U R E D B U O KLASIFIKACIJI VODA I KATEGORIZACIJI VODOTOKA

Transcript

1 1 Na osnovu ~lana 62 i 63, a u vezi sa ~lanom 135 Zakona o vodama, (Sluжbeni glasnik Republike Srpske broj 10/98) i ~lana 2 Zakona o Vladi Republike Srpske (Sluжbeni glasnik Republike Srpske broj 3/97, 3/98 i 29/00), Vlada Republike Srpske na 39. sjednici odr`anoj godine, d o n o s i U R E D B U O KLASIFIKACIJI VODA I KATEGORIZACIJI VODOTOKA 1 OPШTE ODREDBE Чlan 1. Ovom uredbom uspostavљaju se kriterijumi za klasifikaciju i vrшi klasifikacija kvaliteta povrшinskih i podzemnih voda, kao i kategorizacija vodotoka. Чlan 2 Klasifikacija i kategorizacija vrшi se radi harmonizacije i uporedivosti ocene stepena antropogenih zagaђujuћih uticaja na ekoloшku funkciju vode, odreђivawa pogodnosti kvaliteta voda vodotka za postojeћe i planirane upotrebe, uspostavљaњa ciљeva kvaliteta za svaki distrikt ili deo reчnog sliva i posebno radi kontrole uspeшnosti svih preduzetih mera zaшtite koje imaju za ciљ spreчavawe pogorшaњa staњa i postepeno poboљшањe i obnovu svih povrшinskih voda ukљuчujuћi i veшtaчke i jako modifikovane vodotoke. Чlan 3 Za potrebe ove уredbe koriшћeni izrazi zna~е: status povrшinske vode je opшti izraz staњa povrшinskih voda odreђen ekoloшkim i hemijskim statusom ekoloшki status vode izraжava kvalitet strukture i funkcije akvatiчnih ekosistema povrшinskih voda prirodni ekoloшki status znaчi ekoloшki status povrшinskih voda koji se postiжe u sredini koja je potpuno izvan antropogenog uticaja visoki ekoloшki status povrшinskih voda znaчi status koji nastaje u sredini bez velikog uticaja љudskih aktivnosti hemijski status je izraжen stepenom zagaђeњa voda visok hemijski status znaчi status pri kome u vodi nema шtetnih i opasnih supstanci na nivou veћem od prirodnog fona dobar hemijski status znaчi da koncentracije шtetnih i opasnih supstanci i drugi fiziчkohemijski parametri ne prelaze odgovarajuћe standarde kvaliteta, a trend promena ne ukazuje da ћe biti prekoraчeni u buduћnosti status podzemne vode je opшti izraz staњa podzemnih voda i odreђen je kvantitativnim i fiziчkohemijskim statusom kvantitativan status podzemne vode oznaчava stepen do koga se podzemna voda stalno direktno i indirektno crpi i promene њenog prirodnog obnavљaњa saprobnost vode je stepen чistoћe ili zagaђeњa povrшinskih voda ustanovљen na osnovu sastava indikatorskih vrsta indikatorske vrste organizama obuhvataju жivotiњske i biљne vrste koje imaju optimalan razvoj pod odreђenim uslovima kiseoniчnog reжima, odnosno koncentracije organskog zagaђeњa biotiчki indeks je numeriчka vrednost upotrebљena da opiшe жive komponente akvatiчnog sistema i sluжi kao indikator bioloшkog kvaliteta eutrofikacija je obogaћivaњe vode nutrijentima, naroчito jediњeњima azota i fosfora koji ubrzavaju rast algi i viшih biљaka шto prouzrokuje neжeљeni poremeћaj ravnoteжe prisutnih organizama u vodi. stepen eutrofije zavisi od intenziteta primarne produkcije akvatiчne flore u povrшinskim vodama i ukљuчuje oligotrofni, mezotrofni, umereno eutrofni, eutrofni i hipertrofni stepen. opasna supstanca znaчi svaku supstancu koja predstavљa rizik za okolinu i zdravљe љudi jer je toksiчna, otporna na razgradњu, bioakumulativna, kancerogena ili na drugi naчin opasna

2 2 rizik znaчi kombinovani uticaj verovatnoће pojave neke opasne supstance i intenziteta pojave prioritetna supstanca oznaчava supstancu koja predstavљa znaчajan rizik u vodi ili preko vode za akvatiчnu sredinu i здравље љudi 2 KLASIFIKACIJA KVALITETA POVRШINSKIH VODA Члan 4 Ovom уredbom odreђuju se klase voda prema kvalitetu koji podrжava ekoloшku funkciju datih tipova akvatiчnih sistema, kao i koriшћeњe voda za postojeћe i planirane upotrebe a odnosi se na sve povrшinske воде (reke, jezera, veшtaчke i jako modifikovane vodotoke) i podzemne vode. Uredba se ne odnosi na mineralne i termalne vode. Чlan 5 Klasifikacija povrшinskih voda vrшi se na osnovu dve grupe kriterijuma: opшtih koji karakteriшu ekoloшкi status vode i kriterijuma specifiчnih opasnih i toksiчnih supstanci koje u vodenu sredinu dospevaju kao rezultat razliчitih industrijskih i drugih antropogenih aktivnosti. Чlan 6 Prvu grupu kriterijuma za klasifikaciju kvaliteta voda чine: op{ti hemijski i fiziчkohemijski parametri kvaliteta (temperatura, ph, alkalitet, elektrohemijska provodљivost, grupe parametara koji karakteriшu kiseoniчki reжim i sadrжaj hranљivih materija), bioloшki elementi kvaliteta (sastav, abundanca i biomasa akvatiчne flore, sastav i abundanca bentiчkih beskiчmeњaka i zooplanktona, kao i sastav, abundanca i starosna struktura faune riba) i hidromorfoloшki elementi koji podrжavaju dati ekoloшki status. Чlan 7 Drugoj grupi kriterijuma za klasifikaciju kvaliteta voda pripadaju specifiчne opasne i toksiчne supstance koje se utvrђuju na osnovu toksiчnosti, otpornosti na razgradњu, sklonosti za bioakumulaciju i/ili za koje je dokazano da imaju kancerogena, teratogena i mutagena svojstva ili takva nastaju u vodenom sistemu. Чlan 8 Sve specifiчne supstance utvrђene чlanom 7 svrstavaju se u dve grupe: prioritene или visoko riziчne opasne supstance i ostale toksiчne i opasne supstance. Ova podela vrшi se prema stepenu rizika za akvatiчnu okolinu i zdravљe љudi i proistичe, osim od osobina utvrђenih ~lanom 7, i od rasprostraњenosti u okolini (velika proizvodњa i potroшњa, razliчiti putevi dospevaњa u akvatiчnu sredinu, kao i dokaz da se veћ nalaze u akvatiчnim sistemima). Sve visoko riziчne supstance koje su sada na listi prioriteta Evropske Unije i Komisije za Dunav (Aneks 2, tabele 1 i 2) podleжu posebnom reжimu meђunarodne kontrole. Чlan 9 Ovom уredbom u tabeli 3 propisani su ciљevi kvaliteta za deo prioritetnih visoko riziчnih supstanci koje treba postepeno da budu eliminisane iz akvatiчnih ekosistema. Za grupu ostalih toksiчnih i opasnih materija za koje ovom уredbom nisu dati standardi, ukoliko se ukaжe potreba, graniчne vrednosti odreђuju se prema posebnoj proceduri koju priprema ministarstvo nadleжno za vodoprivredu i propisuje zajedno sa ministarstvima za zdravstvo i zaшtitu `ivotne sredine. Чlan 10 Uzimajuћi u obzir navedene kriterijume i elemente kvaliteta povrшinskih voda, klase kvaliteta odreђuju se razliчitim kategorijama statusa (visok, dobar, umeren, loш i veoma

3 3 loш) koje opisuju stepene odstupaњa hidromorfoloшkih, fiziчko-hemijskih i bioloшkih elemenata od onih koji se mogu oчekivati u uslovima bez antropogenog uticaja (Тabela 1). Tabela 1. Normativne definicije ekoloшkog statusa kvaliteta reka i jezera VISOK STATUS Opшti elementi: ne postoji ili je vrlo mali antropogeni uticaj na promenu vrednosti fiziчko-hemijskih, hidromorfoloшkih elemenata kvaliteta u odnosu na potpuno neporemeњene uslove; vrednosti bioloшkih elemenata kvaliteta odgovaraju tipu vode pod neporemeћenim uslovima ili su oni samo neznatno promeњeni Bioloшki elementi taksonomski sastav i abundanca fitoplanktona u reчnim vodama (proseчna biomasa za jezera), zooplanktona, makrofita i fitobentosa, kao i fauna bentiчkih beskiчmeњaka i riba potpuno ili skoro potpuno odgovaraju neporemeћenim uslovima; cvetaњe planktona javљa se sa uчestaloшћu i intenzitetom u skladu sa tip-specifiчnim fiziчko-hemijskim uslovima; odnos osetљivih taksona beskiчmeњaka prema neosetљivim, kao i nivo њihovog diverziteta ne pokazuje znake promena u odnosu na neporemeћene uslove; sve osetљive vrste riba specifiчne za tip vodotoka su prisutne; reprodukcija i razvoj pojedinih vrsta nisu poremeћeni Hidromorfoloшki elementi reke: koliчina i dinamika toka, kao i veza sa podzemnim vodama odraжavaju potpuno ili skoro potpuno neporemeњene uslove; kontinuitet toka nije poremeћen i omoguћuje nesmetanu migraciju akvatiчnih organizama i sedimenta; izgled korita, supstrat, struktura i uslovi priobalnih zona odgovaraju neporemeћenim uslovima jezera: koliчina i dinamika toka, nivo, vreme zadrжavaњa vode i veza sa podzemnim vodama pokazuju potpuno ili skoro potpuno neporemeћene uslove; varijacije dubine, koliчine i strukture supstrata, kao i struktura i uslovi jezerske obale odgovaraju u potpunosti ili su blizu neporemeћenih uslova Fiziчko-hemijski elementi vrednosti fiziчko-hemijskih parametara potpuno ili skoro potpuno odgovaraju neporemeћenim uslovima; temperatura, ph, alkalitet, reжim kiseonika, sadrжaj ukupnih mineralnih materija i sadrжaj nutrijenata ne pokazuju znake antropogenog uticaja i nalaze se u dijapazonu koji karakteriшe neporemeћene uslove specifiчni prioritetni polutanti su ispod granice detekcije najboљim analitiчкim tehnikama ostali specifiчni polutanti su unutar vrednosti koje karakteriшu neporemeћene prirodne uslove DOBAR STATUS Opшti elementi: vrednosti elemenata bioloшkog kvaliteta pokazuju vrlo malo odstupaњe koje je rezultat љudske aktivnosti ali su odstupaњa mala u odnosu na neporemeћene uslove Bioloшki elementi vrednosti elemenata bioloшkog kvaliteta vrlo malo odstupaju od neporemeћenih uslova kao posledica љudskih aktivnosti; postoji blaga promena sastava i abundance taksona fitoplanktona, makrofita i fitobentosa, kao i faune bentiчkih beskiчmeњaka, zooplanktona i riba u odnosu na tip-specifiчne zajednice; promene ne ukazuju na ubrzani rast algi, makrofita i fitobentosa kao rezultat nepovoљnog poremeћaja ravnoteжe organizama u vodotoku ili fiziчko-hemijskom kvalitetu vode i sedimenta; moжe se pojaviti slabo poveћaњe frekvencije i intenziteta cvetaњa tip-specifiчnog planktona; odnos poremeћaja osetљivih prema neosetљivim taksonima i nivo diverziteta beskiчmeњaka pokazuje blago odstupaњe od nivoa specifiчnog tipa; pod antropogenim uticajem na hidromorfoloшke i fiziчko-hemijske elemente starosna struktura ribљe zajednice pokazuje znake poremeћaja i u nekim sluчajevima i odsustvo reprodukcije i razvoja pojedinih vrsta, kao i izostanak nekih starosnih grupa; svi hidromorfoloшki elementi konzistentni su sa dostignutim vrednostima elemenata bioloшkog kvaliteta Fiziчko-hemijski elementi temperatura, ph, alkalitet, kiseonik, sadrжaj ukupnih mineralnih materija i sadrжaj

4 4 nutrijenata ne prelaze graniчne vrednosti dijapazona koji obezbeђuje funkcionisaњe tipspecifiчnog ekosistema i postizaњe vrednosti navedene za elemente bioloшkog sistema specifiчni prioritetni polutanti su u koncentracijama koje ne prelaze vrednosti standarda kvaliteta ostali specifiчni polutanti su u koncentracijama koje ne prelaze vrednosti standarda kvaliteta UMEREN STATUS Opшti elementi: vrednosti elemenata bioloшkog kvaliteta za povrшinske vode pokazuju umereno odstupaњe od neporemeћenih uslova kao rezultat љudske aktivnosti; ova odstupaњa su znatno veћa nego kod dobrog statusa. Bioloшki elementi vrednosti elemenata bioloшkog kvaliteta pokazuju umereno odstupaњe u odnosu na neporemећene uslove, ali su znatno veћe nego kod dobrog statusa; taksonomski sastav фitoplanktona, a naroчito abundanca umereno se razlikuje od tip-specifiчnih zajednica i mogu izazvati znatne nepoжeљne poremeћaje drugih bioloшkih i fiziчko-hemijskih elemenata (umereno poveћањe frekvencije i intenziteta cvetaњa specifiчnog tipa); sastav vrsta makrofita i fitobentosa razlikuje se umereno od tip-specifiчnog statusa; kao rezultat antropogenih aktivnosti fitobentiчke zajednice mogu biti ometane bakterijskim rastom; sastav i abundanca bentiчkih beskiчmeњaka razlikuje se od specifiчnog tipa zajednice a osnovne taksonomske grupe specifiчne za tip zajednice nisu prisutne; poremeћaj odnosa osetљivih prema neosetљivim taksonima i nivo diverziteta beskiчmeњaka bitno su niжi od tip-specifiчnog nivoa i znaчajno niжi nego kod dobrog statusa; sastav i abundanca ribљih vrsta razlikuje se umereno od tip-specifiчne zajednice; starosna struktura ribљe zajednice pokazuje velike znake poremeћaja usled antropogenog uticaja na fiziчko-hemijske i hidromorfoloшke elemente kvaliteta, pa je umereni broj tip-specifiчnih vrsta odsutan ili je abundanca vrlo niska Hidromorfoloшki elementi Reke: hidroloшki reжim, reчni kontinuitet i morfoloшki uslovi saglasni su sa dostignutim vrednostima za elemente bioloшkog kvaliteta Jezera: svi hidromorfoloшki elementi saglasni su sa dostignutim vrednostima za elemente bioloшkog kvaliteta Fiziчko-hemijski elementi opшti uslovi, specifiчni prioritetni i drugi specifiчni polutanti nalaze se u granicama saglasnim s veliчinom promena nevedenim za elemente bioloшkog kvaliteta; zapaжa se antropogeni uticaj, ali su koncentracije metala i specifiчnih organskih materija stalno niжe od hroniчnih vrednosti LOШ STATUS Opшti elementi vode slabog ekoloшkog statusa pokazuju veћe promene u vrednostima elemenata bioloшkog kvaliteta a relevantna bioloшka zajednica odstupa bitno od normalno prisutne za dati tip; vrednosti hidromorfoloшkih i fiziчko-hemijskih elemenata nastalih kao posledica antropogenih poremeћaja konzistentni su s promenama bioloшkih elemenata; metali i specifiчne organske supstance povremeno se nalaze u toksiчnim koncentracijama ali u pogledu trajaњa i uчestalosti pojave ne izazivaju hroniчne toksiчne uslove VEOMA LOШ STATUS Opшti elementi vode veoma loшeg ekoloшkog statusa pokazuju velike promene elemenata bioloшkog kvaliteta vode a veliki deo bioloшke zajednice znaчajno odstupa od normalno prisutnih u neporemeћenim uslovima; vrednosti hidromorfoloшkih i fiziчko-hemijskih elemenata nastalih kao posledica antropogenih poremeћaja konzistentni su s promenama bioloшkih elemenata; koncentracije metala i specifiчnih organskih supstancija stalno su iznad nivoa hroniчnih koncentracija шto stvara stalne toksiчne uslove

5 5 Чlan 11 Klase veшtaчkih i jako modifikovanih vodotoka odreђuju se razliчitim kategorijama ekoloшkog potencijala (maksimalan, dobar, umeren, loш i veoma loш) koji opisuju razliчite stepene odstupaњa elemenata kvaliteta od istih u najsliчнijem tipu nemodifikovanih vodotoka. Vrednovaњe uticaja regulacije voda na ekoloшki potencijal veшtaчkih i jako modifikovanih voda daje se u Tabeli 2. Tabela 2. Uticaj regulacije voda na ekoloшki potencijal veшtaчkih i jako modifikovanih voda (%) vrsta regulacije ili koriшћењa vode klase vode vodotoka koriшћење vodne snage < >80 2. promena protoka usled antropogenog delovanja < >40 3. udeo neregulisanog podruчja <30 4. obraslost obala rastiњem <10 Чlan 12 Za pojedinaчne elemente hemijskog i sanitarno - mikrobioloшkog statusa (grupe parametara A,B,C,D,E,F,G 1 u tabeli 1 ) propisuju se numeriчke graniчne vrednosti (Тabele 3 i 4) na osnovu narativnih standarda iz Тabele 1 ~lana 10, odgovarajuћih numeriчkih vrednosti preuzetih iz meђunarodnih i/ili nacionalnih standarda evropskih zemaљa i hidrohemijskih karakteristika povrшinskih voda u Rепублици Sрпској. Чlan 13 Za ocenu bioloшkih elemenata iz grupe G 2 navedenih u Тabeli 1 koriste se numeriчke vrednosti razliчitih indeksa ekoloшkog statusa. Indeks bioloшkog statusa je odnos izmeђu vrednosti bioloшkih parametara utvrђenih u vodotoku i vrednosti za ove parametre u uslovima koji nisu promeњeni pod antropogenim uticajem. Odnos se izraжava numeriчkom vrednoшћu koja se nalazi u dijapazonu od 1 - visok status do 0 - veoma loш status. Ovim чlanom Uredbe istovremeno se propisuje obaveza Ministarstva nadleжnog za vodoprivredu da pored zakonskih obaveza dono{ewa propisa za ispu{tawa otpadnih voda u povr{inske vode, javnu kanalizaciju, kao i na~inu evidentirawa i odre ivawa stepena zaga ewa i uslova za vodoprivredne labaratorije, tako e je obavezno да u skladu sa svim tim aktivnostima obezbedi istraжivaњa koja ћe omoguћiti verifikaciju graniчnih vrednosti indeksa iz stava dva ovoga ~lana, za svaki tip povrшinskih voda (reke, jezera, akumulacije, jako modifikovane vodotoke) na osnovu obrade odgovarajuћih podataka sakupљenih na odabiranim lokacijama koje prema normativnim definicijama odgovaraju granici izmeђu visokog i dobrog i dobrog i umerenog statusa. Чlan 14 Tabela 3. Dopuшtene graniчne vrednosti parametara za pojedine klase voda parametri jedinica klase kvaliteta povrшinskih voda mere HEMIJSKI STATUS 1. OPШTI HEMIJSKI I FIZIЧKO-HEMIJSKI ELEMENTI KVALITETA POVRШINSKIH VODA A. OPШTI PARAMETRI ph ph jedin <6.5; >9.5 alkalitet. kao CaCO 3 g. m -3 > <50 ukupna tvrdoћa kao CaCO 3 g. m -3 > <70 elektroprovodљivost µs. cm -1 < >1500 ukupne чvrste materija g. m -3 < >600

6 6 ukupne suspendov. materije g. m -3 < >15 B. KISEONIЧNI REЖIM rastvoreni kiseonik * x g. m -3 > <3.0 zasiћeњe vode kiseonik.* x % <20 presiћeњe vode kiseonik.* x % >150 BPK 5 g. O 2. m -3 < >15 HPK - дихроматни g. O 2. m -3 < >50 HPK перманганатни g. O. 2 m -3 < >30 C. NUTRIJENTI amonijaчni azot g. m -3 N < >1.00 nitritni azot g. m -3 N < >0.20 nitratni azot g. m -3 N < >25 ukupni azot (N neor. +N org ) g. m -3 N < >30 ukupni fosfor * g. m -3 P < > SPECIFIЧNE SUPSTANCE ZAGAЂЕЊА D. ORGANSKE TOKSIЧNE SUPSTANCE D 1. VISOKO RIZIЧNE PRIORITETNE SUPSTANCE (COUNCIL DECISION, 86/280/EEC) ugљentetrahlorid mg. m -3 koncen- 12 DDT mg. m -3 traci pentahlorfenol mg. m -3 je 25 aldrin mg. m -3 su dieldrin mg. m -3 ispod endrin mg. m -3 granica izodrin mg. m -3 дetekci heksahlorbenzen mg. m -3 je 0.03 heksahlorbutadien mg. m -3 najbo- 0.1 hloroform mg. m -3 љim dihloretan mg. m -3 ana- 10 trihloretilen mg. m -3 лitiчkim 10 tetrahloretilen mg. m -3 tehni- 10 heksahlorcikloheksan mg. m -3 kama 50 trihlorbenzen mg. m suma policikliчnih hlorova nih ugљovodonika (PAH) mg. m -3 < >0.5 suma polihlorovanih mg. m -3 bifenila (PCB S ) <0.01 < >0.06 D 2. OSTALE TOKSIЧNE ORGANSKE SUPSTANCE fenolni indeks mg. m -3 < >10 benzen mg. m -3 < >15 toluen mg. m -3 < >15 ksilen mg. m -3 < >10 formaldehid mg. m -3 < >60 mineralna uљa mg. m -3 < >100 deterџenti mg. m -3 < >500 E. NEORGANSKE TOKSIЧNE SUPSTANCE E 1. METALI I METALOIDI ( ukupni- rastvoreni i nerastvoreni) srebro, Ag mg. m -3 < >20 aluminijum, Al mg. m -3 < >500 arsen, As mg. m -3 < >70 kadmijum, Cd mg. m -3 ** >5.0 kobalt, Co mg. m -3 < >500 ukupni hrom, Cr mg. m -3 < >50 bakar, Cu mg. m -3 < >100 gvoжђe, Fe mg. m -3 < >1000 жiva, Hg mg. m -3 ** >1.0 mangan, Mn mg. m -3 < >400

7 7 nikl, Ni mg. m -3 ** >5.0 olovo, Pb mg. m -3 < >5.0 selen, Se mg. m -3 < >50 antimon, Sb mg. m -3 < >50 kalaj, Sn mg. m -3 < >500 цинк, Zn E 2 DRUGE NEORGANSKE SUPSTANCE sulfati gm -3 < >150 hloridi gm -3 < >200 fluoridi g. m -3 < >1.7 cijanidi mg. m -3 < >20 sulfidi mg. m -3 <2 < >50 sulfiti mg. m -3 ** ** >0.100 slobodni hlor mg. m -3 ** ** < >10 F. RADIOAKTIVNOST ukupna β aktivnost mbq/l < > BIOLOШKI STATUS G 1 SANITARNO- MIKROBIOLOШKI PARAMETRI broj kolonija aerobnih N. ml -1 < > organotrofa na 22 0 C. ukupni koliformi N/100 ml < > fekalni koliformi N/100 ml < > fekalne streptokoke N/100 ml < > G 2 BIOLO[KI PARAMETRI hlorofil-a* x mg. m -3 < >50 biotiчki indeks x Pantle-Buck saprob. indeks x < indeks bioloшkog statusa x ekoloшki status vode x visok (плаво) dobar (зелено) * ne odnosi se na jezera i akumulacije ** ispod granice detekcije najboљim analitiчkim tehnikama x ne odnosi se na podzemne vode umeren (жуто) loш (црвено) Analitiчke metode ispitivaњa za parametre navedene u Tabelama 3 i 4 propisane su u Aneksu 1. vrlo лош (црно) Чlan 15 Zbog kontinuiteta i potrebe uporeђivaњa sa istorijskim podacima, za ocenu kvaliteta voda, pored bioloшkog indeksa definisanog ~lanom 13, obavezno se koriste saprobiloшki indeks Pantle-Buck-a чija je osnova sistem indikatorskih organizama kao i biotiчki indeks za makroinvertebrate. Чlan 16 Kvalitet stajaћih voda (jezera i akumulacija) odreђuje se prema stepenu trofije na osnovu parametara navedenih u Тabeli 4 i graniчnih vrednosti propisanih u Тabeli 3.

8 8 Tabela 4.Graniчne vrednosti pokazateљa stepena trofije jezera i akumulacija * parametri parametari se odnosi na 1. klasa 2. klasa 3. klasa 4. klasa 5. klasa prozirnost vode merena seki-diskom (m) rastvoreni kiseonik minimalna godiшњa vrednost Sredwa godiшњa vrednost > < <1.5 Zasiћeњe epilimniona <30 (% sadrжaja) Presiћeњe epilimniona >150 ukupni fosfor (mg. m -3 ) hlorofil "a" (mg. m -3 ) Zasiћeњe hipolimniona <10 Sredњa godiшњa vrednost Sredwa godiшњa vrednost maksimalna godiшњa vrednost godiшњa produkcija fitoplanktona (gc. m -2. god -1 ) trofiчni status < >100 < >25 < >75 < >300 oligotrof an (плаво) *za ostale parametre vrednosti su navedene u Tabeli 3 umereno eutrofan (жуто) eutrofan (црвено) mezotrofan (зелено) hipertrofan (црно) Чlan 17 Status podzemne vode odreђen je kvantitativnim statusom i fiziчko-hemijskim statusom. Kvantitativni status izraжava se stepenom stalnog direktnog ili indirektnog crpљeњa podzemnih voda i promenom њenog prirodnog obnavљaњa. Visok kvantitativan status postiжe se u sloju podzemne vode u kome crpљeњe i promene u odnosu na brzinu prirodnog obnavљaњa imaju zanemarљiv uticaj. Dobar kvantitativan status podzemne vode postoji kada je crpљeњe i promena prirodne brzine obnavљaњa odrжivo bez oшteћeњa ekoloшкog kvaliteta povrшinskih voda i terestiчkih sistema sa kojima su povezane. Fiziчko-hemijski status oznaчava staњe kvaliteta voda izraжeno u odnosu na prirodni fon prisutnih hemijskih supstanci. Graniчne vrednosti opasnih i шtetnih materija propisane su u tabeli 3 zajedno sa sanitarno-bakterioloшkim pokazateљima kvaliteta. Чlan 18 Ovim чlanom daje se normativna definicija dobrog statusa podzemnih voda prema kvantitativnom i fiziчko-hemijskom statusu kvaliteta koja se propisuje kao ciљ kvaliteta podzemnih voda (Tabele 5 i 6). Tabela 5. Definicija kvantitaivnog statusa podzemnih voda elementi podzemne vode dobar status na nivo podzemnih voda ne utiчe dugogodiшњa sredњa vrednost koliчine koriшћene vode; nivo podzemnih voda nije pod uticajem antropogenih promena: povrшinske vode sa kojim su podzemne u kontaktu zadovoљavaju zahtevani kvalitet povrшinske vode koje su u kontaktu sa podzemnim ne pokazuju tendenciju pogorшaњa kvaliteta terestiчki ekosistemi koji direktno zavise od podzemnih voda nisu oшteћeni; promene pravca toka kao rezultat varijacije nivoa podzemnih voda deшava se samo povremeno ili, ako je ova pojava stalna, javљa se samo na ograniчenom prostoru i nema indicija da to nastaje usled antropogenog delovanja

9 9 Tabela 6. Definicija dobrog hemijskog statusa podzemnih voda generalno dobar status hemijski status podzemnih voda je takav da: nema proboja termomineralnih voda ili drugih voda koje bi ugroжavale dobar status kvalitativne fiziчko-hemijske karakteristike voda zajedno sa sanitarno-bakterioloшkim pokazateљima zadovoљavaju parametarske vrednosti za visok ili dobar status iz tabele 3 ne postoji trend pogorшaњa fiziчko-hemijskog statusa provodљivost promena vrednosti provodљivosti nije posledica proboja drugih vrsta podzemnih voda Чlan 19 Prema graniчnim vrednostima za pojedine parametre kvaliteta, sve povrшinske vode obuhvaћene ovom уredbom svrstavaju se u 5 klasa - od 1. do 5. Svrstavaњe kvaliteta reчnih voda u klase obavљa se na osnovu uporeђeњa merodavnih vrednosti izraчunatih u skladu sa ~lanom 20 i dopuшtenih graniчnih vrednosti za svaki parametar kvaliteta ( Тabela 3). Klasa vode jezera i akumulacija odreђuje se prema stepenu trofije (graniчne vrednosti parametara navedene u Тabeli 4) i dozvoљenim koncentracijama opasnih i шtetnih materija iz Тabele 3. Pored hemijskog statusa koji se oceњuje prema kriterijumima iz tabela 5 i 6, i graniчnih vrednosti za hemijske i sanitarno-bakterioloшke parametre (Тabela 3), za podzemne vode oceњuje se i kvantitativni status na osnovu monitoringa crpљeњa i praћeњa nivoa podzemnih voda. Чlan 20 Merodavne vrednosti za ocenu saglasnosti pojedinih parametara kvaliteta podzemnih i svih povrшinskih voda odreђenih ispitivaњem sa graniчnim vrednostima za propisane klase (Тabela 3) odreђuju se, zavisno od broja godiшњih podataka, kao: medijana svih rezultata za svaki parametar (broj uzoraka u toku jedne kalendarske godine veћi od 5 i maњi od 12), 90 persentilne vrednosti za sve parametre osim rastvorenog kiseonika i % zasiћeњa za koje se primeњuju 10 persentilne vrednosti (broj uzoraka u toku godine jednak ili veћi od 12) kada je broj godiшњih uzoraka maњi od pet, vrednosti svih parametara u svim serijama treba da zadovoљe propisane vrednosti za datu klasu. Vrednosti iz stava jedan ovoga ~lana koje se dobiju pri ekstremnim uslovima (visoke vode, jake padavine i sli~no), ne uzimaju se u obzir pri godi{woj oceni kvaliteta. Ocena kvaliteta na godiшњoj osnovi vrшi se prema najnepovoљnijoj merodavnoj vrednosti za jedan od parametara kvaliteta iz grupa B, C, D 1 i D 2, E 1 i E 2 i G 1. (Тabela 3). Do verifikacije indeksa bioloшkog statusa ( ~lan 13, stav 3), za parametre iz grupe G 2 kao merodavna vrednost primeњuje se Pantle-Buck-ov saprobni indeks. Za parametre koji pripadaju grupi opшtih fiziчko - hemijskih parametara (A) i radioaktivnosti (F) ocena kvaliteta vrшi se na osnovu merodavnih vrednosti za svaki parametar. Чlan 21 Za ocenu trofiчnog statusa jezera i akumulacija kao merodavne koriste se godiшњe sredњe aritmetiчke vrednosti za sve parametre navedene u tabeli 4 osim prozirnosti, koncentracije hlorofila i % (постотак) sadrжaja kiseonika za koje se koriste i najnepovoљnije vrednosti za vreme stratifikacije. Za izraчunavaњe sredњegodiшњih vrednosti neophodno je obaviti 8 mereњa tokom godine u jednakim intervalima - od sredine marta do kraja oktobra i jedno u zimskom periodu.

10 10 Чlan 22 Ocena izvrшena na godiшњoj osnovi prikazuje se tabelarno za sve parametre a na hidroloшkoj karti za grupe parametara B, C, G 1 i a iz grupe G 2 - indeks Pantle - Buck-a, odnosno indeks bioloшkog statusa i koncentracija hlorofila - sledeћim bojama: 1. kategorija- plavo; 2. kategorija -zeleno; 3. kategorija- жuto, 4. kategorija- crveno i 5. kategorija- crno. Чlan 23 U sluчajevima meђu-еntitetskog i meђugraniчnog oceњivaњa kvaliteta voda merodavna vrednost se odreђuje u skladu sa dogovorom. 3. KONTROLA KVALITETA VODA Чlan 24 Vlada Republike na predlog ministarstva nadle`nog za poslove vodoprivrede i Republi~ke direkcije za vode donosi generalni Program kvalitativnih i kvantitativnih karakteristika povr{inskih i podzemnih voda u skladu sa pravilima i prisopisima za tu oblast. Organi odgovornи za upravљaњe у distriktу reчnog sliva, kao i slivu, donosе bli`e, konkretne programe i planove sistematskog praћeњa kvantitativnih i kvalitativnih karakteristika povrшinskih i podzemnih voda prema smernicama datim u Pravilniku o naчinima mereњa i ispitivaњa voda. Programi distrikta moraju biti usaglaшeni sa republi~kim програмом, kao i programi za slivno podruчje sa programom дистрикра tog sliva i republi~kim programom, a stupaju na snagu i primjewuju se nakon, {to se odobre od Ministarstva nadleжnog za poslove vodoprivrede. Чlan 25 Sistematsko praћeњe kvaliteta voda u nadleжnosti je вodoprivrednih laboratorija дистрикта и сливова, гдје то дистрикт омогући, (kategorija 2.). Koordinacija rada i obavљaњe nekih specifiчnih mereњa i analiza je zadatak vodoprivredne laboratorije (kategorija 1.). U prelaznom periodu, dok se ne oforme laboratorije дистрикта и slivovа, Ministarstvo nadleжno za vodoprivredu ovlaшћuje laboratoriju koja obavљa sva ispitivaњa povrшinskih i podzemnih voda prema godiшњem programu rada koji donosi Републичка дирекција за воде. 4. NAMENA VODE Чlan 26 Vodama svrstanim u klase od 1. do 5., prema uslovima koriшћeњa za razliчite namene odgovaraju sledeћe klase: Klasa 1. podzemne i povrшinske vode se u svom prirodnom stawu ili posle dezinfekcije mogu koristiti za piћe ili u prehrambenoj industriji, kao i povrшinske vode za rast i razvoj plemenitih vrsta riba (pastrmka); Klasa 2. vode koje se posle odreђenog tretmana (koagulacija, flokulacija, taloжeњe, filtracija i dezinfekcija) mogu koristiti za piћe; vode se u prirodnom staњu mogu koristiti za kupaњe, za sportove na vodi, za rast i razvoj ciprinidnih vrsta riba; Klasa 3. vode koje se mogu koristiti za piћe nakon obimnog tretmana (koagulacija, flokulacija, taloжeњe, filtracija, ozonizacija, adsorbcija na aktivnom ugљu i

11 11 dezinfekcija), vode koje se mogu koristiti u poљoprivredi i u industriji koja nema posebne zahteve u pogledu kvaliteta voda i za rast maњe plemenitih vrsta riba; Klasa 4. zagaђene vode koje se u predelima sa nedostatkom vode mogu koristiti u nekim industrijama posle odgovarajuћeg tretmana; Klasa 5. jako zagaђene vode koje se gotovo ne mogu koristiti ni za kakve namene. 5. KATEGORIZACIJA VODOTOKA Чlan 27 Ovom Uredbom razvrstavaju se vodotoci, odnosno њihovi delovi i jezera (u daљem tekstu vodotoci) prema normativnim definicijama ekoloшkog statusa kvaliteta voda (~lan 10, Тabela 1) i dopuшtenim graniчnim vrednostima parametara kvaliteta (~lan 14, Тabela 3 i ~lan 16, Тabela 4) u kategorije utvrђene ovom Uredbom. Чlan 28 Prema ekoloшkom kvalitetu voda koji se mora odrжati ili postiћi uvoђeњem preventivnih mera i najboљih ekonomski dostupnih tehnologija sve povrшinske i podzemne vode osim poteza Bosne od uшћa Spreчe do Modri~e i uшћa Spre~e razvrstavaju se u prve dve kategorije (Тabela 7). Tabela 7. KATEGORIZACIJE VODOTOKA RЕПУБЛИКЕ SРПСКЕ SLIV VODOTOK kategorija Una Una od гranice sa Hrvatskom do uшћa u Savu 2. Sana od izvora do meђu-еntitetske granice 1. Sana od meђ-еntitetske granice do uшћa u Unu 2. Japra 2. Vrbas Vrbas od meђu-еntitetske границe (ispred akumulacije 2. Boчac) do iza vodozahvata Novoselije akumulacija Boчac 2. Vrbas od vodozahvata Novoselije do uшћa u Savu 2. Crna rijeka 2. Ugar 2. Vrbaс 2. Bosna Bosna od meђu-еntitetske границe do uшћa Spreчe 2. Bosna od uшћa Spreчe do Modriчe 3. Bosna od Modrиче do uшћa u Savu 2. Usora od izvora do meђu-еntitetske границe iza Tesliћa 2. Usora od meђu-еntitetske границe do uшћa u Bosnu 2. Spreчa od meђu-еntitetske границe do uшћa u Bosnu 3. Miљacka Paљanska 2. Miљacka Mokraњska 2. Drina Drina celom duжinom 2. Sutjeska 1. Bistrica kod Srbiњa od Miљevine 1. Ћehotina 2. Praчa 2. Lim 2. Rzav, granica Srbije (СРЈ) do uшћa - Viшegrad 2. Driњaчa sa pritokom Jadar 2. Jaњa 2. Suшica Bratunac od Srebrenice. Potoчari 2. Saшki potok 2.

12 12 Sava Sava od uшћa Une do granice sa Srbijom (СРЈ) 2. Vrbaшka kod Gradiшke 2. Tolisa od meђu-еntitetske granice do uшћa 2. Lukavac 2. Tiњa 2. Kanal Daшnica 2. Jadranski sliv Trebiшњiцa od izvora do brane Gorica 1. Akumulacija Bileћko jezero 2. Trebiшњica nizvodno od brane 2. Чlan 29 Izvoriшta svih vodotoka, kao i pritoke vodotoka iz ~lana 28 i prirodna jezera koji nisu obuhvaћeni Tabelom 7 razvrstavaju se u 1. (прву) kategoriju чije vode treba da imaju visok status kvaliteta definisan Тabelama 1, 3 i 4. Sve podzemne vode, osim prve izdani u podruчju naseљa, kategoriшu se u 1. (прву) kategoriju. Podzemne vode u okviru naseљa kategoriшu se u 2. (другу) kategoriju. 6. ЗАВРШНЕ ОДЕРЕДБЕ Члан 30 Саставни дио ове Уредбе јесу: - Анекс 1. о аналитичком методама испитивања параметара наведених у Табели 3, ~лана 14, - Анекс 2. Табела 1. листе приоритетних супстанци у политици вода, по листи ЕУ (Desicion 2000/0035(COD)), као и - Анекс 2. Табела 2. са листом специфичних супстанци предложене од ИЦПДР за ријеку Дунав. Члан 31 Даном ступања на снагу ове уредбе престају да важе: - "Уредба о катагоризацији водотока" ("Службени лист Р БиХ", број 42/67), - "Уредба о класификацији вода и вода обалног мора Југославије у границама СР БиХ" ("Службени лист СР БиХ", број 19/80 и - "Правилник о опасним материјама које се не смеју уносити у воде" "Службени лист СФРЈ", број 3/66 и 7/66. Члан 32 Ова уредба ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Српске". Број: 02/ /01, ПРЕДСЈЕДНИК ВЛАДЕ Датум: године Др Младен Иванић

13 АNEKS 1 Analitiчke metode ispitivaњa parametara navedenih u Тabeli 3 ~lana 14 parametri dimenzije analitiчka metoda A. OPШTI PARAMETRI ph jedinice ph elektrohemijska, in situ alkalitet g CaCO. 3 m -3 volumetrijska. titracija kiselinom ukupna tvrdoћa g CaCO 3. m -3 volumetrijska. kompleksometrijski elektroprovodљivost µs. cm -1 elektrohemijska, in situ ukupne чvrste materije g. m -3 gravimetrijska ukupne suspendovane materije g. m -3 gravimetrijska posle filtracije kroz membranski filtet veliчine pora 0.45 µm sulfati g. m -3 gravimetrijska hloridi g. m -3 titrimetrijska, merkurimetrijska titracija B. KISEONIЧNI REЖIM rastvoreni kiseonik go 2. m -3 elektrohemijska, in situ zasiћeњe vode kiseonikom (%) elektrohemijska, in situ presiћeњe vode kiseonikom (%) elektrohemijska, in situ BPK 5 go 2. m -3 metoda razblaжeњa, inkubacija 5 dana na 20 0 C; kiseonik se odreђuje elektrohemijski HPK дихроматним go 2. m -3 oksidacija sa kalijum-dihromatom. spektrofotometrijska HPK перманганатним go 2. m -3 oksidacija sa KMnO 4. titrimetrijska C. NUTRIJENTI amonijaчni azot g. m -3 spektrofotometrijska sa Nessler-reagensom nitritni azot g. m -3 spektrofotometrijska (naftilamin i sulfanilna kis.) nitratni azot g. m -3 - spektrofotometrijska.redukcija sa Cd do NO 2 ukupni azot g. m -3 metoda po Kjeldahlu-u ukupni fosfor g. m -3 spektrofotometrijska sa askorbinskom kiselinom D. PRIORITETNE SUPSTANCE IZ COUNCIL DIRECTIVE. 86/280/EEC gasna hromatografija E. OSTALE TOKSIЧNE I OPASNE MATERIJE E.metali i druge neorganske supstance fluoridi mg. m -3 spektrofotometrijska cijanidi mg. m -3 spektrofotometrijska sa piridinom i barbiturnom kiselinom sulfidi mg. m -3 spektrofotometrijska aluminijum mg. m -3 plamena i/ili elektrotertmalna AAS arsen mg. m -3 plamena i/ili elektrotertmalna AAS kadmijum mg. m -3 plamena i/ili elektrotertmalna AAS ukupni hrom mg. m -3 plamena i/ili elektrotertmalna AAS bakar mg. m -3 plamena i/ili elektrotertmalna AAS gvoжђe mg. m -3 plamena i/ili elektrotertmalna AAS жiva mg. m -3 AAS - hladne pare mangan mg. m -3 plamena i/ili elektrotertmalna AAS nikl mg. m -3 plamena i/ili elektrotertmalna AAS olovo mg. m -3 plamena i/ili elektrotertmalna AAS selen mg. m -3 plamena i/ili elektrotertmalna AAS antimon mg. m -3 plamena i/ili elektrotertmalna AAS kalaj mg. m -3 plamena i/ili elektrotertmalna AAS kobalt mg. m -3 AAS-plamena tehnika srebro mg. m -3 plamena i/ili elektrotertmalna AAS cink mg. m -3 plamena i/ili elektrotertmalna AAS E 2. ostale toksiчne materije fenolni indeks mg. m -3 spektrofotometrija sa 4 aminoantipirinom benzen mg. m -3 gasna hromatografija toluen mg. m -3 gasna hromatografija ksilen mg. m -3 gasna hromatografija formaldehid mg. m -3 gasna hromatografija anjonski deterџenti mg. m -3 spektrofotometrijska sa metilenplavim mineralna uљa mg. m -3 IR-spektrofotometrija F. RADIOAKTIVNOST 13

14 14 ukupna β aktivnost mbq. L -1 brojaњe suvog ostatka vode GM brojaчem G 1 sanitarno - mikrobioloшki parametri broj kolonija aerobnih N. ml -1 broj izraslih kolonija na 22 0 C( 48h) na podlozi za ukupan organotrofa na 22 0 C broj ukupni koliformi N/100 ml metoda najverovatnijeg broja (NBK C; podloge andrade laktoza peptonski bujon i MacConky bujon); membranska filtracija tergitol laktoza i endo agar fekalni koliformi N/100 ml metoda najverovatnijeg broja (NBK C; podloge andrade laktoza peptonski bujon i MacConky bujon); membranska filtracija tergitol laktoza i endo agar fekalne streptokoke N/100 ml metoda membranske filtracija; podloga na Na-azidom i trifeniltetrazolijumhloridom na 37 o i potvrdna podloga eskulin-azid agar na 44 o C u toku 48 ~асова G 1 bioloшki parametri hlorofil-a mg. m -3 spektrofotometrijska. ekstrakcija vruћim metanolom biotiчki indeks - sastav indikatorskih vrsta Pantle-Buck-ov indeks - sastav i relativna frekvenca indikatorskih vrsta indeks bioloшkog statusa - sastav i abundanca fitoplanktona,fitobentosa makrofita i bentiчkih invertebrata, sastav, abundanca i starosna struktura faune riba

15 15 АНЕКС 2. Табела 1. LISTA PRIORITETNIH SUPSTANCI U POLITICI VODE 24 red. Lista Evropske Unije Decision 2000/ 0035 (COD) broj CAS broj EU broj naziv alahlor antracen atrazin benzen 5 n.a. n.a. bromirani difenileter Cd i њegova jediњeњa C hloralkani hlorfenvinfos hlorpirofos dihlorometan dihloroetan di(2-etilheksil)ftalat (DEHP) diuron endosulfan n.a. alfa-endosulfan heksahlorbenzen heksahlorbutadien heksahlorcikloheksan gama-izomer. Lindan izoproturon Pb i њegova jediњeњa Hg i њena jediњeњa naftalen Ni i њegova jediњeњa nonilfenoli (para)-nonilfenol oktilfenoli n.a. (para-tert-oktilfenol) 25 n.a. n.a. poliaromatiчni ugљovodonici benzo(a)piren benzo(b)fluoroanten benzo(g.h.i)perilen benzo(k)fluoroanten fluoroanten indeno(1.2.3-cd)piren pentahlorobenzen simazin pentahlorfenol tributil kalaj jediњeњa n.a. tributil kalaj-katjon trihlorbenzen trihlorbenzen trihlormetan (hloroform) trifluralin 24 Gde se navodi grupa jediњeњa. U zagradi je dat referentni parametar. Kontola ћe biti usmerena na individualne supstance bez prejudiciraњa ukљuчivaњa drugih reprezenata 25 Ove grupe ukљuчuju veliki broj pojedinaчnih jediњeњa. Za sada. Indikativni parametri ne mogu biti dati ; n.a. -nije primenњivo

16 16 Табела 2 Lista specifiчnih supstanci predloжena od ICPDR za r. Dunav naziv specifiчne supstanci ukљuчne u voda sediment monitoring antracen + arsen + + atrazin + metaboliti + benzo(a) pirern + + benzo (b) fluoranten + benzo(g.h.i) perilen + benzo (k) fluoranten + bakar i њegova jediњeњa D + kadmijum i њegova jediњeњa + + hrom i њegova jediњeњa + + DDT + metaboliti + + Di (2-3tilheksil)ftalat dihloroetan + dihlorometan + diuron + endosulfan + + fluoranten + + heksahlorbenzen + + heksahlorbutadien + + heksahlorcikloheksan + + idenol (1.2.3-d) )piren + olovo i njegova jediњeњa + + жiva i њena jediњeњa + + naftalen + + nikl i њegova jediњeњa + + nonilfenol + + oktilfenol + + PCBs + pentahlorbenzen + + pentahlorfenol + + simazin + tributilin jediњeњa + trihlorobenzen + + trihloretan + trihloretilen + trihlormetan + trifluralin + cink i њegova jediњeњa + Preliminarna lista za Dunav ukљuчuje skoro sve prioritetne supstance iz tabele 1 ovog Priloga kao i nekoliko supstancи karakteristiчnih za Dunavski sliv ( arsen. hrom. bakar cink i њihova jediњeњa; DDT; 2.4 D; tributilin jediњeњa; tihloretan i trihloretilen) za koje su ovom уredbom propisani standardi kvaliteta.