ral pu kov nik Ma re ko viê je bri - ga di ru Biπ ki Êu za hva lio na dob rom sta nju u ko jem ostav lja po stroj bu, ali i na nje go vom sve u kup nom do pri no - su iz grad nji OS-a. Osob no mu je uru Ëio zlat nu pla ke tu, kao sim bo li - Ënu za hva lu za re Ëe ni do pri nos. D. VLA HO VIΔ do va. Una toë to me iz van red na ra zi na kva li te te dje la nig - dje ni je na ru πe na pre vi πe sub jek tiv - nim pri stu pom. Ia ko je ne pra ved - no bi lo ko ga izd vo - ji ti, mo æ da ipak tre ba spo me nu ti dje la ko ja su na otvo re - nju iz lo æ be po seb no pri vla Ëi la po zor nost gle da te lja. Bi li su to ra do vi An te La pi Êa, Ozre na Tru pe lja ka, Jo si pa Ga - bri Êa, To mis la va Sken de ra, Fra nje Pa du a na, no gle da te lji su io na ko za sta li i pred go to vo svim os ta lim iz lo π ci ma. Iz lo æ ba je otvo re na do 20. si jeë nja i si gur no je da po sje ti ne Êe bi ti sa mo is pu njen je for mal ne ob ve ze. M. VU KO VO JAC snimio Tomislav BRANDT Ci ko je viê, sto æ er ni na red nik An te itum i na red nik Emil Ka ta li niê, do pre mi li su pri kup lje nu po moê voj nim ka mi o nom u Cen tar za re ha - bi li ta ci ju Fra An te Se ke lez u Vrli - ci. U Cen tru ih je do Ëe kao rav na telj i ra dos ni πti Êe ni ci ko ji su sa mi is kr - ca li pris ti glu po moê iz ka mi o na. Rav na telj Cen tra An te Ton Êi Tur u diê ur u Ëio je izas lan stvu HRM-a za - hval ni cu za ne se bië nu po moê i su - rad nju, kao i pri god ni po klon - ru - ko tvo ri nu πti Êe ni ka Do ma. OJI 14

15 Zavrπetak napredne ËasniËke izobrazbe Sve Ëa nost za vr πet ka πko lo va nja 3. na ra - π ta ja na pred ne Ëas nië ke iz obraz be HKoV-a i is tov jet ne do pis ne iz obraz be, u skladu s da tu mom odræ a va nja (23. pro sin - ca) pro te kla je u blag dan skom ugoapple a ju. To su u svo jim go vo ri ma u»as nië - kom do mu vo jar ne Pe tar Zrin ski na Ako ije dan or ke star u Za gre bu ima pra vo go vo ri ti o tra di ci o nal nom Bo æ iê - nom kon cer tu, on da je to Or ke star Hr - vat ske voj ske. Nji hov pr vi Bo æ iê ni kon cert odræ an je joπ rat ne go di ne. Nas tav ljaj uêi tu tra di ci ju, u sri je du 21. pro sin ca pu bli ku dvo ra ne Li sin ski pr vo je po zdra vio za pov jed nik Or ke stra Hr vat ske voj ske Mi ros lav Vu ko vo jac - Du gan, a uvod nu ri jeë odræ ao je mi nis tar ob ra ne Be ris lav Ron Ëe viê. Mi nis tar je po zdra vio na zoë - ne vi so ke ci vil ne i voj ne du æ nos ni ke, me appleu ko ji ma su bi li dræ av ni taj nik Ma te Ra bo teg te zam je nik na Ëel ni ka GSOS-a RH ge ne ral pu kov nik Slav ko Ba riê, po - moê ni ci mi nis tra, te os ta li uz va ni ci i pu - bli ka. Us li je di le su re Ëe ni ce za ko je bi bi lo do bro da ih se pod sje te i svi os ta li. Na i me, mi nis tar je re kao da nas ova kav kon cert okup lja u za jedniπ tvu bo æ iê nog slav lja, ali i to da ne bis mo smje li za bo - ra vi ti i sve one ko ji su iz bi lo ko jeg raz lo ga tu æ ni i ne sret ni. Kon cert i slav lje na ra π taj ima je po vez ni ca ko ja is ti Ëe tra di - ci o nal nost pra vih vri jed nos ti u hr vat skom dru π tvu. Kao i uvi - jek, mi nis tar je po nov no is - tak nuo ulo gu no vih na ra π ta ja u odræ a nju ci vi li za cij skih vri - jed nos ti. Po tom je us li je dio slap pre - kras nih no ta u ko ji ma su i dje la hr vat ske glaz be ne baπ ti - ne i svjet ski po zna te bo æ iê ne snimio Tomislav BRANDT OSRH»rno mer cu pred okup lje nim po laz ni ci - ma i dje lat ni ci ma»as nië ke πko le na ve li i za pov jed nik ZI O-a bri ga dir Mar jan Biπ kiê te za pov jed nik ko le bri ga dir Zvo ni mir Lu liê. Ina Ëe, 296 za vr πe nih po laz ni ka ovog na ra π ta ja (57 re dov nih i 239 do pis nih) pro π lo je iz obraz bu po no vom pla nu i pro gra mu, slië nom pro - gra mu bu du Êe Vi πe Ëas nië ke iz obraz be, ka ko Êe se πko lo va nje ove ra zi ne usko ro i zva ti. No vim pro gramom nas to ji se pra ti ti mo der ni za ci ja oru æ a nih sna ga RH, kao i kri te ri ji ko je pro pi su ju æe lje ne me apple u na rod ne in te gra ci je, re kao je bri - ga dir Biπ kiê. Sve Ëa nost je za vrπi la pod je lom svje - dod æbi po laz ni ci ma, pri zna nja naj is tak - nu ti ji ma, te pri god nim dom jen kom. D.V. UmjetniËki doæivljaj izvan svih kategorija snimio Tomislav BRANDT pjes me stal no di za le ra spo lo æ e nje slu πa - telj stva, πto je na kra ju kul mi ni ra lo i za jed nië kom pjes mom zbo ra, so lis ta i slu πa telj stva uz iz vrs tan or ke star i di ri gen ta. Do is ta ne iz raz lo ga Ëis te pris toj nos ti na vo di mo da je uz Or ke star HV-a sud - je lo vao i Mje πo vi ti zbor Glaz be ne πko le Va tros lav Li sin ski iz Bje lo va ra, sa zbo ro voapple om Ivi com Mi haj lo vi Êem, a da je ame rië ka so lis ti ca De bo rah Wo od son do ka za la svoj sta tus me apple u na rod ne zvi - jez de. Pu to ka zi su pak po zna ti hr vat - ski æen ski ok tet ko ji je iz vrs nom i kraj - nje pre ciz nom in ter pre ta ci jom ta koapple er po ka zao da spa da u sam vrh hr vat ske glaz be ne re pro duk ci je. Sve to maj stor - ski je po ve zao po zna ti di ri gent Alan Bje lin ski, Ëi ju iz ra zi tu osob nost ni je vi πe po treb no pred stav lja ti! Ukrat ko - um jet nië ki do æ iv ljaj iz van svih ka te go ri ja! M. VU KO VO JAC V I J E S T I Ga applea li roë ni ci 202. br PZO-a Na za vr π nom di je lu voj ne obu ke na ra π ta - ja 03/2005 pro ve de no je ta bo ro va nje roë - nih voj ni ka u dva di je la, i to tak tië ko uv je æ - ba va nje i tak tië ka vje æ ba u vo jar ni Pu kov - nik Mi li voj Ha lar u Du gom Se lu, a boj no gaapple a nje na voj nom po li go nu Eu gen Kva - ter nik na Slu nju. Cilj i za da Êa ta bo ro va nja bio je os po so bi ti voj ni ke za pro ved bu tak tië - kih rad nji i po stu pa ka po je di naë no i u sklo - pu po sa da u svim okol nos ti ma bor be nih dje lo va nja, te bor be nim gaapple a nji ma prov je ri - ti pa lj be nu os po sob lje nost za bor bu sa ci lje - vi ma na zem lji. Na kon pro ve de ne tak tië ke vje æ be, roë ni voj ni ci na ra π ta ja 03/2005 pri - stu pi li su 20. pro sin ca gaapple a nju ci lje va na zem lji iz PZT 20/3 A4 i 20/3 BOV na rb 1, rb.2, rb.3, rb.4. i rb. 6. Glav ni vo di telj ga - applea nja bio je boj nik Ni ko la Kut le πa. Gaapple a nje je pro tek lo bez iz van red nih do gaapple a ja, s ukup nom oc je nom uv je æ ba no (U). RoË ni ke je ti je kom gaapple a nja obi πao i za pov jed nik 202. br PZO-a pu kov nik Nenad Ba riê. OJI Dobrovoljno davanje krvi 202. br PZO-a U vojarni Pukovnik Milivoj Halar u Dugom Selu 23. prosinca pripadnici 202. br PZO-a organizirali su akciju dobrovoljnog darivanja krvi u suradnji s Hr - vatskim zavodom za transfuzijsku me di - cinu u Zagrebu. Akciji su se pridruæili pripadnici 50. bojne ABKO i 607. pjeπaëke brigade. Ukupno je pristupilo 54 pripadnika. LijeËnica Tatjana Muπlin KriletiÊ zahvalila se na provedenoj akciji, te ustvrdila kako Êe na obostrano zadovoljstvo i dalje nastaviti suradnju s postrojbom. OJI 15

16 NOVOSTI IZ VOJNE TEHNIKE SprjeËavanje napada eksplozivnim napravama EK SPLO ZIV NE na pra ve raz nih vrsta u posl jedn jih su ne ko li ko go di - na po sta le vo de Êi oblik na pa da dil jem svi je ta. Raz ne vrste pod met nu - tih, tem pi ra nih i sli Ë nih bom bi, za - tim bom be koje se po stavl jaju po kraj pro met ni ca ili za ko pa vaju is pod njih omil je no su oruæje i te ro ri sta. Za π ti - ta od tak vih na pa da tre nu ta Ë no po - staje naj vaænije pi tan je. Broj ame ri Ë - kih voj ni ka stra da lih od tak vih na - pa da u Ira ku tre nu ta Ë no iz no si oko 75% svih stra da lih. To je re zul tat ko - ji sva ka ko zvo ni na uz bu nu. Os im raz nih sred sta va za π ti te, ko ja se uglav nom svo de na upo ra bu sve oklopl je nij ih vo zi la (na πto dru ga stra na od go va ra po stavl jan jem joπ jaë ih bom bi) na stoje se ra zvi ti i no vi pri stu pi. Ta ko je ame ri Ë ki ma rin ski kor pus (USMC) u su radn ji s dru gim or ga - ni za cij ama i ag en cij ama raz vio ra - Ë u nal ni pro gram Thre at Map per. Pro gram ra bi kom pli ci ra ni su stav pro ra Ë u na te mel jen na ana li zi po - da ta ka iz dos ada πn jih na pa da ka - ko bi se pre dvid je li bu du Êi na pa di. Tvor ci pro gra ma se na daju ka ko bi svim gra na ma OS-a mo gao omo gu Êi ti pro ak tiv ni pri stup prij etn ji na pa da im pro vi zi ra nim ek - splo ziv nim na pra va ma, pla ni ran ju ru ta ka ko bi se sman jio ri zik na pa - da, ot kri van je na pra va prije ek splo - zije te pres re tan je po Ë i ni tel ja prije ne go πto po sta ve na pra vu. Ne ki struën ja ci sma traju ka ko je okre ta - n je pre dvi applean ju i pre ven ci ji je di ni naë in za sman ji van je i even tu al no eli mi ni ran je prij etn je im pro vi zi ra - nih ek splo ziv nih na pra va. To me u pri log ide i te ren sko is ku stvo koje je po ka za lo da na pa daëi brzo smi sle USMC naë in ka ko pro bi ti poj aë a nu za π ti tu i ostva ri ti cilj, pa je naj uë in ko vi tije sprij eë i ti na pad. Ako se na pa da Ëe sprij eëi u uspjeπ - noj upo ra bi im pro vi zi ra nih ek splo - ziv nih na pra va to Êe znat no pri do - nij eti si gur no sti i jed no stav nij em obav l jan ju za da Êa voj ni ka na te re - nu. Joπ jed na ve li ka pred nost pro - ak tiv nog pri stu pa je bit no niæa cij e - na, ka ko ma te rij al na ta ko i ljud ska. M. PE TRO VIΔ REAPS TIJ EKOM stu de nog iz ra el ska tvrtka RA FA EL Ar ma ment De ve lop - ment Autho ri ty Ltd. uspjeπ no je pro - ve la niz tes ti ran ja RE APS (Ro torc - raft Exter nal Air bag Pro tec tion Sy - stem) su sta va koj eg raz vi ja kao no vi kon cept, od no sno kao tehno lo πki de mon stra tor po na rudæbi ame ri Ë ke mor na ri ce. Rij eë je o svoj evrsnom zra Ë nom jas tu ku za he li ko pte re ko ji se iz va na po stavl ja pod trup let je li - ce i na mij en jen je za ub laæa van ja uda ra let je li ce pri pa du na tlo, od - no sno na po vrπ i nu vo de. Na trup let je li ce po stavl jaju se i sen zo ri po - mo Êu ko j ih se pra te fi zi kal ni pa ra - met ri pri bliæa van ju tlu te po mo Êu koj ih se ne po sred no prije uda ra ak - ti vi ra RE APS su stav i iz vlaëi zra Ë ne jas tu ke na stoj eêi ti me za π ti ti posa du i put ni ke u let je li ci, od no sno ub laæi - ti oπ teê en ja na he li ko pte ri ma. Tes ti ran ja su pro ve de na na he li ko - pte ri ma Bell 206. Tij ekom for si ra nih pa do va he li ko pte ri su bi li pod mak - si mal nim opte reê en jem, od no sno teæi li su po 1520 kg. Brzi na pro pa - dan ja he li ko pte ra pri pa du bi la je 11 m/sec i 8,8 m/sec. Posa du u he li - ko pte ri ma tij ekom tih tes ti ran ja glu mi le su ATD (Anthro po morp - hic Test Dum mi es) lut ke, koje su nakon πto su bi le iz loæene uda ri ma, od no sno pa do vi ma od go to vo 25 g osta le ne o π teê ene. S dru ge pak strane zmaj let je li ca pretr pio je ma - n ja oπ teê en ja, od no sno ona su bi la tak va da su he li ko pte ri nakon ukla - n jan ja oπ teê en ja opet bi li u let nom stan ju. Sam pri zor let je li ce nakon pa da ko ja nije opreml je na sli Ë nim su sta vom za za π ti tu neus po re div je u od no su na pri zor let je li ca koje su opreml jene RE APS su sta vom, ko ji dra stië no ut jeëe na po ve Êa nu si gur - nost le ten ja. Za oë e ki va ti je ka ko Êe se tak vi su sta vi vrlo brzo na pre do va ti u svom tehno lo πkom ra zvoju te da Êe bi ti pri la go applee ni za opre man je ci vil - nih i voj nih let je li ca, od no sno za pret po sta vi ti je ka ko Êe po sta ti stan - dar dni dio opre me pri pro iz vodn ji no vih he li ko pte ra. I. SKEN DE RO VIΔ 16

17 NOVOSTI IZ VOJNE TEHNIKE Kupola s topom 105 mm BEL GIJ SKA tvrtka CMI De fen ce raz vi la je ku po lu CT-CV s to pom ka - li bra 105 mm ko ja se moæe po sta vi ti na broj na ko ta Ë na i gus je nië na pod - voz ja. Ku po la je prvi put jav no pred - stavl je na u lje to 2004., a tij e kom lje - ta ove go di ne po Ë e le su de mon stra - cije za in te re si ra nim kup ci ma. Sve dos ada πn je pro be ku po le obavl jene su na pod voz ju Mowag Pi ranha III po gon ske kon fi gu ra cije 8x8. Ta je kon fi gu ra ci ja u okvi ri ma mase koju moæe pre ve sti trans port ni avion C-130 Her cu les. No, ku po la je kon strui ra na ta ko da se moæe po - sta vi ti na ve Êi broj pod voz ja. Ta ko ku pac ne bi tre bao ima ti ve Êih pro - ble ma u in te gra ci ji ku po le na oda - bra no pod voz je. Tij ekom paljbe nih te sto va ispal je - no je vi πe od 1000 proj ek ti la raz nih ti po va. Tes ti ra lo se dje lo van je u voæ - nji i iz mi ro van ja, na po kret ne i ne - CMI De fen ce po kret ne cil je ve i sa smje rom cij evi od 0 do 90 stupnje va lij evo i des - no. Ele va ci ja to pa je 42 stupnja. Ku po la je naë in je na va - ren jem od alu mi nij skih oklop nih ploëa koje posa du πti te od zrna pje π a Ë kog oruæja i krho ti na gra na ta. Mo guêe je po sta vi ti do dat - ni oklop ni kom plet koj im se oklop - na za π ti ta po diæe na vi πu ra zi nu. Top je pro iz vod tvrtke, izo luë en, ka li bra 105 mm oz na ke CV/53, s no vo ra zvi je nim pro tutr zaj uêim su - sta vom i plin skom ko Ëni com na us - ti ma cij evi. Moæe ra bi ti sve po stoj e - Êe strjel ji vo tog ka li bra, ali i no vo ra - zvi je no s po ve Êa nim mo guê no sti ma. Ku po la je opreml je na au to mat skim pun ja Ë em ko ji je smjeπ ten u nje zin straænji dio. Za to po sa da bro ji sa mo dva Ëov je ka, za pov jed ni ka (sje di lij e vo) i top ni ka (des no), a uku pne di men zije i ma sa su man ji. Ma sa ku po le je oko 4,5 to na. U pun jaë stane 16 proj ek ti la ko ji se mo gu do pun ja va ti i iz va na. Pun jaë i spre mnik proj ek ti la su od po - sa de od voj eni si gur no snom pre gra - dom. Ku po la je opreml je na mo der - nim su sta vom za upravl jan je paljbom. Za pov jed nik ima pa no - ram ski ciljni Ë ki ure appleaj s ter mal nom ka me rom i las er skim dal ji nom je - rom. Brzi na paljbe iz no si do naj vi πe 8 proj ek ti la u mi nu ti. Po kre tan je ku - po le je elek trië no. M. PE TRO VIΔ SRE DI NOM pro sin ca bor be ni avi - on no ve gen era cije Euro fighter Typ - ho on ukn jiæio je joπ je dan vrij e - dan uspjeh, Ëi me je zakl juë io vrlo us pjeπ nu u smi slu svog dalj - njeg tehno lo πkog ra zvo ja i pro iz - vodn je. U RAF-ovoj ba zi Co ning sby, 17. es kad ri la ko ja sluæi i kao po - stroj ba za ra zvoj na tes ti ran ja, oba vi - la je prve uspjeπ ne le to ve s Euro - fighte ri ma na koj ima su bi li po stavl je ni proj ek ti li zra k-z rak no ve gen e - ra cije sredn jeg do me ta Me te or. Ra di se o GHTM (Ground Han dling Trai ning Mis si le) proj ek ti li ma, ko ji Meteor proπao prva testiranja na Eurofighterima su tij ekom tih tes ti ran ja bi li po stavl jen i na pot - kril ne i pod tru pne pod - vjes ne to Ëke. Pro ve de na tes ti ran ja vaæna su i zbog to ga πto je s uspjehom de - mon stri ra na mo guê nost Eu ro fighte ra da u svom ar se na lu no si zbil ja πi - rok spek tar zra ko plov - nog na o ruæan ja, od no sno proj ek ti la zra k-z rak i to ka ko europ skih ta ko i ame ri Ë kih pro iz vo applea Ëa. Dos ad su u po rab ne do zvo le za po stavl jan je na podvjed ne to Ëke ima li proj ek ti li AIM-9L (usko ro se moæe oë e ki va ti da Êe to bi ti sluë aj i s proj ek ti lom AIM-9X), AS RA AM, IRIS-T i AM - RA AM. OË e kuje se da tij ekom ta lij an sko rat no zra ko plov stvo bu de prvo koje Êe uve sti u ope ra tiv nu upo ra bu te proj ek ti la na svoj im Eu - ro fighte ri ma. S ob zi rom na svoje tehni Ë ke zna - Ë aj ke pret po stavl ja se ka ko bi Me te - or mo gao po sta vi ti stan dar de pre ma koj ima Êe se rav na ti ra zvoj svih idu - Êih proj ek ti la tog ti pa. Ina Ëe, rij eë je o BVRA AM (Be y ond Vi su al Ran ge Air-to-Air mis si le) proj ek ti lu do me ta 100 km. Brzi na koju moæe po sti Êi je ve Êa 4 Macha. Na mij en jen za bor - bu pro tiv pro tiv ni Ë kih bor be nih avio na, trans port nih avio na, zra Ë nih tan ke ra, AWACS-e te krsta reêe pro - j ek ti le, dok se za na vo appleen je proj ek - ti la ra bi su stav ak tiv nog ra dar skog na vo appleen ja. Ra zvoj Me te o ra mo gao bi bi ti oko n Ë an do 2010., ka da se oë e kuje nje go va pu na ope ra tiv na upo ra ba na avio ni ma ti pa Ra fa le, Euro figh - ter i Gri pen. Dos ad je svoju na - rudæbu proj ek ti la Me te or potvrdi lo πest ze mal ja i to: Ve li ka Bri ta ni ja, Fran cu ska, Nje ma Ë ka, Ita li ja i pa - n jol ska. Uz prethod no na ve dene avione, Me te or Êe bi ti kom pa ti bi lan i za upo ra bu na bor be nim avio ni ma F-35 JSF. I. SKEN DE RO VIΔ 17

18 NOVOSTI IZ VOJNE TEHNIKE Bolje komuniciranje AME RI» KA ko pne na voj ska (US Ar my) na stoji po bol jπ a ti su stav bo - j iπ ni Ë kih ko mu ni ka ci ja. U sklo pu tih na stoj an ja Boj iπ ni Ë ki la bo ra to rij ko - pnene voj ske proc jen juje sa te lit ske ko mu ni ka cij ske su sta ve za opre - man je bor be nih vo zi la. No vi su su - sta vi man ji, la kπi, mo bil ni ji i uë in - ko vi ti ji i bu duê nost su boj iπ ni Ë kih ko mu ni ka ci ja. Upra vo je to te meljni in te res La bo ra to ri ja na pol ju boj iπ - ni Ë kih ko mu ni ka ci ja. Tre nu ta Ë no La bo ra to rij tes ti ra i proc jen juje ne ko li ko mo bil nih sa te - lit skih ko mu ni ka cij skih su sta va za opre man je raz nih vo zi la ko ji bi za - pov jed ni ci ma na boj iπ tu os igu ra li la kπe, man je i jef ti nije ko mu ni ka cij - ske ure appleaje na pred nih mo guê no sti. Oso bi to se tes ti raju izdrælji vost i mo guê nost dje lo van ja u teπ kim te - ren skim uv jet ima tij ekom bor be nih dje lo van ja. Istraæuju se i naj bol ji naë i ni in te gri ran ja ma lih sa te lit skih US Ar my an te na na raz na voj na vo zi la, oso bi - to za pov jed na i ko mu ni ka cij ska. Cilj je uvo appleen ja sa te lit skih ko mu - ni ka ci ja po ve za ti ko ri sni ke pre ko sa te li ta ta ko da udal je nost i fi zi Ë ke za pre ke vi πe ne pred stavl jaju ni ka - kav pro blem tij ekom ko mu ni ci ran ja iz me appleu dvi je to Ëke. Ta ko Êe za pov - jed ni ci mo Êi krei ra ti vi π es tru ke ko - mu ni ka cij ske ka na le s po dre applee nim za pov jed ni ci ma i dru gim ele men ti - ma bi lo gdje na boj iπ tu. Mo der na is ku stva po ka zuju ka ko di na mi ka mo der nog boj iπ ta brzo pre la zi mo guê no sti i dos eg tre nu ta - Ë nih ko mu ni kac ij skih ure appleaja. Naj - jed no stav ni ji naë in prev la da van ja tog pro ble ma je os lan jan je na sa te - lit ske ko mu ni ka cije. Na rav no, i sa - te lit ske ko mu ni ka cije imaju Ëim be - ni ke ko ji ih ome taju; πu ma, ki πa, ur - ba na po druë ja s vi so kim gra applee vi na - ma pa i o to me tre ba vo di ti ra Ë u na. M. PE TRO VIΔ RAT NA mor na ri ca Juæno a fri Ë ke Re pu bli ke, 3. stu de nog proπle go di - ne sluæbe no je preuz ela i prihva ti la u sluæbu prvu od tri mo di fi ci rane pod mor ni ce klase 209. No va pod mor ni ca je do bi la oz na - ku S101 te je nakon uspjeπ no za vrπ e nih primo pre daj nih tes ti ran ja spre mna za prvu plo vid bu po Ë et - kom Sve tri pod mor ni ce klase 209/1400MOD na ruë ene su dav ne kao dio stra teπ kog pla na na o - ruæan ja Juæno a fri Ë ke Re pu bli ke. No ve pod mor ni ce za mij enit Êe pod - mor ni ce klase Daphne koje se do la - skom no vih po vla Ëe iz sluæbe. Ukup na cij ena proj ek ta iz no si oko 748 mi lij una EUR (908 mi lij una Nove podmornice za JuænoafriËku Republiku ame ri Ë kih do la ra) te ukl ju- Ë uje do sta vu si mu la to ra za upravl jan je pod mor ni com te si mu la to ra za bor be na dje lo - van ja. Po stoji op ci ja za na ba - vu Ëetvrte pod mor ni ce, no ma lo je vje roj at no da Êe ta op ci ja bi ti is pun je na. Pod mor ni ce klase 209/1400MOD gra di Ger man Sub ma ri ne Con sor ti - um (GSC) kao svoj kljuë ni proj ekt pod vod stvom tvrtke HDW dok je bor be ni su stav os igu ra la tvrtka STN At las. Gradn ja tru pa po dij el je na u ne ko li ko sek ci ja iz me appleu tvrtki HDW, Thys sen Nord se ewer ke i Koc kums. Sek cije prve pod mor ni ce spoj ene su u HDW-u u Kie lu 22. svibnja dok je po ri nuêe odræa no 15. lipnja Pod mor ni - ca S102 tre nu ta Ë no obavl ja po kus nu plo vid bu dok se S103 na la zi na opre mnoj oba li. Ter min u koj em bi pre o sta le pod mor ni ce tre ba le ot plo - vi ti za Juæno a fri Ë ku Re pu bli ku odre appleen je za sre di nu 2006., od no - sno sre di nu go di ne. Kla sa pod mor ni ca 209/1400MOD je una prij eapplee na ver zi ja klase 209 te su uj e - d no ukl juë e na is ku - stva skupl je na pri ra zvoju iz ra el skih pod mor ni ca klase Dolphin i pod mor ni - ca klase 214. M. PTIΔ GRÆELJ 18

19 NOVOSTI IZ VOJNE TEHNIKE Malta preuzela novi patrolni brod PO MOR SKA di vi zi ja oruæa nih sna ga Re pu bli ke (Ma rit ime Squ a - dron of the Ar med For ces of Mal ta) Mal te pri mi la je u sluæbu no vi odo - bal ni pa trol ni brod na mij en jen nad - zo ru mal teπ kih prio bal nih vo da koje su ugroæene sve ve Êom trgo vi nom lju di te ile gal nim us el ja van jem. Brod je iz gra appleen za cij enu od 17 mi lij una EUR (20 mi lij una ame ri Ë kih do la ra) no vë anim sred stvi ma ko je je u veê em dij elu os igu ra la Ita li ja. Pa - trol ni brod je kon strui ran u Fin can ti - e rij evom bro do gra di li π tu Mug gi a no kao mo di fi ci ra na ver zi ja proj ek ta klase bro do va Dic cio to u su rad n ji s ta lij an skom ca rin skom po li ci jom. No vi brod, dul ji ne 53,4 m te is tis ni - ne 393 t, kao naj veêe tak vo plo vi lo u sluæbi do bi lo je oz na ku P 61. Mo di fi ka cije s ob zi rom na kla su bro do va Dic cio to od no se se na ugra applei van je krmene ram pe te kon - struk cije za ma lu plat for mu za he li - ko pte re ti pa AB212 i AB412. Brod ta ko appleer ima unu tarn ju ram pu ko ja os igu ra va pri stup vo zi li ma na slet - no/po let nu pa lu bu, ogra ni Ë a vaj uêi na taj naë in mo guê no sti trans por ta. Tvrtka Fin can ti e ri je iz ja vi la ka ko je to naj man je plo vi lo koje ima slet - no/po let nu pa lu bu uskla applee nu s NA - TO APP-2. Ka ko je izdrælji vost i traj nost bro da bi la pri mar na, a brzi na se kun dar na, sman jen je broj po gon skih mo to ra. Ia ko su ta lij an ski pa trol ni bro do vi klase Di ciot ti opreml je ni Ëe ti ri ma mo to ri ma, P 61 po gone sa mo dva Iso ta Fraschi ni V1716 T2 MSD di - zelska mo to ra sna ge kw, omo gu Êa vaj uêi naj ve Êu brzi nu od 23 Ëvo ra te do plov 2360 nm pri brzi - ni od 16 Ëv. Ka ko bi se po ve Êa la efi - ka snost vi ja ka ugra applee na su dva pro - pe le ra veê eg prom je ra ko ja se vrte na niæim okre taj ima. Sman jen jem bro ja po gon skih mo to ra omo guê eno je prem jeπ tan je opre me iz sre di π - n jeg dij ela bro da. Na taj naë in pre - m jeπ ten je 7,5 m dug Ha tec ke Ëa - mac na krme nu ram pu po mo Êu ko - j eg se omo gu Êuje brz prem jeπ - taj osobl ja na sumnji vo plo vi lo. Brod ska krma se otva ra u dva dij ela, don ji dio ko ji se moæe nag nu ti za mak si mal nih 12,5 a ima ulo gu kri la ca ko ji op ti mi zi - raju ope ra cije spu πtan ja i di - zan ja Ëam ca pri brzi ni od 4 Ëv. Sta bi li tet bro da po ve Êan je in - te gri ra nim sta bi li za cij skim su sta - vom ko ji omo gu Êuje slet no/po let ne ope ra cije pri stan ju mo ra 3. Ka ko na vo di bro do gra di li π te, tim je su sta - vom po ve Êan sta bi li tet za 90% pri brzi ni od 19 Ëv. Ob uka za pi lo te tek tre ba po Ë e ti te se u skal du s ti me ak cije slij etan ja i po lij etan ja ne oë e - kuju prije kraja slje deêe go di ne. Uz sve svoje ulo ge, P 61 moæe ugo sti ti do dat nih 20 lju di uz 32 Ëa sni ka i mor na ra. Glav no na o ruæan je sa stoji se od jed nog Oto Mel ara to pa ka li bra 25 mm te je mo guêe mon ti ra ti dvi je teπ - ke stroj ni ce Browning ka li bra 12,7 mm na bo ko vi ma za pov jed nog mo sta koje bi dje lo va le u spre zi s to pom. Pre ma iz ja vi duænos ni ka Po mor - skog odre da, po stoji pot re ba za joπ jed nim tak vim pa trol nim bro dom zaj ed no s ak vi zi ci jom dva he li ko - pte ra sredn je ve li Ë i ne. S ob zi rom na tre nu ta Ë nu eko nom sku si tua ciju na Mal ti, nije vje roj at no da Êe do Êi do te in ves ti cije. M. PTIΔ GRÆELJ SkyLite B POT KRAJ stu de no ga tvrtka RA - FA EL Ar ma ment De ve lop ment Autho ri ty Ltd. odræa la je prez en ta - ciju svog no vog mi ni tak ti Ë kog be - spi lot nog su sta va Sky Li te B. Su stav je pri mar no raz vi jen za pot rebe Iz - ra el skih oruæa nih sna ga, od no sno na mij en jen je pjeπ a Ë kim po stroj ba - ma jaë i ne boj ne. U gla vi let je li ce po stavl je na je æi ro sta bi li ra na tu re - la opreml je na elek tro op ti Ë kim sen - zo ri ma, o Ëij im tehni Ë kim spe ci fi ka - cij ama za sad ne ma de taljnih po da - ta ka. Let je li ca je na mij en je na za prikupl jan je obav jeπ taj nih po da ta ka, po put kon ti nui ra nog praê e- n ja odre applee nog cil ja, nad - zo ra odre applee nog na - s e l je nog po druë ja, praê en ja kre - tan ja svoj ih sna ga na te re nu, od no sno na vo appleen ja po stroj bi na te - re nu do odre applee nog cil ja. Za lan si ran je let je li ce let je li ce ra bi se ka ta pult, dok se za priz eml jen je let je li ce ra bi kom bi na ci ja pa dob ra - na i zra Ë nog jas tu ka. Sky Li te B u zra ku moæe bo ra vi ti oko je dan i pol sat. Ve li ka pred nost su sta va je nje - go va, za - hval juj uêi ma lim di - men zij ama, la ka pre no si vost, od no sno da po slij etan ju ne zahtij e - va ne ko kom pli ci ra no op sluæi van je, te da je vrlo brzo spre man za no ve za daêe. Uz to vrlo je jed no sta van za upravl jan je i u sloæe nim si tua ci j ama i za da nim sce na rij ima, od no sno pre ma rij eë i ma pro iz vo applea Ëa po go - dan je za upo ra bu u go to vo svim sloæe nim vre men skim uv jet ima. I. SKEN DE RO VIΔ 19

20 VOJNA TEHNIKA Visokotehnoloπka zaπtita od terorizma Diljem svijeta uëestali su napadi raznim eksplozivnim napravama. Posebno su izloæeni pripadnici mirovnih misija u nestabilnim podruëjima, ali i civili u mnogim zemljama. PomoÊ dolazi iz visokotehnoloπkih laboratorija tvrtke Rheinmetall Toma VLA IΔ Rheinmetall Na pa di raz nim ek splo ziv nim na pra va ma iza zi vaju broj ne ærtve me appleu pri pad ni ci ma mi - rov nih mi si ja. To je jed na od ve Êih prij etn ji, oso bi to u kriz nim i ne sta - bil nim po druëj ima. Na rav no, i broj - ni te ro ri sti Ë ki na pa di na ci vil ne ci - l je ve slij ede iden ti Ë an ob ra zac. Dos ad je za π ti ta od tak vih na pa da bi la iz nim no teπ ka i svo di la se na so lid - nu do zu sumnji Ë a vo sti, dob ro iz vi - applean je te re na koje bi tre ba lo ot kri ti mo gu Êu opas nost te pro ved bu za π - tit nih mje ra. Za π tit ne su mje re usmje rene na to da se u sluë aju ek splo - zije ærtve mak si mal no uman je. No, sta ra je is ti na ka ko je bol je sprij eë i ti ne go lij eë i ti pa su znan - stve ni ci dil jem svi je ta na stoj ali smi - sli ti naë in za sprjeë a van je na pa da i on emo gu Êa van je ek splo zije. Re al no gle daj uêi to je vrlo teπ - ka za da Êa i ve li ki iza zov istraæi vaë i ma. Is ku stva su po ka za la ka ko se zna tan dio ek splo ziv nih na pra - va ak ti vi ra upo ra bom ne ke na - pra ve s elek tro mag net nim zra - Ë en jem (npr. ra dio u re appleaj ili mo - bil ni te le fon).»ak i te ro ri sti sam ou boj ice pon ekad rabe ta - kav tip ak ti vi ran ja i to po mo - de lu da na pa daë do no si bom bu (na se bi ili u tor bi) do cil ja, a dru gi Ëlan ti ma je sa si gur ne udal je no sti ak ti - vi ra ne kim beæi Ë nim ure appleaj em. Ta - ko, Ëak i ako os igu ran je on emo gu Êi na pa da Ëa, dru gi Ëlan ti ma moæe ak - ti vi ra ti ek splo ziv i izaz va ti πte tu. Ne ke pak ek splo ziv ne na pra ve ak ti - vi raju se au to mat ski, po mo Êu sen - zo ra, vrlo Ëes to je to sen zor kre tan ja ako se æe li na pa sti kon voj vo zi la. Tvrtka Rhein me tall za to je raz vi la vi so ko tehno lo πki od go vor - za π ti ti ni su stav HPEM (High Power Elec tro Mag net ic). Tvrtka tvrdi ka ko je HPEM su stav za uspjeπ no on es po - sobl ja van je ek splo ziv nih na pra va koje se ak ti vi raju dal jin ski, ra dio va - lo vi ma. Tekst u cijelosti proëitajte na: 20

21 ORUÆANE SNAGE PriËuva oruæanih snaga Republike Hrvatske Nakon veliëanstvene pobjede u Domovinskom ratu godine, oruæane snage Republike Hrvatske (OSRH) postupno su poëele svoju demobilizaciju i reforme, koje su od poëetka bile usmjerene na smanjenje ustroja i stvarnog brojnog stanja svojeg sastava, kao i na πto racionalnije mirnodopsko funkcioniranje, modernizaciju i pribliæavanje NATO-u Ivan PRODAN Ras pravl jaj uêi o pri Ëu vi, tre ba se pris je ti ti ka ko su OSRH na sta - le: od dra go vol ja ca od koj ih je ve li ka ve Êi na od sluæi la voj ni rok u bi vπoj JNA, a ne ki su ima li i do dat nu voj nu izo braz bu (npr. RO - ko la rez er vnih ofi ci ra ); od pri Ëuv nih po - li caj aca; od pri pad ni ka ta da πn je JNA; od hrvat skih emi gra na ta, od koj ih su ne ki ima li is ku stvo u stra - nim oruæa nim sna ga ma, i dru gih. Sa sta bi li za ci jom stan ja nakon za - vrπ et ka ra ta odljev lju di iz OSRH se na sta vio, a slij edi lo je ne ko li ko vaænih va lo va re for mi. Ne sa mo da su lju di teæi li pov rat ku na svo ja prij aπn ja rad na mjes ta, veê su i OSRH po o π tri le svoje kri te rije, na stoj eêi zadræa ti πto kva li tet ni ji ka dar te po - zi tiv nim mje ra ma po ti Ëu Êi vi π ak lju di na iz la zak iz voj nog su sta va ka ko bi se ra ste ret io sva ke go di ne sve man ji pro ra Ë un za ob ra nu. Os im to ga, po staj ao je sve vidlji vi ji trend dru gih tran zi cij skih ze mal ja, ali i NA TO Ëla ni ca, sta vi ti na gla sak u ra zvoju OS-a na mo bil nost, na vi - π e funk cio nal nost i flek si bil nost u upo ra bi OS-a, a ne na ma sov nost sa sta va i teπ ku tehni ku. Eko nom ska pre zahtjev nost i kon cep cij ska ne pri - klad nost, tj. ne prim jen ji vost sta re hlad no ra tov ske kon cep cije po sta la je oë i ta. No ve si gur no sne prij etn je i no va me appleu na rod na kon stel aci ja traæi le su dubl je prom jene u naë i nu kon ci pi ran ja oruæa nih sna ga. to je bi la udal je ni ja, to je bi lo jas nije da za ob uku broj ne pri - Ëu ve o koj oj se i dal je vo di la glo - maz na evi den ci ja ne ma sred sta va te da sa mo vo appleen je to li ke evi den cije tro πi res ur se, a za pra vo gu bi smi sao jer se ma lo-po ma lo gu bi kon tro la nad stvar nim stan jem tih lju di. Tekst u cijelosti proëitajte na: 21

22 RATNO ZRAKOPLOVSTVO NH-90 (II. dio) Iako tek pristiæe u operativne postrojbe, NH-90 zbog svojih noviteta i iznimnih performansi postavlja nove standarde u uporabi helikoptera takve vrste ne samo u Europi veê i u zrakoplovstvima diljem svijeta Zoran KESER Ka ko je u prvom dij elu tek sta bi lo na ve de no, tvrtke koje su sud je lo va le u iz ra di i ra zvoju ovog he li ko pte ra, jed na ko su ta ko do bi le za da Êu i za iz ra du te is pi ti - van je poj edi nih pro to ti po va koj ima su do dij el jene raz ne za daêe. Ta ko su opseæna is pi ti van ja raz dij el je na na πest pro to ti po va od koj ih je pet sluæi lo za let na is pi ti van ja dok je je - dan pro to tip rabl jen za is pi ti van ja na zeml ji. Prvi iz ra applee ni pro to tip rabl jen je za ze maljska is pi ti van ja (GTV - ground test vehic le), a nes luæbe no je do bio ime Iron Bird. Prva is pi ti van ja na tom pro to ti pu obavl je na su 28. ruj - na 1995., a rabl jen je za pre li mi nar - na is pi ti van ja ko ja lo gi Ë nim slij e - dom pretho de is pi ti van jima u zra ku. Ukup no je pro ve de no 750 sa ti is pi - ti van ja na tom pro to ti pu. Prvi let ni pro to tip oz na Ë en PT1 (re gi stra cije F-ZWTH i MMX-612) pred stavl jen je jav no sti 29. ruj na 1995., dok je svoj prvi po vi jes ni let PT1 iz veo 18. pro sin ca is te go di ne. Oda bir nor dij skih ze mal ja: NH-90 su oda bra li Nor veπ ka, Fin ska i ved ska dok je EH-101 oda bra la Dan ska Taj pro to tip vi πe ne le ti, a ukup no je oba vio 365 sa ti le ten ja pri Ëe mu je rabl jen za is pi ti van je vi bra ci ja, let - nih ka rak te ri sti ka, ugradn je obiju inaë i ca mo to ra, re duk to ra, itd. Prvi let iz ve den je u mjes tu Ma rig nane u Fran cu skoj pri Ëe mu su po gon sku sku pi nu Ëi ni li mo to ri RTM322. Po π - to je Ita li ja je di na iz ra zi la æel ju za ugradn jom dru ge vrste mo to ra, taj pro to tip upo rabl jen je i za is pi ti van je mo to ra GE-T700 koj ima je prvi let iz ve den 13. oæuj ka u Ita li - ji, pa od tu da pot jeëe i ova dru ga re gi stra ci ja za isti he li ko pter. Dru gi pro to tip PT2 (re gi stra cije F-ZWTI) pro iz ve den je ta ko appleer u Fran cu skoj, a po let io je u oæuj ku Rabl jen je za is pi ti van je elek - tri Ë nih su sta va, a po sluæio je kao pri kaz ni he li ko pter za inaë i cu he li - ko pte ra kak vu su zahtij eva le nor dij - ske zeml je koje su ka snije i na ruë i le NH-90 u ob je inaë i ce. Ono πto je naj vaænije za taj pro to tip jest prvi let s Fly-By-Wi re su sta vom upravl ja n ja ko ji je imao meha ni Ë ki se kun dar ni su stav upravl jan ja kao rez er vu. Pro to tip PT3 (re gi stra cije F-ZWTJ) po let io je u li sto pa du 1998., a zna - ko vi to je da je taj pro to tip bio opreml jen s go to vo cje lo kup nom avio ni kom ko ja se na la zi i na se rij - skim inaë i ca ma. Pro to tip je iz ra appleen u TTH inaë i ci, a po sluæio je za is pi - ti van je let nih ka rak te ri sti ka u uv jet ima ve li ke nad mor ske vi si ne ili vi - so ke vanjske tem pe ra tu re a po let - nom teæi nom do 10,6 to na. Tekst u cijelosti proëitajte na: 22

23 VOJNA POVIJEST PjeπaËko naoruæanje zaraêenih dræava tijekom I. svjetskog rata Francusko oruæje Francusko streljaëko oruæje iz I. svjetskog rata bilo je u mnogoëemu inferiornije u odnosu na sliëno oruæje drugih zaraêenih snaga. To se podjednako odnosilo i na njihovu slabiju konstrukciju i na kvalitetu njihove izrade Dinko»UTURA Fran cu ska puπ ka Mle 1886 mo - di fi ci ra na je vi πe pu ta, ali nijed na od nak nad nih prei na ka nije ot klo ni la ne ku od os nov nih sla - bo sti oruæja. Gra sov obr tno-klip ni za tva raë os taje bez ikak vih prom je - na. Fa sci na ci ja Grass-Kro patsche - ko vom puπ kom, a iz koje je Leb el raz vio svoj pro to tip, jed no stav no je - po sve mu su de Êi! - bi la prej aka: tij ekom na Mle 1886 obavl je - na je prei na ka ciljni Ë kih spra va, do - nos aëa me ta ka iz tub ular nog spre - mni ka, te oko va. Tek neπ to ka snije os no va na je po seb na ko mi si ja sa za - da Êom da te mel ji to mo di fi ci ra puπ - ku i pri la go di je suv re me nim uv jet ima ra to van ja. Me appleu tim, ni ta ko - mi si ja (pod preds je dan jem L. Bert - hi e ra) nije uë i ni la vi πe od upra vo nez nat nih prom je na na oruæju. Za - tva raë je tek nez nat no iz mij en jen, ni ka ko ne i po bol jπ an, a puπ ka je ima la no vi spre mnik, Mann liche ro - vog ti pa i s pre ma lim ka pa ci te tom (tri met ka). Taj je neuspje li hi brid Ber ti e ro va ko mi si ja pro gla si la rjeπ e - n jem pro ble ma. Ka snije, 1892., po istom je uzor ku raz vi jen i top ni Ë ki ka ra bin Mle 1892, od no sno uzo rak Co lo ni al Mle Ciljni Ë ke su spra ve ne bit no prei na Ë ene, jed na ko ta ko i za tva raë, me appleu tim to nije do - nij elo bit no po bol jπ an je tak ti Ë kotehni Ë kih svoj sta va oruæja. Ka pa ci - tet spre mni ka os tao je jed na ko ma - len i na puπ ka ma i na ka ra bi ni ma, sve do 1916., ka da se po ve Êao na pet me ta ka, me appleu tim os taje ta ko appleer spre mnik Mann liche ro vog ti pa, a πto je fran cu skim strij el ci ma prouz - ro Ë i lo neu god no sti jed na ke oni ma πto su ih ima li ta lij an ski i au strougar ski strij el ci. Ovaj tip spre mni ka Fran zi su zadræa li sve do 1934., una toë to me πto su njiho vi sa vez ni ci (Srbi) za plij en jene Mann liche ro ve puπ ke pre ra di li na ka li bar 7,92 mm, mo di fi ci raj uêi spre mnik i za tva raj u - Êi pro stor za is pa dan je spre mni ka u ku Êiπ tu, ubr zo nakon za vrπ et ka I. svjet skog ra ta, oë i to uvi appleaj uêi (za raz li ku od Fran cu za) mane spo me - nu tog rjeπ en ja. Stroj opuπ ka M 1915 Chauchat raz vi je na je tek nakon iz bij an ja ra - ta, a od tog se oruæja mno go oë e ki - va lo, i to po gla vi to zbog Ëin je ni ce da se njime mo glo dje lo va ti i kao la kom i kao teπ kom stroj opuπ kom. Kao la ka stroj opuπ ka bi la je ops - krblje na bi po dom (no gi ca ma), dok je kao teπ ka stroj opuπ ka ima la od - go va raj uêe po stol je. To me je bio pri la go appleen i naë in ali men ti ran ja strje l ji vom: M 1915 pu nio se ku tij as tim spre mni kom sfer nog obli ka, Ëi ja je zak rivl je nost obli ko va la po - lu kruæni cu iz nad ku Êiπ ta. Sa staj a- li π ta uë in ko vi to sti meha ni Ë kog funk ci o ni ran ja tak va je kon struk ci - ja vrlo spor na. Tekst u cijelosti proëitajte na: 23

24 DOSSIER Opsada grada u suvremenom ratovanju (VII) Khe Sanh Udaljena ameriëka baza Khe Sanh koja se nalazila nedaleko od tromeapplee Sjevernog i Juænog Vijetnama i granice s Laosom tijekom Tet ofenzive bila je gotovo tri mjeseca pod sjevernovijetnamskom opsadom. Njezino strateπko znaëenje ogledalo se u blizini tzv. Ho Chi Minhovog puta kojim se opskrbljivao Vietkong u Juænom Vijetnamu. No, za razliku od bitke za Dien Bien Phu desetljeêe i pol ranije, ameriëka je posada zahvaljujuêi superiornoj zraënoj potpori i kontinuiranoj opskrbi uspjela izdræati sjevernovijetnamske napade Hrvoje BAR BE RIΔ Sje din jene Dræa ve su se po Ë e le uple ta ti u zbi van ja u In do ki ni joπ tij ekom ra ta ko ji je Fran cu - ska vo di la za oëu van je svoje azij ske ko lo nije. Washing ton je Fran cu skoj slao voj nu po moê, no bez an gaæma - na ame ri Ë kog voj nog osobl ja. Go di - ne ad mi ni stra ci ja ame ri Ë kog preds jed ni ka Ken ned yja po sla la je prvih 900 ame ri Ë kih voj nih sav jet ni - ka u Vi jet nam, da bi do broj Ame ri kana ca u Juænom Vi jet na mu na ra stao na je dana est ti su Êa, s do - zvo lom ula ska u bor bu u sluë aju da bu du na pad nu ti. Do la zak pot pred - s jed ni ka Johnso na u Bij elu ku Êu u stu de nom nakon Ken ned y- j eve smrti oz naë io je za o kret ame ri - Ë ke vanjske po li ti ke spram In do ki ne i po Ëe tak dubl jeg ame ri Ë kog uple - tan ja u do ga appleaje. Le git imi ran tzv. Ton ki nπ kom re zo lu ci jom, Johnson je za pov je dio krat ko traj nu kam pan ju bom bar di ran ja Sje ver nog Vi jet na - ma. U oæuj ku ame ri Ë ki su se ma rin ci iskrca li na vi jet nam ske pla - æe kod gra da Da Nan ga, πto je po - Ëe tak vaænog ko pne nog an gaæma na ame ri Ë ke voj ske u Vi jet na mu. Je dan od prij elom nih tre nu ta ka Vi jet nam - skog ra ta bi la je tzv. Tet ofen zi va naz va na po vi jet nam skoj No voj go - di ni, ko ja je po Ë ela 30. sij eën ja Ofen zi va je iz ve de na ko or di - ni ra nim na pa dom na 36 juæno vi jet - nam skih gra do va ko ji su iz ve le in - fil tri rane je di ni ce sje ver no vi jet nam - ske voj ske i Vi et kon ga, a iz me appleu osta log je bio na pad nut i glav ni grad Sai gon u koj em je me ta bi lo i ame ri Ë ko ve le po slan stvo. Gradn ja ba ze Je dan od naj vi πe ran gi ra nih cil je - va Tet ofen zi ve bi la je i ba za ame ri - Ë kih ma ri na ca Khe Sanh, ko ja se na la zi la na po druëju Juænog Vi jet - na ma ne da le ko od is to i me nog gra - di Êa i udal je na sve ga des etak ki lo - me ta ra od gra ni ce s La o som te u ne po sred noj bli zi ni gra ni ce sa Sje - ver nim Vi jet na mom. No, ono πto je da va lo vaænost Khe Sanhu bi la je Ëin je ni ca da je ne da le ko bio i Ho Chi Minhov put - opskrbna ar te ri ja Vi et kon ga u Juænom Vi jet na mu. Ho Chi Minhov put je su stav pu to va i ces ta ko ji su iz Sje ver nog Vi jet na ma pre ko La o sa i Kam bodæe te kli pre - ma ju gu te je na vi πe mjes ta imao od voj ke, a ba za Khe Sanh je po kri - va la zna tan dio pu to va na tro me applei La o sa te Sje ver nog i Juænog Vi jet - na ma. Zbog tak vog ge o graf skog smjeπ taja Khe Sanh je ima la ve li ko stra teπ ko zna Ë en je, ali je is to dob no u ve Êoj mje ri bi la iz loæe na uda ri ma Vi et kon ga. Iz vor no je u ruj nu na mjes tu ba ze bi lo sa gra applee no zra Ë no uz let iπ - te, no ae ro drom je bio sla bo ko ri π - ten sve dok ame ri Ë ke spe cij al ne sna ge ni su bli zu uz let iπ ta sa - gra di le voj nu ba zu. Slje de Êih go di - na ba za Khe Sanh po sta la je po laz - na to Ëka za na pa de na Vi et kong duæ Ho Chi Minho vog pu ta. Po Ë e - vπi od ba zu je Ëi ni la po sa da sa stavl je na od ma ri na ca, dok je za spe cij al ne sna ge bi la kon strui ra na man ja ba za Lang Vei neπ to bliæe gra ni ci s La o som. Vrhov ni ame ri Ë ki za pov jed nik u Vi jet na mu gen eral West mo re land pro cij enio je da je Ba zu su opskrblji va li zra ko plo vi Khe Sanh naj bol ja to Ëka za nav la - Ë en je sje ver no vi jet nam ske voj ske na iz rav ni su kob. al ju Êi ve li ka poj a- Ë an ja u ba zu, pla ni rao je po kre tan je am bi ci oz nih ope ra ci ja pro tiv Ho Chi Minho vog pu ta te da Êe is to - dob no bi ti ra ste reê eni dru gi dij elo vi boj iπ ta. No, ofen ziv ni po ten cij al ba - 24

25 DOSSIER ze nije ni kad bio isko ri π ten. Ame ri Ë - ko za pov jed ni π tvo je iz vi jet nam skih po te za pro cij eni lo da Êe sje ver no vi - jet nam ska voj ska na Khe Sanh prije ili ka snije po ku π a ti po no vi ti pob je - du nad Fran cu zi ma kod Di en Bi en Phua des etl jeêe i pol ra nije. Zbog to ga je u ba zi na go mi lan rat ni ma - te rij al i tru pe ka ko bi mo guê nost iscrplji van ja ba ze u du go traj noj op - sa di sve li na mi ni mum. Tij ekom ame ri Ë kog do vla Ë en ja tru - pa sje ver no vi jet nam ska voj ska je zau ze la do mi nant ne po loæaje oko ba ze koje su joj omo gu Êi le dob ru po zi ciju u tre nu tku po Ë in jan ja bor - bi. Tij ekom slje de Êih tje da na u oko - li nu ba ze su do preml jene tri sje ver - no vi jet nam ske di vi zije s dva des et pet ti su Êa voj ni ka, oko ba ze su bi le ras po re appleene broj ne top ni Ë ke bit ni - ce, a lo gi sti Ë ka pot po ra broj nim tru - pa ma koje su okruæi va le Khe Sanh os igu ra va na je pre ko Ho Chi Minho vog pu ta. Okupl je nim sna ga ma je za po vi je - dao gen eral Gi ap, naj vaæni ji sje ver - no vi jet nam ski za pov jed nik cij elo ga ra ta. Na pad na ba ze Khe Sanh i Lang Vei po Ë eo je ra no uj utro 21. U op sa di Khe Sanha po gi nu lo je Ëe ti ri sto ti ne ame ri Ë kih voj ni ka sij eën ja U top ni Ë kom bom bar - di ran ju bi lo je uni π te no skla di π te strel ji va i rez er ve go ri va, zbog Ëe ga je bi la oteæa na ob ra na ba ze. Una toë snaænom ot po ru ame ri Ë kih ko man - do sa ko ji su bra ni li ba zu, dva da na ka snije sje ver no vi jet nam ska voj ska ten kov skim je na pa dom zau ze la Lang Vei. Tij ekom slje de Êih da na po ku π a ni su na pa di na Khe Sanh, ali su dob ro uko pa ni ma rin ci od bi li sve ju ri πe. Nakon πto su od bij eni prvi sje ver no vi jet nam ski pjeπ a Ë ki na pa di, bit ka za Khe Sanh pre tvo ri - la se u op sa du. Iz me appleu ame ri Ë ke po sa de u ba zi i vi jet nam skih na pa - da Ëa izmjen ji va li su se teπ ki top ni Ë - ki du e li. Ame ri Ë ke hau bi ce od 105 mi li me ta ra bi le su sa bij ene na ma - lom pro sto ru, da bi, nakon πto su bi - le uni π tene vi jet nam skom vat rom, veê slje de Êi dan bi le za mij en jene no vi ma. Ni vi jet nam ski po ku π a ji da uni π te zra Ë no uz let iπ te ni su bi li uspjeπ ni, no una toë to me ve li ka he li ko - pter ska flo ta staj ala je na ras po la - gan ju ame ri Ë kom za pov jed ni π tvu u sluë aju da ae ro drom ostane iz van upo rabe na duæe vrij eme. Ame ri Ë ko za pov jed ni π tvo je isko ri - sti lo pred nost koju im je pruæa la ve - li ka zra Ë na nad moê te su okol ni breæuljci s uko pa nim vi jet nam skim po loæaj ima bi li na me ti teπ kih bom - bar de ra B-52 ko ji su po lij eta li s Oki nawe. Vi jet nam ci su slië no kao tij ekom op sa de fran cu skog gar ni zo - na u Di en Bi en Phuu po Ë eli gra di ti mreæu tun ela do ba ze, ka ko bi se, izbje ga vaj uêi va tru, pri bliæi li ame ri - Ë kim po loæaj ima. No, ame ri Ë ka zra - Ë na nad moê po nov no je do πla do iz - raæaja te je sva ki po ku π aj gradn je tun ela bio uni π ten. Posl jedn ji vi jet - nam ski po ku π a ji da zau zmu ba zu do go di li su se 17. i 29. oæuj ka, no oba na pa da bi la su od bij ena. Nakon tih neuspjeha vi jet nam sko je za pov - jed ni π tvo po la ko po Ë e lo po vlaë i ti tru pe. Op sa da Khe Sanha de fi ni tiv - no je oko në a na 6. travnja, nakon πto je 2. kon ji Ë ka di vi zi ja sti gla u po - moê gar ni zo nu. Cij ena op sa de Op sa da Khe Sanha bi la je sku po plaê ena za sje ver no vi jet nam sku voj sku, ko ja je ima la oko osam ti su - Êa po gi nu lih i vi π es tru ko vi πe ran je - nih. Ame ri kan ci su tij ekom op sa de ima li oko Ëe ti ri sto ti ne po gi nu lih i 1800 ran je nih voj ni ka. Una toë slië - no sti ma s op sa dom fran cu skog gar - ni zo na Di en Bi en Phua, raz li Ë it ishod oπ tro raz dvaja te dvi je bit ke. Op sa da Khe Sanha je u ame ri Ë kim me dij ima do bi la go le mu po zor nost te je, kao i cij ela Tet ofen zi va, ima la ve li ki ut je caj na mij en jan je ame ri Ë - kog jav nog mi πl jen ja spram ra ta u Vi jet na mu. U voj nom smi slu op sa - da Khe Sanha vo di la je ka od vla - Ë en ju ame ri Ë kih res ur sa s dru gih dij elo va Juænog Vi jet na ma, bu du Êi da je ame ri Ë ko za pov jed ni π tvo pod sva ku cij enu na stoj alo ne iz gu bi ti bit ku, te je sa mo u tom seg men tu pla na op sa da Khe Sanha pred stavl jala uspjeh. Na posl jet ku je ba za Khe Sanh 23. lipnja na pu πte na, bu du Êi da je iz gu bi la ra niju stra teπ ku vaænost, no po vla Ë en je iz ba ze je pro - Snim ka Khe Sanha iz zra ka midæbe ni apa rat u Ha noju i Mos kvi in ter pre ti rao i pred sta vio svi je tu kao ame ri Ë ki po raz. Vi jet nam ski rat se na sta vio slje de Êih se dam go di na. U oæuj ku preds jed nik John - son je naj avio da se neêe kan di di - ra ti za no vi preds jed ni Ë ki man dat te je za pov je dio pre sta nak bom bar - di ran ja Sje ver nog Vi jet na ma sje ver - no od 20 pa ra le le, a u li sto pa du i pot pu no zau stavl jan je bom bar di - ran ja sje ve ra. Te ret ko ji je vi jet nam - ski rat pred stavl jao za sve strane u prol jeêe re zul ti rao je po Ë et - kom taj nih pre go vo ra u Pa ri zu, ko ji su se pro teg nu li na slje de Êih ne ko - li ko go di na. Tij ekom opao je broj na pa da Vi et kon ga na Juænom Vi jet na mu, a u lipnju is te go di ne no vi je ame ri Ë ki preds jed nik Ni xon naj avio po vla Ë en je prvih 25 ti su Êa ame ri Ë kih voj ni ka iz Vi jet na ma od 540 ti su Êa ko li ko ih je ta da bi lo an - gaæi ra no. 25

26 BIBLIOTEKA Ivana BodroæiÊ: Prvi korak u tamu, Studentsko kulturno umjetniëko druπtvo Ivan Goran KovaËiÊ, Zagreb, Uπli smo u novu godinu, a s njom vam donosimo i ure applei - vaëke promjene u ovoj rubrici. Biblioteka viπe neêe pratiti iskljuëivo ratno pismo, veê Êe predstavljati i po vi jesna izdanja, lijepu knjiæevnost te vas upuêivati na na slove koje nikako ne biste smjeli propustiti. U prvom broju kreêemo sa zbirkom poezije mlade pjesnikinje Ivane BodroæiÊ Prvi korak u tamu. Pomislila sam kako je poezija neatraktivna Ëitateljima rat- nog pisma, ali ova zbirka ima mnogo pjesama koje se izravno ili neizravno odnose na rat. Nakon dugo vremena proëitala sam zbirku pjesama i moram priznati da me je osvojila i ponovno pribliæila svijetu poezije. U sklopu 42. Goranovog proljeêa Ivana BodroæiÊ je postala laureat nagrade Goran za mlade pjesnike za godinu. Ta nagrada se dodjeljuje od za neobjavljeni rukopis autora mlaappleeg od 30 godina, a sastoji se u tis kanju prve knjige pjesama. Na natjeëaj za mlade pjesnike prispjela su 72 ru kopisa, a prosudbeno povjerenstvo nagradu je odluëilo dodijeliti toj mla - doj pjesnikinji za rukopis Prvi korak u tamu. Ivana BodroæiÊ roappleena je u Vukovaru, a od æivi u Dugom Selu. Apsolventica je studija kroatistike i filozofije u Zagrebu, a pjesme je dosad objavljivala u knjiæev - nim Ëasopisima Quorumu i Vijencu te u radijskoj emisiji Danijela Dra go je - viêa Poezija na glas. Stihovi Ivane BodroæiÊ, unatoë njezinim godinama, odiπu velikim æivotnim iskustvom i nose posebnu teæinu hrvatske postratne svakodnevice. U ovoj zbirci se nalaze i njezini ljubavni stihovi, ali sam znatno dublje doæivjela one pjesme koje se referiraju na Vukovar i iskustva koja je pjesnikinja proæivjela kroz rat i prognaniëki æivot. Vjerojatno je tomu tako jer i sama, kao nje - zi na sugraappleanka, djelomice dijelim sudbinu sliënu njezinoj (prognaniëki æi - vot u hotelu, svakodnevno suoëavanje s ljudima kojima su nestali njihovi najmiliji...). Kako njezina poezija dijelom obraappleuje i vukovarsku tragediju, na neizbjeæno pitanje u jednom intervjuu hoêe li joj ta trauma biti trajno nadahnuêe Ivana je odgovorila: Nadam se da Êe nadahnuêe biti trajno, ali ne i trauma. A mi se moæemo nadati njezinom sljedeêem koraku... Mirela MENGES FILMOTEKA King Kong (kino) ameriëki avanturistiëki (140 min.) distributer: Blitz film & video redatelj: Peter Jackson gl. glumci: Naomi Watts (Ann Darrow), Jack Black (Carl Denham), Adrian Brody (Jack Driscolla)»injenicu da je Peter Jackson filmski genij nije nam trebao potvrditi tro - dijelni Gospodar prstenova. Bilo je to jasno joπ kada je svijet po meo svojim vrhunaravnim Nebeskim stvorenjima. Upravo zbog toga, njegov najnoviji film King Kong oëekivano je - izvrstan. Suvremena prerada starog filma iz i joπ starije priëe vodi nas zajedno s filmskom eki pom na misteriozni otok na kojemu, debelim zidom odvojeni, æive (po lu)ljudi i prahistorijske æivotinje. No, ne bi to bilo niπta previπe neobiëno da meappleu inim æi - votinjama ne æivi osammetarski gorila Kong, a kada do mo roci otmu filmskoj ekipi glavnu glumicu s namjerom da je ærtvuju ve li kom Kongu poëinje prava pustolovina. S jedne strane gorila i glumica stva raju poseban odnos (u kojem je on πtiti i spaπava od raznih oëaravajuêih prahistorijskih æivotinja), dok s druge strane pratimo po tra gu i ne volje filmske ekipe, kao i njihove promuêurne planove da gorilu uh va te i prevezu u New York kao eksponat. Maestralna reæija i vrlo uvjer ljiva glu ma te nevjerojatna scenografija kao stalna odlika Jacksonovih filmova ponovno su doπli do izraæaja. I kao da opet imate deset godina, strepit Êe te nad glavnim junacima i nevino uæivati u ovom izvrsnom pustolovnom fil mu. GledajuÊi ga, dopustit Êete reæiseru da vas vodi na mjesta na kojima ni kada niste i vjerojatno nikada neêete biti. Zapravo to i jest osnovna za daêa izvrsnih filmova - nije li?! Æao mi je da sam veê sastavio top ljes t vicu najboljih filmova godine - King Kong je zasluæio mjesto na njoj. Leon RIZMAUL VREMEPLOV 6. sijeënja Paavo Nurmi oborio dva svjetska rekorda u jednom danu Naj bolji atletiëar me appleuratnog raz doblja XX. stoljeêa, Finac Paavo Nurmi, doπao je po Ëet - kom godine u Sje di nje - ne AmeriËke Dræave na tur - neji prezentirati svoju nepo - bjedivost. LeteÊi Finac, ka - ko su ga prozvali novinari, na Olim pijskim je igrama u Pari zu osvojio pet zlatnih medalja u trëanju, a bio je i prvi atletiëar koji je sam sebi mjerio vrijeme ti je - kom utrke, noseêi πtopericu u ruci. Svoj prvi nastup u Americi Nurmi je imao 6. sijeënja i u obje utrke u kojima je toga dana nastupio (na jednu milju i 5 tisuêa meta ra) sruπio je dvoranski svjetski rekord (milju za 4 minute, 13 sekundi i 5 desetinki, a 5 tisuêa me tara za 14 minuta, 44 sekunde i 6 desetinki). Nakon takvog otvaranja ameriëke turneje Nurmi je nastupio u joπ 55 utrka diljem SAD-a, a izgubio je samo posljednju na pola mi lje na njujor - πkom Yankee stadionu od ame riëkog sprintera Alana Helffricha. 12. sijeënja Otkriven sedmi kontinent Antarktik, juæno zale applee no kopno i jedini kontinent koji oplakuju sva tri svjetska oceana, po sljednji je na koji je stupila ljudska noga. UËinio je to 12. sijeënja britanski istraæivaë James Clark Ross. OtkriÊe je bilo uistinu veliko - novi kontinent bio je veêi od Ëitave Europe, ali od samog poëetka je bilo jasno da neêe donositi britanskom imperiju korist poput Indije ili Kanade. Antarktik je gotovo u potpunosti pokriven vje Ëitim ledom, dok samo dva posto nezamrznutog kopna Ëine kamene ogoljene planine. Zbog toga na juæ- nom kontinentu gotovo da i nema æivota. Veliki kitovi i malobrojni galebovi rijet ke su vrs te prilagoappleene tako surovim prilikama, a najpoznatiji stanovnici, pingvini, Ëudnovate su ptice koje ne znaju letjeti i bolje se snalaze u vodi nego na kopnu. Poslije Rossa brojne su ekspedicije kretale na Antarktik. No, poslati ekspediciju na Antarktik viπe je bila stvar prestiæa nego stvarne istraæivaëke potrebe. Od poëetka su mnogi istraæivaëi pro glaπavali posjeêena podruëja svojinom ma tië ne zemlje. Naposljetku je potpisan sporazum o upravljanju Antarktikom. Sedam dræava - Ar - gentina,»ile, Australija, Novi Zeland, Fran - cuska, Velika Britanija i Norveπka podije lile su veliki kontinent meappleu sobom. Brojnim zakonskim aktima onemoguêeno je iskoriπ ta vanje prirodnih bogatstava, odlaganje otpada i testiranje nuklearnog naoruæanja, a time i oëu vanje svijeta kakvog pingvini poznaju veê ti su Êama godina. Leon RIZMAUL 26

27 MILITARIA WEB INFO Vojska Austrije Od po Ë et ka nje go ve vla - da vi ne, pa sve do nje go va pa - da, Au stri ja je s Na po le o nom bi la u ne pre kid nom su - ko bu. Najæeπ Êi su se su ko bi iz me appleu Na po le o no ve i au - strij ske ar mije odi - gra li u sre di πn joj Euro pi i sje ver noj Ita li ji, a nakon po - ra za kod Wa gra ma Au strij an ci su se s Fran cu zi ma na π li u neæel je nom sa vez ni π tvu i Ëak mo ra li os igu ra ti kor pus voj ni ka za Na po le o nov pohod na Ru siju. Au strij ska je voj ska bi la ve li ka, ali tak tië ka spo sob nost i or ga ni za ci ja su bi li ned je lo tvor ni i za star je li. Ia ko su Ëa sni ci bi li uglav nom nes po sob ni, voj ni ci su u bit ka ma po ka zi va li ve li ku hrab rost koju su im Ëak i pro tiv ni ci priz na va li. Au strij ske pjeπ a Ë ke re gi men te na zi va le su se nje ma Ë - kim ili madæar skim, ovis no o mjes tu no vaë en ja voj ni - ka. Na prij elo mu stol je Êa nje ma Ë ke su re gi men te bi le or ga ni zi rane u dvi je poljske boj ne sva ka, s pri do da nim odre di ma gren adi ra, a sva ku je boj nu Ëi ni lo 900 voj ni - ka. Za raz li ku od njih, madæar ske su re gi men te bi le or ga ni zi rane u tri boj ne sva ka. U vrij eme Na po le o no vih ra to va, pri pad ni ci i jed nih i dru gih re gi men ti no si li su bij ele ogr ta Ëe, ali sva ka se re gi men ta mo gla pre poz na ti po svoj oj bo ji ov rat ni ka, ma nπe ta i dij elo vi ma ko ji su se pre kla pa li. U go di na - ma od do strij el ci su no si li po seb nu ka ci gu ko ja Êe po slije bi ti za mij en je na vi so kom ka pom zva - nom Ë a ko ili π a ko. Ipak, nje ma Ë ke su re gi men te ka ci - ge zadræa le sve do sud bo no snog po ra za kod Wa gra ma. Gren adi ri su gla ve po kri va li πu ba ra ma od medvje appleeg krzna. Zbog svoj eg upadlji vog obli ka, ubr zo su do bi le na di mak na slon jaë ili fo tel ja. Nje ma Ë ki su pjeπ a ci no - si li bij ele hla Ëe, dok su pri pad ni ci madæar skih po stroj - bi ima li svi jet lo-pla ve ili tir kiz no pla ve hla Ëe sa æu tim i crnim ures ima, utak nu te u vi so ke Ëiz me. to se ogr - ta Ëa ti Ëe, ne kih ve Êih raz li ka nije bi lo. Baπ kao i kod hu sar skih odo ra, madæar ski su ko ma di voj ne od jeêe ima li mno go ure sa prim je re nih ci vil noj, gra applean skoj od je Êi, a mo ti vi, bol je reë e no ve zo vi, bi li su la ko pre - poz natl ji vi. Jurica MILETIΔ U jedinjeni narodi veê du lje vrijeme na svom sluæ be nom web siteu ( imaju pod stra nice namijenjene informacijama ve zanim uz mi rov ne mi sije, a jedna od njih je i ona posveêena UNMIK-u, misiji na Ko so - vu. S ob zirom na to da je sta nje u tom dijelu sta rog kontinenta relativno bli s ko percepciji pro sjeë nog Hr - va ta, svakako je treba po - sje titi jer se do ista ima πto pro na Êi. Osim niza linkova o namjeni UNMIK-a, postroj bama, za daêama i stanju u re - giji, na podstranicama se nalazi Ëak i on-line radio, UNMIK Gazette - sluæbena tis ko vina misije, iz vrsna fotogalerija sa slikama vrlo visoke re zo lucije, press brifinzi, pa Ëak i mapa prometne regulacije na Kosovu. Update vijesti radi se nekoliko puta tjedno, ovisno o broju i vaænosti dogaappleaja, a arhiva vijesti moæe se pretraæivati Ëak unazad πest godina. Site je takoappleer doista pregledan, unatoë doista velikom bro ju postavljenih elemenata, te se brzo otvara i na mo - dem skoj vezi. Na kraju kaæimo i to da je UNMIK-ova sluæ - bena stranica jedna od boljih u svezi s mirovnim misijama, Ëak ukljuëujuêi i one koje predvodi NATO. Stoga ne æalite truda i vremena za kratki posjet Ivan BELINEC KVIZ 1. Na slici je prikazan hrvatski mornariëki Ëin: A poruënik fregate B kapetan bojnog broda C komodor 3.»in marπala joπ uvijek postoji u: A NjemaËkoj B Velikoj Britaniji C SAD-u 5. NjemaËki Ëin hauptmann odgovara hrvatskom: A naredniku B poruëniku C satniku pripremio D. VLAHOVIΔ 2.»in yarbay, koji odgovara naπem pukovniku, potjeëe iz vojske: A Portugala B Turske C Maroka 4. Generalski Ëinovi u vojsci SAD-a oznaëavaju se: A prugama B zvjezdicama C orlom Rjeπenje: 1b;2b;3b;4b;5c 27

28