ISSN Br. 1-2/2005. a CENA 20 KN 600 SIT 150 DIN 2,60 EUR 5 F

Transcript

1 ISSN Br. 1-2/2005 a CENA 20 KN 600 SIT 150 DIN 2,60 EUR 5 F

2 - list za duhovno prosveêeqe (dvomeseëno izdaqe) Izlazi s blagoslovom Qegovog Visokopreosveπtenstva Pravoslavnog Mitropolita zagrebaëko-wubwanskog i cele Italije Gospodina JOVANA IzdavaË: Bratstvo manastira Lepavina Manastir Lepavina Sokolovac Tel / fah (+ 385) WWW posl: adresa: manastir-lepavina@kc.tel.hr Glavni i odgovorni urednik: Arhimandrit Gavrilo (VuËkoviÊ) TehniËki urednik: Jeroappleakon Vasilije (Srbwan)»udotvorna ikona Presvete Bogorodice Lepavinske Naslovna strana: Izdaqe: Gostowubwe Avramovo, ikona sv. Andreja Rubwova, poëetak 15. veka godina VIII Ukupno izdanih brojeva: 39 Broj: 1-2/04 (39) Tisak: Skaner Studio d.o.o., StubiËka 49, Zagreb Vavedeqe Presvete Bogorodice Miπweqem Ministarstva kulture br / VJ/VB od 22. sijeëqa Ëasopis Put, Istina i Æivot na temewu Ëlanka 18. toëka 13, stavak 2 Zakona o porezu na promet proizvoda i usluga, osloboappleen je plaêaqa poreza na promet.

3 Iguman Danilo (Wubotina) 3

4 4 RE» UREDNIKA Pomaæe Bog, dragi Ëitaoci! Evo nas, tek sada, sa prvim (dvo)brojem u ovoj godini. Ni ovoga puta nismo uspeli da zadræimo redovan ritam izlaska naπeg Ëasopisa, a ako nam se to moæe prihvatiti kao opravdaqe, reêi Êemo da je u isto vreme misionarsko delovaqe manastira Lepavine na Internetu teklo pojaëanim tempom. Naπa veb-stranica, sa promeqenom adresom ( dobila je novi izgled i bila skoro svakodnevno obogaêivana novim sadræajima. StatistiËke tabele pri tome pokazuju da je i poseêenost sve veêa: od poëetka godine do danas na stranici je bilo pribliæno pojedinaënih poseta, najviπe iz SAD, pa zatim iz SCG, Hrvatske, EU, itd. Nakon Vaskrπqe poslanice, koju je Qegovo Visokopreosveπtenstvo Mitropolit zagrebaëko-wubwanski i cele Italije G. Jovan uputio vernicima svoje Eparhije, na poëetku objavwujemo tekst iz appleaëke torbe G. Mitropolita, koji ga je obradio i poslao nam za ovaj broj. ReË je o teoloπkom tumaëequ prvog Davidovog psalma, Boæja kazna nad po-jedincima i narodima, koje nam pomaæe da pravilno shvatimo vezu izmeappleu stradaqa na ovome svetu i naruπavaqa zapovesti Gospodqih. Svakom, a naroëito svesno uëiqenom grehu sleduje kazna, ili dobrovowna (kroz pokajaqe i trud ispravwaqa) ili nevowna, pa ako nam u æivotu dopadne da ispijemo gorku Ëaπu stradaqa, uzrok tome najpre potraæimo u samima sebi, ne gubeêi veru u sveblagi promisao Boæji i pokoravajuêi mu se u istinskoj posluπnosti. BoraveÊi u Hrvatskoj, kao uëesnik na zagrebaëkom simpozijumu o veri i zdravwu, akademik i profesor na Teoloπkom fakultetu u Beogradu dr. Vladeta JerotiÊ posetio je i naπ manastir, da bi se poklonio lepavinskoj svetiqi. Posle zajedniëkog ruëka, izmeappleu uvaæenog gosta i manastirskog bratstva se poveo razgovor, koji je na momente prelazio i u diskusiju. SmatrajuÊi da Êe taj razgovor biti od koristi i Ëitaocima kao πto je bio bratiji, objavwujemo ga u neπto skra- Êenom obliku. Preko Beograda, od prof. Dimitrija StefanoviÊa, dobili smo tekst predavaqa odræanog u Ilinoji (SAD). Sredinom ovogodiπqeg»asnog posta protojerej-stavrofor Mateja MatejiÊ je odræao predavaqe pod naslovom Postiti ili ne postiti, i u qemu pojasnio mnoga pitaqa o postu: πta je istinski post? da li je post obavezan? moæe li se, i pod kojim uslovima, dobiti razreπeqe na post? Prota Mateja nije zaobiπao ni pitaqe o odnosu posta i priëeπêa. Koliko puta tokom posta, i izvan qega, vernici tre-ba da se priëeste Svetim Tajnama? Na to je pitaqe, u svoje vreme, sv. Teofan Zatvornik odgovorio ovako: po jedanput na Petrovski i Uspenski post, a po dvaput na Veliki i BoæiÊni post. No kad vernik to æeli i pristupa Svetoj Tajni uz dostojnu pripremu, moæe da se priëeπêuje i jedanput svake dve sedmice. Upravo je takva tradicija joπ trajala na Svetoj Gori kada sam ja tamo doπao kao mlad monah. U Hilandaru i veêini svetogorskih manastira monasi su se priëeπêivali jednom u 15 dana. Ali, kod o. Haralampija, o. Jefrema i drugih uëenika starca Josifa Isihaste, obnovitewa svetogorskog isihazma, vredelo je pravilo priëeπêivaqa svakog drugog dana. Ta se praksa sa obnovom monaπtva na Svetoj Gori, na Ëelu sa igumanima Emilijanom Simonopetrijskim i Georgijem Grigorijatskim, proπirila i na ostale manastire. Ponegde se pravio i raspored za priëeπêivaqe, zato da bi na svakoj sluæenoj liturgiji, na poziv sveπtenosluæitewa: Sa strahom Boæjim i verom pristupite..., monasi pristupili Svetoj»aπi. Jer, Sveta Liturgija u priëeπêivaqu Svetim Tajnama Tela i Krvi Gospodqe ima svoje ispuqeqe. U svom se predavaqu prota Mateja osvrêe i na problem bogosluæbene mnogoobraznosti, koji je prisutan u naπoj pomesnoj Crkvi. Prota smatra da se odluke o odreappleenim promenama donose saborno i da vrede za sve, a ne da budu ostavwene na vowu pojedinaca, sve do Ëina appleakona. Mi moæemo da navedemo primer sa veb-foruma manastira Le-pavine, gde je jedan student teologije postavio pitaqe o promeni uvedenoj u jednoj crkvi: da sveπtenik Ëita zaamvonu molitvu okrenut ne prema oltaru, nego prema vernom narodu. Moæda bismo mogli da se ugledamo na neke druge pomesne Crkve u qihovoj paæqi koju pridaju jednoobraznosti. Polako ali nezaustavwivo na Ëitavoj planeti moê religije slabi. Meappleu postojeêe vrste kojima naπ svet preti istrebweqem treba ubrojati i religije, piπe antropolog Rene Æirar. Upravo je ovo, dakle, vreme misionareqa, kada je Crkva duæna da izlazi u obezboæeni svet i objavwuje mu jedinu Istinu koja Êe ga osloboditi. O jednom takvom poduhvatu moæemo da Ëitamo u intervjuu sa ruskim vladikom Igqatijem (Pologrudovim ), koji nije Ëekao da mu pastva sama doapplee u hram, nego je on uπao u atomsku podmornicu, meappleu uglavnom neverujuêe i nekrπtene mornare, i sa qima krenuo na podvodnu plovidbu. Takva qegova prosvetitewska i verouëitewska sluæba pod vodom je izvanredan primer pastirskog rada na duhovnom prosveêivaqu. O ruskim putevima povratka Pravoslavwu govori i jedan æivopisni detaw koji iguman Danilo (Wubotina) spomiqe u razgovoru πto ga je sa naπom saradnicom Tan-kosa-vom DamjanoviÊ vodio u manastiru Vavedequ u Beogradu. Dok je o. Danilo πetao Crvenim trgom u Moskvi, priπao mu je visoki oficir ruske vojske, smireno se poklonio i zatraæio blagoslov. Ceo razgovor, pak, nama govori o teoloπkom obrazovaqu i duhovniëkom iskustvu o. Danila, koji je znaqe sticao i kroz neposredne susrete i poznanstva sa mnogim velikim liënostima vasewenskog Pravoslavwa: arhimandritom Sofronijem, starcem Pajsijem, Dimitrijem Staniloem Za kraj, navedimo reëi koje je o. Danilo izrekao zamowen da uputi pouku Ëitatewima naπeg Ëasopisa: Neka posebna pouka jednostavno nije nuæna. Dovowna je molitva iz celog svog biêa. Post, tajna ispovesti i pokajaqa, to treba da je naπ jedini naëin æivota. S blagoslovom iz manastira Lepavine

5 5 H R I S T O S V A S K R S E! Draga braêo i sestre! Ovim radosnim pozdravom izraæavamo svoje Ëestitke jedni drugima proslavwajuêi Vaskrs, Pashu Gospodqu, i ispovedamo naπu veru u vaskrslog Hrista iz mrtvih. Velike nedewe sluπali smo na bogosluæeqima Biblijske tekstove o stradaqu naπeg Spasitewa Gospoda Isusa Hrista, koji nas je oslobodio veënog prokletstva i smrti. Sveti prorok Isaija govori o Mesiji kao jagqetu Boæjem, koji je odstradao za nas, pa kaæe: Ali on bi raqen za naπe prijestu- pe, izbijen za naπa bezakoqa; kar bjeπe na qemu naπega mira radi, i ranom qegovom mi se iscijelismo (Is. 53, 5). I I vrati se prah u zemwu kako je bio, a duh se vrati k Bogu, koji ga je dao, kaæe Propovjednik o wudskom odlasku iz ovoga sveta (Prop. 12, 7). Kad umre Ëovjek, hoêe li oæi- vjeti?, pita pravedni Jov (Jov 14, 14), a to pitaqe neminovno postavwa sebi svako wudsko bi- Êe. OæiveÊe sigurno! Kao πto dawe veruje pravedni Jov, koji je svojim stradaqima bio praobraz Hristovih stradaqa, i govori nam: Ali znam da je æiv moj iskupitew, i na poπwe- dak da Êe stati nad prahom, i ako se ova ko- æa moja i raπ-ëini, opet Êu u tijelu svom vidjeti Boga. Ja isti vidjeêu ga, i oëi moje gledaêe ga a ne druge (Jov 19, 25-27). Ovakvu Ëvrstu veru u besmrtnost duπe i vaskrseqe iz mrtvih ispoveda pravedni Jov i time nam daje jasan odgovor da Êe i svi mrtvi vaskrsnuti. Zato se neêe bezboænici odræati na sudu, niti grjeπnici na zboru pravedni- Ëkom, kaæe Psalmopisac (Ps. 1, 5). Svi Êe vaskrsnuti iz mrtvih, ali greπnici neêe biti u zajednici sa pravednima. Gospod Hristos govoreêi o naπem vaskrsequ kaæe: Zaista, zaista vam kaæem da dolazi Ëas, i veê je nastao, ka- da Êe mrtvi Ëuti glas Sina Boæijega i Ëuv- πi ga oæivjeêe (Jn. 5, 25). Pravednici Êe vaskrsnuti na æivot veëni, a greπnici na vaskrseqe suda, na veënu smrt i pakao (sr. Jn. 5, 29, 9). I I mnogo onijeh koji spavaju u prahu zemawskom probudiêe se, jedni na æivot vjeëni a drugi na sramotu i prijekor vje- Ëni, govori sveti prorok Danilo (Dan. 12, 2). Sveti prorok Isaija prorokuje govoreêi: Oæi- vjeêe mrtvi tvoji, i moje Êe mrtvo tijelo ustati (Is. 26, 19). Hristos je vaskrsao iz groba, kao πto je prorokovao, i nama je darovao æivot veëni. Zato na Vaskrs iz dubine duπe kli- Ëemo: Hristos vaskre iz mrtvih, smrêu smrt uniπti i onima koji su u grobovima æivot darova. I nama darova æivot veëni, poklaqamo se Qegovom tridnevnom vaskrsequ! Svima vama, draga braêo i sestre, pastvi naπoj duhovnoj, Ëestitamo Vaskrs i æelimo da nasledite blaga obeêana nam od vaskrslog Hrista i pozdravwamo vas uskrπqim pozdravom kli- ËuÊi HRISTOS VASKRSE! Mitropolit zagrebaëko-wubwanski i cele Italije G. Jovan

6 6 BOÆJA KAZNA NAD POJEDINCIMA I NARODIMA Psalam Davidov 1 rorok David kaæe: Sego radi ne voskre- snut neëestivi na sud, niæe grjeπnici v sovjet pravednih - Zato se neêe bezbo- ænici odræati na sudu, ni grjeπnici na zboru pravedniëkom (Ps. 1, 5). Ove reëi ne treba tumaëiti u tom smislu kao da neki greπnici neêe vaskrsnuti na posledqem sudu. Gospod je jasno rekao, svi koji su u grobovima ËuÊe glas Sina Boæjeg i iziêi Êe iz grobova: Zaista, zaista vam ka- æem da dolazi Ëas, i veê je nastao, kada Êe mrtvi Ëuti glas Sina Boæjega, i Ëuvπi ga oæivjeêe (Jn. 5, 28; Mt. 25, 7). Sveti prorok Danilo kaæe: I I mnogo onijeh koji spavaju u prahu zemawskom probudiêe se, jedni na æivot vjeëni a drugi na sramotu i prijekor vjeëni (Dan. 12, 2). Sveti prorok Isaija govori: OæivjeÊe mrtvi tvoji, i moje Êe mrtvo tijelo ustati. Probudite se, i pjevajte koji stanu- jete u prahu, jer je tvoja rosa rosa na travi, i zem- wa Êe izmetnuti mrtvace (26, 19). A sveti prorok Jezekiw je imao viziju sveopπteg vaskrseqa (37, 1-14). Prema tome, vaskrsnuêe na posledqem sudu svi wudi, i pravedni i greπni, jer su svi besmrtni. Zato ove reëi proroka Davida imaju drugi smisao. Naime, ove reëi znaëe da se nad nekim greπnicima vrπi Boæji sud joπ ovde na zemwi kada je to celishodno, a shodno zapovesti: Izvadite zloga izmeappleu sebe (5. Moj. 13, 5). A Gospod vrπi ovakav sud nad onim greπnicima za koje predviapplea da se neêe pokajati, da Êe do kraja biti uporni u zlu i neverju. Sveto otkriveqe iznosi primere ovakvog postupka Boæje kazne nad ogrezlim u zlu greπnicima. Postupak Mojsijev prema Datanu i Avironu i Koreju (4. Moj. 16, 17-36), postupak proroka Samuila prema Agaru caru (1. Car. 15, 8-28), postupak proroka Ilije prema Valovim prorocima (3. Car. 18), postupak sv. ap. Petra prema Ananiji i Sapfiri (Dap. 5, 9). No ovo je Boæji sud nad upornim greπnicima. Jedino sveznajuêi Bog zna koji se greπnici neêe nikako pokajati i kad je celishodno da smrêu budu kaæqeni. I oni Êe vaskrsnuti na posledqem sudu nesumqivo, no nikako se neêe moêi javiti na zboru svetih ( niti Êe se grjeπnici javiti na zboru svetih ), nego Êe ustati na sramotu i pri- jekor vjeëni (Dan. 12, 2). I za qih se niπta nepoznato objaviti neêe na posledqem sudu. Sveti prorok David dawe kaæe: Gospod zna put pravednih, a put bezbo- ænih vodi u pogibao (Ps. 1, 6). Gospod kao sveznajuêi Bog vidi u raju one koji Êe biti do kraja istrajni u dobru. Gospod zna Svoje (2. Tim. 2, 19), pa i smrt onog Misirca (2. Moj. 2, 11) jeste sud Boæji nad qime, kako je to objasnio i sv. arhiappleakon Stefan u svom govoru (Dap. 7, 24). Gospod tada posla izbavweqe Jevrejima rukom Mojsijevom (Dap. 7, 25). Kada Bog postupa ovako sa ovim greπnicima, On deluje ne bez plana, ne nasumce, tj. ovo se ne dogaapplea sluëajno, nego Bog postupa prema Svojoj svemudrosti. Ovo je Boæja tajna Boæjeg promisla i premudrosti. Jer Bog i kada kaæqava i nagraappleuje pojedince, On uvek deluje u saglasnosti sa Svojom premudroπêu, sa Svojom pravednoπêu i sa Svojom svemilostivnoπêu, a tako isto s obzirom na dostojnost i nedostojnost wudske prirode, tj. (da li su) dotiënu slobodnu vowu dobro upotrebili ili zloupotrebili. Ovakva kazna Boæja nad ovakvim upornim u zlu i neverju greπnicima sluæi kao opomena narodima da Êe i qih, Ëitave narode, postiêi isti ili sliëan sud ako budu uporni u neverju i bogootpadniπtvu, tj. ako budu besplodni, jer svako drvo koje ne rodi dobra roda, sijeëe se i u ogaq baca (Mt. 3, 10; 7, 19). Jer i narod kao i pojedinac ima samo utoliko vrednosti i znaëaj, tj. ima smisla qegovo postojaqe, samo ako je u stalnom dodiru i opπtequ sa Bogom, ako je ispuqen Bogom. I Sveto otkriveqe doista govori o ovakvoj kazni Boæjoj na Ëitavim narodima. Sveti prorok Isaija, predskazujuêi za Vavilonce potpunu propast, predskazao im je govoreêi: Evo ide dan Gospodqi wuti s gqevom i jaroπêu da obrati zemwu u pustoπ, i grjeπnike da istrijebi iz qe (Is. 13, 9). Ne Êe se u qemu æivjeti niti Êe

7 7 se ko veseliti od kowena do kowena, niti Êe Ara- pin razapeti u qemu πatora, niti Êe pastiri poëivati onuda. Nego Êe poëivati ondje divwe zvijeri, i kuêe Êe qihove biti pune velikih zmi- ja, i ondje Êe nastavati sove, i aveti Êe skakati onuda (Is. 13, 20-21). I pravedni Jov kaæe da Bog umnoæava narod i zatire, rasipa narode i sabira (Jov 12, 23). Joπ je i ovo vaæno: Gospod je dao izriëitu zapovest Isusu Navinu da uniπti onih sedam naroda u zemwi Hanan (Is. Nav. 3, 10), kad osvoji Izraiw ovu zemwu, Gospod je rekao: Kad te Gospod Bog uvede u zemwu u ko- ju ideπ da je naslijediπ, i otjera ispred tebe narode mnoge, Heteje i Gergeseje i Amoreje i Hananeje i Farezeje i Jeveje i Jevuseje, sedam naroda veêih i jaëih od tebe (5. Moj. 7, 1). I I preda ih Gospod Bog tvoj te- bi, i ti ih razbijeπ, potri ih, i ne hvataj s qima vjere I istrijebi sve te naro- de (5. Mojs. 7, 2 i 16). I Gospod je zaista osudio na smrt sedam hananejskih naroda i uniπtio ih pomoêu Izraiwaca koje je On doveo ovde iz daleke zemwe misirske. Neki protestantski tumaëi Svetog pisma vide u ovom postupku prema ovim narodima ili nemilost Boæju ili zabunu Mojsijevu. Kako je mogla ovakva zapovijest da potekne od Boga wubavi i kako moæe da se naloæi ova zapovijest da se nalazi u savrπenom zakonu Boæjem? U zakonu Boæjem, koji je narod imao da izvrπava? Da nije moæda Mojsej u zabludi u pogledu uniπteqa pomenutih naroda? Nije teπko odgovoriti na ova pitaqa. A u taënom odgovoru na ova pitaqa sadræi se odgovor na najvaænija pitaqa: πta je uzrok tragiëne sudbine ovih sedam naroda? Jasno je iz Svetog pisma: niti je ovde po sredi nemilost Boæja, niti je zabluda Mojsijeva, nego je ovde apsolutnost neodslomwivosti i nesalomwivosti moralnog zakona Boæjeg i upornost u naruπavaqu i gaæequ ovoga zakona od pomenutih naroda. Jer naruπavaqe zakona Boæjeg (upornost u zlu) neminovno rezultira smrêu. Mi znamo: kao πto pojedinac ima samo toliko vrednosti koliko je ispuqen Bogom, tako i narod. Kad se jedan narod potpuno odvoji od Boga, onda on ustvari postaje duhovno mrtav i qegovo biêe samo nestaje kao senka ili kao drvo prestrugano do korena, a samo joπ ne oboreno, treba samo da doapplee zemwotres i da ga obori, ili rat da obori prestrugano drvo i da pokopa mrtvaca. Takvi su bili novi pokoreni narodi (sedam na smrt osuappleenih), definitivno su se ukorenili u neverju i bogoodstupniπtvu, potpuno se predali idolopoklonstvu i s tim u vezi neizbeænom krajqem nemoralu. Takvi su bili ti narodi kada ih je ostavio Jakov preselivπi se u zemwu hanansku, takvi su bili ti narodi kada je narod Jakovwev (Izraiw) po izlasku ponovo uπao u Hanan (ObeÊanu Zemwu) pod vodstvom Isusa Navina. Stotinama godina je ovaj narod gazio i naruπavao zakon Boæji i ratovao sa Bogom, i zato su ih Izraiwci po zapovesti uvreappleenog Svedræitewa i Gospodara vasewene potpuno uniπtili. Prema tome, uzrok tragiëne sudbine ovih naroda jeste samo qihova upornost u neverju i bogoodstupniπtvu i qihovo naruπavaqe zakona Boæjeg. I sveti apostol Pavle u svojoj besedi koju je odræao u Antiohiji Pisidijskoj na prvom apostolskom putovaqu, pomiquêi ovih sedam naroda, navodi qihovo neverje kao uzrok qihove tragiëne sudbine (Dap. 13, 19). I sveti prorok Jeremija govori da samo krajqi nemoral i upornost u neverju moæe da bude uzrok ovakve sudbine pojedinih naroda (Jer. 7, 19). Kad se jedan narod potpuno odvoji od Boga, onda on postaje nesposoban za samostalnu egzistenciju i ne moæe imati nikakve uloge u istoriji, πtaviπe ometa plan Boæjeg promisla i smeta razviêu ideja o istinskom Bogopoπtovaqu, i zato se nad qim mogao izvrπiti pravedni sud Boæji. U ovom postupku prema pomenutim narodima (sedam na smrt osuappleenih) Izraiw je posluæio kao πto je kasnije za kaæqavaqe

8 8 Evrope (Bog) upotrebio Atilu i Dæingis kana, i Saracene za kaæqavaqe panaca, i Turke za kaæqavaqe balkanskih naroda. Naruπavati moralni zakon Boæji znaëi ustvari ratovati sa Bogom, a trava zar moæe ratovati protiv kosaëa? I zato sveti prorok Isaija kaæe: Moæe li se sjekira veliëati nad onim koji s qom sijeëe (Is. 10, 15; Jer. 51, 20). A ko si ti, o Ëove- Ëe, da se moæeπ prepirati s Bogom? Ili zar govori tvorevina svome tvorcu: zaπto si me tako naëinio? Ili zar lonëar nema vlasti da od jedne guke (smese) naëini za Ëast, a drugi za sramotu? (Is. 45, 9; Rim. 9, 20). Ove reëi ne znaëe da je odnos izmeappleu Boga i Ëoveka ravan odnosu izmeappleu Boga i sve ostale tvari, jer je Ëovek kao veliko Boæje razumno slobodno biêe, i odnos Boæji prema wudima razlikuje se od odnosa Boæjeg prema ostalim biêima na zemwi. (Ono) πto se ovim reëima jako naglaπava jest da postoji razlika izmeappleu Boga i Ëoveka kao materija (veπtastvo), bezvrednost, te Ëovek ne moæe potpuno da shvati tajnu Boæjeg promisla (tajna Boæjeg promisla je iznad wudskog saznaqa). Zato Ëovek mora potpuno da se pokorava svemu onome πto dolazi od Boga makar ne shvatao i ne znao uzroke tome, ne ispitujuêi sve do kraja i imajuêi saznaqe da u Boga ne moæe biti nepravde. Ili zar lonëar nema vlasti nad kalom i da naëini sud, jedan sud za Ëast, a drugi za sramotu? Ove reëi ne znaëe negaciju wudske slobode, nego se qima samo naglaπava da Ëovek mora biti potpuno pokoran Bogu (kao πto je ilovaëa pokorna lonëaru) ni malo ne sumqajuêi u Boæji promisao, niti iz ovih reëi treba izvoditi zakwuëak o beslovesnom predodreappleequ (predestinaciji), jer bi to znaëilo da je Bog uzrok dobra i zla i da Ëovek ne moæe imati krivice za zlo, niti nagrade za dobro; nego ove reëi imaju ciw da ubede sluπaoca da ni zaπtita Boæja ne treba od Boga obrazloæeqe. Na kraju krajeva, za sve ono za πto smo u nedoumici treba da govorimo: Sudbi tvoja bezdna mnoga (Ps. 35, 7). Jer i to πto mi ne znamo uzroke jeste svest Boæje svemudrosti. Jer kada bismo znali sve uzroke dogaappleajima, mi ne bismo imali nikakve nagrade od Boga, niti bi naπe pokoravaqe bilo izraz vere. A kada se mi ne znajuêi sve uzroke dogaappleajima pokoravamo Bogu u istinskoj posluπnosti i istinskoj veri, onda to mnogo koristi naπoj duπi. I sveti apostol Pavle razmiπwajuêi o sliënim dogaappleajima zavrπava svoje razmiπwaqe reëima: O O du- bino bogatstva i premudrosti i razuma Boæjeg! Kako su neispitani sudovi qegovi i neistraæivi putevi qegovi (Rim. 11, 33). I sveti prorok Isaija kaæe: Ko pozna um Gospodqi i ko mu bi savetnik (Is. 43; Jer. 23, 18; Jov 15, 8). Iz appleaëke torbe sredio: Mitropolit Jovan POKORNOST VOWI BOÆJOJ Neophodno je smiriti se pred nama neshvatwivim putevima promisla Boæijeg, u svemu πto On dopusti na nas: kako u liënim tako i u zajedniëkim stvarima, kako u graappleanskim tako i u duhovnim. Smirite se dakle pod moênu ruku Boæiju - savetuje sv. apostol Petar - sve svoje brige poloæite na Qega, jer se On stara za vas (1.Pet. 5, 6-7). Smiravati se treba prema onom najbowem uzoru, πto nam ga Sveto Pismo nudi kroz molitvu trojice svetih mladiêa, koji u Vavilonu behu podvrgnuti teπkom muëequ radi svoje vernosti Bogu i koji su sve πto je od Boga dopuπteno smatrali za posledicu pravednog Suda Boæijeg (Dan. gl. 5). Jer je potrebno da doappleu sablazni - ustanovio je Gospod (Mt. 18,7), najavivπi straπne nesre- Êe koje treba da zadese one koji πto veruju u Qega i Ëitav wudski rod. On je rekao: Gledajte da se ne uplaπite, jer treba sve to da se zbude (Mt. 24, 6). Ako je to tako, onda mi nemamo ni prava ni moguênosti da kaæemo ili pomislimo bilo πta protiv suda Sveblagog, Premudrog i SvemoguÊeg Boga. A predavaêe vas - rekao je Gospod - i roditewi, i braêa, i roappleaci, i prijatewi, i pobiêe neke od vas. I svi Êe vas omrznuti zbog imena moga (Lk. 21, 16-17). Svaki ko vas ubije misliêe da Bogu sluæbu prinosi. U svetu Êete imati æalost; ali ne bojte se, Ja Sam pobedio svet (Jn. 16; 2, 33). Opisavπi i najavivπi poloæaj hriπêana za vreme qihovog zemawskog æivota, poloæaj koji im je namenio Bog, Gospod je dodao: Ni dlaka s glave vaπe neêe propasti (Lk. 21, 18). To znaëi: o vama Êe neumorno promiπwati Bog, On Êe neumorno bdeti nad vama, dræaêe vas Svojom svemoênom desnicom, i stoga kakva god nesreêa da vam se dogodi, neêe se dogoditi drugaëije nego po Qegovom dopuπtequi po Qegovoj svesvetoj vowi, radi naπega spaseqa. Pouku uëenicima povodom iskuπeqa koja treba da ih zadese u zemawskom æivotu Gospod je dao kroz odluënu i sasvim odreappleenu zapovest: Trpweqem svojim spasavajte duπe svoje (Lk. 21, 19). Priznajte i ispovedajte Boga kao upravitewa sveta; poboæno, uz samoodbacivaqe, pokorite se i predajte Qegovoj vowi; iz te svesti, iz te pokornosti, pojaviêe se u vaπim duπama sveto trpweqe. Duπa Êe ga prepoznati po miru koji Êe joj doneti... Iz kqige: Sv. Igqatije BrjanËaninov: Enciklopedija pravoslavnog duhovnog æivota, Obraz svetaëki, Beograd 2005., str

9 9 R A Z G O V O R S AKADEMIKOM PROF. VLADETOM JEROTI EM U MANASTIRU LEPAVINI SVI IMAMO ÆALAC U MESO okom svoga boravka u Hrvatskoj, gde je uëestvovao na simpozijumu odræanom na Filozofskom fakultetu Druæbe Isusove u Zagrebu, profesor na Teoloπkom fakultetu u Beogradu, psihijatar i psihoterapeut, akademik Vladeta JerotiÊ posetio je 3. marta godine naπ manastir i poklonio se Ëudotvornoj ikoni Presvete Bogorodice Lepavinske. Prof. JerotiÊ je doπao u druπtvu sa prof. Miletom MarkoviÊem i gosp. Lazarom ProdanoviÊem. Gosti su se odazvali pozivu arhimandrita Gavrila da sa manastirskom bratijom budu na ruëku, posle Ëega je usledio zajedniëki razgovor s uglednim profesorom. Arhim. Gavrilo: - Profesore JerotiÊu, bili ste pozvani u Zagreb da odræite jedno predavaqe. O Ëemu je bila reë? Prof. JerotiÊ: - UËestvovao sam na simpoziju Vera i zdravwe, o ulozi duhovnosti u modernoj medicini i psihologiji. (...) Sa ovog simpozijuma Êe biti objavwen zbornik, negde u toku leta ili u jesen. UËestvovali su protestanti, pravoslavni, muslimani i, naravno najviπe, katolici. Bilo je psihijatara, psihologa... Arhim. Gavrilo: - Kakva je bila poseêenost na predavaqima? Prof. JerotiÊ: - U novom, veoma lepom amfiteatru na fakultetu moæe da stane oko wudi, a toliko ih je i bilo, gore na galeriji i dole na sediπtima. Snimala je televizija, vodili se razgovori za radio... To je organizovao docent Mijo NikiÊ, sa Filozofskog fakulteta Druæbe Isusove. Arhim. Gavrilo: - O kojim se pitaqima govorilo? Prof. JerotiÊ: - O odnosu duhovnosti i hroni- Ënih bolesti; zatim da li nauka moæe da ispituje religiozna oseêaqa vernika, o tome je jedan psiholog, Zoran Komar, govorio. Tu ima suprotnih miπweqa. Jedni kaæu da se religiozna oseêaqa nikad ne mogu nau- Ëno, empirijski ispitati, jer je vera subjektivna i ne moæe se meriti. Drugi nauënici, koji nisu ateisti, kaæu da donekle moæe. To je bio dobar referat. Naravno, miπweqa u svetu su podewena; sve to πto su predavaëi govorili uglavnom su prenosili iz Evrope i Amerike, a neki su iznosili i svoja iskustva. Predstavnik EvangeliËke crkve je govorio o oπteêeqima koja podnosimo od drugih i oπteêeqima koja podnosimo od nas samih. Koliko smo mi sami sebi neprijatewi? Uvek smatramo da su nam drugi neprijatewi, to se u psihologiji zove projekcija; znaëi, svoje sopstvene mane i grehe predajeπ drugome. Kriv je muæ, ili æena, brat, sestra, dræava... a nikad ja. Tako je i sa naπim svetom. Turci su nas, da kaæem odmah i objaπqeqe, uterivali u krivicu i kad nismo bili krivi, πto je trajalo mnogo stotina godina, tako da sada Srbi neêe da budu krivi nizaπta. To, po meni, nikako nije hriπêanski. Niko, od sitnog lopova uhvaêenog u lopovluku do ubice, kako se i u novinama vidi, nikad ne kaæe: Ja sam

10 10 kriv. Kaæe: Jeste, ubio sam, ali nisam ja kriv, nego onaj koga sam ubio. Æena, otac, majka... oni su me muëili i zato sam ih ubio. Pitaqe krivice je veoma vaæno. Otac Mijo NikiÊ je zamislio da se na jesen ili zimu odræi nov skup, na kojem bi tema bila: greh, krivica, kajaqe. Ako to uspe, biêe dobro. Jer, to je aktuelno! U 21. veku, a veê je to poëelo u 20., niko u Evropi i Americi ne govori o grehu, krivici i kajaqu, ili govori vrlo malo. Izgubio se pojam greha, a onda nema ni kajaqa, nema ni krivice. Ko je kriv za sve πto se deπava u svetu? Niko nije kriv. Tema je jako aktuelna, jer se u teoloπkim kqigama i Ëasopisima katoliëkim, protestantskim i, ipak maqe, pravoslavnim to izbegava, reë greh se izbegava. Ali wudi, eto, dolaze do toga da o tome treba govoriti. Eto, to su bile teme. Aktuelne su, teme koje se i u Evropi Ëuju. Prof. Marko- viê: - Govorilo se o molitvi i meditaciji... Prof. JerotiÊ: - Da li je molitva isto πto i meditacija? To je veliko pitaqe. Meditacija odgovara istoëqacima, u dobrom smislu, ne govorimo o πarlatanima. U Indiji je meditacija prisutna nekoliko hiwada godina, to ne moæemo tek tako (da zanemarimo). Ali mali je broj onih koji neguje pravu meditaciju. A molitva? Znamo πta je molitva, ili bismo barem trebali da znamo. Mislim da to nije isto, molitva i meditacija, a oni su sada na predavaqima to izjednaëavali, kaæu: molitva ili meditacija. Uglavnom, bilo je i nekoliko referata o molitvi: molitva, duhovnost, zdravwe. Prof. MarkoviÊ: - Tomislav IvanËiÊ je (u svojim kqigama, nap. ur.) pisao o religioznosti koja vodi k izleëequ, o tome da se molitvom moæe postiêi harmonija, duπevno i telesno zdravwe, kao i putem duhovnih veæbi, ali je to pomeπao malo s Istokom, a ima i metoda autogenog treninga: opustite se, mislite na Boga... Jedan deo je pomeπan s istoëqaëkom metodom, no ipak je molitva, tj. obraêaqe Bogu, centralna. Neπto je povezano i sa oseêaqem zajedniπtva; izleëeqe dolazi ne samo od Boga, nego i od zajednice; recimo, kad je grupno leëeqe, onda se dræite za ruku. Vi qemu od Boga æelite dobro, i on vama isto tako æeli dobro. Ali, u sve je uneo jogu i ulcov autogeni trening. Prof. JerotiÊ: - To je sinkretizam, sve se sada meπa. Postoji spiritualni eklekticizam, to nije moj izraz. Wudi koji su za Ëistiju veru - pravoslavni za pravoslavnu, katolici za katoliëku - ne vole da im se neπto meπa. Muslimani, naroëito fundamentalisti, ne æele da im se niπta umeπa unutra. Meappleutim, u svetu danas, u Americi, Evropi, æele od svega pomalo, kao neki koktel. U Evropi su bili ceqeni majstori koji su umeli da prave koktele od raznih piêa. Tako je sad otprilike u spiritualnosti: malo Azija, hinduizam, budizam, pa HriπÊanstvo, autogeni trening... To se zove spiritualni eklekticizam, i to nije dobar znak. Kad koktel nije dobar, onda je buêkuriπ. Prof. Marko- viê: - U Beogradu je objavwena kqiga Pravoslavna psihoterapija, jeste li je Ëitali? Prof. Jero- tiê: - To je napisao mitropolit Jerotej Vlahos, grëki teolog. Trebalo bi u 21. veku da doapplee neko, od Boga poslat, za tzv. HristocentriËnu psihoterapiju. Psihoterapija je potrebna wudima, ali oduhovwena psihoterapija, s Hristom; to treba da se razvije.»itao sam ovu kqigu, lepo je napisana. To su sve poznati principi Pravoslavwa, niπta to nije novo. Ako se dræiπ onoga πto ti je rekao Hristos pre dve hiwade godina, ne treba da Ëekaπ bilo koga. Ali teπko je dræati se; apostoli su se dræali jer su bili ispuqeni velikom verom u Vaskrseqe, posle je takva vera slabila, s institucionalizacijom Crkve. Ne moæe se bez Crkve, a Ëim se stvorila Crkva (kao institucija, nap. ur.), onda su se u Egipatsku pustiqu povukli svetitewi, Antonije, Makarije, Pahomije... I to nije sluëajno. Tada su se povukli, a pre toga je Crkva bila progoqena. Sad, ne moæemo æeleti da dve hiwade godina Crkva bude neprekidno progoqena... Monah Teofan: - Oprostite, Crkva jeste progoqena. Prof. JerotiÊ: - U osnovi, jeste progoqena hriπêanska Crkva, pravoslavna naroëito. Mora se biti na braniku te Crkve ako se zna πta je istinsko Pravo-

11 11 slavwe. BiÊe perfidnije, mnogo perfidnije metode goqeqa Crkve. Znamo, Antihrist Êe biti neko ko Êe slaviti Boga, i wudi Êe prilaziti sa svih strana. Hristos je to rekao viπe puta... Kakav Stawin, kakav Hitler, to su deëje pesme prema onome πto Êe doêi! VeÊ sada se to nazire u globalizmu, a to je samo poëetak. Neko je dobro rekao: faπizam, komunizam i globalizam su preteëe Antihrista. (Radi se na) razbijaqu jedinstva Ëovekovog biêa i, pre svega, HriπÊanstva. Pa, oëe arhimandrite, u 21. veku u Ustavu Evrope - dve hiwade godina je Evropa hriπêanska, kakva je takva je, ipak je hriπêanska, sa velikim religioznim umetnicima, slikarima, muzi- Ëarima, pa i nauënicima - nema pojma hriπêanstva. HriπÊanska Evropa?! ta je to, moæda nekakav strah od islama? Zaπto to nisu uneli u Ustav? Prof. MarkoviÊ: - Pa baπ su trebali, ako se boje islama... Prof. JerotiÊ: - TaËno. Ima, bez preterivaqa, miliona muslimana u Evropi. Jedan kaluappleer, neêu reêi ko je, rekao mi je pre 15 godina: Bog je na strani muslimana. Jedan viappleeniji kaluappleer, nije viπe æiv. Ja ustadoh malo: ta kaæete, oëe? - Bog kaæe: raappleajte se i razmnoæavajte; oni to rade, mi ne radimo. U Evropi brzo opada natalitet.... Meni to liëi na bië Boæji, kao ono sa Jevrejima i Filistejcima, o Ëemu je vladika Nikolaj pisao u kqizi Rat i Biblija. Kad god su Jevreji napuπtali Boga, Filistejci su pobeappleivali, i obratno. Ovo je opomena za hriπêane: doappleite sebi, Ëuvajte ono πto vam je Hristos dao pre dve hiwade godina. Prof. MarkoviÊ: - Na ovom simpoziju bilo je zanimwivo izlagaqe predstavnika EvangeliËke crkve o praπtaqu i zaboravu. On je traæio oboje, i da se oprosti i da se zaboravi, pa mu je iz dvorane neko u svom pitaqu rekao kako ne moæe da zaboravi... Prof. JerotiÊ: - Pitaqe zaboravwaqa uvrede je jako vaæno. Patrijarh German je rekao: OprostiÊemo, ali neêemo zaboraviti. Sv. Jovan LestviËnik kaæe: Kad zaboravimo, onda smo oprostili. Neko te uvredio, moæda i s pravom, ne vidiπ ga dve godine, sretneπ na ulici, zaboravio si da te uvredio - Boæja milost je s tobom. Ali to se retko deπava. I onda, treba razlikovati pojedince od naroda. Narodi ne mogu da zaboravwaju, to ne ide. Patrijarh je u pravu kad je narod u pitaqu, ali ne i pojedinac. Ako ikako moæe, pojedinac treba da zaboravi. Tu je u pravu sv. Jovan LestviËnik: kad je zaboravweno, onda je istinski oproπteno. Ne potisnuto, kako bi rekao Frojd, nego istisnuto. Prof. MarkoviÊ: - Kako se to zaboravwaqe moæe postiêi? Prof. JerotiÊ: - Potiskivaqem nikako, to vodi u patologiju. Neke stvari ne moæemo sami, za to je tu milost Boæja, blagodat. Neke stvari moæemo postiêi samo s Boæjom blagodati. Zaborav vredi samo za pojedinca, ne za narod. Ko je ono rekao: Ako jedan narod zaboravi πta mu je drugi Ëinio, osuappleen je na ponavwaqe tog istog? Ali osveta - nikako. Koje je onda treêe reπeqe, za narode a ne pojedince? Ako se svetiπ, nikad neêe biti kraja....veliki pisac Borhes, Argentinac, napisao je kratku priëu o Kainu i Avewu. Ovako glasi priëa: naπli se Kain i Avew i idu zajedno pustiqom, i Kain stalno podozreva da Êe Avew da ga ubije, da mu se osveti, jer - Kain je ubio Avewa. Idu tako, razgovaraju, doappleu na jedno mesto, opet pusto, tu je æeravica, da se riba ispræi; sada je Kain u najveêem strahu: On Êe mene ovde kod vatre da ubije. I odjedanput, Kain shvati da je Avew zaboravio - zaboravio da ga je Kain ubio. Jeste li videli velikog pisca? Samo to! Borhes nije bio mnogo religiozan, ali rekao je pred kraj æivota, poπto je bio mnogo radoznao: Ne bojim se da umrem, poπto Êu saznati neπto πto nisam saznao za æivota. Arhim. Gavrilo: - Hvala, profesore. Da li neko od bratije æeli neπto da pita profesora? Monah Teofan: - Oprostite, biêe malo neugodno, poëiqem s neugodnim pitaqima. Moram reêi, neki Vaπi stavovi su, za mene, potpuno neprihvatwivi. Mislim da ne moæete meπati Hrista i Frojda. Kod Frojda ima, s pravoslavne taëke glediπta, ne sluëajne, nego namerne jeresi. Recimo, kako je on pretpostavio prvobitni greh: sinovi se pobunili protiv oca, voapplee plemena, ubili ga i pojeli... Posle svega, pogledajte kako je Frojd umro. Vi to znate - od raka usta. U kqigama piπe kako Bog kaæqava velike jeretike: da su u paklu, sa dugaëkim jezicima i sl. A Frojdu su komad po komad rezali usta... Prof. JerotiÊ: - Bile su 33 operacije. Ali, ne treba sada misliti: kazna Boæja zato πto je bio takav. Kao πto znate, ima i velikih kaluappleera, svetitewa, koji su imali rak. Monah Teofan: - Jeste, ali neki su se molili da dobiju rak, jer su govorili: viπe mi vredi ova bolest nego svi moji podvizi... Prof. JerotiÊ: - Pazite, samo onaj prvi deo Frojda koji je otkrivao nesvesno - a nesvesno postoji, san je najbowi dokaz da postoji, jer u snu nismo svesni, a æivot teëe dawe, saqamo razne stvari, i lepe i ruæne; i Bog moæe da se javi u snu, imamo proroëke snove u Bibliji - samo taj prvi deo Frojdov sam uvek cenio, jer je otkrivao to nesvesno i pokazivao i dokazivao da postoji. Ne onaj deo od kqige Totem i tabu, tu je on veê po-

12 12 Ëeo malo da se gubi, slaæem se, da objaπqava i religiju i umetnost i filozofiju na isti naëin: s ubistvom oca u prahordi; otac je bio tiranin i uzimao sve æenke za sebe, sinovi se pobunili i ubili oca. Niko to danas, ni psihoanalitiëari, viπe ne prihvaêa. Proπlo je mnogo vremena od Frojda, to se sve promenilo. Ima mnogo grana psihoanalize koje se bave praksom. Dakle, govorim o praktiënoj psihoanalizi, a ne teorijskoj, koja ne vredi pet para, qu nisam nikad ni hvalio, Totem i tabu i ostalo. Evo primera (za to bavweqe praksom): Ëovek pere ruke sto puta dnevno, veê mu je koæa potpuno bela, providna, ide jednom kaluappleeru, ide drugom, moli se i on sam, religiozan je - ne pomaæe niπta. Pere ruke i dawe, kraste se veê pojavwuju... I onda ode nekom psihoanalitiëaru, koji moæe biti religiozan i nereligiozan... Nisu svi psihoanalitiëari nereligiozni... Frojd je bio muëenik vere, on je stalno traæio Boga; qegov otac je bio religiozan. Od mladih dana do duboke starosti on je uvek pisao tako da pokaæe kako nema Boga, ali uvek je iznova negde traæio Boga. Posledqi qegov spis je Mojsije i monoteizam, on tu tvrdi da Mojsije nije bio Jevrejin. To je vrlo Ëudno i zanimwivo, legenda kaæe da je majka Jevrejka pustila kotaricu sa malim Mojsijem da plovi Nilom; faraonova Êerka je kotaricu uzela i odgojila Mojsija. On je odgajan na egipatskom dvoru, poznavao je staru egipatsku religiju... E sad, ideja da Mojsije nije bio Jevrejin je Frojdova. Pitao sam dvojicu-trojicu katoliëkih teologa da li je to neko pre qega rekao, nisu znali; ali siguran sam da to nije samo Frojdova ideja. Naravno, nijedan Jevrejin ni u snu neêe to da kaæe o Mojsiju. (...) Frojd je bio neobiëno hrabar, nije hteo da uzima nikakve lekove. Ja kaæem da je to bilo samokaæqavaqe. Ima mnogo wudi koji oseêaju krivicu. Malopre smo rekli: niko nije kriv. Kako nije kriv, za ime Boga? Onda se ta krivica koja nije priznata, a pogotovo koja nije pokajana, negde pokazuje. Priznaj nekome bliskome: Jeste, uëinio sam to, jer ako ne æeliπ da priznaπ, onda to poëiqe da deluje negde u telu, i onda se stvore neki tumori... To je samokaæqavaqe. Frojd se samokaæqavao. Mnogo je puπio, cigarete pa posle cigare, koje, naravno, deluju na nepce, neovisno od kazne Boæje. Bile su 33 operacije i, kaæem, nije hteo da uzima nikakvo sredstvo za umireqe bolova. To je meni kao lekaru neverovatno. Nije niπta drugo nego to da on hoêe da trpi bolove, jer negde oseêa da ne govori dobre, ispravne stvari u vezi sa Bogom, æivotom, istorijom... VraÊam se na sto dnevnih praqa ruku: dobar psihoanalitiëar za dve, tri, Ëetiri godine - ne moæe pre - potpuno izleëi tog Ëoveka. (Dobro, nisam ja bio taj dobar psihoanalitiëar...) Nije pomogla molitva, pomogla je psihoanaliza. Kad se izleëio, moæda mu je put prema Bogu bio otvoreniji. Da li je bio bliæi Bogu dok je bio bolestan ili Êe biti bliæi Bogu kad ozdravi? Veliko je to pitaqe. Kad ozdrave, wudi budu i gori nego kad su bili bolesni. Bolesti su nam kao neka opomena. Zdrav Ëovek uvek priëa Tolstojevu priëu: neki bogati spahija u carskoj Rusiji bio je nemilosrdan sa svojim sewanima; muëio je kmetove, uzimao qihove æene kako je hteo i - uvek bio zdrav. A sewaci kaæu: od qega su digli ruke i Bog i appleavo. (Tako da potpuno zdravwe moæe da bude opasno.»ovek se pogordi sa zdravwem. Kad imaπ 20, 30, 40 godina, πto ne bi bio zdrav? Ali tako celog æivota...) I razboli se spahija jednog dana. Pozove najboweg lekara iz Moskve, ovaj ga pregleda i niπta ne naapplee. To mi zovemo psihogena bolest, jer ima telesne smetqe. Nekoga neprekidno boli stomak, ode na pregled, uvedu mu sondu u æeludac i niπta ne naappleu, a on kuka od bolova. To je psihogena ili histeriëna bolest; on oseêa bolove, nije simulant, stomak ga istinski boli... I sad, spahiji moskovski lekar niπta ne moæe da pronaapplee, on traæi lekara iz Pariza, ovaj doapplee, pregleda ga, ni on ne moæe niπta da pronaapplee. Opet spahija zove onog moskovskog i kaæe mu: Moraπ reêi πta mi je! - Smem li da kaæem? - Smeπ. - Ovo πto doæivwavaπ ti je Boæja opomena, zato πto æiviπ rappleavim æivotom. Sad nastaje qegovo novo muëeqe, da li to da prihvati ili ne, i zavrπava se onako kako Tolstoj zavrπava: spahija se na kraju pokaje i umre. Eto (ispada da) kad se pokaje, Ëovek mora da umre. To je kao πto se ranije u naπem narodu gledalo na ispovest; sada ipak viπe nije tako, ali ra-

13 13 nije kad kaæeπ nekome, i πkolovanom i neπkolovanom: to se veê jednom ne ispovediπ i priëestiπ? - onda Ëujeπ: Nemoj, kakvo priëeπêivaqe, pa onda da umrem. Zna se, Ëovek pred smrt mora da se ispovedi, tako je bilo kod pravoslavnih Srba pre rata. I Tolstoj zavrπava sa smrêu (spahije), ali - ne mora tako da zavrπi. Brat Krstan: - Profesore, æeleo bih da Vas pitam o tri Gospodqa poziva, neπto sam Ëitao o tome. Da li je uvek neminovan tek treêi poziv da bi se neko pokajao? I da li se neodazivaqe na ta tri poziva plaêa stradaqem? Prof. JerotiÊ: - Bog stalno poziva na pokajaqe, ne tri puta, nego mnogo puta. I zaπto bismo morali da stradamo (zbog neodazivaqa)? Najviπe stradamo baπ kad se ne kajamo i ne ispovedamo svoje grehe, to je stradaqe. Onda dolazi novo stradaqe kad sebe shvatiπ kao greπnika. Dok to ne savladaπ, oseêaπ kao da se nekakav gnoj, kao neki apsces stvara u organizmu. Ose- Êaπ da je u organizmu neka smetqa. A gnoj se polako gomila - to su gresi. Ili Êe onda apsces sam da pukne, a to je opasno za ceo organizam, ili Êeπ iêi kod hirurga, pa Êe ti preseêi apsces, a to nije niπta drugo nego pokajaqe i ispovest. A stradaqe nam stoji i ovako i onako. Ne moæete da zamislite nekog podviænika ili kaluappleera, i ne mora da bude kaluappleer, da mu sve ide dobro u æivotu. Mora da bude æalac u meso. To je (izraz) od apostola Pavla; ne znamo πta je (kod qega) bio taj æalac u meso, to nije baπ jasno... Monah Teofan: - Uglavnom se smatra da je to bila epilepsija. Prof. JerotiÊ: - Da, to je jedna od pretpostavki. Kaæu da je Muhamed imao epilepsiju, apostol Pavle, Dostojevski... Ja sam se bavio epilepsijom. Posle nekoliko godina ona (Ëoveka) izlapi sve viπe i viπe, napadi deluju porazno na mozak, pogotovo kad se ne uzimaju lekovi. A meappleutim, Dostojevski je (uprkos bolesti) bio sve jaëi pisac. Ima dosta studija, npr. u Francuskoj, o tome koja je to (kod qega) vrsta epilepsije bila. Monah Teofan: - ta mislite o pojavi zilota u pravoslavnom svetu? Prof. JerotiÊ: - Religija u celom svetu odavno opada, i sve hriπêanske veroispovesti, plus islam i judaizam, imaju svoje zilote. Negde ziloti opomiqu i bude, pokuπavaju da vrate na pravi put, ali kako to oni rade? To je najvaænije od svega. Ziloti mogu biti korisni: nemoj biti mlak! Niπta gore nego mlak hriπêanin, a to je preovladalo svuda. Protestanti imaju Martina Lutera, koji nije bio nimalo mlak. Da li je i on imao epilepsiju? Bio je æestok, i video je u KatoliËkoj crkvi najgore stvari, to je poëetak 16. veka, kad su se prodavale oproπtajnice. Ide doboπ kroz katoliëku Evropu i objavwuje: ako ste malo zgreπili, onda malo para, ako ste mnogo zgreπili, mnogo para. Trebalo je popuniti praznu blagajnu. Martin Luter je bio veoma religiozan i (na to je reagovao)... Dobro je imati æalac u meso. Svako ga ima, i zna πta mu je to. Sedam smrtnih grehova... Kad sam bio na Svetoj Gori, to je bilo davno, otac Gavrilo je joπ bio u Hilandaru i vodio me po Svetoj Gori, ispovedao sam se i kaæem na ispovesti: Imam ih sve. A onaj kaluappleer - nije bio o. Gavrilo - kaæe: Nemoj da vrdaπ! Svi imamo svih sedam grehova, ali sada je jedan tvoj. Kaæi koji je od tih sedam sada najjaëi! Ima wudi, Ëak i kaluappleera, koji taj jedan, iako ih imaju sve, vuku nekad celog æivota. Srebrowubwe, blud, ili bludne misli... ne mora imati nikakvih bludnih dela, dovowne su misli....eto, da zavrπim: ziloti jesu neka opomena. Ne smemo biti mlaki. Zilota ima svuda. I katolici ih imaju. KatoliËki redovi, to je meni dosta zanimwivo, tu se konstitucionalno, i po inteligenciji, i po πkolovaqu, opredewuju wudi. Redovi su razliëiti. Benediktinski, naprimer, sv. Benedikt je i u naπem kalendaru, umro je 550. godine. Ora et labora, moli se i radi - to je ostalo za sva vremena. ZnaËajni nauënici, hriπêanski nauënici, proizlazili su iz benediktinskog reda. Pa franciskanci: priliëno se dobro zna πta su radile pape u vreme Franciska Asiπkog, i - pojavwuje se prosja- Ëki red, da se vrati izvorno HriπÊanstvo....Godine 1431., iste godine kad je umro sv. Andrej Rubwov, spawena je Jovanka Orleanka na lomaëi. Istorija je straπna. Ne samo hriπêanska, Azija, Istok, kroz svu istoriju ima groznih stvari. Boæja Promisao u istoriji, time se svetitewi nisu niti bavili, to nas mu- Ëi neka radoznalost. Pisao sam o razlici izmedu radoznalosti i wubopitwivosti. Nemoj biti wubopitwiv, to je malograappleanski i povrπno, ali radoznao... pa inteligentno zdravo dete je radoznalo, ono pita: Kako sam doπao na svet? Kako je nastalo nebo? ta su zvezde? Gde je Bog? Dete pita samo od sebe, ima tek pet-πest godina. Treba decu sluπati. Lepo je rekao o. Sava: Kad neπto ne znaπ, pitaj dete. Ali, treba naiêi na dete u kome je anappleeo, pa da ti odgovori. Arhim. Gavrilo: - Hvala Vam πto ste doπli, bili i razgovarali sa nama. Prof. JerotiÊ: - Bogu hvala i Vama hvala.

14 14 Dr. Mateja MatejiÊ, protojerej-stavrofor POSTITI ILI NE POSTITI olovina uskrπqeg posta je proπla. Mi pravoslavni smo jedini hriπêani koji se pridræavaju, ili bi trebali da se pridræavaju, ne samo uskrπqeg, veê i svih drugih postova u toku godine. Kod protestanata je post potpuno ukinut. Rimokatolici poste vrlo malo dana u godini, i to pod veoma ublaæenim pravilima. Kada bi hriπêani uvek æiveli i ponaπali se onako kako je Bogu milo, post ne bi bio potreban. Ali oni tako ne æive niti se ponaπaju. Zbog toga je poæewno i potrebno da postoje makar neki periodi u naπem æivotu kada se makar trudimo da æivimo istinski hriπêanskim æivotom. Dani posta su ti i takvi periodi. Æivimo u jednom druπtvu koje æudi za zadovowstvima i gde je sve dozvoweno. Za mnoge hriπêane, ukwuëujuêi i pravoslavne, duhovnost je postala privremeno i povremeno zanimaqe. Tempo naπeg svakodnevnog æivota i naπe intenzivno staraqe za i bavweqe brigama ovoga sveta ostavwaju nam malo vremena koje moæemo posvetiti duhovnosti. Zbog toga je za veliki broj hriπêana, ukwuëujuêi i pravoslavne, duhovnost malo poznata oblast. Svrha posta je da to bude vreme u naπem æivotu kada usporavamo tempo naπeg svakodnevnog æivota, da bismo promenili pravac i koncentrisali se na duhovne podvige umesto na svetovne i materijalne stvari i interese. SliËno austronautima koji, da bi otkrili nove svetove, moraju da napuste zemwu za duæe ili kraêe vreme, tako i mi moramo da se odvojimo od dnevne rutine svoga æivota i od naπih uobiëajenih briga samo za materijalne stvari da bismo doæiveli duhovnost i istraæivali i pronalazili lepote duhovnog sveta. Post je odræavan u raznim religijama i pre hriπêanstva. Osim hriπêana post je bio praktikovan meappleu Jevrejima, muslimanima, konfucijinima, indusima, taoistima, appleainistima i vernicima drugih verskih grupa. U Starom Zavetu se post Ëesto pomiqe. U Novom Zavetu je zabeleæeno da je Gospod Isus Hristos postio (Matej 4, 2), a postili su i Qegovi apostoli (Dela apostolska, 14, 23; 27, 33). U svetootaëkoj kqiæevnosti, saëuvanoj u rukopisima, nalaze se svedoëanstva da su hriπêanski svetitewi, muëenici i sveti Oci postili i uëili o potrebi i svrsi posta. U svom Ëlanku O postu, episkop Maksim ukazuje na to da je post u naπe vreme postao jedna od najzanemarenijih vrednosti. Zbog pogreπnog shvataqa prirode posta, zbog pobrkanih i izvrnutih prednosti koje su u upotrebi, mnogi od danaπqih pravoslavnih hriπêana poste vrlo malo, ili potpuno zapostavwaju post. 1 Episkop Kalistos osvrêuêi se na odræavaqe telesnog, spowqeg aspekta posta, piπe: Mnogi naπi savremenici su vowni da poste zbog zdravwa, da bi izgubili teæinu; zar ne moæemo mi hriπêani da toliko uëinimo radi nebeskog Carstva? Zaπto se danas samoodricaqe koje je bilo radosno prihvatano od ranijih generacija hriπêana javwa kao nepodnoπwiv teret za qihove naslednike? 2 Neki savremeni hriπêani zapostavwaju telesni, drugi prenebregavaju duhovni aspekt posta, a neki i jedan i drugi. Svetovqaπtvo i zadovowavaqe poæuda u naπem druπtvu su svakako jedan razlog. Drugi razlog je moæda pogreπno shvataqe posta kao vreme æalosti a ne radosti. Zaboravwaju se reëi Gospoda Isusa Hrista koji je rekao: A A ti kada postiπ, namaæi glavu svo- ju, i lice svoje umij. Da te ne vide wudi gdje pos- tiπ, nego Otac tvoj koji je u tajnosti; i Otac tvoj koji vidi tajno, uzvratiêe tebi javno (Mt. 6, 17-18). Treba zapaziti da naπ Gospod nije rekao ako, nego kada postiπ.

15 15 Naæalost, uobiëajilo se da se o postu govori kao bezradosnom vremenu i iskustvu.»ak i u besedama u crkvi i u razgovorima sa prijatewima post se pomiqe kao vreme neudobnosti i depresije.»esto saæawevamo sebe πto smo odluëili da se za jedno vreme liπimo omiwenih jela i zadovowstava na koje smo navikli. Moæda nismo ni svesni radosti koje se doæivwavaju postom. Sveti Jovan Zlatousti, u svojoj besedi koja se moæe smatrati himnom postu, nabraja zasluge posta zbog kojih se treba radovati: Post snaæi proroke, post je izvrπilac Zakona i Ëuvar duπa; post je zaπtitnik tela i qegov saradnik. Post je nepobedivo oruæje protivu neprijatewa i qegovih saveznika; on je snaga muëenika i gonitew zlih duhova; post je izvor vrlina, voapplea sveπtenika, snaga i lepota monaπtva, ukras svetitewa, jer bez qega se ni bogosluæeqa ne mogu se sluæiti; post uzdiæe molitvu do neba. Post dodewuje dostojanstvo i sluzi, post je majka zdravwa, predvodnik omladine, lepota i dobrota starosti, pomo- Ênik asketa. U Pravoslavnoj Crkvi postoje obavezni postovi, jednodnevni, viπednevni i u toku nekoliko sedmica. Sreda i petak su posni dani u toku cele godine, sem u trapavim sedmicama, koje su, prema novom kalendaru, od sedmica posle Roædestva Hristova; nedewa mitara i fariseja, sedmica posle mesopusne nedewe, sedmica posle praznika Vaskrseqa Hristova i sedmica posle Duhova. Sem srede i petka, jednodnevni postovi su, prema novom kalendaru, 18. januar - Krstovdan; 11. septembar - Usekovaqe sv. Jovana Krstitewa, i 27. septembar - Vozdviæeqe»asnoga Krsta. BoæiÊni post traje, po novom kalendaru, od 24. novembra do 7. januara. Post za praznik Velike Gospojine traje od 14. do 28. avgusta. Duæina Petrovskog posta zavisi od toga koga datuma je praznik Vaskrseqa Hristova. Veliki ili Uskrπqi post traje, ukwuëivπi i Strasnu sedmicu, Ëetrdeset dana, a kada poëiqe zavisi od toga koga datuma je praznik Hristovog Vaskrseqa. 15 Uskrπqi post je najvaæniji za pravoslavne vernike. Naziva se i Veliki, ne samo zbog duæine, veê i zbog qegovog znaëaja. To je vreme naπeg duhovnog pripremaqa za najvaæniji hriπêanski praznik - Vaskrseqe Gospoda naπega Isusa Hrista. Da je taj post trajao Ëetrdeset dana potvrappleeno je na Prvom Vasewenskom Saboru 325. godine, ali je postojao i ranije, a Sabor je samo to ustanovio. Duæina ovog posta nije sluëajno odreappleena. To ima veze sa Ëetrdeset dana posta Mojseja na Sinaju kada je primio Deset zapovesti (Kqiga Izlaska 34, 28) i Ëetrdeset dana posta Gospoda Isusa Hrista (Matej 4, 1) pre nego πto je poëeo svoju spasitewnu misiju. Mojsej, koji je praslika Hrista, centralna je liënost Staroga Zaveta i on je izveo Izrawski narod iz ropstva faraona. Hristos je centalna liënost Novoga Zaveta i On je pruæio priliku celom ËoveËanstvu da se izbavi od ropstva praroditewskom grehu. Pred poëetak sedam sedmica Uskrπqeg posta postoje i Ëetiri pripremne sedmice.»itaqa iz jevenappleewa u svakoj od ovih sedmica sadræe kwuë za razumevaqe vaænosti i svrhe, kao i ciweve koje treba postom postiêi. U treêoj pripremnoj sedmici poëiqe uzdræavaqe od mesa, a u Ëetvrtoj i od mesa i od mleënih proizvoda. Prva pripremna sedmica se naziva Zahejeva. U nedewu Zaheja se Ëita odewak iz Jevanappleewa po svetome Luki, 19, Zahej je oseêao veliku potrebu i æewu da vidi Hrista, ali je bio mali rastom. Da bi ispunio svoju æewu, on se popeo na dud. To je uputstvo za nas. I mi treba da oseêamo tako jaku potrebu i æewu da se pribliæimo Bogu. I mi smo duhovno malog rasta, pa i mi moramo da se uzdignemo da bismo bili bliæe Bogu i da bismo Ga ako ne videli, onda osetili. Veoma znaëajni dogaappleaji u Starom i u Novom Zavetu su se dogaappleali na uzviπenim mestima. Mojsej je Ëuo glas Boæji i primio Deset zapovesti na vrhu Sinajske gore. Preobraæeqe Gospoda Isusa Hrista se dogodilo na vrhu brda Tavor. Zbog toga su, verovatno, mana-

16 16 stiri na Svetoj Gori, Meteorama, manastir svete Katarine na Sinaju i veliki broj manastira u Srbiji, GrËkoj i drugim pravoslavnim zemwama podignuti na planinama i visokim terenima. Druga pripremna nedewa se naziva Nedewa carinika i fariseja, i Ëita se odewak iz jevanappleewa po svetome Luki 18, Ne samo za vreme posta, veê koliko je moguêe u toku celog æivota, hriπêani treba da se trude da izbegavaju farisejsku licemernost i samohvalisaqe. a da slede skromnost i pokajaqe carinika. Naæalost, Ëak je ponekad i ispovest nekih hriπêana viπe samohvalisaqe nego pokajaqe. Umesto da ispovede svoje grehove, pogreπke i slabosti, oni se hvale: nisam ubio, nisam ukrao, nisam uëinio prewubu.. Osim toga, farisej je postio dva puta nedewno i davao desetak od svog imaqa, ali mu to nije pomoglo, jer mu je nedostajala wubav za druge i skromnost. TreÊa pripremna sedmica je Nedewa bludnoga sina, i Ëitaqe je iz jevanappleewa po svetome Luki 15, Bludni sin je praslika svih onih koji, da bi zadovowavali svoje prohteve i strasti napuπtaju naπeg Oca nebeskog. Ali u priëi o bludnom sinu nam je takoapplee pokazan put povratka Ocu kroz pokajaqe. Osim toga, saznajemo da je pokajaqe proces koji ima tri stepena. Pokajaqe poëiqe saznaqem o naπoj greπnosti koja nas odvodi u pustiqu, gde gladujemo i hranimo se hranom nameqenom æivotiqama, to jest Ëitaqem πtampe i gledaqem filmova i televizionih programa prepunih pornografije ili, u crtanim filmovima, demonskih likova. Zatim dolazi odluka da se vratimo Ocu i da mu priznamo da smo pogreπili. Najzad, povratak Ocu i priznavaqe pogreπaka. Za nas pravoslavne hriπêane je ispovest priznavaqe naπih grehova, πto je izmireqe sa Bogom, nama samima, i, ako i kada je moguêe, sa drugima.»etvrta pripremna nedewa je Nedewa Straπnog suda.»itaqe je iz jevanappleewa po svetome Mateju 25, Tu je ukazano da post nije samo odricaqe od mrsne hrane, veê zahteva takoapplee i vrπeqe dobrih dela.»ovek se mora pitati da li ova glava nedostaje u Bibliji kojom se sluæe protestanti. Nasuprot qihovom uëequ da se spaseqe postiæe samo verom, u ovom jevanappleelskom tekstu je pokazano da Gospod Isus Hristos na Straπnome sudu nagraappleuje dobra dela onih koji se primaju u Carstvo Qegovog Oca, to jest onih koji su spaπeni, a ne dozvowava ulazak u Carstvo onima koji nisu Ëinili dobra dela. Vera nije uopπte ni pomenuta. Vera se moæe glumeti, a istinska vera se potvrappleuje dobrim delima. Moæe se reêi da post nije samo odricaqe, nego i dodavaqe. Od nas se oëekuje da se odreknemo nepodobnih misli, reëi i dela koja nisu Bogu mila, ali i da dodamo uëestalu i ojaëanu molitvu, samoispitivaqe, i dela milosrapplea. Joπ je prorok Isaija, propovedajuêi svojim savremenicima o postu, govorio o odricaqu i dodavaqu, to jest o istinskom i laænom postu. Dijalog izmeappleu Boga i wudi poëiqe time πto wudi pitaju: Zaπto da postimo, a Ti ne pogleda, muëismo duπe svoje, a Ti ne htje znati? (Isaija 58, 3). Preko proroka Gospod im odgovara, i ukazuje najpre na pogreπan, a onda na pravi post: Gle, kad postite, Ëinite svoju vowu i izgonite sve πto vam je ko duæan. Eto postite da se prete i svaappleate, i da bijete pesnicom bezbo- æno. Nemojte postiti tako kao danas, da bi se Ëuo gore glas vaπ. Takav li je post koji izabrah da Ëo- vjek muëi duπu svoju jedan dan? Da savija glavu svoju kao sita i da stere poda se kostrijet i pe- peo? To li Êeπ zvati post i dan ugodan Gospodu? - A nije li ovo post πto izbrah: da razveæeπ sve- ze bezboænosti, da radrijeπiπ remeqe od bre- mena, da otpustiπ potlaëene, i da izlomite sva- ki jaram? Nije li da prelamaπ hweb svoj gladno- me, i siromahe prognane da uvedeπ u kuêu; kad vi- diπ gola da ga odjeneπ, i da se ne krijeπ od svo- jega roda? (Isaija 58, 3-7). Ovu istu poruku nalazimo u stihirama koje se pevaju na veëerqi pred Nedewu Straπnoga suda. U jednoj od qih od nas se traæi: Nahranimo gladnog, dajmo æednome da pije, odenimo golog, prihvatimo strance, posetimo one koji su u tamnicama i bolne, onda Êe nam Sudija celoga sveta reêi: Doappleite, blagosloveni od Oca moga, nasledite Carstvo koje je za vas pripremweno. Telesni, spowaπqi, vidwivi post, iako koristan za zdravwe i samodisciplinu, ako je bez unutraπqeg, duhovnog posta je post fariseja, i neêe biti nagraappleen. Smirenost i pokajaqe carinika znaëili su viπe nego telesni post fariseja. Pred sam poëetak uskrπqeg posta je Nedewa praπtaqa. U molitvi Gospodqoj, koju veêina hriπêana izgovara svakodnevno, mi molimo Gospoda da nam oprosti dugove naπe kao πto i mi opraπtamo duænicima naπim (Mt. 6, 12). ReË dugovi je u nekim verzijama ove molitve grehovi, a u nekima ogreπeqa. Kada molimo Gospoda da nam oprosti kao πto mi opraπtamo naπim duænicima, treba da se zamislimo, jer u stihovima 14 i 15 u toj istoj glavi Hristos navodi koji su uslovi pod kojima Gospod opraπta naπa sagreπeqa: Jer ako oprostite wudima sagrjeπeqa qihova, oprostiêe i vama Otac vaπ nebeski. Ako li ne oprostite wu-

17 17 dima sagrjeπeqa qihova, ni Otac vaπ neêe opro- stiti vama sagrjeπeqa vaπa (Mt. 6, 14-15). Treba napomenuti da je traæeqe oproπtaja takoapplee uslov za dobijaqe oproπtaja. Treba li da oëekujemo oproπtaj od Boga i wudi ako ne traæimo oproπtaj? Imam na umu pojedince i Ëitave nacije koje su se ogreπile o srpski, ili ma koji drugi narod, ubijajuêi nevinu decu, æene i wude, a nikada za to nisu traæili oproπtaj. HriπÊanski post je dvostruk: spowaπqi i unutraπqi, duhovni i telesni. To nije ni dræaqe dijete ni vegetarijanizam, iako su i jedno i drugo elementi telesnog hriπêanskog posta. Svrha dræaqa dijete i vegetarijanizma je da se pobowπa ili odræi zdravwe i telesna lepota. Svrha tog aspekta hriπêanskog posta je snaæeqe vowe za ispuqavaqe mnogo teæih zadataka unutraπqeg, duhovnog posta. U isto vreme, telesni post, uzdræavaqe od mrsne hrane, jeste takoapplee blagotvorno za naπe zdravwe. Poznato je da veliki broj monaha na Svetoj Gori, koji nikada ne prekidaju post, æive do devedeset i viπe godina. Neke osobe, ukwuëivπi i sveπtenike, ne naglaπavaju dovowno duhovni aspekat posta, a prenaglaπavaju spowaπqi, telesni post. U naπe vreme veêi je broj onih mirjana i sveπtenika koji zanemaruju i omalovaæavaju telesni post. Mnogi drugi elementi koji su povezani sa istinskim hriπêanskim postom i obavezni su za qega, odsutni su u odræavaqu dijete i vegetarijanizmu. Pomenuli smo dela milosrapplea kao deo posta. To je staraqe za druge koje nije ni povezano sa odræavaqem dijete i vegeterijanizmom, niti se zahteva za qih. Samoæivost i sebiënost su veoma raπireni u naπem druπtvu. U Pravoslavnom glasniku za mart i april 1988., a izdaje ga GrËka pravoslavna arhiepiskopija u Australiji, objavwen je Ëlanak koji sam Ëitao na veb-stranici parohije Svetih Jerarha u ampaqi (Ilinoj, SAD). U Ëlanku se navodi i ovo: Post ima pet sestara: 1) molitva; 2) milosrapplee; 3) skromnost; 4) uzdræavaqe; 5) wubav. Post bez molitve je obiëna medicinska dijeta, promena navike ishrane. Post bez milosrapplea je samoæivost i saradnik srebrowubwe... Post bez skromnosti je Ëudoviπte oholosti. Post bez uzdræavaqa je ismejavaqe. Post bez wubavi moæe da se preobrati u kanibalizam. 3 I molitva je povezana sa postom i obavezna je za hriπêanski post. Post bez molitva je odræavaqe dijete. U Svetome Pismu post i molitva se pomiqu nerazdvojno. U Delima Apostolskim (13, 4-5) zabeleæeno je ovo o izvesnom broju proroka i uëitewa crkve u Antiohiji: A A kad oni sluæahu Gospodu i poπêahu, reëe Duh Sveti: odvojte mi Varnavu i Savla na djelo na koje ih pozvah. Tada p o s t i v π i i p o m o l i- v π i se Bogu metnuπe ruke na qih i otpustiπe ih. (Dap. 13, 4-5). U jevanappleewu po svetome Luki (2,37) pomiqe se Ana, kêi Fanuilova. Ona je bila prisutna kada je Mladenac Isus Hristos donet u hram i za qu piπe da je bila udova oko osamdeset i Ëetiri godine, koja ne odlaæaπe od crkve, i sluæaπe Bogu dan i noê p o s t o m i m o l i t v a m a a (Lk. 2, 37). Ona nije bila formalno hriπêanka, ali je bila u Boga verujuêa osoba i sluæila je Bogu postom i molitvama. Ne verujem da pripadnici kulta Satane u ovoj i drugim zemwama sluæe svome bogu postom. Nekom vrstom molitve - da, ali postom - ne. UzimajuÊi u obzir da u naπem druπtvu postoje satanski kultovi, onda i qihov bog - appleavo mora da nije daleko. Imamo napasnike na decu, deto-ubice, poëinioce raznih zloëina i svakakve druge manijake. Post je dragocen program i sredstvo za samodisciplinu i duhovni preobraæaj. Ako bi viπe osoba u naπem, a i u drugim druπtvima, upraæqavali post i molitvu, broj zloëina i raznih drugih zlodela ne bi bio tako veliki. Ne samo odrasli, veê i deca u ovoj zemwi su naviknuta da poseduju sve πtogod æele. Ako predmete i zadovowstva koja æele ne mogu da pribave zakonskim i moralnim sredstvima, oni ih stiëu zloëinom i nemoralnim delima. Zlo u naπem druëtvu je uzelo takve ogromne proporcije da ga je teπko izbeêi i prevideti. Legalno je da se prikazuju bezobrazni, nemoralni filmovi, crtane slikove sa appleavolskim likovima, ali je nezakonito istaêi krstove, boæiêne jasle, table sa deset Boæjih zapovesti i drugih religioznih simvola. Zbog toga mi pravoslavni hriπêani treba da od naπih duhovnih pastira dobijamo podstrek da postimo, jer, kako je rekao naπ Gospod Isus Hristos: A A ovaj se rod izgoni samo molitvom i postom (Mt. 17, 21). Ispovest je bila pratilac posta kroz vekove. Gospod Isus Hristos je dao vlast svojim apostolima, a oni su tu vlast predali sveπtenosluæitewima da opraπtaju grehove. Ali kako grehovi mogu biti oproπteni ako nisu ispoveappleeni? Ispovest je praktikovana od najranijih vremena hriπêanstva: Drevne hriπêanske zajednice su upraæqavale osobitu praksu u vezi s tim. Narod bi stajao i ispovedao svoje grehove u prisustvu cele zajednice. 4 Ova praksa grupnog javnog ispovedaqa je kasnije ukinuta iz opravdanih razloga. Meappleutim, Ëak i u na- 3 Orthodox Massenger, veb-stranica parohije Svetih Jeraraha, Champaigne, Illinois

18 18 πe vreme sveti Jovan Kronπtadski je upraæqavao da prima zajedniëku, javnu ispovest, ali na glas, a ne u sebi. Ispovest je bila izvanredno vaæan instrument za skidaqe masti i rapplee grehova. PreoptereÊeni ogreπeqima, pogreπkama, sitnim i krupnim grehovima, mi tonemo kao preoptereêeni Ëamac. Da bismo se spasli, moramo da se kroz ispovest rasteretimo od svojih bremena. Ima osoba koji se rastereêuju leæeêi na kau- Ëu kod psihijatra. Bilo bi im korisnije ako bi se rastereêivali na kolenima pred ispovednikom. Psihijatar moæe da im pomogne, ali on nema vlast da im oprosti grehove, a sveπtenicima ispovednicima je ta vlast data od Hrista da mogu opraπtati, pod uslovom da se onaj kome se praπta pokaje. Naπa ispovest nije potrebna Bogu. On i bez naπe ispovesti zna naπe pomisli, reëi i dela. Ispovest je potrebna je nama da bismo, kroz samoispitivaqe pre nego πto pristupimo da se ispovedimo, otkrili naπ istinski duhovni identitet, a zatim da se ispovedimo i pokajemo. Gospod Isus Hristos je znao da je wudska tendencija da traæe i nalaze pogreπke i nedostatke drugih, ne obraêajuêi paæqu na svoje. Zato je On rekao: A A zaπto vidiπ trun u oku brata svojega, a brvna u oku svojemu ne osjeêaπ? Ili kako moæeπ reêi bratu svojemu: stani da ti izvadim trun iz oka tvojega, a eto brvno u oku tvojemu? Licjemere, izvadi najprije brvno iz oka svojega, pa Êeπ onda vidjeti izvaditi trun iz oka brata svojega. (Mt. 7, 3-5). Kao ilustraciju vaænosti samoispitivaqa izneêu jedno liëno iskustvo koje neêu nikada zaboraviti. Jedna moja prijatewica je bila na samrti. Otiπao sam da je posetim. U toku moje posete ona mi je kazala: OËe, ja znam da umirem, ali se ne bojim. Nisam znao πta da na to kaæem. Onda je ona nastavila: OËe, ja sam prestala da se molim. Pre nego πto sam uspeo da je posavetujem da ne prestaje da se moli, ona je nastavila: Sada se ne molim, nego priëam Bogu po ceo dan, pa i celu noê. Znaπ, ne mogu da spavam. Kaæem Mu o svim svojim pogreπnim mislima, reëima i delima. On sve to veê zna. Ali ja nisam znala. A sada znam. Æao mi je, toliko mi je æao πto nisam bila bowa osoba. Potrebno je neπto reêi u vezi sa postom i molitvama u vezi sa primaqem Svetog priëeπêa. To je osetwiva tema, ali potrebno je da iznesemo Ëiqenice i zamolimo arhijereje naπe Crkve da izdaju uputstva kako da reπimo problem u vezi sa ovim predmetom. Potrebno je i vaæno, jer makar ovde u Americi, ako ne na drugim stranama, postoje dve prakse po ovom pitaqu. U nekim parohijama praksa je da se Sveto priëeπêe prima Ëesto, ali sa minimalnom pripremom ili sasvim bez qe. U drugim parohijama se to ne upraæqava. Ako ne jedinstvo, onda jednoobraznost Pravoslavne Crkve je izgubwena godine, kada je GrËka Pravoslavna Crkva usvojila gregorijanski kalendar. U poëetku je ta Crkva bila jedina koja je sledila novi kalendar. Posledica je bila da se GrËka Pravoslavna Crkva podelila u starokalendarsku i novokalendarsku. Kasnije je taj kalendar prihvatila i Pravoslavna Crkva u Americi, a pod qenim uticajem i nacionalne pravoslavne crkve koje su od qenom jurisdikcijom. Jedino su praznik Vaskrseqa Hristova praznovali i praznuju prema julijanskom kalendaru, onako kako je propisao Prvi Vasewenski Sabor 325. godine. Meappleutim, Pravoslavna Crkva u Finskoj je prihvatila i praznovaqe Vaskrseqa Hristova kako ga praznuju rimokatolici i protestanti, a protivno odluci Prvog Vasewenskog Sabora. Prihvataqe gregorijanskog kalendara je podelilo pravoslavne hriπêane na one koji proslavwaju Hristovo roappleeqe 25. decembra po novom, a drugi 25. decembra po starom kalendaru, tj. 7. januara. Tako jedni pravoslavni hriπêani joπ poste kada su drugi veê proslavili Hristovo Roappleeqe. Ovom promenom liturgijski kalendar je mnogo poremeêen i isti praznici padaju u jedno vreme kod novokalendaraca, a u drugo kod onih koji se joπ pridræavaju starog, julijanskog kalendara. Zastupnici prakse da se Sveto priëeπêe prima Ëesto, sa malo ili bez ikakve pripreme, a meappleu qima i Qegova Svetost Patrijarh Pavle i bar jedan od naπa tri episkopa u Americi, navode argumente u prilog te prakse. Oni koji sleduju vekovima staru praksu upraæqavanu u Pravoslavnoj Crkvi navode razloge kojima odbijaju qihove argumente. Ne osuappleujuêi nijedno od ova dva glediπta, naveπêu neke od argumenata i jednih i drugih. U svom Ëlanku O postu i priëeπêu, Qegova Svetost Patrijarh Pavle piπe: U ranoj Crkvi nije postojala nikakva specijalna priprema za Pri- ËeπÊe, niti je post smatran kao jedino sredstvo za PriËeπÊe. Priprema za Sveto PriËeπÊe je bio æivotni proces ispuqavaqa zakona i odbrana od svakog greha. 5 A da li ovo pravilo vaæi i za savremene pravoslavne hriπêane koji ne ispuqavaju Zakon i ne Ëuvaju se greha? Kako moæe Ëovek da zna koji ipuqavaju, a koji ne 5 Patriarch Pavle of Serbia, On Fasting and Communion, veb-stranica Orthodox Research Institute

19 19 8 Veb-stranica Where God Builds Disaciples ispuqavaju? To im ne piπe na Ëelu i ne moæe se videti golim okom, veê je za to potrebna ispovest.»lanak Negove Svetosti se zavrπava reëima: Razume se samo po sebi da naπi vernici treba da budu upuêeni da se Ëesto priëeπêuju, ali pod uslovom da se neprekidno staraju za Ëistotu duπe, odræavaqe duhovnog posta, ËuvajuÊi srce i oëi, uπi i Ëula od svega greπnog, a ne samo da dræe telesni post. 6 Postavwa se opet pitaqe da li mogu da se Ëesto priëeπêuju i oni koji ne ispuqavaju ove uslove? I kako sveπtenik koji ih priëeπêuje zna da li ispuqavaju ili ne ispuqavaju ako ih ne ispoveda? Sasvim je jasno da Qegova Svetost naglaπava duhovni post, a ne samo dræaqe telesnog posta. Tako su uëili i Sveti Oci i svaki istinski hriπêanski pravoslavni jerarh. Ali da li Qegova Svetost izostavwa telesni post? Ako izostavwa, a ja ne mislim da izostavwa jer sam uveren da i on odræava telesni post, onda je to napuπtaqe onoga πto su Sveti Oci sami i uëili i upraæqavali. Potrebno je proëitati i uzeti u obzir i izjavu episkopa Kalista: Tendencija da se prenaglaπavaju pravila koja se odnose na hranu, i suprotna tendencija da se ta pravila nipodaπtavaju kao zastarela i nepotrebna su sliëne i za æaweqe su kao izdaja istinskog Pravoslavwa. U oba sluëaja ravnoteæa izmeappleu spowaπqeg i unutraπqeg je poremeêena. 7 U toku od trideset i πest godina, ja sam profesionalno uëestvovao u mikrofilmovaqu i prouëavaqu slovenskih rukopisa. Veoma veliki broj qih sadræi uëeqe, pouke i biografije Svetih Otaca. Nisam video ni jedan jedini tekst koji sadræi uëeqe ili biografiju ijednog svetitewa u kome bi pisalo da nije odræavao i duhovni i telesni post. Sveti Jovan Zlatoust u svojoj besedi u Ëetvrtu nedewu posta izjavwuje: Znate da oni koji pozovu nekog cara ili princa ukraπavaju svoje domove, ali vi, braêo moja, koji kroz sveto Pri- ËeπÊe primate Hrista u svoj duhovni dom, oëistite svoja tela, oëistite ga postom i ukrasite ga skromnoπêu. Ali isti svetac, u svojoj homiliji broj 3, govoreêi o postu opomiqe: Ja zaista ne govorim o onom postu koji dræi najveêi broj osoba; ne samo uzdræavaqe od mesa, veê takoapplee i od greha. (...) Da ne bismo na kraju, kada smo odræali post, izgubili krunu posta, treba da razumemo πta i na koji naëin je potrebno da obavwamo ovu radqu; jer i onaj farisej je postio, ali posle je otiπao prazan i liπen plo- 6 Patrijarh Pavle, ibid. 7 Mati Marija i episkop Kalistos, op. cit.:15 dova posta. Sveti Jefrem Sirin je uëio: Spasitew je po- Ëeo svoju misiju naπeg spaseqa postom. Na isti na- Ëin, svi oni koji hodaju stopama naπega Spasitewa grade na ovom temewu poëetak svojih podviga, jer post je oruæje koje je Bog ustanovio. Ko Êe izbeêi osudu ako ovo zapostavi? Ako je Sam Zakonodavac postio, kako moæe iko od onih koji treba da ispuqavaju zakon biti izuzet od poπêeqa? Vrlo je moguêe da u poëetku hriπêanske Crkve, za vreme progona hriπêana, pa i za kratko vreme posle toga, nije zahtevana specijalna priprema za prijem svetog PriËeπÊa. Potvrda toga je Egerijin opis qenog hodo- ËaπÊa u Svetu Zemwu. To je najstariji saëuvani putopis u kome je opisan liturgijski æivot u Jerasalimu i Svetoj Zemwi na kraju Ëetvrtog i poëetku petog veka. Napisan je posle 394. ali pre 404. godine. Egerija Ëesto pomiqe da su ona i qeni pratioci primali sveto PriËeπÊe, ali ne pomiqe ikakvu pripremu. Na drugoj strani, Apostol Pavle pomiqe potrebu, ako ne i zahtev, za neku pripremu za primaqe svetog PriËeπÊa. U Prvoj poslanici KorinÊanima on piπe o ustanovwequ Evharistije, a onda opomiqe: Tako onaj koji nedostojno jede ovaj hweb ili pije Ëaπu Gospodqu, kriv je tijelu i krvi Gospodqoj. Ali Ëovjek da ispituje sebe, onda od hweba da jede i od Ëaπe da pije. Jer koji nedostojno jede i pije, sud sebi jede i pije, ne razlikujuêi tijela Gospo- dqega. Zato su meappleu vama mnogi slabi i bolesni, i dovowno ih spavaju. (1. Kor. 11, 27-30). VeÊ godine 391. na Saboru u Kartagi, post je izriëito naveden kao uslov za primaqe svetoga Pri- ËeπÊa. Na veb-stranici Gde Gospod gradi uëenike, moæe se proëitati: Rani hriπêani su povezivali post sa pokajaqem i oëiπêeqem (Mt. 6, 16; Mk. 9, 29). U toku dva veka postojaqa, HriπÊanska Crkva je zavela post kao dobrovownu pripremu za primaqe u svete tajne Pri- ËeπÊa i krπteqe i za rukopoloæeqe sveπtenika. 8 Ako je u toku Ëetiri veka hriπêanima bilo dozvoweno da primaju sveto PriËeπÊe sa malo ili nimalo pripremaqa, obaveza da poste i da se ispovedaju postoji π e s n a e s t vekova. Koliko mi je poznato, ovaj novi poredak je otpoëeo negde u 1950-im godinama od strane Pravoslavne Crkve u Americi. Kao opravdaqe za to kaæu da je tako bilo u poëetku hriπêanstva. Ako se prihvate qihovo razmatraqe i argumenti, onda treba da napustimo mnogo toga πto se sada

20 20 radi, a nije se radilo u poëetku. Simvol vere, koji sadræi najosnovnije dogmate naπe vere, nije postojao u prva tri veka. Formulisan je u Ëetvrtom veku, na Prvom Vasewenskom Saboru u Nikeji 325. godine i Drugom odræanom 371. godine u Carigradu. Da li je zbog toga nevaæeêi? Odluke drugih pet Vasewenskih Sabora, liturgije svetog Jovana Zlatoustog, Vasilija Velikog i Grigorija Dvojeslova nisu sluæene niti su postojale u prva tri veka. Sve tri su nastale u Ëetvrtom veku. Da li ih onda ne treba sluæiti? Divne stihire koje se pevaju na naπim bogosluæeqima i molitve koje se Ëitaju nisu postojale u prva tri veka. Da li onda da ih izostavimo i odsad ih ne pevamo i Ëitamo? A kako je sa kanonima i pravilima koja su nastala u toku vekova, a nisu postojala u prva tri veka? Da li vaæe ili ne vaæe? Na drugoj strani, u poëetku su se i apostoli i episkopi qihovi naslednici æenili, a sada o tome nema ni govora. Qegova Svetost Patrijarh Pavle u ranije pomenutom Ëlanku objaπqava zaπto je drevnim hriπêanima bilo dozvoweno da primaju sveto PriËeπÊe bez pripreme: Qih su zvali sveti i oni su zaista bili sveti, jer su se Ëuvali od svakoga greha i znali su da onaj koji greπi rob je greha, da greh odvodi osobu od Boga, kvari duπu i Ëini je nesposobnom za primaqe Svetog priëeπêa. 9 Pitaqe je da li su svi oni koji se danas Ëesto priëeπêuju, a bez ikakve pripreme, sveti? Ko odluëuje da li su sveti ili ne? Kako sveπtenik koji ih priëeπêuje zna da se radi o svetima? Koliko nas koji smo ovde sme da istupi i izjavi da se Ëuvao od svakoga greha? Jedan zagovaraë Ëestog priëeπêivaqa odbio je da ispovedi jednu svoju parohijanku. Evo πta mi je ona rekla, u prisustvu joπ jednog srpskog pravoslavnog sveπtenika i nekoliko mladih osoba: Pripremila sam se za sveto PriËeπÊe molitvom i postom. Moji roditewi su me nauëili da je to ispravan naëin pripremaqa za prijem svetog PriËeππÊa. Na dan kada sam doπla da se priëestim, zamolila sam tutora da ode u oltar i pozove sveπtenika da me ispovedi. Sveπtenik je doπao i pitao me πta æelim. Rekla sam mu da sam se pripremila da primim sveto PriËeπÊe, ali joπ treba da se ispovedim. On me je wutito zapitao: Ko ti je rekao da se pripremaπ? Kako moæeπ ti ili iko drugi da se pripremiπ za prijem svetog PriËeπÊa? To je dar Boæji i niko ne moæe da se za isti pripremi! U redu! Sveπtenik je bio u pravu kada je mladoj æeni rekao da je sveto PriËeπÊe dar Boæji. Ali da li 9 Patrijarh Pavle, op. cit. je pogreπno ako pokazujemo svoje poπtovaqe i zahvalnost za dar ulaæuêi napore da makar za vreme posta æivimo bogougodnim æivotom, ako to ne Ëinimo u toku celog æivota? Ne kaæem da ne treba da se trudimo da æivimo bogougodnim æivotom i kada nije post. Ali ako mi ne moæemo da æivimo takvim æivotom ni u kratkom vremenu posta, kako Êemo æiveti takvim æivotom celog svog æivota? Sveπtenik je bio u pravu kada je mladoj æeni rekao da nas naπa priprema ne Ëini dostojnim da primimo sveto PriËeπÊe. U pravu je bio kada joj je rekao da ne moæemo nikada biti pripremweni. Ali zar nije potrebno da uëinimo iskrene napore da se pripremimo koliko je moguêe? Gospod sigurno vidi i ne odbacuje naπ iskren pokuπaj da budemo bowi, makar za vreme posta. VeæbajuÊi na taj naëin samodisciplinu, samoodricaqe i samopobowπaqe, moæda Êe nam biti lakπe da i izvan vremena posta budemo makar malo bowi nego πto smo inaëe. Ako je sveπtenik mislio da je uzdræavaqe od mrsne hrane bezvredno, nije bio u pravu. Nikakva hrana nije sama po sebi greπna. Naπ narod ima izreku: nije greh ono πto ulazi, nego ono πto izlazi iz usta. Uzdræavaqe od mrsne hrane je lakπi podvig kojim se osnaæujemo za teæi, duhovni post. Lakπe je odreêi se mesa, mleka, sira i jaja nego se odreêi zavisti, ogovaraqa, wubomore, oholosti, zlih pomisli, reëi i dela. Osim toga, da li su Sveti Oci greπili kada su postili i telesni i duhovni post? Pored toga, kada je vreme da se vrπi priëeπêe, ovaj sveπtenik, kao i svi sveπtenici ili appleakoni pozivaju narod ovim reëima: Sa strahom Boæjim i verom, pristupite. Zaπto i Ëega treba da se boje priëasnici? Zaπto treba da se boje Boga kada pristupaju svetome putiru? Treba li da se boje svetoga PriËeπÊa, Tela i Krvi Hristove. ili toga πto se nisu dovowno pripremili da prime taj najskupoceniji dar? Jedan srpski pravoslavni sveπtenik u Kaliforniji rekao je svome parohijaninu koji je hteo da se ispovedi pre priëeπêa da su ispovest i prijem svetog PriËeπÊa dve posebne tajne i da se ne obavwaju istovremeno. Otkad su ispovest i prijem Svetoga priëeπêe dve svete tajne koje nemaju veze jedna sa drugom i da se ne mogu primiti istovremeno? Krπteqe i miropomazaqe su takoapplee dve svete tajne, ali se primaju istovremeno, jedna za drugom. U rimokatoliëkoj Crkvi nije tako. Miropomazaqe, koje oni nazivaju krizma, primana je, bar nekada, kada dete napuni dvanaest godina. Da li

21 21 smo i kada smo mi usvojili rimokatoliëku praksu? Ne znam da li je ovaj sveπtenik sledbenik i vaspitanik nekoliko srpskih episkopa za koje mi jedan prijatew iz Beograda piπe: Neki arhijereji ne dozvowavaju sveπtenstvu da ispovedaju, veê vernici primaju sveto PriËeπÊe bez toga. Ipak, ispovest je sveta Tajna. Negova Svetost nije za ovakvu praksu i zahteva da se Sveta tajna ispovesti obavwa. Koji su i kakvi su ti arhijereji, makar da ih je samo nekoliko, koji samovowno ukidaju jednu od sedam svetih Tajni? Prilikom hirotonije oni polaæu zakletvu da Êe Ëuvati pravoslavnu veru. Ako je ovako Ëuvaju, onda su krivokletnici. Ne znam da li da se radujem ili da tugujem kada vidim da liturgijska raznoobraznost nije problem samo nas srpskih pravoslavnih vernika u Americi, nego je problem i Srpske Pravoslavne Crkve u starom kraju. Da li smo prihvatili protestansku praksu koja dozvowava da pojedinci meqaju i ukidaju dogme i pravila? Sada, eto, i neki naπi episkopi samovowno ukidaju ne samo vekovima staru liturgijsku tradiciju, nego i svetu Tajnu ispovesti. Zasad samo jednu, ispovest, a onda Êe i druge doêi na red, jer tako su radili i rade protestanti, na koje se, rekao bih, ovi arhijereji ugledaju. Jedan veoma jak i ispravan argumenat za olakπavaqe pravila o pripremi za Ëesti prijem svetoga PriËeπÊa je Ëiqenica da ga ogromna veêina pravoslavnih vernika prima veoma retko. Æalosna je pojava kada za vreme svete liturgije sveπtenik ili appleakon poziva: Sa strahom Boæjim i verom, pristupite, a niko ne pristupa da primi sveto PriËeπÊe. Otuda je potrebno da nadleæne vlasti donesu odluku, a ne da pojedini sveπtenici - ili, kao πto je sluëaj u jednoj parohiji u Kaliforniji, appleakon, - donose i nameêu svoja pravila o prijemu svetog PriËeπÊa. U toku svoga postojaqa Crkva je vrπila potrebne promene i dopune, πto je sasvim prirodno. Crkva nije zakreëena πkowka, veê æivi organizam. Samo, promene i dopune nisu uvoappleene odlukom pojedinaca, Ëak i ako su ti pojedinci episkopi, a joπ maqe ako su samo sveπtenici ili appleakoni, nego su donoπene saborno. Kod rimokatolika je, navodno, jedna osoba, papa, koja donosi odluke. U protestantskim zajednicama svako ima to pravo da donosi odluke i promene. U Pravoslavnoj Crkvi odluke su donosile nadleæne crkvene vlasti, ne pojedinci, veê saborno. Mi æivimo u druπtvu gde je uticaj protestantizma veoma jak. Izgleda da on utiëe i na æivot naπe Crkve. Radi toga je od izvanredne vaænosti da arhijereji Srpske Pravoslavne Crkve na Arhijerejskom Saboru, bez ikakvog odlagaqa, razmotre ovo pitaqe i reπe ovaj problem. U meappleuvremenu, iako je polovina posta proπla, nije za nas kasno da se odazovemo pozivu velikoposne stihire da uëinimo sebe bowim pomoêu hriπêanskog posta: Gle, dan spaseqa se pribliæava: Sveti, Veliki, dragoceni post koga je Gospod ustanovio. Otpo- Ënimo post ËiπÊeqem naπih duπa i tela od svakog zla, ovo su dani oëiπêeqa. Ako smo greπili svaappleom ili gqevom, laæima ili ogovaraqem, zaviπêu ili kraappleom, osuappleivaqem drugih ili pijanstvom, ili bludom, ili proædrwivoπêu, odbacimo, braêo, sva zla dela koja smo uëinili i prigrlimo iskreno pokajaqe da bismo se pribliæili Bogu pomoêu Ëestih molitava. Lansaing, Illinois, 9. april 2005.

22 22 Jeromonah Inoketije (Ivwev) DA LI SMO U CRKVI? Mi smo u danaπqe vreme po naπoj sveopπtoj ohladnelosti prema svetoj veri u Gospoda naπeg Isusa Hrista i po naπoj nepaæqi za delovaqe Qegovog Boæanskog Promisla o nama i opπtequ Ëoveka sa Bogom, doπli do toga da se moæe reêi da smo se skoro potpuno udawili od istinskog hriπêanskog æivota Prepodobni Serafim Sarovski anas mi iz nekog razloga smatramo da stepen ocrkovwenosti ili neocrkovwenosti Ëoveka lako moæe da se odredi na osnovu toga zna li on ili ne gde, kada i kome treba upaliti sve- Êu; gde se moæe stajati u hramu, a gde ne; kada se treba krstiti, a kada ne. A joπ ako neko osim ovih navedenih stvari poznaje i bogosluæbeni ustav, onda je on dostojan najviπih pohvala. Ali da li je to zaista tako? Zar je za to da neko postane pravoslavni hriπêanin dovowno samo da poznaje crkveni ustav? Zar se Pravoslavwe, a znaëi i Hristova propoved, moæe svesti na norme ponaπaqa ili skup pravila? A moæda su znati crkvena pravila i biti Ëlan Crkve, pravoslavni hriπêanin, dve razliëite stvari? Tada se javwa pitaqe: ta znaëi biti u Crkvi? Oglaπeni ili verni? U proπlosti su se wudi koji su dolazili u hram i uëestvovali u zajedniëkoj molitvi delili na dve kategorije - oglaπene i verne. Oglaπeni su nekrπteni wudi koji su se spremali za primaqe te Tajne. Kao i verni (to jest krπteni, istinski Ëlanovi Crkve), oni su sluπali Sveto Pismo, propovedi, molili se zajedno sa hriπêanima, uëili se hriπêanskom æivotu i blagoëestivosti, ali su u odreappleenom trenutku Bogosluæeqa, taënije pre poëetka Evharistije (tako se naziva Bogosluæeqe od trenutka kada se osveêuju»asni Darovi i kada se verni priëeπêuju Telom i Krvwu Hristovom) ti wudi morali da napuste hram. Oni su znali kako treba da se ponaπaju, znali su hriπêanske molitve, Sveto Pismo, ali nisu bili Ëlanovi Hristove Crkve. Postojalo je neπto πto im je nedostajalo - oni nisu mogli da uëestvuju u crkvenim Tajnama. Crkva je, kako svedoëi apostol Pavle - Telo Hristovo. I zato da bi neko postao vernik, treba najpre da primi krπteqe i miropomazaqe, tj. da stupi u Crkvu. A drugo, treba da postane priëasnik Tela Hristovog, jer je Crkva bogoëoveëanski organizam, i da bi se postalo Ëlanom Crkve nije dovowno samo sluπati ili znati neπto o Hristu. Treba se sjediniti sa Qim. Zato se na pitaqe: Da li smo u Crkvi?, moæe uverwivo odgovoriti samo u sluëaju ako Krv Hristova teëe u nama. Ulazak u Crkvu se moæe uporediti sa uvoappleeqem Ëoveka u viπe druπtvo. Novog Ëlana u poëetku uëe kako treba da se ponaπa u tom druπtvu, za stolom i sl. I tek kada usvoji sva ta pravila i norme ponaπaqa, onda ga puπtaju ka stolu. Tako i u Crkvi, pre nego πto se Ëoveku dozvoli da pristupi Boæanskoj trpezi uëe ga tome kako treba da se ponaπa za tom trpezom, kao i ono najvaænije - zbog Ëega postoji ta trpeza. Zaπto treba odlaziti u Crkvu? Da bi se zadobilo spaseqe. Ali kako, na koji na- Ëin se ono zadobija? Da li se moliti za spaseqe? Ali, Ëovek moæe da se moli na svakom mestu! Upaliti sveêu i kandilo? Ali, i to moæe kuêi da se uradi! Zbog Ëega se onda verni svake nedewe okupwaju u crkvi? Da bi se odgovorilo na ovo pitaqe, potrebno je pre svega razmisliti o tome zaπto je uopπte Hristos dolazio na zemwu, zaπto je osnovao Crkvu, i poslao apostole na propoved. Svi mi predobro znamo da je wudski rod joπ od vremena grehovnog pada naπih praroditewa Adama i Eve zaraæen grehom, i da se ta bolest prenosi iz generacije u generaciju. I πto viπe vreme prolazi, to greh sve viπe prekriva naπa srca, i nema tog Ëoveka koji ne boluje od greha. Hristos je doπao da nas isceli. Ali na koji na- Ëin dogaappleaji koji su se odigrali pre dve hiwade godina u Palestini mogu da utiëu na moj danaπqi æivot? Na koji naëin ja greπni mogu da zadobijem taj dar, koga su se udostojili Hristovi apostoli? U savremenoj medicini postoji sledeêa operacija: Ëoveku meqaju qegovu sopstvenu krv, propuπtaju

23 23 je kroz filtere, Ëiste od πtetnih materija i hrane korisnim sastojcima i ponovo vraêaju u Ëoveka. Hristos neπto sliëno radi sa nama. On se pre dve hiwade godina ovaplotio, i primio naπu prirodu, oëistivπi je od greha, prokletstva i smrti, i preobrazivπi je, On nam se daje u Tajni PriËeπÊa. PriËeπÊujuÊi se, mi dobijamo isceweqe i moguênost da promenimo i ispravimo svoj æivot i iscelimo svoju wudsku prirodu. I tako dobijamo moguênost da se spasemo. Tako se u Crkvi vrπi spaseqe posredstvom pokajaqa wudskog srca i primaqa Svetih Hristovih Tajni. Hram za vreme PriËeπÊa prestaje da bude samo zgrada, on postaje Nebo na zemwi, a mi dospevamo ne na neku drugu ili novu, veê tu istu Tajnu VeËeru koju je Hristos imao sa Svojim uëenicima. Mi ulazimo u tu istu odaju i postajemo sapriëesnici sa apostolima, jer se ne prinosi neka druga ærtva, niti se savrπava neko novo delo, veê se prisajediqujemo Evharistiji koja se odvija u veënosti. Tamo gde nema PriËeπÊa, nema ni Crkve. I gde nema Crkve, nema ni PriËeπÊa, pa znaëi ni spaseqa. Zamislite Ëoveka Ëiji je prst jako zategnut - πta Êe se sa qim desiti? On Êe najpre poplaveti, a zatim i odumreti. To se isto deπava i sa onim wudima koji se ne priëeπêuju - oni se pretvaraju u leπeve koji hodaju. Zato se sektaπi, jeretici i raskolnici nalaze van Crkve i nemaju PriËeπÊe. Oni se ne priëeπêuju Ëak ni onda kada vrπe lomweqe hleba. Crkva je æivi, bogoëoveëanski organizam, i qemu se moæe prisajediniti, prirasti, uêi u qega, ali ne i ponovo ga stvarati. Potpuno isto se ne sme zahtevati od Hrista da On ponovo doapplee na zemwu, da bude razapet, i da izvrπi Tajnu VeËeru. Sektaπi, Ëije zajednice osnivaju wudi a ne Hristos, nisu Crkva, niti imaju PriËeπÊe. Poπto su jednom napustili Crkvu i liπili sebe moguênosti da se priëeπêuju Hristovim Telom i Krvwu, oni ne mogu da osnuju svoju crkvu, jer kako mogu da pruæe ono πto ni sami nemaju, i kako mogu nekoga da uvedu u Crkvu ako se ni sami ne nalaze u qoj?! Kako mogu da se prisajedine Telu i Krvi Hristovoj ako nisu Telo (Crkva), i ako Hristova Krv ne teëe u qima?! Ali najgore od svega je to kada neki od pravoslavnih postaju kao sektaπi, odluëujuêi sebe od PriËeπÊa, pa samim tim i od crkvenog opπteqa. Dakle, znati napamet datume crkvenih praznika, crkvene obiëaje i tradicije, pravila i ustave i ne uëestvovati u Evharistiji znaëi pre svega ostati pored crkvenog praga i biti van Crkve. Tada se javwa pitaqe: Koliko se Ëesto moæe priëeπêivati? Neki kaæu da je dovowno jednom godiπqe, drugi kaæu dvanaest puta, a treêi opet kaæu da se treba priëeπêivati svaki dan!? Apostolska tradicija Prvo, odmah se moæe reêi da nas na svakodnevno PriËeπÊe podstiëu svi sveti naπe Crkve, a tome nas uëe i Apostolske i Saborne postavke. Samo u posledqa vremena, neki koji su se usprotivili opπtecrkvenoj praksi i udawili od crkvenog uëeqa poëeli su da uëe o πtetnosti Ëestog priëeπêivaqa, πto su ruæne babine basne. Sveti Jovan Kronπtatski je ovako pisao o Pri- ËeπÊu: Sveti Darovi nose u sebi veliku silu, jer su Telo i Krv Gospoda Boga ReËi Svedræitewa Isusa Hrista, koji se Duhom Svetim pretvaraju na Liturgiji od hleba i vina, i zato Oni sami ispravwaju, iscewuju, i osveêuju svakog ko pristupa ovoj velikoj Tajni. Ti si qihov duhovni otac i nemoj da im zabraqujeπ da se priëeπêuju, jer je blagodat koja se dobija PriËeπÊem tako velika da bez obzira koliko Ëovek bio nedostojan i greπan, ako samo sa smirenom svesti o svojoj grehovnosti pristupi ka Gospodu, Koji iskupwuje sve nas, iako Ëak od glave do nogu prekrivene grehovnim Ëirevima, biêemo, oëe, oëiπêeni Hristovom blagodaêu, i sve viπe i viπe Êemo svetleti, i sasvim prosvetleti i spasti se. I zato, oëe, ti si im duhovni otac i ja ti sve ovo govorim da bi to znao, - govorio je sveti Serafim Sarovski ( Svetilnik celom svetu prepodobni Serafim Sarovski str ). Samo neprekidno prebivaqe sa Bogom putem Qegovog Tela i Krvi spasava Ëovekovu duπu. Kao πto i telo ne moæe da æivi bez hrane, tako i duπa gine bez neprekidnog napajaqa darovima Boæanske Evharistije. Tome je Gospod uëio, OËe naπ... Hleb naπ nasuπni daj nam svaki dan. Sa molbom je sjediqena i zapovest, koja na hriπêane nalaæe obavezu danas toliko napuπtenog svakodnevnog prisajediqeqa Svetim Tajnama. Rekavπi svaki dan daj nam Hleb, Gospod je rekao da bez tog Hleba ne moæemo da provedemo ni jedan dan duhovnog æivota. Rekavπi danas, On je pouëio da taj Hleb treba da se jede svakodnevno, jer onaj koji je uzet juëe nije dovowan, ukoliko Ga danas ponovo ne uzmemo. Svakodnevna potreba za tim Hlebom zahteva da ËeπÊe ponavwamo tu molitvu i da je prinosimo u svako vreme: nema dana u kome nam nije potrebno da se priëestimo uëvrπêujuêi na taj naëin srce naπeg unutraπqeg Ëoveka (Sveti Igqatije BrjanËaninov, t.4, str.248). Tome su uëili Sveti Hristovi Apostoli i zato su prvi hriπêani neprekidno prebivali u lom- wequ hlebova (Dela 2, 42), i kada se vrπila tajna

24 24 Boæanske Evharistije, onda su se svi prisutni na Liturgiji, sem oglaπenih, priëeπêivali Svetim Tajnama. U tome i jeste najdubwi smisao Tajne - da rasijanu djecu Boæiju sabere u jedno (Jn. 11, 52), - Telo Hristovo,...nas sve koji se od jednog Hleba i»aπe priëeπêujemo, sjediqavajuêi jedne s drugima u PriËeπÊu jednim Duhom.... Sveti Jovan Zlatoust je strogo ukorevao one koji su prisustvovali na Boæanskoj Liturgiji i nisu se priëeπêivali: I kao πto onaj koji je pozvan na gozbu poniæava onoga koji ga je na qu pozvao ako seda za trpezu i ne jede od qe, tako i onaj koji prisustvuje na Boæanskoj Litirgiji poniæava Boæansku Trpezu, udawujuêi se od qe. I zato se u proπlosti onaj ko bez razloga nije uëestvovao u Evharistiji odluëivao od Crkve, poπto je sam sebe odvajao od organskog jedinstva Hristovog Tela, Koje se ostvaruje na Liturgiji. Koga treba da sluπamo - Boga ili wude? Ako Êemo da sluπamo Boga, onda treba da æivimo prema apostolskom uëequ, inaëe kako moæemo da se nazivamo Apostolskom Crkvom. Ako treba sluπati Boga, onda to znaëi da treba sluπati i Qegove svete. Sveti Vasilije Veliki uëi da je dobro i korisno svaki dan prisajediqavati se i primati Sveto Telo i Krv Hristovu, jer ko sumqa da neprestano priëeπêivaqe æivotom znaëi neπto drugo, kako da æivi raznoliko? Uostalom, priëeπêujmo se Ëetiri puta sedmiëno: na dan Gospodqi, u sredu, u petak i u druge dane ako je praznik nekog svetitewa. (Dela sv. Vasilija Velikog, Sergejeva Lavra 1901., str.186). Ako je naπ æivot u Gospodu, i ako On kaæe da je u Qemu onaj ko jede Qegovo Telo i Krv, onda kako da se ne priëeπêuje onaj koji æeli æivot? Ko vam smeta da ËeπÊe pristupate Tajnama? Samo pusto praznoverje. Za nas su reëi: Sa strahom Boæjim i verom pristupite postale puka forma. Boæji jerej zove, a niko ne ide... i niko pritom ne primeêuje besmislenost u ovom neodgovaraqu na Boæji poziv... i na Boæju VeËeru, - pisao je sveti Teofan Zatvornik. Dakle istina je da oni koji se stalno ne priëeπêuju propuπtaju sva nebeska i boæanska blaga. Pored toga, naruπavaju zapovesti Gospodqe, kako smo ranije govorili, kao i apostolska i saborna pravila, i pravila svih svetih kojima smo se obra- Êali, i zasluæili smo odluëeqe od Crkve, koje su ustanovili Boæanstveni Apostoli i apostolski sabor. Oni su, odbacujuêi PriËeπÊe, dali slobodu i mesto appleavolu, kako bi ih on uvukao u razne grehe i druga iskuπeqa, kaæe sveti Kiril Aleksandrijski, preuzeto sa: udawujuêi se od Crkve i PriËeπÊa oni postaju Boæji neprijatewi, a prijatewi demonima. Zaπto su vernici poëeli da se udawavaju od te NajveÊe Tajne kojom Crkva treba da æivi?! Kao rezultat nove blagoëestivosti, koja nije zasnovana na svetootaëkom uëequ, veê na babinim basnama, doπlo je do faktiëkog odluëeqa mirjana od PriËeπÊa. Nekima su usaappleene novine o strogoj pripremi za PriËeπÊe, o strogim ispovestima, dewequ na dostojne i nedostojne, svemoguêa zaplaπivaqa mirjana o nedostojnosti Ëestog priëeπêivaqa itd. Meappleutim, mladi starci tako i ne primeêuju ono πto je oëigledno.»ovek koji sebe smatra dostojnim PriËeπÊa posle duge a ponekad i naporne pripreme, koju mu odreappleuje duhovnik upada u krajqi stepen gordosti, buduêi da se ne uzda u Boæju milost, veê u svoje podvige, koji ga ustvari ne pribliæavaju Bogu, veê naprotiv postaju pregrada na putu Ëoveka ka svome Tvorcu. Rana Crkva je znala da niko po svojim delima ni po svojim podvizima nije dostojan da se prisajedini Hristovom Telu i Krvi, i da se radi toga priprema ne sastoji u analizi svoje spremnosti, veê u odgovoru wubavi na wubav (prot. Aleksandar meman). ta su wudi uradili sa istinskom verom, koju je Hristos doneo sa Neba sa svim Svojim uëeqem, i Bogoustanovwenim Tajnama? Oni su ih iskrivili u potpunosti, a neke su odbacili i umesto Qegovog uëeqa su postavili svoje izmiπwotine, kao kqiæevnici i fariseji ( Æivi kolos sa duhovne qive, Sv. Jovan Kronπtatski, 1909 g., str.70). I zato, ko æeli da se zove pravoslavnim hriπêaninom treba jasno da se suoëi sa tim da li je u Crkvi ili joπ luta oko crkvene ograde, a moæda i gore od toga - predao se appleavolskoj prelesti uzdigavπi sebe na visinu svetosti, a da ustvari nije ni prekoraëio crkveni prag? Ne primorava li on svoju duπu da gladuje nedewama i mesecima? TeËe li u qemu Krv Hristova? Da li je on priëasnik Telu Hristovom - Crkvi? Da li se on okreêe od Evharistijske»aπe za vreme sveπtenikovog vozglasa: Sa strahom Boæjim i verom pristupite? Ne odbacuje li on samim tim Boæanski dar Wubavi Hristove, i ne postaje li na taj naëin Boæji protivnik? Ne postaje li qegovo istraæivaqe sopstvene nedostojnosti sastav na temu Zaπto ja nisam u Crkvi? Da li se on zaista trudi da promeni svoj æivot i da se izbavi od greha ili se poziva na sopstvenu nedostojnost, baveêi se uglavnom samoopravdavaqem? prevod s ruskog: R. Ma.

25 25 SveπtenomuËenik Onufrije Kolimski ( 1938) ISTINSKA MUDROST edan lokalni sveπtenik je u svojoj besedi rekao: U prvim vekovima HriπÊanstva, u vreme progona, verni su se molili u katakombama, skriveni u vlaænom podzemwu. Verni su odlazili u katakombe, skrivajuêi se od progonitewa, da bi prineli molitve, ne obraêajuêi paæqu na mrak, vlagu i veliku hladnoêu. Danas, u ovoj crkvi gde se mi molimo, toplo je i svetlo, Ëak i kada je vani mraëno i hladno. Mi moæemo u miru da pojemo zahvalne himne Bogu, da razgovaramo o veri i da se pri- ËeπÊujemo Svetim Tajnama Hristovog Tela i Krvi. Ali u naπim crkvama, u ovim vremenima mira, ima sve maqe wudi. Tako je govorio baêuπka, i ja sam bio potresen istinom qegovih reëi. Zaista, kakvo opravdaqe imaju leqi i lakomisleni hriπêani da okrenu leapplea Bogu, izvoru svega πto je veliko i divno? ReË Istine je u Pravoslavnoj Crkvi. Van Crkve su laæi ili, ako bowe zvuëi, besplodne i zavaravajuêe filosofije. U ovom vidwivom svetu nalazimo prazninu, duh klonulosti, kao i razdor, mræqu i nestabilnost. A u hriπêanskom svetu nalazimo neænost, istinu, wubav i radost koja je stvarna i postojana zauvek. Lakomislenost baêuπkinih parohijana je postala joπ uoëwivija kad sam ih uporedio sa parohijanima u drugim gradovima. Ovde, u Tobolsku, na stanovnika ima viπe od deset pravoslavnih crkava. Ali u Harkovu, gde sam ranije æiveo, na pola miliona stanovnika imaju samo dve male pravoslavne crkve. U Sverdlovsku, glavnom gradu uralske regije, postoji samo jedna pravoslavna crkva. Za vreme praznika, kad sam sluæio u Harkovu, veêina vernika je morala da stoji vani na kiπi i mrazu, dok su neki unutra padali u nesvest usled nedostatka vazduha... A mnogi vernici nisu ni mogli da doappleu u crkvu. Ja sam nisam sedam meseci imao moguênost da se molim u hramu. Zato iz iskustva razumem koliko je pogubno i πtetno za te nesreêne, lakoumne wude da zapostave veliëanstveni Boæji hram, koji je od neproceqive vrednosti, a uvek pristupaëan. Svoje misli takoapplee upuêujem wudima drugih vera, koji joπ nisu svesni lepote pravoslavnih bogosluæeqa, istine qenog uëeqa i radosti æivweqa u duhu Crkve, koji se daje vernima kroz sedam Boæjih Tajni u Pravoslavnoj Crkvi. I doπao sam do zakwuëka da kada bi oni prihvatili Pravoslavwe, cenili bi ga mnogo viπe nego mi. U misli mi dolaze reëi naπeg Spasitewa: A kaæem vam da Êe mnogi od istoka i zapada doêi i sjeπêe za trpezu sa Avramom, i Isakom, i Jakovom u Carstvu Nebeskome; a sinovi Carstva biêe izgnani u tamu najkrajqu: ondje Êe biti plaë i πkrgut zuba (Mt. 8, 11-12). Ne moæe biti opravdaqa za nemarnost takvih parohijana. Upravo ovde, u ovim pravoslavnim crkvama, isti Bog, Hristos, objavwuje Svoje uëeqe i daje na pri- ËeπÊe Svoje najsvetije Telo i Krv. Ovde, u Tobolsku, pre samo deset godina wudi su videli istinska Ëuda s otkrivaqem moπtiju sv. Jovana, Ëudotvorca Tobolska i sve Rusije. Mogu da Ëujem odjeke zastraπujuêih reëi naπega Boga i Spasitewa tim leqivim slugama: Da nisam doπao i govorio im, ne bi grijeha imali, a sad izgovora nemaju za grijeh svoj... Da ne tvorih meappleu qima djela koja niko drugi nije tvorio, ne bi grijeha imali (Jn. 15; 22, 24). Gospod se koristi svim naëinima da prisajedini wude Svojoj Crkvi i veënoj blagodati, ali wudi se odvajaju od qegove Istine, a tako i od veëne radosti. Usred uzburkanosti i nestalnosti naπih æivota, sred vaænih i nevaænih dogaappleaja, wudskih radosti i tuge, poëiqe nevidwivi duhovni proces kojim se neki wudi pribliæavaju Boæjem Carstvu, a drugi udawavaju, sve u skladu sa qihovom vowom; to je najvaænija aktivnost naπeg ovozemawskog æivota. Ovaj svet postoji dokle god u qemu æive wudi koji se trude da zadobiju veëni æivot. Bog nam jasno kaæe da Êe sadaπqi svet prestati da postoji onda kada se broj vernih hriπêana svede na minimum: Ali Sin»ovjeËiji kada doapplee, ho- Êe li naêi vjeru na zemwi? (Lk. 18, 8). Mnogi wudi su zaboravili Boga i utopili su se u kulturu danaπqice, koja je odvojena od Crkve. Oni ne

26 26 znaju, sirote duπe, ne razumeju ono πto je najvaænije - Boæju reë i hriπêanski æivot. Bez sumqe, wudski um Êe vremenom stvoriti velika dostignuêa na powu nauke i kulture. Ali kako Êe zbuqeni i uæasnuti biti svi ti nevernici na samom vrhuncu wudske kulture, u vreme kada bude malo vernih na zemwi. Sva qihova dostignuêa Êe biti uniπtena i nestaêe s ostatkom sveta. VideÊe dolazak i slavu Sina»oveËjeg, Kojega nisu hteli da upoznaju, Koji jeste i uvek je bio Gospodar neba i zemwe: Dade mi se svaka vlast na nebu i na zemwi (Mt. 28, 18). Blagosloven i istinski mudar je onaj koji oëima vere vidi ovaj unutraπqi proces sjediqeqa wudi sa Bogom i Qegovim veënim Carstvom; koji se odaziva Boæjem pozivu, æuri da se prikwuëi Qegovoj Svetoj Crkvi; i qenim voappleeqem, uz pomoê blagodati Svetog Duha, pokuπava sa strahom i trepetom da ispuni Hristove zapovesti; koji vidi puteve zla i odvraêa se od qih (Ps. 1, 1-4). Tu je sadræana istinska mudrost! A predati se zaboravu i skrenuti sa Hristovog puta, posvetiti se samo humanistiëkim mislima i delima, to je neznaqe i veëna smrt za wudski rod. Istinski Ëovek mudrosti i podviænik u Hristu, blaæeni Antonije Veliki kaæe: Wude obiëno smatramo razumnima po pogreπnoj upotrebi ove reëi. Razumni nisu oni koji su nauëili izreke i zapise starih mudraca, nego oni koji su razumni duπom, koja moæe da prosudi πta je dobro a πta zlo. Oni izbegavaju ono πto je zlo i πto πteti duπi, i paæwivo se staraju da Ëine ono πto je dobro i πto koristi duπi, odajuêi Bogu veliku blagodarnost. Jedino takve moæemo nazvati istinski razumnima. Tobolsk, Sv. Jovan angajski ODUZETI, SAMARJANKA I SLEPORO ENI Pre nego πto okonëam danaπqe bogosluæeqe, æeleo bih da vaπu paæqu obratim na tri evanappleelska dogaappleaja koja se spomiqu u nedewe izmeappleu Nedewe æena mironosica i Vazneseqa. Jedne nedewe Ëitamo Evan-appleewe o Hristovom iscewequ oduzetog, druge - o besedi sa Samarjankom, a treêe - o darovaqu vida sleporoappleenom. Qih troje su se udostojili da govore sa Hristom i da prime qegov dar; jedno - isceweqe od dugogodiπqe bolesti, drugo - razreπeqe pitaqa koje ona sama nije mogla da reπi, a treêe - telesni vid. Qihova dawa sudbina bila je, meappleutim, razliëita. O nekadaπqem oduzetom (paralizvanom) Êute istorijski spomenici, ali nam predaqe, kojem moæemo verovati, kaæe da je kasnije, buduêi arhijerejski sluga, udario Hrista po obrazu u vreme kada su ga sasluπavali prvosveπtenici. Za Samarjanku znamo da je poverovala u Hrista i da je nakon mnogo godina, u vreme Nerona, postradala sa svojim sestrama i sinovima. Crkva sve do danas slavi qen pomen - to je muëenica Fotina. Za isceweqe sleporoappleenog samo Evanappleewe kaæe da su ga, Ëim je ispovedio Hrista, fariseji isterali. Tako je oduzeti, posle isceweqa od privremene bolesti, nasledio veënu smrt. Samarjanka Fotina je, udostojivπi se da razgovara sa Hristom, dugo vremena nakon toga æivela u miru i poπtovaqu meappleu svojim sugraappleanima i tek posle mnogo godina svojom krvwu posvedoëila svoju veru, dok je slepi, neposredno nakon uëiqenog dobro- Ëinstva, bio prognan zbog vernosti svom DobroËinitewu. Zato je i dobio veêu nagradu: Sam Hristos ga traæi i, naπavπi ga, otvra mu i duhovne oëi, prizivajuêi ga da ide putemkoji vodi u viπqe Carstvo. Zapamtimo ova tri primera. Dobijemo li bilo kakav dar od Boga, duhovni ili ovozemawski, upotrebimo ga korisno da bismo nasledili veëno spaseqe. Zapamtimo da Êemo se, ako ga dostojno ne iskoristimo, udawiti od boga i izgubiti veëni æivot. SlediÊemo Hristovo uëeqe, a ako bude potrebno da zbog toga postradamo, Sam Hristos Êe doêi da nas podræi i ukrepi, kao πto je doπao da podræi i ukrepi i sleporoappleenoga, koga je i iscelio kada su ga progonili qegovi neverni sunarodnici. Amin. Bitow, g. Iz kqige: Sveti Jovan angajski (æitije, Ëuda, besede i pouke), Obraz svetaëki, Beograd 2004., str

27 27 BESEDA OCA JOILA, DUGOGODI QEG»UVARA KIVOTA SV. VASILIJA OSTRO KOG I NASTOJATEWA MANASTIRA SV. KIRILA I METODIJA»UDA SVETOG VASILIJA OSTRO KOG BraÊo i sestre, evo doappleoh iz Crne Gore da vam donesem blagoslove od velikih Ëudotvoraca, svetog Vasilija Ostroπkog, svetog Kirila i Metodija, svetog Petra Cetiqskog, svetog Jovana Krstitewa i ostalih svetitewa koji su u naπoj maloj Crnoj Gori. Ja sam imao izuzetnu Ëast da su me postavili na jedno najuzviπenije mesto na Balkanu i moæda i dawe. Od avgusta mjeseca godine odredio me je mitropolit Amfilohije da budem Ëuvar kivota svetog Vasilija Ostroπkog. Za devet godina koje sam proveo gore, toliko bih mogao Ëuda da ispriëam kako Gospod velika Ëuda Ëini gore preko Svojih sluga, πto je kazao, i veêa Êe Ëuda Ëiqeti od ovih πto ih vidite. Ja Ëesto priëam kako za 2000 godina ovi nesreêni wudi na ovoj planeti ne spoznaπe pravu istinu i pravu vjeru, koja na svakom koraku se dokazuje. Da mi niπta Gospod nije ostavio nego samo svetog Vasilija Ostroπkog»udotvorca, skoro 400 godina kako po onoj maloj peêinskoj crkvi, fiziëki maloj, ali bezgraniënoj, slivaju se rijeke æivih wudi sa svih krajeva svijeta. I moæemo slobodno da reëemo kao ono u Evanappleewu da slijepi progledaju, gluvi proëuju, gluvonijemi progovore, uzeti hodaju, gubavi se Ëiste. I jedno Ëudo, baπ kad sam htio da idem u ovaj manastir πto smo sagradili kod Kolaπina, posveêen Kirilu i Metodiju. Bio je avgust mjesec, dovodi majka sina negdje oko 26 godina starog. Ona kaæe meni, veli, oëe, ovaj moj sin je gluvonijem, a meni neka inspiracija svetog Vasilija, pa pred Bogom rekoh, ako Bog da od danas neêe biti gluvonijem, i pro- Ëitam molitvu kratku πto Ëitam veêinom nekom bolesniku. Pomaæem ga uwem iz kandila svetog Vasilija i kaæem: kako se zoveπ, a on Miodrag kaæe, Miodrag se zovem, ja ga pitam dawe neπto, on govori Ëisto. Majka se Ëudi, poëela da plaëe, je li to istina, a onaj narod Êuti. Ja posle pomislim koliko je Ëuda uëinio sveti Vasilije, da nikad nije Ëuo nikakvu rijeë, okle qemu srpski jezik sad da govori. Ko bi to mogao danas na svijetu, kakva medicina to da uradi? A evo, godine Hristina JokoviÊ iz NikπiÊa, Zorana i Vjere JokoviÊ, slijepa od roappleeqa, i roappleena u sedam mjeseci i joπ bolesna od leukemije, i doveli su je sa klinike, treba za par dana da umre i oni kao zadqe dovedu je u Ostrog. Ja Ëitam molitve, to nije da mi je neko priëao drugi, posle dva sata ona je vidjela kao onaj πto najbowe oëi ovde ima. Nikad joj nije trebalo niπta da stavwa, ni naoëare ni niπta, a kad su je poveli na kliniku da vide da li ima leukemiju, leukemiju nije imala. To je sad zdravo dijete, baπ su je dovodili i ja kaæem, svratite ovamo da pokaæemo Ëudo Boæije i svetog Vasilija Ostroπkog. Toliko bih vam priëao Ëuda da bismo satima ostali. Za svetog Vasilija moæemo da rjeëemo da slijepi progledaju, gluvi proëuju, gluvonijemi progovore, uzeti hodaju, gubavi se proëiste. Dve devojke dovedu u kolicima i sad jedna ustane i hoda, a druga ne. Ja razmiπwam zaπto nije sveti Vasilije uradio za obe da ustanu, ali posle ovako dolazim do zakwuëka. Ona πto je ustala sveti Vasilije zna da Êe joj spasti duπu jer neêe upadnut ni u kakve grijehe teæe, a ova da se iscijeli ona bi upala u grijehove, jer Gospod gleda na spaseqe duπe. Gospod voli svetog orapplea i svetog Dimitrija i velike Ëudotvorce, a pogledaj kolike su muke proπli, jer on im je pokazao kakvom Êe ga smrêu proslaviti. Zato se mnogi varaju, a kad mu doapplee nekakvo iskuπeqe on poëne da huli na Boga i na Crkvu i na svete, veli: πta je ovo mene ko da sam razruπio sve crkve, a to se na qega izlila wubav Boæja da ne ode u vjeëni pakao. Ne poznaje da otac kara svoju djecu da budu bowa. Toliko bih imao ja da pri- Ëam o Ëudima svetog Vasilija koja sam doæivio tu, da je Ëak sveti Vasilije vaskrsnuo jednu æenu iz Dalmacije. Doπao je kod igumana Georgija jedan Ëovek iz Dalmacije i kaæe: oëe (ja sam tada bio prosvetni radnik, nijesam

28 28 bio u monaπtvu), neπto vi treba da priëam jedno Ëudo. I on je ispriëao. Ima æenu i petoro djece, πesto dijete kad se rodilo æena je dobila trovaqe krvi, muëili su se oko qe i lekari su rekli da moæe da je nosi kuêi i da umre kod kuêe. I on je ponio, veli, tri dana je bila tu i treêega dana æena zinu i umrije. Padoπe ona djeca na qu, poëeπe da vriπte, ja pao na sred kuêe, pa zavapih: Sveti Vasilije»udotvorËe, ako Êeπ ikada da mi pomogneπ, pomozi mi danas. OËe, otvaraju se vrata od kuhiqe, ulazi sveti Vasilije sa onom mitrom plavom, pogleda mene, poapplee ka æeni, dunu joj u usta i æena ustade. Eno, veli, sad Ëuva goveda, potpuno zdrava. I ja sam Ëesto pomiπwao, zakwuëio sam da sigurno ima toliko slobodu pred Gospodom O PO TOVAQU RODITEWA Onda naπa omladina zovu majku pogrdnim imenom - keva. Zamisli, majka fina qegova, a zove se keva. Onda onaj otac, Êale ili stari. Mogu da vi reëem da ste vi nikli iz roditewa, roditewi imaju vlast nad nama. Ako su uradili neπto, ja priëam o roditewima koji upraæqavaju hriπêanstvo, a ne o otpadnicima, nego koji su baπ pristojni, koji slave Vaskrs i BoæiÊ. Nijedan brak nije sreêan gde su se dvoumili otac ili majka da ne doapplee do braka. Ne moæete verovati kako je znaëajan blagoslov roditewa. Ako vam je roditew umro, doappleite, napravite metanije pred qima i recite: majko, oprosti mi za sve πto sam pogreπio prema tebe bilo reëju, bilo djelom, miπwu, i blagoslovi me. Tako isto pred ocem. Nemojte da vi umre roditew a da ne govori sa vama. Nemate se viπe πta muëit, niti se trudit, jer Êete se naêi u kanxe satane. U Ostrogu, dolazi hiwade wudi, bude vruê vazduh. Ja ujutro otvorim kivot, miriπe mi na livadsko cvijeêe i na neku sveæinu. I sad mene priëa jedna æena, ima 55. godine bila je djevojka i bila je u doqem manastiru. I seappleele su kod onoga drveta na onome zidu i kaæe, u ponoêi ide vladika sa æezlom, oreol mu oko glave, i veli, ulazi u crkvu, provede nekoliko vremena, opet se vrati gore uz one okuke, mi ga sve posmatramo. Sveti Vasilije je jedan od najëudnijih svetitewa koje sam ja mogao do sada da upoznam. Nije to samo bilo neke godine, pa opet neke godine. Mnogi misle da je to bolest nekakva moædana kad appleavo uhvati Ëoveka. I ono shizofrenija jedan stepen, drugi stepen, to su samo appleavoli, neëisti duhovi koji su uπli, jer kad Ëovjek napravi neki grijeh jak, velik grijeh, mislim smrtni grijeh, tada ima pravo satana da uapplee u osobu. I to se veêinom posle nekakvog dogaappleaja zbiva. Jedna je bila, doveli su je trojica wudi 40-ih godina, ustvari donijeli. Mrπava jedna æena, tamo negde iz istoëne Srbije, ne sjeêam se odakle. Ali ona trojica ne mogu da je sputaju, ona hoêe da preskoëi preko zida, ona vriπti i to pada malter crkve, kako je to bilo opasno. I oni je unijesu, ja kaæem stavite je tu na taj ploënik, oni je legnu na ploënik, dræahu joj ruke, noge da ne pobegne. Ja uappleem u oltar, uzmem onaj bosiok i one svete vode svetog Vasilija i unakrs okadim. Kad je zavriπtala od one vode! To je uæas. Ja pitam jel krπtena ova æena, oni kaæu nije. Pa kako ste je doveli nekrπtenu, znate li da u nekrπtene ulazi appleavo kako hoêe? I tada se krπtavalo dowe, ja nijesam mogao od guæve da je krstim. I oni je odnijesu dowe. I uveëe ona dolazi, fina smirena æena. Ja kadim, u priprati, kad vidim ja izobliëi se lice, zgrabi kadilicu, onaj narod pomoæe, nekako otvore joj ruke i uzmu kadilicu. Opet je dovode sjutra ujutru, ona doπla pa kaæe: Oni dvojica ne mogaπe izdræat, a ja ostado. Demon govori iz qe, tri demona bila, dva otiπla jedan ostao. Da sam mogao ovo da zabiweæim na kasetofon, ali kad ti se ne naapplee pri ruci. Posle pro- Ëitamo molitvu svetog Vasilija Velikog protiv demona, vrati joj se lik, sve se umiri, sveti Vasilije otjerao ga. Kaæe: OËe, oprostite, ja nisam niπta znala, ni πta govorim, niπta, oprostite mi ako sam neπto uvredila... Posle jedno πest meseci je doπla, fina zdrava æena, i napisala je. Ovo zapamtite, neobiëno je vaæno da bi se iscelio da se ispovediπ, jer 99 od sto bolesti jeste grijeh. Kad ti oboli duπa, oboli i tijelo. ZnaËi, kad se ti ispovijedaπ, ti oëistiπ duπu. Jedan je posmatrao kako se wudi ispovijedaju, ima je duhovne oëi da to vidi. Kad god izgovori grijeh padne zmija dole na patos, zakoprca se i crkne. Tako redom, kad jedna zmija velika se pojavila, Êuti, pa se pruæa, pa se vrati. Veli, imaπ li brate joπ neπto, nemam. Bio je neki veliki bludni grijeh i od stida nije htio da kaæe. Video sam da neki wudi ne ispovjedaju grijehe, nego moramo mi da pitamo. Tako sam pitao u Ostrogu, a jedan komuqara sluπao tamo i napisao u novinama. Veli, ma koga su ono veli postavili kod svetog Vasilija, nekakvog udbaπa, sve neπto ispituje, postavwa pitaqa. I tako napisao Ëitav Ëlanak. Posle vi moæete postavwati pitaqa, a ja bih se ukratko osvrnuo sad na ove probleme koje imamo mi sveπtenici, to je, mislio sam da su u Srbiji svi wudi krπteni, meappleutim, u Srbiji je taman kao u Crnoj Gori, kao prava braêa, mogu slobodno da poruëim, mi se ne razlikujemo nego smo prava braêa. Ne moæemo se odvajati, Srbi iz Crne Gore su isto Srbi. Krπteqe znate πta je, da se upiπete u kqigu vjeënoga

29 29 æivota, potrebno je da se krstite i nemojte da kaæete: mi Êemo sjutra, pa kum mi je u vajcarsku, pa sve tako. Ne Ëeka kuma appleavo, da li Êete poginuti u saobraêajnoj nesreêi, ili srëana ili moædana kap, mnogi su se preπli tako. Jedan momak u Ostrogu, a ja sam sve do 95. sam krπtavao, kaæe: kad sam krenuo, oëe, od Podgorice, vozim onako brzo, kad jedan starac na sred puta mi stao. Ja moram skrenuti, oêu li udarit u onu tamo brezu i zavrπit tako. U to se setim Ostroga i svetog Vasilija i projurim, niπta, samo bila prikaza neka appleavowa da bi ga spreëio da se ne krsti, da pogine. Tako se appleavo trudi da te odvrati od krπteqa ili od Hrista ili od neëega, to je nemoguêe πta on radi. Ako se ne krstiπ, ako si neispovijeappleen, ako se nisi priëeπêivao, satana ima pravo da ti duπu muëi. PriËaÊu jedan sluëaj kod svetog Arsenija, ja sam tada bio prosvetni radnik, ali to sam doæivio. Mirko SekuliÊ jedan, koji je blizu manastira æivio, qegov brat je bio narodni heroj, tada su ubijali braêu pa su heroji bili, umro je naglo. Dok su ga stavili na kola hitne pomoêi i dovezli u medicinski centar Kruπevac, ustanovili su da je umro. U mrtvaënicu su ga stavili, sestra kod qega ostala dok doappleu iz Danilovgrada da ga prebace. Kad on najedanput se protegne dugajlija, bio je visok, veli: πta je ovo sa mnom? Vrate sanduk u pogrebno i Mirka dovezu kuêi. I sad qemu kaæe iguman Serafim, upravitew Ostroga, bio je Ëetiri godine tamo. Mnogo mi je posluæio, taëno po Boæijem promislu za mene je bio. I kaæe qemu pokojni iguman Serafim, veli: Mirko, vidiπ πta si oæivio, moæeπ li ti da nam ispriëaπ πta si doæivio to kad si umro. Kaæe ovako: oëe, kad sam umro, tada sam izaπao iz tijela, i vidio sam tijelo kao svuëenu hawinu, i vidio sam Ëitav narod i Ëuo sam sve glasove, ali ovako sve mi kroz ruku prolazi, ali nisam niπta osjeêao, ali se sjeêam da sam onaj. I najedanput sam proπao gore ka nebu kroz nekakav tunel i tamo sam naiπao na jedno ogromno powe, a tamo bijaπe velika visoka zlatna kapija, a pred kapijom jedan starac sa dugom bradom i jedan mladiê sa krilima i sa maëem u ruci. On pojma nema πta se dogaapplealo. I kaæe, tu bijaπe naroda, i crnaca i bijelaca i staraca i djece i æute rase i svega. I veli, sve neπto oni odvajaju ovamo i onamo. Pita mladiê sa krilima: ta Êemo sa qim, Petre? A on kaæe: Ostavi ga joπ da æivi. Tada sam, veli, oæivio. I iguman qemu kaæe: Mirko, ispovjedi se, idi u crkvu redovno, priëeπêuj se, jer i svetima se retko ukazalo tako neπto Meappleutim, on nije posluπao savet igumana Serafima, radio je nedewom i praznicima. I iznenada je Geopolitika, br. 15, oktobar 2004., str O VAÆNOSTI KUMSTVA to se tiëe krπteqa, ja samo za kuma muπkarcu uzimam muπkarca, a za kuma æeni æensku. To me nauëio sveti Vasilije, slava mu qegova. Jednog dana dolaze dvoje iz Beograda. Muπko i æensko. Veli, pope, da mi krstiπ ovoga mladiêa. Ja kaæem, oprosti, ali ja ne dozvowavam da bude æenska kum muπkom. On kaæe, ako me ona ne krsti, nikad se viπe neêu krstit, pope, i ja kaæem dobro. Velim izaappleite, i pred kivotom kaæem onom mladiêu: reci pred ovim»udotvorcem, jesi li ti imao πta sa onom djevojkom dosad. Sedam godina se zabavwamo. Zato preporuëujem vama sveπtenicima, ne dajte da budu æene kumovi muπkarcima. Neka ne bude niπta izmeappleu qih, ali moæe da budu pogledi i to potajni. Je li rekao Gospod kad si izvrπio prewubu, kad si æudno pogledao na drugu osobu, a πto da rizikujeπ æivote te, kad ima muπkaraca, neka dovede muπkarca, i vi tako nemojte da se πalite s tim. I to su toliko opasne stvari da ne moæete vjerovati kako treba kumstvo paziti. Evo veli na primer, bijaπe proweêe 97. godine, dolazi jedan iz Podgorice Ëovjek, sav zadihan u muci nekoj, veli, oëe, da mi Ëitaπ molitvu za bratanca, πta je kaæem bilo, veli juëe qegov otac napravio blud sa kumom i kuma na licu mjesta umrla, a sin jedinac izludio. To je na primer toliko opasno, nijesu ovi naπi stari tako kumstvo poπtovali a nijesu oni to vidjeli. umro I evo πta su mi ispriëali. Ovde gde je on sahraqen ima jedna peêina, gore samo otvor gore visoko samo da bi mogao pesnicu da provuëeπ, unutra kuka neko, ja kaæem: ko si ti tamo πto tako se muëiπ, kad ono jadan Mirko, pa su mi ubacili ovamo jednu ogromnu sviqu ovamo, pa me muka muëi, nit mogu sviqu izbaciti, niti ja mogu izaêi. Pogledaj πta je sviqa appleavo. ZnaËi, on ima pravo posle neispovijeappleenu i nepripremwenu duπu da dawe muëi i zato kaæe Qegoπ, obrati se duπo izgubwena, proli suze pokajaqa pred Tvorcem milosnijem, blagi Tvorac mnogomilostiv oprostiêe tvoje zablude i pribrojit te u Svoje blaæenstvo. Vidi πta je nama Bog dao hriπêanima pravoslavnim. NajveÊa blaga, i ako posle pogreπimo, ako se pokajemo, ako se ispovedimo, ako plaëemo zbog svoga grijeha, ako Ëinimo ærtve moæemo da se oëistimo. Svaki grijeh moæe da se oprosti, a hula na Svetog Duha ne moæe se oprostiti ni na ovome ni na onome svijetu. (ovu besedu o. Joil je izgovorio na predavaqu u Ariwu g)

30 30 Arhiepiskop praπki Sergej (Korowev) O PODVIGU OP TEQA riπêanski æivot je hoappleeqe u svetlosti. Zbog sivila naπeg æivota mi ne vidimo i nismo svesni punoêe naπe misije na zemwi, punoêe darova koji su nam od Boga dati, nismo svesni Ëak ni samih sebe. Darovi naπoj duπi ostaju u nama neiskoriπêeni. Mi se sami sebi Ëinimo niπtavni i druge takoapplee smatramo takvima, poredeêi ih u odnosu na sebe, i kaæemo: Mi smo mali, obiëni wudi. ta mi moæemo da uëinimo, sem da zaradimo koricu hleba? To potceqivaqe Ëesto oslabwuje naπu vowu za delatnost - meappleutim, mi nismo nimalo slabi i svako od nas ima svoju misiju. Svaki Ëovek na svetu ima svoje naznaëeqe i predstavwa Boæjeg poslanika na zemwi. Gospodu je vaæna svaka duπa, i svako je odgovoran za svoj æivot te nije osloboappleen odgovornosti za druge. PrebacujuÊi odgovornost na drugoga, mi kao da samim tim prebacujemo i krivicu na drugoga, zbog Ëega se raapplea osuappleivaqe, koje vodi razdvajaqu. Uzmimo, naprimer, ono πto se desilo sa naπom otaxbinom. Mi ne æelimo da priznamo da smo sami krivi, veê kaæemo da su za naπu nesreêu krivi te ovi, te oni. Meappleutim, ako bi svako priznao svoju krivicu u uniπtavaqu Rusije i pokajao se zbog qe, onda bi Gospod darovao spaseqe naπoj otaxbini. Spowaπqi æivot umnogome zavisi od nas samih. Svako na osnovu svog poslaniπtva na zemwi ima uticaj na okolinu, a samim tim i na svetski æivot. Ako loπa vowa neutraliπe snagu dobra, tim pre vowa koja je osloboappleena od greha ima ogroman znaëaj. Mi svaki dan opπtimo sa ovim ili onim wudima. OpπteÊi meappleusobno, moæemo da se prikaæemo ili u loπoj ili u dobroj svetlosti. Naæalost, obiëno ne razotkrivamo svetlost i dobrotu koje su u nama. Naπi darovi se neutraliπu sivilom naπeg æivota.»esto ni sami ne znamo vrednosti naπe duπe, zbog Ëega se na duπu spuπta neko pomraëeqe. Jer da bismo mi sami ispunili svoje naznaëeqe i da bismo se razotkrili, potrebno je da nam se otvore unutraπqe oëi; samo tada Êemo u duπi uvideti te vrednosti, koje su skrivene od naπeg unutraπqeg oka. Sami treba u sebi da otkrivamo te vrednosti, kao i da pomaæemo drugima da ih otkrivaju. Posebno treba podvuêi znaëaj posledqeg: pomaæuêi drugima da otkriju sebe, mi i sami duboko otkrivamo sebe. Upravo zbog toga je korisno opπteqe sa drugim wudima: ono za nas predstavwa πkolu naπeg spaseqa, πkolu naπeg duhovnog napredovaqa, dok izbegavaqe opπteqa sa wudima nije uvek korisno za hriπêanina.»ovek u samoêi skoro uvek postaje nesreêan. I πto se viπe bude udawavao od wudi, tim Êe viπe biti nesreêniji. ÆiveÊi usamweno, odvajamo se od zajedniëkog æivota, od æivota celog organizma i sahnemo u toj samoêi, poπto se ne napajamo sokovima zajedniëkog æivota. Kroz opπteqe sa wudima, Ëovek projavwuje svoje nepoznate snage; ujediqeqe srodnih snaga dovodi do pokreta. Na taj naëin opπteqe sa wudima obogaêuje naπu duπu, i ona se rascvetava kroz punoêu naπeg zbliæavaqa sa drugim wudima. Svaki Ëovek je individua, ali svaki Ëovek moæe da ispravi svoje nedostatke opπteqem sa ËoveËanskim organizmom. Wudi su Boæji cvetovi: treba kao pëela umeti sakupiti med sa tih cvetova, obogaêujuêi sebe individualnoπêu drugih i svoju individualnost razotkrivaqem sebe drugima. Ponekad nam opπteqe biva naporno, ali mi smo prizvani na zajedniëki æivot, pa je opπteqe sa wudima hriπêanska obaveza.»ovek koji opπti sa drugima i kreativno savlaappleuje podele, otkriva svoje vrednosti, obogaêuje se, a samim tim obogaêuje i druge. Svaki susret moæe da nam pruæi veoma mnogo. Ako budeπ paæwiv prema wudima koji te okruæuju, sigurno Êeπ uneti bogatstvo i pronaêi vrednosti: svetlost i dobrotu. U svakom Ëoveku ima neπto predivno, ali nam naπa grehovnost ne dozvowava da to uoëimo. Mi obiëno samo povrπno upoznamo jedni druge i ne trudimo se da dopremo do istinske Ëovekove suπtine. Ne upoznajemo Ëoveka u svoj punoêi qegove duπevne strane. SreÊemo se

31 31 sa Ivanom, Petrom, Marijom, Darjom... i najëeπêe ih nepravilno procequjemo, posmatrajuêi ih samo povrπno. Kaæemo: Ovaj je simpatiëan, a ovaj nije. Kad vidimo neëije nedostatke, uglavnom se klonimo takvog Ëoveka, prihvatajuêi ono πto nije qegova suπtina za qegovu istinsku suπtinu; Ëak i ne pokuπavajuêi da dopremo do suπtine, osuappleujemo ga, razdvajamo se meappleusobno i ne pokuπavamo da savladamo to πto nas razdvaja. Navikli smo da opπtimo sa wudima koji su nam prijatni, i onda kada imamo prirodno nastrojeqe jednih prema drugima. No nailazeêi i na najmaqe prepreke u opπtequ, ne ulaæemo vowu da ih savladamo. Veoma nam je teπko da porazgovaramo sa Ëovekom prema kome imamo predrasude, ali upravo tu teπkoêu treba da savladamo. Gospod æeli da nas sve sjedini, a lukavi se trudi da nas odvoji jedne od drugih. Savlaappleivaqem podela jedni u drugima spoznajemo jedinstvo koje je od Boga, koje ujediquje naπe snage i pruæa nam æivotna dobra. Greh je razdvojio sav wudski rod. Wudi se pobedom nad grehom u sebi meappleusobno zbliæavaju, vraêajuêi se prvobitnom staqu svrsishodnosti wudske prirode - jedinstvenog organizma. Greh potkrada Ëoveka. Ne savlaappleujuêi ono πto nas razdvaja, ne vidimo istinski æivot Ëoveka, veê masku koju nepravilno prihvatamo kao stvarnost! Naπa razdvojenost i naπa samoêa kvare naπ æivot.»esto smo radi opπteqa sa wudima primorani da prevaziappleemo i neko neprijatno oseêaqe, da se primoravamo, da uëinimo neki podvig, da savladamo svoju neprijatnost, πto predstavwa ili dobro delo ili vrlinu. Zapravo, to i jeste svakodnevni zadatak za svakog od nas. Druæewubivost je Boæji dar, i ako mi buduêi nedruæewubivi postanemo druæewubivi radi ispravwaqa svojih nedostataka, onda to predstavwa podvig. Ponekad uoëavamo da se u obiënim wudima otkrivaju neobiëne vrednosti prilikom nekih straπnih dogaappleaja, naprimer u ratu ili nekim drugim nevowama. Zaπto Ëekati na takve dogaappleaje da bismo spoznali dobro u nekom Ëoveku? Ako imamo kreativan odnos prema æivotu, moæemo ga uvek otkriti, treba samo da se potrudimo da izaappleemo iz inertnosti i da savladamo podele. SavlaappleujuÊi meappleusobne podele, wudi poëiqu da oseêaju jedinstvo æivota, koje im pruæa dobro, donosi radost i blaæenstvo. Savlaappleivaqem podela kao da ulazimo unutar jedni drugih, za πta je primer prijatewstvo. Za takve wude kaæu: Oni æive kao duπa u duπi. Samo savlaappleivaqem onoga πto nas razdvaja, projavwuje nam se punoêa æivweqa. Nama se obiëno Ëini da su naπi susreti sa wudima sluëajni. Naravno da to nije tako! Gospod nas stavwa jedne pokraj drugih u porodici i u druπtvu, da bismo se obogaêivali jedni od drugih i da bismo zbliæujuêi se jedni s drugima kao treqem stvarali svetlosne iskre. Gospod kaæe: Evo ti zadatak. Postavio sam te sa ovim ili onim Ëovekom. U tvom srcu postoji talant, kojim sam te Ja nagradio, otkrij ga. Gospod kada πawe svaku duπu u æivot, daje joj neke talante i arenu za dejstvo, za procvat duhovnog æivota. S obzirom na to da je svaki Ëovek duhovno neponovwiv, ako qegovo duhovno bogatstvo ne bude projavweno, to Êe biti duhovna smrt, nestajaqe Boæje svetlosti u datoj taëki postojaqa. Zato svako treba da se pobrine o svom duhovnom svetu, kako bi omoguêio da Boæja svetlost zasija u qemu, a ne da nestane. Zbog Ëega ne æelimo, ili kao da usporavamo, koriπêeqe sopstvenih snaga koje su u nama? Kroz sopstvenu borbu sa grehom oslobaappleamo dobro u sebi i time moæemo sami da stvaramo novi æivot, smaqujuêi zlo na zemwi, a pre svega u samima sebi. Najmaqi napor s naπe strane Êe prekinuti naπu inertnost, probuditi uspavanu dobrotu i projaviti je. Svakom Ëoveku su dati odreappleeni talanti. Svakoga Êe Gospod pitati: Zaπto nisi uradio ono πto si trebao da uradiπ? Zadatak svakog Ëoveka je da u svom æivotu otkrije i umnoæi talante koje mu je Bog dao. Wudi obiëno kaæu: Ja nemam nikakvih talanata, imajuêi u vidu talant nauënika, slikara, druπtvenih radnika... Ali mnogo su vaæniji talanti srca, kojima je Gospod obdario svakog Ëoveka, a to su npr. gostoprimstvo, ose- Êajnost, sastradaqe. Otkrivaqe tih talanata kao prirodnih osobina naπe duπe je u naπim rukama; ti naπi talanti se, naravno, otkrivaju kroz æivo opπteqe sa wudima. Radi toga i treba da se nauëimo da izvla- Ëimo vrednosti svoje duπe preko zbliæavaqa sa onim wudima s kojima nas je Gospod postavio u æivotu. Uopπteno govoreêi, mi smo sjediqeni razliëitim nitima jedni s drugima - i preko tih niti treba da gradimo zajednicu i jedinstvo u naπem æivotu. Naπ æivotni zadatak moæe da bude formulisan kao tragaqe za zajednicom u æivotu sa wudima s kojima samo povezani. Bolno je Ëuti da se veliki broj wudi æali na samoêu. Odvojenost od drugih zaista Ëoveka pritiska, a sjediqeqe nasuprot tome daje bodrost, tako da se Ëovek oseêa da nije izgubwen u svetu. Sjediqenost medu wudima je nit koja vodi od zemwe ka Nebu, ka Bogu, ka jedinstvenom centru. Jedinstvo koje proistiëe iz srca jednog ka srcu drugog Ëoveka ima pravac ka jednom centru - ka Bogu, jer sjediqenost wudi i jeste æivot, a podela je smrt. Sjediqenost medu wudima nam donosi dobro, koje nam daje æivotnu radost. To je æivotni zakon, i ako wudi odstupaju od qega, onda neminovno stradaju. Mi smo svi stvo-

32 32 reni po Boæjem liku, πto znaëi da je Boæji lik taj koji nas sjediquje. Zbliæavaqem je moguêe postepeno dostiêi jednomislije i jednoduπnost, ono jedinstvo za koje je Hristos rekao: Da svi budu jedno, kao Ti, OËe, πto si u meni i ja u Tebi, da i oni u nama jedno bu- du (Jn. 17, 21). A mi Ëak u sivilu wudskog æivota ne smatramo svojom obavezom da traæimo u sebi ono πto nam je od Boga dato, i πto bi ustvari moglo da nas zbliæi. Razdvojenost prihvatamo kao pravo postojaqe i ne ulaæemo napore da ga savladamo. A staqe razdvojnosti nas liπava moguênosti da nalazimo radost u svakodnevnom æivotu, i smeta nam da otkrijemo i projavimo svoje vrednosti. Svi mi oëekujemo radost spowa, a ono πto je u nama samima ne primeêujemo. Zbog toga smo okruæeni tamom - i spowa i iznutra. U naπim srcima se nalazi grehovna tama, te stvarima ne pridajemo onakav znaëaj kakav bi trebalo da im pridajemo. Gubimo se u sitnicama, gordimo u sujeti, ne Ëinimo dela, i meappleusobno se svaappleamo. Tako prolazi dan za danom, i dati æivotni trenutak prolazi bez tog sadræaja kojim smo mogli da ispunimo nas æivot kad bismo jedni u drugima pre svega traæili ono zajedniëko, boæansko. Ne razlikujemo zna- Ëaj minuta, Ëasova, dana, stvari... Kao da smo oslepeli. Naπ svakodnevni æivot zahteva savlaappleivaqe prepreka svakog minuta da bi se bilo u opπtequ, ali mi ih ne savlaappleujemo, jer nismo ni svesni vaænosti toga. Hodimo u tami i spotiëemo se svakog minuta, zbog Ëega veoma stradamo. Ako bismo pokuπali da savladamo tamu u nama samima, onda bi samim tim postalo svetlije i oko nas, ali se mi ne trudimo da razbijemo tamu. Ako se dostigne trenutak svetlosti, sve se meqa i wudi koji nas okruæuju nam se Ëine drukëijima. Stalno sluπamo: Nema dobrih wudi. Kako nema wudi? Meappleu nama ima i obrazovanih, i pametnih, i onih sa duπevnih blagom, i samo zbog spowaπqeg, sivog oblaka to ne vidimo, Ëime zakopavamo i svoje i tuapplee talante. Mi smo leqe i zle sluge. Kaæemo da ne moæemo da umnoæimo svoje talante, iako je reëeno: Kucajte, i otvoriêe vam se. Treba traæiti blago u svakom srcu. Wudi Ëesto traæe blaga, ali ne duπevna, a upravo qih treba traæiti. Mogu da upitaju: a zaπto? Odgovaramo: da bi se obogatili. Mi u wudima vidimo samo spowaπqe i uzimamo spowaπqe, i ne primeêujemo blago koje se nalazi u svakom Ëoveku, niti ga traæimo. Treba traæiti talant srca: to blago i jeste izvor svih blaga. Ali kako to uraditi? Za to je potreban napor i trud. Bez truda, kaæu, ne moæe se uloviti ni riba iz ribqaka. Ako neko ima i velike talante koje je dobio na dar od Boga, treba da se trudi kako bi doneo odgovarajuêi plod, a tim pre to vaæi za obiëne wude. PrilazeÊi Ëoveku, zagledajmo se u qegovo srce, koje i jeste centar wudskog biêa. Hristos je rekao da sve dolazi iz wudskog srca: Dobar Ëovjek iz dobre riznice srca svojega iznosi dobro, a zao Ëovjek iz zle riznice srca svojega iznosi zlo (Lk. 6, 45). Dobrota srca je dar Boæji, i moæe se udesetostruëiti: na dobroti srca je lako izgraditi vrlinu. Jovan Zlatoust kaæe: Nije Ëudo kada Ëinimo velika dela, veê je Ëudo to kada zao Ëovek postaje dobar, jer se tada pobeappleuju prirodne ustave, svlaëi se stari Ëovek i stvara nova tvar kroz borbu sa grehom. BoreÊi se sa grehom, Ëovek se usavrπava, tj. postaje takav da se zbliæava sa Bogom. PobeappleujuÊi greh u sebi, Ëovek otkriva dobre strane svoje duπe, a istovremeno otkriva i u drugom Ëoveku blago za koje ni sam nije mislio da postoji.»ineêi greh, Ëovek æivi kao da se boji drugog Ëoveka, i ne koraëa radosno po zemwi. On se u sebi premiπwa, ne æeleêi da se sretne sa ovim ili onim Ëovekom. PobeappleujuÊi greh, lako prilazi drugom Ëoveku i prenosi na qega dobrotu. Naπ zadatak nije da obraêamo paæqu na spowaπqe, veê da i u sebi i u drugima traæimo ono πto nam je dato od Boga. Prava Ëovekova suπtina se moæe spoznati samo ako se on posmatra iznutra. To nije lako uëiniti, ali se treba primoravati na to. Pristupimo tome s druge strane. Naπa duπa je sloæena i ne otkriva se odmah u potpunosti. RazliËite duπevne sile sazrevaju zahvawujuêi dejstvu naπe vowe, a joπ viπe pod uticajem naπeg opita i celokupnog æivota. Koliko Ëesto stremeêi ka dobru, dajemo prostor besmislienim pokretima, koji nisu povezani sa tim dobrom; tako u duπi raste novi korov. Snagom vowe moæemo da poëupamo taj korov, i tada talant duπe moæe da se otkrije u atmosferi, veê oëiπêen. Gospod nas upu- Êuje jedne na druge, kao naprimer u izgnanstvu, ali se mi ne zbliæavamo, ne traæimo jedni u drugima ono boæansko, veê se samo svaappleamo i udawavamo jedni od drugih. Ne otkrivamo svoje blago, a tek kad je ono otkriveno, preko opπteqa, moæe dovesti do jedinstva vowe i ose- Êaqa. To je duπevno blago, Ëije bi nalaæeqe prekratilo naπu razdvojenost. Naπavaπi to blago, mi Êemo iz qega crpeti snagu za æivot. Ako to ne uëinimo, Gospod Êe nas poseêi kao neplodnu smokvu. Kada prebivamo u dobrom opπtequ sa wudima, mi se osvetwavamo svetloπêu, nosimo sa sobom neπto nevidwivo Ëime i æivimo. Gospod nas πawe u svet da bi projavio Svoja bogatstva. Ako mrvu po mrvu skupimo otkriveno nam dobro i svetlost, onda Êe i to veê biti mnogo. Ako budemo skupwali mrvice svetlosti, onda Êemo u toj atmosferi i sami biti proæeti svetloπêu, i

33 33 doêi Êe do omekπaqa naπeg okameqenog srca. Pronalaæeqe te svetlosti jeste proces tragaqa, do trenutka duhovnog prosvetweqa: lepota traæenog tada ispuqava lepotom naπu duπu. Doπla nam je dobra misao da traæimo blago u svojoj duπi, i mi Êemo u tom tragaqu neminovno Ëupati korov iz svoga srca. Trenutak izbacivaqa grehovnog trqa iz naπeg srca i qegovo oëiπêeqe nam daje oseêaj istinskog dobra i æivotnu radost. To dobro je stepenik ka sozercaqu Boga, trenutak naπeg duhovnog rasta - blaæenstvo. ReËeno je: Blaæeni Ëisti srcem, jer Êe Boga vidjeti (Mt. 5, 8). U tim trenucima Ëovek kao da se podiæe k veënosti, kao da se utvrappleuje u veënosti, pripremajuêi sebi kutak u obitewi koja jeste svetlost, koja potiëe od Svetlosti nad svetlostima. Podvig oëiπêeqa srca zahteva od nas hoappleeqe u svetlosti, a mi hodimo u tami i ne traæimo svetlost. Tama u nama samima prelazi i na druge, i mi svoja dejstva odreappleujemo nerealnim odnosima prema drugima. MraËna staqa zaklaqaju istinsku æivotnu perspektivu. Treba zapamtiti da je jedino boæansko u Ëoveku istinsko, i da ono daje dobro i radost, dok tama boji sve u tamne tonove. Gospod je rekao: Ja u svijet doappleoh kao svjetlost, da svako ko vjeruje u mene ne ostane u tami (Jn. 12, 46). Ono πto mi u svetu prihvatamo kao realnost nije istinska realnost, koja je samo Boæanska svetlost, ali ta svetlost moæe zasijati i u nama samo kroz borbu sa grehom, kroz savlaappleivaqe tame naporom naπe vowe i Boæjom blagodaêu. Boæanska svetlost koju otkrivamo u sebi nam omoguêava da progledamo, a kada nam je otvoren vid, onda neêemo svu snagu naπe duπe ulagati u beznaëajne stvari. Kada se ta svetlost s Boæjom pomoêi projavi u nama, ona Êe nam sve osvetwavati Boæanskom svetloπêu, kao kad Ëovek ide sa feqerom i osvetwava sebi put, i tada Êe svuda i u svakome videti tu istu svetlost. Ta svetlost postoji u svakom Ëoveku, ali je ona toliko zakloqena tamom, da je mi ne oseêamo i ne vidimo u drugima. Osetivπi tu svetlost, mi kao da se budimo, i oko nas se sve meqa, teæina mraënih sila i oseêaqa gubi svoju snagu. Pri Boæjoj svetlosti mi tom unutraπqem obraêenoπêu ka Bogu sakupwamo iz haosa svetlosti i tame razbacane svetlosne taëke u jedan fokus, i time ne samo da sami svetlimo, veê izazivamo svetlost i kod drugih wudi. Kada u opπtequ sa wudima nastaju teπkoêe, kada lukavi stvara buru u naπem srcu i tamo se zacaruje tama, treba se obraêati Bogu za pomoê, prizivajuêi Qegovo Ime u mislima. To je duhovni trenutak.»ovek opsednut nekom straπêu se kreêe kao mehaniëki, i nalazeêi se u mraku moæe da izgovori mnogo gluposti, koje Êe neminovno uneti razdvajaqe. Treba se brzo obratiti Gospodu, Koji Êe uneti svetlost u tamu. ObraÊaqem Bogu, tim stvaralaëkim aktom Ëovek priziva svetlost, i ta svetlost od Boga ide u qegovo srce, tj. Sam Gospod silazi u qegovo srce i Svojim prisustvom sve tamo osve- Êuje, i poëiqe da caruje. Tim obraêaqem Bogu, stvaralaëkom reëju upuêenoj OvaploÊenoj ReËi, skupwa se svetlost, i poëiqe Carstvo Boæje, koje uniπtava sve podele. Tada u srcu obitava Bog. Tada se tama pobeappleuje, i ta pobeda nas uvodi u drugu oblast postojaqa - novi, radosni æivot. Taj novi æivot je posledica naπeg ozareqa Boæanskom svetloπêu, koja nam otkriva prisustvo Gospoda u naπem srcu, u koje se usewava mir i radost. Tada poëiqemo da oseêamo to jedinstvo za kojim naπa duπa toliko æudi. Treba znati osvetwavati naπe meappleusobne odnose svetloπêu Hristove istine, kako bi nam oni donosili dobro. PronalazeÊi u sebi ono πto je boæansko, postajemo Boæji saradnici na zemwi. SluæeÊi Gospodu, mi kao da se preobraæavamo, ulazimo u oblast gde vlada svetlost, i u naπoj preobraæenosti se oslikava Boæja svetlost i slava, i Sam Gospod se utvrappleuje u nama: Jer, gdje su dva ili tri sabrana u ime moje, ondje sam i ja meappleu qima (Mt. 18, 20). Amin. preuzeto sa:

34 34 o. Boban MilenkoviÊ KRATKA OMILIJA O BRAKU 1) A. meman, Za æivot sveta - Svetotajinska filosofija æivota, Beograd, 1979., str eπavalo se tokom vremena da pojedini organski delovi æivota u BogoËoveËanskom Organizmu, Crkvi, budu dovedeni u opasnost posvetovqaëeqa i raskoreqeqa u Telu Hristovom, usled Ëiqenice da se æivot Crkve prepliêe i sudara sa pipcima duha vremena. Poput opasne halucinacije i fatamorgane duh povremeno baca svoju senku na ono πto jeste nama wudima ostavweno kao sredstvo, put ili naëin spaseqa od greha i smrti, a Ëemu je temew Hristos. PosvetovqaËeqe 1 predstavwa Ëin obesveêeqa odreappleenog naëina æivota ili upotrebe sveta i stvari u qemu od strane Ëoveka, koji ih sada vrednuje i shvata kao neπto πto moæe postojati u svoj punoêi i mimo Crkve. Ustvari, posvetovqaëeqe u sebi skriva istovremeno ateizam i idolatriju, jer wude uëi da je Bog u najmaqu ruku neπto relativno, πto moæe da postoji ali i ne mora, i πto od deliêa æivota i sveta Ëini idole kojima se wudi klaqaju i sluæe im. Na taj naëin duh vremena im oduzima moguênost izbavweqa od greha i smrti, svodeêi ih na svoje konture, zvane vreme i prostor, s iluzijama bezliëne veënosti u kojoj nema mesta za Hrista, Koji Jedini pobedi smrt. U nama savremenom veku jedna od mnogih pojava u æivotu vernih, koja je dovedena u opasnost posvetovqaëeqa, obezboæeqa, jeste sveta tajna braka, koja u Crkvi ponovo zadobija svoj spasonosni, hristoloπki smisao. Ono πto je greh praroditewa u Raju unakazio i ukinuo, Hristos BogoËovek ne samo da je potvrdio, veê je daleko viπe i πire oblagodatio, otkrivajuêi na taj na- Ëin pravi smisao tajne braka. Namerno se u svom razmatraqu zadræavamo na tajni braka, jer je ista u æivotu vernih danas marginalizovana, svedena na stepen podreappleenosti (paloj) prirodi Ëovekovoj, bez stvarne svesti o qenoj ulozi u æivotu Ëoveka i sveta. Sve πto je dato od Tvorca Ëoveku, dato je radi napredovaqa u bogolikosti, a ne za povratak u carstvo beslovesnih nagona, kojih bi se i æivotiqa stidela. Pogreπno shvaêena polnost dovodi Ëoveka u staqe duhovnog slepila i otupwenosti u kome se gubi svest o Bogu u Ëoveku. Neusmerena ka Hristu kroz Crkvu u blagodati Duha Svetoga, polna sveza muπkog i æenskog umesto blagoslova pretvara se u prokletstvo, koje degradira Ëoveka osakaêujuci ga za sve πto moæe nadiêi prolaznost u qemu i svetu. Dolazi do pretvaraqa drugog u objekt, do obezliëeqa drugog, a time i do najvulgarnijeg pirovaqa egoizma, koji u svojoj appleavoimanosti sve druge i drugo vidi samo kao sredstvo za zadovoweqe svoje strasti, kojom ustvari demon gospodari Ëovekom. Sve to nam se nudi pod firmom sinovske slobode pred Bogom, ali mimo tela Qegovog Jedinorodnog Sina - Crkve, van koje nema ni sinovstva ni bogopoznaqa! Ta i takva sloboda - bez Boga - trebalo bi da preraste u zamenu crkvenom braku, koji je po mnogima, nazovimo ih borcima za slobodu Ëoveka, isuviπe krut i konzervativan, zastareo, bez oseêaja i razumevaqa za potrebe savremenog Ëoveka. To je donekle i taëno! Crkva nema podreappleenu ulogu u odnosu na vreme, jer poseduje u sebi punoêu veënog æivota te stoga za qu ne postoji termin savremeni Ëovek, veê samo veëni (besmrtni) Ëovek u zajednici sa Hristom BogoËovekom. Moæemo reêi da glavna razlika koja deli crkveno razumevaqe i proæivwavaqe Ëovekove polnosti od vancrkvenog jeste upravo perspektiva veënosti, kojom se sve u Crkvi meri i tumaëi. Vancrkveno pak poimaqe braka, i uopπte Ëovekove polnosti, jeste sekundarnog karaktera u kome je polnost neπto πto treba iskoristiti radi postizaqa

35 liënog zadovowstva, bez obzira na naëin ili eventualne posledice (ali posledice samo u vremenu i prostoru). Drugim reëima, za Crkvu je polnost neπto πto ima udela u veënom naznaëequ Ëoveka kroz svoje braëno proæivwavaqe, uëestvujuêi tako u wudskom spasequ od greha i smrti. Za svet je polnost pojava koju treba koristiti za dokazivaqe svoje superiornosti nad drugima i izmeappleu drugih u ovom svetu, bez ikakvih oseêaja za eventualne posledice izvan vremena i prostora. Svoje uëeqe o braku Crkva osniva na bogootkrivenoj istini da je Bog stvorio muπkarca i æenu 2, πto potvrappleuje i Sveto Pismo u svom tekstu, kao uostalom i sve Sveto Predaqe, kako starozavetno tako i novozavetno, koje je saëuvano do danas nepromeqeno u Jednoj, Svetoj, Sabornoj i Apostolskoj Crkvi. Na prvim stranicama Biblije, na samom vrhuncu opisa stvaraqa sveta i Ëoveka, nailazimo na svedoëanstvo koje u sebi veê sadræi koren onoga πto smo mi kasnije nazvali brak. To prvo svedoëanstvo glasi: Potom reëe Bog: Da naëinimo Ëovjeka po svome obliëiju, kao πto smo mi, koji Êe biti gospodar od riba morskih i od ptica nebeskih i od stoke i od cijele zemwe i od svijeh æivotiqa πto se miëu po ze- mwi. I stvori Bog Ëovjeka po obliëiju svojemu, po obliëiju Boæijemu stvori ga; muπko i æensko stvori ih. I blagoslovi ih Bog, i reëe im Bog: raappleajte se i mnoæite se, napunite zemwu, i vla- dajte qome, i budite gospodari (1. Moj. 1, ). Meappleutim, ovaj prvi opis kao da nije bio dovowan za biblijskog pisca, pa ubrzo u tekstu, veê u sledeêoj glavi, nalazimo jedan πiri opis stvaraqa Ëoveka i æene. Drugi opis je dosta πiri od navedenog i nije toliko optereêen saæetoπêu, za razliku od prvog opisa, koji nam je viπe ukazivao na visinu Ëovekovog dostojanstva u odnosu na ostalu tvorevinu, istiëuêi da kao jednog od Boga stvorenog i postavwenog gospodara, gospodara koji na izvestan naëin zajedniëari i u samom Boæanstvu (ima boæanskog u sebi), 3 drugi opis je viπe okrenut samom Ëoveku. U sedmom stihu druge glave Pisac nam pojaπqava sam akt stvaraqa prvog para wudi, otkrivajuêi nam pri tome da stvaraqe muπkarca i prethodi stvaraqu æene, πto sobom otkriva bitne ontoloπke karakteristike wudskog roda. Evo πta kaæe: A A stvori Gos- pod Bog Ëovjeka od praha zemawskog, i dunu mu u nos duh æivotni; i posta Ëovjek duπa æiva. Pored Ëiqenice da je prvo stvoren muπkarac, ovaj stih nam 2) 1. Moj. 1, 27 3) M. Elijade, Istorija verovaqa i religijskih ideja I, Beograd 1997., str ) LuËa - Sv. Jovan Damaskin - TaËno izloæeqe pravoslavne vere, NikπiÊ, 1994., str ) M. Elijade, ibid ukazuje i na Ëiqenicu da je Ëovek jednim delom saëiqen i od veê stvorene prirode, zemwe, i da kao takav nije tuapple tvorevini, jer jednim delom je od qe. Sa druge pak strane vidimo da Ëovek, iako u sebi ima veê stvoreno (preko telesne prirode) prima od Boga u samom aktu svog nastanka i duh æivotni, duπu, koji se sjedinio sa telom iako nije u odnosu na isto telesan. Te dve razliëite prirode sjediqene u Ëoveku kroz liënost, a ne svojom prirodom, tako da one ne gubeêi se jedna u drugoj Ëine nerazorivo jedinstvo = Ëoveka. Sveti oci o tome kaæu sledeêe: Bog je, iz vidive i nevidive prirode, vlastitim rukama sazdao Ëoveka po svome obrazu i podobiju, oblikujuêi telo od zemwe i svojim duvaqem dajuêi mu slovesnu i umnu duπu, koga Ëoveka, kao πto je poznato, nazivamo boæanskom ikonom; jer izraz po obrazu (ikoni) otkriva ono πto je umno i samovlasno (slobodovowno), dok izraz po podobiju otkriva moguênost upodobwavaqa vrlini. Telo i duπa su, pak, sazdani istovremeno. Sa neæivom prirodom, naime, zajedniëari po telu i qegovom sastavu sa biwkama - sa æivotiqama. Duπa je, pak, æivo suπtastvo, prosto i bestelesno, po svojoj prirodi nevidwivo duhovnim oëima, slovesno i umno, neizobrazivo, koje prebiva u organskom telu i daje mu æivot, rast, Ëula, i sposobnost raappleaqa. 4 Nesuprotstavweno jedinstvo vidwivog i nevidwivog u Ëoveku Ëini ga neponovwivim biêem, otvorenim za veënost. Ovako biblijsko shvataqe Ëoveka, kao i naëin qegovog nastanka, predstavwa bitnu novinu za tadaπqe vreme u kome se poreklo Ëovekovo obi- Ëno izvodilo od nekog demona ili zlog boga, te je Ëovek u tim, biblijskom piscu savremenim religijama, bio doveden u poloæaj konfrontacije sa svojim bogovima. 5 Toga u Bibliji nema jer Ëovek je za qu aktivno, bogoliko biêe, saradnik, a ne neprijatew Boæji. Temew te bogolikosti jeste sloboda i otvorenost za drugog, a ne spowaπqa maska ili pak suπtinska poistoveêenost sa Bogom tvorcem. Pre no πto nam je to pokazao, biblijski pisac nam, u odewku 1. Moj 2, 8-15, objaπqava gde je Bog prvostvorenog Ëoveka Adama nastanio, opisujuêi nam to mesto kao Raj na zemwi. Konkretno, to je deo stvorenog sveta koji je u svemu bio prilagoappleen i potëiqen Adamu. ta je sa svetom van tog prostora pisac niπta ne kaæe i to ne sluëajno, ali o tome kasnije. VeÊ u 16. stihu nailazimo na jedan kwuëni momenat koji prvi ukazuje na Adamovu slobodu, bowe reëeno to mesto svedoëi da je Bog svojom intervencijom (objavom) otkrio Adamu da je on (Adam) slobodno biêe.

36 36 Taj stih glasi ovako: I I zaprijeti Gospod Bog Ëovjeku govoreêi: Jedi slobodno sa svakog drveta u vrtu, i dawe stih 17: Ali sa drveta poznaqa dobra i zla, s qega ne jedi; jer u koji dan okusiπ s qega umreêeπ. Bog ovo upozoreqe daje Adamu kao inicijativu ili, joπ bowe reëeno, kao poziv da on (Adam) pokaæe na delu svesnu slobodu. Drugim reëima, Bog otkriva Adamu slobodu kojom je od qega obdaren, πto je ujedno i prvi pokazatew ogromne wubavi kojom je Bog zaodenuo svoju tvorevinu - Adama. Pre ovog momenta mi vidimo u Bibliji samo ono πto Bog radi sa Ëovekom i svetom. U odnosu na te boæanske poteze Adam je pasivan, baπ kao dete prema roditewu. Ubrzo posle ove inicirajuêe zabrane vidimo da Adam sam projavwuje svoju slobodu u odnosu na svoju datost, otkrivajuêi tako da je on pre svega liënost koja moæe ne samo da objedini (odreappleeni naëin postojaqa u zajednici) duπu i telo, veê da ih nadiapplee, odnosno da sam izabere naëin svog postojaqa. To nam pokazuje Ëiqenica da do stvaraqa æene dolazi na inicijativu (po vowi) Adamovu, makar i nesvesnu. Adam se takoapplee tim Ëinom pokazao i kao aktivni satrudnik u razvoju (usavrπavaqu) tvorevine, koja mu je stavwena na raspolagaqe, πto joπ viπe istiëe qegovu bogolikost. Kako je doπlo do stvaraqa æene? Evo πta nam Biblija kaæe o tome: I I reëe Gospod Bog: Nije dobro da je Ëovek sam; da mu naëinim druga prema qemu. Jer Gospod Bog stvori od zemwe sve zvijeri powske i sve ptice nebeske, i dovede k Adamu da vidi kako Êe koju nazvati, pa kako Adam nazove koju æivotiqu onako da joj bude ime. I Adam naappleede ime svakom æivinëetu i svakoj zveri powskoj; ali ne naapplee Adam druga prema qemu (1. Moj. 2, 18-20). Kao πto vidimo, pisac je najpre konstatovao da je Bog uvideo da nije dobro da je Adam sam i da mu mora naëiniti druga prema qemu, da bi nam odmah i objasnio kako je do toga doπlo. Ukoliko bismo 18. stih uzeli samostalno u razmatraqe, van konteksta Ëitavog izlagaqa, mogli bismo brzopleto doêi do zakwuëka da Bog, iako SveznajuÊi prilikom stvaraqa, neπto previapplea, pa se kasnije priseêa i naknadno dodaje Ëoveku. Meappleutim, to prise- Êaqe Boæje u 18. stihu jeste jedan od naëina kako da Ëovek projavi i postane svestan svoje slobode. Jednostavno, problem priseêaqa se nameêe, ali i brzo nestaje ako imamo na umu da Bog stvara Ëoveka kao liënost kojoj sa svoje strane niπta ne nameêe iako joj sve daje, i prirodu i slobodu, ne poistoveêujuêi ih pritom sa svojom boæanskom prirodom i slobodom, veê joj omoguêava da sama uzraste u slobodi i bogopoznaqu. 6) Sv. Jovan Damaskin, ibid Iz stihova 19. i 20. vidimo da je Bog Adamu dodelio srediπqu ulogu u raju, time πto qemu privodi sve stvoreno da on, Adam, imenuje. Kako blagodatno svedoëi sv. Jovan Damaskin:... pre Ëovekovog prestupaqa sve mu je bilo pod rukom, jer Bog ga je uëinio gospodarem sveta πto je na zemwi i πto je u vodi. Jer nema ni jedne æivotiqe ni biwke u koju Stvoritew nije smestio nekakvu za Ëovekove potrebe korisnu energiju. Moramo napomenuti da za savremenike biblijskog pisca dati nekom ime znaëi istovremeno i odrediti mu svrhu, odnosno imenovati, definisati mu suπtinu postojaqa. Moæemo reêi da u ovom slu- Ëaju imenovaqa pojava u tvorevini predstavwa ustvari Adamovo upoznavaqe sa qom i poëetak qenog postojaqa za Adama. Takoapplee, vidimo da je Adam u ovom procesu bio slobodan od bilo kakve intervencije od strane Boga. Ali πta se dogodilo? Kako je Ëitava tvorevina prodefilovala ispred Adama i on je poznao dajuêi joj ime, Adam je ostao tuæan, jer ne naapplee druga prema sebi. Drugim reëima, osim qega u raju nije bilo nikog drugog sa kome bi on mogao da podeli od Boga mu darovanu radost postojaqa. To je trenutak kada Adam kroz svoje slobodno delovaqe dolazi do projave uroappleene nam otvorenosti za drugog, kojom otklaqamo uske okvire postojaqa, 6 odnosno Adam svedoëi wubav prema drugom, za koga æeli da postoji zajedno sa qim u toj rajskoj zajednici sa Bogom. Tog drugog Adam æeli i hoêe sliëno Bogu koji je i qega stvorio. Joπ jedan dokaz Adamove bogolikosti! U takvoj æewi nema egoizma, veê preduks punoêe nesputane wubavi prema drugom u Bogu. Tek kao posledica tako izraæene Adamove æewe za drugom prema sebi, Bog dopuπta na Adama san i od qegovog rebra stvara æenu. Stvorivπi æenu Bog je privodi probuappleenom Adamu baπ kao i prethodno tvorevinu, ËuvajuÊi tako i dawe dostojanstvo prvostvorenog samo za Adama. Adam u oëiglednom oduπevwequ, ali i poznaqu, æenu naziva ËoveËicom, koja se ustvari pokazuje kao pomoênica: A A Adam reëe: Sad eto kost od mojih ko- sti, i tijelo od mojega tijela; neka joj ime bude ËovjeËica jer je uzeta od Ëovjeka (1. Moj. 2, 23). Da nije stvaraqe æene posledica Adamove slobodne vowe, onda bi Adam sa punim pravom mogao prebaciti Bogu da mu je æena nametnuta, i da prema tome ima opravdaqe za prvorodni greh, kada je posluπavπi æenu okusio od zabraqenog ploda. Drugim reëima, Adam kao prvostvoreni nije bio uslovwen postojaqem drugog u rodu wudskom, i to pre svega svojom slobodnom vowom, sposo-

37 37 bnom da nadiapplee svoje dve prirode. 7 Treba naglasiti Ëiqenicu da iako je Adam vowom svojom æeleo da dobije druga prema sebi, stvaraqe tog drugog ostaje sakriveno od qega, kako onda snom, tako i sada u tajni telesnog zaëeêa deteta, jer samo je Bogu u vlasti da stvara Ëoveka, daje æivot. Adam je poznao æenu kao kost od svojih kostiju i telo od svoga tela, pokazavπi time da su on i æena iste prirode, stvorene od Boga. PouËeni primerom nastanka æene, bogomudri Oci utvrappleuju da treba joπ znati da samo telo, a ne i duπa, moæe da se komada, da teëe i da se pretvara iz jednog oblika u drugi dok duπa je æivo suπastvo... koje prebiva u organskom telu i daruje mu æivot, rast, Ëula i sposobnost raappleaqa. 8 Jasnije re- Ëeno, obe prirode Ëovekove uëestvuju u stvaraqu æene, svaka po svojim moguênostima, ne gubeêi pritom niπta od svoje Bogom dane punoêe postojaqa, pokoravajuêi se Adamovoj vowi, koja opet sledi boæansku vowu. StvarajuÊi æenu, Bog ne ponavwa ono πto je prethodilo Adamu, veê od Adama stvara æenu, pokazujuêi time na prirodnu neraskidivost zajednice muπkarca i æene pred Bogom, koja joπ uvek nije dovowna za qihovo puno jedinstvo u Bogu, za koje je neophodna i liëna zajednica muπkog i æenskog (Ëitaj slobodovowna saglasnost u sledovaqu Boæjoj vowi koja nas je privela iz nepostojaqa u postojaqe). U tom liënom, neuslovnom prirodnom naëinu zajedniëareqa dvoje u Bogu oni postaju ponovo jedno telo (saglasnost, sjediqeqe priroda), jer duπa se sjediquje sa duπom i telo sa telom, dok se obe liënosti po svojoj vowi okreêu Bogu tako da ne æive viπe oni veê Hristos æivi u qima. Ovakav naëin nadilaæeqa prirodne uslovwenosti Ëoveka (jer kod Ëoveka priroda prethodi liënosti) ni u kom sluëaju ne negira samu prirodu, ali jasno pokazuje da niπta drugo osim zajednice liënosti u Bogu ne moæe i ne sme biti temew braënosti jedinstva muæa i æene. Ovo naglaπavamo zbog toga πto dobar deo wudi kada kaæe brak misli na polno zajedniëareqe muæa i æene i neku vrstu dogovora radi lakπeg preæivwavaqa u ovom svetu. Uostalom da polno zajedniëareqe nije samo po sebi ciw braka, iako Ëini jednu od qegovih glavnih karakteristika, svedoëi nam i to da Adam æenu imenuje ËoveËicom (pomoênicom, dopunom), a ne rodilicom ili nekako drugaëije. Jasno je da polnost igra ipak drugorazrednu ulogu u odnosima muπkarca i æene. Qenom ostvarequ, kao πto smo videli, prethodi liëno poznaqe drugog, koje opet sa polnoπêu slobodno raspolaæe kao sastavnim delom svoje prirode. 7) Misli se na telo i duπu 8) Sv. Jovan Damaskin, Biblijsko izlagaqe toka stvaraqa sveta i Ëoveka ostavwa nam dovowno prostora da moæemo sa sigurnoπêu tvrditi da je liëno poznaqe æene od Adama prethodilo dobijenom blagoslovu raappleajte se i mno- æite se i napunite zemwu i vladajte qome i da ovo drugo posleduje prvom, a ne obratno. Ovakva interpretacija polnosti u braku, koji je stvoren i pre datog blagoslova koji za mnoge predstavwa ustanovu braka, πto nije taëno, odudara od raπirenog miπweqa da je ciw braka raappleaqe dece. Za takvo miπweqe nema nekih Ëvrstih dokaza u biblijskom tekstu koji opisuje rajsko staqe praroditewa. Iz teksta bismo pre mogli zakwu- Ëiti da se pol kod Adama i æene pre pada pojavwuje kao sredstvo (moguênost) koje qihovoj bogolikosti omoguêava direktno, zajedniëko slobodovowno sauëestvovaqe delu Duha Svetog Gospoda æivotvornog, ali ne i kao neπto πto samo po sebi uslovwava qihov naëin æivweqa i napredovaqa u bogolikosti. Miπweqe po kome su deca glavni ciw braka, a ne napredovaqe u bogolikosti i bogopoznaqu, pre je formirano na staqu posle pada, kada pouzdaqe u Ëoveka usled slabweqa vere u Boga dovodi do izvesnog idolopokloniëkog stava prema deci, od koje, zaboga, jedino zavisi naπa buduênost u starosti. To je donekle taëno, ali je taënije da sve to mnogo viπe zavisi od vowe Boæje. ta to konkretno znaëi? Pre svega to znaëi da deca jesu dar Boæji roditewima, ali ne i imperativ braëne zajednice. Æena se pojavwuje kao dar Boæji Adamu, plod Adamove slobodne vowe, koja ne buntuje i ne protivi se Bogu, ali jasno na delu pokazuje πta æeli. Delo Adamovo jeste posluπnost, baπ kao i Avramova pravednost, a ne slepa æewa za iæivwavaqem svoje strasti. Crkva priznaje zajednicu muπkarca i æene kao braënu jedino ako je sa qenim blagoslovom, jer ona (Crkva) garantuje da se dvoje poznaju i sjediquju zbog jedinstva u Bogu, bez obzira πto usled nekog (Ëesto nevidwivog) razloga ne moæe doêi do zaëeêa deteta. Istovremeno sa tretiraqem dece kao jedinog ciwa braka dolazi i do qihovog pretvaraqa u predmet li- Ënog (egoistiënog) samozadovoweqa roditewa. Naravno, u ovakvim sluëajevima se zaboravwa da su deca dar koji primamo od Gospoda i koji mu trebamo vratiti kao uzdarje. Vrlo Ëesto se pokazalo taënim da se deca koja se raappleaju samo radi slave i sigurnosti roditewa pretvaraju u qihovo prokletstvo, i obratno. Moramo napomenuti da ciw braka jeste da supruænici jedno drugo stalno prinose kao uzdarje Hristu BogoËoveku u Kojemu jedino mogu postati jedno telo,

38 38 πto ni u kojem sluëaju ne negira polnost, koja je bila i ostala neπto podreappleeno Ëovekovoj vowi od koje zavisi qena upotreba ili zloupotreba. Istovremeno svaka braëna zajednica u kojoj supruænici postanu ciw jedno drugom sami po sebi bez spaseqske (hristoloπke) usmerenosti jeste promaπaj i ponavwaqe prvorodnog greha. Naime, prvorodni greh jeste u tome πto je Adam sa æenom, umesto da svet kao uzdarje privodi Bogu i tako ustvari postane bog po blagodati, taj isti svet, po nagovoru appleavola, a po svojoj slobodnoj vowi, prinosi sebi. Time je sebe zatvorio u tvorevinu odrekavπi se besmrtnosti, odnosno otvorenosti za veënost. U stihovima 24 i 25 druge glave Kqige Postaqa upravo nailazimo na svedoëanstvo da je braëno æivweqe nadilaæeqe, oslobaappleaqe od prirode i qeno prinoπeqe Bogu. U spomenutim stihovima se kaæe: Zato Êe ostaviti Ëovjek oca svojega i mater svoju i pri- lepiêe se k æeni svojoj i biêe dvoje jedno tijelo. A bejahu oboje goli, Adam i æena mu, i ne bjeπe ih sramota. OËigledno je da nam se ukazuje na Ëiqenicu koja potvrappleuje da stvarna braëna zajednica kao preduslov svog punog ostvareqa podrazumeva nadilaæeqe prirodnog æivweqa i oæivweqe poznaqa sebe i drugog kao slobodnih, bogolikih liënosti. LiËnosti koji svoju pre svega prirodnu vezanost za roditewe (od kojih i dobijamo telesnu prirodu), od kojih smo po blagovowequ Boæjem i qihovoj æewi pojavili na ovome svetu, obogaêuju projavwivaqem i svoje liëne slobode u izboru svog naëina postojaqa. BraËna zajednica i jeste stvarno novi naëin postojaqa u odnosu na period deteta koji je sliëan Adamovom poloæaju pre pojave drugog, tj. æene. To ne znaëi zauzimaqe neprijatewskog stava prema roditewima, veê poëetak æivweqa u kome se sve shvata i posmatra kao uzdarje Bogu, tako da sami sebe i jedni druge Hristu Bogu predajemo, a ne ocu ili materi. Najjasnije reëeno, æivot u braku predstavwa neprestanu borbu za spaseqe drugog, sa kojim Ëovek postaje jedno telo u Hristu, ka Kome je sve i okrenuto i Koji je jedini ciw æivota u Crkvi. BraËna zajednica u mnogo Ëemu podseêa na monaπko opπteæiêe u kome je ærtva za spaseqe drugog u stvari najbowi put za liëno spaseqe. Izmeappleu ta dva vida æivota vernih u Crkvi nema razlike, 9 normalno ako brak shvatimo onako kako smo to pokuπali da pokaæemo. Naæalost, skoro da je postala redovna pojava da se prilikom kritike upuêene braku isti poistoveêuje sa zloupotrebwenim brakom legalnim i bezboænim bludnim saæivweqima u koja se æivot muæa i æene u naπe dane pretvorio, utvrappleenim dogovorom o zajedniëkom æivotu radi lakπeg podnoπeqa tereta istog. Takve neodmerene kritike stiæu i iz monaπkih krugova, πto samo pokazuje da, naæalost, ne postoji svest o tome da brak i monaπtvo imaju istu suπtinu: svedoëeqe Hrista i neprekidno ideqe ka Qemu; sve mimo toga ne moæe biti hriπêanski brak ili monaπtvo. TaËno je da braëne postewe mnogih od nas pre podseêaju i jesu ærtvenici orgijastiëkih demonosluæeqa i poligoni za svakovrsna seksualna eksperimentisaqa i perverzije, a ne svedoëeqe æivota u Hristu. Sa druge pak strane, da polnost nije sobom predstavwala nikakav problem u Raju i da nije bila Adama i æene nedostojna, pokazuje nam 25. stih, koji kaæe da su Adam i æena bili nagi u Raju. To im nije smetalo da razgovaraju sa Bogom i da poseduju blagoslov da se raappleaju i mnoæe. Pre prvorodnog greha vidimo da je Bog πestog dana pogledao na svoju tvorevinu i naπao da je dobra, jer kako kaæe tekst Svetog Pisma:... Pogleda Bog sve πto je stvorio, i gle, dobro beπe veoma. Polnost, stvorena pre te konstatacije (1. Moj. 1, 26-28), oceqena je i prihvaêena kao dobra veoma. Posle pada, ni na jednom mestu ne nalazimo da su Adamu i æeni (Evi) naknadno pridodati rodni organi, pridodata im je samo smrt, muka i bol prilikom poroappleaja, ali ne i samo raappleaqe. Na ovom mestu treba reêi radi onih koji govore da roappleeqe deteta predstavwa umireqe za majku, odnosno umaqeqe qene prirode, da se raappleaqem mnoæe liënosti, ali ne i priroda Ëovekova, jer svako od nas ima jednu i istu prirodu wudsku, ali ne i isti naëin postojaqa (liënost). Otuda, raappleaqe ni u kom sluëaju ne predstavwa degradaciju za prirodu majke ili oca, i ono nije ni bogoborno ni Ëovekoborno, veê blagoslov i dar od Boga. Svaka qena upotreba van Tela Hristovog jeste zloupotreba. Ovde pre svega mislimo na ono specifiëno staqe prelesti u kome se nalaze pojedini verni koji, zavedeni od appleavola, svoje prekrivene strasti i slastowubwe 10 opravdavaju nekakvom wubavwu koja blagosiwa zloupotrebu polnosti, tj. qeno upotrebwavaqe mimo blagoslova Crkve pre braka. Za takvo neπto ne postoji snishoappleeqe, niti dozvola od strane Crkve, i svaki slobodovowni polni snoπaj pre braka jeste greh bluda. 11 Onaj ko to opravdava oëigledno nije u staqu da kontroliπe svoju prirodu i da sagleda svu πirinu slobode u Bogu, jer, poput Adama u trenutku pada, sve prinosi sebi, a ne Bogu. To je 9) Sv. Jovan Zlatousti: Svu vasewenu je izopaëilo miπweqe da samo monasima priliëi velika strogost æivota, dok drugi mogu da æive bezbriæno, citirano prema G. F. Florovski, Sv. Oci IV veka, Hilandar, 1997., str ) ReË je ustvari o nemaqu slobode u odnosu na pobuqene nagone u paloj prirodi i nemoguênosti da se qome gospodari 11) Dovowno je videti πta o tome govore kanoni

39 39 put prelesti koji vodi do samog dna pakla. Koliko je to teæak greh govori i Ëiqenica da se u jeziku crkvene literature za svaki greh jednostavno kaæe greh, ali za blud se kaæe pad. Ne zaboravimo, Adam je pogreπio, ali je satana pao i upravo koliko ima razlike u Adamovom grehu i sataninom padu, toliko ima razlike i izmeappleu drugih grehova i bluda. Po mnogo Ëemu, blud je vrhunac gordosti i Ëovekobornosti, 12 jer on sobom ubija liënost Ëovekovu u onome ko ga upraæqava. Rob bluda nikoga ne moæe videti kao bogoliko biêe, veê samo kao pokretno sredstvo za zadovoweqe strasti. U tome je suπtina i spomenute prelesti koja nije retka ni izmeappleu kandidata za sveπtenstvo. Jedno je sasvim sigurno, brak nije dozvola za legalni blud i strastoæivwe, otuda mu je strana i svaka vrsta kontracepcije. Pa opet, ciw braka nije raappleaqe dece, jer ona su dar Boæji. Svojom polnoπêu, supruænici mogu biti sauëesnici u delu Duha Svetog, Gospoda æivotvornog, Kojim i æive kao jedno telo u Hristovom Telu - Crkvi, ili pak mogu postati sauëesnici Ëovekoubici od iskoni, tj. appleavolu. Seksualni odnos, ali i seksualno uzdræaqe se odnose na bioloπke individue. Brak pak i deviëanstvo se odnose na liënosti. 13 Za Crkvu brak je Ëastan i postewa neoskvrqena, jer oboje Hristos ranije blagoslovi buduêi u telu, kada u Kani na svadbi vodu u vino pretvori, i pokaza tako prvo Ëudo, da se ti, o duπo, izmeniπ. 14 Na kraju da rezimiramo da brak sam po sebi ne spasava, niti svodi u pakao, baπ ko i monaπtvo, veê sve zavisi od toga zbog Ëega je i ka Ëemu teæi, odnosno kome se Ëovek pokorava u braku ili devstvenosti. Pokorni vowi Gospodqoj su uvek veliki i sveti, pa bili oni braëni ili ne, jer oba puta pravilno shvaêena i usmerena imaju za posledicu jedno te isto: Hrista BogoËoveka. Van Hrista je sve besmisleno i nedostojno Ëoveka. Biti u braku znaëi isto πto i biti u manastiru. SvedoËiti Hrista, svuda, svagda, i bez obzira na posledice i vreme u kome se æivi, jer veënost nije u vremenu i laænom duhu savremenosti, no u carstvu Hristovom. 12) Interesantno je napomenuti Ëiqenicu da starozavetni proroci, kada hoêe da oslikaju krajqi otpad Starog Izraiwa od Boga, za to koriste poreappleeqe sa staqem bluda 13) Hristo Janares, Kriza proroπtva, Atina, 1988., str ) Veliki kanon Sv. Andrije Kritskog, prevod jeromonaha Artemija RadosavweviÊa, Beograd, 1984., str. 66

40 40 BOGOSLUÆEQE EPISKOPA RUSKE PRAVOSLAVNE CRKVE U ATOMSKOJ PODMORNICI Episkop Petropavlovski i KamËatski Igqatije (Pologrudov), sveπtenosluæitew Ruske pravoslavne crkve, oko mesec dana godine uëestvovao je u podvodnoj plovidbi na atomskoj podmornici Tomsk. Druga plovidba vladike Igqatija bila je godine na atomskoj podmornici Sveti Georgije Pobedonosac. Episkop Igqatije je dræao sluæbu i na pograniënom straæarskom brodu Vorovski za vreme odræavaqa vojnih manevara na obalama Awaske. Napomiqemo da je na ratnoj podmornici jula godini, na atomskoj raketnoj krstarici Smowensk takoapplee Ëinodejstvovao pravoslavni sveπtenosluæitew. To bio je namesnik Trifonov-PeËengskog manastira Aristarh iz Murmanske i MonËegorske eparhije. Poznanstvo sa posadom jarhom i tada smo se dogovorili o mnogim pitaqima koja se odnose na moju sluæbu na submarini - kako u takvim - Vladiko, zaπto ste reπili da krenete na okolnostima da sluæim liturgiju, kako da ispovedam, podvodne manevre na atomskom nosaëu raketa? kako da se odræava post, kako da se mornari pripreme - U podvodnoj veæbi na podmornici Tomsk za PriËeπÊe. Patrijarh je posadi darovao ikonu Nikolaja uëestvovala je moja pastva, mornari koji su sluæili na KamËatki. Gospod ih je dao baπ meni da ih duhovno nahranim i pripremim za Carstvo Nebesko. Istina je da ja nisam odmah prihvatao da poappleem na te vojne veæbe. Meappleutim, to su mi predloæili liëno mornari, Ëlanovi posade, kada sam dræao redovnu»udotvorca. - Kako su Vas mornari prihvatili u luci nosaëa raketa? - Prva reakcija bilo je - Ëuappleeqe. Zaπto s qima u vojne manevre ide sveπtenosluæitew? Nisu to oni meni priëali. Razgovarali su besedu u vojnoj izmeappleu sebe, mornariëkoj bazi u mestu RibaËij. Razgovarali smo tada o patriotizmu, o ali, kako sada saznajem, taj razgovor nije uvek bio uëtiv. Pre mog dolaska u æivotu i sluæbi Zapadnu Licu sveπteno- mi smo takoapplee u sluæitewa u dva navrata dosta vojsci carske dugo razgo- armije, kad jedan varali sa stareπinom mornar upita: poho- Vladiko, a da da, kontraadmiralom li biste Vi poπli Ilijom na podvodne NikolajeviËem manevre? Ja Kozlovim. Ja Episkop Igqatije sa glavnokomandujuêima na podmornici sam odgovorio: sam se raspitivao Ako bi to bio blagoslov Boæji, ja bih poπao. - Pa, eto, rekao je mornar, te manevre mi pripremamo i polazimo iz Zapadne Lice (Kolsko poluostrvo) u Petropavlovsk kamëatski. Da li i Vi moæete da poappleete sa nama? UoËi moje prve plovidbe sastao sam se sa Patri- o mornarima, o qihovom æivotu uopπte, o æivotu mornara na podmornici, o specifiënostima podvodne plovidbe, o qemu liëno... Zatim sam priëao o sebi i o naπoj Pravoslavnoj Crkvi. Divno je kako su se meappleu nama uëvrstili ne samo formalni poslovni odnosi, veê mnogo viπe - wudski. Posle druge besede on je rekao:

41 41 Vladiko, Vi Êete poêi sa nama.»im sam doπao i prikwuëio se posadi, mornare postrojiπe i stareπina plovidbe poëe da me hvali na sva usta. Bilo mi je vrlo neprijatno, dok nisam shvatio da on pokuπava da prikaæe kako ja nisam tek neki stranac za mornare. On je, na primer, tada rekao da sam i ja sluæio vojsku... - Da li je to imalo veliki znaëaj? - Da, veoma. PriËao je da sam bio oficir, da smo se susreli sa komandnom flotom (glavnokomandujuêa VMF s admiralom Vladimirom Kurojedovim), i da sam baπ od qega dobio reπeqe za tu vojnu veæbu. Jednom reëju, Ilija NikolajeviË se postarao da izmeappleu nas napravi Ëvrstu vezu. wudi? - Da li je meappleu mornarima bilo verujuêih - Ne. Svi su bili neverujuêi, ali su me vrlo brzo prihvatili baπ kao duhovno lice. - Kako to objaπqavate? - Pre svega, zbog opasnosti qihove sluæbe. Onaj ko hoda po oπtrici noæa uvek oseêa prisustvo Boga sa sobom. Kod ruskog Ëoveka, po pravilu, poimaqe sveπtenosluæitewa je veoma tesno povezano sa saznaqem o tome ko sluæi Bogu i ko ukazuje na put ka Qemu. - Da li ste Vi to videli po qihovim oëima ili na neki drugi naëin? Objasnite, molim Vas, psiholoπke osobine Vaπeg odnosa, odnosno uza- jamnog sporazumevaqa sa posadom... Kako ste ostvarili kontakt i uspeli da doapplee do uzajamnog prihvataqa i povereqa? - To je postalo jasno tek u toku plovidbe i bilo je mnogo primera koji mogu da posvedoëe. Na primer, prvi dan, tihookeanska flota posle nekog istraæivaqa kod Severne flote prihvata podmornicu i komandant flote dolazi k meni u brodsku kabinu. - Da li ste Vi imali svoju sobu? - Da. PomoÊnik komandanta nosaëa raketa ustupio mi je svoju sobu, a on se smestio u prostoriju za brodsku posadu na doqoj palubi, gde su osim qega bila joπ Ëetvorica mornara. Uzgred, posle ove vojne veæbe, on se venëao i krstio svoju decu. Ispovedao se, priëeπêivao se, a i dan-danas je parohijan u naπem garnizonskom hramu Apostola Andreja Prvozvanog u mestu RibaËij. Kada je komandant flote jednom navratio k meni u sobu, rekao mi je: Vladiko, æeleo bih da se vrata Vaπe sobe nikad ne zatvaraju, da bi svaki mornar mogao da doapplee k Vama kako bi otvorio svoju duπu. Kada smo isplovili na puëinu, mene pozvaπe na komandni most. To takoapplee nije beznaëajan znak paæqe na jeziku mornara podvodne plovidbe. Svaki Ëovek na submarini ima svoje mesto gde taëno treba da doapplee u sluëaju uzbune. Moje mesto je bilo na glavnom komandnom pultu, osim kapetana i ja sam tu dolazio kad god je bila uzbuna. Mornari u podmornicama imaju interesantan obiëaj da mornar koji prvi put uraqa u vodu prima i morsko krπteqe - Ëovek je duæan da popije punu kriglu morske vode i da powubi maw koji se u velikom luku klati, a namazan je solidolom. Kada se podmornica spustila na dubinu od 100 metara, mene pozvaπe na glavni komandni punkt i preko radio mreæe objaviπe da Êe se sada vrπiti obred osveêeqa za mornare koji plove u podmornicama. Ja sam se bio spremio da popijem ceo bokal, ali ispostavilo se da vode ima samo malo na dnu krigle. Kada sam ispio svu tu vodu, zamenik za vaspitna pitaqa Anatolij Turbejev pruæi mi ogromnu jabuku i drhtavim glasom reëe: Vladiko, uzmite, pojedite, ta voda je jako gorka. Maw nisu ni okaëili. Sluæba - Kako je proteklo Vaπe sluæeqe? - U suπtini, moj rad je poëeo kada smo zaplovili pod vodu. Na meni je bila ista odeêa kao i kod svih - kratka jakna i pamuëne pantalone sa oznakom RB... - Zar Vi niste bili u rizi? - Veoma je teπko kretati se u rizi u podmornici. Svi delovi su povezani πrafovima i riza bi se lako pocepala. Jedna od mojih obaveza bilo je svakodnevno odræavaqe Ëasova duhovnog sadræaja, umesto politi- Ëkih. Uveo ih je komandant plovidbe. Ja sam kategoriëki nastojao da na te Ëasove dolaze samo oni koji æele, kako ne bi bilo ni najmaqe prinude. Tako, kada sam prvi put doπao na Ëas u brodsku kabinu, prostorija je bila prepuna. Svi su doπli u vojnoj uniformi koju obiëno oblaëe u sveëanim prilikama. Tada sam i ja obukao sveπteniëku mantiju. Nakon dva dana nekoliko oficira je zamolilo da i qima odræim ista takva predavaqa, jer nije bilo moguêe da svi doappleu u isto vreme. Od tada sam odræavao po dva predavaqa dnevno, ujutru i uveëe. Dolazili su svi, i oficiri i redovni sastav. - Kakva pitaqa su Vam postavwali morna- ri? - Pre svega pitaqa o Crkvi. O ureappleequ Crkve, i o mom liënom æivotu. Posebno su se zainteresovali za pitaqe krπteqa, venëaqa kao neophodnog Ëina, kao i za potrebu sluæeqa domovini. - Nije vawda da je i to pitaqe takoapplee ne- koga interesovalo?! - Mi smo krenuli na vojnu veæbu za vreme velike

42 42 inflacije. Da biste bowe shvatili qihovo staqe, evo konkretnog primera. Zamislite oficira koji je doπao sa straæe i sada mora da ide na pijacu da prodaje piroge, koje je ispekla tetka, zato πto nema od Ëega da æivi. Ili mora da se bavi krivolovom da bi qegova æena na pijaci prodala ikru od ribe za hranu. Posada platu nije dobila devet meseci i ne znaju kako su se æena i deca prehranili za to vreme. Da bi na kraju, kada su dobili konaëno sav taj novac, platu za svih devet meseci, shvatili da umesto para kuêi ne donose gotovo niπta, zbog neverovatnog pada vrednosti rubwe. - A kako ste im Vi objasnili da su pare je- dno, a sluæeqe domovini drugo? - Tako sam i objasnio: dræava je jedno, a domovina drugo. Meπati Ëinovnike u vlasti i otaxbinu, ne treba. Mi sluæimo ne dræavi, veê otaxbini. Pravi sin se poznaje ne onda kada je kod majke sve dobro, veê kada je ona bolesna ili nije u staqu da sama sebe opsluæuje. Ja sam govorio da je Rusija sada osramoêena, bedna, pijana i zaboravwena. Ali, ona je ipak Rusija. Ona je naπa majka. Ja se veoma nadam da sam u zajedniëkim besedama psiholoπki uspeo da pomognem da mornari prebrode to staqe... Za vreme plovidbe ispod leda morali smo da prekinemo kolektivna predavaqa, poπto je zabraqeno da se u takvim uslovima na jednom mestu sakupwa veêa grupa wudi. Tada sam poëeo svakodnevno da obilazim mornare na straæi, osmatraënici, sve poloæaje, i da razgovaram sa posadom. Stalno me je pratio Anatolij Turbejev. Niπta bez qega ja i ne bih mogao da uradim. Proveo me je kroz celu podmornicu i video sam da je tom prilikom svakoga pitao: Da li si krπten? HoÊeπ li da se krstiπ? Æewu da se krste izjavilo je osam mornara. PoËeo sam da ih spremam, priëao sam o Tajni Krπteqa, o æivotu u Crkvi, o duhovnom æivotu itd. Krπteqe sam obavio na praznik Roappleeqa Presvete Bogorodice, 21. septembra. Kada je submarina morala da uapplee u»ukotsko more, iznad nas viπe nije bilo leda. - Vladiko, da li su se dogodili kakvi nesporazumi pri komunikaciji sa posadom? - Kada smo zaplovili, meni prvog dana priapplee jedan Ëlan posade, zvali smo ga Mihailo, i reëe: Vladiko, veoma je dobro πto ste poπli sa nama, mnogi su Vas rado Ëekali, a mnogi su se obradovali Vaπem dolasku. Verujte, to nije kompliment. Ali za dva-tri dana, ponaπaqe Mihaila se odjednom jako izmeni. Kada ja nisam bio tu, Mihailo se ponaπao normalno kao i svi. Kada bi video da ja prilazim, namerno je poëiqao da razgovara glasno i da izgovara neke grubosti. Pri tome se nije obraêao meni, ali bilo je oëigledno da se sve to odnosilo na mene. Istina, lukavstva i lopovluka nije bilo, ali bilo je nekakvog provocirajuêeg ponaπaqa, i to baπ u mom prisustvu. Meappleutim, kada sam pre liturgije preko lokalne radio veze objavio da Êemo imati ispovest, prvi ko mi je doπao na ispovesti bio je Mihailo. - Kako je objasnio svoje neadekvatno ponaπaqe? - Ne, nije objaπqavao, jer ja ga nisam ni pitao. Mislim da me je na taj naëin proveravao da bi utvrdio da li moæe da ima povereqa u mene. Ceo taj dan ja nisam izlazio iz svoje sobe. Mnogi su dolazili i govorili o svom æivotu, svojoj porodici, psihiëkim, duπevnim i duhovnim teπkoêama... Dolazili su od jutra do veëeri. Tom prilikom se krstilo osam mornara, priëestilo petnaest, a ispovedalo mnogo viπe. Skoro za sve qih je to bila prva ispovest u æivotu. - Ali zaπto? Pa oni nisu slepi, vide - crkve su tu, mogu uêi, ispovediti se... ta ih je podstaklo baπ ovde na ratnom bro- du? - Jedno je kada oseêaπ teæinu opasnosti svoje sluæbe, tada imaπ Ëak i podsvesnu potrebu za ispoveπêu, a drugo je kada za sliënu pomoê moæeπ da se obratiπ pravom sveπtenosluæitewu. Meappleutim, postoji tu i

43 43 neka psiholoπka barijera, pa se deπava da Ëovek Ëak i ako hoêe i odluëi da se ispovedi, on to neêe moêi. Ta barijera postoji kako u obiënom æivotu, tako i u podmornici za vreme vrπeqa borbenog zadatka. Oni se meni nisu ispovedali na samom poëetku, veê pri kraju pohoda. Za to vreme mornari su veê stekli povereqe u mene i bez ustezaqa su mogli da analiziraju i iznose svoje utiske. I nakon mesec dana, na kraju vojnih manevara, ja sam za qih veê bio Ëovek kome se moæe verovati. - Kroz vaπ duhovni pogled u ËoveËje sudbi- ne proπla je cela epopeja, ako se moæemo tako izraziti... Da li je to bilo teπko da se izdræi? Pa, svaki Ëovek oëekuje joπ i saæaweqe!? Da li je to taëno? - Vi to oseêate kao sapatqu. Ono πto nije mogu- Êe Ëoveku, moguêe je Bogu. NemoguÊe je za obiënog Ëoveka da na sebi nosi stradaqe celog sveta. Zato se sveπtenosluæitewu tom blagodaêu, koju mu daje Gospod u tajni rukopoloæeqa, daje snaga i moguênost da podnese i iznese te teπkoêe. Tako i kada se Ëovek ne ispoveda, veê prosto otkriva svoju duπu, veêi deo stradaqa uzima na sebe Gospod. Mnogo maqe ostaje sveπteniku. InaËe, ako ne postaviπ tako stvari, nikada neêeπ moêi shvatiti Ëoveka do kraja i dati mu potreban savet. - Vladiko, oprostite... Na primeru tih ispovesti koje ste bili u prilici da Ëujete, da li je pad naπeg naroda veoma veliki? Imam u vidu ono o Ëemu je Dostojevski pisao u svojim romani- ma. Da li smo mi dotakli to dno? Ili ovo nije ko- rektno pitaqe? (Pre nego πto Êe odgovoriti na ovo pitaqe, vladika se nakratko zamisli.) - Ne. Da mornari nisu doπli kod mene na ispovest, tada bih ja odgovorio da. Ako se Ëovek kaje za svoje postupke, uvek postoji nada za spaseqe. - Da li je bilo kakvih πawivih epizoda vezanih za vaπu misiju? - Stareπina plovidbe je dva puta proëitao Bibliju, a zatim je sve oficire poëeo da ispituje. To je izgledalo ovako. Dolazi qemu oficir, a on kaæe: Frolove, znaπ li ti ko je to bio Mojsije? Oni su posle toga Ëak dolazili meni da se æale, jer ih je namuëio. I ne samo to, on je napisao pesmu o naπoj plovidbi i koristio se u qoj crkvenim izrazima, a osim toga poëeo je da piπe poemu o Isusu Hristu i Ëak da slika ikonu Majke Boæje... Komandir jednog borbenog dela seêao se na kraju plovidbe, i kaæe: Dolazim ja na glavni komandni punkt i vidim: episkop Ëita instrukcije o borbi za preæivwavaqe u ratnim uslovima na brodu, a komandant divizije - Bibliju. Liturgija usred»ukotskog mora - Da li je na neki naëin razliëita liturgi- ja, odnosno krπteqe, u podmornici? - Naravno. Mi smo se pogruzili na izvesnu dubinu da ne bismo ni za πta zapiqali. Za krπteqe smo koristili bazen napuqen vodom iz Ledenog okeana. Temperatura te vode je 1,5-2 stepena. Oko bazena su stajali Ëlanovi posade. Tajnu krπteqa su snimali videokamerom. Mene je i zadivila i ganula Ëiqenica da su svi mornari, koji su se spremali za Svetu Tajnu Krπteqa, tri dana jeli samo hleb i vodu, iako sam ih, priëajuêi o predstojeêoj Tajni Pri- ËeπÊa, prethodno upozorio da se obiëno posti nedewu dana, ali da u specificnim uslovima moæe i tri dana..., meappleutim, poπto je na podmornici poseban reæim ishrane (meso, mleko, mladi sir i mleëni proizvodi), ja sam blagoslovio da mornari uopπte ne poste. Jer, oni nemaju nikoga ko bi specijalno za osam wudi spremao posebnu hranu. - Da li je to zabraqeno pravilima koja va- æe u podmornici? - U suπtini, od strane komande nije bilo takvih zabrana. Onda je sluæena liturgija. Zamislite sobu veliëine m 2. Liturgiju smo sluæili u prostorijama predviappleenim za odmor. BuduÊi da, naravno, tu nema ikonostasa, na zid sam postavio dve ikone, ikonu Hrista Spasitewa i svetog Nikolaja»udotvorca. Do zida sam stavio stoëiê, prekrio ga Ëistim platnom i stavio na qega sveπtene sasude i vino. Kako prosfore nisam imao, jer ih je nemoguêe Ëuvati ceo mesec dana, spremio sam ih uz pomoê brodskog kuvara. Celu noê ih je pekao i tek pred zoru su bile gotove. Ja sam sluæio jerejskim Ëinom. Za pevaqe i Ëitaqe pomogla su mi dva Ëlana posade. Jedan poruënik je nauëio crkvenoslovenski jezik, a

44 44 drugi poslove crkveqaka. Eto, tako smo sluæili. Ni sveêe ni kandilo nismo palili, jer je to u podmornici strogo zabraqeno. - Da li ste zbog toga oseêali nelagodnost u smislu da liturgiju nije moguêe odsluæiti u svoj svojoj punoêi? - Ne. Zato πto sam savrπeno bio svestan ciwa radi koga sve to radimo, znaëi, da priëestimo mornare koji se nalaze pod vodom. - Da li su na liturgiju doπli samo oni koji su se priëeπêivali? - Na liturgiju je doπla gotovo cela posada. Svi koji su æeleli. Sluæio sam u kompletnoj odeædi. To je bilo usred»ukotskog mora. - Da li se sluæba u podmornici prenosila radio vezom? - Ne. Mornari su stajali tako tiho. Niko se nije pomerio za vreme tih sat i po. Sigurno je da mornari nisu uvek shvatali delove liturgije, ali, u dubini duπe, oni su je oseêali. A ja sam, iako okrenut leappleima, gotovo fiziëki oseêao qihovu molitvu. Nakon toga mornari i ja smo postali pravi prijatewi, skoro kao najroappleeniji. To sam osetio kada smo u drugom pohodu plovili iz Vladivostoka na KamËatku. I sada su naπi odnosi veoma topli, prijatewski... Pravila morske sluæbe - Moæete li navesti neke principe kojih sveπtenik mora da se dræi u sliëim okolnosti- ma? - Vrata sveπtenikove sobe moraju biti stalno otvorena. On se mora naoruæati ogromnim strpweqem, jer svaka wubav mnogo i dugo trpi. On mora biti spreman i na to da ne bude shvaêen, i da se prema qemu odnose hladno, odbojno, pa Ëak i grubo. Zato je neophodno da shvati da je pre svega duænost posade da proveri wudske i duhovne kvalitete svakog sveπtenika. Sveπtenik koji do kraja istrpi biêe spaπen, odnosno izvrπiêe svoju misiju, misiju sveπtenosluæitewa. Nije moguêe otvoriti Ëovekovu duπu ako na uvredu odgovaraπ uvredom. Ali, ako sve to moæeπ da izdræiπ dobroduπno, onda Êe ti mornar uvek ispriëati sve svoje duπevne brige. Svakom bih savetovao da, u ma kakvim okolnostima, ipak ostane sveπtenik, znaëi da nikada ne podlegne svom egu, svojoj gordosti, veê da neprekidno svedoëi i nosi reë Boæju. Svako u dubini duπe u sveπteniku æeli da vidi samo sveπtenika, a ne svog druga. Na primer, ako neko hoêe pred svima da ispriëa neki fazon, sveπtenik mora, ne uvredivπi Ëoveka, da kaæe kako je u qegovom prisustvu to neumesno. Isto tako, ako za vreme besede bude postavweno pitaqe koje ima prvenstveno provokativan karakter, ne treba se uvrediti niti obratiti paæqu na ton pitaqa. Treba odgovoriti jasno i odseëno. - Vladiko, kako je bio organizovan Vaπ dan? Da li ste imali vremena za spavaqe? - To je zavisilo od situacije. Prvih dana sam imao otprilike sedam sati neprekidnog sna, a onda, kada su wudi poëeli da dolaze na ispovest, ili prosto samo duπu da otvore, mogao sam da spavam samo kada sam za to imao moguênosti. kopnu? - Da li je u podmornici dan liëio na noê na - NajËeπÊe ne. - Vladiko, da li ste se Vi tamo fiziëki oseêali dobro, komforno? - Prekrasno, divno sam se oseêao. Pa moja soba je potpuno liëila na manastirsku keliju. Ja sam manastirski monah. U sobi je bio samo umivaonik, stoëiê, krevet - i to je sve. Mornari imaju i bazen, i saunu, kupatilo, veliki prostor za odmor, sportsku salu sa trenaæerom. To je podvodna krstarica, kao petospratna kuêa duæine 150 metara. - Da li je sveπtenicima za takvu sluæbu potrebna neka posebna priprema? - Obavezno. Pre nego πto sam dobio reπeqe da sam spreman za podvodnu plovidbu, mesec dana sam prouëavao specijalni program koji je ukwuëivao upoznavaqe sa radom podmornice, atomskog reaktora, taktiëko-tehniëkim karakteristikama broda, naëinom borbe za preæivwavaqe i joπ mnogo toga. Bilo je potrebno ovladati i ronilaëkim veπtinama. To je Ëak osam zadataka u okviru kojih su roqeqe pod vodom, isplivavaqe iz potonule podmornice, izlaz iz podmornice kroz torpedne ureappleaje itd. Pregled kod lekarske komisije je takoapplee bio veoma ozbiwan.. - Koliko je mornarima podvodne plovidbe vaæno prisustvo sveπtenika u podmornici? - Mislim da je veoma vaæno. Posledqeg dana naπe plovidbe sam to veoma jako osetio. I kada bi se plovidba produæila ne samo na mesec dana, veê dva, tri i viπe, zaπtita Boæja je bila oëigledna. Na primer, mi smo vrlo sreêno i hitro savladali dve opasne prepreke, vodeni usek i ledene sante, najopasnije delove puta kada je rastojaqe izmedu podmornice i leda bilo veoma malo. Svaki put kada sam za vreme uzbune izlazio na glavni komandni punkt, nastojao sam da na mernim instrumentima pogledam staqe leda na povrπini. Mesta na kojima nije bilo leda su se pojavwivala veoma re-

45 45 tko. A u sluëaju opasnosti, podmornica zbog prisustva tolikog leda nije imala mnogo πanse da ispliva na povrπinu. Jasno je da se misionarski rad sveπtenstva u KamËatskoj eparhiji vrπi vrlo revnosno, pa je novinar NS zamolio vladiku Igqatija da o tom radu ispriëa neke pojedinosti. - Mi smo ustanovili ovakav naëin rada: ako Ëovek doapplee da se krsti, obavezne su tri nedewe pripreme. Prve nedewe mu se priëa o Svetoj Tajni Ispovesti: kakva je to tajna, kako je ustanovwena itd. Druga beseda je upoznavaqe sa osnovama duhovnog æivota, kada mu se daje da nauëi nekoliko molitava na ruskom jeziku. U tre- Êoj besedi se upoznaje sa Simvolom vere, tj. sa osnovama naπe vere.»etvrta beseda je ispovedna, kada on analizira sav svoj prethodni æivot. Za sve to vreme on mora da vrπi i poveliko molitveno pravilo, koje mu se daje u zadatak. A zatim ga, u liënoj besedi, sveπtenik pita kako je izvrπavao sve ove zadatke i pravila. A kada se Ëovek krsti, i dawe mu se daje moguênost da proπiri svoje znaqe o pravoslavnom æivotu, o Ëemu se odræavaju posebna predavaqa. preuzeto sa: Ako mladi dolaze da se venëaju, sveπtenik odræi sa qima nekoliko beseda o wubavi i zawubwenosti, o znaëequ tajne braka, o tome kako da ne izgube plodove te tajne, kako da ih razviju i uëvrste, zatim o sloæenosti porodiënog æivota, o teπkoêama i opasnostima porodiënog æivota i kako ih prebroditi... Mi imamo 20 sveπtenika i 42 parohije. Ima parohija gde zbog velike dawine sveπtenik moæe da doputuje tek dva-tri puta godiπqe. Gospod nam je dao moguênost da ostvarimo sistem rada u parohiji koji omoguêava da sluæiπ Bogu i u takvim uslovima. Mi smo razradili mirjanske Ëinove sluæeqa molebna, na primer za putnike ili bolesnike, zatim opela... Formirali smo centar za vanrednu obuku. Svaka parohija mora da odredi Ëoveka koji hoêe da proπiri svoje znaqe u oblasti Pravoslavwa. U suπtini, to je oblik vanredne obuke: zadaju se zadaci i spisak literature, on izvrπava zadatke i dobija reπeqe. Ako ima greπaka u izvrπavaqu zadataka, ukazuje se na qih i daje im se novi zadatak. U ovom trenutku ne mogu niπta da kaæem o rezultatima. Rad na ovome je tek poëeo. Smatram da neêe biti loπe. prevod s ruskog: Tankosava DamjanoviÊ DUHOVNIK ODGOVARA Pitaqe: Da li je greh izbeêi sluæeqe u armiji? Zaπto? (Aleksej) Odgovor: smatram da je to greh. Kada su Jovanu Krstitewu doπli vojnici i upitali ga πta sada da rade, on im nije rekao da napuste sluæbu, nego im je samo zapovedio da nikoga ne vreappleaju. Crkva ima mnogo primera wubavi prema Otaxbini i hrabrosti svetih vojnika (muëenik Jovan Vojnik, sveti Dimitrije Solunski, sveti Dimitrije Donski, sveti Aleksandar Nevski i mnogi drugi). Pravoslavni Ëovek treba da sledi te primere. Po prirodi svog crkvenog posluπaqa dugo vremena, pa i sada, u prilici sam da kontaktiram sa velikim brojem mladih wudi. I treba reêi da su Iz kqige: Kqiga duhovnih saveta, Obraz svetaëki, Beograd 2004., str. 261 mnogo ËvrπÊi i odgovorniji oni momci koji su proπli vojnu sluæbu. Prema qima od poëetka do danas imam poseban odnos. Proπlo je viπe od deset godina od kako sam odsluæio armiju. Ali nedavno je nekoliko wudi iz naπeg manastira, meappleu qima i ja, avionom putovalo za»eëeniju. Izvesno vreme ponovo smo æiveli armijskim æivotom. Bilo je uteπno videti da nisu iπëezli pojmovi otaxbina, patriotizam, dug. I kako je æalosno bilo prisetiti se da u moskvi i drugim gradovima ima onih koji se skrivaju od vojne sluæbe i smatraju da drugi treba da sluæe, a oni sami ne. jeromonah Amvrosije (Jermakov)

46 46 RAZGOVOR SA IGUMANOM DANILOM (WUBOTINOM) U WUBAVI JEVAN EWA ÆIVIMO SA SVIMA I SA SVAKIM Iguman Danilo (Wubotina) je roappleen u Istri, u malom pravoslavnom selu Peroju, udawenom 10 km od Pule. Osnovnu πkolu zavrπava u svom rodnom mestu, a bogosloviju u Beogradu. Potom u Parizu zavrπava institut Svetog Sergija, a u vajcarskoj postdiplomske studije. U sveπtenom Ëinu sluæi oko 34, a u monaπkom oko 16 godina. VeÊ duæe vreme æivi u svom rodnom kraju, gde je i u najteæim vremenima odræavao crkveni æivot na πirem podruëju Pule i Istre. Oca Danila sam upoznala kod mati Mihaile u manastiru Vavedequ, uoëi praznika svetog Vasilija Ostroπkog, prilikom qegove posete Beogradu. Doputovao je iz Pule, gde je inaëe na sluæbi.* Ostavio je snaæan utisak na sve prisutne, tako da sam od oca Gavrila zatraæila blagoslov da za Ëasopis Put, Istina i Æivot snimim razgovor sa ocem Danilom. - OËe, narod se sve viπe sa velikim pove- reqem obraêa naπem monaπtvu, naπoj Pravoslav- noj Crkvi. Gde smo to prepoznali i potraæili Hristovu wubav? - Monaπtvo je svetlost svetu, sam Hristos je rekao: Vi ste svetlost svetu i vi ste so zemwi. To je ostalo do dan danas, i ostaêe do kraja sveta i veka. Monaπtvo je cvet Crkve, sa svim poteπkoêama; ono Ëesto krvwu svedoëi za Hrista i za Crkvu. Monaπtvo obnavwa tokove crkvenog æivota. Normalno je da posle perioda bogoborstva, militantnog ateizma i komunizma, dolazi do velikog vakuuma. Duπe wudske traæe odgovor, one vapiju ka Bogu traæeêi Boæansku istinu. One su æedne izvora Boæanskih istina i tu je monaπtvo najautentiëniji svedok. Monasi i monahiqe svedoëe o Bogu, o istini, o wubavi za koju je sam Sin Boæji dao Svoj æivot. On je dao Svoj æivot u wubavi za ovaj svet, da ga otkupi, da ga spasi, da prenese naπ æivot u naruëje Oca. Bez toga bismo æiveli kao neznaboπci, baπ onako kako se æivelo proteklih godina na naπim prostorima. - U jednom periodu se Ëinilo kao da je Gos- pod zaboravio srpski narod. Meappleutim, naπe crkve nisu viπe prazne, manastiri su puniji, ispoveda se viπe, krπtava se ËeπÊe. ta je nateralo na- πeg Ëoveka u crkvu i da li nas je milost Boæja posetila? - Gospod nije ostavio nas, nego smo mi ostavili Qega. No u ovom periodu tragaqa za Bogom, normalno da je æeapple mnogo veêa nego do sada. RastereÊeni onog pritiska koji smo imali u preappleaπqem periodu, danas slobodnije i svesnije traæimo izvor vode æive. Ono πto je Ëudo za naπ narod, i ne samo za nas Srbe, nego uopπte za bivπe slovenske narode koji su æiveli pod komunizmom, to je Ëudesan fenomen da se omladina vraêa Crkvi, πto, recimo, na hriπêanskom Zapadu nije sluëaj. Pogledajte samo u ovom manastiru: kada smo, kao mali bogoslovi od 16 godina æivota, doπli ovde na sluæbu Boæju na sam praznik Vavedeqa, bili smo sami u crkvi i sami se priëestili. A sada, mnoπtvo mladih, koji su doπli na sluæbu, ne moæe da stane u crkvu. Ti mladi su, svesno tragajuêi za istinom, doπli do svog hriπêanskog identiteta. U tome je nada. To nije spekulacija nas crkvenih wudi, sluæbenika crkvenih, to je svesno kretaqe naroda Boæjeg ka spasequ. - A bili smo na ponoru smrti i potpunog duhovnog uniπteqa. Bili smo i duhovno i telesno pali. Da je li Gospod to dopustio? - Onda bi Gospod bio kriv πto mi padamo. Ne, Gospod nas je Svojim krstom iscelio od pada. On je podigao i palog Adama, On je vaskrseqem oslobodio Adama i Evu od adskih okova. Sve πto je u nama On je oboæio, On nam je dao moguênost da postanemo sveti. Sveti Atanasije Veliki kaæe: Bog je postao Ëovek da bi Ëovek postao bog, tj. da bismo mi po blagodati Boæjoj postali mali bogovi, isceweni od naπih bolesti. U tome je smi-

47 47 sao naπeg spaseqa. Bog nas je kroz Hrista, kroz ovaplo- Êenog Logosa, podigao iz mase bolesnih, umrtvwenih i izgubwenih. On nije dopustio da potpuno potonemo, ne! Upravo kad smo pali, On nas je digao. Zaπto smo bili na ivici ada? Razna zla, zli tokovi... avo radi svoj posao od iskoni i bez prestanka nam nudi prividno lakπi put spaseqa. Da nije Boga, da nije Hrista, da nije Bogorodice i svetitewa, i da nije svedoëanstva Crkve Qegove u smislu monaπkog æivota kao muëeniπtva i svih bogosluæitewa, Bog bi odavno prekratio ovaj æivot na zemwi, jer ne bi imalo smisla da se æivi. Bog bi bi, kao u apokalipsi, naredio Svojim anappleelima da zatvore pergament sveta. U ikonografiji se simboliëno predstavwa kako dva anappleela zatvaraju pergament kad svega nestane, kad nastupi kraj.»ovek moæe da se potpuno izgubi, i neminovno se gubi u gresima. A naπi gresi su naπe neznaqe, padaqe, uraqaqe u strasti ovoga sveta. Time mi pomraëujemo sliku Boæju u nama i viπe ne moæemo da raspoznamo istinu Boæju. Ipak, u prvim godinama ovog III milenijuma imamo nagli rast tragaqa za Crkvom, postepeno obnavwaqe monaπkog æivota, obnavwaqe uopπte sveπteniëke sluæbe u Crkvi. Ja sam sluëajno imao priliku da posetim Rusiju i prosto sam se zadivio ruskom povratku Pravoslavwu. On je dubwi i radikalniji i nekako svestraniji nego πto je to srpski povratak Pravoslavwu. Qihove crkve su mnogo punije. Video sam kako stotine i stotine mladih iz osnovnih i sredqih πkola stoje u crkvi i ispred crkve i svi idu na Sveto PriËeπÊe. To znaëi da su im, bez obzira πto su to deca, veê objasnili πta znaëi stati pred Svetu»aπu. U toku mog boravka u Moskvi, na Ëuvenom Crvenom trgu dogodio mi se tako prijatan susret o kakvom u prethodnom periodu niko nije mogao ni da saqa. Kako sam imao malo vremena, odluëih da proπetam po trgu. U trenutku primetih kako prema meni ide jedan oficir ruske vojske u nekom veêem Ëinu. Ja sam, naravno, bio u mantiji. Kada je oficir veê bio sasvim blizu, zastadoh da se sklonim u stranu kako bismo se mimoiπli. Odjednom ugledah kako oficir skide πapku i s najdubwim poπtovaqem zatraæi od mene blagoslov. Bio sam potpuno πokiran.»ovek sedih brkova, sede kose, oficir ruske vojske, skruπeno traæi blagoslov od baêuπke. Za mene, kao sveπtenika iz perioda komunizma, to je bio πok. Mnoge pojave danas oznaëavaju obnovweqe naπe vere. Mi drugog izlaza nemamo. Moramo da budemo svesni Ëiqenice da ne postoje religiozni programi spaseqa. Postoji samo evharistijski æivot, crkveni æivot, svetotajinski æivot. Moramo verovati da Êemo se spasiti samo kroz Svete Tajne Crkve Pravoslavne. One Êe se uvek ispuqavati u Crkvi i kroz takav æivot mi Êemo veê ovde na zemwi oseêati poëetak Carstva Nebeskog. - Kako ste prepo- znali put spaseqa i odabrali monaπki æivot? Danas mladi Ëovek slobodno ulazi u Crkvu, a kako je izgledao put do mona- πke rize jednog mla- dog 16-godiπqeg de- Ëaka u Vaπe vreme? - Danas je lakπe uêi u Crkvu, jer ne postoje zabrane. Pristup je potpuno otvoren, tragaqe za Bogom je slobodno. U mojim godinama, kada sam kao 16-godiπqi deëak poπao u bogosloviju, bilo je drugaëije. Ja sam imao sreêu da potiëem iz takve familije, nacionalno-pravoslavne, u kojoj je bilo i monaha i sveπtenika. Oni su nesumqivo uticali na moju potrebu za molitvom, naroëito moji stari, moji roditewi i praroditewi. Oni su uticali i na to da se opredelim za æivot sveπtenog lica. To je sasvim specifiëan æivot; sveπtenik nije zanatlija, on ne zavrπava neku sredqu zanatsku πkolu. Ja sam samo oplemenio poziv koji je veê bio u meni, jer mene je sami Bog pozvao na sluæbu. Takav je bio moj put. Kako sam ga prepoznao? Pa ja sam joπ kao mali redovno iπao u crkvu. Dok je ostale deëake privlaëio fudbal, mene je privlaëilo zvono na-

48 48 πe crkve. SeÊam se, kad bih Ëuo zvono koje zove na po- Ëetak liturgije ili parastosa, nekako bih gledao da pobegnem iz πkole i nalazio naëina da doappleem u crkvu, koja je bila na drugoj strani sela. Jednostavno me crkveni æivot, crkveno ozraëje viπe interesovalo nego bilo koja druga aktivnost ili bilo koje drugo saznaqe o æivotu. Moæda je to bilo presudno. Danas priziv takoapplee odluëuje. Naravno da ima i pomodarstva, bilo ga je uvek i biêe. Padom bezboæniëke vlasti mnogi su se naπli ni na nebu ni na zemwi, jer ono πto su bili qihovi oci viπe ne znaëi niπta. I oni su potraæili novi æivot u svojoj Crkvi. Dok su na tom putu mnogi ostali dosledni, drugi su nakon jednog perioda otpali. Opstali su oni koji su bili zaista dubinski prizvani, kod kojih je sveπtena vokacija nedvosmislena. Oni su ostali dosledni Hristovoj nauci i Hristovom poslaqu. Danas mi gotovo da nemamo potrebe da tragamo za podmlatkom, mladi se sami javwaju za sveπteniëka zvaqa. Kada bismo imali i viπe bogoslovskih πkola, i one bi sve imale dovowan broj kandidata. U zapadnom HriπÊanstvu je drugaëije. Tamo nema dovowno kadrova, nema odziva. Evo jedan primer. Nekoliko mojih prijatewa i ja zavrπili smo teologiju u Parizu. Nas Srba je bilo ukupno devet na bogoslovskim studijama te godine, a samo jedan kandidat je bio na katoliëkom institutu. ZnaËi, od osam miliona stanovnika, koliko ima Pariz, samo jednog kandidata su imali na bogoslovskim studijama. Vidite koliki je to neodaziv... SveπteniËki poziv jeste izuzet od svetskog, to je poziv kao Mojsiju ili kao prorocima. Ti si u toj sluæbi bez obzira πta Êe se dawe zbivati i bez obzira kako Êe tvoj æivot dawe izgledati. Ko je ikada mogao da pomisli da Êe doêi do pada komunizma i da Êe vera moêi da se svedoëi slobodno? Za hriπêane to i nije toliko presudno, niti za naπe spaseqe. Koji god reæim da bude i koja god ideologija da vlada, pravi hriπêani Êe se uvek okupwati oko Svetih Tajni, i spasavati na taj naëin. - Mali broj vernika posti sve postove. Mnogi niti ne poste, to znaëi da se i ne priëeπ- Êuju. Kako Êemo da oëistimo naπe ogrehovwene duπe? - Post je prva zapovest. Bog je i Adamu rekao da ne sme od svega da jede. ZnaËi, joπ je prvom Ëoveku odredio post. Post je, dakle, nastao u Raju, a zapostavwaqem posta mi gubimo tu rajsku blagodat, kao πto ju je i Adam izgubio. Dok je duhovni post odabir dobrih misli i dobrih dela, dotle je telesni post tek pomoêno sredstvo da bismo dobili blagodat i duhovnu snagu. Zato nam je potrebno telesno uzdræavaqe, izmeappleu ostalog i u hrani. Ono nije suπtina, post nije radi posta, nego radi postizaqa duhovnih vrednosti i uzdizaqa onoga πto je duhovno i duπevno iznad svetovnog i materijalnog. Mi u tome Ëesto uspevamo, a Ëesto i ne uspevamo. Svaki naπ pad je naπ greh. Da bismo se oslobodili greha, treba koristiti blagodat i tajnu ispovesti. To je velika tajna. Sveta Tajna ispovesti je velika blagodat koja je nama data kroz Hrista da bismo ispovedaqem naπih grehova srce svoje oëistili i duπu oprali. Duhovnik nas svojom blagodaêu i moêi koja mu je data oslobaapplea, razreπava, reæe konce naπih zlih dela i mi se ponovo vaspostavwamo. Sveta Tajna pokajaqa je ponovno krπteqe. Mi zadobijamo mir, duhovnu ravnoteæu, postajemo ponovo istinski wudi i bogotraæitewi. - OËe, molim Vas, razjasnite nam πta zna- Ëi molitva Telo Hristovo primite, PriËasnika besmertnago kusite! - Bez Svetih Tajni ne moæemo da se spasimo. Bez krπteqa, miropomazaqa, bez ispovesti - nema spaseqa. Rekli smo veê koliko je ispovest vaæna za naπe duhovno i telesno zdravwe. Kad se priëeπêujemo, postajemo sadeonici, sapriëasnici Tela i Krvi Gospodqe, i ako se dostojno priëeπêujemo Svetim Tajnama, mi zaista veê imamo ukus Carstva Nebeskog. Mi veê ovde, na ovom zemawskom πaru, kuπamo zalog veënoga æivota. Budu- Ênost je veê tu, oseêaj onog buduêega πto Êe biti - u tajni Svete Evharistije, svetog blagodareqa. Mi postajemo priëasnici te Tajne radi naπeg spaseqa. Zato se za qu pripremamo postom i molitvom, Svetom Tajnom ispovesti i pokajaqa. VeÊe tajne i veêe darove od ovih Gospod nam nije dao, jer nam je veê dao obrasce, ili predobrasce, veënoga æivota. Koliko Êemo se puta priëestiti zavisi od naπe spremnosti, Ëistote tela i duha. Koliko puta oseêamo da nam je Sveta Tajna zaista zalog æivota, da je ona, Grci kaæu farmaka, znaëi medicina æivota, lekarstvo æivota, toliko puta je primamo i ona zaista samo tada blagotvorno deluje na isceweqe duπe i tela. Ako pak nismo pripremweni, onda tu æivotvornu Svetu Tajnu uzimamo na sud ili na osudu. Zato je na nama velika odgovornost. Crkva je uvek nastojala, gde god je to bilo mogu- Êe, da niko ne ostane bez Svetog PriËeπÊa. Tako se s mukom i Ëesto velikim rizikom PriËeπÊe nosilo i zatvorenicima i bolesnicima. Toliko je za crkvu to bilo vaæno da su Ëak i æene imale blagoslov kao appleakonise da nose Svetu Tajnu u zatvore i bolnice. One su lakπe mogle da proappleu barijere kojima su ometani sveπtenici da bi doπli do bolesnika ili zatvorenika. A danas se, Bogu hvala, za vreme svake Liturgije dosta naroda i dece priëeêπuje. - Sigurno Vam se mnogi obraêaju da im Ëi- tate molitve za zdravwe i razne druge potrebe. Kolika je moê molitve i kako treba da se molimo? - U svom pastoralnom æivotu sam imao prilike da se uverim da se sve zbiva po veri bolesnika.»esto

49 49 nam se obraêaju i verujuêi i neverujuêi. Meappleutim, Ëim Ëovek doapplee u crkvu, znaëi da je osetio potrebu za molitvom. Qemu je potrebna neka pomoê. ObraÊaju nam se wudi raznih vera, sa raznim bolestima. Mi sveπtenici Ëesto imamo prilike da vidimo kako Ëovek oseêa da mu Bog molitvama nas greπnih pomaæe. Doapplee æena bleda, polumrtva, takoreêi beznadeæna. Vi Ëitate molitvu i na kraju vidite da je qoj odjednom dobro, da je dobila boju u licu, potpuno se promenila i kao da je sve nestalo. Eto, to jeste Ëudo Boæje. Teπko onome ko nema vere u Ëudotvorno delovaqe molitve i dejstvo Boæje milosti. Zbog toga nekad biva kao da molitva nije usliπena, a ako molitva nije usliπena, znaëi da Ëovek u molitvu nije ni verovao. Ah, kad bismo znali da sve biva po veri naπoj i po trudu naπem... Molitva je staqe naπeg æivota, oseêaj veënog prostora. To doæivwavaju veliki oci. Molitvom oni doæivwavaju svoje ispuqeqe Boæanskim energijama i u sebi proæivwavaju preobraæeqe i oboæeqe, koje je ciw naπeg æivota. ZnaËi, ciw je oboæeqe, teozis. Molitva je sila wubavi Boæje. Ona je moê. Kao kada, recimo, majka pruæi ruke ka detetu... ta dete radi? Ska- Ëe prema majci ne obaziruêi se ni na πta - hoêe li pasti, gde Êe pasti? Ne, ono samo trëi pravo prema majci. Takva je i molitva. E, sad, neki wudi, i mirjani i sveπtenici, imaju neverovatan dar molitve. Sveti Jovan Kronπtatski je mogao da iscewuje i najteæe bolesnike. To i danas ima kod pojedinih podviænika. Ja sam liëno upoznao nekoliko wudi za koje verujem da su imali veliki dar molitve. To je starac Sofronije, koji je æiveo u Engleskoj u Eseksu. LiËno sam osetio kako je qegova molitva delovala, na mene i na ostale, prosto kao da nas je iz mrtvih digla, dala nam neobiënu energiju i vowu. Video sam i starca Pajsija na Svetoj Gori, posle qegove molitve Ëovek bi potpuno ozdravio. I mnogim, maqe poznatim wudima, koji su se zaista iz wu-ba-vi molili, Bog je dao moê isceweqa. Samo iskrenom i usrdnom molitvom moæemo dobiti blagodat Boæju. Najjednostavnija i najkraêa je Isusova molitva: Gospode Isuse Hriste, Sine Boæji, pomiluj me greπnog. A vidite kako neverovatnu moê ima i koliku nam snagu daje. Zato, ma gde bili, u kakvom god okruæequ, Isusovu molitvu moæemo da izgovaramo. Ako se Ëovek obraêa Bogu sa verom, Bog mu ispuqava sve, daje mu vidwiv oseêaj ispuqena. - OËe, okruæeni smo mnogim iskuπeqima.»ini se da smo toliko slabi da se ni jednom isku- πequ ne moæemo odupreti. Da li smo sami za to krivi i da li ima nade da se spasimo? - Da, sami smo krivi. Mi smo slobodna biêa.»ovek je potpuno slobodan da bira, on ima taj dar, za razliku od æivotiqe. Naravno, iskuπeqa su uvek prisutna. Pa i Adamu, prvom Ëoveku, joπ u Raju su data iskuπeqa da ga stalno podseêaju i daju mu πansu da stvarno bude u izboru dobroga. Mi, znaëi, moæemo da biramo, ali izgleda da najëeπêe odabiremo ono πto ne vawa. Bog nije stvorio ono πto ne vawa. Mi smo ti koji biramo zlo, po stihijama ovoga sveta i po naπim telesnim æewama. Bog nije rekao, hajde, napij se, pa se vawaj po kanalu, ali Ëovek se i napije i padne u kanal i maltretira porodicu...»ovek sam, svojom vowom, Ëini ono πto nije Bogu ugodno. Mi kaæemo, demon ga sablaæqava. Ali, toga nema ako mi to ne æelimo, ako ne dopustimo. Demon je neprestano prisutan, ali ne moæe da nas kuπa ako mi to ne æelimo. Ali, mi kao da sami hoêemo tog demona. To i jeste problem. Hristos je vaskrsao, mi æivimo u eri vaskrseqa Hristovog. Da li znate πta to znaëi!? Ako je Hristos vaskrsao, znaëi da Qegovom Silom i mi moæemo da vaskrsnemo, samo ako iskreno zavapimo. To znaëi da je ad pobeappleen! avo je skrπen! Prisetimo se prikaza vaskrseqa Hristovog na naπim ikonama.»ujmo radost koja plamti u naπoj pesmimolitvi Hristos vaskrse iz mrtvih, smrêu smrt uniπti i svima u grobovima æivot darova ; kad to pevamo i doæivwavamo, kao da savaskrsavamo. Kad kaæemo: Hristos vaskrse! i Ëujemo: Vaistinu vaskrse! - kroz nas prolazi struja vaskrseqa i mi doæivwavamo neizrecivu radost. ZnaËi, kada bismo bili dovowno molitveni, nikada ne bismo nikakve strahove oseêali. Ali najëeπêe smo slabi, skloni padu... - Kako da shvatimo zaπto gori Hilandar, zaπto strada Kosovo, zaπto su naπe porodice ta- ko bolesne? - To su tako bolne stvari, da prosto ne znam πta da kaæem.»ovek bi plakao, ridao nad svim tim πto se zbiva. To su potresne stvari, to su straπna iskuπeqa koje nam Gospod dopuπta. Setimo se ruπeqa Jerusalima, kako je Hristos gorko plakao. Mnogo je tada stradalo naroda, udovica, nejaëi, dece. Ni kamen na kamenu nije ostao... A to je bio grad sa viπe od stanovnika, najlepπi grad, veëiti grad, susret velikih svetskih tokova, religija, mudrosti, grad cara Davida i cara Solomona. - OËe, da li su neprijatewi naπi milost ili kazna Boæja? Kako da se odnosimo prema neprijatewima? - Gospod je wubav. Mi sami sebe dovodimo u sukob sa Bogom. Bog nije Bog kazne, nego Bog wubavi, najdubwe, najsuptilnije, veëne wubavi. Ne voli Bog samo nas, On je Bog svih. On voli i mrava i vrapca, kako ne bi onda voleo wude? No mi smo stalno u nekim naπim meappleusobnim sukobwavaqima i ne sluπamo Boæju zapovest:

50 50 Wubi neprijatewe svoje. Mislim da su naπi preci voleli svoje neprijatewe, molili se za qih i tako opstajali. A mi smo se sukobili sa svima, pa i sa samim Gospodom. Sada pokuπavamo da se pokajemo, ali joπ uvek ne plaëemo dovowno, joπ uvek ne popravwamo svoj put onoliko koliko treba da bismo se vratili na staze spaseqa.»oveku koji se joπ uvek koleba moæemo pomoêi upravo naπom wubavwu. Bog Êe nam dati tu wubav. Mnogo puta nam Bog poπawe nekoga da nas odvrati od neke loπe namere, da nam kaæe pravu reë koja nam ublaæi bol, a da taj neko nije ni znao da nam je bila potrebna qegova pomoê. Bog mu je dao pravu reë koja dodirne naπe srce i Ëesto nas spasi. - Kako da sledimo svete Oce?»esto u na- πoj Crkvi nailazimo na razliëita tumaëeqa za mnoge pojmove, dogaappleaje, pa Ëak i za najosnovnije pojave u crkvenom æivotu. To priliëno zbuquje... - Da, bilo je i biêe razliëitih tumaëeqa, ali potrebno je strpweqe.»esto nam se dogodi da izgubimo duhovnu orijentaciju, zbog naπe samovowe i nepaæqe i nesluπaqa Jevanappleewa. Ali, upravo nas sveti Oci ponovo vraêaju istini. Oni su nam stubovi Crkve, stolp i utverædenije istini i oni nam pokazuju put. Ne put formalnosti, nego put Bogopoznaqa. Gospod je tako uredio da Êe uvek biti nekoga na koga Êemo moêi da se ugledamo, da se oslonimo. Zato je na nama da se strpweqem nekako pribliæimo starcima naπe Crkve, da od qih uëimo i da se polako s qima poistoveêujemo. Moæemo da budemo sreêni πto su u naπe vreme æiveli starac Siluan, starac Kleopa, starac Justin, starac Sofronije, pa vladika Nikolaj ÆiËki, sveti Jovan angajski... A tu je i mnogo, mnogo muëenika i stradalnika, ispovednika, razumete, koje smo i mi upoznali. Mnogi su prolazili pored nas, jednostavni, tihi, toliko tihi da ih naπa grehovnost nije prepoznala. Dimitrije Staniloje, na primer, veliki bogoslov, stradalnik i podviænik, pa i mu- Ëenik, zatvorenik radi ispovedaqa vere Hristove. Niko od qih nije propovedao neku tamo teoriju, oni su propovedali svoj æivot u Hristu, i to su radili na visokom nivou, sa velikim poznavaqem teoloπkih i ostalih nauka savremenog i starog sveta. Oni su na svetskoj pozornici haosa nudili Istinu. - OËe, da li smo sasvim slobodni u svom poimaqu æivota? - Postoje mnoge vrste sloboda koje nam neko nudi, ali taj neko nije naπ Bog. To su sile ovoga sveta koje æele da budemo slobodni onako kako oni to hoêe. Na nama kao hriπêanima, naroëito na sveπtenim licima, jeste velika odgovornost, jer hriπêani su odgovorni za ceo svet, za sebe i sve one oko sebe. I za neverujuêe hriπêani snose odgovornost, i za otpale su hriπêani odgovorni. Wudi koji su pali i otpali veê su duhovno raqeni i stradaju, i sve viπe idu prema mraku. Naπa misija u ovome svetu i jeste da im ukaæemo na Jevanappleewe. Neki su bili u veri pa otpali, a neki nikada ne saznadoπe pravu veru.»esto se deπava da se Ëovek prepusti stihijama ovoga sveta. A one Ëoveka ne vode veri u Hrista. Hristos od nas traæi da Ga sledimo, da æivimo hriπêanski. Dakle, On je jasan. Bog je doπao meappleu nas i nama napravio odabir πta moæemo, a πta ne moæemo. On je i Sam to uradio. Nije rekao: Vi to probajte, ali ja neêu, ne, nego je proπao kroz ovaj svet. I mi prolazimo i drugoga puta nemamo. Moæemo da se odreknemo Hrista, ali time idemo u dinamiku smrti. Æivimo u svetu gde se stvari vrlo brzo odvijaju. Na izvestan naëin moæemo da kaæemo da se pribliæavamo apokalipsi, posledqem otkrovequ, posledqim istinama. Putevi mogu biti smrtonosni ako nisu na tragu Jevanappleewa, na stazama spaseqa. - Ko Êe nam pomoêi da viπe ne uëimo su- protno Zakonu Boæjem? - Wudi se masovno bude iz jednog pogubnog sistema u kome se godinama uëilo suprotno Boæanskom zakonu. Apostol Pavle kaæe da neznaboπci, nemajuêi nikakav zakon, postaju zakon sami sebi.»ovek se poπtujuêi zakon spaπava. Kad taj zakon padne, caruje haos. Jednostavno, Ëovek æiv umire, jer mu je umrla i dræava, i vojska, i snaga, i novac, sve mu je umrlo. A prethodno Boga nije naπao. I πta sad? Straπno! Ali, ako se Ëovek vrati i kaæe: Boæe, pomozi mi da napravim prvi korak!, onda je to veê velika stvar. Poπao je da traæi izlaz i pomolio se da ga Bog izvede na put spaseqa. Kako mi da mu pomognemo? Na svu sreêu, postoje wudi kao πto su sestre ovde u ovome manastiru. Jednom je jedan moj profesor rekao: Viπe vredi jedan svetogorski starac koji se moli na brojanice Bogu, nego svi savremeni politi- Ëari i qihova filozofija. Neko je to razumeo, neko i nije. U ovom naπem svetu je nametnuto miπweqe da se samo politiëari bore za dobro, za mir, prosperitet, pa Ëak i za Boga, a neêemo da vidimo kako se ta qihova borba uglavnom zavrπava velikim sukobima i krvoproliêima u sopstvenoj dræavi, transkontinentalnim sukobima, pa i planetarnim. Jer Ëovek bez Boga je mrtav. Znate kako je David plakao u svojim psalmima kad je doπao u trenutak bogoostavwenosti. A onaj starac koji se moli Bogu, on stalno priziva Ime Boæje, i kao da iz kosmosa, iz onoga sveta, priziva Boga, da Ga pribliæi nama. ZnaËi, on ono nevidwivo i onostrano priziva da se javi nama vidwivim i ovostranim, opipwivim. I prizivom Boæanskih energija on to uspeva. Mnogi od velikih otaca, kao πto je Serafim Sarovski, prenose nam pravu veru, æivi plamen vere na celo ËoveËanstvo. Vidite kako ti veliki starci, kada je nekome teπko, plaëu...!?»ovek se

51 51 pita: to on zbog mene plaëe kad mene niπta ne boli? A starac vidi da on strada i doæivwava qegov bol. On doæivwava bol patnika i postaje qegov sapatnik, sastradalnik, i time mu ublaæava bol. - Mnoga isceweqa su se desila po molit- vama oca Gavrila. Deπavaju se isceweqa i u dru- gim naπim manastirima i svetiqama. Meappleutim, ne ozdrave svi koji se obrate za pomoê. - Gospod nam i natprirodnim pojavama pokazuje Ëuda da bismo se utvrdili u veri. Deπavala su se mnoga Ëuda ozdravweqa, opomiqaqa, ali to ne sme da se koristi u senzacionalistiëke svrhe, niti kao medijski bum. Pitate kako to da neko ozdravi, a neko ne, a mole se i jedni i drugi. Bog je taj koji je merilo. Nama Bog dopuπta i bolesti i patqu, a sve sa ciwem se uëvrstimo u veri, jer kroz tu patqu dobijamo veêu silu Duha Svetoga i postajemo duhovno jaëi. Bog nas Ëesto dræi u iskuπeqima, pa Ëak i do same smrti ne popuπta. Apostola Pavla su stalno napadale neke bolesti, neπto ga je muëilo, ali on je bio blagodaran Bogu, jer ga je to podseêalo da ne skreêe sa puta Boæjeg. U bolesti wudi postaju mnogo poboæniji, poëiqu zaista da traæe Boga, da traæe duhovni smisao, a kad se Ëovek opusti i dobije sve od ovoga sveta, Boga brzo zaboravwa. U bolesti se obraêamo Bogu mnogo veêim vapajem, a Bog nas i Ëeka i Ëuje.»uda su se uvek dogaappleala. Vidimo ih i u Starom Zavetu. Otkad je svet stvoren, dogaappleale su se Ëudesne pojave koje je Bog davao na spaseqe roda wudskog i Ëoveka kao liënosti. O Ëudnim pojavama Boæjim u straπnim vremenima, u vremenima velikih zloëina i velikog stradaqa, narodnog istrebweqa, uvek je bilo mnogo svedoëeqa. Ili, kako je Bogorodica zaπtitila pojedine wude, Ëuvala pojedine gradove i narode; pa i sam Gospod se javwao pojedinim liënostima, a da bi ih utvrdio u veri ili ih izbavio od raznih teπkoêa ili pogibli.»esto su wudi u momentima opasnosti, po qih liëno ili po qihovo dete, primali direktnu Boæju pomoê kao Ëudo izbavweqa. O tome svedoëi kqiga O Ëudima Svetog Vasilija Ostroπkog, gde Ëitamo kakva su se sve isceweqa zbivala...»uli ste o Ëuvenoj Ëudotvornoj»ajniËkoj Bogorodici, pa o Ëudotvornoj PeÊkoj Majci Boæjoj iz PeÊke patrijarπije, da ne govorimo o TrojeruËici Bogorodici, pred kojom su se zbivala i zbivaju se mnogobrojna Ëudesa ozdravweqa i isceweqa; pa o Ëudesnim isceweqima pred Lepavinskom Caricom Nebeskom, o kojima svedoëi Ëasopis Put, Istina i Æivot, po molitvama oca Gavrila i qegovog bratstva. Samo bratstvo lepavinsko je jedna Ëudesna pojava, qihov opstanak i qihovo duhovno zraëeqe i na ostalim prostorima. Prema Bogorodici Lepavinskoj hrle poklonici i iz Srbije, Republike Srpske, Slovenije, NemaËke, Austrije, Francuske. Ne znam gde se sve nije Ëulo za Ëudotvornu Bogorodicu Lepavinsku i za lepavinsko bratstvo, za molitve oca Gavrila i za isceweqa koja se tamo zbivaju. Razume se, mi ne smemo od toga da pravimo novinarske senzacije.»iqenica je da zbog Ëudotvornih moêi Bogorodice Lepavinske, bratstvo manastira prima veliki broj poklonika i hodoëasnika. Mnoga Ëuda mi ne primeêujemo radi ogrehovwenosti naπe i tvrdog srca. Deπavaju se razna Ëuda, mirotoëeqa, krvotoëeqa, ikone koje plaëu, to su vidwiva Ëuda, mi ih vidimo, ali ima i veêih Ëuda koje naπa Ëula uopπte ne mogu da registruju. To su velika Ëuda spaseqa, Ëuda preobraêaqa, Ëuda vraêaqa Bogu. Zar nije Ëudo πto se naπ narod nekako naglo, ali iskreno i duboko vraêa Bogu? Pre Ëetrdeset godina, kada sam kao bogoslov upoznao mati Mihailu, mi smo bili svesni koliko je tada za mnoge bilo smeπno biti bogoslov. Mi smo tada bili kao neki otpad ovoga sveta. Nas stotinak 16-godiπqih mladiêa u Beogradu na bogosloviji! Bili smo zaista antipod ovome svetu i veku. Pa, i mi smo bili jedno Ëudo za onaj svet. Kako to da su tako mladi, zdravi, lepi, a idu u bogosloviju? Mislim da smo baπ tada svedo- Ëili veliku istinu, dok su nas mnogi gledali sasvim drugaëijim oëima, gotovo kao na neka Ëudoviπta. A i mi smo opet,sa naπe strane, u Ëudu posmatrali kuda taj svet ide, kuda idu tokovi qegovog æivota bez Boga i protiv Boga. Evo danas, nakon Ëetrdeset godina, desile su se neverovatne stvari. Nas su tada na silu uzimali da sluæimo vojni rok da ne bismo na vreme zavrπavali bogosloviju. A sada? Bogu hvala, sada mladi gardisti dræe litiju, prate Vasewenskog Patrijarha preko Ëitavih Terazija, kroz glavni centar Beograda. Zar to nije Ëudo? Neki dan sam bio na Bogoslovskom fakultetu ovde u Beogradu. Doæiveo sam da vidim kako se studenti mole, usrdno i sa dubokim poπtovaqem. Tu je bilo studenata sa raznih drugih fakulteta koji dolaze da se upravo tu pomole Bogu. To je mene fasciniralo, prosto dirnulo, kako ti mladi wudi doæivwavaju tajnu poboænosti. Dirnulo me, jer to viπe nije nikakav formalizam. To nije da moraπ biti sat i po vremena na molitvi, jer tako æeli profesor. Ne, to je postao deo qihovog æivota, to je izraz dubine sadræaja qihovog æivweqa i ose- Êaj liturgijske veënosti. Mnogi wudi ne shvataju kad naπ Patrijarh neprestano poziva na molitvu, na pokajaqe, na obraêaqe Bogu. On stalno vapi budimo wudi, πto znaëi da budemo istinski wudi, istinski hriπêani. Biti hriπêanin, vratiti se na staze æivota, vratiti se Bogu, biti hristolik, onaj koji nosi Hrista u srcu, koji se veê ovde spaπava i koji se ovde priëeπêuje Svetim Tajnama veënosti. Mi se priëeπêujemo za oproπteqe grehova i za æivot veëni i veê kuπamo predukus veënoga æivota. - Kako je sa drugim veroispovestima, da li

52 52 uspevaju da se odupru izazovima ovoga sveta? - Vreme u kome mi æivimo je druπtvo potroπaëa, u kojem imamo malo prostora za razmiπwaqe. Naπ kontakt se svodi na to: neπto da prodam i da kupim. To je naπa komunikacija. Postali smo materijalni bogataπi, ali duhovni mrtvaci. Nedavno smo se jedan moj prijatew sveπtenik i ja susreli u Parizu i tako πetajuêi uappleosmo u jednu divnu sredqevekovu francusku crkvu. Bila je potpuno prazna. On kaæe: Znate, mi ne idemo u ovu crkvu jer smo je pozajmili. A divna crkva na divnom mestu. Pozajmili su je Portugalcima. U Londonu se mnoge crkve prodaju i pretvaraju u magacine i za razne druge namene. Zaπto je to tako? U mnogim dræavama je prag vere postao prag politike. Ono πto radi vera, radi i politika. Hvala Bogu, u nas to nije izraæeno baπ toliko. Mi ipak razlikujemo ono u πta vjerujemo i Ëemu se nadamo, od onoga πto nam je potrebno kao hrana. Meappleutim, daleko od toga da smo bezgreπni. Pogledajmo samo u kakvoj smo se dinamici stradaqa naπli, a i dinamika smrti je sve veêa. Zato moramo da straæimo, jer, koliko Êe Hristos vernih naêi kada doapplee drugi put? Vrlo malo. I da ne ubrza Svoj dolazak, ne bi nikoga ni naπao. ZnaËi, prekratiêe muke ËoveËanstvu. Pazite, ovo πto mi doæivwavamo, to joπ nije niπta. Preko proroka saznajemo da Êe doêi takve muke da Êe wudi æeleti da umru, i prizivaêe smrt, a smrti neêe biti. Ali, da ipak ne priëamo pesimistiëki... Nijedan pravi starac nije bio pesimista. Kad neko previπe insistira da se priëa o apokalipsi, on kaæe: Hajde da jedemo pasuw! Eto, ja bih popio jednu Ëaπu vina! - nasmeπi se otac Danilo, pa nastavi: -»ovek ne sme svojim mislim da prejudicira stvari, da u svojoj maπti stvara apokalipsu i tako izazva strah. Zaπto bismo to radili? Mi æivimo onoliko koliko nam Bog odredi. Zato treba da æivimo u radosti, pa Ëak i tuge koje doappleu, treba da ih pretvorimo u radost. Pa, mi imamo Svete Tajne! Da li smo svesni radosti koje nam daju Svete Tajne? Nije to samo Sveta Tajna osveêenog jeleja za bolesnike ili Sveta Tajna braka! To su i Sveta Tajna ispovesti, pokajaqa, priëeπêa. Sve je to dato Ëoveku radi radosti spaseqa. - OËe, kako su tekle godine Vaπe sluæbe i kako ste opstali na tim prostorima? Koliko je ta- moπqe naπe sveπtenstvo doprinelo da se naπ narod moæe vratiti na svoja ogqiπta? - U Pulu na sluæbu sam doπao vowom vladike Simeona (ZlokoviÊa). Posle smrti jednog starog sveπtenika, u hramu viπe nije imao ko da vrπi sluæbu, tako da me vladika vratio iz manastira Studenice, gde sam bio veê neko vreme. Ja liëno sam æeleo da ostanem i dawe u manastiru, ali potrebe pastoralne misije u tom kraju su bile iznad moje vowe. Tadaπqi episkop je smatrao da ja treba da budem tamo, tako da sam i dan-danas u sluæbi na podruëju GorqokarlovaËke eparhije. InaËe, imao sam mnogo prilike da putujem, i kao student i kasnije u sluæbi, pa sam mogao da sagledam crkveni æivot ne samo naπeg, nego i drugih naroda, zatim tokove monaπkog i sveπtenog æivota. Vreme mog pastoralnog rada, iako u mom rodnom kraju, ostavilo je dubokog traga u meni. Bilo je to dosta teπko vreme. Ja sam nekako prvi regularni sveπtenik posle niza godina. Zato sam poëeo da radim u nekoliko pravaca. Angaæovao sam se oko obnavwaqa hramove, kojih tamo ima dosta, koji su dosta stari, a bili su sasvim opusteli. U gradu Puli imamo crkvu Svetog Nikole koja je stara 1400 godina, znaëi crkva je iz VI veka, koju smo, eto, potpuno renovirali. Zatim, imamo crkvu Svetog Spiridona, koja je iz XVIII veka, taënije iz godine. Imamo i kapelu Pokrova Presvete Bogorodice iz godine. Sada se u svim tim hramovima vrπi bogosluæeqe. U periodu do raspada Jugoslavije ureappleivao sam Ëasopis Slovo. Izaπlo je tridesetak brojeva. U to vreme odræavali smo razne sveëanosti i raznovrsne tribine. Veoma je zapaæena bila tribina pod nazivom Dva veka Vuka, kao i tribina O hiwadugodiπqem krπtequ Rusije, na kojoj su uëestvovali akademici, wudi od nauke, studenti, bogoslovi. Hor Bogoslovskog fakulteta nam je nekoliko puta dolazio, kao i prota Jovan NikoliÊ iz Zagreba sa svojim horom. A onda je doπao nesretni rat. Tada je nastupilo vrlo teπko vreme. Ceo ratni period proveo sam u Istri na podruëju GorqokarlovaËke eparhije. Od nas 38 sveπtenika, u eparhiji nas je ostalo samo pet. Naπa eparhija je najviπe stradala, Kordun, Lika i Banija su opusteli, postradali su i mnogi naπi hramovi... SmatrajuÊi da pastir ne moæe da napusti stado dok i jedna duπa tamo diπe, nekoliko mojih kolega sveπtenika i ja smo ostali. Danas se naπi wudi mogu vratiti, pa makar to bila i zgariπta, ali to su qihova vekovna ogqiπta. ZahvawuÊi tome obnovwene su veê dve eparhije, obnovwena je Eparhija dalmatinska, a zaslugom i ono malo sveπtenstva πto je ostalo, obnovwena je i Eparhija gorqokarlovaëka. One su veoma sli- Ëne i veoma bliske jedna drugoj. I narod nam se polako vraêa u Crkvu U velikim gradovima je tek po jedan sveπtenik na moæda nekoliko desetina hiwada wudi. Mi nijedan grad nismo obuhvatili veronaukom, πto je tragiëno. PomoÊ episkopa je veoma znaëajna, jer mi smo pre svega u drugoj dræavi, koja je u fazi tranzicije. To je veoma teæak period u formiraqu dræave. - Mitropolit Jovan ima veliku ulogu u oëu- vaqu naπeg naroda i naπe vere na podruëju ZagrebaËko-wubwanske mitropolije. Kako je on

53 53 podneo teret ratnih zbivaqa? - Mitropolija zagrebaëka, kasnije zagrebaëkowubwanska, pa joπ kasnije i cele Italije, jeste vrlo znaëajna mitropolija na tim prostorima. Ona je uvek imala veliki znaëaj zato πto je to centralna mitropolija, sa sediπtem u glavnom gradu jedne republike, jednoga naroda, u kome su pravoslavni narodi Ëinili jedan veliki deo. Ova mitropolija je mnogo postradala u Drugom svetskom ratu, ali i tokom najnovijeg nesretnog zbivaqa. Naπ Mitropolit Jovan, dete i izdanak tog naroda, zna sva stradaqa i sve ærtve koje su se tu zbile. SastradavajuÊi sa narodom u svim tim zbivaqima, on nosi veliki krst. Krst sadaπqeg mitropolita Jovana je neizmerno veliki. Taj teret koji naπ Mitropolit nosi na svojim pleêima i odgovornost koju kao mitropolit ima mnogi Ëesto ne znaju i ne shvataju dovowno. U svim tim strahotama koje su snaπle naπ narod, mitropolit Jovan se desio u æiæi zbivaqa. U tom nesretnom vihoru ratnih zbivaqa desilo se da je zamenio patrijarha Germana, koji se bio smrtno razboleo. Desilo se da upravwa mitropolijom u momentu kada je umro vrlo zna- Ëajan episkop, gorqokarlovaëki Simeon ZlokoviÊ, stub Crkve svoga vremena na naπim prostorima, i kada je ostala upraæqena Eparhija slavonska. Eto, on se desio u svim tim zbivaqima u vrlo teπkim istorijskim i vrlo ozbiwnim trenucima, a kako ih je podneo, Bog zna, no on je podneo zaista veliki krst. Qegova rezidencija je bila minirana, zatim muzej, kao i liëna kancelarija. On je morao da se direktno suoëava sa svim poteπkoêama koje su ga svakodnevno pratile. I danas je on stub na prostoru Hrvatske, nosi teπki pravoslavni krst u Republici Hrvatskoj. - OËe, πta biste savetovali naπem narodu, kako da saëuva veru, ozdravi porodicu, oporavi dræavu i odræi Pravoslavwe? - Moramo da se dræimo vere naπih otaca i praotaca, da idemo putem Pravoslavwa, putem hriπêanskog æivota, hriπêanskog morala, hriπêanskih istina. Treba da znamo da je Crkva saëuvala naπu veru, odnosno narod. Samo oni Srbi koji su ostali uz naπu Crkvu, kako u svojoj domovini tako i πire, pa i u najπiroj dijaspori, jesu opstali, oëuvali porodicu i odræali veru. Oni koji su otpali od Crkve, za qih se viπe i ne zna. U jednom delu postali su deo nekog drugog naroda i druge vere, a u drugom, izgubili su potpuno i autentiënost i liënost. Da bismo mi ostali ono πto jesmo, duænost nam je pre svega da se ponaπamo hriπêanski, da se ponaπamo u wubavi Jevanappleewa, sa svima i sa svakim. Bog je dao da svaki Ëovek moæe pronaêi put ka spasequ u svetlu Hristovog vaskrseqa. Pa, mi i æivimo upravo u tom vremenu vaskrseqa Hristovog. Potrebno je da se molimo. Neka posebna poruka nije nuæna. Dovowna je molitva iz celog biêa svog. Post, tajna ispovesti i tajna pokajaqa, to treba da je naπ jedini naëin æivota. Mi verujemo da Êe Hristos ipak na kraju Svojom svetloπêu obasjati sve wude. NeÊe samo one koji ne æele da priappleu Qemu. Oni Êe, svojom vowom, morati da æive u tami. Hristos je u adu propovedao starozavetnim pravednicima, i ko je god hteo da ide za Qim, on je i savaskrsao sa Qim. Otac Danilo polako ustade, vidim, sprema se da izaapplee. Blagoslovite, oëe, rekoh i zahvalih mu se toplo na ovom razgovoru. Razgovarala: Tankosava DamjanoviÊ * razgovor je voappleen dok je otac Danilo bio na parohiji u Puli i Peroju

54 54 VERA SPASAVA BOLESNE Jasno je da svi bolesnici skoro ni o Ëemu viπe ne razgovaraju osim o svojoj bolesti i niπta viπe ne æele osim da πto pre ozdrave. A oni koji su u moguênosti, niπta ne æale i sve daju, samo da bi ozdravili. Oni neprekidno traæe nove i nove lekare, troπe silan novac na qih i na lekove, mole se Bogu, daju milostiqu, kaju se zbog svojih greha. Meappleutim, na æalost, treba istaêi da se, i pored svih tih napora, najëeπêe dogaapplea da bolest i dawe napreduje, duh bolesnika polako slabi i oni poëiqu da oëajavaju i sumqaju u svoje ozdravweqe. Onda se pitamo kako da se ponaπamo u takvom staqu? ta da Ëinimo? Niπta, ali baπ viπe niπta ne ostaje, jedino da se uëvrπêujemo u veri u Boga. Za bolesne, to je jedini lek i spas. Jedan gospodin (N. A. Motovilov) je viπe od tri godine bolovao od teπke i nepoznate bolesti. Patio je od slabosti celog tela. Noge su mu se oduzele, ukoëile i u kolenima natekle. Po telu, na leappleima i kukovima su mu se pojavile rane sa Ëirevima. On, ne nadajuêi se viπe u pomoê lekara, zatraæio je od svojih pomoênika da ga odvezu kod prepodobnog Serafima Sarovskog.»etiri Ëoveka su ga nosili i uneli kod ugodnika Boæjeg. Svu svoju muku je ispriëao prepodobnom Serafimu, i kako je isprobao sve naëine leëeqa i vrste lekova, i da sada ni u jedno drugo spaseqe ne veruje niti ima nadu u izleëeqe od svoje bolesti osim jedino da se izleëi blagodaêu Boæjom. Prepodobni upita bolesnika: A verujeπ li ti u Gospoda Isusa Hrista i u to da On jeste BogoËovek, i verujeπ li u PreËistu Qegovu Majku Boæju i u to da Ona jeste Prisnodjeva?»ovek odgovori: Verujem. A verujeπ li, nastavi starac, da je Gospod trenutno, jednom reëju Svojom ili jednim dodirom Svojim, iscewivao sve bolesti od kojih su wudi bolovali, pa da i danas isto tako lako i trenutno moæe da isceli sve kojima je potrebna Qegova pomoê, takode jednom reëju i da su molitve za nas upuêene Qemu od Majke Boæje svemoêne i da po Qenim molitvama Gospod Isus Hristos i sada trenutno jednom reëju moæe potpuno da isceli i tebe? Bolesnik odgovori: Istinski u sve to verujem, duπom svojom i srcem svojim, jer da ne verujem, ne bih traæio da me dovezu ovamo. To je bilo dovowno i starac reëe: Ako verujeπ, ti si onda zdrav! Kako zdrav?, zapita zaëuappleeni bolesnik, kada me moji wudi i ti, sveti oëe, dræite na rukama? Ne, reëe prepodobni, celo tvoje telo je sada potpuno zdravo. Zatim ga podiæe sa zemwe i povede. Na poëetku mu bi teπko da se dræi na nogama, a onda odjednom oseti kako neka sila sviπe oseni celo qegovo telo i on naglo ojaëa i krenu snaænije... Tada prepodobni opet reëe: Vidiπ li kakvo je Ëudo Gospod na tebi danas uëinio? Uvek i bez imalo sumqe veruj u Qega, Hrista Spasitewa naπeg, i Ëvrsto veruj u milost Qegovu podarenu tebi, svim srcem Ga zavoli i prilepi se za Qega svom duπom svojom i uvek se istinski snaæno uzdaj u Qega i zahvali se Carici Nebeskoj za Qenu veliku milost uëiqenu za tebe. Treba napomenuti da su tada mnogi verujuêi bili svedoci ovog isceweqa i, vrativπi se iz manastira, svima su priëali o ovom velikom Ëudu. I tako, braêo i sestre, neophodno je da svako

55 55 sebe uëvrπêuje u veri. Kako vidimo, Ëim je bolesnik ispovedio svoju Ëvrstu veru u Gospoda pred osem Serafimom, tog momenta je postao zdrav. Meappleutim, nije to jedini primer Ëudesnog i trenutnog ozdravweqa.»itajte u Jevanappleewima o zemawskom æivotu Gospoda Isusa Hrista i videêete da je On iscewivao wude samo po veri ili qihovoj liëno ili po veri onih koji su se za qih molili. Tako na primer u Jevanappleewu po Mateju moli kapetan Gospoda da mu isceli slugu, sa smireqem ispovedajuêi svoju veru, i Gospod mu kaæe: Po veri tvojoj neka ti bude... (Mt. 8, 13). I sluga ozdravi. Po veri qenoj Gospod isceli æenu od bolesti krvotoëeqa rekavπi joj: KÊeri, vera tvoja spase te... Idi s mirom i budi zdrava od bo- lesti svoje (Mk. 5, 34). Dovowno je bilo takode da otac koji dovde svog besomuënog i gluvonemog sina kod Gospoda kaæe samo: Verujem, Gospode! Pomozi mom ne- verju! (Mk. 9, 24). I demon bi izgnan, a dete je ozdravilo. I veru Hananejke, koja je molila za isceweqe svoje kêerke, Gospod je pohvali i reëe joj: O, æeno, velika je vera tvoja: neka ti bude po æewi tvojoj. I tog trenutka se isceli qena kêer. (Mt. 15, 28) Ovi primeri oëigledno govore o tome da vera iscewuje sve bolesti i istinska Ëuda stvara i da je ve-rujuêemu dostupna cela suπtina Boæje blagodati. A kad je tako, to se i u bolestima uëvrπêujemo u veri i moramo da znamo da Êe nam sve biti upravo po veri naπoj. Amin. prevod s ruskog: Tankosava DamjanoviÊ MANASTIRSKA HRONIKA SvedoËanstvo Pomaæe Bog, oëe Gavrilo. Ja se zovem Nedewka Boπkov, lekar sam onkolog (bavim se leëeqem malignih bolesti), æivim u Zreqaninu. Pre viπe godina Ëitala sam o Ëudima Presvete Bogorodice Lepavinske i æelela sam Joj doêi na pokloqeqe, ali se uvek deπavalo neπto πto bi me spreëilo (ili sam ja slaba sebe tako pravdala). Pre godinu dana draga prijatewica i u Hristu sestra Jadranka donela mi je na poklon ikonu Bogorodice Lepavinske iz Vaπeg manastira; sa qom je uπlo veliko dobro i mir u moju kuêu. Moj muæ je posledqih godina patio od noênih mora, o kojima nije æeleo da priëa. Bile su Ëeste, i kada bi se to desilo, jedva bih ga jedva razbudila i smirila. Ikonu sam uramila i stavila na noêni ormariê, i pred qom se svaku veëe molim. More su se u poëetku razredile, a sada ih, hvala Gospodu i Presvetoj Bogorodici, veê dugo nema. Posle nekog vremena sestra Jadranka mi je donela svetu vodu iz Lepavine, koju sam ja po malo pila i Ëuvala kao lek. Desilo se da dobijem upalu oka, koja na primeqene lekove nije reagovala. Poπto mnogo Ëitam i piπem, uhvatila me je panika. Setila sam se svete vode iz Lepavine i sa qom isprala oko; do ujutro su bol u oku, crvenilo i suæeqe prestali. Na kontroli kod oënog lekara, koleginica je konstatovala da mi se dioptrija smaqila (inaëe sam kratkovida, nosim kontaktna soëiva 29 godina). Joπ jednom mi se desilo da sam iznenada dobila jak bol u oku sa crvenilom i suæeqem. Bilo je veëe, i odmah sam isprala oko svetom vodom, stavila oblog, pomolila se pred ikonom Bogorodice Lepavinske i sa molitvom zaspala. Ujutro sam ustala potpuno zdrava, bez traga upale i crvenila. Piπem Vam ovo da i drugi znaju i slave velika dela i Ëuda Presvete Bogorodice i Qene ikone Lepavinske. Ovo Vam piπem kao lekar koji ima 24 godine radnog staæa, dve specijalizacije, zvaqe primarijusa, istovremeno sam Ëlan nauënoistraæivaëkih timova za rak dojke, i znam da, medicinski, takve upale za jednu noê ne mogu biti izleëene bez lekova. (...) Oprostite ako sam Vam u ovom obraêaqu u neznaqu πto pogreπila ili sagreπila. Nadam se da Êu uskoro doêi na pokloqeqe Ëudotvornoj ikoni Bogorodice Lepavinske i ostalim svetiqama. U Zreqaninu, leta Gospodqeg raba Boæja Nedewka Boπkov

56 56 SvedoËanstvo Zovem se R. i æivim u selu desetak kilometara udawenom od manastira Lepavine. Sada su mi 32 godine, udata sam i imam dva sina. Hvala Bogu, æivim dobro i relativno mirno, no nije oduvek bilo tako. Moje stradaqe poëelo je u ranoj mladosti, sa smrêu moga oca. Imala sam tada 15 godina. Otac umro, ja u grad u πkolu. Bila sam uvek veoma radoznala i sve me je zanimalo, a najviπe ono nedokuëivo (onaj svet). Niπta ja tada nisam znala o Bogu i o duhovnom, sve mi je to liëilo na neko narodno predaqe. PoËela sam Ëitati neke okultne Ëasopise i zanimati se za pogaappleaqe sudbine, zatim se baviti transcedentalnom meditacijom i jogom. To me je privlaëilo i Ëinilo mi se kao nekakav spas, jer sam odmalena oseêala nekakvu prazninu u sebi i traæila ono Ëime bih to nezadovowstvo popunila. UËinak meditacije bio je ovakav: napoëetku velika sreêa, posle joπ dubwa depresija.»esto sam razmiπwala o samoubistvu, a moja mama je to i pokuπala. Patqe su postale nepodnoπwive. Odlazila sam vidovqacima da mi gataju. NoÊu me hvatao nepodnoπwiv strah. Nisam mogla spavati, a kad bih i zaspala saqala sam da sam u satanistiëkom okupwaliπtu (kao neki hram) - taj uæas ne mogu opisati. kolu sam zavrπila, iako sam oseêala iscrpwenost i malaksalost, kao da mi je stalno kamen na glavi i pauëina na oëima; ja sam se doslovno tako oseêala. Ne moram ni naglaπavati da sam æivela neëasno. Jedne noêi sam videla uæarenu kuglu veli- Ëine nogometne lopte kako leti desetak metara od mene. Svaapplee i netrpewivost u kuêi bili su neizdræwivi, vladala je mræqa. Tri puta sam se naπla u smrtnoj opasnosti u saobraêaju, ali sam svaki put proπla neokrznuta. Uverena sam da me je Gospod sa- Ëuvao usled mog neznaqa, a i svako veëe sam izmolila OËenaπ, iako nisam baπ verovala, nego viπe mehaniëki. Molitvi me je nauëila baka. S qom sam jedanput ili dvaput godiπqe znala otiêi u crkvu. Moji nisu bili ve-rujuêi, iako su se praznici poπtovali (nije se radilo). BoæiÊ se slavio u kuêi. Pet godina nakon oëeve smrti umro je i deda. Majka i brat su se trudili da odræe imaqe, jer smo æiveli od powoprivrede. Nekako u to vreme k nama je poëeo navraêati otac Gavrilo, koji nas je uporno pozivao da dolazimo u crkvu, i ja sam poëela tu i tamo odlaziti. Na liturgiji iπta nisam shvaêala, a ni oseêala, moæda neku trunku nade i neke tihe i mirne iskre u duπi. Jedna moja roappleakiqa mi je na moje jadikovaqe rekla da bih morala na molitvu. Bila sam u takvom koπmaru, u glavi mi je sve brujalo, sumaglica pred oëima. Ne znam kako sa se dovezla do manastira, znam samo da sam se sva uplakana obrela pred ocem Gavrilom i ostalom bratijom u manastirskoj kuhiqi. Otac Gavrilo mi je Ëitao molitve i nekako sam doπla k sebi. Od tada sam ËeπÊe dolazila u manastir. Pravoslavna duhovnost me je sve viπe po- Ëela privlaëiti, no nekih se zlih navika nisam mogla ostaviti. Ponekad sam joπ meditirala, jer me je neπto vuklo. Joπ su svi moji gresi i petwaqe sa vraëarima imali veliku moê nada mnom. Tada sam se udala i prestala odlaziti u loπa druπtva i loπa mesta. PoËela sam malo po malo da postim, da se molim i priëeπêujem. Sada se trudim koliko mogu da πto viπe æivim po Boæjim zapovestima. Ëitam duhove kqige, postim sve postove i priëeπêujem se, ja i moja dva sina. Ovo je sasvim drugi i sreêniji æivot. U mojoj duπi je mir, iako se ponekad joπ vrate oni zli oseêaji, ali se uspevam nositi sa time. Sve nas koje jednom uvuëe u svoje kolo appleavo ne ostavwa na miru i teπko to okajavamo. Iskuπeqa dolaze i prolaze, neka laka a neka teæa, ali nada u veëni æivot i u Boæju milost ne prestaje da sija u mome srcu.

57 57 MANASTIRSKE VESTI POSETA VERNIKA IZ ZAGREBA POVODOM 20 GODINA DOLASKA ARHIMANDRITA GAVRILA U MANASTIR LEPAVINU Na dan svetog muëenika Bonifacija, 1. januara godine, sa æewom da obeleæe 20 godina od dolaska arhimandrita o. Gavrila u manastir Lepavinu, iz Zagreba su nam u posetu doπli gosp. Mirko BijeliÊ, gosp. Vlastimir IvkoviÊ, gosp. Slobodan UmiËeviÊ i gapplea Mara SubotiÊ. DolazeÊi redovno u manastir Lepavinu, oni su bili prvi saradnici oca Gavrila, kojem su u to vreme nesebiëno pruæali i moralnu podrπku i materijalnu pomoê. UËestvovali su u Svetoj Liturgiji, koju je sluæio arhimandrit o. Gavrilo uz sasluæeqe jeroappleakona Vasilija, sabrata manastira Lepavine; za pojnicom je odgovarala bratija manastirska. Po zavrπetku Liturgije bili su ugoπêeni u manastirskoj trpezariji, gde su o. Gavrila ugodno iznenadili svojom paæqom i wubavwu podseêajuêi ga na 20-godiπqi jubilej qegovog dolaska u manastir Lepavinu. Tokom opuπtenog i duπekorisnog razgovora obavestili su o. Gavrila da su oni za ovu priliku pripremili darove u æewi da jubilej protekne u radosnim trenucima, druæeêi se sa svojim duhovnikom i nastavnikom u duhovnom æivotu, te da ostane u trajnom seêaqu. Za zajedniëkom trpezom gospodin Vlastimir je odræao kratak govor, u kojem je istaknuo svoje doæivwaje i zapaæaqa tokom 20- godiπqeg druæeqa sa ocem Gavrilom u manastiru Lepavini, a na kraju u znak paæqe i radosnog priseêaqa, u ime prisutnih vernika iz Zagreba ocu Gavrilu predao ruëni sat i druge prigodne darove. Arhimandrit o. Gavrilo se zahvalio na ukaza-noj paæqi i pri tome se prisetio zanimwivih trenutaka u dvadesetgodiπqem druæequ, istaknuvπi ærtvu koju su oni dali za manastur Lepavinu i podrπku u najteæim trenucima qegovog boravka u manastiru. Posle ruëka o. Gavrilo je uvek drage goste upoznao sa aktuelnim radom manastirskog bratstva na izdavaëkoj delatnosti. Posebno je naglasio mogu- Ênosti koje za duhovno prosveêivaqe pruæa savremena tehnika i pokazao im novu veb-stranicu manastira Lepavine, koja je joπ uvek u izradi. Naπi gosti su se upisali i u Kqigu utisaka i zabeleæili sledeêe: Povodom 20. godiπqice od prvog dolaska u

58 58 manastir Lepavinu, doπli smo da se zahvalimo Gospodu i Presvetoj Bogorodici na blagodati koju smo ovde dobili i visokoprepodobnom ocu Gavrili na blagoslovu da se nazovemo Lepavincima. - Vlastimir IvkoviÊ Evo i danas boraveêi u ovoj svetiqi, sjeêaqa mi odlutaju dvadeset godina unazad, u vrijeme kad je otac Gavrilo tek doπao u manastir Lepavinu. Tada je manastir, kao zdaqe, izgledao vrlo skromno, meappleutim, sada je doæivio pravi procvat, i postao je veliki duhovni centar, veliko svetiliπte. Sve je to zahvawujuêi ocu Gavrilu, koji nije æalio truda u svakome pogledu, a osim toga o. Gavrilo je doπao u manastir Lepavinu iz manastira Hilandara na Svetoj Gori, sa ogromnim iskustvom duhovnika, πto je bio glavni preduvjet za stvaraqe ovako zaista velikoga duovnog centra. SjeÊam se onih svetih liturgija kad nas je znalo na liturgiji biti po Ëetiri osobe, a sada, hvala Gospodu i Presvetoj Bogorodici Lepavinskoj, na Svetoj Liturgiji prisustvuje i preko 300 duπa sa sviju strana, uglavnom izvan Hrvatske. Moja radost je nemjerwiva kada vidim da otac Gavrilo nije viπe sam! Otac Gavrilo je okupio lijepo manastirsko bratstvo, svetu obitew, u manastiru Lepavini. Otac Gavrilo je i moj veliki dobri duhovnik i mene je duhovno usmjerio na pravi put spaseqa. Majko Boæja, Presveta Bogorodice Lepavinska, smiluj se i pomaæi ocu Gavrilu i ubuduêe u qegovim plemenitim nastojaqima. Dragi oëe Gavrilo, imam na puno Ëemu da se Vama zahvalim, a posebno hvala Ëudotvornoj ikoni Presvete Bogorodice Lepavinske, koja me je neizmjerno puta primila u svoje toplo majëinsko okriwe. - Mirko BijeliÊ Pridruæujemo se Vlastimiru i Mirku u najbowim æewama ocu Gavrilu povodom dvadesete godiπqice qegovog boravka u manastiru Lepavini. Zahvawujemo mu se πto nam je sve ove godine bio duhovni savjetnik i uëitew, i Gospodu i Presvetoj Bogorodici na preobiwu milosti koju su nam podarili. - U manastiru Lepavini, 1. januara godine, Slobodan UmiËeviÊ, Mara SubotiÊ POSETA MITROPOLITA U NEDEWU MESOPUNU U nedewu mesopusnu, 6. marta/21. februara godine Svetovavedeqsku obitew u manastiru Lepavini posetio je Qegovo Visokopreosveπtenstvo Mitropolit zagrebaëko-wubwanski i cele Italije Gospodin Jovan. U Javorovcu je sluæio svetu arhijerejsku Liturgiju i parastos te bio ugoπêen od dobrih domaêina iz Javorovca. Sa manastirskom bratijom Qegovo Visokopreosveπtentvo Mitropolit Jovan je razgovarao o duhovnom æivotu i delima koja ga trebaju pratiti, a koja su lepo opisana u toga dana proëitanom jevanappleewu na sluæbi Boæjoj. Mitropolit je posebno istaknuo posluπnost i wubav kao dve nerazdvojne vrline u monaπkom podvigu. Na kraju je zatraæio oproπtaj od svih i oprostio svima, kao pripremu za»asni post, te na kraju otputovao u svoju rezidenciju u Zagrebu.