4. ZAGREVANJE ZEMLJINE POVRŠINE I ATMOSFERE

Save this PDF as:
 WORD  PNG  TXT  JPG

Μέγεθος: px
Εμφάνιση ξεκινά από τη σελίδα:

Download "4. ZAGREVANJE ZEMLJINE POVRŠINE I ATMOSFERE"

Transcript

1 4. ZAGREVANJE ZEMLJINE POVRŠINE I ATMOSFERE

2 4.1 OSNOVNI POJMOVI O TEMPERATURI I TOPLOTI Energija kvan'ta'vna mera različi'h oblika kretanja materije (mehanička, hemijska, električna, ) Mehanička energija: potencijalna (zbog položaja tela u polju neke potencijalne sile) i kine'čka (zbog kretanja tela); Unutrašnja energija: zbir kine'čke i potencijalne energije molekula i atoma. Temperatura odredjena prosečnom brzinom molekula tela => mera unutrašnje kine'čke energije tela Toplota mera predate unutrašnje kine'čke energije; prenosi se sa jednog tela na drugo kada postoji razlika u temperaturama Zakon očuvanja energije: ukupna energija izolovanog sistema je konstantna, energija se ne može stvori' ili uniš'' već samo preći iz jednog oblika u drugi. I princip termodinamike: dovedena toplota nekom sistemu odlazi na promenu unutrašnje energije sistema i na rad koji taj sistem vrši nad okolinom. Promena unutrašnje energije: promena unutrašnje kine'čke energije (promena temperature tela) i promena unutrašnje potencijalne energije (promena strukture, tj. promena faze/agregatnog stanja). Osetna toplota dovedena ili oduzeta toplota koja uzrokuje promenu temperature tela Latentna toplota toplota koja se oslobadja/troši pri faznim prelazima (kondenzacija oslobadja) Mehanizmi prenošenja toplote: Zračenje prenos energije elektromagnetnim talasima Kondukcija (provodjenje) prenos toplote molekularnim putem (najefikasnije u čvrs'm telima) Konvekcija (mešanje) prenos toplote premeštanjem delova fluida (voda, vazduh); u meteorologiji: konvekcija je ver'kalno mešanje, advekcija horizontalno

3 4.2 ENERGETSKI BILANS SISTEMA ZEMLJA- ATMOSFERA Zemlja sa atmosferom odaje u vasionu isto toplote koliko iz nje prima => srednja godišnja globalna temperatura se malo menja. Energetski bilans sistema Zemlja- atmosfera kao celine Zemljino zračenje propušta atmosfera 100 Pogleda' poglavlja 3.3 (slajd 03-10) i Kratkotalasno zračenje (100): površina i atm. reflektuju (30); atmosfera apsorbuje 19, površina 51. Zemljino zračenje apsorbuje atmosfera dugotalasno zračenje koje odlazi u vasionu površina predaje atmosferi energiju osetnom (7), latentnom (23) toplotom i zračenjem (117). aps. atm. globalno=direktno+difuzno atmosfersko dugotalasno atmosfera zrači dugotalasno na gore (64) i na dole (96). apsorbuje globalno i atmosfersko dugotalasno

4 Zbog oblika i položaja Zemlje raspored količine dolazne i odlazne energije nije ravnomeran. Višak energije sa manjih geografskih širina prenosi se na veće atmosferskom i okeanskom cirkulacijom, tj. topli vazduh i voda se transportuju od ekvatora prema polovima a hladni od polova ka ekvatoru. 2/3 transporta vazdušnim strujanjima = 1/3 transport osetne toplote + 1/3 transport latentne toplote (transportuje se topao vazduh i vodena para koja se kondenzuje u hladnijim predelima i oslobadja se dodatna toplota, koja je potrosena u procesu isparavanja vode u tropskim predelima) 1/3 transporta toplote morskim strujama. Srednja godišnja vrednost apsorbovanog kratkotalasnog Sunčevog i emitovanog dugotalasnog zračenja sistema Zemlja- atmosfera. 37 energetska ravnoteža višak energije Više energije dobija nego što gubi Višak energije se transportuje vazdušnim i okeanskim strujama iz manjih ka višim širinama kratkotalasno dugotalasno više energije gubi nego što dobija 37

5 4.3 TOPLOTNE KARAKTERISTIKE ZEMLJINE POVRŠINE I ATMOSFERE Osobine koje odredjuju način i intenzitet zagrevanja neke sredine/tela: Albedo refleksivnost sredine/tela za Sunčevo zračenje (pogleda' poglavlje 3.4, slajd 03-17) Dijatermnost propustljivost sredine/tela za Sunčevo zračenje (vazduh najviše a za'm voda propuštaju Sunčevo zračenje u dublje slojeve, zemljište ne) Toplotni kapacitet sposobnost sredine/tela da skladiš' toplotu; (Maseni) specifični toplotni kapacitet (specifična toplota, c) količina toplote (Q) koju treba doves' jedinici mase da bi se temperatura promenila (ΔT) za 1 C (toplotni kapacitet po jedinici mase). Q = c m ΔT Zapreminski specifični toplotni kapacitet (zapreminska specifična toplota) količina toplote koju treba doves' jedinici zapremine da bi se temperatura promenila za 1 C (toplotni kapacitet po jedinici zapremine). (voda ima mnogo veću specifičnu toplotu od zemljišta i vazduha => više je potrebno doves' toplote vodi da bi se zagrejala, tj. sporije menja temperaturu; more, jezero, vlažno tlo se sporije/manje greje i hladi od suvog tla i vazduha) Toplotna provodljivost sposobnost sredine/tela da provodi toplotu; Koeficijent toplotne provodljivos[ = količina toplote koja u jedinici vremena prodje kroz jediničnu površinu, pri temperaturnom gradijentu 1 C/m. Toplotna difuzivnost sposobnost sredine/tela da provodi toplotu u odnosu na sposobnost da je skladiš'; pokazuje koliko brzo može da se menja temperatura neke sredine/tela, tj. da se greje/hladi. Koeficijent toplotne difuzivnos[ = = koeficijent toplotne provodljivos'/zapreminska specifična toplota (toplotna provodljivost je proces provodjenja toplote dominantan kod zemljišta, za'm kod vode, kod vazduha najmanja, difuzivnost je najveća kod vazduha, ali kod vazduha i vode toplota se najviše prenosi mešanjem)

6 4.4 ZAGREVANJE I HLADJENJE KOPNA Zagrevanje i hladjenje kopna zavisi od: albeda, mehaničkog sastava, vlažnos' zemljišta, vegetacionog i snežnog pokrivača. zemljište ima malu specifičnu toplotu => brzo se zagreva i hladi voda ima veću specifičnu toplotu od vazduha => vlažno tlo (umesto vazduha u porama zemljišta je voda) se sporije zagreva/hladi od suvog voda je bolji provodnik toplote od vazduha => vlažno tlo (umesto vazduha u porama zemljišta je voda) bolje provodi toplotu od suvog biljni pokrivač reflektuje i apsorbuje kratkotalasno zračenje i apsorbuje i emituje dugotalasno zračenje => zemljište sa vegetacijom se manje zagreva i hladi nego golo tlo sneg ima veliki albedo za kratkotalasno zračenje i veliku moć apsorpcije i emisije dugotalasnog zračenja, ima slabu toplotnu provodljivost i difuzivnost => snežni pokrivač usporava zagrevanje i hladjenje zemljišta ispod, sprečava gubitak toplote iz zemljišta pri niskim (ispod 0 C) temperaturama vazd. (zaš'tno svojstvo); kada je temp.vazd. iznad 0 C, temp. zemljišta ispod je oko 0 C jer sneg troši toplotu na topljenje.

7 4.4.1 Dnevni hod temperature površine kopna Zavisi najviše od bilansa zračenja. insolacija > izračivanje : temperatura raste (prepodne); insolacija = izračivanje : temperatura = T x (oko 13h) insolacija < izračivanje : temperatura opada (popodne, noć) T=T n malo posle izlaska Sunca Dnevna amplituda (T x T n ), vrednost T x i T n zavise od: geografske širine, godišnjeg doba, nadmorske visine, ekspozicije terena, vrste i stanja podloge, oblačnos' i prozračnos' atmosfere. (veće zagrevanje u toku dana => veća amplituda) T n T x Godišnji hod temperature površine kopna Zavisi najviše od bilansa zračenja. Za umerene geografske širine severne polulopte: insolacija > izračivanje : temperatura raste (do jula); insolacija = izračivanje : T=T x (5 nedelja posle najdužeg dana) insolacija < izračivanje : temperatura opada (do zime) T=T n tri nedelje posle najkraćeg dana Godišnja amplituda (najveća razlika sr. mesečnih temp.), zavisi od: geografske širine (raste sa rastom g.š.), nadmorske visine (raste sa porastom nad.vis.), ekspozicije terena (na južnim veća nego na severnim), vrste i stanja podloge (veća kod terena koja se više zagrevaju), oblačnos' (smanjuje amplitudu) i prozračnos' atm. (povećava). T n T x

8 4.4.3 Promena temperature zemljišta sa dubinom Mehanizam transporta toplote u zemljištu kondukcija (provodjenje) Dnevno kolebanje temp. tla Godišnje kolebanje temp.tla Amplituda: najveća na površini, dubina promena zavisi od 'pa i vlažnos' tla. Dnevno kolebanje: do cm dubine, T x kasni 2-3h/10cm. Godišnje kolebanje: do 8-30m dubine, Polarni krajevi najdeblji sloj, Umerene g.š m, Tropske oblas' najplići sloj, T x i T n kasne 20-30dana/1m. Prekrivenost tla vegetacijom ili snegom dosta smanjuju dnevno i godišnje kolebanje temperature.

9 4.5 ZAGREVANJE I HLADJENJE VODE voda ima najveću specifičnu toplotu (veliki topl. kapacitet, tj. sposobnost da skladiš' toplotu) => voda sporije i manje menja temperaturu od kopna => toplotni kapacitet 3m vode = toplotnom kapacitetu cele atmosfere voda se može naći u tri agregatna stanja (čvrsto, tečno, gasovito) => pri faznim prelazima troši se ili oslobadja velika kolišina toplote gus'na vode se smanjuje pri zaledjivanju; čista voda je najgušća na 4 C morska voda ima drugačije fizičke i hemijske osobine od čiste vode; tačka mržnjenja zavisi od saliniteta (prosek C), gus'na zavisi od saliniteta (srednji salinitet je 3.5%), u proseku najgušća na C albedo vode zavisi od upadnog ugla zračenja i ustalasanos' površine voda propušta zračenje u zavisnos' od sastava: saliniteta, planktona, talasne dužine (u moru propušta do 10m, u čis'm tropskim morima do nekoliko 100m) voda je slab provodnik toplote, pa je dominantan drugi način zagrevanja dubljih slojeva => dublji slojevi se zagrevaju zbog prodiranja zračenja i ver'kalnih kretanja (mešanja) vode => u dubljim slojevima vode u morima i okeanima je veće dnevno i godišnje kolebanje temperature nego u zemljištu

10 4.5.1 Dnevni hod temperature vode U toku dana dok traje insolacija (pozi[van bilans toplote) Morska voda: Površinski sloj se zagreva (toplija voda je lakša) i sparava => povećava se salinitet i koncentracija ostalih primesa => postaje teže iako je toplije => tone do dubine iste gus'ne koja je manjeg saliniteta i hladnija => na površinu dolazi hladnija ali lakša voda Slatka voda: Površinski sloj se zagreva i isparava => ima manje primesa od morske i ne postaje teži zbog isparavanja već zbog zagrevanja postaje lakši i ostaje na površini; Isparavanje sa površinskog sloja troši toplotu (hladi se) i može doves' do malog mešanja. U toku noći kada je nega[van bilans toplote Površinski slojevi vode se hlade izračivanjem => postaju teži => tonu a izdiže se lakša toplija voda Slatka voda: Hladjenjem do 4 C voda postaje gušća/teža, na 4 C je najveća gus'na vode, hladjenjem ispod 4 C gus'na ponovo opada => ako se ohladi ispod 4 C prestaje konvek'vno mešanje i hladan sloj ostaje na površini, nastavlja da se hladi i zamrzne se Morska voda: Prisustvo soli menja tačku mržnjenja vode i gus'nu => sprečava zamrzavanje slane vode u umerenim širinama na temperaturama na kojima slatka voda mrzne Dnevna amplituda temperature vode T=T x na površini vode oko 15-16h; T=T n na površini vode 2-3h nakon izlaska Sunca; Morska voda: u tropskim oblas'ma C, u umerenim oblas'ma C, smanjuje se sa dubinom i oseća se do 30m dubine; Slatka voda: je oko 5 C, smanjuje se sa dubinom i oseća se do 10m dubine.

11 4.5.2 Godišnji hod temperature vode za severnu U umerenim širinama temperatura površine: godišnji minimum februar- mart godišnji maksimum avgust- septembar Godišnje kolebanje temperature: u okeanima tropskih širina 2-3 C u okeanima umerenih širina 5-8 C u zatvorenim morima i jezerima C smanjuje se sa dubinom u okeanima oseća se do nekoliko 100m u zatvorenim morima i jezerima do 60-70m hemisferu toplota se prenosi u dublje slojeve u vodi nego u tlu zbog propuštanja zračenja i mešanja okean kopno razlika u sezonskim temperaturnim promenama morskih i kopnenih površina

12 4.6 ZAGREVANJE I HLADJENJE VAZDUHA Vazduh najviše kratkotalasnog zračenja propušta => troposfera se greje od Zemljine površine. Temperatura atmosfere menja se zbog: apsorpcije kratkotalasnog i dugotalasnog zračenja, oslobadjanja/trošenja latentne toplote zbog faznih prelaza, razmene osetne toplote sa okolinom difuzijom i konvekcijom (mešanjem); (pogleda' slajd 3, poglavlje 4.2 Energetski bilans sistema Zemlja- atmosfera) Slobodna atmosfera: toplota se prenosi horizontalnim mešanjem (advekcijom) planetarni granični sloj km sloj u kome se oseća u'caj podloge; ver'kalno mešanje dominantno (jača turbulencija ako je jak prizemni vetar ili je veliko zagrevanje podloge) laminarni/molekularni granični sloj cm (kondukcija i difuzija) Temperatura vazduha je zbog svojih radijacionih i toplotnih osobina: u odnosu na temperaturu površine tla danju i le' niža, a noću i zimi viša (slično iznad slatke vode); u odnosu na temperaturu površine mora danju toplijia i noću hladnija.

13 4.6.1 Dnevni hod temperature vazduha Vazduh se zagreva od podloge => maksimum teperature vazduha kasni za maks. temp. podloge. Dnevni hod temperature vazduha iznad kopna T x podloge je oko 13h => T x vazduha je oko 14h T n vazduha je pred izlazak Sunca Dnevna amplituda vazduha zavisi od is'h faktora kao dnevna amplituda kopna: geografske širine (veća na manjim širinama, najveća u suptropskim oblas'ma) godišnjeg doba (veća le' nego zimi) nadmorske visine i ekspozicije terena (manja na planini, veća na južnim stranama nego na severnim ) vrste i stanja podloge (veća iznad tamnog zemljišta nego svetlog, veće iznad suvog nego vlažnog ) oblačnos' i prozračnos' atmosfere (manja kad je oblačno) Dnevni hod temperature vazduha iznad vode T x se javlja oko 2h kasnije nego T x iznad kopna => T x vazduha iznad vode je oko 15-17h; T n vazduha iznad vode je oko 2h ranije nego iznad kopna. Dnevna amplituda vazduha iznad vode je manja nego iznad kopna.

14 4.6.2 Godišnji hod temperature vazduha Godišnji tok temperature vazduha usko je povezan sa godišnjim tokom temperature podloge i zavisi od: geografske širine, kon[nentalnos[ (udaljenos[ mora), nadmorske visine (manja ampl. sa većom visinom) vrste i stanja podloge, oblačnos' i prozračnos' atmosfere. 4 [pa godišnjeg toka odredjena geografskom širinom a) Ekvatorijalni 'p b) Tropski 'p a) Ekvatorijalni [p: 2 maksimuma posle ravnodnevnica (maj, oktobar) 2 minimuma posle sols'cija (januar, jul) Amplituda kopno 2-3 C, obala 1 C, okean 0.3 C b) Tropski [p: 1 maksimum, 1 minimum (posle sols'cija) Amplituda raste sa g.š., kopno C, okean 5-10 C Monsunski 'p: 2 maks. (glavni pred letnji monsun, sekundarni posle) 2 min. (glavni zimski, sekundarni letnji) c) Tip umerenih širina d) Polarni 'p c) Tip umerenih širina: 1 maksimum (kopno jul, okean avgust) 1 minimum (kopno januar, okean februar) Amplituda raste sa g.š. i sa kon'nentalnošću, kopno C i više, okean C d) Polarni [p: 1 maksimum (avgust) 1 minimum (mart) Amplituda unutr. kopna C, okean C Grenland, Antark'k, Kanadska ostrva C

15 4.6.3 Promena temperature vazduha sa visinom u troposferi U troposferi u srednjoj vrednos' temperatura opada sa visinom: zbog udaljavanja od glavnog izvora toplote (Zemljina površina) sa porastom visine sastav vazduha se menja tako da mu raste emisiona a opada apsorpciona moć (smanjuje se sadržaj vodene pare sa visinom) zbog dinamičkog zagrevanja i hladjenja vazduha zbog uzlaznih i silaznih kretanja (vazduh koji se podiže: dolazi na mesto manjeg pri'ska, širi se i hladi se; vazduh koji se spušta: dolazi na mesto većeg pri'ska, smanjuje se zapremina i zagreva se) Ver'kalni temperaturni gradijent srednje atmosfere 0.6 C/100m (temperatura opada sa visinom) Temperaturna inverzija temeratura raste sa visinom Izotermija temperatura se ne menja sa visinom Podela inverzija po visini: prizemne i visinske Podela inverzija po načinu nastanka: inverzija hladjenja i inverzija zagrevanja Podela inverzija po uzroku nastanka: - radijaciona (tlo se brže hladi zračenjem i hladi vazduh iznad), - inverzija spuštanja (silazna kretanja vazduha u atmosferi što dovodi do zagrevanja 'h slojeva), - frontalna (pri nailasku fronta i spajanje tople i hladne vazdušne mase) radijaciona inverzija hladjenja inverzija spuštanja inverzija zagrevanja frontalna

16 Dnevni i godišnji tok ver'kalnog temperaturnog gradijenta (opadanje temperature sa visinom): najveći je kada je najintenzivnije zagrevanje podloge (u toku dana i le'), najmanji je kada je zagrevanje podloge najmanje intenzivno (u toku noći i zimi). U sloju vazduha uz podlogu: najveća vrednost ver'kalnog temperaturnog gradijenta i njegova kolebanja u vremenu i prostoru. Primer dnevnog toka ver[kalnog temperaturnog gradijenta: radijaciona inverzija (izraženo kada je vedra noć, zbog čega je intenzivno hladjenje podloge izračivanjem) prizemna inverzija hladjenja visinska inverzija Podloga se hladi izračivanjem brže od vazduha postaje hladnija od vazduha, najniži slojevi vazduha predaju toplotu podlozi i hlade se, a za'm se u toku noći hlade i viši slojevi. Kada izadje Sunce tlo apsorbuje kratkotalasno zračenje i zagreva, postaje topije od vazduha i predaje toplotu najnižim slojevima vazduha, koji se prvi zagrevaju, a za'm i viši slojevi.

17 4.7 UTICAJ TOPLOTE I TEMPERATURNOG REŽIMA NA BILJNI SVET Toplota je jedan od najvažnijih ekoloških činilaca za razviće biljaka, neophodna je biljci tokom celog vegetacionog perioda i reguliše trajanje i tok svake fenofaze. Mera toplote je temperatura pa se toplotni uslovi potrebni za razvoj biljke definišu preko klimatoloških vrednos' izmerene temperature i izvedenih veličina (indeksa) definisanih preko temperature. Temperatura biljke zavisi od temperature okolnog vazduha, ali i temperature zemljišta zbog korenovog sistema Temperaturne sume Temperaturna suma odražava koliko toplote će biljka primi' u toku svog razvoja. Biološki minimum (biološka nula, bazna temperatura) je najniža srednja dnevna temperatura vazduha na kojoj biljka započinje svoj razvoj. Kada temperature u toku godine postanu veće od biološkog minimuma počinje period vegetacije i traje dok se temperature u drugoj polovini godine ne spuste ispod biološkog minimuma (za ratarske kulture oko 5 C, za vinovu lozu 10 C, itd ). Ak[vne temperature su srednje dnevene temperature vazduha više od biološkog minimuma. Efek[vna temperatura = ak'vna temperatura biološki minimum Za svaku sortu poznata je vrednost biološkog minimuma i potrebna količina toplote za razvoj u toku vegetacionog perioda (suma ak[vnih temperatura za vegetacioni period). Klimatološkom obradom izmerenih temperatura i dobijanjem klimatskih vrednos' sume ak'vnih temperatura odredjuje se agroklimatski potencijal neke oblas' za gajenje odredjenih poljoprivrednih kultura.

18 4.7.1 U[caj temperature na životne funkcije biljaka Kardinalne tačke kri'čne vrednos' temp. u okviru kojih se odvijaju osnovni fiziološki procesi: minimum (kri'čna temperatura ispod koje dolazi do prekida fiziološkog procesa), op'mum (najpogodnija temperatura za odvijanje procesa, tj. da' proces se odvija najintenzivnije), maksimum (kri'čna temperatura iznad koje dolazi do prekida fiziološkog procesa). Za svaku sortu biljke i njene fiziološke procese poznate su kardinalane tačke i razlikuju se u zavisnos' od prilagodjenos' biljke na rast u odredjenih klimatskim uslovima U[caj visokih temperatura na vegetaciju Visoke temperature u toku perioda vegetacije često su praćene i deficitom snabdevanja vodom (suša) i mogu doves' do oštećenja biljke i u ranijim i u kasnijim fazama razvoja: povećana disimilacija (disanje biljaka) i povećana potrošnja ugljenih hidrata, što iscrpljuje mlade biljke, sagorevanje hlorofila I žućenje lišća, u vreme cvetanja sprečavanje oprašivanja, prevremeno sazrevanje plodova, pojava ožego'na na biljci i plodovima. Agrotehničke mere za ublažavanje nega'vnog u'caja visokih temperatura: navodnjavanje, pravilna upotreba veštačkih djubriva, U[caj niskih temperatura na vegetaciju Kaljenje proces pripreme biljke za period mirovanja, tj. za zimu, čime s'ču bolju otpornost na niske temperature u toku zime. Moguće štete od jakih zimskih mrazeva: izmrzavanje, očtećenja od ledene kore, uginuće pod visokim snegom, oštećenja usled zimske suše,

19 4.7.5 Prolećni i jesenji mrazevi Rani jesenji mraz javlja se na početku hladnog perioda u toku godine; štetan ako se javi dok biljka nije završila period vegetacije. Kasni prolećni mraz javlja se na kraju hladnog perioda u toku godine; štetan ako se javi kada je biljka već ušla u period vegetacije, kada je osetljiva na niske temperature. Advek[vni mraz javlja se pri nailasku hladne vazdušne mase, zahvata veću teritoriju, pad temperature prisutan u debljem sloju prizemnog vazduha, može traja' nekoliko dana. Radijacioni mraz javlja se zbog hladjenja zemljine površine izračivanjem u toku noci koja hladi tanji sloj vazduha uz tlo, lokalnog karaktera, javalja se najčešće u toku hladnih vedrih noći. Opasnost od mraza je najveća u kotlinama i dolinama gde se stvara jezero hladnog vazduha, jer je hladan vazduh teži i okolni reljef sprečava njegovo o'canje. Pri agroklimatskoj analizi obavezno je odredi' klimatološki srednji datum pojave ranih jesenjih i kasnih prolećnih mrazeva da bi se utvrdio rizik za gajenje poljoprivredne kulture Mere zaš[te od mraza mraz kada se temperatura vazduha spus' ispod 0 C Indirektne mere (preduzimaju se znatno pre pojave mraza): izbor lokacije, pomeranje setve i sadnje, izbor sor', pravilna obrada zemljišta. Direktne mere zasnivaju se na tri principa: (1) očuvanje toplote (pokrivanje biljaka; zadimljavanje paljenjem različi'h materijala nije u upotrebi zbog male efikasnos' i zagadjivanja vazduha; zamagljivanje stvaranje veštačke magle; navodnjavanje jer se vlažno zemljište sporije hladi; orošavanje biljaka stvara se led na biljkama, oslobadja latentnu toplotu i ledena kora sprečava hladjenje biljke), (2) dodavanje toplote (zagrevanje pećima), (3) mešanje vazduha (hladnijeg prizemnog vazduha sa toplijim u višim slojevima propelerima i helikopterima).

20 Osnovni pojmovi: 4. ZAGREVANJE ZEMLJINE POVRŠINE I ATMOSFERE Oblici energije (potencijalna, kine'čka, unutrašnja), zakon očuvanja energije, I princip termodinamike. Osetna toplota (uzrokuje promenu temperature) i latentna toplota (oslabadja/troši pri faznim prelazima). Mehanizmi prenošenja toplote: zračenje, kondukcija (provodjenje), mešanje (konvekcija, advekcija). Energetski bilans: Zagrevanje atmosfere (poredjano po značajnos'): apsorpcija Zemljinog zračenja, oslobadjanje latentne toplote, apsorpcija Sunčevog zračenja, osetna toplota od podloge. Hladjenje atmosfere: izračivanjem dugotalasnog zračenja (više na dole). Manje g.š. primaju više enrgije apsorpcijom Sunčevog zračenja (veći upadni ugao), višak energije sa manjih g. š. prenosi se na veće atmosferskom i okeanskom cirkulacijom (topli vazduh i voda se transportuju od ekvatora prema polovima a hladni od polova ka ekvatoru). Intenzitet zagrevanja odredjuju: albedo (refleksivnost), dijatermnost (propustljivost za zračenje, zemlja ne propušta), toplotni kapacitet (najveći ima voda), toplotna provodljivost (jedini način transporta toplote u zemljištu), toplotna difuzivnost (najveća kod vazduha). Mešanje je dominantan proces transporta toplote u fluidima. Temperatura površine kopna: maksimalna oko 13h, jul, sa dubinom maksimum pomeren kasnije i slabiji. Temperatura površine vode: veći toplotni kapacitet od zemljišta, sporije menja temperaturu, maksimalna oko 15-16h, avgust- septembar; manje amplitude promene od zemljišta osećaju se do većih dubina zbog propuštanja zračenja i mešanja. Temperatura vazduha: vazduh se najviše greje od podloge, maskimum kasni oko sat za maksimumom temperature podloge (iznad kopna oko 14h, iznad vode oko 15-17h); temperatura vazduha opada sa visinom; temperaturna inverzija temperatura raste sa visinom; podela inverzija; dnevni tok ver'kalnog temperaturnog gradijenta (primer radijacione inverzije). Hladniji vazduh je teži od toplijeg! Indeksi u[caja temperature na biljke, mraz,

Dnevno kolebanje temperature

Dnevno kolebanje temperature TEMPERATURA VAZDUHA TEMPERATURA VAZDUHA Temperatura vazduha spada među najvažnije klimatske elemente. Zavisi od sunčeve radijacije, odnosno od toplotnog bilansa. Temperatura vazduha se menja po prostoru

Διαβάστε περισσότερα

Efekat staklene bašte

Efekat staklene bašte Efekat staklene bašte Sedamnaesto predavanje Temperatura tokom zadnjih 100 godina 0,5 C Globalna temperatura vazduha na Zemlji je porasla za oko 0.5oC tokom zadnjih 100 godina Zašto staklena bašta? Staklo

Διαβάστε περισσότερα

TERMODINAMIKA osnovni pojmovi energija, rad, toplota

TERMODINAMIKA osnovni pojmovi energija, rad, toplota TERMODINAMIKA osnovni pojmovi energija, rad, toplota TERMODINAMIKA TERMO TOPLO nauka o kretanju toplote DINAMO SILA Termodinamika-nauka odnosno naučna disciplina koja ispituje odnose između promena u sistemima

Διαβάστε περισσότερα

18. listopada listopada / 13

18. listopada listopada / 13 18. listopada 2016. 18. listopada 2016. 1 / 13 Neprekidne funkcije Važnu klasu funkcija tvore neprekidne funkcije. To su funkcije f kod kojih mala promjena u nezavisnoj varijabli x uzrokuje malu promjenu

Διαβάστε περισσότερα

Veleučilište u Rijeci Stručni studij sigurnosti na radu Akad. god. 2011/2012. Matematika. Monotonost i ekstremi. Katica Jurasić. Rijeka, 2011.

Veleučilište u Rijeci Stručni studij sigurnosti na radu Akad. god. 2011/2012. Matematika. Monotonost i ekstremi. Katica Jurasić. Rijeka, 2011. Veleučilište u Rijeci Stručni studij sigurnosti na radu Akad. god. 2011/2012. Matematika Monotonost i ekstremi Katica Jurasić Rijeka, 2011. Ishodi učenja - predavanja Na kraju ovog predavanja moći ćete:,

Διαβάστε περισσότερα

PRSKALICA - LELA 5 L / 10 L

PRSKALICA - LELA 5 L / 10 L PRSKALICA - LELA 5 L / 10 L UPUTSTVO ZA UPOTREBU. 1 Prskalica je pogodna za rasprsivanje materija kao sto su : insekticidi, fungicidi i sredstva za tretiranje semena. Prskalica je namenjena za kućnu upotrebu,

Διαβάστε περισσότερα

H I D R O L O G I J A

H I D R O L O G I J A H I D R O L O G I J A Povijest i definicija. Meteorologija i klimatologija. Definicija i podjela atmosfere. Vlaga u atmosferi. Vjetar. Evapotranspiracija. Oborine. Definicija i način formiranja oborina.

Διαβάστε περισσότερα

PRIKAZ STANDARDA SCS ISO 13370:2006 Toplotne karakteristike zgradaprenošenje toplote preko tla- Metode proračuna -u pogledu određivanja U-vrednosti-

PRIKAZ STANDARDA SCS ISO 13370:2006 Toplotne karakteristike zgradaprenošenje toplote preko tla- Metode proračuna -u pogledu određivanja U-vrednosti- PRIKAZ STANDARDA SCS ISO 13370:2006 Toplotne karakteristike zgradaprenošenje toplote preko tla- Metode proračuna -u pogledu određivanja U-vrednosti- Prenos toplote preko poda (temelja) koji je u kontaktu

Διαβάστε περισσότερα

OSNOVI ELEKTRONIKE. Vežbe (2 časa nedeljno): mr Goran Savić

OSNOVI ELEKTRONIKE. Vežbe (2 časa nedeljno): mr Goran Savić OSNOVI ELEKTRONIKE Vežbe (2 časa nedeljno): mr Goran Savić savic@el.etf.rs http://tnt.etf.rs/~si1oe Termin za konsultacije: četvrtak u 12h, kabinet 102 Referentni smerovi i polariteti 1. Odrediti vrednosti

Διαβάστε περισσότερα

TERMODINAMIČKI PARAMETRI su veličine kojima opisujemo stanje sistema.

TERMODINAMIČKI PARAMETRI su veličine kojima opisujemo stanje sistema. TERMODINAMIKA U svakodnevnom govoru, često dolazi greškom do koriščenja termina temperatura i toplota u istom značenju. U fizici, ova dva termina imaju potpuno različito značenje. Razmatračemo kako se

Διαβάστε περισσότερα

Atmosfera. Glava Nastanak planetarne atmosfere Nastanak Sunčevog sistema

Atmosfera. Glava Nastanak planetarne atmosfere Nastanak Sunčevog sistema Glava 1 Atmosfera 1.1 Nastanak planetarne atmosfere Atmosfera 1 Zemlje je relativno tanak sferni gasoviti omotač koji gravitacija drži uz Zemlju. U postupku analize Zemljine atmosfere i ljudskog uticaja

Διαβάστε περισσότερα

Geometrijske karakteristike poprenih presjeka nosaa. 9. dio

Geometrijske karakteristike poprenih presjeka nosaa. 9. dio Geometrijske karakteristike poprenih presjeka nosaa 9. dio 1 Sile presjeka (unutarnje sile): Udužna sila N Poprena sila T Moment uvijanja M t Moment savijanja M Napreanja 1. Normalno napreanje σ. Posmino

Διαβάστε περισσότερα

- pravac n je zadan s točkom T(2,0) i koeficijentom smjera k=2. (30 bodova)

- pravac n je zadan s točkom T(2,0) i koeficijentom smjera k=2. (30 bodova) MEHANIKA 1 1. KOLOKVIJ 04/2008. grupa I 1. Zadane su dvije sile F i. Sila F = 4i + 6j [ N]. Sila je zadana s veličinom = i leži na pravcu koji s koordinatnom osi x zatvara kut od 30 (sve komponente sile

Διαβάστε περισσότερα

Proračun toplotne zaštite

Proračun toplotne zaštite Proračun toplotne zaštite za objekat Stambeni objekat urađen prema JUS U.J5.600 iz 1998 i JUS U.J5.510 iz 1987 godine. Sadržaj - analiza konstrukcija - analiza linijskih gubitaka - proračun toplotnih transmisionih

Διαβάστε περισσότερα

Zadaci iz trigonometrije za seminar

Zadaci iz trigonometrije za seminar Zadaci iz trigonometrije za seminar FON: 1. Vrednost izraza sin 1 cos 6 jednaka je: ; B) 1 ; V) 1 1 + 1 ; G) ; D). 16. Broj rexea jednaqine sin x cos x + cos x = sin x + sin x na intervalu π ), π je: ;

Διαβάστε περισσότερα

radni nerecenzirani materijal za predavanja

radni nerecenzirani materijal za predavanja Matematika 1 Funkcije radni nerecenzirani materijal za predavanja Definicija 1. Kažemo da je funkcija f : a, b R u točki x 0 a, b postiže lokalni minimum ako postoji okolina O(x 0 ) broja x 0 takva da je

Διαβάστε περισσότερα

Grafičko prikazivanje atributivnih i geografskih nizova

Grafičko prikazivanje atributivnih i geografskih nizova Grafičko prikazivanje atributivnih i geografskih nizova Biserka Draščić Ban Pomorski fakultet u Rijeci 17. veljače 2011. Grafičko prikazivanje atributivnih nizova Atributivni nizovi prikazuju se grafički

Διαβάστε περισσότερα

4 Numeričko diferenciranje

4 Numeričko diferenciranje 4 Numeričko diferenciranje 7. Funkcija fx) je zadata tabelom: x 0 4 6 8 fx).17 1.5167 1.7044 3.385 5.09 7.814 Koristeći konačne razlike, zaključno sa trećim redom, odrediti tačku x minimuma funkcije fx)

Διαβάστε περισσότερα

PRSKALICA - LELA 12 L / LELA16 L

PRSKALICA - LELA 12 L / LELA16 L PRSKALICA - LELA 12 L / LELA16 L UPUTSTVO ZA UPOTREBU 1 Prskalica je pogodna za raspršivanje materija kao sto su : insekticidi, fungicidi i sredstva za tretiranje semena. Uredjaj je namenjen za kućnu,

Διαβάστε περισσότερα

Termofizika. Glava Temperatura

Termofizika. Glava Temperatura Glava 7 Termofizika Toplota je jedan od oblika energije sa čijim transferom sa tela na telo se svakodnevno srećemo. Tako nas na primer, leti Sunce zagreva tokom dana dok su vedre letnje noći često prilično

Διαβάστε περισσότερα

Ovo nam govori da funkcija nije ni parna ni neparna, odnosno da nije simetrična ni u odnosu na y osu ni u odnosu na

Ovo nam govori da funkcija nije ni parna ni neparna, odnosno da nije simetrična ni u odnosu na y osu ni u odnosu na . Ispitati tok i skicirati grafik funkcij = Oblast dfinisanosti (domn) Ova funkcija j svuda dfinisana, jr nma razlomka a funkcija j dfinisana za svako iz skupa R. Dakl (, ). Ovo nam odmah govori da funkcija

Διαβάστε περισσότερα

2.1 Kinematika jednodimenzionog kretanja

2.1 Kinematika jednodimenzionog kretanja Glava 2 Kinematika Gde god da pogledamo oko nas, možemo da uočimo tela u kretanju (u fizici je uobičajeno a se kaže u stanju kretanja ). Čak i kada smo u stanju mirovanja, naše srce kuca i na taj način

Διαβάστε περισσότερα

Rad, energija, snaga. Glava Rad

Rad, energija, snaga. Glava Rad Glava 4 Rad, energija, snaga Pojam energije je jedan od najvažnijih u nauci i tehnici ali se koristi i u svakodnevnom životu. U našoj svakodnevnici taj pojam se obično odnosi na gorivo za pokretanje automobila

Διαβάστε περισσότερα

ZBIRKA POTPUNO RIJEŠENIH ZADATAKA

ZBIRKA POTPUNO RIJEŠENIH ZADATAKA **** IVANA SRAGA **** 1992.-2011. ZBIRKA POTPUNO RIJEŠENIH ZADATAKA PRIRUČNIK ZA SAMOSTALNO UČENJE POTPUNO RIJEŠENI ZADACI PO ŽUTOJ ZBIRCI INTERNA SKRIPTA CENTRA ZA PODUKU α M.I.M.-Sraga - 1992.-2011.

Διαβάστε περισσότερα

Devizno tržište. Mart 2010 Ekonomski fakultet, Beograd Irena Janković

Devizno tržište. Mart 2010 Ekonomski fakultet, Beograd Irena Janković Devizno tržište Devizni urs i devizno tržište Devizni urs - cena jedne valute izražena u drugoj valuti Promene deviznog ursa utiču na vrednost ative i pasive oje su izražene u stranoj valuti Devizni urs

Διαβάστε περισσότερα

POTPUNO RIJEŠENIH ZADATAKA PRIRUČNIK ZA SAMOSTALNO UČENJE

POTPUNO RIJEŠENIH ZADATAKA PRIRUČNIK ZA SAMOSTALNO UČENJE **** MLADEN SRAGA **** 011. UNIVERZALNA ZBIRKA POTPUNO RIJEŠENIH ZADATAKA PRIRUČNIK ZA SAMOSTALNO UČENJE SKUP REALNIH BROJEVA α Autor: MLADEN SRAGA Grafički urednik: BESPLATNA - WEB-VARIJANTA Tisak: M.I.M.-SRAGA

Διαβάστε περισσότερα

entropije Entropija raste ako se krećemo od čvrstog preko tečnog do gasovitog stanja: S čvrsto < S tečno << S gas

entropije Entropija raste ako se krećemo od čvrstog preko tečnog do gasovitog stanja: S čvrsto < S tečno << S gas ,4,4, Odreñivanje promene entropije,4,4,, romena entropije pri promeni faza Molekular ularna interpretacija entropije Entropija raste ako se krećemo od čvrstog preko tečnog do gasovitog stanja: čvrsto

Διαβάστε περισσότερα

DRUGI ZAKON TERMODINAMIKE

DRUGI ZAKON TERMODINAMIKE DRUGI ZKON ERMODINMIKE Povratni i nepovratni procesi Ranije smo razmotrili više različitih procesa pomoću kojih se termodinamički sistem (u našem razmatranju, idealan gas) prevodi iz jednog stanja ravnoteže

Διαβάστε περισσότερα

TAČKA i PRAVA. , onda rastojanje između njih računamo po formuli C(1,5) d(b,c) d(a,b)

TAČKA i PRAVA. , onda rastojanje između njih računamo po formuli C(1,5) d(b,c) d(a,b) TAČKA i PRAVA Najpre ćemo se upoznati sa osnovnim formulama i njihovom primenom.. Rastojanje između dve tačke Ako su nam date tačke Ax (, y) i Bx (, y ), onda rastojanje između njih računamo po formuli

Διαβάστε περισσότερα

ASIMPTOTE FUNKCIJA. Dakle: Asimptota je prava kojoj se funkcija približava u beskonačno dalekoj tački. Postoje tri vrste asimptota:

ASIMPTOTE FUNKCIJA. Dakle: Asimptota je prava kojoj se funkcija približava u beskonačno dalekoj tački. Postoje tri vrste asimptota: ASIMPTOTE FUNKCIJA Naš savet je da najpre dobro proučite granične vrednosti funkcija Neki profesori vole da asimptote funkcija ispituju kao ponašanje funkcije na krajevima oblasti definisanosti, pa kako

Διαβάστε περισσότερα

(P.I.) PRETPOSTAVKA INDUKCIJE - pretpostavimo da tvrdnja vrijedi za n = k.

(P.I.) PRETPOSTAVKA INDUKCIJE - pretpostavimo da tvrdnja vrijedi za n = k. 1 3 Skupovi brojeva 3.1 Skup prirodnih brojeva - N N = {1, 2, 3,...} Aksiom matematičke indukcije Neka je N skup prirodnih brojeva i M podskup od N. Ako za M vrijede svojstva: 1) 1 M 2) n M (n + 1) M,

Διαβάστε περισσότερα

Na grafiku bi to značilo :

Na grafiku bi to značilo : . Ispitati tok i skicirati grafik funkcije + Oblast definisanosti (domen) Kako zadata funkcija nema razlomak, to je (, ) to jest R Nule funkcije + to jest Ovo je jednačina trećeg stepena. U ovakvim situacijama

Διαβάστε περισσότερα

Racionalni algebarski izrazi

Racionalni algebarski izrazi . Skratimo razlomak Racionalni algebarski izrazi [MM.4-()6] 5 + 6 +. Ako je a + b + c = dokazati da je a + b + c = abc [MM.4-()] 5 6 5. Reši jednačinu: y y y + + = 7 4 y = [MM.4-(4)] 4. Reši jednačinu:

Διαβάστε περισσότερα

σ - univerzalna konstanta

σ - univerzalna konstanta 9. ELEKTROTERMIJA Elektrotermija je oblast elektrotehnike u kojoj se proučava konverzija električne energije u toplotu. Pri tome se proučavaju, kako fizički fenomeni ove konverzije, tako i tehnički uređaji

Διαβάστε περισσότερα

Elektronske komponente

Elektronske komponente Elektronske komponente Z. Prijić Elektronski fakultet Niš Katedra za mikroelektroniku Predavanja 2014. Sadržaj 1 Kalem Sadržaj Kalem 1 Kalem - definicije Kalem Kalem je pasivna elektronska komponenta koja

Διαβάστε περισσότερα

7 SISTEMI VENTILACIJE I KLIMATIZACIJE

7 SISTEMI VENTILACIJE I KLIMATIZACIJE 7 SISTEMI VENTILACIJE I KLIMATIZACIJE Kao nosilac toplote (radni fluid) u vazdušnim sistemima javlja se vazduh. Vazduh se zagreva u grejaču ili hladi, vlaži ili suši, filtrira i, pripremljen na odgovarajući

Διαβάστε περισσότερα

LABORATORIJSKE VEŽBE IZ FIZIKE

LABORATORIJSKE VEŽBE IZ FIZIKE LABORATORIJSKE VEŽBE IZ FIZIKE Ime i prezime: Broj indeksa: UPUTSTVO ZA IZRADU LABORATORIJSKIH VEŽBI IZ FIZIKE. Pre početka sa radom pažljivo se upoznati sa napomenama iz ovog uputstva!. Na početku opisa

Διαβάστε περισσότερα

HEMIJSKO TERMIČKA OBRADA (TERMO HEMIJSKA OBRADA) (dopuna handout-a za II nedelju II ciklusa predavanja)

HEMIJSKO TERMIČKA OBRADA (TERMO HEMIJSKA OBRADA) (dopuna handout-a za II nedelju II ciklusa predavanja) HEMIJSKO TERMIČKA OBRADA (TERMO HEMIJSKA OBRADA) (dopuna handout-a za II nedelju II ciklusa predavanja) Termohemijskom obradom čelika naziva se termička obrada koja se izvodi kao kombinacija termičkog

Διαβάστε περισσότερα

Unipolarni tranzistori - MOSFET

Unipolarni tranzistori - MOSFET nipolarni tranzistori - MOSFET ZT.. Prijenosna karakteristika MOSFET-a u području zasićenja prikazana je na slici. oboaćeni ili osiromašeni i obrazložiti. b olika je struja u točki, [m] 0,5 0,5,5, [V]

Διαβάστε περισσότερα

Prenos toplote prenos energije katerega pogojuje razlika temperatur temperatura je krajevno od točke do točke različna

Prenos toplote prenos energije katerega pogojuje razlika temperatur temperatura je krajevno od točke do točke različna PRENOS OPOE Def. Prenos toplote prenos energije katerega pogojuje razlika temperatur temperatura je krajevno od točke do točke različna Načini prenosa toplote: PREVAJANJE (kondukcija, PRESOP (konvekcija

Διαβάστε περισσότερα

5.1 Njutnov zakon univerzalne gravitacije

5.1 Njutnov zakon univerzalne gravitacije Glava 5 Gravitacija Orbitiranje prirodnih i veštačkih satelita oko Zemlje, planeta oko Sunca, fenomen plime i oseke, prenos toplote strujanjem fluida, visoka temperatura unutrašnjosti planeta, padanje

Διαβάστε περισσότερα

Fakultet tehničkih nauka, Softverske i informacione tehnologije, Matematika 2 KOLOKVIJUM 1. Prezime, ime, br. indeksa:

Fakultet tehničkih nauka, Softverske i informacione tehnologije, Matematika 2 KOLOKVIJUM 1. Prezime, ime, br. indeksa: Fakultet tehničkih nauka, Softverske i informacione tehnologije, Matematika KOLOKVIJUM 1 Prezime, ime, br. indeksa: 4.7.1 PREDISPITNE OBAVEZE sin + 1 1) lim = ) lim = 3) lim e + ) = + 3 Zaokružiti tačne

Διαβάστε περισσότερα

SISTEMI VENTILACIJE I KLIMATIZACIJE

SISTEMI VENTILACIJE I KLIMATIZACIJE SISTEMI VENTILAIJE I KLIMATIZAIJE Kao nosilac toplote (radni fluid) u vazdušnim sistemima javlja se vazduh. Vazduh se zagreva u grejaču ili hladi, vlaži ili suši, filtrira i, pripremljen na odgovarajući

Διαβάστε περισσότερα

2. KOLOKVIJ IZ MATEMATIKE 1

2. KOLOKVIJ IZ MATEMATIKE 1 2 cos(3 π 4 ) sin( + π 6 ). 2. Pomoću linearnih transformacija funkcije f nacrtajte graf funkcije g ako je, g() = 2f( + 3) +. 3. Odredite domenu funkcije te odredite f i njenu domenu. log 3 2 + 3 7, 4.

Διαβάστε περισσότερα

O DIMENZIONALNOJ ANALIZI U FIZICI.

O DIMENZIONALNOJ ANALIZI U FIZICI. 1 O DIMENZIONALNOJ ANALIZI U FIZICI Ljubiša Nešić, Odsek za fiziku, PMF, Niš http://www.pmf.ni.ac.yu/people/nesiclj/ Uvod Kao što je poznato, fizičke veličine mogu da imaju dimenzije ili pak da budu bezdimenzionalne.

Διαβάστε περισσότερα

Elektromagnetni talasi i optika

Elektromagnetni talasi i optika Glava 3 Elektromagnetni talasi i optika Deo fizike koji proučava svetlosne pojave naziva se optika. Svetlost po svojoj prirodi predstavlja elektromagnetni talas čija se talasna dužina nalazi u opsegu od

Διαβάστε περισσότερα

13.1. Termodinamički procesi O K O L I N A. - termodinamički sustav: količina tvari unutar nekog zatvorenog volumena

13.1. Termodinamički procesi O K O L I N A. - termodinamički sustav: količina tvari unutar nekog zatvorenog volumena 13. TERMODINAMIKA - dio fizike koji proučava vezu izmeñu topline i drugih oblika energije (mehanički rad) - toplinski strojevi: parni stroj, hladnjak, motori s unutrašnjim izgaranjem - makroskopske veličine:

Διαβάστε περισσότερα

Djubriva sa aminokiselinama vrste i delovanja

Djubriva sa aminokiselinama vrste i delovanja Tyrosine 3,2% Lysine 2,5% Arginine 2,8% Valine 2,4% Threonine 2,2% Isoleucine 2,1% Methionine 0,9% Histidine 0,4% Glycine 26,1% Phenylalanine 3,3% Hydroxyproline 3,5% Leucine 4,9% Serine 7,1% Glutamic

Διαβάστε περισσότερα

Zadaci iz Osnova matematike

Zadaci iz Osnova matematike Zadaci iz Osnova matematike 1. Riješiti po istinitosnoj vrijednosti iskaza p, q, r jednačinu τ(p ( q r)) =.. Odrediti sve neekvivalentne iskazne formule F = F (p, q) za koje je iskazna formula p q p F

Διαβάστε περισσότερα

5 GODIŠNJA POTROŠNJA ENERGIJE ZA GREJANJE

5 GODIŠNJA POTROŠNJA ENERGIJE ZA GREJANJE 5 GODIŠNJA POTROŠNJA ENERGIJE ZA GREJANJE 5.1 PARAMETRI KOJI UTIČU NA POTROŠNJU ENERGIJE Najvažniji uticajni parametri na potrošnju energije termotehničkih sistema u zgradi (sistema grejanja, ventilacije

Διαβάστε περισσότερα

Tačno merenje Precizno Tačno i precizno

Tačno merenje Precizno Tačno i precizno MERENJE, GREŠKE MERENJA I OBRADA REZULTATA MERENJA Izmeriti neku veličinu u fizici znači naći brojni odnos merene fizičke veličine prema vrednosti iste fizičke veličine, koja je dogovorno izabrana za jedinicu.

Διαβάστε περισσότερα

2. OSNOVNI POJMOVI. 2.1 Fizika i termodinamika

2. OSNOVNI POJMOVI. 2.1 Fizika i termodinamika 2. OSNOVNI POJMOVI 2.1 Fizika i termodinamika Fizika nauka koja se bavi izučavanjem procesa kretanja materije u svim njenim pojavnim oblicima. Kako je osnovna kvantitativna mera kretanja materije energija

Διαβάστε περισσότερα

OSNOVI AUTOMATSKOG UPRAVLJANJA PROCESIMA. Vežba br. 6: Dinamika sistema u frekventnom domenu u MATLABu

OSNOVI AUTOMATSKOG UPRAVLJANJA PROCESIMA. Vežba br. 6: Dinamika sistema u frekventnom domenu u MATLABu OSNOVI AUTOMATSKOG UPRAVLJANJA PROCESIMA Vežba br. 6: Dinamika sistema u frekventnom domenu u MATLABu I Definisanje frekventnih karakteristika Dinamički modeli sistema se definišu u vremenskom, Laplace-ovom

Διαβάστε περισσότερα

Računske vežbe iz Fizike

Računske vežbe iz Fizike Računske vežbe iz Fizike Praktikum Decembar 2009 Mašinski Fakultet Kraljevo Zlatan Šoškić Predgovor Ovaj praktikum je zamišljen kao pomoćni materijal koji se koristi u nastavi predmeta Fizika na Mašinskom

Διαβάστε περισσότερα

PRIKAZ REZULTATA EKSPLOATACIJE TOPLOTNE PUMPE(VAZDUH-VODA) MIDEA U UPRAVNOJ ZGRADI CIM GASA, SUBOTICA

PRIKAZ REZULTATA EKSPLOATACIJE TOPLOTNE PUMPE(VAZDUH-VODA) MIDEA U UPRAVNOJ ZGRADI CIM GASA, SUBOTICA PRIKAZ REZULTATA EKSPLOATACIJE TOPLOTNE PUMPE(VAZDUH-VODA) MIDEA U UPRAVNOJ ZGRADI CIM GASA, SUBOTICA Toplotna pumpa sa izdvojenim hidromodulom Kompaktna toplotna pumpa sa ugrađenom hidromodulom SADRŽAJ

Διαβάστε περισσότερα

LABORATORIJSKE VEŽBE IZ FIZIKE. za generaciju 2013/14.

LABORATORIJSKE VEŽBE IZ FIZIKE. za generaciju 2013/14. LABORATORIJSKE VEŽBE IZ FIZIKE za generaciju 03/4. UNIVERZITET U NIŠU UPUTSTVO ZA IZRADU LABORATORIJSKIH VEŽBI IZ FIZIKE. Pre početka rada pažljivo se upoznati sa napomenama iz ovog uputstva!. Na početku

Διαβάστε περισσότερα

KURS ZA ENERGETSKI AUDIT 5.2

KURS ZA ENERGETSKI AUDIT 5.2 KURS ZA ENERGETSKI AUDIT 5.2 Instalacije: HLADJENJE I VENTILACIJA Pripremio: Dr Igor Vušanović ŠTA SADRŽE INSTALACIJE ZA HLAĐENJE? Instalacije za hlađenje sadrže: Izvor toplotne/rashladne energije (toplotna

Διαβάστε περισσότερα

Personalni računar II deo. MEMORIJE Operativna memorija Spoljašnje memorije Keš memorija

Personalni računar II deo. MEMORIJE Operativna memorija Spoljašnje memorije Keš memorija Personalni računar II deo MEMORIJE Operativna memorija Spoljašnje memorije Keš memorija Memorije Memorija služi za čuvanje programa i podataka. U personalnom računaru postoje tri vrste memorijskih jedinica:

Διαβάστε περισσότερα

Sistemi centralnog grejanja

Sistemi centralnog grejanja Sistemi centralnog grejanja Uređaji za grejanje: Pojedinačni (lokalni) Postrojenja za centralno grejanje Podele sistema centralnog grejanja prema: Nosiocu toplote (grejnom fluidu) na vodene, parne ili

Διαβάστε περισσότερα

TERMOTEHNIČKI ASPEKTI ENERGETSKE EFIKASNOSTI ZGRADA GRIJANJE STAMBENOG PROSTORA

TERMOTEHNIČKI ASPEKTI ENERGETSKE EFIKASNOSTI ZGRADA GRIJANJE STAMBENOG PROSTORA KURS IZ ENERGETSKE EFIKASNOSTI TERMOTEHNIČKI ASPEKTI ENERGETSKE EFIKASNOSTI ZGRADA GRIJANJE STAMBENOG PROSTORA 1 Grijanje stambenog prostora UVOD ZADATAK GRIJANJA STANJE UGODNOSTI POTREBNA KOLIČINA TOPLOTE

Διαβάστε περισσότερα

ULTRAZVUK U MEDICINI. Vera Gal. ultrazvuk - vera gal 1

ULTRAZVUK U MEDICINI. Vera Gal. ultrazvuk - vera gal 1 ULTRAZVUK U MEDICINI Vera Gal ultrazvuk - vera gal 1 talasi Zvuni talasi su mehaniki talasi kod kojih se periodino menja pritisak.za postojanje zvuka neophodna je sredina u kojoj se on prostire. Može se

Διαβάστε περισσότερα

AKTIVNI I REAKTIVNI OTPORI U KOLU NAIZMJENIČNE STRUJE

AKTIVNI I REAKTIVNI OTPORI U KOLU NAIZMJENIČNE STRUJE MJEŠOVITA SREDNJA TEHNIČKA ŠKOLA TRAVNIK AKTIVNI I REAKTIVNI OTPORI U KOLU NAIZMJENIČNE STRUJE Električna kola Profesor: mr. Selmir Gajip, dipl. ing. el. Travnik, februar 2014. Osnovni pojmovi- naizmjenična

Διαβάστε περισσότερα

PRINCIPI ENERGETSKE TERMOVIZIJA. dr Aleksandra Boričić, dipl. inž. Mladen Tomić, dipl. inž. Nenad Stojković, dipl. inž.

PRINCIPI ENERGETSKE TERMOVIZIJA. dr Aleksandra Boričić, dipl. inž. Mladen Tomić, dipl. inž. Nenad Stojković, dipl. inž. PRINCIPI ENERGETSKE EFIKASNOSTI U ZGRADARSTVU TERMOVIZIJA dr Aleksandra Boričić, dipl. inž. Mladen Tomić, dipl. inž. Nenad Stojković, dipl. inž. 1) Zračenje toplote 2) Primena termovizije 3) Greške termovizije

Διαβάστε περισσότερα

Mehanika, kinematika i elastičnost

Mehanika, kinematika i elastičnost Mehanika, kinematika i elastičnost Marko Petković Sreda, 9. Mart 006. god. 1 Osnovne relacije 1. Drugi Njutnov zakon: m v t = F ; m a = F + mω R + m( v ω). Priraštaj impulsa sistema: p p 1 = F t (ako je

Διαβάστε περισσότερα

Hidraulični sistem je tehnički sistem za pretvaranje i prenos energije i upravljanje

Hidraulični sistem je tehnički sistem za pretvaranje i prenos energije i upravljanje 1 Hidraulični sistemi Hidraulični sistem je tehnički sistem za pretvaranje i prenos energije i upravljanje njome. U ovom poglavlju se analiziraju: osnovne funkcije hidrauličnog sistema, hidraulični prenosnik,

Διαβάστε περισσότερα

FTN Novi Sad Katedra za motore i vozila. Teorija kretanja drumskih vozila Prijanjanje i klizanje

FTN Novi Sad Katedra za motore i vozila. Teorija kretanja drumskih vozila Prijanjanje i klizanje PRIJANJANJE I KLIZANJE Uslov kotrljanja točka TRENJE PRIJANJANJE IZMEĐU TOČKA I PODLOGE Kulonovo trenje uprošćen matematički model, važi za kruta tela tj. nedeformabilne materijale Ne važi za gumu Guma

Διαβάστε περισσότερα

PRINCIPI ENERGETSKE ODREĐIVANJE ENERGETSKOG RAZREDA ZGRADE. dr Aleksandra Boričić, dipl. inž. Mladen Tomić, dipl. inž. Nenad Stojković, dipl. inž.

PRINCIPI ENERGETSKE ODREĐIVANJE ENERGETSKOG RAZREDA ZGRADE. dr Aleksandra Boričić, dipl. inž. Mladen Tomić, dipl. inž. Nenad Stojković, dipl. inž. PRINCIPI ENERGETSKE EFIKASNOSTI U ZGRADARSTVU ODREĐIVANJE ENERGETSKOG RAZREDA ZGRADE dr Aleksandra Boričić, dipl. inž. Mladen Tomić, dipl. inž. Nenad Stojković, dipl. inž. 1) Termodinamičke osnove proračuna

Διαβάστε περισσότερα

PRIVREDNO DRUŠTVO ZA PROIZVODNJU I POSTAVLJA NJE C EVI, PROFILA I OSTALIH PROIZVODA OD PLASTIČ N IH M ASA

PRIVREDNO DRUŠTVO ZA PROIZVODNJU I POSTAVLJA NJE C EVI, PROFILA I OSTALIH PROIZVODA OD PLASTIČ N IH M ASA PRIVREDNO DRUŠTVO ZA PROIZVODNJU I POSTAVLJA NJE C EVI, PROFILA I OSTALIH PROIZVODA OD PLASTIČ N IH M ASA d.o.o Radnicka bb 32240 LU ČANI SRBIJA TR: 205-68352-90; MB: 17533606; PIB: 103195754; E-mail:

Διαβάστε περισσότερα

Logamatic SC20. el Οδηγία εγκατάστασης και χρήσης 2 hr Upute za instaliranje i rukovanje 27 sl Navodila za namestitev in uporabo 49

Logamatic SC20. el Οδηγία εγκατάστασης και χρήσης 2 hr Upute za instaliranje i rukovanje 27 sl Navodila za namestitev in uporabo 49 el Οδηγία εγκατάστασης και χρήσης 2 hr Upute za instaliranje i rukovanje 27 sl Navodila za namestitev in uporabo 49 7747006071-00.1 SD Logamatic SC20 7 747 008 478 (02/2007) Περιεχόµενα Περιεχόµενα 1 Υποδείξεις

Διαβάστε περισσότερα

1. Radio valovi. 1. 1. Propagacija elektromagnetskih valova. Opcenito o radiovalovima. Terminologija radio valova

1. Radio valovi. 1. 1. Propagacija elektromagnetskih valova. Opcenito o radiovalovima. Terminologija radio valova 1. Radio valovi 1. 1. Propagacija elektromagnetskih valova Opcenito o radiovalovima Uopceno, elektricni protok je struja elektrona u vodicu izmedu tocaka razlicitog elektricnog potencijala. Istosmjerna

Διαβάστε περισσότερα

LABORATORIJSKI PRAKTIKUM - FIZIKA. za generaciju 2015/16.

LABORATORIJSKI PRAKTIKUM - FIZIKA. za generaciju 2015/16. LABORATORIJSKI PRAKTIKUM - FIZIKA za generaciju 015/16. SPISAK LABORATORIJSKIH VEŽBI IZ FIZIKE 1. VEŽBA - a) Određivanje ubrzanja Zemljine teže pomoću matematičkog klatna b) Određivanje Jungovog modula

Διαβάστε περισσότερα

2.7 Primjene odredenih integrala

2.7 Primjene odredenih integrala . INTEGRAL 77.7 Primjene odredenih integrala.7.1 Računanje površina Pořsina lika omedenog pravcima x = a i x = b te krivuljama y = f(x) i y = g(x) je b P = f(x) g(x) dx. a Zadatak.61 Odredite površinu

Διαβάστε περισσότερα

MERENJE, GREŠKE MERENJA I OBRADA REZULTATA MERENJA

MERENJE, GREŠKE MERENJA I OBRADA REZULTATA MERENJA MERENJE, GREŠKE MERENJA I OBRADA REZULTATA MERENJA 1 Merenje Svaki eksperimentalni rad u fizici praćen je merenjem neke fizičke veličine. Izmeriti neku fizičku veličinu znači uporediti je sa standardnom

Διαβάστε περισσότερα

10. BENZINSKI MOTOR (2)

10. BENZINSKI MOTOR (2) 11.2012. VELEUČILIŠTE U RIJECI Prometni odjel Zdenko Novak 10. BENZINSKI MOTOR (2) 1 Sustav ubrizgavanja goriva Danas Otto motori za cestovna vozila uglavnom stvaraju gorivu smjesu pomoću sustava za ubrizgavanje

Διαβάστε περισσότερα

Rad, snaga i energija zadatci

Rad, snaga i energija zadatci Rad, snaga i energija zadatci 1. Tijelo mase 400 g klizi niz glatku kosinu visine 50 cm i duljine 1 m. a) Koliki rad na tijelu obavi komponenta težine paralelna kosini kada tijelo s vrha kosine stigne

Διαβάστε περισσότερα

ANALIZA SA ALGEBROM I razred MATEMATI^KA LOGIKA I TEORIJA SKUPOVA. p q r F

ANALIZA SA ALGEBROM I razred MATEMATI^KA LOGIKA I TEORIJA SKUPOVA. p q r F ANALIZA SA ALGEBROM I razred MATEMATI^KA LOGIKA I TEORIJA SKUPOVA. Istinitosna tablica p q r F odgovara formuli A) q p r p r). B) q p r p r). V) q p r p r). G) q p r p r). D) q p r p r). N) Ne znam. Date

Διαβάστε περισσότερα

ΣΕΡΒΙΚΗ ΓΛΩΣΣΑ IV. Ενότητα 3: Αντωνυμίες (Zamenice) Μπορόβας Γεώργιος Τμήμα Βαλκανικών, Σλαβικών και Ανατολικών Σπουδών

ΣΕΡΒΙΚΗ ΓΛΩΣΣΑ IV. Ενότητα 3: Αντωνυμίες (Zamenice) Μπορόβας Γεώργιος Τμήμα Βαλκανικών, Σλαβικών και Ανατολικών Σπουδών Ενότητα 3: Αντωνυμίες (Zamenice) Μπορόβας Γεώργιος Τμήμα Βαλκανικών, Σλαβικών και Ανατολικών Σπουδών Άδειες Χρήσης Το παρόν εκπαιδευτικό υλικό υπόκειται σε άδειες χρήσης Creative Commons. Για εκπαιδευτικό

Διαβάστε περισσότερα

4. VLAZAN VAZDUH. Ukupan pritisak vlaznog vazduha jednak je zbiru parcijalnih pritisaka suvog vazduha i vodene pare.

4. VLAZAN VAZDUH. Ukupan pritisak vlaznog vazduha jednak je zbiru parcijalnih pritisaka suvog vazduha i vodene pare. 4. VLAZAN VAZDUH Vlazan vazduh je dvo-komonentna mesavina, suvog vazduha i vodene are. Za suv vazduh kao komonentu vlaznog vazduha vaze zakonitosti idealnog gasa. Za vodenu aru kao komonentu vlaznog vazduha

Διαβάστε περισσότερα

VJEŽBE IZ MATEMATIKE 1

VJEŽBE IZ MATEMATIKE 1 VJEŽBE IZ MATEMATIKE 1 Ivana Baranović Miroslav Jerković Lekcija 14 Rast, pad, konkavnost, konveksnost, točke infleksije i ekstremi funkcija Poglavlje 1 Rast, pad, konkavnost, konveksnost, to ke ineksije

Διαβάστε περισσότερα

Naizmenične struje. Osnovi elektrotehnike 2. i (t) + 2 ča

Naizmenične struje. Osnovi elektrotehnike 2. i (t) + 2 ča Naizmenične sruje Osnovi elekroehnike i () + ča za I i() i() Naizmenične sruje predsavljaju vremenski promenljive sruje koje salno menjaju inenzie, a povremeno i smer!!! 0 1 Karakerisike periodičnih signala

Διαβάστε περισσότερα

VISOKA ŠKOLA ELEKTROTEHNIKE I RAČUNARSTVA STRUKOVNIH STUDIJA

VISOKA ŠKOLA ELEKTROTEHNIKE I RAČUNARSTVA STRUKOVNIH STUDIJA VISOKA ŠKOLA ELEKTROTEHNIKE I RAČUNARSTVA STRUKOVNIH STUDIJA Predmet: Senzori i aktuatori na vozilima Seminarski rad: Davači temperature Student: Veselinović Petar - Školska godina 2008/2009.- Davači temperature

Διαβάστε περισσότερα

STVARANJE VEZE C-C POMO]U ORGANOBORANA

STVARANJE VEZE C-C POMO]U ORGANOBORANA STVAAJE VEZE C-C PM]U GAAA 2 6 rojne i raznovrsne reakcije * idroborovanje alkena i reakcije alkil-borana 3, Et 2 (ili TF ili diglim) Ar δ δ 2 2 3 * cis-adicija "suprotno" Markovnikov-ljevom pravilu *

Διαβάστε περισσότερα

MOTORJI Z NOTRANJIM ZGOREVANJEM

MOTORJI Z NOTRANJIM ZGOREVANJEM MOTORJI Z NOTRANJIM ZGOREVANJEM Dvotaktni Štititaktni Motorji z notranjim zgorevanjem Motorji z zunanjim zgorevanjem izohora: Otto motor izohora in izoterma: Stirling motor izobara: Diesel motor izohora

Διαβάστε περισσότερα

PROIZVODNA FUNKCIJA PREDAVANJE 7 Prof. d r dr J ovo Jovo J ednak Jednak

PROIZVODNA FUNKCIJA PREDAVANJE 7 Prof. d r dr J ovo Jovo J ednak Jednak PROIZVODNA FUNKCIJA PREDAVANJE 7 Prof. dr Jovo Jednak Proizvodnja, proizvodna funkcija, dodata vrednost i priroda inputa Transformacija faktora proizvodnje (inputa) u učinak zove se proces proizvodnje.

Διαβάστε περισσότερα

KLASIFIKACIJA PRIRODNIH NAUKA

KLASIFIKACIJA PRIRODNIH NAUKA KLASIFIKACIJA PRIRODNIH NAUKA BIOFIZIKA BIOLOGIJA BIOHEMIJA FIZIKA HEMIJA FIZIČKA HEMIJA VODIČ KROZ MODERNU NAUKU 1. Ako je zeleno ili mrda, to je biologija 2. Ako smrdi, to je hemija 3. Ako ne funkcioniše,

Διαβάστε περισσότερα

ALEISTER CROWLEY LIBER DXXXVI ASTROLOGY (SA STUDIJAMA O NEPTUNU I URANU)! * " ) # - ( $ ' % & HRUMACHIS XI OAZA ORDO TEMPLI ORIENTIS BEOGRAD 2009

ALEISTER CROWLEY LIBER DXXXVI ASTROLOGY (SA STUDIJAMA O NEPTUNU I URANU)! *  ) # - ( $ ' % & HRUMACHIS XI OAZA ORDO TEMPLI ORIENTIS BEOGRAD 2009 ) KONX OM PAX ( ALEISTER CROWLEY LIBER DXXXVI ASTROLOGY (SA STUDIJAMA O NEPTUNU I URANU) *! " ) ( - # $ ' & % HRUMACHIS XI OAZA ORDO TEMPLI ORIENTIS BEOGRAD 2009 ASTROLOGY SADRŽAJ UVOD... 4 PRVI DEO -

Διαβάστε περισσότερα

ZADACI IZ FIZIKE PREDVI\ENI ZA TEST NA PRIJEMNOM ISPITU

ZADACI IZ FIZIKE PREDVI\ENI ZA TEST NA PRIJEMNOM ISPITU ZADACI IZ FIZIKE PREDVI\ENI ZA TEST NA PRIJEMNOM ISPITU . Nanose}i na apscisu vreme u [s], a na ordinatu pre eni put u [m], nacrtaj grafik funkcije s = + t. Kolika je brzina kretawa? Koliki je po~etni

Διαβάστε περισσότερα

Pregled tema. Uvod Lansiranje i održavanje Globalni i uski snopovi Kut satelit Zemlja. FER-Zagreb, Satelitske komunikacijske tehnologije 2016/17

Pregled tema. Uvod Lansiranje i održavanje Globalni i uski snopovi Kut satelit Zemlja. FER-Zagreb, Satelitske komunikacijske tehnologije 2016/17 3. Satelit Pregled tema Uvod Lansiranje i održavanje Globalni i uski snopovi Kut satelit Zemlja 1 Uvod Treba razlikovati dvije osnovne funkcije satelitskog sustava. Komunikacijski moduli: antena i transponder

Διαβάστε περισσότερα

( ) ( ) β = gdje je β koeficijent linearnog rastezanja koji se definira izrazom:

( ) ( ) β = gdje je β koeficijent linearnog rastezanja koji se definira izrazom: Zadatak 8 (Filip, elektrotehnička škola) Štap od cinka i štap od željeza iaju pri C jednaku duljinu l Kolika je razlika duljina štapova pri C? (koeficijent linearnog rastezanja cinka β cink 9-5 K -, koeficijent

Διαβάστε περισσότερα

CM707. GR Οδηγός χρήσης... 2-7. SLO Uporabniški priročnik... 8-13. CR Korisnički priručnik... 14-19. TR Kullanım Kılavuzu... 20-25

CM707. GR Οδηγός χρήσης... 2-7. SLO Uporabniški priročnik... 8-13. CR Korisnički priručnik... 14-19. TR Kullanım Kılavuzu... 20-25 1 2 3 4 5 6 7 OFFMANAUTO CM707 GR Οδηγός χρήσης... 2-7 SLO Uporabniški priročnik... 8-13 CR Korisnički priručnik... 14-19 TR Kullanım Kılavuzu... 20-25 ENG User Guide... 26-31 GR CM707 ΟΔΗΓΟΣ ΧΡΗΣΗΣ Περιγραφή

Διαβάστε περισσότερα

Neprekinute funkcije i limesi Definicija neprekinute funkcije i njen odnos prema limesu Asimptote Svojstva neprekinutih funkcija

Neprekinute funkcije i limesi Definicija neprekinute funkcije i njen odnos prema limesu Asimptote Svojstva neprekinutih funkcija Sadržaj: Nizovi brojeva Pojam niza Limes niza. Konvergentni nizovi Neki važni nizovi. Broj e. Limes funkcije Definicija esa Računanje esa Jednostrani esi Neprekinute funkcije i esi Definicija neprekinute

Διαβάστε περισσότερα

Pitanje: zašto ova buba može da hoda po površini vode? Odgovor: Na granici izmeñu vode i vazduha postoji ureñen sloj molekula vode povezanih

Pitanje: zašto ova buba može da hoda po površini vode? Odgovor: Na granici izmeñu vode i vazduha postoji ureñen sloj molekula vode povezanih Pitanje: zašto ova buba može da hoda po površini vode? Odgovor: Na granici izmeñu vode i vazduha postoji ureñen sloj molekula vode povezanih meñusobno i sa molekulima u unutrašnjosti vodoničnim vezama.

Διαβάστε περισσότερα

BLUEGREEN LINIJA PROZORA I VRATA ZA PASIVNE I NISKO-ENERGETSKE KUĆE

BLUEGREEN LINIJA PROZORA I VRATA ZA PASIVNE I NISKO-ENERGETSKE KUĆE BLUEGREEN LINIJA PROZORA I VRATA ZA PASIVNE I NISKO-ENERGETSKE KUĆE Pasivni prozori su najzahtjevniji građevinski proizvodi: Moraju biti providni i neprovidni, svjetlopropusni zimi, svjetlonepropusni ljeti,

Διαβάστε περισσότερα

Snimanje karakteristika dioda

Snimanje karakteristika dioda FIZIČKA ELEKTRONIKA Laboratorijske vežbe Snimanje karakteristika dioda VAŽNA NAPOMENA: ZA VREME POSTAVLJANJA VEŽBE (SASTAVLJANJA ELEKTRIČNE ŠEME) I PRIKLJUČIVANJA MERNIH INSTRUMENATA MAKETA MORA BITI ODVOJENA

Διαβάστε περισσότερα

ispod 20, što joj daje odlike izvrsne antene za DX rad na 80 m opsegu gdje je optimalni elevacijski kut od 15 do 20.

ispod 20, što joj daje odlike izvrsne antene za DX rad na 80 m opsegu gdje je optimalni elevacijski kut od 15 do 20. Piše: Mladen Petrović, 9A4ZZ GP antena EVA-DX 80 Ground plane antenna EVA-DX 80 Uobičajeno je da se vertikalne antene visine reda λ/4 i više, za donje opsege 40 m, 80 m i 160 m postavljaju neposredno iznad

Διαβάστε περισσότερα

Atomska fizika Sadržaj

Atomska fizika Sadržaj Atomska fizika Sadržaj Kvantna svojstva elektromagnetnog zračenja. 86 Ultravioletna katastrofa 87 Plankov zakon zračenja. Bolcmanov i Vinov zakon. 88 Fotoelektrični efekat 90 Komptonovo rasejanje 93 Atomski

Διαβάστε περισσότερα

stolica yachtsman Od polietilena bijele boje otpornog na udarce. Tapecirana. Stolice i stolovi A B C D E F G Visina (inch) Dubina (inch) Širina (inch)

stolica yachtsman Od polietilena bijele boje otpornog na udarce. Tapecirana. Stolice i stolovi A B C D E F G Visina (inch) Dubina (inch) Širina (inch) A B C D E F G STOLICE Naziv Visina (inch) Širina (inch) Dubina (inch) AQ1000002 SKIPPER SKLOPIVA STOLICA BIJELA SA BIJELIM JASTUKOM 18 20 17 A AQ1000025 SKIPPER SKLOPIVA STOLICA,BIJELA SA BIJELO PLAVIM

Διαβάστε περισσότερα

Odvod. Matematika 1. Gregor Dolinar. Fakulteta za elektrotehniko Univerza v Ljubljani. 10. december Gregor Dolinar Matematika 1

Odvod. Matematika 1. Gregor Dolinar. Fakulteta za elektrotehniko Univerza v Ljubljani. 10. december Gregor Dolinar Matematika 1 Matematika 1 Gregor Dolinar Fakulteta za elektrotehniko Univerza v Ljubljani 10. december 2013 Izrek (Rolleov izrek) Naj bo f : [a,b] R odvedljiva funkcija in naj bo f(a) = f(b). Potem obstaja vsaj ena

Διαβάστε περισσότερα

FIZIČKO-TEHNIČKA MERENJA: SENZORI PROTOKA

FIZIČKO-TEHNIČKA MERENJA: SENZORI PROTOKA : SENZORI PROTOKA UVOD Merenje protoka je veoma bitno u velikom broju industrijskih aplikacija. Posebno su značajna obračunska merenje, jer se cena gasova i tečnosti određuje na osnovu protoka kroz cevi.

Διαβάστε περισσότερα

Dekompozicija DFT. Brzi algoritmi na bazi radix-2. Brza Furijeova transofrmacija. Tačnost izračunavanja. Kompleksna FFT OASDSP 1: 7 FFT

Dekompozicija DFT. Brzi algoritmi na bazi radix-2. Brza Furijeova transofrmacija. Tačnost izračunavanja. Kompleksna FFT OASDSP 1: 7 FFT OASDSP : 7 FFT Dkompozicija DFT Brzi algoritmi a bazi radix- Brza Furijova trasofrmacija Tačost izračuavaja Komplksa FFT ovi Sad, Oktobar 5 straa OASDSP : 7 FFT Brza trasformacija : itrativa dkompozicija

Διαβάστε περισσότερα