Br. 1-2/2006. a CENA 20 KN 600 SIT 150 DIN 2,60 EUR 5 F

Transcript

1 Br. 1-2/2006 a CENA 20 KN 600 SIT 150 DIN 2,60 EUR 5 F

2

3

4 4 RE» UREDNIKA Pomaæe Bog, dragi Ëitaoci! Zbog velikog zakaπqeqa s kojim izlazi ovaj broj, pre svega vam upuêujem reë izviqeqa i, naroëito pret-platnike na naπ Ëasopis, molim za razumevaqe. Iako su svi tekstovi veê bili obraappleeni i pripremweni, na πtampaqe su na æalost morali da Ëekaju nekoliko meseci. Ovim kaπqeqem nam je tako poremeêen ceo godiπqi ritam izlaæeqa, a iz tog razloga tek sada, u oktobru, objavwujemo propoved koju je Qegovo Visokopreosveπtenstvo Mitropolit zagrebaëko-wubwanski i cele Italije G. Jovan izgovorio u manastiru Lepavini na praznik Svete Trojice - Pedesetnicu. Vaπoj paæqi posebno preporuëujem zanimwivo i veoma pouëno predavaqe koje je mati Makarija (ObradoviÊ) odræala na temu svojih susreta sa duhovnicima. Predavaqe je odræano pre tri godine u sali umadija u Beogradu, u organizaciji o. Dejana DejanoviÊa i brata Miodraga MariËiÊa, a mi ga donosimo skoro u celoj verziji, tek sa malim skraêeqima. Mati Makarija je, inaëe, jedna od najobrazovanijih monahiqa u naπoj Crkvi; najpre neverujuêa, u Wubwani je postala doktor hemijskih nauka, a kasnije je, veê otkrivπi da je smisao od Smislodavca Ëiji peëat nosi sva tvar, zavrπila Bogoslovski fakultet u Solunu. Zamonaπila se u grëkom manastiru Ormiliji, a sada je igumanija u manastiru Sokolici na Kosovu. Qezin je duhovni put tekao pod budnim i briænim rukovodstvom blaæenopoëivπeg vladike Danila (KrstiÊa), o kome je nedavno, kao svom duhovnom roditewu, napisala kqigu. Od Gospoda je dobila i dar ikonopisaqa, pa sa svojim sestrinstvom æivopiπe ikone i freske. Ovim predavaqem mati Makarija kao da nas ponovo vodi na jedno duhovno putovaqe (nekada je dugo godina bila vodië pokloniëkim grupama po Svetoj Zemwi, s blagoslovom blaæenopoëivπeg patrijarha Germana). Od Ormilije preko Svete Zemwe, Sinaja i Saharske pustiqe natrag do grëkih manastira, susreêemo se s likovima velikih pravoslavnih duhovnika: o. Adrijanom, o. Pavlom, o. Jeremijom, starcem Pajsijem Svetogorcem, starcem Porfirijem... Mati Makarija ih doëarava jednostavnim jezikom i æivopisnim stilom, i pritom nas bogato dariva onim duhovnim biserima koje je sama od qih primila: poukama koje je iz qihovih usta sluπala. Prema najavi iz prethodnog broja, nastavwa se niz tekstova o savremenim ruskim starcima Ëije se svetogorsko podvizavaqe zavrπilo povratkom u Rusiju. U vreme kritiëno za rusko (i uopπte slovensko) monaπtvo na Svetoj Gori, kada je u manastiru Svetog Pantelejmona najmlaapplei æitew imao sedamdeset godina, a na monahe iz komunisti- Ëkih zemawa se gledalo s podozreqem, arhimandrit Avew (Markedonov) je - nekoliko godina nakon starca Ipolita (Halkina) - uspeo da dobije vizu za boravak u GrËkoj. Ubrzo je bio izabran za nastojatewa, a onda za igumana ruskog manastira. Posle osam godina sluæeqa u vrtu Presvete Bogorodice, otac Avew se vratio u svoj Rjazaq, gde je sada duhovnik u manastiru Svetog Jovana Bogoslova.»itajuÊi o arhim. Avewu, starcu Ipolitu, shiigumanu Iliji iz Optine pustiqe, o. Jeronimu iz Alatira, vidimo da oni u svom monaπkom æivotu ponavwaju put kojim je proπao, joπ hiwadu godina ranije, otac ruskog monaπtva prep. Antonije PeËerski, Ëiji nam æivotopisac kazuje: U to vreme prepodobni Antonije se nalaæaπe u Svetoj Gori, u manastiru svoga postriga. I opet igumanu bi otkriveno od Boga: Poπawi, reëe Gospod, Antonija ponovo u Rusiju, jer mi je tamo potreban. Iguman pozva prepodobnoga i reëe mu: Antonije! Bog tako hoêe, idi opet u Rusiju, i neka je s tobom blagoslov Svete Gore! I ove savremene ruske starce Promisao Boæji je vratio u Rusiju da bi u qoj bili na napredak i utvrappleeqe hriπêanske vere i da bi joj, u vremenu kritiënom, doneli blagoslov Svete Gore. Tri Ëlanka se u ovom broju tematski odnose na pokloniëka putovaqa. Tople doæivwaje mati Mihaile sa haxiluka u sveti grad Jerusalim zabeleæila je Tankosava DamjanoviÊ, dok je o utiscima poklonika u manastir Lepavinu pisala Wiwana SinappleeliÊ-NikoliÊ. I na ovoj stranici se o hodoëaπêima dosad viπe puta pisalo, a pisaêe se sigurno i ubuduêe. S obzirom na naπe lepavinsko iskustvo, joπ Êe mnogo puta biti potrebno da se govori i piπe o znaëequ i svrsi pokloniπtva. Jer, preëesto je motivacija s kojom se polazi na takvo putovaqe sasvim neduhovna. Ide se po sreêu i zdravwe, a ne na pokloqeqe svetiqi. HodoËaπÊe je, ako se pribliæavamo svetom mestu sa æewom da budemo makar malo bliæi Bogu, uvek izraz naπeg pokajaqa. Ne moæe se drugaëije osetiti blagodat Boæja koja prebiva u svetiqi nego srcem pokajnim i skruπenim. Stoga je najvaænije od svega znati pravi ciw pokloniëkog pohoda. Za putovaqe se treba pripremiti - svakako molitvom, po moguênosti i postom; tokom puta paziti na ponaπaqe, a u samom mestu pokloqeqa biti disciplinovan i ne ometati druge poklonike u molitvi. Veliku odgovornost imaju voapplee puta, koji posebno moraju biti dobro pripremweni; qihova je obaveza da upute hodoëasnike u znaëeqe svetiqe; kad je potrebno, da ukaæu na pogreπke. Da neko zna da greπi, ne bi greπio, kaæe verouëitewka Danka pehar. Wudi ne znaju... a problem je to πto se malo qih trudi da im objasni. Uz malo truda, upravo voapplee puta imaju najbowu priliku da, objaπqeqima i liënim primerom, putovaqe na sveto mesto uëine istinskim hodoëaπêem. S blagoslovom iz manastira Lepavine vaπ

5 5 PROPOVED MITROPOLITA ZAGREBA»KO-WUBWANSKOG G. JOVANA NA PRAZNIK PEDESETNICE U MANASTIRU LEPAVINI KLAQAMO SE DUHU SVETOM, KOJI ÆIVOT DAJE Vo imja Otca i Sina i Svjatago Duha! Evo velikog praznika, braêo i sestre, sveta Pedesetnica, praznik kada je Gospod u pedeseti dan posle Qegovog slavnog Vaskrseqa poslao Duha Svoga Svetoga na Svoje svete apostole i uëenike i na sve one koji su na praznik Pedesetnice doπli u Jerusalim, po starom obiëaju starozavetne Crkve, da proslave onaj praznik kad je Mojsije primio od Boga Dekalog, kad je primio Deset Boæjih zapovesti. Tome prazniku je prethodio praznik Sjenica, kad su Jevreji dolazeêi u Jerusalim, pod kolibama da se saëuvaju od sunëane æege, Ëekali kad Êe doêi taj veliki praznik. Poπto su svi starozavetni praznici bili kao praobraz svega onoga πto Êe se u Novom Zavetu dogoditi, tako su danas kao duvaqe vetra koje apostoli nisu mogli odmah da razumeju ogqeni jezici siπli na svakoga od qih, koji su bili zakwuëani u gorqoj sobi, gornici, zbog straha od Jevreja. I kad su ogqeni jezici siπli na qih, neπto ih je preporodilo, neka sila. I apostol Petar je izaπao pred narod i govorio o ispuqequ onoga πto je Gospod obeêao da Êe Svojim svetim apost olima poslati Duha Svoga Svetoga. Na Jeleonskoj gori, kad se vazneo na Nebo, rekao im je da ne idu iz Jerusalima dok ne prime Duha Svetoga, Koji Êe ih umudriti i uputiti na pravi put; ispuniêe ih neverovatnom silom. Od Qegovoga Êe primiti i govoriêe ono πto im je On stavio u zadatak: da idu po celom svetu, po celoj vaseweni, da propovedaju Qegovo sveto Jevanappleewe i da krπtavaju verne u ime Svete Trojice, u ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Kojima oprostite grijehe biêe im oproπteno, a kojima ne oprostite, kojima zadræite, biêe im zadræani, neêe im se oprostiti ni ovoga ni onoga sveta. I dao im je vlast da upravwaju Crkvom. Ko sluπa vas sluπa Mene, a ko sluπa Mene sluπa Onoga koji me je poslao, Oca Nebeskog. I narod se oduπevio propoveappleu svetog apostola Petra i pitali su ga πta treba da Ëine da bi osigurali sebi spaseqe - da æive po zapovestima Boæjim, onako kako je Gospod Hristos pozivao wude da æive po vowi Boæjoj, da bi tako æiveêi obogatili se vrlinama i osigurali æivot veëni u Carstvu Nebeskom, u Crkvi Nebeskoj, sa Bogom, sa svetim anappleelima, svetim apostolima i sa svima svetima, s svima onima koji se od po- Ëetka stvaraqa sveta do dana danaπqeg zalaæu da ostvare svoje spaseqe i zadobiju æivot veëni. I kad su pitali sv. Apostola πta treba da Ëine - treba da veruju u Boga, u Gospoda Isusa Hrista ko Sina Boæjeg, Spasitewa naπeg, i Duha Svetoga, Koji æivot daje; da se pokaju za grehe svoje i da se krste u ime Svete Trojice. Dakle, to je uslov naπeg spaseqa. Kako je to sv. apostol Petar objasnio svojim savremenicima, to se proteæe kroz Crkvu od onih dana do dana danaπqeg. Duh Sveti je Onaj Koji æivot daje. Spasitew je rekao: Svaki greh i svaka hula n Boga u ovome svetu oprostiêe se, ali hula na Duha Svetoga neêe se oprostiti ni ovoga ni onoga sveta. Zato smrtnih greha, o kojima Crkva govori, treba da se Ëuvamo ako æeli-

6 6 mo da ugodimo Bogu, ako æelimo da ispunimo vowu Boæju. Bog je dao Mojsiju Dekalog, Deset Boæjih zapovesti, na kamenim tablicama, a Gospod je posle silaska Svetog Duha na apostole dao Svoje zapovesti na mekanim tablicama naπega srca. To je napisao Duhom Svojim Svetim. Zato treba da se trudimo da ispunimo vowu Boæju, da sluπao glas Boæji i tako osvarimo veëno spaseqe. U poëetku Biblije, kad se govori o stvaraqu sveta, kaæe se: U U poëetku stvori Bog nebo i zemwu, a zemwa beπe pusta, bez obliëja, i Duh Boæji dizaπe se nad vodom. Duh Boæji je zagrevao Svojom æivotnom silom veπtastvenu materiju, sve ono πto je Bog stvorio; i duhovni svet, koji se podrazumeva pod re- Ëju nebo, i zemwa, ovaj veπtastveni svet koji vidimo svojim oëima i πto svojim rukama moæemo da opipamo. Joπ je mnogo puta u Starom Zavetu bilo reëeno da Êe Duh Sveti siêi na wude i da Êe sinovi wudski prorokovati, da Êe biti ispuqeni silom Duha Svetoga. U svetoj tajni krπteqa, kad se krπtavamo u ime Svete Trojice, pomazuje se krπtene svetim mirom, da se zapeëati darom Duhom Svetoga. Kaæe sveti apostol Pavle u poslanici KorinÊanima: I zapeëati nas i dade obruëeqe, dade zalog Svetoga Duha. Kao πto je Gospod Hristos posle krπteqa otiπao u pustiqu da posti, da se priprema za Svoju propoved, doπao je satana da ga kuπa; tri ona velika kuπaqa: da uëini Ëudo bez razloga, da se pokaæe da je Sin Boæji, jer ga satana proverava: ako si Sin Boæji, reci neka ovo kameqe postane hleb, a Gospod je odbio to kuπaqe, pa je rekao: Ne æivi Ëovjek samo o hwebu, nego o svakoj rijeëi koja izlazi iz usta Boæjih. Dakle, nije primarno da se borimo samo za materijalna bogatstva.»ovek ne æivi samo o hlebu - najede se i ne moæe viπe, mnogo toga ostane, ali reë Boæja, ona nas neprestano hrani. Ona Ëeæqa, kad roditewi Ëeznu za svojom decom koja su negde daleko ili neka druga Ëeæqa, neπto πto od Boga æelimo da nam daruje... Zatim ga (Gospoda Hrista) odvede duh kuπaëki na Jerusalimski hram, da skoëi, jer kaæe: u Svetom Pismu, u psalmima, je pisano da Êe te angeli doëekati da se ne spotakneπ nogom tvojom. Gospod je i to kuπaqe odbacio govoreêi: Ne kuπaj Gospoda Boga svo- ga. I treêe kuπaqe na visokoj gori, gde je drsko pokazao da je to carstvo qegovo: sve ovo carstvo daêu ti ako mi se pokloniπ, πto je Gospod takoapplee odbio govoreêi: Gospodu Bogu svome jedinome se klaqaj i qe- mu jedinome sluæi. I pristupiπe anappleeli Boæji da Mu sluæe. To je uloga Duha Svetog, Koji nas Ëuva, Koji nas prosveêuje. U razgovoru Spasitewevom sa Svojim uëenicima pre Qegovog stradaqa rekao im je da Êe im poslati Duha Svetoga, koji od Oca ishodi, koji je zajedno sa Ocem i Sinom jednobitan, jednosuπtan, ne razlikujuêi se. Kao πto vidimo sunce, qegovu svetlost i oblik, kako je okrugao, i toplina, koja nas grije, tako moæemo da shvatimo tajnu biêa Boæjeg u Trojici a suπtinski u Jedinici. Verujemo u Boga Oca i Sina i Duha Svetoga, Boga jednosuπnog, kroz ReË Boæju, kroz Koju je sve postalo πto je postalo. Tako da je prava vera naπa hriπêanska izraæena u Simvolu vere, koga na Svetoj Liturgiji Ëitamo i tako prosveêujmo svoj um i svoje srce i ispovedamo veru bogonosnu. Vidimo, na Duhove se unosi trava u crkvu i pletu se venëiêi; kad budemo Ëitali molitve za spaseqe naπe, za duπu naπu, za naπe pokojne, da u tom venëiêu upletemo naπe molitve. Kao πto venëiê ima krug, nema poëetka, govori o neëemu tajanstvenom, ono πto proizlazi iz biêa Boæjeg. U starozavetnoj Crkvi palili su

7 7 sveêe i kitili su skiniju sa zelenilom, sa zelenim granëicama. Kao πto se u proleêe priroda obogati zelenim plaπtom, vegetacijom, tako se crkva obogaêuje cvetovima i raznovrsnim lepotama, silaskom Svetog Duha na apostole, na Crkvu i sve wude. I nama silazi blagodat Svetoga Duha u danaπqi dan svete Pedesetnice, Koga molimo da nam podari zdravwe, da nam oprosti grehe naπe uëiqene u znaqu i neznaqu, sve ono πto smo po nemoêi svojoj, po nesavrπenosti svoje prirode sagreπili pred Bogom da nam Bog oprosti. Posebno se molimo za naπe umrle, za naπe pretke, zato pred TrojiËin dan imamo zaduπnice, da pomenemo sve pokojne od Adama do danaπqeg dana. To je posebna briga i wubav Crkve, koja se moli za sve. U Crkvi nazivaju te zaduπnice vasewenskim, jer se Crkva moli za sve pokojne od ma kakve bolesti da su preminuli i otiπli iz ovoga sveta. Eto, braêo i sestre, kad se budete molili i pleli vence, molite se za sve ono πto æelite da vam Bog ispuni, ono πto je dobro i korisno za duπu naπu, jer je ovo zaista veliki praznik. Veliki praznik, kad poappleemo od Roædestva Hristovog, Qegovog roappleeqa kao Bogomladenca Koji je siπao sa nebeskog prestola radi naπeg spaseqa, pokazao Svoju neizmernu wubav prema nama, jer je kao BogoËovek po wudskoj prirodi stradao i patio kao Ëovek; u svemu je bio sliëan i podoban nama sem greha, jer je doπao tako zaodenut wudskom prirodom da bismo mogli sa Qim da opπtimo. Prineo je sebe na Golgotu, na krsnu ærtvu, ostavio nam Svetu Evharistiju, kao beskrvnu ærtvu, da se pri- ËeπÊujemo Qegovim Telom i da pijemu Qegovu preëasnu Krv. GledajuÊi u putiru taj blagoslovweni hleb i vino, Gospod je Sebe dao kao Hleb koji sa neba silazi, da Ga jedemo kao obiënu hranu, kao obiëan hleb koji nam æivot daje. Tako se u Svetoj Evharistiji najprisnije sjediqujemo sa Bogom, koji se ærtvovao za nas kao Jagqe Boæje, da bismo mi wudi postali sliëni Bogu, da bismo postali - kao πto su to mnogi podviænici naπi, isposnici, monasi i monahiqe bili - zemawski anappleeo i nebeski Ëovek. Kao πto je Gospod Hristos bio BogoËovek bio na zemwi i vazneo se na nebo, tako Êe Bog i nama dati tu slavu. Jako je znaëajno u prazniku Vazneseqa Gospodqeg kad prilazeêi na Maslinsku goru, sveti apostoli Ga pitaju: Gospode, hoêeπ li sad da naëiniπ Carstvo Izraiwevo? Nije vaπe vremena da znate, to je Bog zadræao u Svojoj vlasti, ali vam kaæem, ne razilazite se iz Jerusalima dok ne primite Duha Svetoga. Dok ne primimo tu blagodatnu silu koja nas uvodi u æivot veëni, da budemo stanovnici Neba, da budemo stanovnici Nebeske Crkve. Time se ispuqava naπ æivotni program, religiozni, moralni, u ovome svetu, i to je glavni ciw naπeg æivota. Naæalost, u naπem vremenu dosta je oslabila vera. Dosta je osiromaπena ova sadaπqa generacija, jer nisu proπli kroz versko obrazvaqe, kroz katihizaciju, kao πto su to one ranije, predratne generacije. Zato postoji moguênost da se i u dræavnim πkolama dræi veronauka, i da roditewi pouëavaju svoju decu i da se sami uëe Svetom Pismu, Jevanappleewu Hristovom, i tako po jevanappleewu æive. Dobio sam jedno pismo naπe vernice iz Slovenije koja se æali i traæi pouku kako i πta da radi, svi u familiji se odali alkoholu; niπta drugo ne znaju nego svaki dinar potroπe na alkohol. Alkoholizam je smrt za duπu, razara porodicu, poniæava wudsko dostojanstvo. Treba da æivimo hriπêanskim æivotom, da zaista æivimo po Duhu Boæjem; da ne budu to samo obiëaji i neke æewe: negde da se putuje, da se neπto vidi. To je dobro ako je proæeto duhovnim æivotom. Treba da nastojimo da

8 8 odræavamo svoju vezu sa duhovnicima, sa sveπtenicima, da se pouëavamo veri naπoj - πta znaëe Duhovi, TrojiËin dan, da znamo biblijski dogaappleaj, πta se to u Crkvi dogodilo i kakav je smisao i sadræaj svega toga... Podloæni smo svakakvim nevowama, bolestima, neprilikama, viπe imamo æalosnih dana nego πto imamo radosnih; i onda ka smatramo da smo najbogatiji, najsnaæniji, najsilniji, iznenada dolazi neπto nepredviappleeno, iznenada dolaze iskuπeqa. Rekao je Spasitew: Kakva je korist Ëoveku ako izgubi duπu svoju, kakav Êe otup dati za duπu svoju? Ako zadobije ceo svet a duπu svoju izgubi, kakva mu je vrednost? Joπ da napomenem ovo πto je znaëajno za nas, kada je Spasitew prilikom svog Vazneseqa rekao apostolima: Ja sam pobedio svet. To je ono πto je najveêa uteha, πto su svi bogoborci mislili da Êe likovati, rimski imperatori koji su osvajali svet u velikim prostorima, imperatori koji su hriπêane bacali lavovima, stavwali na lomaëe, na uæasne muke. Gde su sada ti silnici? StaÊe na Sud Boæji i polagaêe raëune za sva svoja dela. Ima joπ jedna stvar u naπem hriπêansom æivotu, jednostavna a vrlo vaæna. Spasitew je rekao: Ne kunite nego blago- siwajte. Nemojte nikoga da kunete, ma kakvu nepravdu doæiveli, ma kakvo zlo neko da vam Ëini, blagosiwajte, a ne kunite. Jer ako blagosiwamo i neprijatewe svoje, onda Ëinimo ono πto je vowa Boæja. A vowa Boæja je da se svi wudi spasu. Bog æeli spaseqe svih wudi, i zato treba da se molimo i za neprijatewe svoje, da ih Bog urazumi da bi radili na svom spasequ. Jer paklu nema kraja, to je veëno muëeqe, ogaq, plaë i πkrgut zuba. Ovo je malo slikovito prikazano, meappleutim paklene muke su mnogo teæe. Ima danas u svetu primera da wudi doæivwavaju blaæenstvo radi svog podviga i verskoga æivota, a ima i onih wudi koji mogu biti najbogatiji, ali koji oseêaju da su prokleti, zato πto se udawuju od Boga i ne Ëine ono πto je vowa Boæja. Eto, braêo i sestre, neka bude ovo pouka za naπ hriπêanski æivot u ovaj sveti i veliki dan Pedesetnice, kada se seêamo da je Sin Boæji po Svome obeêaqu poslao Duha Svoga Svetoga na svete apostole, na uëenike Svoje i sve sledbenike Svoje, i na sve nas koji smo krπteni u ime Svete Trojice i zapeëaêeni darom Duha Svetoga. Neka Gospod pomiluje sve nas, neka nam bude milostiv svima nama u ovaj dan Pedesetnice, da kroz ceo svoj æivot proslavwamo Boga u Svetoj Trojici, Boga Oca, Boga Sina i Duha Svetoga, kojima pripada slava i pokloqeqe u sve vekove. Amin.

9 9 O PET RANA ISUSOVIH (Ps. 21, 14-16) Probodoπe ruke moje i noge moje (Ps.21,14-16, sr. Mt.27,35; Mr.15,24; Lk.23,33; Jn.19, 7,20-26). Ovo su Ëetiri rane iz kojih je potekla krv Spasiteweva, koja je sveosveêujuêa i sveiscewujuêa moê (Jn.4,17; Jevr.9,17; Jn.7,20-26). Po reëima apostola Petra, Hristos je grehe naπe na telu svome iznio na drvo (krst), da za grehe umremo, a za pravednost da æivimo (1.Petr. 2,24). Ova misao izreëena je u troparu πestoga Ëasa: Ti koji si u πesti dan (nedewni dan i u πesti Ëas dana Ëasova) i Ëas na Krstu prikovao drznuti u Raju Adamov greh, i menicu grehova naπih razderi (pocepaj i spisak, tj. uniπti naπe grehe), Hriste Boæe, i spasi nas. Izbrisa obveznicu koja nas svojim propisima optuæivaπe i bjeπe protiv nas, i ukloni je prikovavπi je na krst (Kol.2,14). Iako je Hristovo telo uvek ipostasno sjediqeno sa Qegovim Boæanstvom, neodvojivo je od Qegovog Boæanstva, ipak je ono okusilo smrt po Boæjem - oikonomias (ikonomiji) - dopuπtequ, tj. iz razloga domostroja spaseqa svih onih koji poverovaπe u Hrista i Qegovo jevanappleewe oæivotovoriπe. Kao voda razlih se; rasuπe se sve kosti moje; srce moj posta kao vosak, rastopilo se u me- ni (Ps.21,14). Ovo su reëi o probadaqu srca Isusova Hristovog kopwem, i sveti prorok Zaharija kaæe: Pogledaπe na onoga koga probodoπe (Zah.12,10; Jn.19,37; Otkr.1,7). O ispuqequ ovih reëi govori sveti jevanappleelist Jovan: Jedan od vojnika probode mu re- bra kopwem, i odmah izade krv i voda (Jn.19,34). Jevanappleelist Jovan svedoëi i svedoëanstvo qegovo je istinito. Smrt Isusa i razbojnika koji su sa Qim raspeti nije provereno na isti naëin. Vojnici su razbojnicima prebili goleni, a Hrista je jedan od razbojnika πirokim kopwem udario izmeappleu rebara pravo u srce. Ovo se nije dogodilo sluëajno, nego su se ispunile reëi proroka: Kost qegova da se ne prelomi (2.Mojs.12,46; Jn.19,36). Ovo je peta rana Isusova zbog naπih grehova i radi potpunog isceweqa naπih duπa od grehovne zaraze. Hristos je raqen ranama mnogobrojnim, neizbrojnim, tako da je celo Qegovo telo liëilo na jednu ranu veliku. Stoga sveti prorok Isaija kaæe: Ranom se qegovom iscelismo (Is.53,5). No ovde se govori o pet rana Isusovih s obzirom na pet Ëula kroz koja Ëovekova duπa opπti s ovim svetom i koja mora oëistiti i uëiniti svetima (2.Petr.2,14). Za ove proroëke reëi u crkvenoj pesmi kaæe se da su postali Bogovidci - postom Ëuvstva oëistili. I mi se u jednoj molitvi molimo: Prosveti pet mojih Ëula (Molitva posle svetog pri- ËeπÊa).»istota Ëula zavisi uvek od Ëistote duπa, jer se duπa izraæava kroz petoëulno telo. Hristos je nas, kaæe se u jednoj molitvi, stradaqima Svojim izleëio od grehovnih rana. Sveti apostol Pavle kaæe: Svagda noseêi na tijelu umiraqe Gospoda Isusa, da se i æivot Isusov na tijelu naπem pokaæe (2.Kor.4,10). Jer ja rane Gospoda Isusa na tijelu svojemu no- sim (Gal.6,17). Ako je Hristos raqen za grehe naπe i izbijen za bezakoqa naπa (Is.53,4), tj. radi nas i radi naπeg spaseqa, onda je prirodno πto ni mi ne moæemo izbeêi u ovome svetu javnome stradaqu radi Hrista Gospoda. Zavjet svoj svrπiêu pred onima koji se qe- ga boje. Neka jedu ubogi i nasite se, i neka hvale Gospoda koji ga traæe; æivo da bude srce vaπe do vijeka (Ps.21,25-26). Sveti Vasilije Veliki i blaæeni Jeronim kaæu da ovde nije reë o gozbama koje su Jevreji posle ærtvoprinoπeqa za svoje roappleake prireappleivali (5.Mojs.12,7), jer fiziëko piêe i hrana ne utowavaju duhovnu glad i æeapple (ovde se kaæe: Srce qihovo æiveêe do veka ). Srce ËoveËije æivi istinskim besmrtnim æivotom samo kada se hrani Gospodom Isusom Hristom. Prema tome, David ovde prorokuje o BogoËoveku kao o jedinoj istinskoj hrani biêa wudskog. Sam je Gospod rekao: Ja sam hweb æivota; koji meni dolazi neêe ogladqeti, i koji u mene vjeruje neêe nikad oæed- qeti (Jn.6,35). Po svetom Vasiliju Velikom ovde je reë o svetoj tajni priëeπêa, u kojoj je sav Gospod Isus Hristos. Jer je Hristos BogoËovek i Qegovo Boæanstvo neo-

10 10 dvojivo je od Qegove ËoveËanske prirode, neodvojivo je od Qegove duπe i Qegovog tela. To znaëi da je Hristovo Boæanstvo od Qegovog tela i Qegove krvi u svetoj tajni priëeπêa. Stoga primajuêi svetu tajnu priëeπêa, Ëovek ustvari prima u sadræini svoga æivota samoga Gospoda, koji je nepresuπni izvor æivota (Ps.35,9 i Jevr.2,1-13). Hristos je rekao: Zaista, zaista vam kaæem: Ako ne jedete tijelo Sina»ovjeËijega i ne pijete krvi qegove, nemate æivota u sebi. Koji jede moje tijelo i pije moju krv ima æivot vjeëni; i ja Êu ga vaskrsnuti u poswedqi dan. Jer tijelo moje istinsko je jelo, a krv moja istinsko piêe (Jn.6,53-55). Telo Gospodqe postalo je kroz ovaploêeqe u naëelu naπe. Jer je sveto priëeπêe vrhunac naπeg sjediqeqa sa Bogom, i dawe se u prisnosti sa Bogom iêi ne moæe, niti wudska priroda moæe podneti (sr. Jevr.1,14). Zato sveti prorok na drugom mestu kaæe - da radi Hrista mnogo bogati osiromaπeni ogladqeêe (to su pustiqaci - koji preko Gospoda neêe biti liπeni nikakvog blaga). Bogati osiromaπiπe i ogladneπe, a oni koji tra- æe Gospoda neêe se liπiti nijednoga dobra (Ps.33,10). A onaj koji je ispuqen Hristom obogaêen je svakim boæanskim bogatstvom. to se u svemu obo- gatiste u qemu, u svakoj rijeëi i svakom znaqu. Kao πto se svjedoëanstvo Hristovo utvrdi u qi- ma; tako da ne oskudijevate ni u jednom blago- datnom daru, vi koji Ëekate Otkriveqe Gospoda naπega Isusa Hrista (1.Kor.1,5-7). U jednoj molitvi mi se molimo: Hriste Boæe, unesi u moje telo blagouhaqe Tvoga æivotvornoga tela i nasladi moju duπu Tvojom svetom krvwu, nasuprot neprijatewima koji me napojiπe gorëinom. A oko devetoga Ëasa povika Isus iz sveg glasa govoreêi Ili, Ili, lima savahtani? To jest: Boæe moj, Boæe moj, zaπto si me ostavio? Ove reëi Hristove izraæavaju nemoê wudske prirode, kojom se istovremeno pobija i jeres koja je nepravilno uëila o stradaqu Hristovom. Sin Boæji zato se i ovaplotio i postao Ëovek da bi i telom i duπom mogao postradati u danom trenutku za wude. Blaæeni Jeronim kaæe da je Hristos ovaj celi Psalam na krstu tiho u sebi izgovorio, a na glas je ponavwao samo reëi prvog stiha (Ps.21,1). Boæe moj, Boæe moj... (Mt. 27,46). Ogroman je spasitewski znaëaj ovog Hristovog vapaja. Sveti Atanasije kaæe: Hristos je ove reëi izgovorio od strane ËoveËanske prirode. Hristos moli Oca da pogleda na nas, jer smo zbog Adamovog prestupa ostavweni i odbaëeni od Boga. Ovde se Iskupitew moli za nas da budemo oproπteni od svih sagreπeqa i nemoêi, jer svaki od nas okrenu svojim putem (Is.53,6). Joπ sveti prorok Isaija kaæe: On bolesti naπe ponese i nemoêi na- πe uze na se, a mi miπwasmo da je raqen, da ga Bog bije i muëi, ali on bi raqen za naπe prijes- tupe, i izbijen za naπa bezakoqa; kar bjeπe na qemu naπega mira radi, i ranom qegovom mi se iscijelismo. Svi mi kao ovce zaappleosmo, svaki od nas okrenu svojim putem, i Gospod pusti na q VAPAJ MESIJE OCU NEBESKOM O pet rana Isusovih bezakoqe sviju nas... MuËen bi i zlostavwan, ali ne otvori usta svojih, kao jagqe na zaklaqe voappleen bi i kao ovca nijema pred onijem koji je striæe ne otvori usta svojih (Is.53,4-7). Ovaplotivπi se Sin Boæji je primio na sebe sve grehove svih wudi svih vremena. Stoga se On tugujuêi i stradajuêi i moli Oca za sve wude da bi svi wudi bili oproπteni svih zala. Bog Otac okrenuo je lice od wudske prirode, zato se i moli Hristos Ocu da ne okrene lice svoje od sluge svojega. Zaπto si nam dao da zaappleemo, Gospode, s putova tvojih? da nam otvrdne srce da se ne bojimo? Vra- ti se radi sluga svojih, radi plemena naπwed- stva svojega (Is.63,17). O spasitewskom znaëaju ovog vapaja sveti apostol Pavle govori i ovo: On u dane zemawskoga æi- vota svojega sa silnim vapajem i suzama prinese molitve i prozbe Onome koji je mogao da ga spase od smrti, i bi usliπen zbog poboænosti svoje (Jevr.5,5-7). Prema tome, u ovom Psalmu oëitovalo se s jedne strane ostavwenost od Boga i wudi, a s druge wudi su qime ponovo pribliæeni Bogu u Hristu po reëima svetog apostola Jakova: Pribliæite se Bogu i On Êe se pribliæiti vama... (Jak.4,8). Svima ovima koji ga verovaπe Hristos je uzrok veënog spaseqa (Jevr.5,9). Iz appleaëke torbe sredio + Mitropolit Jovan

11 11 PREDAVAQE MATI MAKARIJE, IGUMANIJE MANASTIRA SOKOLICE MOJI SUSRETI S DUHOVNICIMA organizaciji protojereja-stavrofora o. Dejana DejanoviÊa i brata Miodraga MariËiÊa, u beogradskom Domu umadija godine odræano je predavaqe mati Makarije (ObradoviÊ), igumanije manastira Sokolica na Kosovu. Tema predavaqa bili su susreti mati Makarije sa velikim duhovnicima tokom qenog boravka u GrËkoj, Svetoj Zemwi, Egiptu i Sinaju. o. Dejan: VeËeras ja imam izuzetnu Ëast i veliku radost da pozdravim jednu od najistaknutijih liënosti naπeg æenskog monaπtva, veoma poπtovanu i dragu mati igumaniju Makariju, koja nam dolazi iz manastira Sokolice sa Kosova. Ona Êe nam govoriti o jednoj veoma zanimwivoj temi: o svome susretu s duhovnicima. Molim mati igumaniju Makariju da izvoli i uzme reë, mi Êemo je, naravno, sa velikom paæqom sluπati. Izvolite! m. Makarija: Hvala, oëe Dejane na ovim lepim reëima. Kada smo ustali da se Bogu pomolimo pred po- Ëetak ovog naπeg razgovora, Vi ste tako dostojanstveno ustali i dræali ovaj mikrofon, koji ima okruglo dno kao πto ima Putir u crkvi, (i) ja sam u jednom trenutku mislila da ste Vi na vhodu i da dræite Putir u svojoj ruci. Na taj naëin Vi ste zaista posvedoëili da ste sveπtenik, sluga oltara Boæjeg kad sluæite Svetu Liturgiju u crkvi, jer i ovaj Vaπ rad s ovom omladinom i ovim wudima je sluæeqe jedne liturgije. Neka Vas Bog za to dobro nagradi! Dragi prijatewi, meni je jako drago da se danas nalazim ovde meappleu vama. PokuπaÊu da govorim (tako) da brzina moga govora stiæe brzinu pokreta vaπih lepeza, jer je svima ovde vruêina, je li tako? Dakle, vi ste sami izrazili æewu da vam govorim o mojim susretima s duhovnicima. Da, meni je Bog dao neke talente i ja pokuπavam da ih umnoæim, pokuπavam da ih razvijem, ali mi je Bog dao i moguênost da se sretnem sa mnogim znaëajnim wudima, πto me joπ viπe obavezuje pred Bogom. to vam je Bog dao viπe, On Êe od vas viπe i da traæi. I onda na kraju svodite raëun i vidite koliko ste bili nemoêni da odgovorite na veliku wubav Boæju. Ko su duhovnici? Duhovnici su wudi, naπi oci i braêa i naπe sestre (postoje i duhovnice, duhovne majke), dakle, wudi koji su svojim æivotnim podvigom u sebe toliko naupijali nestvorene Boæanske energije da su se u nekim trenucima poistovetili s energijama Svetoga Duha. To su, dakle, wudi kroz koje Sveti Duh deluje i kroz koje Sveti Duh Ëini wudima Boæanstvo bliæe i slaapplee. Ti wudi, veliki duhovnici, sigurno nisu svesni da su oni veliki duhovnici, nisu svesni trenutaka kada kroz qih govori Duh Sveti, jer ako bi bili svesni svega toga onda ne bi qihovo duhovno dejstvo imalo velikog znaëaja meappleu wudima. Dakle, oni govore, oni deluju, a Bog izabira trenutke kada Êe oni i na koji naëin nama da se obrate i Ëime da nam se obrate. Moji susreti sa duhovnicima poëeli su onda kada sam se ja obratila Bogu. To πto joπ nije rekao otac prota, ja sam nekada bila bogoprotivnik, bila sam komunista, bila sam daleko od Crkve, daleko od Boga, bila

12 12 sam Ëak i sekretar partijske organizacije - ja to sada govorim kao grehe svoje mladosti - iπla sam na savezne radne akcije, onaj put Zagreb-Wubwana, drugi put od Niπa πto se pravio prema Skopwu; tu sam bila dobila udarniëke znaëke. Ja sam volela svoju zemwu, ovo je moja zemwa, ja nemam druge domovine, sem Nebeske Domovine; ja nemam rezervne domovine, ja je volim i mislim da mladi Ëovek treba da voli svoju zemwu i da Ëini πto viπe moæe da ta qegova zemwa bude sreênija, jer Êe i on tada u qoj da bude sreêan. Dakle, moji susreti sa duhovnicima bili su od mog obraêaqa Bogu. Jer, jelen æeli da pije vodu u bistrom izvoru, tako i duπa koja je bogoëeæqiva hoêe da pije vodu iz najbistrijeg izvora. Najbistriji izvori jesu: Sveto Jevanappleewe - ali nama je teπko da razumemo to Sveto Jevanappleewe - a drugi naπi izvori jesu wudi koji su se poistovetili sa dejstvima tih Jevanappleewa. SeÊam se, davne 73. godine kada sam prvi put iπla u GrËku, tada me je poslao jeromonah Irinej BuloviÊ, sadaπqi vladika baëki; bilo je to u toku Velike sedmice,»asne sedmice, sa nekim qegovim duhovnim Ëedima, mi smo iπli da obilazimo manastire i tada smo u brdima iznad Atine iπli da vidimo nekog starca Simeona. Prvi put u æivotu ja sam se srela sa jednom takvom situacijom kao da se nalazim u ordinaciji nekog veoma Ëuvenog lekara. Postojala je jedna prostorija gde je bilo, iako je bila Velika nedewa, malo predloæenog hleba i malo predloæenih maslina, da onaj ko doapplee moæe da zaloæi, a u drugoj prostoriji je bila prostorija i tamo su wudi sedeli i Ëekali, bez ikakve priëe meappleu sobom, bez ikakve galame, dræeêi brojanice u svojim rukama i moleêi se Bogu. Onda je jedan po jedan ulazio kod starca, da li na ispovest, da li na duhovni razgovor, to oni sami znaju. Kada sam ja otiπla kod starca, nisam htela da ga zamaram, ja tada nisam ni znala grëki jezik, to je bio moj prvi susret sa GrËkom. Znala sam samo ono kalimero, jer je nekada na televiziji bilo neko pile πto izlazi iz jajeta pa se zvalo Kalimero, posle sam lako nauëila kalimera, to je dobar dan na grëkom; naravno, devojke su meni prevodile, starac je znao da on ne moæe meni sad tu mnogo da priëa, samo je rekao: Duπa koja istinski zavoli Boga, ona viπe u æivotu svome ne zna ni za jednu drugu uzviπeniju wubav. Wubav deteta prema majci je velika wubav, wubav sestre prema bratu je velika wubav, ali wubav duπe koja se sagledava u Bogu je iznad svih ovih wubavi. Zato se i kaæe da kad se Ëovek udostoji rajskog nasewa da Êe u blizini Boæanstva da oseti toliko veliku wubav da Êe od te velike wubavi majka da zaboravi na svoje Ëedo. To je ta Boæanska wubav. Volela sam da odlazim i kod drugih duhovnika. Neke sam birala, a neke sam nalazila sasvim sluëajno. Iπla sam viπe puta u Svetu Zemwu, prvi put kad sam bila proπla sam Svetu Zemwu uzduæ i popreko peπice. Po Sinaju sam isto tako iπla peπice, po Sahari afri- Ëkoj sam isto tako iπla peπice, zato sam kasnije i mogla da se usudim da po preporuci patrijarha naπeg blaæenopoëivπeg Germana vodim grupe po tim stazama kojim sam ja nekad iπla, dakle po stazama svetosti, po stazama Svetog Jevanappleewa, po stazama Hristovim i Qegovih uëenika i Qegovih izabranih prijatewa, koji su u suπtini Qegovi sledbenici. Jedna znaëajna liënost koju sam srela na Sinaju bio je otac Adrijan, Grk, koji je æiveo u isposnici Svete Epistime, sasvim iznad manastira Svete Katarine, i koji je svake pete nedewe dolazio u manastir, jer je bio tu Ëredni. Jednog dana, kada sam doπla u manastir, hajde da idemo do qegove isposnice, bio je tu i jedan iguman, prvi iguman lavre Sv. Ilariona iz Svete Zemwe. Tako smo se mi polako peqali, kad smo doπli do qegove isposnice, s jedne strane je ambis, s druge strane starac je napravio zid. Taj zid je veoma Ëist, belo okreëen. Izmeappleu qegovog zida i stena bilo je mnogo kanapa razapetih, a na qima je bilo ispisano na raznim jezicima opasno, dinamit! Na taj naëin starac se branio od nepoæewnih posetilaca, dakle turista. Otvorio je kapiju te svoje male baπte gde se nalazila qegova kuêa; tiπina je bila do tada, a kako je on otvorio kapiju, tako se jato ptica sleglo, poëelo je starca da kwucka po bradi, popele su se ptice meni na apostolnik, na glavu, ja tu imam neke mladeæe, poëele su da mi kwuckaju te mladeæe... Starac je samo jednom reëju qima: Idite u goru! zapovedio, one su otiπle i opet je ostao tajac. Sveti wudi i æivotiqama mogu da zapovedaju. Tu smo kod qega uπli u qegovu crkvu, vrata qegove crkve su okrenuta prema Mojsejevom vrhu. Ja mu kaæem: Jao, oëe, Vi svakog dana gledate, ovde pred vama je Mojsejev vrh. Mojsejev vrh je 2385 metara visok, to je onaj vrh gde je Mojsej primio tablice Zakona, dakle Dekalog, Deset Boæjih zapovesti. A on napravi ovako lice, zaæmuri i kaæe: Da, i svakog dana u vreme kaappleeqa ja izaappleem na vrata i kadim sveti vrh. Otac Adrijan je mnogo voleo da poklaqa paæqu wudima. Jednog dana jednu grëku monahiqu i mene uzeo je za ruke i samo onako usput posadio nas je da sednemo jedna s jedne, druga s druge strane i rekao je ovako: Sestre, da znate da neëistivi nema nikakvu vlast nad vama dok se vi ne uplaπite. Onda kad se uplaπite, vi ste izgubili ikakvu moê da vladate nad neëistivim, onda on moæe da vam uëini nekakvo zlo. Ja tada, onako malo nevawala, kaæem qemu: OËe Adrijane, a da li ste ga Vi ovde videli? On kaæe: Ne, ja ga tu nikad nisam video, jer nije smeo da se

13 pojavi preda me, ali sam ga Ëuo. Mnogo puta mi je pretio i, naroëito u vreme molitve, smejao se, Ëak je drmao ovo brdo gde se nalazim, stvarao je zemwotres, ali nije mogao da se javi tu preda me. Zatim, na samom Sinaju, u manastiru Svete Katarine, srela sam Grka oca Pavla. Naπim grupama, kad god smo dolazili na Sinaj, o. Pavle je poklaqao veliku paæqu i naπe grupe su traæile da se sretnemo s qim. Mi imamo mnoge i mnoge kasete gde smo zabeleæili naπe razgovore, to su zaista bili duhovni razgovori. On je umeo da nam da odgovore na neka pitaqa koja mi qemu joπ nismo postavili, ali je umeo i na jedan vrlo jednostavan naëin... Rekao nam je kako je Ëovek biêe koje moæe od svakog drugog Ëoveka da neπto nauëi. Pa kaæe, eto tako, jedan veliki isposnik vide jednog deëaka i kaæe mu: - Sine, hoêu æar, evo imam ovde, da prenesem tamo, ali ja nemam niπta sem svojih ruku. A ono dete mu kaæe: - Oh, oëe, pa to nije niπta tako straπno, uzmi pepeo u svoju ruku, pa zagrabi taj æar pa Êeπ da preneseπ, samo poæuri, jer i kroz pepeo Êe poëeti da æari. Kaæe onaj: - Dobro, dobro, vidiπ, moæe i od deteta da se nauëi. Onda mu kaæe: - Mali, znaπ, ja sam gladan. - OËe, jedi! - Jeo sam, pa sam opet gladan. - Jedi opet! - Opet sam gladan. - Ma bre, oëe, πta si ti, jesi ti bure ili si Ëovek? Onda nam je naro- Ëito govorio o molitvi, o tome kako Ëovek treba da snishodimo jedni drugima i kako treba da se volimo. Jer, iskreno reëeno, Ëovek do Boga ne moæe da proapplee drugaëije nego kroz Ëoveka. U Sahari sam srela oca Jeremiju, Kopta. Otac Jeremija je jedna vrlo znaëajna liënost, zavrπio je fakultet i kada je qegova bogoëeæqiva duπa æelela savrπenstvo otiπao je u Saharu. Otiπao je kod jednog takoapplee velikog duhovnika, Siromaπnog Mateja. Siromaπni Matej je bio vlasnik gotovo svih apoteka u Aleksandriji i jednog dana je u crkvi Ëuo Ëitaqe Jevanappleewa: Ko hoêe savrπen da bude i za Mnom da ide, neka se odrekne sebe i svega πto ima i neka poapplee za Mnom. 13 On je onog trenutka naloæio svome advokatu da se prodaju sve qegove apoteke, da se sve to podeli siromasima, zato je i mogao da ima epitet Siromaπni, i otiπao je u Saharu sa nekoliko svojih uëenika. Oni su duboko otiπli u pustiqu, tu su napravili svako za sebe - naravno, ta vrsta peska nije kao naπ pesak - iskopali su peêine i tu æiveli, u tim peêinama. I kaæe otac Jeremija: Kaæem ja jedanput mome duhovnom ocu: oëe, ne znam πta se to sa mnom deπava, moja molitva je nekako teπka kao tuë; ja se Bogu molim, ali moja molitva samo briga po pesku. A otac moj meni kaæe: e, sine moj, idi ti noêas pa se zatvori u svoju peêinu, ja Êu ti poslati neki dar. On je, kaæe, tako otiπao, i u jednom trenutku on je osetio toliku toplinu oko svoga srca; rekao je: Sve πto sam video oko sebe, ona predivna noê, one zvezde, sve je tu bilo puno Boga. Pesak... sve je bilo puno Boga. Ujutro sam otiπao na Liturgiju, moja braêa - svaki od qih bio je Bog, otac - bio je on Bog... Sve je, dakle, video duhovnim oëima. A kada sam se priëestio, onda sam zaista video Jagqe Boæje u svetoj priëesti. Vratio sam u svoju peêinu i shvatio da je to oseêaqe za mene veoma teπko. Otiπao sam ponovo kod svoga oca i rekao: oëe, molim te da ova blagodat Boæja ode od mene, jer ja to ne mogu da nosim! Dakle, to je toliko teπko. Kad sam doπla u manastir Svetog Makarija, tada je bilo jako teπko, to je bilo upravo posle rata i zaista Manastir Svete Katarine na Sinaju je bilo teπko da se doapplee. Otac Jeremija me je doëekao i od tada se mi dugi niz godina poznajemo. Poveo me je usred crkve, ja sam doπla s namerom da odem. Meappleutim, na polasku iz manastira, oni imaju jednu kqigu kao kqigu posetilaca i tu treba da se napiπe ko si, πta si, odakle ideπ i kuda ideπ, jer manastir ipak oseêa neku odgovornost za tebe. Ja sam napisala da sam student, tada sam studirala Bogoslovski fakultet, ali on je gledao to i rekao: - Da, da, Vi jeste student, ali Vi ste pre toga zavrπili najviπe svetske nauke, Vi ili ste tajna monahiqa ili... Ja mu kaæem: - Da, oëe, ovo je moje posledqe putovaqe,

14 14 posle toga Êu se ja zamonaπiti. Onda je on mene poveo u jednu crkvu i poëeo je da mi priëa o meni. PoËeo je da mi priëa o mojo majci, koja je tek bila umrla, dakle, Ëovek je imao dar prozorwivosti. ta je to dar prozorwivosti? To je Boæji blagoslov koji dobijaju samo izuzetni wudi, zaista Boæji wudi. Oni nisu svesni toga da oni mogu da u Ëoveku vide i ono πto obiëno wudsko oko ne moæe da vidi. Vi stojite pred qim, a on vas vidi celog. Celog vas vidi! Vidi vaπe telo, priëaêu vam posle o ocu Porfiriju, koji je umeo da svojim oëima taëno vidi gde je Ëovek bolestan, gde ima rak, gde ima koju ranu, πta je na qegovom telu, ali vidi i vaπe duhovno biêe, vidi celo vaπe duhovno biêe. Oni kojima je Duh Sveti dao taj blagoslov, tu blagodat - πta je blagodat? To je blago dato od Boga. Naravno, ide preko Duha Svetoga, jer Duh Sveti, jedan od Svete Trojice, jeste Onaj koji dejstvuje meappleu nama - dakle, dao im je da mogu da sagledavaju wudske sudbine, wudske misli, wudsku proπlost, da vide wudsku buduênost. Meni je tada o. Jeremija rekao i moju buduênost, ali ja ne bih zalazila u neke stvari koje su sasvim liëne. Rekao mi je Ëak: Kad ti budeπ umirala, tvoja duπa Êe da prode pored manastira Svetog Makarija i ja Êu da je vidim. S obzirom da je on dosta stariji od mene, ja sam mu rekla: OËe, znaëi ja Êu umreti pre vas. I kada je trebalo da odem tog dana, on mi je rekao: Evo, mi smo otπelnici, u naπem manastiru otkako smo ovde (to je manastir Sv. Makarija Egipatskog) mi nismo imali preko noêi æensku osobu, ali eto, meni neπto iz duπe kaæe da Vas treba zadræati. Recite da hoêete, da idem da pitam igumana. Naravno, ja sam to æelela, i pristala sam, kaæem: OËe, mogu samo tri dana. Jeste, tri dana - ostala sam 18 dana tamo! To su bili zaista izvanredni dani, boæanski dani. Ja uvek, naravno, sa sobom imam svoje molitvenike, imam svoje monaπko pravilo, kao πto svako od vas treba da ima svoje liëno pravilo - koje molitve obavwa u toku dana, kako ih obavwa, tako i mi monasi imamo daleko πire i veêe od onoga πto vi imate; da bih ustala na vreme noêu, jer mi svoje molitve obavwamo noêu (u monaπkom svetu se noê zamequje za dan, dan je posveêen radu, a noê je posveêena molitvi, naravno, deo dana radu, a deo noêi molitvi) - i jednog dana sam Ëula da zvone zvona u manastiru Sv. Makarija (a volela sa uvek da zavrπim svoje kelejno pravilo i da odem u crkvu i zauzmem mesto koje su mi monasi dali, da ne bih pred monasima iπla da metaniπem i da ne bih skretala paæqu na sebe). Kad sam doπla pred vrata crkve, vrata crkve su bila zatvorena, ja mislim: ta je sad to? Oni imaju 12 crkava u svome manastiru, pomislila sam, moæda su monasi æeleli da budu bez mene, pa su nekom drugom mestu. Dani su tamo jako topli, noêi su veoma hladne, ali se pesak toliko zagreje i ja onda, da bih saëekala da svane da vidim o Ëemu se radi, iskopala sam jednu jamicu u pesku; pesak je bio topao, i uvukla sam se tu unutra. Verovatno sam zaspala, tek, kad je bilo pravo vreme za bogosluæeqe, jer ja na sat nisam gledala, naiπao je monah koji pali kandila i video me je u pesku, I zaëudio se: ta je to? Ista se stvar dogodila i sledeêeg dana, i joπ sledeêeg dana. Otac Jeremija je meni to objasnio. Niko nije Ëuo ta zvona, to je tebi, samo tebi, zvonio sveti Makarije. Posle, otac koji me je monaπio mi je i dao ime Makarija. I zaista, moj æivot je veoma povezan sa tim velikim svetim ocem naπe Crkve. Boravila sam dosta dugo u Ormiliji. Naπ duhovni otac u Ormiliji je jedan izuzetan i vrlo veliki duhovnik, koji je takoapplee imao dar prozorwivosti. Jednog dana, dok je on nama propovedao, mi smo mogli da ga prekinemo i da mu postavimo neko pitaqe, i ja sam mu postavila pitaqe da mi neπto objasni, i on je meni rekao: Vidiπ, Milice, tada sam ja joπ bila mirjanka, to je kao, iznenada te zaboli slepo crevo i tebe odnesu u bolnicu i tamo te podvrgnu operaciji, i prvo kad se probudiπ i otvoriπ oëi vidiπ Avgustinu. Avgustina je monahiqa koja je bila moja mala starica i koja me je privodila monaπequ. Kroz tri godine sve se to tako potpuno isto desilo. Sestre uvek snimaju na magnetofonu sve ono πto otac kaæe. U taj naπ manastir otac Emilijan se jako trudio da doappleu veliki duhovnici sa Svete Gore. Tako je kod nas doπao i otac Pajsije Svetogorac. Dolazio je vrlo Ëesto da nas blagoslovi, da nas pouëi i najzad da ode od nas ostavwajuêi nam obiwe Boæjih blagoslova. Otac Pajsije je bio izuzetna liënost, æiveo je u keliji Panaguda, tako se zvala ta kelija. Bio je veoma bolestan. VeÊina od tih velikih duhovnika su imali velike bolesti. Treba da znate, dragi moji, da bolest nije kazna Boæja, naprotiv, bolest jeste poseta Boæja. Jer, Ëovek u bolesti, ako nema drugih naëina, onda se on kroz bolest pribliæi Bogu. To nije naëin da nas Bog biëuje, ne, nego koga wubi, qemu i daje bolest. A koga hoêe, qega i iscewuje od bolesti. Dakle, o. Pajsije je bio veoma bolestan, imao je rak na debelom crevu i ranije nego πto treba on je otiπao iz ovog æivota Bogu, baπ zbog te svoje bolesti. A imao je jedan æenski manastir, to je Panorama, blizu Soluna. On je bio duhovnik u tom manastiru, i s vremena na vreme je izlazio i tamo pouëavao sestre. Eto, Bog je blagoslovio sestre da se grob o. Pajsija tamo nalazi. Iz æivota o. Pajsija ima jako puno dogaappleaja. Eto, vi ste mladi, pa, jedna grupa mladih wudi krene kod o.

15 Pajsija, Ëuli su da je on prozorwiv, da je veliki duhovnik, sad Êemo mi da ispitamo koliko je veliki duhovnik. I oni kaæu qemu: Znaπ πta, oëe, poπto si ti Ëudotvorac, hajde da ti nama pogodiπ kako se mi zovemo. Starac ipak nije dao da ih ismejavaju, nego on kaæe: Znate πta, da ja vama pokaæem ko sam i πta sam, hajde da ja vama odseëem glave, pa da vam onda na Ëudesan na- Ëin spojim glave. Samo pazite gde Êete da sednete, da ne zamenim vaπe glave. Naravno, oni onda uêutaπe. A pre toga starac ih je po drevnom obiëaju posluæio vodom i ratlukom. I sad, bio je star, i on je qih sluæio (a voleo je da sluæi svoje goste), tek jedan od tih mladih wudi qemu kaæe: Ma, daj mi, starëe, joπ vode! A tu je bilo bure, mogao je sam da ustane i zahvati vodu. Starac ode, napuni Ëaπu vodom, donese pored qega i prospe. I kaæe: Evo da ti pokaæem da mogu tebi da budem posluπan, ali ja neêu od tebe da stvaram dembela, moæeπ sam da ustaneπ i da uzmeπ vodu. Jedan Grk koji je dosta dugo æiveo u inostranstvu nikad se nije ispovedao. Nekako je hteo da naapplee sebi put u æivot; svi oko qega, Grci i svi su pripadali nekom duhovniku, nekom 15 hramu, svi su se oni ispovedali i priëeπêivali, i hajde, otiêi Êe on kod starca Pajsija. Ali, qemu je teπko da se ispovedi, qemu je teπko da otvori svoja usta i priëa o svome æivotu i svojim gresima. I tako, kad je on prilazio baπti o. Pajsija, o. Pajsije polako kopa, i nailazi onaj mladiê i kaæe: StarËe, πta to radiπ? A on kaæe: Pa, eto vidiπ, ispovedam moju baπtu. Kad ja ispovedim moju baπtu, pa odnesem svo trqe odavde, sav korov, pa bacim dobro seme, e ja Êu da imam odavde povrêa. Naravno, razgalilo se srce onog mladiêa i on je mogao da se ispovedi. Danas je taj mladiê monah u Svetoj Gori. Neki mladiê Jovan iz Atine jednog dana je seo na motocikl, za qega je æivot bio zavrπen. Sve πto je u æivotu radio iπlo mu je loπe i tamo gore iznad Atine on je hteo sa tim motociklom da se baci u jednu provaliju. Vozio je reπen da to uradi. Kaæe, doπao je do te provalije i sreo ispred sebe jednog kaluappleera koji je raπirio ruke. I Ëuo je: Idi kod oca Pajsija! On je rekao: Dobro, ajde da ga naappleem, Ëuo sam da je to Ëovek prozorwiv, moæda moæe da mi pomogne, a ima vremena, mogu ja da se bacim u ovu provaliju. I kad je on otiπao na Svetu Goru da traæi oca Pajsija i kad ga je naπao, zaista je prepoznao onog kaluappleera koji je raπirio ruke. To je kao, znate, sv. Jovan LestviËnik je imao uëenika Mojseja i boravio je u onoj peêini koja se danas zove pe- Êina Sv. Jovana LestviËnika. A Mojsej je morao da ide po nekoliko kilometara dok ne naapplee malo zemwe i u dve kofice je donosio tu zemwu. Tako su oni sebi pravili vrt izmeappleu kameqa, da bi se prehranili. Jednog dana bila je velika jara, Mojsej je doπao i tako nekako zaspao. U jednom trenutku je samo Ëuo glas svoga oca: Mojseje, beæi On se bacio u stranu i u tom trenutku se skotrwao jedan veliki kamen. Da je on leæao tamo i spavao, taj kamen bi qega smlavio. Otr- Ëao je u peêinu kod svoga oca, i video je svoga oca na kolenima, sa rukama uzdignutim: on je shvatio koja opasnost qegovom duhovnom sinu preti, molio se Starac Pajsije Bogu i qegov glas je spasao qegovog duhovnog sina. Eto, to su pravi duhovnici. Morate, dragi moji, da razlikujete izmedu pojma duhovnik i pojma ispovednik. Ispovednik za vas moæe da bude svaki sveπtenosluæitew, da li iz reda jereja, dakle mirskih sveπtenika, ili iz reda jeromonaha. To su wudi kojima Êete vi na ispovesti da kaæete svoje grehe i da dobijete pouku, da dobijete lek za svoj buduêi æivot i da dobijete razreπeqe grehova. A veê jedan bowi stepen u vaπem æivotu jeste da Êete da se privolite jednom od qih. Naravno, vi koji æivite u svetu trebalo bi da izaberete mirskog sveπtenika, oni koji teæe ve- Êoj duhovnosti i nagiqu prema monaπtvu treba da ga uzmu iz monaπkog reda. I u ovom sluëaju vidite koliko je velika ta duhovna wubav. Na jednom mestu sam naπla kod starca Porfirija, piπe on jednoj monahiqi, i vidi-

16 16 te kako je on jednostavna duπa:»edo moje, da li znaπ da te volim? Ja tebe mnogo volim. Kao dete kad detetu priëa. Duhovnici su Ëiste duπe, jednostavne kao duπe u deteta. Ja bih neπto malo viπe volela da vam govorim o ovom posledqem starcu, starcu Porfiriju Atinskom. Imate jednu jako lepu kqigu koja je vrlo lepo prevedena; danas su naπe kqiæare preplavwene mnogim kqigama, mnoge od qih su jako loπe prevedene, ne moæete da razumete smisao, to moæe da kaæe naroëito onaj ko moæe da Ëita i u originalu. Ali ova kqiga o starcu Porfiriju, koja je izdata u Novom Sadu pod nadzorom vladike Irineja, zaista je i dobar prevod i odabrani tekstovi; jako moæe da bude korisna za vas. Evo, o starcu Porfiriju neπto samo da vam kaæem: on je 7. februara roappleen, a 2. decembra umro. Bio je toliko πkolovan, koliko je imao - samo dva razreda osnovne πkole, ali je bio toliko uman kao da je univerzitete zavrπio. Ne univerzitet, nego univerzitete! Dok sam bila u GrËkoj, u manastiru Ormiliji, gde sam se i monaπila, imala sam blagoslov da jednog dana odem i vidim starca Porfirija. On je æiveo u jednom manastiru blizu Atine. Sa nekim od qegovih duhovnih Ëeda, uputila sam se pred BoæiÊ jednog popodneva da odem kod starca. Kad smo doπli tamo, monahiqa koja je vodila raëuna o qemu (jer starac je bio veoma bolestan) rekla je: Oprostite, starac je toliko slab da ne moæe da vas primi, Ëak ni blagoslov da vam da, a ne moæe ni da vam se obrati. Ali, on Ëeka, danas treba da mu doapplee jedna monahiqa iz strane zemwe koja ima belegu na desnoj ruci. Ja kaæem: Pa to sam ja! Kaæe: Kako ti, ti si Grkiqa? Ja kaæem: Ja mogu da govorim grëki, ali vidite da imam drugi naglasak. I otiπla sam kod starca. Starac je leæao na postewi u polumraënoj prostoriji, ja sam klekla pored qega; uzeo mi je ruku, napipao puls kao kad vam lekar meri puls, pa onda poëeo da priëa: ti si... ti si... ti si... I ispriëao mi je mnoge stvari. Rekao mi je πta ne smem da radim u æivotu (jednu stvar ga nisam posluπala i jako se kajem zbog toga). U tom trenutku videla sam da se tamo u uglu neπto Starac Porfirije komeπa, neπto vrpowi, videla sam - neka devojëica. Mislila sam: πta sad, to je dete, nije vaæno, dete moæe sve da Ëuje, ima Ëistu duπu. Kad smo krenuli od starca - naravno, sad nema svrhe da vam priëam πta je meni starac ispriëao, jer ja vama ne priëam o sebi, dosta je o meni govorio otac prota - ta mala devojëica je tada imala πest i po godina; ona je sela u auto sa svojim roditewima i otiπla je, a pre nego πto je otiπla, ona je meni rekla: Pazite, nemojte sluëajno to i to da uradite, πta vam je starac rekao! I ona mi je skrenula paæqu... Vrlo je interesantna priëa o toj devojëici. Qen otac je oëni lekar, jedan od Ëuvenijih oënih lekara u Atini, koji ima i svoju oënu kliniku. Qegov stan se nalazi u istoj ulici, kod te qegove klinike. Jednog dana mala Despina, koja je stalno odlazila kod oca Porfirija, (pa su) otac qezin i majka mislili da Êe ona vrlo skoro da ode u manastir, jer sveti Vasilije je rekao: Dajte mi decu od devet godina, od qih Êu da napravim anappleele, od qih Êu da napravim svetitewe (nikad nije kasno da odemo u manastir, ali ako oseêamo da imamo priziv, πto ranije odemo, to bowe. Ne zbog toga se gvoæapplee kuje dok je vru- Êe, nego zbog toga πto treba trëati za onim πto stoji pred nama). Starac Porfirije je rekao: Despina Êe skoro da vas napusti. Roditewi su mislili: da, doêi Êe u manastir, i nisu imali niπta protiv. Grci imaju viπe dece, i oni uvek vole da neko od qihove dece ode u manastir. Jer ako iz jedne porodice jedan Ëlan porodice ode u manastir, u sedam sledeêih generacija Bog blagosiwa tu porodicu. Nijedna se majka nije toliko blagoslovila kêerima i sinovima koji su se poudavali i poæenili i naraappleali decu kao πto se blagoslovila ona majka koja je dala jednog dobrog monaha ili jednu dobru monahiqu. Kada je mala Despina prelazila ulicu, æeleêi da ode kod tate, malo se spotakla, na qu je naleteo auto i ubio je. Tata je odmah doπao, i poπto je jedna devojëica Ëekala u qegovoj klinici da joj se presadi zenica, on, koliko je bio Ëvrsta duπa, odmah je stavio svoju mrtvu kêer u operacionu salu, izvadio je qene zenice i stavio je u oëi one druge devojëice. Danas je ta druga devojëica

17 17 devojka koja se udala, ima svoju decu, ali gleda oëima male Despine. I otac i majka male Despine imaju jednu utehu, jer gledaju zenice svoga deteta. Ali mala Despina se sigurno napojila velikom wubavwu prema Bogu, gde? Napojila se kod starca Porfirija. Da vam ispriëam nekoliko dogaappleaja, interesantnih, poπto narod voli da Ëuje o tim Ëudesnim dogaappleajima oca Porfirija, pa bih vam onda neπto govorila o onome πto je on nas uëio. I on ima jedan dogaappleaj, qegovo duhovno Ëedo koje je vozilo motocikl, na jednom mestu bilo je jako gusto, velika saobraêajna nesreêa, meappleutim on je preæiveo.»im je doπao kuêi, zazvonio mu je telefon, starac mu se javio i rekao: A, izvukao si se ti, izvukao! Ne brini za motocikl, ali da daπ zahvalnost Bogu! Dakle, on je to video. To je duhovni otac! On vas vidi! Vi se nalazite ovde, on se nalazi tamo, nalazi se sto kilomatara, hiwadu kilometara tamo, ali on vas vidi i on vas prati. I zna svaki vaπ korak. Starac je Ëesto upotrebwavao telefon. Jednom je jedan lekar doπao kod qega i poæalio mu se oseêa neke bolove u grudima, a starac mu je rekao: Sluπaj, ja ovde, i kucnuo mu je o Ëelo, ja ovde vidim tumor. A onaj lekar je rekao: Ne, ja tu ne oseêam nikakve bolove. - Ali ja tu ipak neπto vidim. Kroz tri godine, ovaj je zaista imao tumor na mozgu. Javio se starcu: StarËe, πta misliπ, πta je bowe, da li da idem u Englesku i tamo se operiπem ili da se operiπem ovde u Atini? A on je rekao: Ako hoêeπ da se spaseπ, moæeπ, dobri su lekari i u Atini.»ovek se operisao, ali posle nekog vremena on je pao u komu i polako videlo se da se pribliæava onom najgorem. Qegova deca su bila jako zbuqena. I otiπli su kod starca, ustruëavali su se da mu kaæu: pa ti si rekao da Êe on da preæivi. A starac im je rekao: Nemojte da se buni vaπe srce! Ovo loπe oseêaqe vaπeg oca je samo trenutno, on Êe za tri dana da ustane i da ide kuêi. I zaista, to je tako bilo. Jednom je braëni par koji je æiveo negde u blizini Atine doπao kod starca na ispovest. Oni su se lepo ispovedili i starac je tada uzeo epitrahiw da pro- Ëita razreπnu molitvu, ali mu neπto nije dalo da muæu proëita. I kaæe on qemu: Hajde, prijatewu, reci ti meni kakva smetqa kod tebe postoji, ma ti ipak nisi sve ispovedio? On kaæe: Jesam, oëe, tako i tako, sve... Moæda samo u æivotu jedanput dosta davno, jer ja sam bio sin imuênog oca i tamo na selu imali smo nadzornika naπeg imaqa, on nas je pokrao, ali to se na sudu dokazalo da nas je on pokrao i ja sam ga jednostavno otpustio, nisam hteo ni da ga izobliëavam pred narodom. Mislim da sam ja to ipak dobro delo uëinio. A starac mu kaæe: Je li, sine, a jesi li ti siguran da te je on pokrao? On kaæe: Pa da, i sud je rekao. I onda qemu starac otkrije ko ga je pokrao i da je onaj Ëovek sasvim bio nevin. Da odeπ u selo, da ga naappleeπ, da ga rehabilitujeπ pred Ëitavim selom i za sve ovo vreme πto on nije primao platu, jer je siromaπan Ëovek i ima decu, da ga nagradiπ, pa doapplei da ti proëitam razreπnu molitvu. On (starac Porfirije) je voleo da se πeta. Jednoga dana sa nekim svojim duhovnim sinovima πetao se po tim brdaπcima iznad Atine. Ali, veê se smrkavalo, bilo je kasno i bio je umoran, kaæem, bio je i dosta bolestan; oni su Ëuli iza sebe da dolazi jedan taksi. Da zaustavimo, oëe, ovaj taksi. - Nemojte, kaæe, da ga zaustavwate, on Êe sam da stane. Ali kad uappleemo u taksi vi samo da Êutite i da pustite mene da priëam. Oni su uπli u taksi, taksista je bio mrzovowan neki Ëovek i poëeo da govori: Ajde, vi popovi, πta vi tu radite, xabalebaroπi, znate veê kako umeju to wudi... I stalno se okretao ovoj trojici pozadi: Wudi, ma je li tako? Oni su samo Êutali. A onda, kada se taksista malo uêutao, starac qemu kaæe: Znaπ, Ëedo moje, sada Êu da ti ispriëam jednu priëu, ali samo tebi i samo jedanput. Znaπ, u tom i tom selu æivela su dva Ëoveka, jedan je bio veoma bogat, a qegov komπija je bio siromaπan. I, siromaπni je zavideo ovom bogatom. Uspeo je da ga ubije, uspeo je da prikrije svoj zloëin, uspeo je da falsifikuje papire i prisvoji qegovu imovinu. I znaπ πta je uradio sa tim parama? Kupio je taksi i sad taksira po Atini. - OËe, za ime Boga, Êuti, ovo znamo samo ti i ja. Znaju sad i ova trojica koja su Ëula... Kod starca Porfirija je uvek bilo puno sveta koji je Ëekao. Jedna gospoapplea koja je imala neki porodiëni problem, iπla mu je: ta sad starac Porfirije kaæe, to Êemo mi uëiniti u porodici. A da li Êe meni moji da veruju? Sad Êu da ponesem magnetofon. NeÊe to starac da zna. Svi su sedeli, sedeli i Ëekali, a gospoapplea je imala u taπni magnetofon. I na kraju, poπto su se naëekali, doapplee monahiqa koja je vodila raëuna o redu, i rekla je: Oprostite, gospodo, ali starac je umoran, ne moæe viπe da vas prima, nego je samo rekao da gospoapplea sa magnetofonom u taπni uapplee. Kada je starac umro, jedan qegov duhovni sin, lekar, bio je u NemaËkoj na nekom simpozijumu. Vidite, on je skoro umro. Bio je na simpozijumu, i kad se vratio kuêi, zatekao je neki porodiëni problem. Poπto je imao obiëaj, telefonirao je starcu. Ali, starac je umro. Za divno Ëudo, starac mu se javio, sasluπao ga je, rekao mu je pouku kako da reπi taj problem, i onda mu je rekao: Znaπ, sine, nemoj viπe da mi telefoniraπ, ja sam umro. Ovo nisu priëe, ovo je sve sama i suπta istina.

18 18 Ima dva sluëaja u qegovom æivotu, jedan sa Francuskiqom, a jedan sa Irkiqom. Kao πto znate, rekla sam, starac je zavrπio samo dva razreda osnovne πkole. One su doπle da razgovaraju s qim. Francuskiqa je dovela prevodioca, a starac je rekao: Ne treba prevodilac. Irkiqa nije imala prevodioca, ali starac je rekao neka doapplee, razgovaraêe s qom. I jedna i druga su izjavile da prevodilac nije ni bio potreban, jer su se savrπeno sporazumevale sa starcem. Kako, na koji naëin - to Bog zna. Ali, eto, starac je bio Ëovek koji je zaista svojim æivotnim podvigom oëistio svoju duπu i koji se toliko pribliæio Bogu, da je Bog delovao kroz qega. A Bogu niπta nije nemoguêe. Ali, ja sada, evo, usporavam veê malo svoj tempo, a vaπe lepeze ubrzavaju svoj tempo. Ovde sam pripremila nekoliko citata od starca Porfirija, moæda Êe vas to podstaêi, ja nemam razloga da propagiram tu kqigu. Nedavno sam bila ovde tri nedewe na Vojnomedicinskoj akademiji, u bolnici, i imala sam prilike tu kqigu dobro da prostudiram, da ispodvlaëim (ja sam tako, vizualni tip, pa se onda vraêam), i evo, ja bih da porazgovaramo odavde o nekim stvarima. Poπto ste vi ovde u svetu i vas jako mnogo interesuje jedna strana braënog æivota, je li tako? Evo πta on kaæe: Ono πto zovu sreêa u braku, to postoji, ali zahteva sledeêu pretpostavku: da su supruænici stekli duhovni oset wubeêi Boga i dræeêi se Qegovih zapovesti. Tako Êe dospeti do toga da se istinski meappleusobno wube i da su sreêni. U suprotnom, biêe duπevno siromaπni, neêe biti u staqu da daju wubav, imaêe demonske probleme, koji Êe ih Ëiniti nesreênima. Kad se okrenem, odem npr. na MatematiËki fakultet (ja sam otiπla s fakulteta kao docent), veêina mojih kolega i koleginica su razvedeni. Vidim, lekari po bolnicama - veêina su razvedeni. To je danas neka bolest u wudi. Naravno, ja mislim da oni koji ulaze u brak ulaze iz velike wubavi, ali nekako wudi ne umeju da oëuvaju tu wubav tokom godina u braku, jer postoje problemi, i onda wudi budu ophrvani problemima. I ako nemaju Boga, ako nemaju Boæji blagoslov, ako ne upraæqavaju ovo ovako, ako Bog nije meappleu qima, ako ne wube prvo Boga i muæ i æena, ako ne æive u Boæjem znaku - onda Êe zaista da doæive veoma teπka razo- Ëareqa. A u Bogu sve je moguêe. I πto je od Boga, πto naπ narod kaæe, slaapplee je od meda. ZnaËi, prva predispozicija za jedan sreêan brak - ovo da zapamtite, devojke! - kad vam neko nudi brak, on je spreman da bude vaπ muæ samo onda kad je spreman da umre za vas. Ne da gospodari vama, ne da vam bude putevoditew u æivotu; dogovor u braku je uvek, niko nikoga da tiraniπe... Zna- Ëi, da bude spreman da umre za vas. Ako je spreman da umre za vas, onda Êe da trpi i vaπe slabosti. Ako u braku æivimo jednim zaista hriπêanskim æivotom, onda Êe taj brak i da traje. ZnaËi, æivimo molitvenim æivotom, ne æivimo samo telesnim æivotom, prilazimo jedni drugima kad je blagosloveno, onda kad imamo Boæji poriv za tako neπto. Imamo decu - imamo angele Boæje koje nam je Bog dao. Nemamo pravo da ih razoëaramo! NeÊemo stvoriti i ovom svetu dati nesreênijeg Ëoveka nego onda kada se supruænici razdvoje. ta ostaje onda pred tim detetom? Jedan veliki pakao: da æivi stalno izmeappleu mræqe onih koji su se nekada voleli i qegovu wubav i stvarali. Kakav Êe pakao qegov æivot da bude u odnosu na onu decu koji imaju roditewe πto æive u braku? Koji se sporeëkaju - pa neka se sporeëkaju! Koji se Ëak i potuku - pa neka se i potuku! Ali niko ne zna koliko se oni vole. ZnaËi, oni koji su u wubavi Boæjoj prigrlili svoje dete, jer roditewi moraju to da znaju: dete nije rezultat muæevweve æewe i æeninog pristanka, dete je blagoslov Boæji. Imate toliko mnogo braënika koji su fizi- Ëki sasvim ispravni i nema nikakve prepreke da oni nemaju decu, pa nemaju decu. Bog ne daje! A kad je Bog dao, Bog vam je dao angela, i onda budite prema vaπem detetu kao prema angelu. Odmah Êu sada da vam kaæem i neke stvari o vaspitaqu dece - πta kaæe starac Porfirije. Pitao jedanput jedan mladiê, duhovno Ëedo starca Porfirija: StarËe, æeleo bih da se oæenim, ali plaπim se da me ne zapadne neka æena koja Êe da bude zla i naopaka. A starac kaæe: O, pa πta, ona Êe te uterati u Raj. Drugi jedan, bio je malo nesmotren, nije se dogovorio sa svojom devojkom kako Êe da dræe postove i tako, pa je onda rekao: StarËe, πta Êu da radim? Æena hoêe da mi sprema posno, ali ona neêe da posti. - Niπta, sine moj. Neka tvoj friæider u vreme posta uvek bude pun, nek ima tvoja æena da jede. Nemoj niπta da joj prebacujeπ. Ti samo svojim primerom da joj pokaæeπ. Ti posti. Za tri godine, æena je isto poëela da posti kao i on. A zamislite da je on qoj prebacivao, daj ovo, daj ono, samo bi produbwivali neki razdor medu qima, ko zna πta bi bilo, i na kraju æena bi se zainatila i ne bi nikada poëela da posti. Ovako, on je na jedan lep naëin, imajuêi savet svog duhovnika, ipak uspeo (da je privoli postu)... Da vidimo sad neπto o deci, pa Êemo malo da vidimo i o vrhunskoj hriπêanskoj wubavi, pa onda da zavrπimo. Evo πta starac kaæe... Pita neka æena u vezi sa svojom decom. Kaæe: Nemoj da vrπiπ pritisak na svoju decu. Ono πto æeliπ da im kaæeπ, reci svojom molitvom. Deca ne sluπaju uπima, nego samo onda kad doapplee Boæanska blagodat, koja ih prosvetwuje; tek tada Ëuju

19 19 ono πto æelimo da im kaæemo. Kad hoêeπ neπto da kaæeπ svojoj deci, kaæi to Presvetoj Bogorodici, i Ona Êe posredovati. Tvoja molitva Êe delovati kao duhovno milovaqe koje grli decu, a to Êe ih privuêi. Deπava se, vidiπ, da ponekad hoêemo da ih pomilujemo, a ona se brane. Od duhovnog milovaqa se nikada neêe braniti. Ili, na drugom mestu kaæe: Majka ne treba da se zadovowi Ëuvstvenim milovaqem svoga deteta, nego da se trudi da detetu pruæi duhovno milovaqe - molitvu. Ono πto imate da kaæete svojoj deci, recite u molitvi. Drugoj æeni je rekao: Toliko godina si vrπila pritisak na qega, na sina: uëini ovo, budi onamo... Sad on æeli slobodu. Nemoj da mu govoriπ: uëini ovako, uëini onako... Samo se kradom moli za qega. Na drugom opet mestu kaæe: Roditewi koji imaju nevawalu i psihiëki problematiënu decu, neka se ne svaappleaju sa qima, nego sa onim ko se nalazi iza qihove dece, odnosno sa appleavolom. Qega, opet, ne moæemo drugaëije savladati nego da mi sami postanemo sveti. ZnaËi, kako Êemo najlakπe da dejstvujemo meappleu svojom decom? Svojim liënim primerom. Kao πto je ovaj Ëovek, posteêi i moleêi se za svoju æenu, i qu pridobio za post, tako Êemo i mi za svoju decu, tako Êemo mi za svoje bliæqe, tako Êe æena za muæa, tako Êe muæ za svoju æenu, tako Êu ja za svoje sestre u manastiru... Zamislite kakva bih ja bila oπtrokonxa u manastiru kad bih qima nareappleivala: ti ovo, ti ono, ti ono... Niπta, taj manastir bi se sigurno raspao. Ali, mora Ëovek i preko neëega da preapplee. Ne postoji samo belo i crno u æivotu, mi æivimo u jednom sivilu. Dakle, treba u tom sivilu da mi prodiremo ka onom πto je belo. U wubavi Hristovoj, kroz molitvu, jedna igumanija moæe samo da miluje svoje sestre, koje su qena duhovna Ëeda, jer ona je duhovna majka. Kaæe: Moja kêi, starëe, æivi greπnim æivotom. Kako da je spasim? A on kaæe: Samo svetoπêu tvog æivota. Svetost roditewa spasava qihovu decu. Ja ne treba ovo niπta vama da tumaëim, vi sve to vidite. Ima ovde o Boæanskom erosu, Boæanskoj wubavi, kako starac govori, i to je zaista izuzetno. Nadam se da vas mnogo ne zamaram, ali to su pravi biseri. Kaæe starac: Onaj ko je svoje srce predao Hristu, taj ne smatra da ga bilo kakve teπkoêe snalaze, on se raduje... Kad Boæanskom wubavwu zavolimo Hrista, tada Êemo bez ikakve prisile ili pritiska ili teπkoêe s wubavwu uzvikivati Qegovo sveto ime: Gospode Isuse Hriste! Kada Hristos stupi u srce, On ga ispuqava Svojom wubavwu. Tada nema: nemoj ovo, nemoj ono, nemoj... samo wubav. Iznad svega wubav! Ovo nemoj postojalo je pre Hrista, Hristos je to ukinuo, doneo je wubav. (...) Kad u potpunosti otvoriπ srce svoje Gospodu, onda se Gospod usewava u qega i ono postaje nesposobno da sagreπi. Gospod naπa srca i nas wubi, donosi krotost i dobrotu. Ostavi svoje srce potpuno otvoreno za Hrista, za wubav, za bogosluæeqe, inaëe Êe te Duh Sveti napustiti kada poëneπ sa pitaqima: zaπto ovo, zaπto ono? Duπa koja je zawubwena u Hrista uvek je radosna i sreêna ma πta da joj se dogodi, bilo kakvi napori i ærtve da koπtaju qen Boæanski eros. Kada se duπa zawubi u Hrista, wubi i wude, ne moæe da ih mrzi. U duπu koja je zawubwena u Hrista appleavo ne moæe stupiti. U oseêaqu naπeg jedinstva s drugim krije se tajna duhovnog æivota u Hristu. Dakle, da pribliæimo ovo... Znate to oseêaqe kad ste mladi, pa ste zawubweni, pa samo mislite o vowenoj osobi: kako Êete s qom da se sretnete, kako Êe lepπe da izgledate, kako Êete viπe da privuëete qenu paæqu... A zamislite kad ste zawubweni u Hrista koliko je to neuporedivo sa ovom naπom zemawskom zawubwenoπêu. I zaista, Ëovek koji je zawubwen u Hrista, qemu pored svih teπkoêa koje ima u æivotu nema nikakvih prepreka. To je optimista, Ëovek koji je uvek nasmejan, koji vedro gleda u buduênost. ta moæe da kaæe jedna majka koja ima bolesnu decu? Starac kaæe da se moli, u svojoj molitvi da kaæe: Da, Bog viπe voli moju decu nego πto ih ja volim. To je sasvim sigurno. E pa, Boæe, ja ne mogu niπta da uëinim svojoj deci. Evo Ti vraêam moju decu u Tvoje ruke, Ti sa qima Ëini, a ja Êu samo da se molim i kroz molitvu da posmatram qihov æivot. To je! Jer ne moæe majka koja ima bolesno dete sada od brige za tim detetom da sebe ubije, da sebi uëini neπto loπe. Najbowe πto ima da uradi je da preda to svoje dete Bogu, Bog zna πta Êe s qime da uradi. Ja sam imala taj jedan oseêaj u æivotu (hvala Bogu da je to bilo bar jednom) kad sam trebala da odem s Univerziteta i odem u manastir. Znam da sam se tada predala Bogu. I znam πta je Bog meni uëinio. Svi problemi su se reπili, sve je nekako iπlo kao po loju. Danas, dolazeêi iz jednog malog grada, putujem sa jednim mladim Ëovekom, mojim roappleakom kojem je majka skoro umrla, a on ima veê 36 godina, a do 34. godine se nije ni krstio (bila je to greπka i qegove majke), i sad on meni kaæe: HoÊu da ti kaæem..., jer se pre dve godine u naπem manastiru krstio, mi smo mu dali krπtenicu, odmah se javio majci i rekao: Majko, javwa ti se krπtena duπa!, ona je htela od sreêe da vriπti... I kaæe mi: Sedim neki dan sa mojom æenom i razgovaramo, i kaæem: vidiπ ti da od onog dana kad sam se ja krstio to nam je krenulo nabowe, to nam je krenulo nabowe, sa decom, je li tako, sa jednim detetom, sa drugim dete-

20 20 tom... Je li ti, æeno, ne oseêaπ kako je neka radost, neka sreêa zakoraëila u naπ dom? Ona kaæe: da, ja to ose- Êam. Onda ja qemu kaæem: Treba joπ da se venëate, pa Êete imati puni blagoslov. - Jeste, kaæe, da nam je majka umrla, ali to je prirodni tok dogaappleaja, svi Êemo mi da umremo, od stare i bolesne æene ne oëekuje se da se podmladi. Dakle, predajte se Bogu, i Bog Êe znati πta sa vama da uradi. Ako ja samo sedim, rat je bio, i ako mislim: kako Êu da spasim manastir, πta Êu ovo, πta Êu ono, ne mogu niπta da uradim. Tri puta su nam javili u manastiru Sokolici: Beæite, ove noêi nemojte tu da spavate, okruæeni ste U»K-ovcima. Mi smo znale: ako odemo, za pola noêi neêe ostati kamen na kamenu. Mi smo otiπli u crkvu, popalili sva svetla, kad su nam prekinuli svetlost ukwuëili smo agregat, ja sam otvorila prozore, poëeli smo da vrπimo bogosluæeqe; ne da pevamo, nego da se deremo. I nikada nismo videle nijednog U»K vojnika pred nama. ZnaËi, Ti Boæe Ëini πta hoêeπ sa nama! To je i vama; nikada nemojte: to hoêu da uradim, to hoêu...! Dokle god ti planiraπ toliko svoj æivot i onda to mora tako da bude, neêe ti to tako biti. Naravno, mi Êemo da planiramo, treba da imamo jednu viziju svoga æivota i svoje buduênosti. Ali Êemo se moliti Bogu; da li je to od Boga blagosloveno ili nije, pa: Boæe, Ti meni to uëini! Kao πto: Boæe, Tebi predajem svoju decu! Naravno, i ja Êu da vodim raëuna o qima. NeÊe sada Bog da doapplee, da skuva ruëak i da da deci. Izvinite, to je malo grubo πto sam sada kazala. ZnaËi, uëite se u svome æivotu, to nam kaæu veliki duhovnici, oni nam to kaæu iz svoga primera. Sve svoje nade polaæite u Boga i sve πto vi imate ostavwajte Bogu. Ali, u æivotu imamo ponekad i nekih teπkoêa, pa da vidimo kako da se ponaπamo u tim teπkoêama, da sa time zavrπimo. To je, dakle, πto kaæe starac Porfirije: Nije tvoj posao da ispravwaπ druge. Ti treba da se moliπ za druge. A ako negde zablude, moli se da ih Bog prosvetli i da se vrate na pravi put. To se sve ne moæe popraviti reëima, nego samo molitvom. Kad neko Ëini dobro, postaje jedno sa qim i viπe ne moæe da Ëini zlo. ZnaËi, to se dobro toliko ukoreni u Ëoveku. I to πto su rekli: ne ispravwajte druge, molite se. Govorite sa svojim bliæqim preko molitve. Naπ ciw nije u tome da osuappleujemo zlo, nego da ga popravwamo. Kroz osuappleivaqe Ëovek moæe da propadne, kroz razumevaqe i pomoê Êe se spasti. Greπnika treba da posmatramo sa wubavwu i poπtovaqem u qegovoj slobodi. Nikada ne mogu da osuappleujem druge, jer oni su telo od moga tela. Moj bliæqi je telo od moga tela i kako da ga osuappleujem? Niko ne mrzi na svoje telo. Nemoj osuappleivati druge, posmatraj ih kao svetitewe. Jer ako ih tako posmatraπ, onda ne- Êeπ ni videti zlo. Zlo vidi samo onaj ko u sebi ima zlo. Onaj ko nema iskustva zla, on ne moæe da vidi zlo ni u drugome Ëoveku. Opraπtaqe wudima koji su nam naneli πtetu starac je smatrao osnovnim duhovnim podvigom - da oproπteno bude najpre onima koji me oæalostiπe. Svaki Ëovek koji napada na tebe, koji ti nanosi πtetu, koji te ogovara, koji ti na bilo koji naëin nanosi nepravdu jeste tvoj brat koji je pao u ruke zlotvora appleavola. Treba da se veoma saæaliπ na qega, da se osetiπ sa qegovom mukom i da se usrdno i Êutke pomoliπ Bogu da tebe uëvrsti u tom teπkom Ëasu iskuπeqa i da pomiluje tvog brata koji je postao ærtva grabeænog appleavola. Bog Êe pomoêi i tebi i tvom bratu. Ni zbog kakve nepravde, nepravedne optuæbe protiv sebe nemoj da se gneviπ, Ëak ni u sebi. To je rappleavo. Zlo poëiqe zlim pomislima. Kad si ogorëen i kad se gneviπ, Ëak i samo pomislima, kvariπ duhovnu atmosferu; spreëavaπ Svetog Duha da dejstvuje, a omoguêavaπ appleavolu da uveêa zlo. Uvek se moli da wubiπ i opraπtaπ odgoneêi od sebe svako promiπwaqe. Ispravno je da se ne osvrêeπ na to da li tebe vole, nego da li ti voliπ Hrista i da li voliπ wude. Samo tako se duπa ispuqava radoπêu. ZnaËi, ne gledaj da li tebe vole, nego da li ti voliπ Hrista! Sve poëiqe i sve se zavrπava sa Hristom, pri- Ëi nikad kraja... Oprostite, evo, ja toliko! o. Dejan: Mati igumanija je govorila o svojim susretima sa duhovnicima. Mi Êemo biti slobodni da Vas zamolimo da ovom dobrom, poboænom narodu odgovorite na poneko pitaqe, da neπto dopunite... BraÊo i sestre, po naπem obiëaju, vi imate reë, izvolite! Pitaqe: Mati Makarija, na poëetku ste rekli da postoje i duhovnice. Mene zanima da li i te duhovnice postaju po blagodati prozorwive, i ako neka postoji, da li biste mogli neπto da nam ispriëate i o qoj? m. Makarija: Nije neophodno da svaki duhovnik ima dar prozorwivosti. Dar prozorwivosti se daje samo izabranima. Prema tome, ne moæemo da pojam duhovnika poistovetimo sa darom prozorwivosti. Vi bi trebalo da se nekako orijentiπete - izvinite, ovo je sada jedan praktiëni savet - i da ne bludite od crkve do crkve, od jednog sveπtenosluæitewa do drugoga (to moæda tek u poëetku), dok ne naappleete nekoga koji Êe da vam odgovara. Jer, meappleu mnogim duhovnicima jedan je onaj koji Êe da bude za vas, kojeg Êete vi da izaberete i oko kojeg Êete onda da se skupwate, kod kojeg Êete uvek da se ispovedate i da ga pitate za sve u æivotu πto hoêete da preduzmete. NaroËito vam je vaæno da u braku muæ i æena imaju jednog ispovednika, jednog duhovnika. Jer ako æeni jedan duhovnik kaæe jednu stvar, a drugi duhovnik

21 muæu drugu stvar, veê sami znate, tu Êe se stvoriti nenormalna situacija u takvoj kuêi. Izvinite, ja sam htela samo neka iskustva da vam prenesem, ali evo, iz ovog pitaqa izlazi jedna velika potreba da naappleemo sebi duhovnika, da se privolimo jednome duhovniku i da mu budemo posluπni. I da ne oëekujemo da taj naπ duhovnik ima dar prozorwivosti. Jer duhovniπtvo je jako velika stvar u naπoj Crkvi. Sveta Tajna ispovesti i sveπtenosluæitew koji prima tu Svetu Tajnu. Moramo da znamo da u tom trenutku on nije naπ prota sa kojim se mi druæimo, on je Ëovek koji, kad stavi epitrahiw na naπu glavu, kaæe: Ja nedostojni jerej po blagodati Boæijoj razreπavam te... Dakle, tebe Bog razreπava preko mene. Zaπto Bog? Ne moæe Bog direktno da doapplee i da te razreπi. On je nama dao sveπtenstvo, Svetu Tajnu sveπtenstva, i mi poπtujuêi tu Svetu Tajnu poπtujemo i vowu Boæiju. Kao i u bolesti, Bog nam je dao lekare, lekari su isto tako od Boga. Ali od nas zavisi πta Êemo, da li Êemo samo da verujemo lekarima i da zanemarimo Boga. Moramo da znamo da je bolest s Boæijim dopuπteqem doπla u nas, Bog nas je uputio lekaru, ali biraêemo i lekara, neêemo svakome da verujemo, nego lekaru koji ipak æivi duhovnim æivotom. To moæe da se vidi. Taj lekar ne mora da bude Ëudotvorac koji Êe nas na Ëudesan naëin izleëiti, kao ni naπ duhovnik (πto) ne mora da bude prozorwivac koji Êe odmah sve da nam kaæe. Od vas zavisi... kad priappleete duhovniku, ka ideπ na ispovest, ti se pomoli za tog sveπtenika. I koliko se ti usrdnije za qega pomoliπ, toliko Êe viπe reë Boæja iz qegovih usta da doapplee do tebe. Pitaqe: Hteo bih da Vas pitam, mati Makarija, da li postoji sudbina i kako izabrati partnera u æivotu? m. Makarija: Zavisi πta Vi podrazumevate pod tim pojmom sudbina. Ako podrazumevate Boæji plan o meni, onda moja sudbina postoji. Moja sudbina Êe se ostvariti ukoliko ja dobrovowno prihvatim Boæji plan. Ali Bog je mene stvorio kao slobodnu liënost, dao mi je slobodu kao maë sa dve oπtrice. Gospod nije doπao da Sveta Tajna Ispovesti 21 kaæe: Ja sam Gospod Bog Savaot, Mene imate da sluπate! Kakva je onda to vera? Onda je to nareappleeqe, to je zapovest, a vera je neπto πto se stvara u slobodnom srcu. Dakle, ako podrazumevamo pod sudbinom Boæji plan, Boæji domostroj o mome spasequ, kada ja prihvatim tu Boæju vowu, onda moja sudbina postoji. InaËe, da je neπto zapisano da Êe se meni u æivotu desiti i to mora da se desi, bez obzira da li ja vawam ili ne vawam, ne, to apsolutno ne postoji! Naπa Crkva to ne propoveda. Kako izabrati, da ne prezrem to Vaπe pitaqe, partnera u svom æivotu? Evo, ja sam na najlepπi naëin izabrala partnera u mome æivotu. Moj prvi partner jeste Bog. A svi ostali partneri u mome æivotu, Bog ih πawe i ja se molim Bogu za qih. Kako ih Bog poπawe, onda ih imam. Ostali partneri u mome æivotu jesu - moje sestre u manastiru. Prema tome, ako mislite na æivotnog partnera, na æenidbu i udadbu, tu neπto mora i vaπe srce da kaæe. Ne idemo samo nekom logikom i nekim razumom. U svakom sluëaju, vodiêemo raëuna πta nam odgovara. Kad odete u neku prodavnicu, vi proappleete celu prodavnicu da vidite sve πta ima, pa Êete tek onda da kupite. Tako Êete isto kad birate svog partnera da posmatrate viπe wudi, pa Êete da vidite ko vama viπe odgovara, sa kime mislite da moæete da delite æivot. Jer, πto je ovde i napisano, da postoji ipak sreêa u braku, postoje uspeπni brakovi, ali tu treba da postoji i jedna predispozicija, a to je da su oni u Bogu jedno. ZnaËi, u Bogu traæiti sebi svoga partnera. Pitaqe: HoÊete li da nam kaæete neπto o svome manastiru? m. Makarija: Dobro je da ste me podsetili. Moj manastir, manastir Sokolica, to je manastir Pokrova Presvete Bogorodice. Nalazi se na malom brdu koje se zove SokoliËko brdo ili Sokolica. (Taj narod tamo ima jako dobar naglasak, nije Sokolica nego Sokolica, pravi srpski). To je jugozapadni ogranak Kopaonika, velikog kopaoniëkog masiva, jedno izdvojeno brdo. Mi se nala-

22 22 zimo na 800 m nadmorske visine. Zaπto se zove Sokolica? Postoji zapis joπ iz 14. veka da je svaki domaêin po broju muπkih glava morao toliko sokolova da odneguje svome vlastelinu za lov. I danas tamo postoje sokolovi, to su jako fine ptice i mi smo sreêne da moæemo da pariramo tim slobodnim i lepim pticama. I mi smo svile svoje gnezdo, ËoveËije i angelsko, da kaæem, u tom malom manastiru. Crkva Pokrova Presvete Bogorodice je sazidana u 14. veku, sazidao ju je»ernik Musa (Musa, od Mojsej, to je staro srpsko ime), koji je bio zet kneza Onda se smeju i ovi stranci... ZnaËi, iz 14. veka je, na vrlo lepom terenu. Kao πto svako voli svoju kuêu, mi volimo svoj manastir, pokuπavamo da ga ukrasimo, a evo, ovog leta, ako Bog da, ja Êu poëeti da æivopiπem pripratu, jer priprata je tek 200 godina stara, i staviêu freske æitije Majke Boæje. Ali neêu da ih izmiπwam, ja bih mogla to da izmislim, nego hoêu da uzmem jedan presek - naπe najbowe freske iz naπih kosovskih manastira, pa Êu tu da ih prenesem, sve tu na jednom mestu. Lazara. Jeste da danas iptari hoêe da kaæu... na posledqem sastanku koji smo tamo imali zvala sam da doappleu UNMIK-ovi i KFOR-ovi predstavnici, jer su qihova deca psovala moje radnike i meni govorili sve najgore, da ne govorim one reëi kako su oni to priëali, pa kaæem ja ovima iz UMNIK-a, doappleite da vidimo πta u πkoli ovi uëitewi uëe ovu decu, da li ih uëe znaqu ili ih uëe da nas mrze. I na tom sastanku jedan meni kaæe: Nije tvoja crkva iz 14. veka, nego je sazidana na imaqu Ise Bowetinaca. Isa Bowetinac je bio dræavni neprijatew i on je bio likvidiran. ta da im kaæem, stalno pokuπavaju da me isprovociraju, a ja hoêu mirno- Êom da ih pobedim, samo im ovako kaæem: NeÊete vawda da kaæete da je Isa Bowetinac joπ ktitor? - ta je to ktitor? Ja kaæem: Onaj πto je dao pare za crkvu. Manastir Sokolica Pitaqe: Mati, s obzirom da imate veliko iskustvo u susretu s duhovnicima, (recite nam) neπto o susretu sa srpskim duhovnicima, i pored duhovnika, da li ste imali iskustvo s iskusnim staricama? m. Makarija: Jesam, srela sam nekoliko starica u GrËkoj. Mogu da vam kaæem da duhovniπtvo nije vezano samo za sveπtenike. Sveπtenik moæe da stavi epitrahiw, a starica, duhovna majka, ona moæe da bude i mlada, ne moæe da stavi epitrahiw. Ali vam je vaænije u æivotu ko Êe da vas rukovodi i ko Êe da vas uputi kako da se ispovedite. Recimo, to je kao u manastiru, sestre se ispovedaju svojoj igumaniji ili onoj koja im je starica u manastiru. Ispovede se, to veê proapplee kroz jedno proëiπêeqe, i onda ona kaæe: E, kêeri, to, to i to ima da kaæeπ pod epitrahiwem. ZnaËi, tu sad dolazi

23 23 sveπtenik. U manastiru se zna, igumanija Êe da bude jedna duπa sa ispovednikom, igumanija ima potpuno pravo da bude na ispovesti. Eto, u Rusiji sam srela igumaniju Serafimu, ona je pre nekoliko godina umrla, ona je sestra jednog novoprojavwenog svetitewa, mitropolita Serafima. U GrËkoj sam srela nekoliko starica, ali naæalost, ono πto su one meni govorile to je bilo nekako liëno, tako da sam ostala sada bez odgovora. - A o susretu sa srpskim duhovnicima? m. Makarija: Pa, mi nekako ponekad ne raspoznajemo nekog Ëoveka koliko je duhovan. Moj duhovni otac je bio blaæenopoëivπi vladika Danilo (KrstiÊ), koji je proπle godine umro (20. aprila godine, nap. ur.) I sahraqen je ovde u Vavedequ. On je bio jedan od najπkolovanijih wudi, ali duhovniπtvo nije u πkolovanosti, kao πto vidite, starac Porfirije je imao samo dva razreda osnovne πkole. Ta duboka unutarqa duhovnost je kod vladike Danila bila prikrivena qegovom visokom umnoπêu i qegovom πkolovanoπêu. Ja sam shvatila kolika je qegova duhovnost tek kad sam posle qegove smrti uzela da sredim qegova pisma (jer ako Bog da, imam nameru i da napiπem neπto o qemu) koja je on meni pisao dok sam ja bila u GrËkoj.»ak sam mislila da ih donesem ovde i da vam proëitam neke delove. Iz tih qegovih pisama meni - gde je on pratio svaki korak mog æivota i prosto rukovodio: sad to nauëi, sad uradi ovo, sad uradi ono, i onda je meni obrazlagao kako, zaπto - tu se zaista vidi um Boæji i wubav Boæja. Moram da kaæem da veliko iskustvo sa srpskim duhovnicima nemam, jer otkako sam u Srbiji, ja sam tamo u manastiru i ne izlazim baπ toliko Ëesto; drugo, naπ manastir je mali i nas nema mnogo u manastiru, mi ne odlazimo baπ po slavama, ne kreêemo se mnogo. Mada, hoêu da vam kaæem, ima meappleu naπim mladim jeromonasima veoma duhovnih wudi. Pitaqe: Da li ste imali susrete sa blaæenopoëivπim starcem Julijanom StudeniËkim? m. Makarija: Ja sam Ëak jedno vreme æivela sa ocem Julijanom StudeniËkim u Gradcu, mislim da sam tamo provela oko godinu dana. Vi qega poznajete bowe od mene i ne bih govorila o ocu Julijanu. to se tiëe duhovnosti, duhovnost je jedna. Ne postoji grëka i ruska duhovnost, postoji grëka i ruska ikona, a duhovnost je jedna, jer Duh Sveti je jedan. E sad, zavisi samo kako vi to doæivwavate sa svoje strane. Ne bih ja tu pravila neku veliku razliku. Duh Boæji je jedan, Duh Sveti je jedan, i diπe gde hoêe; a diπe samo tamo gde ima slobode. Koje slobode? Ne ove æivela sloboda!, nego gde ima viπe slobode u duπi, tu viπe Duh Sveti i diπe. Jer ako bismo rekli posebno ruska duhovnost, grëka duhovnost, onda bismo rekli i ruski Sveti Duh... Izvinite, ja Vas potpuno razumem, πta ste Vi hteli da kaæete, ali eto, moj odgovor, moje miπweqe o tome da na jedan naëin doæivwava Boga, moæemo da kaæemo, jedna duπa - to ste Vi sigurno mislili! - a na drugi naëin doæivwava Boga druga duπa. Ali to je veê neπto individualno... Mi smo znali da Rusi i Belorusi drugaëije slikaju ikone i evo, doπle su nam dve ruske monahiqe, one rade ikone, i donele su sve vizantijske ikone. Dakle, oni veê prevazilaze taj svoj ruski stil u ikonografiji. Prema tome, doæivwaj duhovnosti jeste doæivwaj na liënom planu. Pitaqe: Godine Grci su priznali novi kalendar, pa se sad pravi neka razlika izmeappleu onih duhovnika pre i onih posle godine... m. Makarija: Jeste, brate, to je velika tragedija u GrËkoj. Ne da imaju samo novokalendarce i starokalendarce, nego i meappleu tim starokalendarcima imaju stotinu struja. Kao πto dolaze sada stranci u naπ manastir, pa pitaju: Koji ste vi red? A ja qima kaæem: Jedna Pravoslavna Crkva u celom svetu, u Americi, u Srbiji, u GrËkoj... (jer pogreπno je da se kaæe Srpska Pravoslavna Crkva, nego Pravoslavna Crkva u Srbiji, u GrËkoj, to je jedna Crkva, sve je jedna Crkva)...ima samo jedan red, monah ili monahiqa. A kako Ëujem od vas, vi sami kaæete da u KatoliËkoj crkvi ni Bog ne zna koliko redova ima. Prema tome, velika je tragedija to u GrËkoj: starokalendarci, novokalendarci, i meappleu qima postoji neki kamen spoticaqa, ja bih rekla Ëak i mræqa. A meappleu starokalendarcima ima struja ovoga, struja onoga, to je veliki razdor u Crkvi. - Starokalendarci stavwaju veliku primedbu na novokalendarce... m. Makarija: Stavwaju, svako ima pravo. Ja imam pravo da stavim primedbu na Vaπe pitaqe I vi na moj odgovor. To je sloboda; to je ono πto kaæe starac Porfirije: ako se ja bavim sobom, kako ja mogu da vidim... Ili πto Gospod kaæe: kako moæeπ da vidiπ trn u oku brata svoga, a ti imaπ balvan u oku svome? Ako ja vodim raëuna o sebi, svoj veri... Kad sam se vraêala, pre dosta vremena, iz Beograda, i tamo negde na izlasku iz Kragujevca ima samousluga, i svratim da uzmem neki sok, a dve æene kaæu: Jel' imate malo vremena da razgovaramo? Ja kaæem: Pa, poæurite, jer ja daleko treba da putujem, sad je pet sati. Ne volim kad se smrkne, nije ni lepo, monahiqa vozi auto noêu... Kad ono, neke subotarke naπle mene da... (smeh u sali). Prema tome, ja mislim da one ne cene ni svoju veru. Jer onaj ko ne ceni svoju veru, on neêe poπtovati ni tuappleu veru. Ja moju veru volim, ako neko hoêe da mi kaæe, ja Êu da mu propovedam, ali nikome neêu da nameêem svoju veru, Mogu za nekog samo da se molim: Boæe, pokaæi mu pravi put, pokaæi mu pravu veru. Ako bi pitao, onda Êu s qim da razgovaram... Pitaqe: Mati, primetila sam da ste Vi imali

24 24 kontakte sa duhovnicima u svojim mladim godinama. U monaπtvu, vi ste sada sama duhovnik. Da li moæemo i mi koji smo u svetu, a koji smo duæe vreme bez duhovnika, da posle niza godina i ostanemo tako bez duhovnika? Da imamo neki uzor u monaπtvu, ali da ostanemo bez duhovnika? m. Makarija: Samo mala ispravka, ja i danas odlazim u Ormiliju, u moj manastir, i danas imam kontakt sa ocem Emilijanom. Nije to baπ bila mladost kad sam ga upoznala, imala sa 33 godine. I joπ uvek odlazim na Sinaj, ako Bog da, nadam se joπ jedanput da odem i da se vidim sa ocem Pavlom. U nekoj mojoj mladosti koja je nastupila posle 30. godine mog æivota, tada kad sam rekla da sam se probudila, da sam krenula za Hristovom wubavi, onda sam imala susrete, i joπ uvek ih imam. Ti susreti se ne prekidaju, dokle god wudi æive. Nisam niπta govorila o ocu Iliji iz Libana, bila sam i u qegovom manastiru. Da vam iskreno kaæem, naπi susreti, moji doæivwaji sa qima - to je deo trenutka. A govoriti o jednom duhovniku, treba pratiti uopπte qegov æivot, pa onda o qemu govoriti. Tako da sve ovo πto sam ja sada govorila, to su nabaëeni podaci, utisci... Kako sada i πta Vi moæete? Mnogi wudi se pitaju: kako Êu ja sebi da naappleem dobrog duhovnika? Ako traæiπ, i naêi Êeπ. Ali to znaëi ne da ideπ od Ëoveka do Ëoveka, nego traæi u molitvi. Traæi u molitvi! Za svakog Jovu ima kapa... Pitaqe: Da li slobodna vowa moæe da se preda Gospodu? m. Makarija: Samo slobodno srce i slobodna vowa mogu da se prilepe za Gospoda. (...) To je jedini ispravni put. Po vaπoj slobodnoj vowi vi sebe predajete Bogu, i to je pravo predavaqe. I jedino! Pitaqe: Mati Makarija, u posledqih godinu dana svedoci smo da mnoge organizacije i preduzeêa organizuju putovaqa i obilazak manastira. Po Vaπem miπwequ, da li postoji pravilo, ko bi trebao da organizuje ta putovaqa? ta Vi mislite o velikoj navali wudi na manastire i kako monaπtvo gleda na to? m. Makarija: Imate grupa koje su uvek dobrodoπle u manastir, gde su wudi zaista bogotraæitewi, koji umeju da se ponaπaju u manastiru. Ti wudi ne smetaju, ne ometaju manastirski æivot. Da li sada moæemo da damo neku definiciju ko moæe da vodi (grupe u manastir)? Ja mislim da onaj ko vodi, ako to nije organizovala Crkva, ako to nije vaπ paroh, mora da bude pod blagoslovom nekoga iz Crkve. Da bi to pokloqeqe bilo po Bogu, moæe samo s blagoslovom. Uopπte, u vaπem æivotu niπta ne moæete da radite bez blagoslova. Ne bih uopπteno rekla ko sme a ko ne sme, nego onaj ko to radi treba (da ima blagoslov). Treba da se vidi: taj s blagoslovom toga i toga organizuje to i to. Pitaqe: Htela bih da se zahvalim majci Makariji zato πto je doπla sa dalekog puta, πto nas je udostojila svojim prisustvom i ovako lepo predavaqe odræala, a moje pitaqe upuêeno m. Makariji je sledeêe: πta misli o globalizaciji druπtva, o identifikacionom broju, o elektronskim pasoπima... To je neπto πto se plaπim da nas Ëeka, pa ako hoêete da nam neπto kaæete o tome. m. Makarija: HoÊu da Vam kaæem, ali ne ono πto ja mislim, evo πta kaæe o. Adrijan sa Sinaja. Jer, Grci su zbog toga uplaπeni, broja 666 itd. Starac qima ovako kaæe: ta Zver, koja se veê nalazi tamo u vajcarskoj (zapravo u Belgiji, u Briselu, nap. ur.), oni Êe vama da utisnu broj, neêe da vas pitaju da li hoêete ili neêete. To je moguêe, da vam utisnu broj. Ali starac kaæe da nijedan broj, pa ni broj Zveri, nije jaëi od Krsta. Vi Êete da stavite krst preko toga. Dakle, vi neêete da primite, da svojevowno prihvatite, ali kako Êete neëastivog da pobedite? Silom»asnog Krsta! o. Dejan: Mati Makarija, poπto Vi imate ovde glavnu reë, ja Vas sada molim da kaæem nekoliko reëi samo. BraÊo i sestre, vrlo kratko imam da vam kaæem. Kod naπeg poboænog sveta primeêujem u posledqe vreme neke strahove. To o Ëemu ste Vi sada govorili, pa se sada mnogo govori o reformi πkolstva, pa sve to ne ide onako kako treba, uz mnogo onog Ëime smo mi nezadovowni. I imamo pravo da budemo nezadovowni. Ali mislim, braêo moja i sestre, da ne treba da se bojimo. Pa jel' nam nije Gospod rekao: Ne boj se, samo veruj? Ako mi budemo onakvi kakvi treba da budemo, pa niko nam niπta ne moæe! Ako verujemo u Gospoda, ako æivimo po Svetom Jevanappleewu, ako se branimo»asnim Krstom Gospodqim, pa nikakvi masoni, ni judeo-masoni, ni bowπevici, ni Novi svetski poredak, ni ne znam kako se to veê zove... Naravno, treba raspoznavati duhove, treba da znamo πta je πta, treba da pratimo dogaappleaje, treba da otvorenih oëiju idemo kroz ovaj svet. Ali nekome strahu, pogotovo nekoj panici, nema mesta nikakvog! Gospod je rekao: Ne boj se, samo veruj! Eto toliko, braêo moja i sestre. Pitaqe: Poπto je manastir Sokolica na Kosovu, naπem velikom i svetom Kosovu, srpskom Jerusalimu, da li se popravwa duhovno staqe u srpskom narodu danas i da li mislite da su Srbi izgubili Kosovo zato πto nisu bili svesni da je to naπa sveta zemwa? Da li Êe se Srbi, ili bowe reëeno, kada Êe se Srbi vratiti Kosovu u tom kontekstu, kao naπoj duhovnoj vertikali? m. Makarija: Kosovo, prvo da kaæem, nije izgubweno. Nismo izgubili Kosovo, joπ uvek. Iako sve upu- Êuje na to da smo ga izgubili, ali nismo! Posledqa reë

25 25 na Kosovu biêe reë Boga Æivoga! A ono πto su iptari nama Ëinili - vapaj one dece, vapaj oca Haritona, svetog oca Haritona, koji je onako izmasakriran i Ëije su moπti naappleene, oca Stefana i mnogih drugih - ono πto su iptari nama radili u posledqe vreme, to je prevaziπlo sve ono πto su radili Rimwani hriπêanima. Vapaj nevine prolivene krvi Êe doêi do Boga i Bog Êe da kaæe Svoju posledqu reë. to se tiëe duhovnosti (srpskog naroda), ja nisam sa Kosova i ne bih mogla da vam dam razlog da kaæete: Evo, ona brani svoje, ali ja mislim da poboænijeg naroda od tog kosovskog naroda nema. I Ëestitijeg naroda od tog kosovskog naroda nema. Pogledajte samo ovo: kosovski manastiri su svakog dana sve puniji i puniji. Sve viπe i viπe monaha ima tamo. Svaki pametan vladika se oslaqa na svoje monaπtvo; tamo gde ima monaπtva, i to dobrog monaπtva, tamo ima i duhovnosti. Pitaqe: Voleo bih ako moæete da kaæete malo o kipu Majke Boæje koji se nalazi u Vaπem manastiru i da ispriëate malo o Vaπem ikonopisu. m. Makarija: Mnogo Vam hvala, brate, ja sam sve neπto mislila, jer sam malo veê i umorna, da neπto veliko nisam rekla o manastiru, a to je o kipu. Vidite kako postoji sada izmeappleu vas i mene neπto. U naπem manastiru se nalazi kip, Ëudotvorni kip Majke Boæje. To je statua koja je napravwena u 14. veku, remek-delo vizantijske statue 14. veka. Nije pravwena za moj manastir Sokolicu, nego za manastir Baqsku, i bila je u sastavu velikog portala manastira Baqske. Kao kad odete u Studenicu, pa kad se iz Radoslavove priprate ulazi u glavnu pripratu imate Majku Boæju, tako je i ova tamo sedela. Posle bitke na Kosovu godine, poπto su Turci imali svoje uhode, imali su svoju obaveπtajnu sluæbu, oni su znali da je naπ vrli sveti kraw Milutin kod svoga vladike baqskog Danila II jedno vreme dræao svoju krawevsku riznicu. Odmah su otiπli u Baqsku, naravno, niπta nisu naπli. Prerovali su Baqsku, dosta su je oπtetili... Baqska je joπ i danas oπteêena, ja se seêam za Svetog Savu kad smo iπli tamo na liturgiju, pa jedna velika pukotina. Niπta tuænije nema kad zimi u crkvi pada sneg. Sluæimo liturgiju, a ono sneg pada na nas kroz tu pukotinu. ZnaËi, tada je pao taj kip, i onda su naπi stari, poπto su raspoznali da je kip Ëudotvoran (naroëito pomaæe bezdetnim roditewima; tamo gde su lekari rekli da ne postoji nikakva fiziëka moguênost da izmeappleu ovog muæa i ove æene bude porod, takvi su je wudi dobili, Ëak i muslimani. Ima tamo jedan u selu koji se zove Marija. Muπkarac, zamislite!) naπi stari su je doneli u Sokolicu, na jedno skrovitije mesto. Zato je u Sokolici napravwena ta jedna priprata, koju ja treba sada da æivopiπem, jer su wudi rekli: Evo, mi imamo gde da sklonimo glavu, a kip Majke Boæje nema, i onda su to napravili. Postoji priëa, to je zapisano, da je jedan domaêin dao sedam jarmova volova paπi i da mu je ovaj dao dozvolu da u toku noêi sazida (pripratu). To je onda tako bilo, priliëno sklepano. Mi smo pre pet godina, uëvrstili pripratu, promenili temewe, krov, itd. Danas mnogi wudi dolaze, jer ona ne pomaæe samo kod bezdetnih roditewa, nego i nekih bolesti. Evo da vam kaæem posledqi sluëaj koji se desio. Smeπno ima ime, Xihad, jedan pravoslavni jordanski policajac, UNMIKov policajac, koji je Ëesto dolazio kod nas, on se sada pre par nedewa vratio kuêi, zavrπena je qegova misija na Kosovu. On doapplee i ovako onaj kip miluje. Miluje i pla- Ëe, miluje qeno lice, pa svoje, i plaëe, znate kako je Ëovek kad rida. Ne smeπ da ga pitaπ... Tek jednog dana on sam kaæe da mu je majka jako bolesna tamo u Jordanu. Ona je pre tri godine operisana od raka, sada joj se na drugom mestu pojavio rak. U bolnici je, lekari kaæu da mora da se operiπe ponovo, ali misle da to nema nekog izgleda. I sad, kaæe, ja idem u Mitrovicu, u crkvu Svetog Save, idem u ZveËan, u crkvu Svetog orapplea, ali nigde ne mogu da plaëem. A dok ne plaëem, onda znam, moja molitva nije nikakva. Samo to mogu ovde. I on se isplaëe. Jednog dana dolazi, wubi Majku Boæju, sav je sreêan... Kaæe, jutros su mi javili, majka je izaπla iz bolnice potpuno zdrava, Ëak ne postoji oæiwak od operacije. Ona, Ona, na kip pokazuje, Ona je uëinila Ëudo. Dakle, hvala πto ste me podsetili da kaæem o tom kipu. Da vam kaæem i svoj greh: kad smo doπli u Sokolicu pre 12 godina, a mi gledamo onaj kip, pa kaæem: ma kakav kip, ne klaqaj se kipu ni ikakvom liku, ne sluæi mu, i sve πto kaæe Mojsije. Niπta, mi Êemo da napravimo jedan trem, pa Êemo qu da iznesemo napowe, neka se klaqa ko hoêe, mi neêemo da se klaqamo. Vidite kako Ëovek greπi! Evo dolazi vladika da nas poseti - duboka metanija, do zemwe. Pitamo vladiku: Vladiko, kako to? - E, Ëeda moja, kada su Majka Boæja i Bog blagoizvoleli da Ona Ëini Ëudesa kroz ovaj kip, onda ovaj kip jest nama u rangu ikone. Evo, samo da vidite, neko je zamolio oca Porfirija da se za qega moli; on kaæe: Ja Êu se pomoliti, ali to nije dovowno. Potrebno je da moja molitva i kod vas naiapplee na odgovor. Jer Bog, Koji hoêe da poπawe Svoju blagodat na nas, treba da naapplee naπ otvoreni zagrwaj, kako bismo mogli da primimo Qegovu blagodat. Bilo da nas izleëi od bolesti, bilo da dopusti da se nastavi iskuπeqe naπe bolesti, Qegov uëinak Êe biti na korist naπoj duπi. I na kraju, πta on kaæe: Posle smrti razdawine nestaju. (...)

26 26 STARAC AVEW POVRATAK SA SVETE GORE U TE KOM MOMENTU ZA RUSIJU U prethodnom broju smo objavili odlomak, koji je posveêen arhimandritu Ipolitu (Halinu). Tekst je napisan na osnovu kqige Evgenija Muravweva i Dimitrija Fomiceva Jutarqa zvezda, koja Êe uskoro izaêi iz πtampe. Kao urednik te kqige, sada æelim da vas upoznam sa qenim drugim delom, gde se ne govori samo o ocu Ipolitu, veê i o qegovom prijatewu, takoapplee svetogorskom monahu, koji se vratio u Rusiju, danas dobrodræeêem arhimandritu Avewu (Markedonovu). On je jedno vreme bio nastojatew naπeg manastira Svetog Pantelejmona na Svetoj Gori, a danas duhovno rukovodi sv. obitew manastira Sv. Jovana Bogoslova u Rjazanskoj oblasti. (V. Grigorjan) Put na Svetu Goru ana 24. juna godine, posle mnogo godina muënog i laganog gaπeqa manastira Svetog Pantelejmona, zajedno s kojim bi nestao i svaki trag ruskog monaπtva na Svetoj Gori, desio se zaëuappleujuêi dogaappleaj. Vasewenski patrijarh Atinagora je u prisustvu predstavnika pomesnih Pravoslavnih Crkava, pa tako i mitropolita Nikodima (Rotova), dao izjavu koja je za veêinu onih koji su se okupili bila neoëekivana i protivureëna kursu grëke dræave u jelinizaciji Svete Gore. Sve Pravoslavne Crkve, izjavio je Svjatjejπi Atinagora, mogu da poπawu na Svetu Goru samo toliko monaha koliko smatraju da je potrebno. Ja kao duhovno lice Êu sam proveriti one koji budu poslani. U prvom redu imala se u vidu naravno Ruska Crkva. Gospod nije dozvolio da ona izgubi neotuappleivu stazu, jer nije bilo dana da se taj put nije omivao suzama i molitvama. Uskoro posle revolucije je u potpunosti prekinuta ta velika reka pomoêi, koja je u manastir Svetog Pantelejmona priticala iz Rusije. Posledqi brod sa darovima nije ni dospeo do Svete Gore, jer je doæiveo katastrofu na moru. I tada je iguman manastira naredio da se podeli milostiqa posledqi put - monasi su veê i sami poëeli da oseêaju veliku potrebu. To posledqe deweqe milostiqe je zabeleæio ruski fotograf-emigrant. Kada je razvio film, video je da je na Ëelu onih koji su bili u potrebi iπla - Presveta Bogorodica. Iguman je tada zaplakao i rekao: Dok sam æiv, deliêemo i posledqu koricu hleba sa gladnima, posledqu odeêu sa nagima, posledqu radost sa ubogima... U oktobru te iste godine, Patrijarhu Konstantinopowa iz Moskve je bio predat spisak od 18 lica, koja Ëekaju odluku za nasewavaqe u Pantelejmonovom manastiru. Qihove liëne stvari su takoapplee predstavwene u ministarstvu inostranih poslova GrËke. U julu godine, iz Atine je stigla odluka da samo petorica monaha mogu da doappleu na Svetu Goru, πto je u mnogim ruskim emigrantskim listovima bilo prokomentarisano kao veliko Ëudo. I tek u julu godine, qih Ëetvorica, meappleu kojima je bio i otac Ipolit (Halin), doπli su na Svetu Goru. Dolazak Rusa iz SSSRa je bio iznenaappleujuêi Ëak i za grëkog guvernera Svete Gore. Otac Avew nije bio meappleu pridoπlicama. On Êe doêi na Svetu Goru nekoliko godina kasnije. Pogledajmo πta se desilo pre toga. U mladosti je otac Avew bio ipoappleakon u Rjazani kod starca arhiepiskopa Dimitrija (Gradusova, u velikoj shimi Lazara). Odlazio je k qemu peπaëeêi Ëetiri kilometra. - Moji roditewi su umrli godine. Meni je tada bilo 16 godina, - priëa otac Avew. - A vladika Dimitrije me je nekako posinio. Bio je rat. Okolo same nesreêe. Jednog su ubili, drugi je nestao bez traga. Smrt je kucala na vrata svake kuêe, i ja nikoga nisam optereêivao svojim problemom. A ostala su mi dva mlaapplea brata i dve sestre, najmlaappleem je bilo svega tri godine. SeÊam se kada me je u crkvi vladika uhvatio za podbradak i rekao: Ti, anappleele moj, ne govoriπ da je Gospod uzeo tvoga oca? Suze su mi se slivale niz lice. A on Êe na to: Ne plaëi, raduj se. Kome Gospod uzima bliæqe, Sam ih zamequje. Sada ti je Bog i otac i majka. Ti si najsreêniji Ëovek. To me je uteπilo. Kada je mladiê napunio 18 godina, vladika ga je postrigao u monaπtvo i rukopoloæio u Ëin. Veoma je vo-

27 leo oca Avewa. - Ali nije se samo prema meni tako dobro odnosio, - nastavwa starac priëu. - Qegov sekretar je postao moj prijatew jeromonah Nikodim (Rotov), Rjazanac kao i ja, a ja sam veê tada sluæio na parohiji... I jednom nam je vladika Dimitrije otkrio neπto posebno: Nemojte da mislite da ste se vas dvojica sluëajno upoznali. Vas je Carica Nebeska izabrala i spojila, i meni vas preporuëila. Tako smo rasli pod qegovim okriwem. Traæio sam od qega dozvolu da idem u Kijev, a vladika mi je odgovorio: Anappleele moj, sedi kuêi, sedi kuêi, biêe i Kijev, biêe i Sveta Gora. On je sve predskazao πto se potom i dogodilo. Ocu Nikodimu je vladika dao blagoslov da uëi u Duhovnoj akademiji, a meni je direktno zapretio, πto sam ja veoma æeleo: Vladiko, tako æelim da viπe saznam o Bogu. - Ti nemaπ Boæji blagoslov ni moju dozvolu za to. I dodao: Anappleele moj, doêi Êe vreme kada Êe tebi dolaziti akademici po savet i Gospod Êe te tako uzdignuti, da Êe ti zavideti. Znaπ πta, i okrenuo se prema ocu Nikodimu, on Êe imati tako teπko i odgovorno posluπaqe da neêe imati kada da se pomoli za sebe. A ti se moli za qega kao za samog sebe, i viπe nego za sebe! A ti, gledao je oca Nikodima, ti Ëuvaj Avewa kao zenicu oka! Jer je u qemu sva tvoja snaga! Bogoborci su bukvalno oseêali da to nije obi- Ëan monah. Joπ godine, kada nije bilo posebnih progona Crkve, ocu Avewu je bilo nareappleeno da napusti Rjazaq u toku 24 Ëasa. Potom su ga za vreme HruπËova isterali i iz Jaroslavske eparhije, jer je u lokalnim novinama objavio na sva vrata Ëlanak: arlatan XX veka. Krivili su ga da je bezboænik, amoralan tip. A usmeno su ga savetovali da se odrekne Boga i zaposli. Ali otac Avew je odgovorio da neêe izdati Onoga Koga je voleo i voli. Neki, posebno beli monasi, osetwivi zbog svojih porodica, veoma su teπko preæivwavali te nesreêe. Monahu je mnogo lakπe, ali samo ako nije vezan niëim ovozemawskim, i ako nema nikakav strah pred svetom. - Uvek sam bio sreêan Ëovek i nikome nisam 27 zavideo, - kaæe arhimandrit Avew. Jaroslavski vladika, teπko bolestan episkop Isaija (Kovalev), veoma je teπko primio ciniënu klevetu na jednog od svojih najbowih sveπtenika, ali je iznenada Ëuo od qega samog: Vladiko, a zaπto vi plaëete? - Pretpostavi. - ta, smrtna kazna? Ja se ne bojim. Vi im se samo radi Boga ne suprotstavwajte. Vi ste bolestan Ëovek, izbaciêe vas na ulicu, i gde Êete onda? A mene otpustite s Bogom kuêi, u Rjazaq. - Ali tebi posle toga nigde neêe dati da sluæiπ. - Oni imaju savesti, svako od qih Êe mi svakodnevno davati po koricu hleba za doruëak i ruëak i ve- Ëeru, i preæiveêu. A Ëetrvrtu koricu uvek mogu da dam nekome siromaπnom kao i ja. U to vreme je qegov prijatew o. Nikodim (Rotov) veê postao vladika. - Mi smo se konaëno sreli, - seêa se sa snaænim utiscima arhimandrit Avew, - i naravno, obradovali smo se jedan drugome. Setili smo se kako smo joπ kao deëaci maπtali da naappleemo nekog duhonosnog starca, koji Êe nas postrizati u monahe; zamiπwali smo kako Êemo iskopati peêinu u zemwi, dalako od svetske sujete, i æiveti u qoj da niko ne zna. Gospod nam je dao sve πto smo æeleli! Slatko se ispriëavπi, Arhimandrit Avew otiπli smo na poëinak. Bliæila se ponoê. StarËe, starëe, pozvao je oca Avewa qegov prijatew (vladika Dimitrije ga je Ëesto nazivao starcem). ta ti je? - Znaπ li da samo πto sam doπao sa Svete Gore? - U snu, jel da? - Ne, na javi. Nedavno sam se vratio. I ispriëao je kako je putovao iz Jerusalima u SSSR preko GrËke, kako se na svetogorskom pristaniπtu Dafni susreo sa blagodatnim starcem, igumanom ruskog manastira Ilijanom, kako je od qega saznao da manastir Svetog Pantelejmona manastir zamire, da najmlaapplei qegov æitew ima sedamdeset godina, a drugi imaju i sto, i leæe nepokretni. A Grci Ëekaju da svi Rusi poumiru, da bi preuzeli manastir u svoje ruke. I naravno, vladika Nikodim je predloæio svom prijatewu da ode na Svetu Goru. Naπli su se wudi koji su stali da oca Avewa odgovaraju od toga, ali im je on

28 28 odgovorio sledeêe: Da raja nema, ja moæda i ne bih otiπao sa ovog utvrappleenog mesta, ali znam da raj postoji, i ne moæeπ da ga kupiπ, niti naslediπ. Raj mi daje Majka Boæja. Kako da Je odbijem, kad me priziva: Idi kod Mene i potrudi se u Mom vrtu! Da odgovorim: Ne æelim, meni je dobro i kod kuêe? To se desilo godine. Pukovnici pukovnicima, a monasi monasima O. Avew je deset godina Ëekao na vizu!»ekisti su proveravali pouzdanost, kako monah na Svetoj Gori ne bi rekao neπto suviπno o slobodi Crkve u Sovjetskom Savezu. Grci su se bojali da Êe im poslati komuniste. Zato su i ispitivali sa dve strane, seêa se otac Avew. Dok se sve nije zavrπilo, otac je uspeo da sluæi u katedralnoj crkvi u Rjazaqu, a potom je postao qen nastojatew. Na kraju je dobio vizu. More se sa zelenim talasima prelivalo pred qegovim oëima. Iz qega je u zavisnosti od kretaqa brodica izrastala Sveta Gora. - Odmah smo celivali glavu velikomuëenika Pantelejmona - priëa o. Avew. - DoËekao nas je iguman manastira otac Ilijan, jedan od glinskih monaha, prozorwiv starac. Podvizavao se na Svetoj Gori od godine. Iguman mi je dao posluπaqe da sluæim u Pokrovskoj crkvi na crkvenoslovenskom jeziku. A otac Ipolit je tada sluæio u doqoj, Pantelejmonovoj crkvi za Grke, na grëkom. Qegova kelija je bila u igumanskoj zgradi. Ja nisam preπao da æivim u tu zgradu i ostao sam u keliji koju mi je predloæio otac Ilijan, taj sveti starac. On mi je posle prve ispovesti, na dan dolaska, rekao: Ja vam, oëe, ne dajem blagoslov kao iguman, veê vas molim da danas odsluæite Liturgiju. Ja onako s puta, naravno, i jeli smo i pili, iako posno, ali iskreno govoreêi, nisam bio spreman da sluæim. Ali sam odgovorio: Blagoslovite, oëe Ilijane. Radi posluπaqa. VeÊ sam bio u arhimandritskom Ëinu, moæda je on to znao, a moæda je prosto æeleo da vidi da li umem da sluæim sovjetski ili ne. Ali... ne, ne, on je to sve potpuno video. I rekao je: Danas Êemo se svi priëestiti. Ostalo je malo staraca, koji su mogli da se kreêu. Mladi su, naravno, doπli, kao i mi, iz SSSR-a: otac Ipolit, otac Dositej... Na dan mog dolaska se oko Svete»aπe okupio ceo manastir. Posle PriËeπÊa nije bilo ni appleakona, ni crkveqaka, ja sam upotrebio Svete Darove, a on, iguman, Ëitao je u oltaru zahvalne molitve. Odjednom mi je rekao: Hajdemo da ti pokaæem tvoje mesto. Izveo me je na solej, a tamo pored se nalazio igumanski tron, rezbaren, pod baldahinom, sa stepenicama. To je moje mesto, rekao je otac Ilijan. A pored je stasidija - tvoje mesto... Stari monasi su mi objasnili da je pre revolucije to bio tron namesnika igumana. Iguman se bira doæivotno, a namesnik je sve vreme sa qim i pomaæe mu u svemu. BiÊeπ nekada i u stasidiji, dodao je otac iguman, a nekada u oltaru i za pevnicom. U Pokrovskoj crkvi sam morao da sluæim neprekidno, svaki Boæji dan, zajedno sa ocem Dositejem, koji je doπao zajedno sa ocem Ipolitom iz Pskovskih PeËera (oni su bili prijatewi). Otac Dositej - Carstvo mu Nebesko! - bio je podviænik i ispovednik. Zaπto to kaæem? Veoma sam se bojao da Êe se razboleti. Pored toga za pevnicom nije bilo nikoga. A samo da se ne odræi makar jedna Liturgija, Ëak i u toku nekoliko godina, Grci bi tu odmah prekinuli bogosluæeqe na slovenskom. Tada se u GrËkoj doëepala vlasti grupa crnih pukovnika. Oni su svrgli zakonitog, Bogom danog krawa. Svetogorci niπta dobro od qih nisu oëekivali. To se desilo joπ pre mog dolaska. Ali, uostalom, pukovnici pukovnicima, a monasi monasima. Dok je jaka veza sa Bogom, niπta nije straπno. Bogosluæeqa na Svetoj Gori su neprekidna mnogoëasovna bdenija svake noêi. Posle pola noêi je sluæba, a od jutra na posluπaqe, i tako ceo æivot. Jednom je u razgovoru sa duhovnim Ëedima arhimandrit Ipolit ovako prokomentarisao to vreme: Na Svetoj Gori smo mnogo radili na posluπaqima. Ponekad nismo imali snage da doappleemo do kelije. Sat-dva bismo spavali negde pod drvetom... Probudiπ se ujutru i pogledaπ na nebo, a odatle Majka Boæija πawe blagoslov. S radoπêu ustajeπ sa zemwe i zapoëiqeπ da radiπ uz molitvu. Joπ je i ovo priëao: U teπkim trenucima odeπ na grob nekog podviænika, odsluæiπ mu parastos, i snaga ti se povrati. Na Svetoj Gori ima puno svetih moπtiju. I kada celivaπ moπti, ne oseêaπ nikakav umor. Æreb Nastupila je godina, uoëi praznika Bogojavweqa. Iguman manastira starac Ilijan viπe nije sluæio. UveËe bi otac Avew otiπao k qemu sa svetom vodom, pokropio ga qome, i dao mu da pije bogojavwensku vodicu. Otac Ilijan bi mu odgovorio krotko i tiho: Zahvawujem, zahvawujem... PoËelo je svenoêno bdenije. I kada su zapevali S nama je Bog, ocu Avewu je reëeno da je otac iguman otiπao Gospodu. Otac Avew priëa: Da, Gospod ga je pozvao u raj. Zaπili su ga u mantiju, stavili na nosiwku - na Svetoj Gori nema kovëega - i odneli u crkvu. On je na Hvalite Ime Gospodqe veê

29 stajao meappleu nama. To je bilo i dirwivo i umilno i predivno u isto vreme. Posledqi put su ispraêali Ëoveka koji je bio æiva veza manastira sa starom, veê pola veka kao ispraêenoj u veënost Rusijom. Qegov naslednik je postao monah iz nove, poslerevolucionarne Rusije, koja je morala da proapplee kroz ogaq, vodu i bakarne cevi. Drugi svetski rat. On je po Boæjoj vowi uspeo da u veoma kratkom periodu od svega nekoliko godina okupi u manastiru Svetog Pantelejmona ne mali (s obzirom na teπko- Êe) broj bratije. Arhimandrit Avew je izabran za igumana (na Svetoj Gori tako zovu sve nastojatewe manastira) ærebom od tri kandidata. Ceduwe sa qihovim imenima su stavwane u kutijicu sa svetim moπtima, koja je potom stavwena na Presto. Ceo manastir se molio: Majko Boæja! Ukaæi nam na Svoga izabranika! Kome Êeπ poveriti manastir? Odsluæeno je svenoêno bdenije i Liturgija. Stari shimnik je izvukao æreb... Intronizacija nije odmah odræana. Prema svetogorskom ustavu trenutni iguman treba da æivi na Svetoj Gori ne maqe od tri godine. A arhimandrit Avew je u trenutku izbora æiveo kraêe na Svetoj Gori. Ali izbori su odræani, i duhovna uprava Svete Gore je smatrala nemoguêim izmeniti qihove rezultate. I u protivureënosti tradicije i Ëiqenica pronaappleeno je blagosloveno reπeqe. Uz maloletnog igumana, odreappleen je i dirigent, otac Gavrilo. Na intronizaciji oca Avewa godine okupilo se neobiëno mnogo predstavnika viπe svetogorske vlasti. Manastirski poslanik Iverona, koji je Ëuvao glavnu svetogorsku svetiqu, stavio je episkopsku mantiju na ramena novog igumana, kao znak arhijerejske vlasti, date od Same Carice Nebeske. Monah iz Velike Lavre prepodobnog Atanasija mu je uruëio igumanski æezal. U intronizaciji je uëestvovalo svih dvadeset manastira, kao jedna porodica. Tako je izvrπena predaja vlasti. Praznik je proπao, a svakidaπqica je postajala sve napornija i sve komplikovanija... Pored Siluana 29 Osim drugih svetiqa, u manastiru je posebno bila ceqena glava starca Siluana. Ona je bila postavwena radi pokloqeqa u dragocenoj kutiji u manastirskoj Pokrovskoj crkvi. Ali pokazalo se da je tamo nije bilo. Posle objavwivaqa kqige oca Sofronija (Saharova), koja je posveêena starcu Siluanu, ruski emigranti su tako zavoleli upokojenog starca da su poæeleli da ukradu qegovu glavu. Ali sa Svete Gore se ne moæe niπta izneti, sem crkvenih stvari koje se prodaju u manastirskim kqiæarama. Oni su, naravno, bili zadræani na svetogorskoj carini. Otac Avew je naredio da se glava viπe ne nosi u grobnicu: Neka bude u Pokrovskoj crkvi. Otac Avew se seêa: - Naπao sam bogatu, somotom opπivenu kutiju (u qoj je ranije oëigledno bila neka skupa mitra) i u qu sam stavio starëevu glavu. Mnogi poπtovaoci starca Siluana, i Grci, i stranci, direktno su mi prilazili i govorili: Ruski manastir Sv. Pantelejmona na Svetoj Gori Æelimo da vidimo glavu starca Siluana. Ja sam im iznosio kutiju. Jedan monah-poklonik me je molio: Ja bih, ovaj, malo... odneo bih sa sobom. Bilo mi ga je tako æao da sam od uπne πkowke, koja se sastoji od malih kostiju, malo otkinuo: StarËe Siluane, oprosti, ali on tako æeli. A ne moæe se opisati kako je glava mirisala! Shimonah Siluan je otiπao Gospodu na Svetoj Gori skoro trideset godina pre nego πto je tu doπao jeromonah Ipolit i 34 godine pre oca Avewa. Interesantno je da je otac Ipolit u manastiru Svetog Pantelejmona izvrπavao isto posluπaqe kao i Siluan Svetogorac: obojica su bili ekonomi u svojim manastirima. Na Svetoj Gori mi je bilo veoma teπko zbog vlaænog vazduha, priëao je starac Ipolit, ali koliko god da je tamo bilo teπko, Siluan Svetogorac mi je pomagao.»uda od moπtiju prepodobnog Siluana ne samo da ne prestaju, veê se i umnoæavaju svake godine. Jedan od æitewa manastira Svetog Pantelejmona, jeromonah, priëao nam je o tome kako su mirisale svetiteweve Ëas-

30 30 ne moπti prilikom litije, i to na teritoriji igumana grëkog manastira Simonopetra. I svi su bili duhovno radosni, i Grci i Rusi. Oni su jedino tako, u Bogu, molitvama svetih, oëuvali jedinstvo. Na tegu Ali, odstupaqem od nebeskog sve se raspadalo, raspliqavalo. Grke nije napuπtala nada da Êe im pripasti Sveto-Pantelejmonov manastir. Jednom je na razgovor k ocu Avewu doπao sekretar guvernera Svete Gore: OËe Avewe, vama je veoma teπko, mi to znamo i saoseêamo sa vama. Ali ako biste uzeli viπe Grka u manastir, imali biste na koga da se oslonite. - Ali ja sam se napravio blesav, - osmehuje se otac, - i odgovorio: Gospodine! Vidite kakva je stvar: da sam ja iskusan i mudar, verovatno bih prihvatio vaπu pomoê. Ali poπto nemam iskustva i æivim na Svetoj Gori samo nekoliko godina, samo se bavim kozama. A gde Êete vi da pustite svoje ovce? Ja ne umem s qima da komuniciram, navikao sam da napasam samo koze, takoreêi stado. Dok sam æiv, ja Êu napasati koze. Svoje, to jest ruske. Bog je pomogao i otac je uspeo da zadræi manastir. NoÊu su sluæbe, daqu domaêinstvo, prijemi. I tako dan za danom. VruÊina je tokom cele godine. I to kakva! Vlaga. Sluæiπ pored Prestola, a na tebi je sve mokro, i znoj sliva se niz tebe. VraÊaπ se sa sluæbe u keliju, presvlaëiπ se i razmiπwaπ: moæda danas neêe biti nikoga pa mogu da operem. Samo πto potopim stvari u vodu dolaze razni wudi: od guvernera, iz ministarstva, te poslanici, te biznismeni, te joπ neko. Jedne ispraêaπ, drugi dolaze. A veê zvono zvoni i treba iêi na veëerqe, i ostale sluæbe... Jedan od novajlija, iz Saveza, pitao me je: Ko vama pere odeêu?. Ja sam se samo osmehnuo i rekao: Svi. Ali i sa svojima je bilo priliënih teπkoêa. Otac Avew i Ipolit su zajedno dræali manastir bukvalno na tegu, tako je bilo teπko. Sve nebesko se mora odræavati sa takvim trudom, a pritom znajuêi da je zemawsko bez qega predodreappleeno na pogibiju. A nedaleko se za qih molio starac Ilija (Nozdrin), sadaπqi duhovnik Optinske pustiqe. On je nosio posluπaqe u poznatom skitu manastira Svetog Pantelejmona, na Starom Rusiku, viπe nego usamwenom, skrivenom u planinskim tesnacima. Tamo se danas nalazi daskama zatvorena predivna crkva s velikom ikonom velikomuëenika Pantelejmona, sa zarapplealom bravom na ulazu i nekoliko Ëvrsto zatvorenih gostinskih i monaπkih zgrada, koje su podseêale na proπlu veliëanstvenost skita. On i dan-danas tuguje za Svetom Gorom, i do dan-danas starca Iliju Ëeka qegova svetogorska kelija, priëa duhovna Êerka shiigumana Ilije, monahiqa Hristina, ali otac sa smireqem nosi svoje posluπaqe, ovde, na Kaluæskoj zemwi. StarËestvo je teæak krst. Kada je posle Oktobarskog prevrata Optina rasformirana, prepodobni Nekarije Optinski je imao æewu da se osami, da ode u zatvorniπtvo. Ali su mu se Sviπe javili optinski starci i rekli: Ako ostaviπ svoj narod, ne- Êeπ biti zajedno sa nama. Eto πta je reëeno za oca Iliju - nije mu bilo zamene. On je potreban Rusiji kao vetar prefiqenog duha sa Svete Gore, to je duh Boæji, koji je wubav. Manastir sv. Jovana Bogoslova u blizini Rjazaqa To se moæe reêi i za druge naπe Svetogorce, koji su se vratili u Rusiju i stali do smrti na put niπtavila spremnog da nas preplavi. Nekoliko wudi je sastavilo jedno od najistaknutijih poglavwa u istoriji Ruske Crkve.»ak i posle smrti oni i dawe, kao starac Ipolit, ne ostavwaju svoja duhovna Ëeda, πto se moæe uporediti sa opisom Fridriha Velikog o ruskom vojniku: Qega je malo ubiti, treba ga i oboriti. A Hristova borba se nastavwa, i on Êe i leæeêi u grobu nastaviti da se bori. Ah, Ipolit, Ipolit... Bila je u toku godina. Na Svetu Goru je doπao telegram iz SSSR-a o iznenadnoj smrti predsednika Odeweqa za spowne crkvene odnose, mitropolita leqingradskog i novgorodskog Nikodima. Iguman Avew je primio tuænu vest kao Boæji Promisao: - Mislio sam da neêu stiêi na prijatewevu sahranu. Kada sam æeleo na vreme da odem u Rusiju, na crkvenu sveëanost povodom 60-godiπqice osnivaqa Patrijarπije, grëke vlasti su zakomplikovale izradu dokumenata, i nisam otiπao jer sam kasnio. Te noêi sam, kako

31 31 preuzeto sa: se kasnije pokazalo, sluæio posledqu liturgiju na Svetoj Gori, i poëeo sam da sluæim parastos novoupokojenom vladiki Nikodimu. U crkvu je iznenada utrëao deæurni: OËe Avewe, imate telefonski poziv. Sovjetski konzulat u Solunu me obavestio da su gotova moja dokumenta za putovaqe. Pomislio sam: Kakvo Ëudo! Za sveëanost mi nisu dali, a za sahranu nisam ni traæio. OseÊao sam se loπe i mislio sam da srce neêe izdræati sahranu kada ugledam prijatewev grob. On mi je bio kao roappleeni brat. Na oproπtaju sam okupio bratiju i rekao: Odlazim, oci. Sve πto æelim je da budem ovde i umrem ovde, ali za sve postoji vowa Boæja i mi smo u Qegovim rukama. U zamenu vam ostavwam oca Jeremiju. On je dobar, ozbiwan arhimandrit. Vi ste moji posluπnici i povinujte se qemu kao i meni. A ostalo Êe Gospod upraviti. I otiπao sam. SeÊam se svih, i æivih, i upokojenih, priëao je, gledajuêi u daleka snegom prekrivena rjazaqska prostranstva, arhimandrit Avew Evgeniju Muravwevu, autoru kqige o podvigu ruskih monaha u borbi protiv neprisustva na Svetoj gori. Znaπ li da ima tek tri godine kako sam pronaπao mir?! Ranije sam se svaku noê budio sa suzama: sve kao da sam na Svetoj Gori, sve kao traæim svoju keliju, u kojoj mi je starac Ilijan blagoslovio da æivim. Idem stazom, razgovaram sa starcem Starac Ipolit Jeremijom, a s nama je i otac Ipolit... Posle viπe nisam iπao na Svetu Goru. Ah, Ipolit, Ipolit, on je veê u raju, a ja sam joπ ovde... puzim po zemwi. prevod s ruskog: dr Radmila MaksimoviÊ Sv. Tihon Zadonski O NA EM USINOVWEQU BOGU Vidite koliku nam je wubav dao Otac, da se deca Boæja nazovemo i budemo (1. Jn 3,1). O, dobrote i Ëovekowubwa Boæjeg! O, koliko se wubav Boæja uzvisila! O, kako se preizobilno izlila blagodat Boæja! Greπnici jadni i prezreni, gle, Ëedima Boæjim postadoπe! Ovome se i apostol Hristov divi, govoreêi: Vidite koliku nam je wubav dao Otac, da se deca Boæja nazovemo i bude- mo. ta moæe biti divnije od toga da greπnik detetom Boæjim postane? Wubav Boæja je ovo uëinila! ta moæe biti slavnije nego da se decom Boæjom nazovemo i budemo? Blagodat Boæja nam je to darivala! slavan je potomak velikaπa zemawskog, ali je nesravqeno slavnije Ëedo Boæje, Ëedo Cara Nebeskoga biti! Ova Ëast, slava, dostojanstvo, blagorodstvo i ime neuporedivo prevashode sve Ëinove i zvaqa ovoga sveta. Slava Bogu»ovekowubivom! A ako su HriπÊani deca Boæja, onda su i naslednici - na- swednici, dakle, Boæji a sunaswednici Hristovi (Rim 8,17). Kada su pak deca Boæja, koga da se plaπe, Ëega da zaziru? I raπta bi se opadaëa, neprijatewa, appleavola, demona, smrti i ada straπila? Bog se za qih zastupa: Ako je Bog s nama, ko Êe protiv nas? (Rim 8,31). Taj najuzviπeniji dar Boæji na Krπtequ primamo: tada se mi wudi od Boga raappleamo, zadobijajuêi ovo preslavno zvaqe (dece Boæje). Wubwena braêo, HriπÊani! Opomenimo se svetoga Krπteqa naπega i milosti neizrecive, koju nam tada Gospod pokaza. Tom prilikom postadosmo deca Boæja, i neka je Gospodu slava! Ali, od dece se traæi da nalikuju roditewima svojim: to je roappleeno od tijela, tijelo je; a πto je roappleeno od Duha, duh je (Jn 3,6). Zato se i HriπÊanima, buduêi da su od Boga roappleeni, vawa Bogu upodobiti: stoga na delu pokaæimo da smo deca Boæja! Bog je svet - i mi sveti budimo; Bog je pravedan - i mi pravedni budimo; Bog je dobar, jer On svojim suncem obasjava i zle i dobre, i puπta daæd na pravedne i nepravedne (Mt 5,45) - i mi dobri budimo, dobro ËineÊi prijatewima i neprijatewima naπim, onima koji nas wube i onima πto nas mrze; Bog je milosrdan - i mi milosrdni budimo, i milost svoju prema braêi πto su u nevowama pokazujmo! Bogu je svaki greh mrzak - imi se nad svakim grehom uzgnuπajmo i od svakog pegreπeqa uklonimo! Bog nas wubi - i mi jedan drugoga uzwubimo! Bog nam krivice otpuπta kad se kajemo - i mi wudima sagreπeqa qihova oprostimo! Ovome nas uëi apostol Hristov: Ugledajte se na Boga kao djeca vowena (Efes 5,1). Pokaæemo li ovakvo nastrojeqe, uistinu biêemo deca Boæja, te Êemo i nasledstvo koje nam Otac ugotovi, i sva dobra πto su deci Boæjoj obeêana, u Hristu Isusu Gospodu naπem zadobiti. Sv. Tihon Zadonski O duænostima svakog hriπêanina, Svetigora, Cetiqe 1999.

32 32 MATI MIHAILA PO DRUGI PUT U JERUSALIMU ati Mihaila je monahiqa u manastiru Vavedeqe u Beogradu. U manastiru je od svoje 13. godine, a sada joj je 71. I sada mati, posle toliko godina sluæeqa u svetiqi, zahvaljuje Bogu πto joj je podario da bude sluπkiqa Qegova. San svakog hriπêanina jeste da bar jednom u æivotu klekne i pomoli se na Grobu Gospodqem. Zamislite kako Svetu Zemwu zamiπwa svaka monaπka Ëista duπica, koja prosto moæe samo da saqa kako do tamo da stigne kad se zna da je jedan od glavnih zaveta svakog monaha siromaπtvo, odnosno odricaqe od svakog materijalnog bogatstva. Kada je mati Mihaila u svojoj molitvi poæelela da kroëi nogom na Svetu Zemwu, znajuêi da niotkud, osim od Gospoda, nema mogu- Ênosti ni da se spremi, a kamoli da joπ i put plati, doapplee joj u snu qena duhovna majka noseêi u ruci smotak para. Kada se iz sna prenu, mati je znala da Êe sigurno otputovati i hodati stopama kuda je hodao sam Gospod i Presveta Majka, kroz suze stalno ponavwa mati, i, godine, neko joj pokloni kaputiê, neko taπnu, neko cipele, a naappleoπe se nekako i neke pare, i naπa mati poseti mnoga sveta mesta, naapplee se i u Boæijoj blagodati silaska Svetog Ogqa i poæele da taj trenutak niëim ne pokvari, veê da odmah tu umre. Od tada proapplee mnogo godina sluæeqa Gospodu, mati dobija jedno za drugim posluπaqe, negovaqe bolesnika, ispomoê, gostoprimnica i mnoga, mnoga druga, i Mati Mihaila pred ikonama u svojoj keliji sve bez roptaqa, a onda se i sama teπko razbole. Posusta mati telom, ali ne i duhom. Sada je mati jedna vedra, bistra, odseëna, mudra, duhovno snaæna i topla starica. Ako je posetiπ u qenoj skromnoj keliji, naêi Êeπ je okruæenu qenim najdraæim ikonicama, gde su pored ikone Gospoda i Bogorodice Zografske, neizbeæne ikone svetog Jovana Krstitewa, qene krsne slave, gotovo izbledele ikone Presvete Majke koju mati dobi na dan svog monaπeqa, zatim ikonice svetog Serafima Sarovskog, svete Matrone Moskovske, svetog Jovana angajskog i mnoge, mnoge druge. U uglu neprestano gori kandilo i podse- Êa na usrdne molitve mati Mihaile. Mati sedi na krevetu prekrivenom pirotskim Êilimom, plete brojanice i moli se, a u svojoj molitvi qena duπa Ëesto Ëezne da ponovo vidi Svetu Zemwu, da ponovo hoda stopama kuda je hodao Gospod Isus Hristos i Presveta. Meappleutim, osim krepkog duha, treba imati i krepko telo, tako da je mati znajuêi to radovala se i kada drugi putuju. Kada je mati igumanija Anastasija o Gospojinskom postu sa sestrama otputovala u Svetu Zemwu, Mati Mihaila bi sa suzama u oëima priëala kako je svaki qihov razgovor toliko oæivwavao slike iz Svetog Jerusalima; toliko se radovala πto su monahiqe manastira Vavedeqa sa nastojatewicom u Svetoj Zemwi i tako sa puno wubavi priëala o qihovom boravku u Svetoj Zemwi. Proπle godine o Gospojinskom postu k mati Mihaili doapplee mladiê Vasilije, inaëe krπten na dan

33 33 slave svetog Vasilija Ostroπkog. Ovaj mladi Ëovek, inaëe veliki dobrotovor i pravi hriπêanin, Ëesto dolazi u manastir Vavedeqe i pri tom nikad ne zaboravi da poseti mati Mihailu, da bi se malo duhovno okrepio. I toga dana doapplee Vasilije, mi ga zovemo Miki, i saopπti mati da æeli da putuje u Jerusalim. Mati se jako obradova, ali Miki dodade: Mati, ja æelim da idem u Svetu Zemwu, ali samo s Tobom. Mati pokuπa da mu objasni da je qeno telo slabaπno za tako naporan put, da je to nemoguêe, da bi ona i qemu i svima bila veliki teret. Meappleutim, Miki je bio uporan, a onda se mati zamisli, uozbiwi i reëe: Ko sam ja da se usuappleujem da ne verujem da Êu izdræati put u Svetu Zemwu? Idem, pa makar moje kosti tamo i ostale. sve nas prisutne kako smo bili sreêni dok je mati doëaravala sveta mesta jerusalimska i sinajska. - Kada uappleosmo u avion, oni πto puπtaju putnike stoje na ulazu i obratiπe se meni: Mati, imate puno pozdrava od Zorice. Ja pogledah i ugledah jednu visoku, lepu æenu koja me upita: Jeste li Vi mati Mihaila? - Jesam, rekoh. Vi ste moja krπtena kuma. Krπtena sam kad sam imala 12 godina. PoËe da me grli, wubi... Baπ je bilo dirwivo. U to vreme, kao mlada monahiqa, mnogima sam bila krπtena kuma, mnogo sam kumëadi imala. Neki stalno dolaze, a neki se nikad ne pojaviπe. Ja sam dugo Ëuvala pramenëiê kose sa qihovog krπteqa, ali se nikad ne pojaviπe. Sad, kao shimnica, ne mogu da budem krπtena kuma. Jedan mladi braëni par Znala je mati koliki je to za qu napor, ali vera qena okrepi je. Opravismo mi naπu mati i krenu ona put Svete Zemwe sa grupom poklonika koju je vodio otac Duπan.»im sam Ëula da je mati Mihaila doputovala iz Jerusalima, pohitala sam k qoj da uzmem blagoslov, i da joj vidim sreêu na licu i osetim nepresuπnu wubav qenu. Naπla sam je veê okruæenu qenim Ëedima. Mati je sa neopisivim anappleeoskim osmehom na licu priëala o sveti mestima.»as je priëala, Ëas plakala. Bila je presreêna. Umor se uopπte nije primeêivao. Trebalo je videti i htede da im budem kuma na venëaqu. Nisam mogla da prihvatim. Krπteqe je grehota odbiti, ali kad si shimnica, ne moæeπ... Prvu liturgiju smo imali u hramu Uspeqa Presvete Bogorodice. Crkva je podignuta iznad grobnice gde su apostoli poloæili telo Presvete Bogorodice. Liturgiju je sluæio otac Vasilije iz manastira Crna Reka. Svi smo bili ushiêeni. Videli smo kamenu grobnicu ispod staklenog poklopca. Pomislila sam: Majko, i posle Uspeqa Tvog Presvetog Ti nas nisi ostavila! I sada svi oseêamo kako se neprestano za nas greπne moliπ

34 34 Mati Mihaila sa haxijama Milanom i Danilom Sinu svome Isusu Hristu.»inilo mi se kao da je Majka Boæija sa nama. Svi smo se priëestili. Boæe, hvala Ti! Na svemu Ti hvala, - i zaplaka mati Mihaila. - A onda smo otiπli u Getsimanski vrt, koji se nalazi ispod Maslinske gore. Isus je mnogo voleo to mesto, Ëesto je tu dolazio da se u miru sa Svojim uëenicima tajno pomoli Stvoritewu. To je upravo mesto gde je Isus proveo posledqu noê i molio da Ga mimoide Ëaπa stradaqa, mesto gde Ga je Juda izdao. Tu se nalazi oko osam velikih maslina vrπqakiqa Isusa Hrista. One su stare viπe od 2000 godina. Kaæu da masline ne mogu tako dugo da æive, ali ove su, vidite, æive i svedoëe wubav Hristovu. Tu je hram Getsimanske molitve, podignut iznad kamena na kome je Isus u molitvi, sa suzama i u krvavom znoju proveo Svoju posledqu noê. Jako je teπko boraviti na tim mestima kad se setimo stradaqa Gospodqeg. A u Getsimanskom vrtu nalazi se grob Presvete Bogorodice, nedaleko od Groba Gospodqeg. Prvo smo na Qenom grobu bili. Bili smo mi i u kuêi Svetog Jovana Bogoslova, gde je æivela, gde se molila i gde se upokojila Presveta Bogorodica. Ima tamo crkvica gde se nalazi ikona na kojoj je pruæena Majka Boæija. To sad dræe rimokatolici. Kad su Srbi dræali tu svetiqu, Sveti Sava ju je svu zlatom pozlatio. Sve je pozlaêeno bilo. Brat Aleksandar je rekao da Êe sve da slika, pa Êe svima da nam da slike. Oni se spremaju i neku kqigu da izdaju o ovom pokloniëkom putovaqu. Jako lepo. Posle Getsimanskog vrta posetili smo hram svetog Georgija Hozevita. Tu se nalaze qegove moπti, zatim moπti svetog Jovana Rumuna, svetog Mine i svetog Alimpija Stolpnika. A telo svetog Jovana Rumuna je celo, netruleæno, lepo smo videli svetitewevu nogu, bela, kao da je juëe umro. Velika je to svetiqa. Suze same naviru. A sveti Jovan Rumun, kad mu se neko ne dopadne meappleu poklonicima ili kad naiapplee æena koja se mnogo namirisala, svetitew okrene od qe glavu, ali ako neko doapplee da se iskreno ispoveda ili pomoli, svetitew ponovo glavu okrene. Jako je tamo lepo. Jedna æena je u neverju svom istrgla dlaku iz svetiteweve brade. UveËe je saqala kako joj svetitew oπtro nareappleuje da vrati dlaku. Ne dozvowava svetitew da se u bezboænim rukama nalazi svetiqa. Ovde sam kupila nekoliko boëica onih nardov mirisa i tako sam se radovala da ih nekome poklonim, meappleutim ukrali su mi ih u hotelu. Eto, i takva se iskuπeqa dogaappleaju. Pa kako je lep manastir svetog Georgija Hozevita... Samo tu je bilo jako sunce, pa uzbrdica, velika uzbrdica. Brat Miki potraæi magare, Boæe mili, baπ je pomoglo. A kad smo silazili, tu se desi neki Ëovek sa traktorëiêem i odjednom ugledah kako on trëi i pita gde sam ja: Ne na magaretu, matuπka, tu sedi, tu. I do autobusa doveze mene, Varvaru i joπ jednu sestru. Stalno mi je wubio ruku, wubio, wubio. Neπto smo mu bili dragi. Boæe mili... Svud je Gospod pomagao, svud se osetila sila Boæija i pomoê Boæija, jer kako bih drugaëije izdræala kad ja milim kao mrav. Getsimanski vrt Na Gori Kuπaqa sastavilo se nebo sa onim brdom. NoÊ, noê. Milan neπto gleda u nebo, gleda... Ja pitam: ta ti to radiπ? - Slikam zvezdu, kaæe. Pa gde Êeπ ti stiêi zvezdu...? - Pa, vidite, matuπka,

35 kako su blizu, vidim kako padaju. - To ti se Ëini, kaæem ja. Posle sam ga pitala da li su mu uspele slike. Pa nisu, matuπka. - Pa nije baπ lako stiêi zvezdu!, smejem se ja. Na Gori Kuπaqa smo bili nekako Ëudno smireni. Kako smo stalno svi postili, tim putem smo se samo molili, molëanije dræali, sluπali, Êutke iπli za ocem. Tako je lepo bilo. Prosto se oseêa i nije sluëajno da baπ na tu goru Duh Sveti uznese Spasitewa odmah posle Qegovog krπteqa u reci Jordanu. A kad smo se peqali uz onaj kamen ka peêini gde je Sveti Jovan LestviËnik napisao svoju Ëuvenu Lestvicu, znaëi, u peêini u kojoj provede 20 godina, otac Duπan se izu i dawe nastavi bos da ide. Mili Boæe, mi ne moæemo ni na kamili tako bosi da idemo. Meni samo molitva proapplee kroz glavu: O, 35 Gospode, hvala Ti! Hvala i tebi, oëe, πto si me poveo, πto si mi pomagao, πto si me priëeπêivao. Otac kaæe: Bogu hvala. Ali, zaista, ne bi se svako usudio da ovakvu babu primi u grupu. Niko nije mogao da pretpostavi da sam ja tako slaba. Ali ukrepi me Gospod. Idem sa qima i gotovo. Idem! - govori mati Mihaila. Brat Jandrija ispriëa kako je otac Grigorije, jednom kad je sluæio, Ëuo kako su Grci govorili da je sveti Jovan Rumun nabeappleeni svetitew, da nije pravi. Tako i naπ otac Grigorije poverova u tu priëu, jer to su govorili wudi na visokom poloæaju. I otac Grigorije od tada ne htede da kadi telo svetog Jovana Rumuna, jer mu doapplee misao da je otac Joanikije, koji je sluæio sa qim, od qega napravio svetitewa. I πta se dogodi? Sveti Jovan Rumun mu se javi, i to ne u snu, veê u viappleequ, onako uæivo, i reëe: ta sam ti sagreπio kad ne- Êeπ da me kadiπ? Mati Mihaila nastavi: - Pa i naπa sestra Varvara je priëala kako je posumqala u naπeg Svetog Nikolaja da je sveti i on joj se preko noêi javi. Istina je. A sveti Nikolaj je bio sveti joπ i pre nego πto su ga kanonizovali. Onakve kqige qegove! Onakva blagodat! U svakoj besedi qegovoj velika blagodat iz usta qegovih izlazi, pravi Zlatousti. Brat Jandrija nastavi o svetom Nikolaju ÆiËkom: - Otac Kalist kaæe da je on 36 dana æiveo bez hrane i vode, samo u molitvi. I otac Kalist pokuπa da ga podræava, ali je uspeo samo 25 dana. Pa Ëudo sa starcem Gavrilom iz Boπqana, koji je doæiveo duboku starost. Zna se da su qega komunisti, dok je bio crkveqak u Jagodini, toliko tukli da je bio umro. Starac kaæe da je video kako mu je duπa izaπla iz tela i tada ugleda svoje telo kako pliva u vodi u nekom podrumu. Tu su ga stvarno bili bacili. A kad je bio u duhovnom svetu, onda je izmeappleu ostalog video i to da su sve svetiqe, koje su iz Svete Zemwe doneli poklonici koji su tamo putovali, posebno sa Tavora, po celoj zemwi svetlele. On kaæe: Svuda vidim, po celoj zemwi, kako te svetiqe sijaju kao ogaq, a posebno kamenëiêi koji su doneti sa Tavora. Starac je uvek govorio: HriπÊaninu koji ode u Jerusalim dato je sedam puta viπe nego obiënom Gora Tavor Ëoveku, ali Êe se toliko od qega i traæiti. Kaæe da ni na jedno mesto na zemwi na koje je Gospod stao Svojom nogom, appleavoli nikad ne mogu da se spuste. - To je sto posto taëno! - potvrdi mati Mihaila. - To je Sila Boæija. Ne moæe se to, πto se oseti tamo, ne moæe se jezikom iskazati. Samo se moæe doæiveti duhom. To su velike stvari, velike tajne Boæije. Brat Jandrija ushiêen priëom mati Mihaile nastavwa: - Jeste veliko Ëudo da ti staneπ nogom i da znaπ da je na tom mestu Gospod stajao. To je neverovatno! Kada sam prvi put stupio na tlo Svete Gore, meni je samo misao ovakva proπla: da ja stojim svojom nogom na istom onom mestu na kome je stajala Bogorodica Svojom nogom. Pa onda tako zastaneπ i samo ti se kaæe ovako: sigurno je nekad ovde, baπ na ovom mestu stajao, a moæda i sahraqen neki svetitew! A kad ste tamo, na tim svetim mestima, prosto oseêate kao da je svaka stopa osveêena. Jandrija upita mati Mihailu za pokojnog oca Gavrila iz Raletinca. - O, kako mi otac Gavrilo dao blagoslov veliki. Bila sam tada mlada iskuπenica. Otac Gavrilo je imao tada dugu kosu, svu u loknama, pa dugu bradu. Pa kad te na ispovesti pogleda ispod crnih obrva, kao dubinsko sni-

36 36 maqe... Dolazio je u Zreqanin ispovedati sestrinstvo. Jandrija: - Kaæu da je bio veliki duhovnik? - I veliki duhovnik, i veliki pravoslavac, i veliki devstvenik je bio. Jako. Jako. Ovog leta sam iπla na qegov grob. Kako smo imali sreêu πto nas je vodio otac Duπan. On je jako ozbiwan, pravi monah, sa puno wubavi. Zamislite da je on mene poveo na takav put! On je tu svoju wubav preneo na celu grupu. Svi su me vodili, svi mi pomagali, samo su gledali kako se ja oseêam. Ako Bog da da skupim neπto para, pa da okupim sve poklonike iz naπe grupe, da pripremim neπto ruëka, da se opet sastanemo i ispriëamo. Tako sam ih sve zavolela. Volela bih da taj sastanak bude u subotu posle svete Liturgije, da se spremi lepa ribwa Ëorba, præena riba, graπak, pire, naravno, sve posno. Meappleutim, moram prvo da pitam mati igumaniju. Ali, sad smo se istroπili pa nemam, πto kaæu, ni prebijene pare, ali daêe Bog, biêe, biêe... Bila sam jako uzbuappleena kada sam prilazila Grobu Gospodqem. Ulazili smo pognute glave, jer sam ulaz u Grob Gospodqi je veoma nizak. Kaæu da je ranije bio i niæi. OseÊala sam se kao da sam prvi put na tom svetom mestu gde je Gospod tri dana leæao i odakle je treêi dan vaskrsao. Tako je On i nama otvorio put ka vaskrsequ. TaËno na Grobu Gospodqem ispod sredqe ikone stoji pliπani vozduh na kome na Grob Gospodqi grëkom jeziku piπe Hristos Vaskrse. Tu se nalazi i jedinstvena ikona Majke Boæije kao mironosice gde u rukama dræi posudu sa svetim mirom. KleËali smo, Ëelom smo dodirivali sami Grob Gospodqi, plakali i od tuge i od radosti. Boæe, kako su tu pomeπana oseêaqa! Bio je to dan Vozdviæeqa»asnog Krsta. Svetu Liturgiju je sluæio Patrijarh jerusalimski Teofilos. Svi smo se priëestili. Nema kraja radosti. Pa tu je Gospod vaskrsao. Izlazili smo licem okrenuti ka Grobu. Niko tu ne moæe drugaëije da izaapplee. Ne... Ne.. A kada smo iπli na Grob Gospodqi, ja sam prosto trëala. Tako sam bila sreêna. Tamo je bila prva Liturgija. A otac Ëita sva imena. Ja sam sama 1500 imena imala. I sve sam tako po svim manastirima ostavwala i imena i sve priloge πto sam dobila. Ali, nije uvek bilo lako. Iz autobusa do tog svetog mesta imaπ dosta peπke da ideπ. To je tako Bog uredio da nikakvo vozilo tu ne moæe da uapplee. To je pravo pokloqeqe. A na Golgoti, na kolenima se prilazi duæinom dva do tri metra. I, svi tako idemo na kolenima. A kad se izlazi iz Groba Gospodqeg, niko Mu ne okreêe leapplea, svi izlazimo, onako, natraπke. A put ka Golgoti... Na tom putu je Gospod padao i dizao se, i opet padao. Ima 14 obeleæenih molitvenih mesta. Prvo mesto je mesto gde osudiπe Isusa Hrista. Drugo mesto je gde Pontije Pilat izvede nevino osuappleenog Gospoda. TreÊe mesto je mesto gde Gospod prvi put pade zbog iscrpwenosti i teæine»asnog Krsta. Na Ëetvrtom mestu se Gospod posledqi put video sa Svetom Majkom. Peta stanica je poëetak peqaqa ka Golgoti, a na πestoj je mesto gde je sveta Veronika peπkirom obrisala izmuëeno lice Gospoda i gde je na peπkiru ostao Qegov lik. Na sedmom mestu je Isus drugi put pao, na devetom treêi put, a ostalih pet mesta nalaze su u samom hramu Groba Gospodqeg. Od tolikog naroda nije bilo lako zastati kod svih ovih stanica. Boæe Ti hvala, bilo naroda k o mrava. Dolaze iz svih krajeva sveta. Kako je to sreêa velika! Kad Ëovek zna da ide stopama kuda je Gospod hodao. Baπ po Qegovim stopama. Baπ je divno bilo. Gospode, Gospode, da li je mogu- Êe da sam bila tamo!? Prosto sam klonula od te blagodati. Svih 15 dana, svaki dan smo imali Liturgiju, svaki dan smo postili na vodi i priëeπêivali se. Gde god bismo stali, otac Duπan je Ëitao Jevanappleewe. Ja bih svakom preporuëila da u Jerusalim ide sa ocem Duπanom. Tako je blag, tako smiren, sve nam objaπqava, zna

37 37 nekoliko jezika, odliëno se sa svima sporazumeva. Neπto sam zapazila πto me jako zadivilo. U te dve grupe, bilo nas je negde oko tridesetoro, gotovo svi mladi, uzmu blagoslov i po ceo dan ne progovaraju ni jednu reë. Tako se oni podvizavaju. Zamislite kako je to divno. A jedna sestra, treêi put od Vaskrsa doputovala u Jerusalim. Pa kakva se blagodat oseêala u peêini Svetog Jovana PreteËe, gde ga je majka nosila, gde se krila sa qim... Puno sam videla, puno zapamtila, ali bojim se da πto ne propustim. Kad budu slike izraappleene, pa Êemo sve to po redu da propratimo.. A Vitlejem, Boæe milostivi! Pokloniti se ovoj svetiqi... Hvala Ti, Gospode! Tamo je bio naπ otac Vladislav, koji je sluæio sa pokojnim ocem Ilijom. Tu je i mati Doroteja. Tu se upokojila i sahraqena mati Hrizostoma, velikoshimnica. Iπli smo i na qen grobiê. Oni se tamo Ëudno nekako sahraquju. Samo stave telo u kov- Ëeg i tako posle poloæe u kamen. Ne zakopavaju u zemwu, jer nema zemwe. Otiπli smo na grobiê, odræali pomen. A u Vitlejemskoj crkvi, prvo smo se poklonili, pomolili, bila je divna Liturgija, priëestili se. Radost, radost je bila velika. A tu gde je Zvezda, od godine mnogo toga se promenilo, nadogradilo, zamenilo. Ali svetiqe su sve na svom mestu. Ranije je tu bila samo peêina obloæena crvenim pliπem, a sad je to dosta raskoπno nameπteno, kandila, ripide. Onda su bile, se- Êam se, jaslice, sad je samo neko obeleæje. Teπko je sada zamisliti kako je peêina, vertep, prvobitno izgledala. To dræe rimokatolici. Srebrna Zvezda sa okruglim otvorom u centru oznaëava pravo mesto roappleeqa Isusa Hrista. Iznad Zvezde nalazi se veliki raskoπni oltar. Tu se sluæe svete Liturgije. Kad ti Gospod da da se na tom svetom mestu naappleeπ, ili Êutiπ ili plaëeπ. Toliko je to velika svetiqa. A kada smo krenuli u Egipat na Sinaj, tu na granici nas doëekaπe vojnici s puπkama, pregledaπe nas. Ja sam imala jedno lavorëe. Vojnik upitno gleda u mene, ja mu pokazujem da se iz toga umivam. On se smeje, malo pogleda i ode. Moj pasoπ i ne pogleda. Kada doappleeπ na sveti Sinaj, ti odmah vidiπ sve ono πto si do sada samo Ëitao u Starom Zavetu. ZnaËi, Nesagoriva kupina na Gori Sinaju u manastiru Sv. Ekatarine naappleeπ se na brdu Horivu, gde se Mojsiju javio Gospod iz kupine koja je bila sva u plamenu. I kada je Mojsije, ËuvajuÊi stado, ugledao kupinu koja gori, priapplee joj da vidi zaπto taj æbun ne sagoreva, a sav je u plamenu. A onda, odjednom zaëuje glas Boæiji: Mojsije, ne prilazi bliæe i izuj svoju obuêu, jer mesto na kome stojiπ je sveto mesto! I dandanas se tu nalazi nesagoriva kupina, a u dolini, na mestu gde je po zapovesti Boæijoj Mojsije stao sa izraiwskim narodom koga je izveo iz ropstva egipatskog, nalazi se pravoslavni Sinajski manastir, Ëija je crkva posveêena prazniku Preobraæeqa Gospodqeg. Po zapovesti Boæijoj Mojsije se pope na goru Sinaj, gde se tri dana molio Gospodu. TreÊeg dana zaëu se tako jak glas trube da je sav narod zadrhtao od straha, a onda se zaëuπe reëi Gospodqe kada izgovori narodu deset spasonosnih Boæijih zapovesti koje Bog dade Izraiwcima, za sve wude i za sva vremena. A na Sinaju smo bili na Svetoj Liturgiji. Svi smo se priëestili. Bio je tu i jedan ruski vladika. Rusi

38 38 tu i sluæe. Za pevnicom su pevale ruske monahiqe. Tako su lepo pevale, kao da su anappleeli sa neba siπli. Meni je tu bilo dosta loπe. Srce se malo uznemirilo, noge i ruke podrhtavaju. Molim se ja: Gospode, neka bude vowa Tvoja! Brzo legnem, pa kad sam malo poleæala, kleknem da se priëestim. Odmah sam se okrepila. Mati Varvara odnekud donese parëe alve sa leπnikom i sa kikirikijem. To me joπ viπe osnaæi. Ja dadoh malo alve jednoj Ruskiqi i kaæem joj: Poæauilsta, mne oëen ploho. bol na. Serdce bolit. A one me pogledaπe i odjednom pobegoπe. Mora da sam jako loπe izgledala. - Mati, pa Vi govorite ruski. I to divnim ruskim akcentom!? - upitah je zadivweno. - Ma, ja razumem sve, samo teæe priëam. I tim Ruskiqama sam rekla da sam imala igumaniju Ruskiqu, da je deset monahiqa Ruskiqa bilo sa nama. One su za vreme revolucije doπle u Srem, u manastir Hopovo. Izbegle su iz ruskog manastira Wesne. Tu je dolazilo na stotine ruskih monahiqa. Posle su preπle u manastir Kuveædin, a i ja sam iz tog sestrinstva. Bile su tamo i dve-tri matuπke. Tu nam je bilo jako lepo, Sveta Liturgija, pri- Ëest. Jedino mi je æao πto u ove svetiqe ne dolaze samo poklonici, nego ima dosta i turista. Vidi se da nemaju pravi odnos prema svetiqi, veê kao prema nekom kulturnom spomeniku. Onda smo krenuli ka peêini gde je svetog Iliju, starozavetnog proroka, hranio gavran. Peqali smo se uz veliku i kamenitu uzbrdicu. Za mene je to bilo jako naporno i teπko, pa su za mati Varvaru i mene iznajmili kamile te smo jedan deo puta na kamilama putovale. Posle smo jedan deo puta iπli peπke, a ja onako umorna rekoh: O, sveti Ilija, ja te mnogo volim, ali mnogo si visoko otiπao. Svi su se nasmejali. Zamislite, pa sigurno da nije lako doêi do mesta gde je Gospod razgovarao sa Ëovekom. A otac Duπan je tako imao æewu da i ja nekako stignem do peêine Svetog Ilije. Ma, PeÊina Svetog Ilije ni jedan jedini put ne reëe: Mati Mihaila, pa Vi ste bolesni, ne moæete Vi to! Naprotiv, ja Ëuh kako reëe: DoÊi u Svetu Zemwu, a ne otiêi na Sinaj, to nema smisla. E, Mihaila, rekoh sama sebi, ideπ, pa πta ti Gospod da. Krenuli smo oko 11 sati noêu. Nas dve na kamilama, a kamile taëno znaju kud idu. Doappleosmo do mesta gde je Sveti Ilija udario πtapom u stenu i gde se stvorio izvor vode. Od autobusa do izvora smo iπli peπke. Stvarno, mnogo su mi uëinili. Ja bez qih ne bih mogla nidokle doêi. Svuda su me vodili. Nema tu, idu svi pa idem i ja, peπke do peêine Svetog Ilije gde ga je gavran hranio. Jao, Milan me vodi s jedne strane, beduin s druge, a ona stepenica neka visoka, ja ne mogu da stanem, a on me samo vuëe. Na engleskom mu kaæem da me ne vuëe, da ne mogu da koraëam, a on se pravi da ne Ëuje. Kad sam ga videla da puπi, hoêu da mu kaæem da ne puπi, sva Êe odeêa da nam se oseti na taj appleavowi kad. Kada smo se popeli, otac zakwuëa crkvu da nam turisti ne dosaappleuju i poëe da nam Ëita o Svetom Iliji i o qegovom razgovoru sa Gospodom. Posle smo do peêine Svetog Jovana Lestvi- Ënika takode iπli na kamilama. To je jako uzak put, sami kamen, cela brda kamenita. ' Gospode, oprosti, Gospode, pomozi, Gospode, spasi sve, molila sam se stalno. A oni meni kaæu: Mati, ovaj jedan deo puta kojim se ide na Sinaj je dosta teæak, a ovo dawe je tri puta teæe. Ho- Êeπ li moêi, mati? - Nemoj da me kuπaπ, rekoh, nego se moli da mi Gospod da snage da izdræim! Kad stigo-

39 smo u peêinu, pomolismo se Bogu. Otac je Ëitao Jevanappleewe.»itao nam je i o Svetom Iliji, i o qegovom razgovoru sa Gospodom.Tako nam je lepo Ëitao. OseÊala sam kao da je sveti Ilija tu sa nama - priëa mati Mihaila. U jednom trenutku uapplee jedna mlada devojka, kaæe, samo da vidi mati Mihailu, a mati joj reëe: I s tobom sam bila tamo, i svi ste bili sa mnom u Jerusalimu. Mati se za sve nas stalno molila. - A kako sam plakala kada smo bili u Nazaretu na Gori Kuπaqa, gde su Gospoda hteli da bace u jednu provaliju. Ali, On im se izmaëe. Videli smo tu provaliju, - i opet zaplaka mati Mihaila. - Da, da, izmaëe im se. Na sami vrh Gore Kuπaqa nisam iπla, jer je to jako dug put za mene. Samo stepenice, ideπ, ideπ, ideπ... a sve sami kamen. I otac meni kaæe: Nemojte Vi dawe, mati. Samo je Ëetvoro, petoro gore stiglo i, naravno, otac Duπan sa qima. Mi smo ostali kod kamena. Tu gde se Gospod molio. Kod tog kamena se molitve dræe. Zna- Ëi, jedan jedini kamen i manastir veliki. Tu smo bili u manastiru Svetog Ilije. Tako je bilo lepo... Svuda se oseêala velika blagodat i tako se Ëovek presreêno ose- Êa. Ja sam svuda plakala. A da ste videli kako je brat Milan na Grobu Gospodqem plakao. Kako je plakao, kako se glasno Bogu obra- Êao: Gospode, pomozi celom srpskom narodu, podigni nas, spasi nas. Pomozi, Gospode, patrijarhu naπem, pa kad qega, Gospode, uzmeπ, odredi Ti ko Êe da vodi Crkvu naπu. Jako je bilo potresno, svi smo plakali. On se molio takvim molitvenim glasom da bi i kamen proplakao. A oni kaluappleeri na Grobu Gospodqem, tako su nas lepo primili. A ti staneπ u red, pokloniπ se i opet bi da se pokloniπ i opet, i opet... Ali naroda mnogo, mnogo... Kao i na Gori Kuπaqa. Samo, vidi se da nisu svi poboæni. A πta Êeπ, hvala Bogu. Neka Gospod prizove sve. A na PloËi miropomazaqa? Prvo smo i iπli na PloËu miropomazaqa. Tamo smo klekli, pomolili se. Narod naslaqa glave. Onda smo iπli na Grob Gospodqi, a posle na Golgotu. Kandila, kandila, samo gore, gore... Radost, radost velika. Pa mi idemo stopama kuda je sam Gospod hodao. Gospode, ko je ovoga dostojan!? Na Golgotu 39 se ide kleëeêi po onom betonu. Tu je poboden Krst i kandila silna gore. Samo... pojavio se tu neki laæni krst koji ima viπe tih kraka. Ne znam da li je to ispravno? Kako da se svi ujedine? Ne znam ja πta je to, ja to ne razumem. Ima raznih propagandi, mislim, da mi Bog oprosti, da to ne bi trebalo dozvoliti... A Miki oduπevwen, zadivwen, pa samo slika. Ja galamim na qega: Ma pusti babu, πta me slikaπ toliko? - HoÊu, mati, kaæe, da vide da si svuda stigla s nama. Znate πta, da nije tu bila i jedna druga grupa sa bratom Milanom, i da nisu bili tako dobri, ja ne znam da li bih izdræala. Oni su me vodili ispod ruke, vodili, pridræavali, vukli. Ja samo malo zastanem, a oni odmah svi trëe da mi pomognu... Otac Duπan je rekao: NemoÊnima pomozite! - A jeste li bili u manastiru Svetog Save Osve- Êenog? - Jesmo, æene su ostale ispred vrata, a muπkarci uappleoπe u crkvu. Otac Grigorije tamo sluæi i otac Sava. Ja sam od jedne gospoapplee ponela Êilim na poklon. Nek se otac raduje, neka zna odakle je potekao. Videla sam da oni tamo nemaju nijedan naπ Êilim. Tu se nalaze moπti svetog Save OsveÊenog, Ëije ime nosi naπ Sveti Sava. Vi znate da je sveti Sava OsveÊeni, kada je osetio da Êe da se upokoji, zavetovao bratstvo da originalnu ikonu Bogorodice Mlekopitatewnice i qegovo æezlo daju monahu koji Êe doêi jedne godine iz jedne zemwe, koji Êe nositi qegovo ime, koji Êe biti sin vladara i koji Êe to bogatstvo Moπti Svetog Save OsveÊenog ostaviti i otiêi u manastir da postane pastir Boæiji. To je bilo, Ëini mi se, u VI veku, a naπ Sveti Sava dolazi da poseti Svetu Zemwu poëetkom XIII veka i kad se pokloni grobu svetog Save OsveÊenog, Ëije ime dobi na monaπequ, pade æezlo koje je bilo priëvrπêeno pored groba. To je monasima bio znak da je to taj monah o kome je sveti Sava OsveÊeni pre toliko vekova priëao i da baπ qemu treba da daruju ikonu, æezlo, kao i ikonu Bogorodice TrojeruËice koju u VIII veku ostavi sveti Jovan Damaskin, koji Ëuvπi za zavet svetog Save OsveÊenog, takoapplee poæele da se original ikone Bogorodice TrojeruËice preda tom istom monahu. Danas ikona

40 40 Bogorodice TrojeruËice, Ëiju je treêu ruku u znak zahvalnosti zbog isceweqa, dodao upravo sveti Jovan Damaskin, Ëuva naπ Hilandar, a ikona Bogorodice Mlekopitatewnice, kao i æezlo, nalaze se u posnici posveêenoj svetom Savi OsveÊenom u Kareji na Svetoj Gori, u kojoj se podvizavao naπ sveti Sava. Odjednom mati povika: - Wiwo, stavi kafu, daj slatko! Vidi ti qih! Niko mi nije otiπao iz kuêe da se ne posluæi. HoÊete da me prevarite, dok me ispitujete da zaboravim da vas posluæim. Niko se nije ni setio da se neëim posluæi. Svi smo u svojim mislima sa mati Mihailom bili u Svetoj Zemwi. Ulazi sestra Radojka, majka jednog divnog de- Ëaka Stefana. Mati ih mnogo voli. Obradova se. Iako nas je veê puna soba i to joj kaæemo, mati sa osmehom kaæe: - Neka vas Gospod Ëuva. Evo ovde, sreêo, sedi tu pored mene. Duπica moja. A gde je Stefan? Otiπao u πkolu? Mili moj! - a onda se naglo snuædi: - A imamo, sreêo moja, sahranu kod Kragujevca. Mati Haritina se upokojila. Skoro sam joj bila u poseti u bolnici. Idemo sutra u pola sedam, ako Bog da. Pa eto, da smo zdraviji i mladi, mogli smo i noêas pored qe da budemo, da imam zdravwa, a ovako, πta Êeπ, ipak je to dalek put. Sve do opela se posle pomena pored odra stalno Ëita psaltir. A kad se vladika upokoji jevanappleewe se Ëita, neprestano, neprestano. Mati Mihaila pokazuje svoje rane: - Ovde, sreêo, imam jednu ranu, ne mogu lako da je izleëim. Izgleda da je od onog drveta na kamili. To su bolne kosti... A, evo, sad imam i tu sahranu. Sirota mati Haritina... igumanija krstonosna... Kad sam bila kod qe u bolnici, sirota, rekla mi je: Pomoli se Bogu i za mene, greπnu, mati Mihaila. - HoÊu, sreêo, rekoh. I jesam se pomolila, ali mi je tako bilo hladno oko srca. I juëe doappleoπe i rekoπe da se mati Haritina upokojila. SeÊam se da je qu brat qen doveo u manastir Sreteqe... - sve kroz suze priëa mati. - Mati, da li ste bili u hramu Svete Marije Magdaline? - Jesmo, kako da ne. To je ruski æenski manastir. Tu su ruske monahiqe. To je velika, lepa svetiqa, sagraappleena u ime ravnoapostolne Marije Magdaline, koja je bila najdraæa Hristova uëenica i veoma poπtovana u svoje vreme. Ona je prva donela vest o Hristovom vaskrsequ, bila je veoma hrabra propovednica Hristovog uëeqa. Vi znate kako je to bilo opasno u to vreme. Bili smo i tamo gde je mati igumanija Grigorija. Tu je sluæena Sveta Liturgija, i tu smo se svi priëestili. Pa manastir Svetog Krsta, isto ruski manastir. A gde god smo bili oni su nas posluæili, pripremili nam neπto za pojesti i popiti. Ja sam tamo dosta ostavila imena i dala priloga. Mati igumanija kaæe sestri da potraæi mene da matuπka doapplee sa narodom. Otac Duπan reëe da se puno æurimo, a mati igumanija kaæe: Neka, iako se æurite, saëekajte da poëastimo narod. Spremili su nam baπ pravi obrok posle Liturgije i svetog priëeπêa. Sa bratom Milanom, koji je vodio drugu grupu, rastadosmo se tu. Naπa grupa je otiπla na Sinaj, a oni su odoπe u crkvu Svetog Krsta, odakle su za sve nas poslali miomiro. A kad smo na reci Jordanu bili, svi obukoπe stihare pa kad poëeπe da ulaze... Kakva sreêa na qihovim licima! Ja sam ponela svoju vlasenicu i po blagoslovu oca Duπana uappleem i ja u svetu reku. Imala sa neku ranu, iz rane poëe da krvari. Otac kaæe: Samo se vi, mati, kupajte. Nisam uopπte viπe tome pridavala paæqu. Sve je sveta voda sprala. - Kako ja jaka vera Vaπa, mati! - rekoh ushiêeno. - Bez vere si niπta! Ali, i vera bez dela je niπta. A πto me pitate za vlasenicu? Vlasenica treba da bude od grubweg platna, prava podviæniëka. A ove naπe vlasenice su od belog batista, malo gospodske. I tako

41 41 sam se i ja lepo pokvasila i bila sam jako radosna. Ja sam u apostolniku bila, ali sam ipak htela po blagoslovu oëevom da ranu pokvasim. I nisam se plaπila zbog rane, znam da Êe Bog meni da pomogne kad je i otac tako to hrabro blagoslovio. Otac Duπan je inaëe celim putem dosta Êutao, puno se molio, uvek bio u molitvi, u podvigu. A nije mu lako, znate kako, ti autobusi, on za sve brine. Onaj ostao tamo, onaj tamo... I sada u reci svi bi ostali ko zna koliko a ja podviknem: Izlazite, otac Ëeka! Tako smo svi radosni doπli u hotel. Mi smo znali da za jedan dan posetimo po mesta. I sve od svetog mesta do svetog mesta dok uvek neko vodi ja se molim: Oprosti nam, Gospode, grehe naπe, pomozi, Gospode, svima koji su molili da se molim za qih, pomozi, Gospode, i onima za koje niko nema da se moli! Svi su vapijali, svi su se molili, sa celom Srbijom i celim narodom smo bili u duπi. Svi su bili u molitvi... Jednu sestru smo na Galilejskom jezeru krstili. Kako je to bilo divno! Prvo je krπtena, pa posle pogruæavana u jezeru, pa na liturgiji nas pustiπe da budemo sami u crkvi, da sami pevamo za pevnicom... SaËinim ja tropare Majci Boæijoj, svetoj Nedewi... Sve otac blagoslovi, ali prvo me pita: Mati, πta Vi to pevate? - Pa, rekoh, kaæite Vi, oëe, kakav poredak molitava hoêete. Ja znam kako je u naπem manastiru. Ako je nedewa, prvo se peva Vaskrsni tropar, pa Majci Boæijoj, pa svetitewu, ali, saëinite Vi kako hocete. Otac blagoslovi, ja za pevnicom satvorim poredak kako ja znam, otac je Ëitao Jevanappleewe, jedan Rumun Lazo apostole i tokom cele Svete Liturgije svi se prikwuëiπe da pevaju. Na krπtequ je bilo predivno. Kad smo pre apostola pevali Svjati, Boæe, svjati Krjepkij... pa onda Jelici vo Hrista krestitesja, vo Hrista oblekostesja. Aliluja, - poëe mati da peva, a najviπe se ozari kad zapeva Gospod prosveπëenije moje i Spasitew moj, koga ubojatsja... - Posle liturgije sam jedno vreme sedela na obali jezera na jednom kamenu i Ëitala molitve, a ona voda sve zapwuskuje obalu, a vazduh tako divan, a iz vode se oseêa miris joda. Sve lekovito i mnogo, mnogo lepo. Kaæe otac: Jeste ovo krπteqe malo sporije bilo, ali je zato sve po pravilu teklo. A oni Palestinci i crnci, Ëim Ëuju da smo iz Srbije, samo kaæu: Proappleite. Nismo imali nikakvu muku sa qima. Ali otac stalno govori: Samo budite u molitvi! Baπ je svuda bilo blagosloveno. Vidite, kad Srbi idu na Zapad sve im se kapije zatvaraju, a kad idu na Istok - sve im se kapije otvaraju. - ZnaËi li to, mati, da svi treba da idemo na Istok? - upitah sa osmehom, misleêi pritom na svetiqe. - Naravno, samo na Istok. Baπ je stvarno svuda bila velika blagodat. A ima svakojakih nezgoda u putu, a nama je Gospod svuda pomagao i Majka Boæija. Najviπe smo pevali Bogorodice Djevo i Tebe slave angeli... To smo puno pevali kada smo putovali autobusom. A ja samo Ëitam, molim se, sluπam πta oni pevaju, onda se ponekad malo ispruæim pa se odmorim. U jednom trenutku mi se joπ viπe rana otvori. Neko povika: Majko, pa ja nisam znala kako Vaπa rana krvari! Ja kaæem: ta se bojite, hajde molim te, pa isteklo je ono πto je trebalo. ta Êeπ, ona vru- Êina, rana to ne trpi... Trinaesti dan stigosmo u Nazaret. Mi, koji svaki dan Ëitamo Jevanappleewe, taëno znamo gde se nalazimo. Nama je sve tako blisko i Ëisto. Bili smo na brdu gde se nalazi stara vizantijska crkva, odakle su Jevreji Gospoda hteli da bace. Gore se ide po visokoj kamenoj stazi. Nije to baπ totalni krπ, ali otac Duπan po nekom poruëi: Ako mati Mihaila nije poπla, neka i ne polazi. A Mikiju bi æao pa reëe: Ma πta, mati, iπla si na Sinaj, a sad da mi ovde ne ideπ. Samo mene dræi ispod ruke. I mi hajde, hajde, i... stigosmo nekako. Mnogo je lepo bilo. Ali i tuæno gledati liticu odakle su hteli da Ga bace. Pa tamo u peêini gde su Ga muëili... - sad veê kroz plaë priëa mati, - i sve otac o tom stradaqu Isusovom nam priëa i Ëita Jevanappleewe na svakom mestu muëeqa Qegovog. Posle smo posetili sinagogu gde je Hristos propovedao hriπêansku veru, zatim radionicu gde je mlaappleani Isus radio sa pravednim Josifom.

42 42 A onda je doπao red da posetimo crkvu Blagovesti gde se Arhangel Gavrilo javio Djevi Mariji na izvoru rekavπi joj: Raduj se, Blagodatna! Gospod je s tobom! Blagoslovena si ti meappleu æenama! Crkva je sagraappleena taëno na izvoru gde su mnoge devojke iz Nazareta dolazile po vodu, ali samo je jedna meappleu qima, ne samo u Galileji, nego u celom Izraiwu, odnosno u celom svetu, dostojna bila da postane Izabranica Boæija. U ovom hramu levo od carskih vrata nalazi se ikona Bogorodice Odigitrije, zatim taëno na zidu peêine iznad izvora nalazi se Ëudotvorna mirotoëiva ikona Blagovesti, kao i divna ikona koja predstavwa susret Bogorodice sa pravednom Jelisavetom. Boæanstveno, stvarno boæanstveno. Doæiveti tu radost, nema novca kojim se moæe platiti. Onda smo posetili Armagedon, mesto koje se nalazi na oko 15 kilometara od Nazareta. Bogoslovi kaæu da je istorija spaseqa ËoveËanstva poëela iz Nazareta, a Otkroveqe Jovanovo kaæe da se ta istorija zavrπava u Armagedonu, gde Êe se odigrati posledqa bitka Hrista sa antihristom, - i tu se mati Mihaila opet duboko zamisli. - Mati, da li ima razlike izmedu posete '62. i sad? - Onda je isto ogromna radost bila, samo nismo toliko znali o svim dogaappleajima kao sada. I nismo imali tako iscrpno objaπqeqe o svemu. Zatim, nismo sve videli, nismo sva sveta mesta posetili. Tada nismo iπli na Goru Kuπaqa, pa ni na mnoga druga mesta. Sam voapplea puta nije sve znao. Otac Duπan sve zna, pa zna jezike - i grëki i engleski. Tamo je neophodno da znaπ i engleski. Onda naiappleeπ i na Ruse.»ak mnogi i od Arapa znaju ruski. Ima razlike, kako da ne! Toplina je bila i onda i sad velika, velika... Sada ima viπe turista, a ranije su bili samo poklonici. To jeste velika razlika. Ali jesmo sada viπe svetih mesta posetili. Ja ranije nisam bila u peêini Svetog Jovana, tamo gde je Jelisaveta pobegla i nisam videla taj kamen πto ju je zaklonio. A sada, verujte, peqala sam se tako lako kao da mi je neπto pomagalo. Ja sam pre qih stigla do autobusa. A da vidite jednog dedu od 83 godine kako je iπao, kako je sve obilazio, pa se peo tamo gde je Sveti Jovan pisao svoju Lestvicu. Pa i na Goru Kuπaqa. Pitate me za Tavor? Tavor je brdo koje se nalazi usred najplodnije doline i praktiëno æitnice Palestine. Tu se Gospod preobrazi, kada Qegovi uëenici, na svoje zaprepaπêeqe, ugledaπe neizrecivu svetlost i shvatiπe Qegovu prirodu Boga i»oveka. Zato se moæe reêi da se tada preobrazi i Ëovek videvπi tu svetlost Boæanske blagodati. Zamislite milost Boæiju kada je dozvolio da Ëovek vidi tu Svetlost i oseti blagodat Qenu. Tu smo bili na liturgiji u grëkom pravoslavnom manastiru posveêenom Preobraæequ Gospodqem. Jako je lepa crkva. Ima i rumunskih i ruskih mohaniqa, svi su izmeπani. Meappleutim, videla sam da nigde nema mnogo monaπtva. Tu su nas posle liturgije posluæili kafom, Ëajem, uveli u prodavnicu ikona. Narod æeli neπto i da kupi. Da, na Tavoru se jako velika radost oseêa, velika. Ma, celim putem smo se mi molili, noêu smo vrπili sluæbe i molili se, spavaqa je bilo sasvim malo. Ko moæe da spava od tolike blagodati? Mati priëa o velikoj radosti, a mi svi oseêamo tu blagodat i rekosmo joj o tome, a ona kaæe: Pa vi ste svi stalno bili sa mnom. Stalno, stalno... Molila sa mati za nas na svim svetim mestima. Slava Ti i hvala, Boæe! - A kada smo bili na Genisaretskom jezeru, iz koga se izliva sveta reka Jordan, doappleosmo na mesto gde je sveti Jovan Krstitew krstio Isusa Hrista u reci Jordanu. Isus je doπao iz Galileje da primi krπteqe pokajaqa. Tu smo se i mi pogruzili u svetu reku. Kakva radost, kakva blagodat! Prosto smo tu i sami doæiveli tajnu Svete Trojice! Sin prima Krπteqe, Otac gleda sa neba, a Duh Sveti silazi u vidu goluba, - opet zaplaka mati. - Planiram da napravim jedan ruëak, da svi poklonici iz naπe dve grupe doappleu kod mene. Radmila upita da neπto i mi donesemo, a mati kaæe: - ta vi? Pa onda ne Ëastim ja, nego vi. Pitam je kako Êe da Ëasti kad nema ni dinara. Znam da je sve potroπila u Svetoj Zemwi, a mati kaæe: - Gospod Êe da poπawe. Gospod uvek poπawe. Tako je divna bila grupa, vodili me kao majku svoju, pomagali mi. A tako su poboæni. Mnogi su po ceo dan molëanije dræali. Ne progovaraju ni jednu reë. Tako deëko Danilo ceo dan Êuti. Onda Milan zaêuti. Onda se tako meqaju. Veliki se napor uloæi, ali je radost prevelika. Kad su naπa mati igumanija i otac Danilo bili u Svetoj Zemwi, verujte, mi smo ovde u manastiru kao na krilima iπli. TaËno smo oseêali qihove molitve. Oni

43 43 se jave iz Jerusalima, mi popadamo od radosti, - priëa mati sa takvom Ëistom wubavwu, sa kojom se samo wubav deteta moæe da uporedi. - Svi ste sa mnom iπli u sva mesta. Samo pred oëima u molitvi, svi vi i mojih 1500 imena. Sva sam imena ostavila tamo i sve pare. Ja samo vadim iz onog koverta i darujem, a oni samo gledaju. Verovatno misle: Vidi, monahiqa a parajlija. A ja nemam ni prebijenu paru. To moj narod sve dao za molitve i darovaqe za pomiqaqe, da se molimo kako za qih tako i za ceo narod... Ono ni jedan dinar nije bio moj... Sve sam dala, sve, niπta nisam vratila. Kad sam videla kakve su bolne noge mati Mihaile, baπ sam se uplaπila, a mati kaæe: - Kad je sestra Vesna videla moje noge i rane isto je tako reagovala i naredila mi: Mati, hitno ostavwajte svu hranu - mleko, sir, jaja. To je bilo u subotu uoëi bele nedewe i ja sam odmah posluπala. Kuvala sam samo semenke nekih æitarica po qenom receptu i to sam jela tokom cele bele nedewe i tokom svih ostalih sedam nedewa posta. Tek na Vaskrs sam uzela malo ribice i jednu πowicu mleka, ali sojinog. Jako je dobro, i dobro je i za kosti. A kravwe mleko reapplee uzimam. - Koji je to, mati, recept? - upitah je ja zbog svih prisutnih, a i zbog Ëitalaca. - JeËam, raæ i zob u istim koliëinama zajedno sastavim, operem, i to se lepo skuva. Proso i integralni pirinaë moraju posebno da se skuvaju, jer se kuvaju jako kratko. Susam se samewe, moæe i sveæ, a moæe i da se malo propeëe. Tako jeste ukusniji, ali gubi svoju vrednost i lekovitost. Sve se to sastavi i veoma je ukusno, a i savrπeno zdravo. Blagodarim Bogu za ovaj recept... Mati kaæe da se moæe jesti i pomeπano proso, soëivo i integralni pirinaë: - U Jerusalim sam nosila proso, susam i samleveno laneno seme. Pa po dve-tri one varjaëice uzmem sa propolisom. Otac Duπan se plaπio za mene, pa kaæe da samewemo leπnike, kikiriki i orase sa medom i to da jedemo. To je dosta jako. PreporuËivali su mi i polen u granulama. Nije teπko postiti kod tako jake hrane, - mi se svi nasmejasmo, a mati nastavi: - A Miki samo prati da li sam jela, pa sve bi da mi se donese na posluæavniku. Ja sam monahiqa, navikla sam ja i bez posluæavnika. - U autobusu sam se trudila da πto viπe Ëitam, jer se tu dobro vidi, pa da Ëitam dok ima svetla, dok se moæe. Molitve, psaltir, kanonik i sve akatiste, sve sam nosila moje. Jao, kako Sveti Ilija daje snagu kad mu se molim. Sve sam svetitewe prizvala u pomoê... - zasuziπe oëi mati Mihaile. - Kad je trebalo da se peqemo na Sinaj, ja kaæem: OËe, blagoslovite i molite se da i ja stignem gore, a on kaæe: Mati Mihaila, vidim ja, ti i sama znaπ dobro da se moliπ, ali sam ja Gospoda i sve svece prizivala u pomoê. A kad vam kaæem, biti u Jerusalimu, a ne doêi na Sinaj, to je propust veliki. Ja nisam mogla ni da zamislim. Kako da ne idemo, pa makar kosti ostavili. Sinaj je Sila Boæija i Carstvo Boæije. Jao, kako Êe ona mati tamo to da izdræi?, Ëujem kako pitaju. Ali veliki je Gospod, nije Gospod dao da ja ne stignem na Sinaj! Milan samo viëe: Lagano, lagano, ne moæe ona tolike korake da pravi! Ali kad stigosmo, mili Boæe! Ne moæe to niëim da se opiπe. Samo gledate nebo, nebo i ono brdo. Sveti Ilija, mnogo si visoko otiπao.to bi bila tuga velika da se nisam uspentrala na Sinaj.»ovek bi æalio dok je æiv. To je neopisiv doæivwaj, neopisiva radost! Svuda smo se priëeπêivali, liturgija svaki dan. Otac Duπan zna sva mesta, govori sve jezike - i jevrejski i engleski i arapski. Zavrπio je teologiju, veliki je duhovnik. Vidim, mati se veê umorila, a nama nikad dosta pitaqa. Mati kao da oseti i nastavi: - Deco moja, doπlo je vreme da se kao jedinke spasavamo. Teπko je vreme. Pitate me da li treba da se molimo za naπu vlast kakva god da je. Treba da se molimo i kad nije dobra, jer, ako se ne molimo, biêe joπ gora, a ako se molimo, ili Êe ih Gospod preumiti ili Êe otiêi. Ne odnosi se to samo na dræavne vladare, nego i u crkvi se veê stvara pometqa. I to je tuæno. Otac Duπan je baπ Ëist. Ne koleba se. Veliki je podviænik. Zato ima i puno iskuπeqa.treba jednom da odemo kod qega u manastir Reπkovicu i obavezno na grobiê oca Tadeja u manastir Vitovnicu. A dotle, molite se, deco moja, πirite wubav Boæiju, πirite nauku Hristovu kao pravi apostoli, naπa vera je prava vera. A onda Êe Gospod svima koji se mole otvoriti put u Svetu Zemwu da posete mesta vezana za zemawski æivot Gospoda Isusa Hrista i Presvete Majke Qegove. Ja se setih cara Konstantina koji se krstio tek pred svoju smrt i tako postao prvi hriπêanski car, koji sa svojom majkom caricom Jelenom na samoj Golgoti sagradi veliki hriπêanski hram Vaskrseqa, u kome je Ëuvan pronaappleeni krst na kome je Isus Hristos razapet. Po velikoj milosti Boæijoj, a zbog toga πto su πirili nauku Hristovu, hriπêanska Crkva ih proglasi svetitewima, a naπa Crkva Ëak ravnoapostolnima. Gospod uvek nagraappleuje, a da li se mi Qega uvek seêamo? priredila: Tankosava DamjanoviÊ

44 44 KAKO BI BILO LEPO OTI I U LEPAVINU......i moliti se ispred ikone Bogorodice Lepavinske, maπtala je verouëitewka Danka pehar ugledavπi kopiju Ëudotvorne ikone u Beogradu manastiru Lepavini i Ëudotvornoj ikoni Bogorodice Lepavinske Danka je Ëula pre nekoliko godina, kada je jedna od kopija ove ikone, i sama Ëudotvorna, doπla u Beograd i bila u crkvi Pokrova Presvete Bogorodice. Kako kaæe Danka, uz samu ikonu stiglo je i mnogo materijala, kqiga o manastiru, o Ëudima koja su se deπavala prilikom molitve ispred Ëudotvorne ikone. - Sama fotografija manastira na posledqoj stranici te kqige me je fascinirala. Pomislila sam: kako bi bilo lepo otiêi tamo i naêi se na takvom mestu; tada mi se uëinilo veoma posebnim. Posle toga proπlo je jedno vreme i imala sam neki problem, odnosno dilemu i period teπkoêe i teskobe, a onda mi je koleginica rekla da se u naπem hramu Presvete Bogorodice na Crvenom Krstu nalazi Ëudotvorna ikona. Odem i poklonim joj se, ali bilo je to nekako onako, usput, hajde sad, mislim, ikona je ikona. Meappleutim, vrlo brzo sam osetila da se nekako moji problemi, i dileme i teskobe i teπkoêe, sami od sebe reπavaju. Nije to mogla da bude ni sugestija, ni autosugestija, jer je to bilo neπto van mojih moguênosti, pa sam se tog trenutka upitala: Boæe, da li postoji razlika izmeappleu ikone i Ëudotvorne ikone? To je za mene bilo i wudsko pitaqe i teoloπko, da li stvarno postoji razlika izmeappleu, uslovno reëeno, obiëne, klasiëne ikone, sli?ke na kojoj je predstavwen neki svetac, i Ëudotvorne. Da li stvarno postoji neπto posebno u Ëudotvornim ikonama? To pitaqe je doπlo samo od sebe, i od tada imam neku tihu æewu da odem u manastir Lepavinu. Bogu hvala, evo me, doπla sam. Nisam mogla ranije, nekako, dete mi je bilo malo, situacija nije bila opasna u Hrvatskoj, evo sad se ukazala prilika. Niπta se Ëoveku ne deπava sluëajno. Naiapplee period kad ima problema, ali naiapplee i izlaz; naiappleu teskobe, ali i pruæena ruka. Eto, baπ u ovom periodu kad sam shvatila da mi je ovo nekako prelomna godina u æivotu, sve se u jednom trenutku zbilo. To tako biva, kad Ëovek ima najviπe problema uvek ostane sam, a zapravo tek tada nije sam, tada je u najbowoj poziciji, jer je sa qim Gospod, koji ga neêe prevariti i izneveriti. I sa tom miπwu - kad sam sam, najjaëi sam jer sam sa Tobom, Gospode - ja prolazim ulicom i vidim na banderi ispred crkve letak za put u Lepavinu. Moram priznati da sam pre toga Ëesto pokuπavala da saznam ko vodi za Lepavinu; nalazila sam u tim oglasima Rumuniju, Ostrog, druge ture, a onda kada mi je bilo najpotrebnije vidim Lepavinu, i kaæem: to je to, idem! Pozvala me naprosto Bogorodica Lepavinska. Ova nedewa mi je bila jako naporna, i poslovno i svakako, i baπ se nije uklapalo da se organizujem i idem. Muæ je trebalo da putuje u isto vreme i pitaqe je bilo gde Êemo sa detetom, ali Ëim se tako ne da da se ide, znaëi - treba da se ide. I ja sam u stvari tek juëe posle podne reπila da idem. - Kakvi su utisci? - Utisci Êe da doappleu. U veri nema niπta brzo, utisci Êe tek da doappleu. U tome je i smisao svega toga, nije dobro kad nas neπto odmah oduπevi. to nas bræe oduπevi, to nas bræe spusti. Utisci su za buduêi komentar, - kaæe mi Danka pehar dok sedimo na klupici ispred manastira. Tihi æamor oko nas, sunaπce prosijalo, jutro prozraëno, blagodatna atmosfera zagrejala naπa srca; svi se smeπkaju i prijatewski pozdravwaju Ëak i ako se

45 45 ne poznaju, jer Gospodqi smo. A o. Gavrilo blago savetuje govoreêi da ne treba od qega viπe puta traæiti blagoslov i da u takvoj guævi i ne moæe svakome pojedinaëno da ga da, niti je to potrebno. Objaπqava da se u miru i molitvenoj tiπini prilazi Ëudotvornoj ikoni Presvete Bogorodice Lepavinske, da se misli i na one koji su iza nas a isto tako Ëekaju da priappleu, savetuje da budemo disciplinovani, da sluπamo u miru i poboænoj atmosferi molitve koje se Ëitaju... Otac pouëava, a onda mi kaæe: Eto, narod ne zna, treba ga nauëiti, ma nekad moram i da grdim kad neêe da sluπaju, govori mi smeπkajuêi se. Eto sledeêeg pitaqa za mladu verouëitewku iz Beograda, πta ona misli o tome da wudi priappleu ikoni pa se dugo klaqaju, pa je pipkaju, pa dugo wube, prosto kao da æele da tog trenutka nekakva Ëudotvorna energija preapplee na qih. - Pa, protiv tog direktnog fiziëkog kontakta nemam niπta protiv, jer mi wudi smo od Boga dobili Ëula, prvi dodir, prvo naπe Ëulo koje proradi je dodir. Sam onaj Ëin kada se raappleamo ili raappleamo dete, ja se se- Êam svog poroappleaja, babica ne kaæe: Recite neπto svom detetu, nego: Majko, uzmite dete. Pruæa mi ga. Taj prvi kontakt naπ sa spownim svetom je dodir, tako da nemam niπta protiv toga. Mislim da je to jedina stvar koja ne moæe u takvim situacijama da se odglumi. Znate, sve moæe da se odglumi, i izraz lica, i reëi, i fraze, ali vi po dodiru nekih wudi, po naëinu na koji vas dodiruju oseêate da li to vama prija ili ne. To je ono πto Ëovek ne moæe da odglumi, mi osetimo neπto, naπa duπa oseti. Protiv toga nemam niπta. Ali, ko veruje u Ëuda i desiêe mu se, ko veruje i daêe mu se, to je biblijska reëenica. Sad, ovi drugi detawi... Dosta paganskog ima joπ uvek kod nas koje se isprepliêe sa duhovnoπêu, teπko je to iskoreniti. Moæe to i ovako da se razume: svako radi onako kako moæe, svako priëa na svom jeziku. Ja ne volim wude da osuappleujem, treba ih pouëiti, treba ih blago usmeriti, ali wude kritikovati, neπto im zabraqivati a ne dati im informaciju, ne upoznati ih zaπto je to tako, onda je to tortura. Kao kad detetu sve neπto zabraqujete, niπta mu ne date, kaæqavate ga, a nikada mu niste objasnili πta i kako treba da Ëini. Onda je to nasiwe. Ja sam protiv svih oblika nasiwa, pa i protiv toga to se ne sme, to nemojte, to tako nije u redu, niste u pravu... Pa da neko zna da greπi, ne bi greπio. Pa ko je lud da doapplee u crkvu i da namerno pravi gluposti? ZnaËi, wudi ne znaju. Mnogo je veêi problem to πto se malo qih trudi da wudima objasni. Znate, jako je bitan naëin. Mi jesmo gordi i sujetni kao narod i najpametniji, i πta Êe sad tamo neko meni da priëa, ali mislim da postoji hiwadu i jedan naëin da se jedna reëenica kaæe, a mi u naπem mentalitetu izaberemo onu grubu, direktnu i gordu, osionu - ja znam, ti ne znaπ, e sad Êu ja tebe da pouëim. Tako da, po meni, to niπta nije straπno, straπno je ostaviti Ëoveka bez informacije, ostaviti ga u neznaqu, ne objasniti mu zaπto neπto nije dobro. - Kako bi onda objasnila πta je vera za tebe? - Za mene je vera smisao æivota i celog postojaqa. Vera je jedini naëin da Ëovek shvati i prihvati æivot. Vera je jedina spasonosna, jer Ëovek svakog trena, svakog sekunda zavisi od Boæije milosti. Mnoge nam se stvare deπavaju, i lepe i ruæne, ili sa Boæjom vowom ili sa Boæjim dopuπteqem. Bog dopuπta da nam se neke ruæne stvari deπavaju, ali jedini naëin da nas to ne boli, da ne patimo, da se ne svaappleamo sa Bogom i sa wudima, sa sobom i svojim æivotom, jeste kroz veru, dakle da znamo da Bog ima razloga zaπto nam πawe dobre ili maqe dobre stvari. To Ëovek moæe jedino dubokom verom da shvati. I wubavwu, to ukwuëuje jedno drugo, to ne moæe da se odvoji, jer kad Ëovek toliko veruje u Boga, toliko mu poklaqa wubavi, onda to Ëoveka oslobaapplea.»uje se danas od ponekih wudi da je onaj veruje u Boga zatucan i zaostao, da je na neki naëin liπen svoje slobode. Kako nas je uëila filozofija, Ëovek je individua, jedinka koja treba da ima slobodnu vowu i slobodan izbor. A kakav je to izbor ako od nas ne zavisi ni gde smo roappleeni, ni ko su nam roditewi, ni kog Êemo pola da budemo, ni kako Êemo da se zovemo, ni kada Êemo da budemo roappleeni, ni koje Êemo vere da budemo? Najbitnije stvari koje Ëine nas, na neki naëin, one podatke u naπem pasoπu i liënoj karti, mi ne moæemo da biramo. Ne moæemo da biramo od fiziëkog izgleda, od genetike i roditewa, do pola, ili do vremena æivota i veka u kome Êemo æiveti. I, kao, mi smo moêni. Pa u Ëemu smo mo- Êni? U svojoj gluposti smo moêni. Tako da jedino vera, prava i duboka, i wubav prema Bogu nas oslobadaju. Jer πto bih ja, da kaæem u deëjem æargonu, razbijala i lupala glavu oko toga zaπto mi se neπto deπava, a nisam mogla da promenim? Tako treba, tako je Bog hteo, da bismo neπto nauëili, da bi nas neëemu poduëio. I ja se prepuπtam slobodom u slobodi Bogu, nek misli neko ko je mnogo pametniji od mene, - zavrπava razgovor verou- Ëitew Danka pehar. Na isto pitaqe organizator i voapplea pokloniëkog putovaqa za manastir Lepavinu, Miodrag MariËiÊ odgovara ovako: - Vera za mene u æivotu zaista mnogo znaëi. Otkad sam iskreno poverovao, dosta toga sam doæiveo i nauëio, i to je, da kaæemo, borba do kraja, dokle god Ëovek æivi on treba da se bori, da veruje, da se nada i da

46 46 voli Boga i bliæqega. Sama wubav treba da bude po vertikali prema Bogu, a u horizontali prema bliæqima. To nam simbolizuje, pored ostalog, i sam krst, znak krsta kojim se osequjemo. Jako je bitno da kao pravoslavni hriπêani paæwivo stavwamo na sebe znak krsta, jer kad se paæwivo osenimo krstom, sam krst Êe nam pomoêi u borbi protiv vidwivih i nevidwivih neprijatewa i imaêemo moêno oruæje. Ako Ëovek æeli da bude pravoslavni vernik, mora da veruje, da se nada i da voli. Samo praktiënom verom, verom pretoëenom u æivot moæemo da potvrdimo da smo zaista pravoslavni hriπ- Êani, jer ako jedno priëamo, drugo radimo, a treêe mislimo, onda nismo hriπêani, a najmaqe pravoslavni. Najbitnije je da svojim delima potvrappleujemo veru, - kazuje Miodrag, koji veê nekoliko godina organizuje pokloniëka putovaqa. Kako je poëelo? Probuappleeni vernik - Kao probuappleeni vernik pre dvanaestak godina prvo sam obilazio manastire; za tih prvih nekoliko godina dosta sam obiπao u Srbiji i Crnoj Gori, dva puta sam bio na Svetoj Gori po dve nedewe, a onda sam poëeo da organizujem duhovne tribine. Sa duhovnom tribinom u organizaciji crkve Sv. Trifuna na TopËiderskom grobwu i sa blagoslovom naπeg prote Dejana DejanoviÊa poëeli smo godine, i predavaqa su odræavana dosta Ëesto. Onda se vrlo brzo probudila u meni æewa da organizujem pokloniëka putovaqa, da narodu pribliæim naπe svetiqe, na qihovu duhovnu korist i oporavak u samim tim svetiqama; da narod poveæemo sa manastirima i monasima i monahiqama ne bi li se uspostavio bliæi kontakt, saradqa na obostranu korist. Dakle, da se wudi duhovno oporave u svetiqama, a monasima da se pomogne u obnovi manastira. I tako zajedno radimo moja æena Branka i ja. Æelim i ovom prilikom da naglasim da se u obilasku manastira, velikih svetiqa, Ëesto velika iskuπeqa deπavaju, i ja uvek poklonike upozoravam da se pripreme na prvom mestu duhovno, a onda i psihofiziëki, jer do nekih svetiqa je potrebno i propeπaëiti po koji kilometar. Najbitnije je da se wudi pripreme postom i molitvom za obilazak manastira, jer svako od nas nosi svoj teret, breme sagreπeqa, a πto je Ëovek lakπi, rastereêeniji, on Êe lakπe doêi u svetiqu i poneti blagoslov kuêi sebi i svojim srodnicima. Najbitnije je pripremiti se dobro, da grupa bude molitvena i poboæna. Uglavnom idu wudi koji su crkveni, koji su upuêeni u liturgiju, koji poste sve postove, ispovedaju se i priëeπêuju, a prikwuëuju se rado i oni koji to nisu, koji su se tek duhovno probudili. Meni je velika radost kada se u grupi naapplee neko ko je na putu duhovnog oporavka, duhovnog preobraæaja, ko u kontaktu sa svetiqom ili u razgovoru sa duhovnikom doapplee do preobraæaja, jer koristimo u putu dosta materijala sa naπe duhovne tribine kako bismo pribliæili wudima veru, to su korisne duhovne pouke i duhovna muzika, da se wudi u veri okrepe i osnaæe. Manastir Lepavina je velika svetiqa i upravo je i mene, kao i mnoge druge vernike, naprosto dovela Ëudotvorna ikona Presvete Bogorodice Lepavinske. U stvari, ja sam prvo video kopiju Ëudotvorne ikone Presvete Bogorodice, koju je donela porodica VeriÊ iz Hrvatske. PoËetkom rata, godine, pokojni g. Savo VeriÊ je kupio reprodukciju ikone u manastiru Lepavini, uramio je i dræao na zidu, kao mnogi pravoslavni vernici. I desilo se Ëudo da je uoëi rata u Hrvatskoj, u martu mesecu, ikona sama od sebe poëela da se kreêe krstoliko po zidu i zamirotoëila je. Savo je bio iznenaappleen, otiπao je do arhimandrita Gavrila, igumana manastira Lepavine, i ispriëao sve to, zatim je o. Gavrilo dolazio viπe puta k qemu da Ëita akatiste i kanone Presvetoj Bogorodici i uverio se da je ikona zamirotoëila. Kada je trebalo da odu u Srbiju zbog ratnih zbivaqa, g. Savo je hteo ikonu da vrati u manastir, meappleutim mitropolit zagrebaëko-wubwanski g. Jovan je blagoslovio da ikona krene sa qima, poπto je ikona qihovo porodiëno vlasniπtvo. Tako se ta ikona naπla u Beogradu, gde je g. Sava doπao sa porodicom. On se u meappleuvremenu upokojio, baπ 21. septembra, na dan Roappleeqa Presvete Bogorodice. Kada sam Ëuo za ovu ikonu koja je mirotoëila, otiπao sam qegovim sinovima sa molbom i blagoslovom o. Dejana da ikona doapplee u crkvu Sv. Trifuna na TopËiderskom grobwu. I tako je ikona stigla u naπu crkvu, o. Dejan je odsluæio kanon Presvetoj Bogorodici; osetio se veliki mir od te ikone, koja je ostala u hramu nekoliko dana. Kasnije je viπe puta ponovo izlazila iz qihovog doma o BogorodiËinim praznicima, u par navrata i o nekim drugim praznicima. Bila je i u manastiru Vavedequ u Beogradu, tri puta i u hramu Sv. Aleksandra Nevskog. Tako su mnogi vernici saznali za i lepavinsku ikonu Presvete Bogorodice. Posle toga su krenula hodoëaπêa u pravcu manastira Lepavine. Prilikom tog prvog susreta sa lepavinskom svetiqom, mislim da su svi prisutni osetili veliku blagodat, Ëak se i miris osetio u crkvu. Mislim da je sama Presveta Bogorodica izlila veliku blagodat i radost, jer je to bila prva grupa iz Srbije koja je doπla posle dvanaest ili viπe godina, posle ratnih godina. Prva dva pokloniëka putovaqa prema manastiru Lepavini organizovala je sestra Aleksandra, ja sam bio putnik. A zatim,

47 47 kad sam poëeo sam da organizujem hodoëaπêa, organizovao sam i za manastir Lepavinu, sa blagoslovom o. Gavrila. Iz razgovora sa vernicima koji doappleu ovde u Lepavinu uverio sam se da svi nosimo isti utisak utehe i radosti, blagodati koja se oseêa tokom cele sledeêe nedewe. Jednostavno, ovde Ëovek doæivi preobraæaj. - Ima li i Ëuda, Ëudesnih isceweqa? - Ima, Ëuda se deπavaju, no ono πto je dosta puta pomenuto, najveêe Ëudo je Sveta Liturgija i priëeπêe, kada, kako kaæu naπi teolozi i duhovnici, nebo silazi na zemwu i kada mi wudi, priëeπêeni, da kaæem, kreêemo ka nebu. Deπavaju se i velika isceweqa, neko o tome ispriëa duhovniku, neko organizatoru putovaqa. Ispri- ËaÊu sluëaj kada je sa mnom u grupi ovde u Lepavinu doputovala Beograappleanka koja je imala zakazanu operaciju kolena za ponedewak. Grupa je u Lepavinu doputovala u subotu izjutra, ona je stala pred Ëudotvornu ikonu Presvete Bogorodice Lepavinske i, da kaæemo, skruπeno se pomolila Presvetoj Bogorodici da operacija protekne πto bowe i uspeπnije. Posle molitve bol u kolenu je nestao, operacija viπe nije ni bila potrebna. ZnaËi, dubokoj i iskrenoj veri sve je moguêe. I zaista, najveêa mi je radost kad osetim da je vernik na pokloniëkom putovaqu doæiveo duhovni preobraæaj ili se iscelio na bilo koji naëin, duhovni, duπevni ili telesni. Nekad se to desi u samoj svetiqi, a nekad poklonici posle nekoliko dana osete neki preobraæaj i promenu. Naæalost, osim verujuêih wudi dolaze i oni koji nisu Ëlanovi Crkve, koje πawu bioenergetiëari, vraëare, gatare i daju im pogreπne savete, a najveêi problem je πto ti wudi ne traæi savet od episkopa, sveπtenika ili duhovnika, veê idu na pogreπnu adresu i lutaju godinama, sve dok im se pogreπni i duπepogubni saveti ne obiju o glavu. Tek tada wudi krenu putem duhovnosti, Ëesto tugujuêi za vremenom koje su propustili sluπajuêi neke pogreπne wude. Zato ponovo istiëem da je glavni i osnovni smisao pokloniëkih putovaqa da se narodu pribliæi znaëaj svetiqa i duhovni oporak u svetiqama. Trudim se kao organizator da ne protrëavamo kroz manastir, da sa velikom paæqom i wubavwu uappleemo u hram Boæji, da se u miru pomolimo, poklonimo Ëudotvornim moπtima i ikonama, porazgovaramo posle Svete Liturgije s igumanom, igumanijom, duhovnikom, i da ponesemo kuêi blagoslov Boæji, mir i radost u duπi, - zakwuëuje Miodrag. Blaæen je onaj ko straæari nad duπom O Ëovekovoj duπi i πta treba Ëiniti kako duπu ne bismo izgubili jeroappleakon Vasilije je besedio ovako: - ReËe Gospod reë ovu: Jer kakva je korist Ëovjeku ako zadobije sav svijet a duπi svojoj nau- di? (Mk.9,36). I joπ reëe ovu reë: Jer kakva je ko- rist Ëovjeku ako sav svijet zadobije a duπi svojoj naudi? Ili kakav Êe otkup dati Ëovjek za duπu svoju? (Mt.16,26) To znaëi da duπa ËoveËija ima veêu cenu od celoga sveta vidwivog. Ako Ëovek duπu izgubi, onda Ëime je moæe platiti, Ëime je moæe ponovo otkupiti? NiËim iz ovoga sveta. Ni celi svet da da, ne moæe kupiti izgubwenu duπu. Blaæen je onaj ko ovo zna i ko Ëuva duπu svoju kao najveêe blago. Blaæen je onaj ko svaki dan straæari nad duπom svojom i ne dopuπta da mu se duπa ni malo ne oπteti. Jer ko duπu spase, spasiêe sve, a ko duπu izgubi, izgubiêe sve. Neka se niko ne ponosi telom svojim, jer je svako telo ËoveËije troπna kuêa koju smrt danas-sutra pretvara u pepeo. No, neka svaki hriπ- Êanin i hriπêanka neprestano misle o duπi svojoj, o tom jedinom blagu koje se moæe spasti od smrti i propasti. A ko o duπi svojoj misli, taj sluπa Hristove reëi i izvrπuje Qegove svete zapovesti. Jer Gospod Hristos je doπao u ovaj svet da nas oboæi, tj. da nas ispuni Boæanskim silama da mi pomoêu qih æivimo u ovome svetu. Ako ne ispunimo sebe Bogom, onda Êemo ispuniti sebe appleavolom. Jer Ëovek koji se odvoji od Boga, on se vowno ili nevowno sjediquje sa appleavolom. Ne zaboravimo nikada da svaki greh liëi na davola. Zavist ima svog appleavola, pakost ima svog, mræqa ima svog appleavola, svako zlo ima svog appleavola. I ako se predamo zlu, naπa bogolika duπa postaje mraëna i crna, poappleavowuje se, gubi svoj boæanski sjaj, svoju boæansku svetlost. Mi tonemo u zemawski mrak, a ispod tog zemawskog mraka je pakleni mrak. Apostol Pavle nas u svojoj poslanici Rimwanima uëi: Nego se obucite u Gospoda Isusa Hrista; i staraqe za tijelo ne pretvarajte u pohote (Rim.13,14). Telo naπe æeli bezbroj naslada i uæivaqa ovoga sveta, a mi kao hriπêani smo duæni da ne zadovowavamo te telesne æewe, jer time ubijamo sebe, prwamo i pomraëujemo duπu svoju i stvaramo od svoje bogolike duπe stan i obitavaliπte appleavola. Gospod je zato i ustanovio post, da nam olakπa, da nam da sredstvo pomoêu kojeg se oblaëimo u Qega samoga i isterujemo svaku prwavπtinu greha iz duπe svoje i iz tela svoga. Kada ukrotimo telo postom i podignemo duπu iznad telo, kada telo sluπa ono πto mu duπa nalaæe, tada je potrebno da duπi dajemo potrebnu hranu pomoêu koje se ona uzdiæe na nebo i sjediquje sa Tvorcem svojim. Ta hrana za duπu jeste molitva i ReË Boæja, koje objediqene nadvladuju svako zlo, i svaku strast, i svaki porok, i svakog appleavola koji se ugnezdio u Ëoveku. Tako je ceo naπ æivot, braêo i sestre, podvig, napor i trud da sebe obu-

48 48 Ëemo u Gospoda Hrista, da sebe ohristovwujemo. A kad steknemo Gospoda Hrista u duπi svojoj, mi smo stekli Nebesko Carstvo, stekli smo sve πto je Boæje, sva boæanska blaga i sva blaæenstva. Dakle, Gospod je ustanovio sveto priëeπêe u Crkvi Qegovoj i mi priëeπêujuêi se u stvari ispuqujemo sebe Gospodom Hristom i time dostiæemo ciw svoga æivota i u ovome i u onome svetu. Kada primimo Gospoda Hrista u svetom priëeπêu, mi smo duæni da sa Qime æivimo neprekidno, ispuqavajuêi Qegove svete zapovesti i praktikujuêi svete jevanappleelske vrline. No zbog naπe slabosti mi se brzo vraêamo svojim starim gresima i padamo u svoje staro greπno staqe, iz kojeg se moæemo podiêi jedino postom i molitvom. Gospod je rekao da se svaki greh, svaka neëistota izgoni iz duπe Ëovekove jedino molitvom i postom. Zapamtite to, molitvom i postom. Ako Ëovek ne posti, on umnoæava u sebi zlo, appleavo dela kroz qega i vrπi svoja zla dela. Takav Ëovek ne moæe ni da se moli Bogu, jer mu zlo u qemu to ne dopuπta. Molitva je nebeska, boæanska sila, ogqena sila koja spawuje u duπi svaki greh. Jer kada se kroz molitvu sjediqujemo sa Gospodom, kako moæe greh da ostane u duπama naπim!? Zato svako od nas, ako æeli spaseqe svojoj duπi, ako æeli veëni æivot u onome svetu, ako æeli blaæenstvo, neka dræi molitvu i post! Mi imamo rappleav obiëaj, braêo i sestre, da postimo nedewu dana pred sveto priëeπêe, a u ostale dane za to predviappleene ne postimo. Lukavi appleavo, buduêi da zavidi svakom naπem dobru, upravo u to vreme pohodi kriπom svakog hriπêanina i svezavπi ga nemarnoπêu i leqoπêu nagovara ga da se odvrati od svetog posta, koji je za nas tako spasonosan, i da se vrati na svoje zle obiëaje. Neka svako od nas prigrli post, to je osnovna vrlina, prva vrlina jevanappleelska. Post nam daje i molitvu, daje nam i milostivost, daje nam i wubav, daje nam nadu i sve ostale jevanappleelske vrline. Nikada ne zaboravwajmo da je naπa hriπêanska duænost da sebe kroz sveto priëeπêe i vrπeqe svetih jevanappleelskih vrlina ispuqavamo Gospodom Hristom i time se pripremamo za sve πto je besmrtno i veëno i u ovome i u onome svetu, - pouëavao nas je o. Vasilije. Naπ sledeêi sagovornik, protinica Vinka JefteniÊ, koja veê petnaestak godina organizuje hodoëaπêa, takoapplee govori o molitvi, seêajuêi se reëi iz Svetog Pisma: Bdite i molite se da ne padnete u isku- πeqe; jer duh je srëan, ali je tijelo slabo (Mk.14, 38). - Uvek se treba moliti. Treba se moliti i zahvawivati Gospodu, a ne samo traæiti neπto od Gospoda. Zahvawujmo Bogu za svaki dan πto smo æivi. NauËimo se da zablagodarimo za ono πto imamo. - Bili ste bolesni... - Hvala Bogu i Presvetoj Bogorodici, izvukla sam se. ta bude biêe, rekla sam, πta ima da se plaπim, i hvala Bogu, ozdravila sam. - Vi ste jedna od retkih popadija i protinica koja organizuje pokloniëka putovaqa i na taj naëin misionari... - Jedina, i samim tim imam kritike sa svih strana. Govore mi da imam para i da ne treba da vodim putovaqa, jer svi misle da sam se ja obogatila od putovaqa. Neki kaæu, imaπ tri auta, pa nije to od putovaqa, ne moæe od putovaqa, pogotovo kad imaπ normalnu cenu. Zovem ja popadije i protinice da putuju sa nama, ali kaæu, teπko im je, Ëesto se putuje noêu... Ali bez ærtve nema spaseqa. VeÊina wudi danas nije spremna da se ærtvuje, sve bi neπto olako. A na organizaciju ovih putovaqa sam se reπila zato πto su cene kod drugih bile dosta visoke. Pored ostalog, ja sam istoriëar umetnosti i turistiëki vodië, i wudi su iπli sa mnom jer su smatrali da to iz duπe i srca radim. Svakom putniku treba posvetiti paæqu, treba svakome pribliæiti veru koliko je to moguêe. Wudi me Ëesto pitaju, ne znajuêi baπ mnogo o svetiqi i veri, da li Êe to qima odmah da pomogne, kao da je to neπto Êiribu-Êiriba, otiêi Êu i reπiti probleme. Zato im govorim da ne moæe to tako odjedanput, da Ëovek ako je bolestan odmah ozdravi; moæe, ali u izuzetnim sluëajevima. A imam i sluëaj isceweqa koji se desio pre Ëetiri godine. Æena koja nije mogla da hoda, pola sata joj je trebalo da preapplee sto metara, petπest puta je svake godine iπla u Ostrog, i sada ide odliëno, Ëak trëi. ReËeno je u Svetom Pismu: Ako ima- te vjere koliko zrno goruπiëino, reêe Êete gori ovoj: preapplei odavde tamo, i preêi Êe, i niπta vam neêe biti nemoguêe (Mt.17,20). Ali, u posledqih petnaestak godina wudi su se promenili, neguju duhovnost, kupuju i Ëitaju duhovnu literaturu... Mislim da se unazad ovih godina poveêao broj pravih vernika. Naæalost, dræava nam ne pomaæe u ovom poslu, traæe licence, kojeπta, jer kad idemo ovako ispred Crkve, mi tu nemamo zarade, ako se napuni pun autobus, ostane za troπak dve-tri hiwade, niπta viπe. Ne zaraappleujemo neke milione, ako neko misli. - ta je za Vas pravi vernik? - To je neko ko duπom teæi ka Bogu. Najvaænije je da duπa i srce budu Ëisti; ako neko stavi maramu na glavu a zao je u duπi, ne moæe se reêi da je pravoslavni hriπêanin. Ali, wudi se mogu popravwati, Gospod to od nas i oëekuje. Kod naπih Srba je ostalo joπ malo licemerstva, zavisti, zlobe, kad bi to moglo nekako da se

49 iskoreni... Ja obavezno ponovwam: ono πto ne æeliπ da neko uëini tebi, nemoj ni ti uëiniti drugome. Samo kreni od toga, od sebe kreni, i dostiêi Êeπ savrπenstvo, - govori Vinka JefteniÊ. Niπta bez blagoslova Tog vikenda u manastir Lepavinu pristigla su dva autobusa iz Beograda, meappleu kojima je bilo putnika i iz Vojvodine, doπli su i poklonici iz Republike Srpske. Dan je odmicao, narod se uskomeπao, wudi su priëwiviji nego kada su stigli, nekako okrepweni, veseliji, osnaæeni molitvom i wubavwu kojom su doëekani. Otac Gavrilo neumorno poduëava, govori da je vreme za ruëak, da se za vreme ruëka u trpezariji ne razgovara, jer niste doπli u restoran, treba Êutati i u miru jesti, pa Êete osetiti manastirsku atmosferu, mi smo se radi vas od juëe trudili pripremajuêi se i oëekujuêi goste. Odlazim u kuhiqu da priupitam treba li neka pomoê, a tamo veê puno æena, zasukanih rukava i opasanih kecewa. Monah Marko, kuvar, Êutwiv i tih, radi svoj posao, ali Ëini se da sve vidi. Pitam ga kako to da je baπ kuvar, gde je izuëio tu veπtinu. On mi odgovara: Kada se voli Gospod, niπta πto se radi za Qega i u ime Qegovo nije teπko. I tu se, ovoga puta, naπ razgovor zavrπava. Papagaji Ëavrwaju neπto, spowa se Ëuju i ptiëice, mace se izleæavaju na suncu, a ja Ëujem kako dve æene komentariπu: Napravismo 300 sarmica, biêe dovowno za sve... Boæe, pomislih, ko su te æene koje napraviπe 300 sarmica, kao da su napravile 30. Pruæam ruku i upoznajem se sa Duπankom i Radmilom. Æive u vajcarskoj i uvek kad mogu, eto qih u manastiru Lepavini. Moja novinarska znatiæewa proradi: ma kakav ruëak, hajde da snimim razgovor sa ove dve sestre. Ne mogu kaæu, dok ne dobiju blagoslov od o. Gavrila. Niπta bez blagoslova! Zar baπ niπta? Niπta. Odlazimo na ruëak. Nestrpwivo pitam oca Gavrila za blagoslov i on odgovara, naravno, moæe da se snimi razgovor sa Radmilom i Duπankom. Sarmice su bile divne, supica odliëna, riba, salata, prosto se ne zna πta je ukusnije. Wudi su 49 posluπali oca Gavrila i Êutke jeli, jeli u slast. U manastiru je hrana uvek prosto boæanska, ukusna da ne moæe biti ukusnija. Zavrπavamo ruëak, molitva na kraju, blagodarnost Gospodu i naπim domaêinima, i moæe da poëne snimaqe razgovora sa Duπankom i Radmilom. Upoznala ih je Bogorodica Lepavinska. Ali, poappleimo redom... Duπanka govori da je godine proëitala treêi broj lista Put, Istina i Æivot. - Doneo ga je u vajcarsku jedan brat u Hristu koji je posetio Lepavinu i Ëim sam ga dobila, proëitala sam ga od poëetka do kraja, veoma mi se dopao. Poæelela sam da posetim manastir i pozvala o. Gavrila zamolivπi ga da po blagoslovu doappleem u manastir. A onda se sve desilo jako brzo, bio je april, deca su imala proletne ferije i ja sam dva dana posle tog razgovora sa o. Gavrilom stigla u manastir Lepavinu. On se iznenadio, nije oëekivao da Êu tako brzo stiêi. A bilo je i neko nezgodno vreme, posle rata. Kad sam stigla u Lepavinu veê je bio mrak, zavrπila se veëerqa. U staroj kuhiqi o. Gavrilo je sedeo, ja sam zakucala na vrata i kad me ugledao on se iznenadio. O. Gavrilo meappleu bogomowcima u Cirihu Moja deca su tu trëkala, skakala, a mi smo razgovarali, i dobila sam blagoslov da prespavamo. Zadræala sam se nekoliko dana. Nedewa je bila, posle Svete Liturgije otac Gavrilo me upoznao sa ostalima. A onda me zamolio da neke stvari ponesem Radmili VidakoviÊ, koja je u to vreme u vajcarskoj imala prodavnicu sa ikonama, kqigama, sve- Êama. Nisam je poznavala. Dobila sam qen broj telefona i kad sam se vratila, pozvala sam je, nas dve smo se naπle... Radmila dodaje: - I viπe se nismo odvajale. To traje godinama. A ja sam upoznala oca Gavrila preko telefona. Kad je izaπao prvi broj manastirskog Ëasopisa, sestra Emanuela je dobila oko 300 primeraka i zamolila me da prodajem u radqi.»asopis me oduπevio, baπ za nas mirjane, teme su predivne, i tako sam ja nazvala oca Gavrila i od tada smo se Ëuli svaki dan. Pozvala bih ga oko pola osam, osam ujutru, a on me jednog jutra pitao koliko imam godina. Kada sam rekla koliko imam, zaëudio se, rekao je da je mislio da sam neka sta-

50 50 rija æena, jer delujem veoma ozbiwno. Onda je otac Gavrilo dobio blagoslov da bude ispovednik za Sredqu Evropu, da ispoveda sveπtenstvo u vreme»asnog posta. Tad je prvi put doπao u vajcarsku i bio naπ gost, doπao je i u naπu radqu. Tada smo po qegovom blagoslovu oformili bogomowaëku zajednicu, i danas postoji, naπa slava je sveta Marija EgipÊanka, petkom smo se sastajali i Ëitali molitve koje je otac Gavrilo blagoslovio, posle molitve bila je trpeza wubavi, svaka domaêica je spremala i tako smo bili zajedno. Radmila i Duπanka kaæu da otac Gavrilo ima mnogo duhovne dece u vajcarskoj, a one ne mogu a da se redovno ne Ëuju sa qim. I gde god idu i πta god rade, traæe od oca blagoslov. - Baπ niπta bez blagoslova? - Niπta, - kaæe Radmila. - To je vrlo vaæno, osetila sam to na sebi. Sve πto pomislim da uradim πto se tiëe manastira, crkve, pa i porodice, kad neπto vaæno treba da uradim, sve lakπe ide, bowe, i nemam onog tereta: ja znam, ja Êu, ja pa ja. A ko sam ja? - Evo, i ovaj dolazak je blagoslovio otac i celim putem smo oseêale blagoslov oëev i Presvete Bogorodice Lepavinske, - dodaje Duπanka. Razgovaramo i o æivotu u vajcarskoj, o mestu æene u porodici, druπtvu. Odgovaraju da one na Zapadu imaju duplo teæi teret. Ustaje se rano izjutra, dok se deca pripreme za vrtiê, dok se stigne do posla, dan brzo proleti; kada se vrate kuêi veê je mrak, sprema se jelo, porodica je na okupu i to je najbitnije, naglaπavaju moje sagovornice. Na Zapadu, ako si uz Crkvu neêeπ pogreπiti, konstatuju. Deca se tamo pogreπno vaspitaju: da budu samostalna, da se odvajaju od roditewa, da Ëine πto ih je vowa. Naπa deca su æewna svog naroda i Crkva nam je sve, skoro uglas kaæu Radmila i Duπanka. Kaæu i da Srbi u Cirihu grade novu crkvu i da su veoma sretni πto imaju divnog sveπtenika oca Miroslava. - Zaista smo sretne i Bogu zahvalne πto imamo takvog sveπtenika, gledamo ga kao monaha, ni jedna liturgija nije preskoëena, ako je praznik sluæi se i radnim danima. Imaju akatist Majci Boæijoj svakog petka, trpezu wubavi posle svake liturgije. - Doappleemo ujutru, a odlazimo naveëe, ne moæemo da se odvojimo jedni od drugih, to je retkost na Zapadu. Nedewom je puna crkva, nema mesta da se uapplee - kaæu nam ove dve drage sestre. U tom qihovom druæequ Ëini mi se kao da su po- Ëele i da liëe jedna na drugu, sliëno govore, sliëne su im frizure, Ëak se sliëno i osmehuju. Opet se vraêam na onih 300 sarmica koje su napravile za ruëak. Ma kaæu, bilo je i 600, kad rade za Crkvu, a pogotovu u manastiru Lepavini, niπta im nije teπko. I opet ponavwaju, kad imaπ blagoslov da neπto uradiπ ne oseêaπ umor, jer voliπ, æiviπ sa verom. Zanimwivu epizodu ispriëala je, koliko mi se Ëini, Duπanka: spremale su se da izjutra krenu pa su sinoê natoëile vodu na izvoru, uπle u crkvu da se pomole pred Ëudotvornom ikonom. - I molim se za decu, za bolesnu sestru, za sreêan put, kad odjednom Ëujem zakwuëavaju se vrata od crkve. Oni mene zakwuëali. Ostanem u molitvi joπ sat vremena, a onda Ëujem oca Vasilija i viknem mu, onda me on otkwuëao, smejemo se. A brinula sam se πta Êe pomisliti moja sestra Radmila kad primeti da me nema. I tako sedimo mi i priëamo, stavile kafu da zakuvamo za put da ponesemo, kad ide otac, a mi se molile da ostanemo do nedewe. A otac pita: HoÊete li u nedewu da idete ili danas? Mi kaæemo: Po Vaπem blagoslovu, ali u nedewu! Hvala Vam, oëe, - zavrπava priëu Duπanka. - Jeste li se vas dve nekad posvaappleale, ima li zavisti medu vama, ogovaraqa? Duπanka i Radmila uglas odgovaraju: - Ne daj, Boæe, nikad nismo bile zavidne, ne daj, Boæe. Nikad, nikome, Ëak smo sreêne ako neko ima viπe od nas, neka svakome Bog da najbowe. Radmila dodaje da je potrebno imati wubav, duhovnu wubav. Meni Ëesto puta kaæe moja roappleena sestra: Znaπ πta, Radmila, kad te neko pozove da ideπ nekuda, ti odmah hoêeπ da znaπ da li ide Duπanka, pa ako ona ide, iêi Êeπ i ti. - Vera nam je oslonac za sve. Bez vere bismo bile osiromaπene, izgubwene. Nije sve ono πto jedeπ i pijeπ, drugi æivot tek nastaje, a Gospod je milostiv, treba verovati, nadati se i voleti, - zakwuëuju na kraju Radmila i Duπanka. Opraπtamo se uz powubce i suze, autobus kre- Êe, maπemo jedni drugima, naπa srca su prepuna, na kraju ostaje wubav, a wubav je u Gospoda. Wiwana SinappleeliÊ-NikoliÊ

51 51 KADA SU LEKARI USTANOVILI DA IMA RAK BUBREGA, JELENA JE SVOJOJ MAJCI JADRANKI REKLA: MAMA, TI SI ME U»ILA DA JE BOGU SVE MOGU E riëu o Ëudesnim putevima Boæijim, lepoti hriπêanske vere i Hristovoj neizmernoj wubavi kojoj je sve moguêe, mama Jadranka DimitrijeviÊ zapoëiqe konstatacijom da je Bog oduvek bio prisutan u qenom æivotu. - Uvek je bio tu, ali nisam Ga na pravi naëin primala. Ja sam se molila Bogu, i On me uvek zvao, ali su proπle mnoge godine dok Ga nisam primila na pravi naëin. Milost Boæija je da sam srela neke wude koji su mi objasnili da kao πto je potrebna hrana za telo, tako je potrebna i hrana za duπu i pitali me da li se priëeπêujem. Kao dete sam se priëeπêivala, a onda sam prestala. I kao πto rekoh, trebalo je dosta godina da proapplee da shvatim da je molitva jedno, a primaqe Boga kroz priëeπêe neπto drugo. - Put je bio dug, iskuπeqa brojna. a tvo- ja i bolest tvoga deteta uëvrstili su veru u Gospoda. Blagodariπ Gospodu za sve teπkoêe i bolesti. Zaπto? - U mom sluëaju bolest je iπla ka bowem toku. Kada sam se prvi put razbolela, moæda sam se malo u neznaqu i pitala zaπto baπ ja, zaπto mi je to dato. Onda je doπla druga, pa i treêa, i kada sam onu najveêu, najgoru doæivela u svojoj 37. godini i dobila dva veπtaëka kuka i kada je sve to proπlo, shvatila sam πta sam time dobila. Dobila sam mnogo! Dobila sam Boga u svoj punoêi. I sve ono πto nisam do tada znala Bog mi je dao sa saznam. Tragala sam za odgovorima i pitala, i opet po milosti Svojoj, poslao mi je mnoge oce, uëitewe koji su me mnogo toga nauëili, pa sam mnogo toga ispravila kod sebe, a i dawe to radim. - Jednom u bolnici tvoj duhovnik ti je rekao: Jadranka ti ne verujeπ u Boga! - Pri prvoj operaciji nekako sam se uëila molitvi i mislila da volim Boga. Dolazi da me obiapplee duhovnik a ja plaëem, mnogo sam plakala i æalila se, plakala sam æaleêi sebe i ne shvatajuêi da sam po milosti Boæijoj dobila bolest. Dolazi duhovnik, ja se æalim kako me boli i kako mi nije dobro a on prilazi postewi i kaæe: Jadranka ti ne verujeπ u Boga! I odlazi. Ostajem sama sa Bogom i mislima i shvatim da stvarno ne volim Boga. Ako sebe æelim, a znam da mi je sve dato na korist, shvatam da trebam ono πto mi se deπava da prihvatam mirnije, sa trpweqem, malo viπe da se molim. Do tada sam mislila da znam da se molim, meappleutim, tek sam tad shvatila da moj razgovor sa Bogom nije dovowan. I onda poëiqem polako da se uëim molitvi, da trpim bolest i vidim da je to ono πto Bog traæi od mene, i Bog me je posle toga brzo dizao i pomagao mi. I svaki put kada sam padala, i kada sam plakala duhovnik je dolazio i opet se deπavalo isto, govorio mi je: Niπta ti joπ nisi nauëila! I odlazio! Bila je to jedina reëenica koju je izgovarao. I svaki put kad bi odlazio ja sam razmiπwala i shvatala da je on u pravu i da moram da uëim kako da razgovaram sa Bogom, odnosno kako da mu se molim. I Bogu hvala do danas sam poneπto nauëila. - ta si to nauëila? - NauËila sam da je molitva kada vam se duπa otvara. Kada srce otvorite Bogu i kada Ga iskreno zamolite da vam pomogne, tada Bog i pomaæe! Ali to se mora raditi strpwivo, baπ strpwivo, sa mirom - i Bog pomaæe. A bolest je nesumqivo Boæija milost, to je sigurno. Moæda ne uvek, to Bog zna zaπto, ali ja mislim da u ve- Êini sluëajeva jeste. - Dakle, ti svoje izleëeqe smatraπ Ëu- dom? - Onako kako ja podnosim svoje veπtaëke kukove, s obzirom na to da dnevno stojim po 15, 16 sati i radim sve poslove, Ëak i viπe nego neko ko je zdrav, lekari smatraju Ëudom. E sad, Bog zna dokle Êe to da bude i zaπto je to tako, ali za sada jeste Ëudo i ja se Bogu zahvawujem, prvo na tom Ëudu πto mogu sve i ako imam dva

52 52 veπtaëka kuka a drugo πto sam doæivela, πto mi je dao mir. Dobila sam penziju, sa porodicom sam u nekom svom okruæequ, imam mir koji je Ëoveku najpotrebniji i nekako me Bog saëuvao od ovog sada vremena, ovih iskuπeqa. - U tvojoj porodici se Ëuda baπ deπava- ju. I tvoja Êerka se razbolela, sa 19 godina, a lekari su konstatovali da ima tumor na bub- regu. - Bog nam daje da bi nas i kuπao, isprobao, da vidi koliko mi to qega volimo, i svaki put kada pomislim da sam neπto nauëila i da Boga volim na pravi naëin, On mi pokaæe da ja, u stvari, niπta ne znam. Desilo mi se to onda kada su mi saopπtili da moja Êerka ima tumor na bubregu. Prvo πto sam uradila, naravno znajuêi da to ne treba tako ali zbog svoje slabosti, poëela sam da plaëem i da se æalim. I to je bilo prosto oëajaqe. A ne treba tako, jer sve πto nam se deπava jeste po dopuπtequ Boæijem, naravno imamo mi tu udela, ali ipak je Boæije dopuπteqe, ne znamo kakav nam je put. Ja sam prosto pala u oëajaqe, moæda jedno par nedewa i onda shvatila da je Bogu sve moguêe. - Kako si doπla do toga? - Zato πto sam i sama proπla kroz bolest, izle- Ëeqe. Bog mi je viπe puta u æivotu pokazao da je qemu sve moguêe, samo kada bi znali da ga nekako bowe zovemo i prizivamo. A kada to zaboravimo on nam uvek neπto poπawe da ga se opet setimo. I tada je bitno da ne oëajavamo, nego prosto da se qemu obratimo, odnosno da se vratimo molitvi. Jer molitva i jeste ono πto Gospod traæi od nas, naravno i æivot po molitvi. Molitva je jedno a æivot po Bogu i molitvi neπto drugo i mnogo ja- Ëe i odgovornije. A kada se moja Jelena razbolela shvatila sam da mi je Gospod poslao najveêe iskuπeqe, jer bolest deteta za roditewe je neπto najbolnije. I kada je to iskuπeqe doπlo ja padam u oëajaqe, molim se ja, ali viπe nekako paniëim. Sedim jedne veëeri i kaæem sebi: Boæe Jadranka, opet isto radiπ! PaniËiπ! Ne verujeπ! Ne moæe tako! Ti Êeπ da se moliπ Presvetoj Bogorodici i Gospodu i On ti neêe oduzeti dete! Onda mi prilazi moje dete i kaæe: Mama, zaπto ti plaëeπ, pa ti znaπ, ti si me jedina uëila da je Bogu sve moguêe! Do tada moja Jelena je kao i druga deca, po svojoj mladosti i slabosti greπila ali tada prvi put poëiqe da me sluπa onako kako do tada nije htela da me sluπa, i sama prvo poëiqe da plaëe, no meappleutim, poëiqe da se seêa mojih reëi i govori da Bog neêe dozvoliti da bude bolesna. Moje dete tada potpuno na drugi naëin prilazi i molitvi i veri, jaëe nekako, prosto onako kako kaæu...po veri vaπoj biêe vam...i ona je to tako i prihvatila, kreêe da se moli zajedno sa mnom, onako porodiëno kako se do tada nikad nismo molili. Tada sam videla koliko je porodiëna molitva bitna. Lekari su joj preporuëili operaciju i to pod hitno jer je tumor bio veli- Ëine izmeappleu 7 i 9 santimetara. U meappleuvremenu smo iπli u manastir Lepavinu, da se poklonimo Ëudotvornoj ikoni Majke Boæije Lepavinske. Posle te posete lekari su ustanovili da se tumor povlaëi. Onda smo otiπli u Jerusalim a nakon toga tumor se potpuno povukao. Lekari su se i sami Ëudili, jer tumor obiëno stagnira ili raste, ne povlaëi se. Od Lepavine do Svete Zemwe - Proπlo je πest, sedam meseci od dijagnoze do povlaëeqa tumora. Prvo nam je trebalo jedno mesec dana da se ja sastavim sama sa sobom, pa mesec dana da moja Êerka pa, eto da kaæem da izaapplee iz oëajaqa, naravno, bila je uplaπena mnogo. E, onda smo nas dve krenule u molitvu, i naravno i otac, i brat, svi zajedno, porodiëno smo se molili. Jelena poëiqe da odlazi redovno na Liturgije i da se redovno priëeπêuje. Jednog dana mi je rekla: Mama, hvala Bogu dragom i milom da sam dobila bolest, jer da nisam ja ne znam da li bih ikad poëela da se Bogu molim na ovaj naëin. A ja se isto zahvawujem Bogu i svim Svetima. Velika je milost Boæija to πto nam se desilo. Ne kaæem da neêe joπ biti bolesti u æivotu, ali Bog nas i uëi kroz bolesti, i kroz raznorazne teπkoêe, jer kako kaæu naπi wudi, bez nevowe nema bogomowe. Doktor Duπko KoziÊ je Ëak Jelenine rezultate prikazivao na Svetskom simpozijumu lekara. Za osam meseci tumor se potpuno smaqio. - Da krenemo redom, prvo ste otiπle u manastir Lepavinu. ta se tamo deπavalo? -»itajuêi kqigu»uda Majke Boæije Lepavinske ja sam doπla na ideju da se odemo u Lepavinu, manastir Srpske pravoslavne crkve u Hrvatskoj, i da se pomolimo pred Ëudotvornom ikonom Presvete Bogorodice i da o. Gavrilo Ëita molitvu. On nas je pozvao i mi odlazimo. Jelena je i tokom puta imala jake bolove, leæala mi je na krilu u autobusu. Stiæemo u manastir, prisustvujemo bogosluæequ a posle bogosluæeqa je trebalo da bude molitva za zdravwe. Tokom sluæbe sele smo na klupu jer je Jeleni bilo loπe, i ona je jednostavno zaspala meni na ramenu. Spavala je kratko, a kada se probudila rekla mi je: Mama, ja sam videla Presvetu Bogorodicu! Saqala sam Presvetu Bogorodicu da

53 izlazi iz ikone i staje ispred mene! A ja sam, opet po slabosti svojoj, mislila da je pod utiskom i da nije saqala. Nisam komentarisala. Kada se molitva zavrπila otiπle smo na ruëak, posle ru- Ëka sele u autobus i krenule za Beograd. Tada mi je rekla: Mama, mene viπe niπta ne boli! Ja sam opet mislila da je pod utiskom molitve i boravka u manastiru. Bolova viπe nikada nije bilo! Bolovi su prestali i nikada ih viπe nije imala! Otiπli smo na prvu kontrolu kada je ustanovweno da se tumor povukao tri santimetra. Bilo je to prvo Ëudo. Dakle, poëetak qenog izleëeqa je bio u Lepavini. Ja sam se Presvetoj molila danonoêno i danas se molim, majëine molitve su vrlo jake. Osetila sam mnogo puta kada se Presvetoj Bogorodici obratim onako iz duπe, kada vam se duπa otvori, kada se srce otvori, to je molitva sa mnogo suza, to nije molitva obiëna, to je molitva koju vi posle toga poæelite ali je nema uvek. Ne mogu reêi da mi se deπava Ëesto, ali desi mi se, desi mi se kada Gospod dozvoli takvu molitvu a kada se ona desi onda je iscewujuêa. To je molitva koja nam treba svima, kada naπu duπu peremo suzama i kada se Gospodu obraêamo kao da je tu, pored nas. I hvala Bogu tada Gospod i daje ono πto nam treba, ali nas i uëi kako da idemo dawe. Eto, moje dete ima sada svoju porodicu, muæa, bebu. - Pre Jelenine udaje, desio se i Jerusalim. - Sada upokojeni o. Ilija zvao nas je da doappleemo u Svetu zemwu. Mnogo godina sam æelela da idem u Svetu zemwu ali za to treba puno para i Ëinilo mi se da samo saqam da Êu otiêi. Zato sam o. Iliji odgovarala da æelim ali da ne mogu da doappleem, jer mi idemo porodiëno i da nemamo taj novac. Otac Ilija nas i dawe zove. I deπava se Ëudo, moj muæ dobija posao i upravo zaraappleuje Hrmm Vavedeqa Presvete Bogorodice, konak i Ëesma u manastiru Lepavini toliko para koliko nam treba za Jerusalim. Odlazimo u Jerusalim, naravno zbog Jelenine bolesti a po milosti Boæijoj obilazimo Svetu zemwu koju nikad neêu moêi da zaboravim i ko jednom ode u Svetu zemwu jednim delom srca je uvek u Svetoj zemwi i uvek se vraêa, ako ne fizi- Ëki onda je duhovno tamo i da da Bog svima da odu u Svetu zemwu. Mi odlazimo tamo i poklaqamo se Grobu Gospodqem i tamo se opet neki duhovni vidici otvaraju sasvim drugaëije, tamo doæivwavam neπto πto moæda ovde nikada neêu doæiveti da se u trenutku kada ulazim u Grob Gospodqi otvara duπa i samo na trenutak sam to doæivela a da je duæe trajalo Ëini mi se da bih umrla, kada vam Gospod otvara srce i pokazuje svoju wubav i kada vam pokazuje kolika je milost Boæija. Tada ja toliko plaëem i shvatim koliko sam mala i kolika je wubav Boæija i kaæem: Boæe nemoj viπe da mi pokazujeπ! Hvala ti na ovo malo wubavi πto si mi dao! I zato uvek Ëovek æeli da ode ponovo tamo, jer tamo se drugaëije oseêa Gospod. U stvari to je ona prava molitva koju Gospod daje i bilo bi poæewno kad bi mogli da je imamo stalno, ali nemamo je. I ja se zahvawujem i na to malo, ali milost Boæija na nama je ogromna a mi to ne shvatamo. Ponekad Bog po milosti Svojoj daje da to osetimo i hvala Mu. - Da li su se Ëuda deπavala i u Jerusa- limu? 53 - Bogu milom hvala iπli smo porodiëno, ne sa grupom, i imali smo viπe vremena da provedemo na Grobu Gospodqem, prosto celu noê smo bivale na grobu i bili u molitvi, sa Bogom. Ëuda koja su se desila i bila vidwiva pa evo, u crkvi Groba Gospodqeg prokrvavile su noge i to je bilo je vidwivo, onda u pustiqi, kod Svetog Gerasima gde je cela crkva krvotoëila, sveto miro je bilo Ëudnovato, tamo je sve Ëudnovato, mnoge moπti mirotoëe, sama Sveta zemwa je krvwu poπkropwena,

54 54 ima mnogo Svetitewa i miro miriπe gde god uappleete. Ëuda su tamo na svakom mestu, a moj liëni doæivwaj je da se nekako drugaëije otvara duπa, drugaëije oseêate prisustvo Boga, prosto drugaëije sebe vidite i posle toga vi niste viπe isti. IspriËaÊu i ovaj dogaappleaj kada smo upoznali Ëuvara groba Gospodqeg. Tek πto smo doputovali u Svetu zemwu o.sava je æeleo da nas odmah povede u Crkvu Groba Gospodqeg, mada se veê zatvarala, bilo je veëe. Ëuvar zatvara crkvu, ali nas puπta da uappleemo, rekli smo da je Êerka bolesna ali ne i od Ëega, ulazimo unutra, ja tada doæivwavam molitvu i prisustvo Gospoda kao nikada to tada, o tome sam malo Ëas priëala. A tek kakva je molitva Gospodu tog monaha, Ëuvara Groba Gospodqeg, to ne mogu opisati, to treba Ëuti, on sa Gospodom razgovara, obraêa se liëno, pita, moli i Ëudi se govoreêi: O, Boæe Gospode, kako Te ne vide neki wudi, kako neêe da Te poznaju, a Ti si tu... Posle molitve prilazi nama, skida glavno kandilo sa vrha Groba Gospdqeg pomazuje mene, i kaæe Jeleni da podigne majicu da joj pomaæe bubrege iako mu niko nije rekao da Jelena ima probleme sa bubrezima. I kaæe nam: Gospod je milostiv prema vama, Jelena Êe biti dobro, molite se kao πto ste se do sada molili! Nekako bojim se i da izgovorim ono πto je rekao tada, ali evo, izgovoriêu, rekao je da je Gospod milostiv zato πto majka ima pokajaqe. Ne znam da li sam ja toga vredna, to su qegove reëi i prosto se i bojim da ih izgovorim, Bog to zna, Bog me uëi i neka me uëi do kraja æivota i ja se svaki put molim da ne dozvoli da Ga ostavim mojim gresima i da mi uvek bude u pomoêi, da me uëi da ne greπim i da Ga ne ostavwam, a znam da On nas nikada ne ostavwa. Mi wudi ostavwamo Boga, ali Bog nas nikada i zato πawe i takve bolesti i iskuπeqa da Mu se vratimo. Da podsetimo, posle dolaska iz Jerusalima, Jelena odlazi na lekarsku kontrolu. Tumora nema. Porodica je mala Crkva - Viπe puta si tokom ovog razgovora pomenula porodicu i koliko je ona tebi zna- Ëajna. Takoapplee, mlade koji rade kod tebe uëiπ i pomaæeπ im da formiraju svoje porodice i da im to bude osnova æivota. - Ja to govorim iz iskustva, jer mi je Bog pokazao da kroz porodicu wudi dobijaju spaseqe. Bog nam je dao zadatak kad nas je stvorio da neπto i uradimo od svog æivota, dakle da imamo dela po pojima Êe nas poznati. Na taj naëin pokazujemo da volimo Boga. Kao mlada nisam imala taj odnos prema porodici, bila sam i ja buntovna, traæila sam tu neku æensku ravnopravnost, koja naravno nije dobra, bitni su wubav i poπtovaqe, ali drugaëije smo uëeni i mislim da je to greπka. Mladi ne znaju, kao πto ni ja nisam znala, kada bi drugaëije prvo sluπali, kada bi drugaëije bilo prenoπeno drugaëije bi i radili. Mladi, i ne samo mladi nego mislim da ne postoji Ëovek koji je neverujuêi, postoji samo Ëovek koji ne zna ili neêe da zna. I hvala Bogu da ima wudi koji mogu veru da prenesu, ja se trudim da veru prenesem mladima, jer i ja sam proπla svoju mladost onako kako sam proπla misleêi da muæ i æena moraju da budu ravnopravni, i suπtina je da oni i jesu ravnopravni, to je ona punoêa u wubavi, ali ne treba gledati ko je tu ravnopravniji, jer kad postoji wubav tu nema ko je prvi a ko drugi, isti smo potpuno. Porodica jeste mala crkva, Ëovek kroz porodicu uëi, ona svetiqa, jer kroz porodicu uëi da voli i da trpi. Kad tad Ëovek shvati da su porodica i æivot vrlo ozbiwan i odgovoran zadatak, da u æivotu nije uvek onako kako mi æelimo, da se ne deπavaju samo lepe stvari, da moramo da budemo povlaπêeni, da nam bude lagodno i uvek dobro. Kroz trpweqe i wubav dobijamo punoêu i zato ja mlade uëim da æivot nije lak kako je priëano. Moramo da sluπamo jedni druge, odnosno da volimo jedni druge, jer samo wubavwu moæemo da trpimo. Kroz æivot se i uëimo, jer i wubav se stiëe i to tako πto se uëi, Ëovek kroz æivot vidi koliko nema wubavi pa polako kako poëne da je dobija i pruæa onda je i vraêa, i vraêajuêi je oseêa punoêu i lepotu porodice. Mladi su uëeni da odabiraju partnere pogreπno, bitan je poloæaj, prestiæ, traæe nekakvu lagodnost. Odjednom se od drugog oëekuje sve, da ima sve a to je nemoguêe, jer stiëe se kroz æivot a sve se moæe wubavwu i slogom. Kada bi mladi jedni druge s wubavwu primali i posle sa ærtvom jedni druge ispravwali porodica bi imala punoêu, onda bi to bilo kako treba. DaÊe Bog nauëiêe mladi, vraêaju se Crkvi, i mene je neko uëio da se ispravwam, da trebam da poπtujem, da trpim, da prosto æivim za porodicu a porodica posle vraêa, tako i ove danas mlade treba uëiti da vole jedni druge, da odabiraju jedni druge prosto wubavwu a posle Êe wubavwu jedni druge da ispravwaju, nadopuquju. A kad imaju i deëicu to je pravo bogatstvo, kad vam je kuêa puna to je neπto πto ne moæe niko da vam nadoknadi. Naravno, svi imamo drugaëiji krst, svi ga nosimo na razliëite naëine, onaj ko moæe i ima porodicu treba da je Ëuva kao svetiqu i kroz qu da se uëi i da uëi sebe i porodicu a posle dolazi nagrada. Majka je stub i velika ærtva porodice, naravno i otac, ali otac u nekom fiziëkom smislu malo maqe, jer nije prisutan toliko u kuêi trebalo bi da radi i zaraappleuje, bar bi tako trebalo da bude. Naravno i majka

55 55 radi i zaraappleuje ali majka ima dodatnu odgovornost, radi i druge poslove a ako suprug moæe da joj pomogne utoliko bowe, ali majka je velika, velika ærtva od poëetka do kraja, do kraja æivota, nema odmora. Jeste, to je velika odgovornost i ærtva, ali i velika wubav i veliko zadovowstvo u porodici. To se posle vraêa. æao mi je πto nisam imala viπe dece, samo dvoje, i zato uëim mlade da onde gde sam ja pogreπila oni ne pogreπe. PriËa o svekrvi - Kada sam se udala, velika su bila neslagaqa izmeappleu mene i svekrve, ja sam imala neka svoja ubeappleeqa ona svoja i naravno uvek se to zavrπavalo nekom svaappleom. To je toliko raslo da sam posle desetak godina osetila da nekog mnogo ne volim ili teπko mi je i da izgovorim, da nekoga mrzim. Ta mræqa je poëela da me razara. Tada sam se prvi put obratila Bogu, moleêi ga da mi pomogne, govorila sam: Ne daj mi, Boæe, da ovoliko nekoga ne volim!" Kupujem jednu kqiæicu Pouke Svetih otaca i Ëitam da se zlo zlim uveêava i da kada god imamo takvo iskuπeqe trebamo da malo stanemo, da se pomolimo Bogu i da uzvratimo mirom, wubavwu koja sve ispravwa. Ëitam ja to uveëe a sledeêeg dana dolazim kuêi s posla, i moja svekrva kreêe sa uvek istom priëom i umesto da joj odgovorim, πto je do tada vodilo joπ dubwoj i veêoj svaapplei, ja kreêem da se molim u sebi i kaæem: Boæe, daj mi snage i nauëi me! I mnogo mi je bilo teπko. Ona je priëala i priëala, osuappleivala me, a ja sela i rekla joj: Dobro, jeste tako kako kaæeπ, ali hajde da nas dve danas zajedno popijemo kafu. Ja priznajem, takva sam kako ti kaæeπ, ali ja eto imam æewu da s tobom popijem kafu. Verovali ili ne, ona je stala i nije mogla da veruje! ZaÊutala je i Êutala jedno pet minuta, a onda mi rekla: Dobro, skuvaj tu kafu! I posle toga tri godine nikad ni jednu ruænu reë nismo imale, ni prepirku, a posle tri godine opet iskuπeqe, opet ja dolazim s posla i opet ista priëa, i tada zamalo da zaboravim ono πto me Bog nauëio, ali Bogu hvala πto me je podsetio. Ona mi je svaπta rekla, ali sam ja odêutala, otiπla u svoj deo ku- Êe, tada sam imala veê svoj stan, odlazim na sprat, napravim kolaëe i siappleem dole u dnevni boravak k qoj, i kaæem: Dobro, neka bude ono πto si mi rekla, ti meni reëi a ja tebi kolaëe. Ja znam da ne vawam, slaæem se s tobom, ali donela sam ti kolaëe i hajde da se pomirimo! I nikada viπe, proπlo je petnaest godina, nedavno se upokojila, nikada se viπe nismo posvaappleale, Ëak πta viπe kada je neπto mesila, kada je neπto pravila prvo je meni donosila i kada bi je pitali koga voli uvek je govorila moju snaju i uvek me je æalila, nekako uvek je æelela da mi nadoknadi ono πto smo izgubile. Zato kaæem, uvek vraêajte wudima wubavwu, sve je moguêe, uz Boga naravno, milost Boæija je velika i sve je moguêe, - zavrπava svoju priëu mama Jadranka. Jelena: Bila sam neposluπna i bezobrazna - Mislim da svako ima svoj individualan pristup Bogu. Moja mama je od bake nauëila i prenela svima nama, i nikad nas nije maltretirala i guπila sa tim. UËila nas je da verujemo u Boga, mada nismo bili crkveni, ni liturgiëni, nismo odlazili na liturgiju, mislim da smo bili kao i veêina wudi ovde kod nas, postili smo za Veliki Petak, za veêe praznike. U stvari, nisam ja bila iskreno verujuêa, verovala sam ja u Boga i molila se tako nekim svojim molitvama, onako kako sam znala i umela, nisam iπla dubwe, vawda sam u tom trenutku mislila da je to dovowno za mene. I tako æivela sam kako sam smatrala da trebam i hiwadu puta sam se protivila roditewima iako sam znala da treba roditewe poπtovati, moram da priznam da sam bila i neposluπna i bezobrazna, ali kako je vreme odmicalo poëela sam da shvatam da to nije dobro. Hvala Bogu dragom sve je doπlo na svoje vremenom. Jednog dana sam se razbolela. - Da li si se pitala zaπto baπ ti, kako da se izboriπ sa boleπêu, πta Êe biti sa to- bom? - Iskreno, u prvom momentu sam se straπno uplaπila! Videla sam i strah na licima svojih roditewa! A onda desilo mi se taj oseêaj koji ne mogu da uporedim ni sa Ëim ranije, taënije, zapitala sam se zaπto i pomislila da nije sluëajno to πto mi se dogodilo, da ima razloga, da sam radila neke stvari onako kako ne treba, da je eto doπao kraj sa nekim loπim delom mog æivota i da je to novi poëetak, da moram da se promenim. - Tvoja mama kaæe da si u tom trenutku iznenadila roditewe svojom verom! - Jeste, u jednom momentu Ëak sam samu sebe iznenadila. Pitala sam se: Boæe, odakle mi tolika snaga? A u stvari, bila je to Boæija wubav koju sam ja osetila. Moj strah se preokrenuo u veliku wubav. Ja sam se uplaπila za sebe, kao πto bi se i svaki Ëovek, posebno mlad, uplaπio za sebe, za svoje zdravwe, ali moj æivot se preokrenuo i nije sluëajno πto mi se desilo Ëudo. Naravno, kao i veêina wudi iπla sam od jednog lekara do drugog, pa su me prebacivali iz Sremske

56 56 Kamenice u Beograd. Doktor KoziÊ nam je zakazao pregled kod joπ jednog lekara u Beogradu, i moji su odluëili da me vode. SeÊam se toga dana se proslavwao Sveti Jovan angajski i ja sam htela da stignem na Svetu Liturgiju, samo mi je to bilo vaæno i stalno sam poæurivala lekare koji su mi preporuëivali operaciju, ali ja sam rekla da æurim u crkvu, na liturgiju. Moj otac mi je tada rekao: Jelena, ne moæeπ ti to tako. Bog nam je dao i lekare, moraπ da se leëiπ, ne moæeπ da odbijeπ operaciju i leëeqe. Otiπli smo u crkvu, i kao πto sam rekla, iznenadila sam i samu sebe svojom verom u Gospoda. æelela sam da odem u manastir Lepavinu. Ja sam poznavala o. Gavrila, on je dolazio kod nas, ali evo moram reêi da sam ga obiëno izbegavala. Kada bi doπao ja πmugnem, zaobiappleem ga, ja sam, to tek sada shvatam, oseêala svoju prwavπtinu i kad ga pogledam ja sam se toliko grozno oseêala i u stvari, sam beæala sama od sebe da me ne bi neπto pitao ili mi neπto rekao i da se ne bi posramila, i zato samo nestanem. Danas je to drugaëije, umem dugo da pri- Ëam sa qim i jako ga volim i puno sam nauëila od o. Gavrila. Odlazimo za Lepavinu, na putu do Lepavine svaπta mi je prolazilo kroz glavu, i sluπala sam razno razne priëe, priëali su wudi i o raznim Ëudima koja su se deπavala pred ikonom Bogorodice Lepavinske. Na putu mi je bilo jako teπko, imala sam jake bolove, nije bilo naivno ni malo. Stigli smo u Lepavinu, uπla sam u crkvu, i dok je trajala liturgija ja sam onako umorna zaspala na klupici, naslonivπi se na mamu. Ona je pokuπala da me probudi i rekla mi je nemoj da spavaπ, ali meni se toliko spavalo da nisam mogla da odolim. Zaspala sam i usnila Presvetu Bogorodicu. Taj san nikada neêu zaboraviti. Kako sam se oseêala u tom momentu ne mogu da opiπem, niti da uporedim ni sa Ëim, to je neπto predivno. Nekad se zapitam kako nisam posumqala, stvarno sam se predala sva i stvarno probudila sam se i bila sam kao na nebu. Bogorodica je stajala ispred mene i sijala je predivno da to ne mogu da opiπem! Probudila sam se, pogledala mamu i rekla joj: Jao mama,»udotvorna ikona Majke Boæje Lepavinske saqala sam Presvetu Bogorodicu! Stajala je ispred mene. Mama je posumqala i odgovorila mi: Dobro, sine, pa polako... A ja sam stalno priëala o tome da sam je videla i kako je stajala i kako sam je videla i kako je sijala, a onda sam u jednom trenutku konstatovala da me niπta ne boli. Mama mi kaæe: Kako te niπta ne boli? A ja odgovorim da nemam bol i da me niπta ne boli. Vratili smo se sa tog puta i bol viπe nikada nisam osetila i ja se i dan danas molim Presvetoj Bogorodici Lepavinskoj. PriËe su neπto drugo a oseêaj i doæivweno neπto drugo, zato treba otiêi i videti. Posle boravka u Lepavini, lekari su konstatovali da je tumor poëeo da se povlaëi, i onda odlazimo u Jerusalim. Tako da sam ja punim srcem, presreêna otiπla u Jerusalim. Bog mi je dao da ne idem snuædena u Jerusalim, nego punim srcem, toliko sam bila sreêna, pa je i boravak u Jerusalimu bio Ëudo. OseÊala sam da Êu ja biti potpuno dobro, da na bubregu neêe biti niëega. Ne moæe se opisati lepota i milina kada uappleete da se poklonite Grobu Gospodqem... stepenice... ulazak... oseêaj je neopisiv. I kao πto je i moja mama rekla, nema reëi kojima se moæe opisati oseêaj Boæijeg prisustva i wubavi. Nikad neêu zaboraviti tog Ëuvara Groba, kako je on govorio Bogu, a kad smo mu rekli da sam bolesna, on je samo sagnuo glavu i rekao: Jelena je zdrava i ona Êe biti dobro i neêe iêi u bolnicu. Ja sam poëela da plaëem, a on mi je rekao: Tvoja vera Êe te spasiti, Bog traæi od nas jako malo, za mrvu ispod nokta ogromno uzvraêa. Ulazim na Grob, a on mi pomazuje bolesne bubrege, iako mu to niko nije rekao. Ja plaëem! OseÊam koliko sam mala, beznaëajna, kao mraviê, i kako je ovaj svet i æivot prolazan i kako æivimo za pogreπne stvari i kako ne shvatamo da odjednom moæe da nas nema! Zahvawivala sam Bogu πto sam se razbolela i πto sam sve to shvatila, jer da se nisam razbolela to nikada ne bih shvatila, niti imala priliku da doappleem na Grob Gospodqi. Naravno, Bog je svuda oko nas i On nas Ëuje i vidi gde god da se nalazimo, ali verovatno je ta koncentracija wubavi tamo tolika da se to i oseêa. I zato se svako vrati drugaëiji, razmiπwajuêi o svemu πta je radio i gde je greπio i spreman da se meqa. A

57 57 kada sam se vratila iz Jerusalima, na kontroli lekari su konstatovali da se tumor povukao. - Kad priëaπ prijatewima, poznanicima o tome πta ti se desilo, kako reaguju? - Oko mene ima raznoraznih wudi, i oni koji su verni, i oni koji su pomalo verni, i oni koji nisu, i oni koji moæda æele ali nisu u veri, raznoliki su i zato razliëito i reaguju. Neki kaæu da priëam gluposti, da sam ja to uobrazila i kako su sigurno lekari pogreπili... Verovatno misle da se to πto je bilo samo povuklo, pa od sreêe zbog toga ja predstavwam wudima to kao Boæije Ëudo, a da to nije Boæije Ëudo. Evo, recimo jedna moja prijatewica kojoj sam sva sreêna ispriëala πta mi se deπavalo, tako me je Ëudno pogledala i naprosto se zabrinula za mene, rekla mi je da joj niπta nije bilo jasno, ni kako su lekari rekli da imam tumor pa posle da nemam. E, onda sam shvatila da jednostavno Ëovek ne moæe svakom sve odjednom da ispriëa, neko Êe se sablazniti, neko uplaπiti, neko reêi πta ova priëa. Ali ipak kaæem, eto i medicina govori da su Ëuda moguêa. Bogu je sve moguêe! To je bio za mene priziv Boæiji da se promenim, ja se i dawe meqam, promenila sam æivot iz korena, sada imam muæa i dete. Trudim se πto je najvaænije, ali i greπim, mada se trudim da se ispravwam. Isceweqe je za mene bio veliki korak, ubrzo posle toga sam se i udala i ostala u drugom staqu i sada imam bebu i, hvala Bogu dragom, shvatila sam πta je suπtina æivota. - ta je za tebe ciw i svrha æivota? - Nekada, do bolesti, smatrala sam da je najvaænije da izlazim, da se provodim, da mi sve bude lepo i divno. A sada shvatam da mi je na prvom mestu porodica, hvala Bogu dragom, majka me je tako uvek vaspitala nezavisno od toga da li smo bili crkveni ili ne, vaspitala me da poπtujem svog muæa, da imam decu. Moji roditewi mi pomaæu i hvala im do nebesa. Trudim se da budem bowa, nadam se da Êu proπiriti porodicu, da Êu biti dobra majka i æena. - ta ti daje hrabrosti da budeπ bowa, da se trudiπ? - Vera i wubav. Padamo mi svi, æivot je teæak i svako ima probleme i padamo, ali se i diæemo. Otac Sava me uvek ohrabri i kaæe: Padni, ali kad padneπ ustani! Svako Êe da padne, nemoj da misliπ da Êemo svi da stojimo pravo, paπêemo, ali je poenta da se podigneπ. Ustani i kreni iz poëetka! Moramo da se borimo! Trudim se, ume mama i da me izgrdi, onda ja izgrdim muæa i tako sve u krug, ali se trudim i sebi sam obeêala da redovno odlazim na liturgiju, da se priëeπêujem. Ne mogu da zamislim nedewu bez liturgije, to je tako postalo ustaweno u naπim æivotima, da kad ne bih otiπla mislila bih da gubim najboweg prijatewa, deo sebe, da ja viπe nisam ja. Ne mogu da zamislim viπe moj æivot bez vere i Boga - kaæe Jelena. Wiwana SinappleeliÊ-NikoliÊ Crkvica Sv. Tihona Zadonskog na grobwu manastira Lepavine

58 58»UDO U MANASTIRU SVETE MELANIJE RIMWANKE U kripti manastira svete Melanije Rimwanke u Zreqaninu, u zarapplealom i raspadnutom sanduku pronaappleeno oëuvano telo prve igumanije ovog manastira, koja je umrla pre pedeset godina ZREQANIN - U kripti manastira svete Melanije Rimwanke u Zreqaninu, u zarapplealom i raspadnutom sanduku pronaappleeno je netaknuto telo prve igumanije ovog manastira, koja je umrla pre pedeset godina! Igumanija Haxi Petronija Spakovski, koja je u svetovnom æivotu bila poznata zreqaninska pesnikiqa i uëitewica, i dawe na sebi ima monaπku odoru i krst oko vrata, koji su i posle pola veka provedenih pod temewima crkve ostali u savrπenom staqu. Pored tela pronaappleeno je i crveno uskrπqe jaje koje je igumanija pre viπe od pola veka donela sa haxiluka iz Jerusalima, jedinog mesta na kom se nalazi joπ jedan manastir posveêen svetoj Melaniji. Temewe kapele zreqaninskog manastira, koja se pomiqe u spisima iz treêe decenije 1. veka, postavio je Arsenije TreÊi»arnojeviÊ, a o. Dositej pored ostataka pokojne Haxi Petronije osnivaë manastira svete Melanije je nekadaπqi episkop Georgije LetiÊ. Prilikom Ëestih ruπeqa i renoviraqa prvobitnog manastira, kripta sa telima LetiÊevih roditewa i sestre Olge, kao i igumanije Petronije, posledqih decenija je bila zazidana i nije joj se znala taëna lokacija. Pronaappleena je tek nakon πto je, na inicijativu jednog Novosaappleanina, koji je æeleo da ostane anoniman, otpoëelo novo renoviraqe i proπireqe manastira. Prilikom otvaraqa kripte, πiroke nekoliko metara i visoke svega metar i po, pronaappleeno je pet kovëega koji su stajali potpuno ispreturani. Prvobitno iznenaappleeqe prisutnih zbog grobnice koja je delovala oskrnavweno smirilo se kada se sadaπqa igumanija setila da je pre nekoliko godina manastir bio poplavwen, i da je verovatno podzemna voda ispomerala sanduke. Nije bilo objaπqeqa kako je pronaappleeno telo prve igumanije ostalo netaknuto. Iako je metalni kovëeg potpuno istrunuo i raspao se na sam pokuπaj radnika da ga podignu, na podu kripte ostalo je Petronijino telo u savrπenom staqu. Ispod monahiqine odore sevnuo je krst sa kojim je sahraqena, kao i brojanice koje je dræala u ruci. Pored qe pronaappleeno je svega nekoliko kostiju, za koje se ispostavilo da su pripadale monahiqi Emiliji, koja je preminula godinu dana nakon igumanijine smrti! Nakon ovog neverovatnog otkriêa obavwena je panahida - posebna vrsta parastosa, koju je obavio episkop banatski Nikanor, posle Ëega su ostaci igumanije i monahiqe, uz posebne crkvene obrede, ponovo poloæeni u sreappleenu kriptu.»udotvorni izvor Manastir svete Melanije Rimwanke, inaëe prve æene svetice, poznat je i po Ëudotvornom izvoru starom milionima godina. Prema miπwequ struëqaka, voda sa ovog izvora dolazi Ëak iz alpskog sliva i savrπenog je kvaliteta. Mada je izvor pre nekoliko godina presuπio, vodena æila je ponovo proradila pre dve godine, upravo kada je u Vojvodini vladala strahovita suπa. Kurir, 11. oktobra A. LaliÊ