Стање оралног здравља код деце оболеле од астме

Transcript

1 Srp Arh Celok Lek Sep-Oct;143(9-10): OI: /SARH РИГИНАНИ РА / ORIINAL ARTICL UC: : : Стањ оралног здравља од дц оболл од астм јан Маровић 1, Тамара рић 1, Алсандар Совтић 2,3, рдраг Минић 2,3, Вања тровић 1 1 Униврзитт у Бограду, Стоматолоши фаултт, линиа за дчју и рвнтивну стоматологију, Боград, Србија; 2 Институт за здравствну заштиту мај и дтта Србиј р Вуан Чуић, Боград, Србија; 3 Униврзитт у Бограду, Мдицинси фаултт, Боград, Србија РАТА САРЖАЈ Увод Ста во ви о орал ном здра вљу д ц обо л л од аст м још ни су уса гла ш ни, а мо гу ћи н о вољ ни ути ца ји л о ва о ји с о ри ст у л ч њу ни су от у но д фи ни са ни. Циљ ра да Циљ ра да ј био да с утвр ди ста њ орал ног здра вља д ц обо л л од аст м и ис и та о в за ност ри м н л о ва и ст на он тро л бо л сти на о ја ву орал них обо љ ња од ов д ц. М то д ра да У ис тра жи ва њ ј уљу ч но 158 д ц обо л л од аст м и 100 здра в д ц уз ра ста 2 18 го ди на од о ј ј ана ли зи ра но ста њ орал ног здра вља. Ис и та ни су: за сту љ ност обо љ ња зу ба (ин дс /), ста њ гин ги в (о Сил н сов гин ги вал ни ин дс), за сту љ ност а ро дон тал них обо љ ња (за јд нич и а ро дон тал ни ин дс) и ни во орал н хи ги ј н (Грин Вр ми ли о нов ин дс). Р зул та ти Три д с то ро д ц обо л л од аст м (19,0%) и 43 здра в д ц (43,0%) има ло ј св здрав зу б (p<0,001). ро сч на за сту љ ност а ри ј са од здра вих ис и та ни а (ро сч на врд ност ин д са би ла ј 2,5±0,9, а ин д са 5,2±1,3) и д ц обо л л од аст м (ро сч на врд ност ин д са би ла ј 2,1±1,8, а ин д са 4,2±3,3) би ла ј бз зна чај н раз ли. Ст н он тро л аст м ни ј ути цао на здра вљ зу ба, до ј до за ин ха ла ци о них ор ти о ст ро и да о а за ла ути цај у млч ној дн ти ци ји. а ро дон тал ни ста тус и здра вљ гин ги в ни су с раз ли о ва ли из м ђу д ц обо л л од аст м и здра вих ис и та ни а. ца обо л ла од аст м има ла су зна чај но ло ши ју хи ги ј ну уста и зу ба (p<0,001). За љу ча Р зул та ти ис тра жи ва ња н уа зу ју на о в за ност аст м и орал них обо љ ња од дц. о ша хи ги ј на уста и зу ба од д ц обо л л од аст м уа зу ј на о тр бу до дат н ду а ци ј и ри м н о сб них ро гра ма р вн ци ј, а о би с ри зи ци за на ста на ових обо љ ња св ли на нај ма њу м ру. ључ н р чи: аст ма; орал но здра вљ; д ца УВ Аст ма ј хро нич но за а љњ со обо љ њ о ј с од ли у ј р вр зи бил ном о струци јом ди сај них у т ва [1]. То ј нај ч шћ хро нич но обо љ њ од д ц, са ви ш од 100 ми ли о на обо л лих ши ром св та, а ја вља с н за ви сно од уз ра ста и о ла. д ли у ј с р ци ди ви ма а шља, чуј ног и от жа ног диса ња, нај ч шћ то ом ви ру сних ин ф ци ја ди сај них у т ва или на он из ла га ња алрг ну. Гло бал на р ва лн ци ја овог обо љ ња у дч јој о у ла ци ји ј у стал ном о ра сту [2], а уч ста лост аст м од д ц шол сог уз ра ста у Ср би ји ј 7,8% [3]. Ра ди о бољ ша ња р вн ци ј и л ч ња аст м, ши ром св та с вр ш о ор ди ни са н а тив но сти и ис тра жи ва ња. Са вр м но лч њ до во ди до о вла ч ња ли нич их знао ва и сим то ма о ји уа зу ју на н до вољну он тро лу овог обо љ ња (а шаљ то ом но ћи, слабо одношњ наора, о р м ћај фун ци ј лу ћа, р о мр на уо тр ба β 2 аго ни ста и си стм сих ор ти о ст ро и да) [4]. о бра он тро ла бо л сти ј рд у слов о бољ ша ња ва ли т та жи во та обо л лих осо ба, што ј о сб но зна чај но а да су у и та њу д ца. р ма р о ру а ма Гло бал н ини ци ја ти в за аст му [5], л ч њ за ви си од ст на т жи н и ни воа он тро л сим тома бо л сти. од бо л сни а са бла гом, до бро он тро ли са ном аст мом, о ји има ју о вр мн смт њ, р ма о тр би с о ри ст рато д лу ју ћи брон хо ди ла та то ри β 2 аго ни сти. од бо л сни а с р зи стнт ном, н до вољ но он тро ли са ном аст мом ри м њу ј с хронич на м ди а мнт на т ра и ја. Нај фи асни ји л о ви за он тро лу сим то ма ових об ли а бо л сти су ин ха ла ци о ни ор ти ост ро и ди (ИС) о ји има ју сна жно ан тиин фла ма циј со дј ство [6]. ло твор ност ри м њ них ИС усло вљ на ј осо би на ма л а и но са ча а тив н су стан ц, ао и начи ном рас о д л аро со ла у ди сај н у т в. Циљ са вр м н тх но ло ги ј из ра д ИС ј о в ћа њ онцнтрациј л о ва у лу ћи ма и сма њ њ ван лућ н онцнтрациј, о ја с углав ном о в зу ј с н ж љ ним д ло вањи ма. во ј усло вљ но в ли чи ном мо лу ла ИС (у ид ал ним усло ви ма в ли чин р си ра бил н ч сти ц), об ли ом л а (аро сол или су ви рах), фар ма о ло шим осо би на ма л а, на чи ном н бу ли за ци ј, ао и вн ту ал ном ри м ном о мо ра за ин хала ци ју. Н ж љ на д ло ва ња ри м н ИС мо гу би ти си стм са, о ја с ја вља ју рт о, Corresponence to: ejn ARKOVIĆ Klinik z ečju i preventivnu stotologiju Stotološki kultet r Subotić Beogr Srbij ejn.rkovic@sto.bg.c.rs

2 540 Маровић. и сар. Стањ оралног здравља од дц оболл од астм ри ри м ни ви со их до за (адр нал на су р си ја, усо р њ ли н ар ног ра ста и о шта ног са зр ва ња), или ло ал на, о ја с ја вља ју ч шћ (дис фо ни ја, орална обо љ ња) [5, 7]. У ли т ра ту ри су ои са на раз ли чи та орал на обо љ ња и ста ња од осо ба обо л лих од аст м чи ја с о ја ва об ја шња ва нај ч шћ р о мр ном или ду го трај ном уо тр бом л о ва. у го трај но или ро мр но о ри шћ њ рат о д лу ју ћих β 2 аго ни ста во ди сма њ њу лу ч ња љу вач и из м ни њ ног за штит ног дј ства уз о в ћа њ бро ја а ри о г них ми ро ор га ни зама у орал ној ср ди ни [8, 9, 10]. о рд то га, н и л ови мо гу са др жа ти ш ћр ла то зу (има уло гу но са ча а тив н су стан ци ј), чи ј ј ч сто ри су ство у усној ду љи јдан од фа тора ри зиа за о ја ву а ри ј са [11]. Уо тр ба ИС и сма њ но лу ч њ љу вач до во д до надражаја слу зо о ж усн ду љ и ждр ла и мо гу ћ о ја в оро фа рин г ал н ан ди ди ја з [1, 2, 12]. Мо гу ћи узроч ни ци гин ги ви ти са од осо ба обо л лих од астм су: уо тр ба ИС, ч шћ ди са њ на уста (због остру ци ј но са услд ри дру ж ног алр гиј сог ри нити са) и раз ли чи ти ро ин фла ма циј си фа то ри [2, 13]. Услд о на вља них и зо да от жа ног ди са ња и ч стог ри дру ж ног о р м ћа ја фун ци ј гор њих ди сај них у т ва, од ових бо л сни а с ч сто уоча ва ју о в ћа на вр ти ал на ди мн зи ја ли ца, ви со о н ц, в ћи рло с у ти ћа и ур шт ни за гри жај [14, 15]. ЦИЉ РАА Ур ос ви со ој р ва лн ци ји аст м, ста во ви о оралном здра вљу обо л лих од аст м још ни су уса гла ш ни, а ути цај л о ва о ји с ри м њу ју у л ч њу ни ј оту но дфинисан. Циљ ра да ј био да с утвр ди ста њ орал ног здра вља д ц обо л л од аст м и ис и та ов за ност ри м н л о ва и ст на он тро л бо л сти с о ја вом орал них обо љ ња од ов д ц. МТ РАА У ис тра жи ва њ ј уљу ч но уу но 258 д ц (147 дча а и 111 д вој чи ца) уз ра ста 2 18 го ди на (ро сч но 9,19±4,01 го ди ну). с ри мн тал ну гру у чи ни ло ј 158 д ц (94 д ча а и 64 д вој чи ц) уз ра ста 9,13±3,91 го ди ну са ди јаг но зом аст м о ја су у Ин сти ту ту за здрав ств ну за шти ту мај и д т та Ср би ј р Ву ан Чу ић л ч на ри м ном ИС нај ма њ шст м с ци и о ја ни су има ла дру га хро нич на обо љ ња. он трол ну гру у чи ни ло ј 100 здра в д ц (53 д ча а и 47 двој чи ца) уз ра ста 9,30±4,17 го ди на о ја су с ја ви ла на р до ван сто ма то ло ши р глд на ли ни у за дч ју и р вн тив ну сто ма то ло ги ју Сто ма то ло шог фа ул т та Уни вр зи т та у Б о гра ду. Ис тра жи ва њ ј оба вљ но р ма р о ру а ма Хлсин ш д ла ра ци ј и рин ци и ма о бр ли нич ра с. Ис тра жи ва њ ј одо брио тич и о ми тт Сто ма то ло шог фа ул т та Уни вр зи т та у Б о гра ду (рд мт бр. 36/14, 2010). а ци јн ти и њи хо ви ро дит љи би ли су д таљ но ин фор ми са ни о о тр ба ма и ци љ ви ма ис тра жи ва ња, на он ч га су ро ди т љи да ли и са ни ри ста на за уч ство ва њ д т та у ис тра жива њу, до су д ца сво ју са гла сност усм но из ра зи ла. На о чт у ис тра жи ва ња ро ди т љи и д ца обо лла од аст м о у ња ва ли су уит ни о ји ј са др жао о дат о основ ном обо љ њу. о том су д ца од вргну та фи зи ал ном р гл ду и ис и ти ва њу фун ци ј лу ћа (си ро м три ја). Си ро м три ја ј оба вљ на на р дов но а ли бри са ном н у мо та хо граф сом си ст му, а из м р н врд но сти уо р ђи ва н су с рд ви ђ ним врд но сти ма за уз раст, т л сну ви си ну и ол, р ма стан дар ди ма За л та ла (Z ple tl) [16]. Р зул та ти форси ра н си ро м три ј, ри а за ни гра фич и ри ву љом ро то во лу мн, сма тра ни су в ро до стој ним ао изм ђу два м р ња ни ј би ло ва ри ја бил но сти в ћ од 5%, од но сно 150 l. На осно ву уч ста ло сти сим то ма бо л сти и р зулта та ис и ти ва ња, сви ис и та ни ци с аст мом су сврста ни у три од гру : до бро он тро ли са на, н до вољно он тро ли са на и ло ш он тро ли са на аст ма [5]. На осно ву о ри шћ н днв н до з ИС, ис и та ни ци су о д љ ни у три од гру : бз ИС, ма ла до за ИС (<200 μg флу ти а зон-ро и о на та) и ум р на до за ИС ( μg флу ти а зон-ро и о на та) [5]. Сви ис и тани ци су о ри сти ли о мо р за ин ха ла ци ју ри ла го ђ н уз ра сту. На он ин ха ла ци ја л о ва са в то ва но им ј да усну ду љу ис ру обич ном во дом. Сто ма то ло ши р гл ди оба вљ ни су на ли ни ци за дч ју и р вн тив ну сто ма то ло ги ју о мо ћу сто ма толо ш сон д и огл дал ца од в штач им осв тљ њм. Сто ма то ло ш р гл д вр ши ла су два ис и ти ва ча, ри ч му ј о фи ци јнт ди јаг но стич са гла сности κ био 0,98. За сту љ ност обо љ ња зу ба из ра ж на ј омо ћу ин д са (а ри јс, с тра хо ван, лом би ран зуб) за млч н () и стал н () зу б, р ма рит ри ју ми ма Свт с здрав ств н ор га ни за ци ј [17]. Ста њ гин ги в ј ро ц њ но о мо ћу о Сил н со вог (Löe Sil ness) гин ги вал ног ин д са [18]. За сту љ ност а ро дон тал них обо љ ња из ра ж на ј за јд нич им аро дон тал ним ин д сом [17]. Ни во орал н хи ги ј н ро ц њн ј о мо ћу Грин Вр ми ли о но вог (re e ne Ver il lion) ин д са м их на сла га [19]. У сла ду с рит ри ју ми ма за од р ђи ва њ за јд нич ог а ро дон талног ин д са, о Сил н со вог гин ги вал ног ин д са и Грин Вр ми ли о но вог ин д са м их на сла га, от у но из ни л стал н зу б има ло ј 78 д ц обо л л од аст м (49,4%) и 57 здра в д ц (57%). д м то да д сри тив н ста ти сти о ри шћ ни су: срд ња врд ност и стан дард на д ви ја ци ја, м дија на и ин тр вал, фр вн ци ј и ро цн ти. За ис и тива њ раз ли а р ма о ј ди ним а ра м три ма из м ђу и уну тар о сма тра них гру а о ри шћ ни су, у за висно сти од рас о д л, Ман Вит ни јв (nn Whit ney) тст, Фи ш ров (is her) тст, χ 2 -тст и ра сал Во ли сов (Kru skl Wl lis) ANO VA тст. Ста ти стич а зна чај ност о ста вљ на ј на ни во од 5%. о би ј ни о да ци стати стич и су об ра ђ ни о мо ћу ста ти стич ог софт в ра SSS за Win ows. oi: /SARH

3 Srp Arh Celok Lek Sep-Oct;143(9-10): РЗУТА Ис и та ни ци уљу ч ни у ово ис тра жи ва њ има ли су ди јаг но зу аст м ро сч но 5,07±3,95 го ди на (од шст м с ци до 17 го ди на). У о гл ду ст на он тро л бол сти, 87 д ц обо л л од аст м би ло ј до бро он троли са но (55,1%), 39 с н до вољ но добро он тро ли са ном Та б ла 1. Стру ту ра ин д са и од д ц обо л л од аст м (с ри мн тал на гру а) и здра в д ц (он трол на гру а) Tble 1. Structure o the T n t inices in sthtic chilren (experientl group) n helthy chilren (control group) Индс Inex T t сримнтална груа xperientl group онтролна груа Control group / 48% 44% / 11% 6% / 41% 50% / 75% 72% / 6% 2% / 19% 26% аст мом (24,7%) и 32 с ло ш он тро ли са ним обо љ њм (20,2%). ИС ни су би ли уљу ч ни у т ра и ју 42 ис ита ни а (26,6%), до ј 74 д ц ри ма ло ма л до з ИС (46,8%), а 42 ум р н днв н до з ових л о ва (26,6%). Три д с то ро д ц обо л л од аст м (19,0%) и 43 здравих ис и та ни а (43,0%) би ло ј бз а ри ј са (p<0,001, χ 2 - тст). М ђу дцом оболлом од астм ро сч на врдност ин д са би ла ј 2,1±1,8, а ин д са 4,2±3,3. М ђу здра вом д цом ро сч на врд ност ин д са би ла ј 2,5±0,9, а ин д са 5,2±1,3. У од но су на росч н врд но сти ин д са и ни су утвр ђ н стати стич и зна чај н раз ли из м ђу д ц обо л л од астм и здра в д ц (p>0,05, Ман Вит ни јв тст). Та о ђ, у о гл ду рас о д л ин д са и ни су уоч н ста ти стич и зна чај н раз ли из м ђу дв ис и ти ван гру (p>0,05, Фи ш ров тст). Рас о д ла ин д са и ри а за на ј у та б ли 1. Ана ли за врд ности ин д са и у гру и ис и та ни а обо л лих од аст м ни ј о а за ла ути цај до з ИС и ст на Та б ла 2. Врд но сти ин д са од д ц обо л л од аст м Tble 2. T inex in sthtic chilren ICS ose Бз ИС Умрна eiu обро Well controlle sth Струтура (%) T structure (%) rtly controlle sth Струтура (%) T structure (%) ош Uncontrolle sth Струтура (%) T structure (%) Струтура (%) T structure (%) ± b 1.80± c 1.42± c 2.88± ,c 2.82± b 2.13± ± ± , 2.36± b 2.35± e 1.92± e 2.21± e 2.52± ±1.83 ИС инхалациони ортиостроиди; X срдња врдност; S стандардна двијација p<0,001 измђу груа означних истим симболом, Фишров тст; b p<0,05 измђу груа означних истим симболом, χ 2 -тст; c,,e p<0,001 измђу груа означних истим симболом, χ 2 -тст ICS inhle corticosterois; X en vlue; S stnr evition p<0.001 between the groups rke with the se sybol, isher exct test; b p<0.05 between the groups rke with the se sybol, chi-squre test; c,,e p<0.001 between the groups rke with the se sybol, chi-squre test Та б ла 3. Врд но сти ин д са од д ц обо л л од аст м Tble 3. t inex in sthtic chilren ICS ose Бз ИС Умрна eiu обро Well controlle sth Струтура (%) t structure (%) rtly controlle sth Струтура (%) t structure (%) ош Uncontrolle sth Струтура (%) t structure (%) Струтура (%) t structure (%) c 6.21± ±4.59 b c,g 3.80± ,g 2.67± e,g 3.00± ±2.99 b c,h 2.00± ,h 3.00± e,h 3.17± ±3.03 b i 4.79± i 2.83± i 2.92± ±3.31,b p<0,05 измђу врдности означних истим симболом, расал Волисов тст, c,e,g,h p<0,001 измђу груа означних истим симболом, χ 2 -тст; p<0,001 измђу груа означних истим симболом, Фишров тст;,i p<0,05 измђу груа означних истим симболом, χ 2 -тст, b p<0.05 between the groups rke with the se sybol, Kruskl Wllis test; c,e,g,h p<0.001 between the groups rke with the se sybol, chi-squre test; p<0.001 between the groups rke with the se sybol, isher exct test;,i p<0.05 between the groups rke with the se sybol, chi-squre test

4 542 Маровић. и сар. Стањ оралног здравља од дц оболл од астм Та б ла 4. Ста њ гин ги в од д ц обо л л од аст м [n (%)] Tble 4. ingivl helth in sthtic chilren [n (%)] ICS ose Бз ИС Умрна eiu обро Well controlle sth N I I* rtly controlle sth N I I* ош Uncontrolle sth N I I* N 8 (35) 15 (65) (35) 15 (65) (29) 9 (64) 1 (7) 0 3 (23) 10 (77) (57) 3 (43) (32) 22 (65) 1 (3) 0 2 (67) 1 (33) 0 b 0 1 (12) 7 (88) 0 b 0 2 (20) 6 (60) 2 (20),b 0 5 (24) 14 (67) 2 (9) 0 14 (35) 25 (63) 1 (2) 0 4 (19) 17 (81) (35) 9 (53) 2 (12) 0 24 (31) 51 (65) 3 (4) 0 здрава гингива; блага инфламација гингив; умрна инфламација гингив; тша инфламација гингив p<0,001 измђу груа означних истим симболом, Фишров тст; b p<0,001 измђу груа означних истим симболом, χ 2 -тст; N norl gingiv; I il inltion; I* oerte inltion; severe inltion p<0.001 between the groups rke with the se sybol, isher exct test; b p<0.001 between the groups rke with the se sybol, chi-squre test I I* он тро л аст м, осим у слу ча ју ути ца ја до з ИС на здра вљ млч них зу ба, до су у од но су на стру ту ру / уоч н зна чај н раз ли из м ђу о ј ди них од гру а (Та б л 2 и 3). Здра ву гин ги ву има ла су 24 дтта обо л ла од астм (31%) и 18 здра вих ис и та ни а (32%), бла га уа ла гин ги в уоч на ј од 51 обо л лог (65%) и 39 здра в д ц (68%), до ј ум р но за а љ њ ри м ћ но од тро ј (4%) д ц обо л л од аст м (p>0,05, Фи ш ров тст). Ни ј утвр ђн ути цај ст на он тро л бо л сти, ни ти до з ИС на ста њ гин ги в, осим у од гру и лош он тро ли са н аст м и ум р н днв н до з ИС (Та б ла 4). На лаз за јд нич ог а ро дон тал ног ин д са ри а зан ј у та б ли 5, ри ч му ј утвр ђ на зна чајна раз ли а у а ро дон тал ном на ла зу из м ђу д ц обол л од аст м и здра в д ц (p<0,05, Фи ш ров тст), Та б ла 5. За јд нич и а ро дон тал ни ин дс (ЗИ) од д ц обо лл од аст м и здра в д ц Tble 5. Counity perioontl inex (CI) in sthtic n helthy chilren ЗИ CI сримнтална груа xperientl group онтролна груа Control group 0 31% 32% 1 56% 65% 2 13% 3% 0 здрав ародонцијум; 1 рварњ гингив на ровоацију; 2 зубни амнац 0 helthy perioontiu; 1 gingivl bleeing ter probing; 2 clculus Та б ла 6. рал на хи ги ј на у од но су на ин дс м их на сла га од д ц обо л л од аст м и здра в д ц Tble 6. Orl hygiene presente by the sot ebris inex in sthtic n helthy chilren Хигијна Hygiene длична xcellent обра oo оша ir Вома лоша oor сримнтална груа xperientl group онтролна груа Control group 18% 4% 28% 50% 50% 42% 4% 4% од но сно да с од д ц с аст мом ч шћ уоча ва зуб ни а м нац. рд то га, утвр ђ на ј зна чај на раз ли а у осто ја њу м их на сла га из м ђу д ц обо л л од аст м и здра вих ис и та ни а (p<0,001, Фи ш ров тст; Та б ла 6), ао и из м ђу од гру а у ови ру гру д ц обо л л од аст м (Та б ла 7). ИСУСИЈА У ово ис тра жи ва њ би ла су уљу ч на д ца уз ра ста од дв го ди н до 18 го ди на, од но сно д ца рд шол сог уз ра ста, шол сог уз ра ста и адо л сцн ти. рд ност ова вог х т ро г ног узор а ј ст у то м што ру жа св о бу хват ну сли у ста ња орал ног здра вља д ц обол л од аст м и ши ри увид у ро блм мо гу ћг ути ца ја аст м на ри зи за на ста на а ри ј са и гин ги во а родон тал них обо љ ња, до н до ста та л жи у чи њ ни ци да ни ј мо гу ћ ри м ни ти ист ри т ри ју м за роц ну ста ња орал ног здра вља у вр м млч н и стал н дн ти ци ј. Исто та о, овим ис тра жи ва њм ј об у хваћ на ана ли за о в за но сти ри м н л о ва и ст на он тро л бо л сти с о ја вом орал них обо љ ња од д ц обо л л од аст м, што ј до сад ис и ти ва ла са мо јд на ис тра жи вач а гру а [20, 21], и то у ри о ду млч н дн ти ци ј. У ови ру овог ис тра жи ва ња ни ј уоч на о в за ност аст м и на стан а зуб ног а ри ј са, што ј у са гла сности с р зул та ти ма ра ни јих ис тра жи ва ња [22-26], о ја ни су о а за ла о в ћа ну уч ста лост а ри ј са од д ц обо л л од аст м бз об зи ра на уз раст ис и та ни а. С дру г стра н, р син (r sin) и са рад ни ци [27] су о а зали в ћу уч ста лост а ри ј са од д ц шол сог уз ра ста обо л л од аст м у о р ђ њу са здра вим вр шња ци ма, до у гру и адо л сц на та ни су уоч н зна чај н раз ли. Та о ђ, Стн сон (Sten sson) и са рад ни ци [20, 21] су за а зи ли да д ца обо л ла од аст м ч шћ и ју за слађ н на ит у на м ри да ли ми ни шу лош уус ин хала ци о них л о ва и сма њ ос ћај су вих уста, и уа за ли на ло ши ј здра вљ млч них зу ба од њих у о р ђ њу са здра вом д цом. oi: /SARH

5 Srp Arh Celok Lek Sep-Oct;143(9-10): Та б ла 7. Ин дс м их на сла га од д ц обо л л од аст м [n (%)] Tble 7. Sot ebris inex in sthtic chilren [n (%)] ICS ose обро Well controlle sth rtly controlle sth ош Uncontrolle sth Бз ИС 4 (17) 7 (29) 12 (50) 1 (4) (17) 7 (29) 12 (50) 1 (4) g 1 (10) 4 (40) 5 (50) 0, 3 (22) 1 (7) 10 (71) 0 b, 4 (66) 1 (17) 1 (17) 1 (17) c, 8 (27) 6 (20) 15 (50) 1 (3) g Умрна eiu 1 (17) 1 (17) 4 (66) 0,e 1 (10) 6 (60) 3 (30) 0 b,e 0 2 (25) 5 (63) 1 (12) c,e 2 (8) 9 (38) 12 (50) 1 (4) g 6 (15) 12 (30) 21 (53) 1 (2) 4 (17) 7 (29) 13 (54) 0 4 (29) 3 (21) 5 (36) 2 (14) 14 (18) 22 (28) 39 (50) 3 (4) одлична хигијна; добра хигијна; лоша хигијна; вома лоша хигијна,b,c,,e, p<0,001 измђу груа означних истим симболом, χ 2 -тст; g p<0,05 измђу груа означних истим симболом, χ 2 -тст excellent orl hygiene; goo orl hygiene; ir orl hygiene; poor orl hygiene,b,c,,e, p<0.001 between the groups rke with the se sybol, chi-squre test; g p<0.05 between the groups rke with the se sybol, chi-squre test Р зул та ти на шг ис тра жи ва ња уа зу ју на в ћу учста лост а ри ј са у ри о ду млч н дн ти ци ј уз н овољ ну стру ту ру ин д са (до ми нан тан н са ни рани а ри јс). ва ав на лаз мо ж с об ја сни ти чи њ ницом да су у р вим го ди на ма жи во та ро ди т љи ч сто ори јн ти са ни на л ч њ основ ног обо љ ња уз мо гу ћ за н ма ри ва њ орал ног здра вља. С дру г стра н, д ца шол сог уз ра ста и адо л сцн ти су св сни свих аса та сво ј бо л сти, али и м ра за уна р ђ њ орал ног здра вља. Та о ђ, од ста ри јих а ци ј на та в ћа ј могућ ност ра вил н уо тр б ИС, тј. сма њн ј њи хов о тн ци јал но лош ути цај на твр да зуб на ти ва. За раз ли у од ра ни ј об ја вљ них р зул та та [20], рзул та ти на шг ис тра жи ва ња о а за ли су ути цај ст на он тро л бо л сти и днв н до з ИС на здра вљ млч них зу ба, што мо ж би ти об ја шњ но раз ли ом у ду жи ни л ч ња аст м и уз ра сту ис и та ни а. На и м, у ово ис тра жи ва њ уљу ч ни су ис и та ни ци уз ра ста 2 18 го ди на, до су Стн сон и са рад ни ци [20] о рди ли са мо гру д ц обо л л од аст м уз ра ста 3 6 го ди на. Ана ли зи ра ју ћи ста њ гин ги в, у на шм ис тра жи вању ни су уоч н раз ли из м ђу д ц обо л л од аст м и здра в д ц, што ј у са гла сно сти с р зул та ти ма- Бјр бор на (Bjer ke born) и са рад ни а [22] и Ф ра ца на (er rz z no) и са рад ни а [25]. Ана ли зи ра ју ћи орал ну хи ги ј ну од д ц обо л л од аст м уоч но ј зна чај но в ћ ри су ство м их на сла га, о ј с о в ћа ва ло с о гор ша њм он тро л бо л сти и о в ћа њм днв н до з ИС. Ј дан од мо гу ћих узро а ов о ја в ј ч ста удру ж ност алр гиј сог ри ни ти са и аст м [28], о ја иза зи ва и т шо ћ у ди са њу на нос (од но сно ч шћ ди са њ на уста), што до ри но си о в ћа ном на го мила ва њу дн тал ног ла а. Ч шћ ри су ство чвр стих на сла га од д ц обо л л од аст м об ја шња ва с ов ћа ном он цн тра ци јом ал ци ју мо вих и фос фат них јо на у љу вач и [13, 29]. Ста во ви о орал ном здра вљу д ц обо л л од аст м ни су уса гла ш ни. о сад ни су д фи ни са ни ја сни линич и ро то о ли за р вн ци ју а ри ј са од ових бо л сни а, а у ли т ра ту ри н ма до вољ но о да та а о фи а сно сти о ј ди них ро гра ма р вн ци ј. о јди на и д ми о ло ша и ли нич а ис тра жи ва ња н о а зу ју в зу из м ђу аст м и орал них обо љ ња, до ј у дру гим сту ди ја ма до а за но о в ћа њ уч ста ло сти орал них обо љ ња од осо ба обо л лих од аст м. Иа, р зул та ти сту ди ја о ји го во р о о в ћа ној ин ци днци ји а ри ј са, гин ги ви ти са, ан ди ди ја з и ро зи ја зуба, ао и ро м на ма у са ста ву и ст ну лу ч ња љувач и бро ја ми ро ор га ни за ма, уа зу ју на т шо ћ у ро на ла ж њу ра вог раз ло га за о в ћа ну уч ста лост обо љ ња уста и зу ба од д ц обо л л од аст м [30, 31, 32]. Ј дан од мо гу ћих раз ло га за ов раз ли ј н хомо г ност узор а, од но сно раз ли у ст ну т жи н бо л сти уљу ч них ис и та ни а, ао и с ци фич но сти ин ха ла циј сих л о ва о ј су ис и та ни ци о ри сти ли. На на ста на би ло о ј од на в д них ро м на у усној ду љи мо гло би да ути ч и н ра вил но о ри шћ њ ин ха ла ци о н т ра и ј, т ј в о ма ва жно да обо л ла д ца и њи хо ви ро ди т љи бу ду ду о ва ни о ра вил ној ри м ни ових л о ва. о рд то га, но ход на ј и ажљи ва ро ц на мо гу ћг ути ца ја л о ва о ји с о ри ст у л ч њу од аст м на орал но здра вљ. ЗАЉУЧА Р зул та ти ис тра жи ва ња н уа зу ју на о в за ност аст м и о в ћа ног ри зи а за на ста на орал них обо љ ња од д ц. ца обо л ла од аст м има ју зна чај но ло ши ју хиги ј ну уста и зу ба у о р ђ њу са здра вом д цом. а о о шт фа то р ри зи а ни ј мо гу ћ ја сно д фи ни са ти, од сва ог а ци јн та обо л лог од аст м но ход но ј од р ди ти о ј ди нач н фа то р ри зи а за о ја ву оралних обо љ ња и из ра ди ти ин ди ви ду ал ни р вн тив ни ро грам о ји би од ра зу м вао ин стру ци ј о ра вилном одр жа ва њу орал н хи ги ј н, са в т о ра вил ној ис хра ни и до дат ној ри м ни х ми о ро фи ла тич их срд ста ва, а о би с ри зи ци за на ста на ових обо љња св ли на нај ма њу м ру.

6 544 Маровић. и сар. Стањ оралног здравља од дц оболл од астм ИТРАТУРА 1. Sollecito T, Tino. Asth. eicl ngeent upte. Orl Surg Orl e Orl thol Orl Riol no. 2001; 92(5): Steinbcher, lick. The entl ptient with sth: n upte n orl helth consiertions. J A ent Assoc. 2001; 132(9): Results o ISAAC III stuy. Avilble ro: c.nz/phses/phsethree/results/results.php. 4. Bten, Bousquet J, Keech L, Busse WW, Clrk TJH, eersen S. The correltion between sth control n helth sttus: the ol stuy. ur Resp J. 2007; 29(1): lobl Inititive or Asth. lobl Strtegy or Asth ngeent n revention Avilble ro: www. ginsth.org. 6. inić, Sovtić A. rien kortikosteroi u lečenju respirtornih bolesti ko ece. Arh r. 2008; 58(2-3): Von Berg A, ngelstätter R, inic, Sreckovic, rci rci L, Ltos T, et l. Coprison o the eiccy n sety o ciclesonie 160 μg once ily vs. buesonie 400 μg once ily in chilren with sth. eitr Allergy Iunol. 2007; 18(5): Ryberg, oller C, ricson T. ect o bet 2-renoceptor gonists on sliv proteins n entl cries in sthtic chilren. J ent Res. 1987; 66(8): Ryberg, oller C, ricson T. Sliv coposition n cries evelopent in sthtic ptients trete with β2-renoceptor gonists: 4-yer ollow-up stuy. Scn J ent Res. 1991; 99(3): zzoleni S, Stellini, Cvlleri, Angelov Volponi A, erro R, ochesto Colobni S. entl cries in chilren unergoing tretent with short-cting β2-gonists. ur J eitr ent. 2008; 9(3): Tootl R, Toub KJ, uggl S. An evlution o the ciogenic potentil o sth inhlers. Arch Orl Biol. 2004; 49(4): Zhu J, Hilgo HA, Holgreen WC, Reing SW, Hu J, Henry RJ. entl ngeent o chilren with sth. eitr ent. 1996; 18(5): cerr J, ollr A, Curzon. The entl sttus o sthtic British school chilren. eitr ent. 1998; 20(4): Bresolin, Shpiro A, Shpiro, Chpko K, ssel S. outh brething in llergic chilren: its reltionship to entocil evelopent. A J Ortho. 1983; 83(4): Venetikiou A. Incience o locclusion in sthtic chilren. J Clin eitr ent. 1993; 17(2): Zpletl A, Snek, ul T. Lung unction in chilren n olescents: ethos, reerence vlues. In: Zpletl A, eitor. rogress in Respirtion Reserch. Bsel: Krger; p Worl Helth Orgniztion. Orl Helth Surveys. Bsic ethos. 4th e. enev: Worl Helth Orgniztion; Löe H. The gingivl inex, the plque inex n the retention inex systes. J erioontol. 1967; 38(6): reene JC, Verillion JR. The sipliie orl hygiene inex. J A ent Assoc. 1964; 68(1): Stensson, Went LK, Koch, Oleus, Birkhe. Orl helth in preschool chilren with sth. Int J eitr ent. 2008; 18(4): Stensson, Went LK, Koch, Nilsson, Oleus, Birkhe. Orl helth in pre-school chilren with sth ollowe ro 3 to 6 yers. Int J eitr ent. 2010; 20(3): Bjerkeborn K, hllö, Helin, Linell, oéer T. ect o isese severity n phrcotherpy o sth on orl helth in sthtic chilren. Scn J ent Res. 1987; 95(2): elru A, Thoson W, ruon BK, Sers R. Is sth risk ctor or entl cries? ining ro cohort stuy. Cries Res. 2001; 35(4): Shuln J, Tylor S, Nunn. The ssocition between sth n entl cries in chilren n olescents: popultion-bse cse-control stuy. Cries Res. 2001; 35(4): errzzno, Snginntoni, Cntile T, Ato I, Ingenito A, Noschese. entl helth in sthtic chilren: South Itly stuy. J ent Chil. 2012; 79(3): hsni S, oin, eighni, ourhshei SJ, Khytpisheh H, Yrhi N. Orl helth sttus in preschool sthtic chilren in Irn. J Allergy Asth Iunol. 2013; 12(3): rsin NK, ülen, ront N, Cogulu, eir, Tnç R, et l. Orl n entl niesttions o young sthtics relte to eiction, severity n urtion o conition. eitr Int. 2006; 48(6): ykewicz. Rhinitis n sinusitis. J Allergy Clin Iun. 2003; 111(2):S Wotn S, ercnte J, nel I, oln RS, enning C. The occurrence o clculus in norl chilren, chilren with cystic ibrosis, n chilren with sth. J erioontol. 1973; 44(5): llepol AN, Srnyke L. Inhltionl n topicl sterois, n orl cniiosis: ini review. Orl is. 2001; 7(4): Krgul B, Tnbog I, rgeneli S, Krkoc, gli. Inhler eicent eects on sliv n plque ph in sthtic chilren. J Clin eitr ent. 1998; 22(2): Shw L, Al-lign YH, Sith A. Chilhoo sth n entl erosion. J ent Chil. 2000; 67(2): Orl Helth in Chilren with Asth ejn rković 1, Tr erić 1, Aleksnr Sovtić 2,3, rerg inić 2,3, Vnj etrović 1 1 University o Belgre, culty o entl eicine, eprtent o eitric n reventive entistry, Belgre, Serbi; 2 other n Chil Helth Institute o Serbi r Vukn Čupić, Belgre, Serbi; 3 University o Belgre, School o eicine, Belgre, Serbi SUARY Introuction It hs been suggeste tht sthtic ptients y hve higher risk or orl iseses, both s result o the eicl conition n eects o eictions. Objective The i o the stuy ws to eterine the orl helth sttus o chilren with sth n to evlute the orl helth preters ccoring to the eictions n severity o the isese. ethos The stuy group consiste o 158 chilren with sth n 100 helthy control subjects ge 2 18 yers. The ignosis o entl cries ws perore using the ecye, issing, n ille Teeth (T/t) criteri. The orl hygiene, perioontl sttus n gingivl helth were ssesse with the Sipliie Orl Hygiene Inex (reene Verillion), Counity erioontl Inex o Tretent Nees n ingivl Inex (Löe Silness), respectively. Results Thirty (19%) ptients with sth n 43 (43%) helthy chilren were cries-ree (p<0.001). There were no signiicnt ierences between sthtic n control chilren in cries experience (or chilren with sth en T=2.1±1.8, en t=4.2±3.3; or helthy chilren en T=2.5±0.9, en t=5.2±1.3). Level o sth control i not hve inluence on entl helth, while ose o inhle corticosteroi h ipct on priry entition. erioontl sttus n gingivl helth i not ier between sthtic n control chilren. However, chilren with sth h poorer orl hygiene (p<0.001). Conclusion Results o the stuy o not show reltionship between sth n orl iseses. However, urther iproveent coul be e in eucting chilren n prents on the iportnce o goo orl hygiene n prevention o orl iseses. Keywors: sth; orl helth; chilren римљн Receive: 20/10/2014 Рвизија Revision: 01/07/2015 рихваћн Accepte: 02/07/2015 oi: /SARH