GODIŠNJI IZVEŠTAJ AKCIONARSKOG DRUŠTVA ALFA-PLAM VRANJE ZA 2016.GODINU

GODIŠNJI IZVEŠTAJ AKCIONARSKOG DRUŠTVA ALFA-PLAM VRANJE ZA 2016.GODINU

U skladu sa članom 50. Zakona o tržištu kapitala ("Službeni glasnik RS" broj 31/2011) i članom 5. Pravilnika o sadržini, formi i načinu objavljivanja godišnjih, polugodišnjih i kvartalnih izveštaja javnih društava ("Službeni glasnik RS" broj 14/2012), Akcionarsko društvo Metalna industrija ALFA-PLAM VRANJE, MB 07137923 objavljuje: GODIŠNJI IZVEŠTAJ AKCIONARSKOG DRUŠTVA ALFA-PLAM ZA 2016. GODINU S A D R Ž A J : 1. GODIŠNJI FINANSIJSKI IZVEŠTAJI ALFA-PLAM A.D. VRANJE ZA 2016. GODINU (Bilans stanja, Bilans uspeha, Izveštaj o tokovima gotovine, Izveštaj o promenama na kapitalu, Izveštaj o ostalom rezultatu, Napomene uz finansijske izveštaje)... 2. IZVEŠTAJ O POSLOVANJU DRUŠTVA... 3. IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA O IZVRŠENOJ REVIZIJI GODIŠNJIH FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA ZA 2016. GODINU. 4. IZJAVA LICA ODGOVORNIH ZA SASTAVLJANJE IZVEŠTAJA... 2

FINANSIJSKI IZVEŠTAJI ALFA-PLAM A..D.. ZA 2016..GODINU 3

1.1. BILANS STANJA БИЛАНС СТАЊА на дан 31.12.2016. у хиљадама динара Износ Претходна година Позиција АОП Текућа Крајње стање Почетно стање година 31.12.2015. 01.01.2015. 1 2 3 4 5 АКТИВА А. УПИСАНИ А НЕУПЛАЋЕНИ КАПИТАЛ 0001 Б. СТАЛНА ИМОВИНА (0003 + 0010 + 0019 + 0024 + 0034) 0002 4.065.106 3.820.284 2.702.784 I. НЕМАТЕРИЈАЛНА ИМОВИНА (0004 + 0005 + 0006 + 0007 + 0008 + 0003 521.794 607.033 15.632 0009) 1. Улагања у развој 0004 4.326 4.725 604 2. Концесије, патенти, лиценце, робне и услужне марке, софтвер и 0005 501.080 588.083 8.661 остала права 3. Гудвил 0006 4. Остала нематеријална имовина 0007 16.388 14.225 6.367 5. Нематеријална имовина у припреми 0008 6. Аванси за нематеријалну имовину 0009 II. НЕКРЕТНИНЕ, ПОСТРОЈЕЊА И ОПРЕМА (0011 + 0012 + 0013 + 0014 0010 2.880.952 2.332.497 1.992.644 + 0015 + 0016 + 0017 + 0018) 1. Земљиште 0011 63.140 63.140 63.140 2. Грађевински објекти 0012 1.418.960 989.773 1.000.164 3. Постројења и опрема 0013 861.310 574.549 474.627 4. Инвестиционе некретнине 0014 112.752 115.233 117.963 5. Остале некретнине, постројења и опрема 0015 6. Некретнине, постројења и опрема у припреми 0016 343.011 363.412 217.224 7. Улагања на туђим некретнинама, постројењима и опреми 0017 251 8. Аванси за некретнине, постројења и опрему 0018 81.528 226.390 119.526 III. БИОЛОШКА СРЕДСТВА (0020 + 0021 + 0022 + 0023) 0019 1. Шуме и вишегодишњи засади 0020 2. Основно стадо 0021 3. Биолошка средства у припреми 0022 4. Аванси за биолошка средства 0023 IV. ДУГОРОЧНИ ФИНАНСИЈСКИ ПЛАСМАНИ ( 0024 662.360 880.754 694.508 0025+0026+0027+0028+0029+0030+0031+0032+0033) 1. Учешће у капиталу зависних правних лица 0025 255.461 2. Учешће у капиталу придружених правних лица и заједничким 0026 подухватима 3. Учешће у капиталу осталих правних лица и друге хартије од 0027 63.652 66.296 43.945 вредности расположиве за продају 4. Дугорочни пласмани матичним и зависним правним лицима 0028 5. Дугорочни пласмани осталим повезаним правним лицима 0029 343.167 814.455 650.439 6. Дугорочни пласмани у земљи 0030 7. Дугорочни пласмани у иностранству 0031 8. Хартије од вредности које се држе до доспећа 0032 9. Остали дугорочни финансијски пласмани 0033 80 3 124 V. ДУГОРОЧНА ПОТРАЖИВАЊА 0034 (0035+0036+0037+0038+0039+0040+0041) 1. Потраживања од матичног и зависних правних лица 0035 2. Потраживања од осталих повезаних лица 0036 3. Потраживања по основу продаје на робни кредит 0037 4. Потраживања за продају по уговорима о финансијском лизингу 0038 5. Потраживања по основу јемства 0039 6. Спорна и сумњива потраживања 0040 7. Остала дугорочна потраживања 0041 В. ОДЛОЖЕНА ПОРЕСКА СРЕДСТВА 0042 27.101 21.623 31.047 Г. ОБРТНА ИМОВИНА (0044+0051+0059+0060+0061+0062+0068+0069+0070) 0043 4.363.981 4.003.590 4.164.853 4

I. ЗАЛИХЕ (0045+0046+0047+0048+0049+0050) 0044 2.187.904 1.776.779 1.530.571 1. Материјал, резервни делови, алат и ситан инвентар 0045 779.495 748.712 660.731 2. Недовршена производња и недовршене услуге 0046 107.522 89.207 76.973 3.Готови производи 0047 1.085.476 763.817 698.194 4. Роба 0048 198.466 129.815 28.316 5. Стална средства намењена продаји 0049 6. Плаћени аванси за залихе и услуге 0050 16.945 45.228 66.357 II. ПОТРАЖИВАЊА ПО ОСНОВУ ПРОДАЈЕ 0051 625.004 604.662 669.654 (0052+0053+0054+0055+0056+0057+0058) 1. Купци у земљи - матична и зависна правна лица 0052 2. Купци у иностранству - матична и зависна правна лица 0053 3. Купци у земљи - остала повезана правна лица 0054 4.327 3.926 2.011 4. Купци у иностранству - остала повезана правна лица 0055 5. Купци у земљи 0056 172.980 163.185 168.251 6. Купци у иностранству 0057 447.697 437.551 499.392 7. Остала потраживања по основу продаје 0058 III. ПОТРАЖИВАЊА ИЗ СПЕЦИФИЧНИХ ПОСЛОВА 0059 IV. ДРУГА ПОТРАЖИВАЊА 0060 5.510 7.119 5.908 V. ФИНАНСИЈСКА СРЕДСТВА КОЈА СЕ ВРЕДНУЈУ ПО ФЕР ВРЕДНОСТИ 0061 КРОЗ БИЛАНС УСПЕХА VI. КРАТКОРОЧНИ ФИНАНСИЈСКИ ПЛАСМАНИ 0062 1.421.082 1.526.255 1.850.433 (0063+0064+0065+0066+0067) 1. Краткорочни кредити и пласмани - матична и зависна правна 0063 лица 2. Краткорочни кредити и пласмани - остала повезана правна лица 0064 3. Краткорочни кредити и зајмови у земљи 0065 8.469 10.186 12.726 4. Краткорочни кредити и зајмови у иностранству 0066 5. Остали краткорочни финансијски пласмани 0067 1.412.613 1.516.069 1.837.707 VII. ГОТОВИНСКИ ЕКВИВАЛЕНТИ И ГОТОВИНА 0068 35.665 20.033 18.483 VIII. ПОРЕЗ НА ДОДАТУ ВРЕДНОСТ 0069 24.857 40.974 58.069 IX. АКТИВНА ВРЕМЕНСКА РАЗГРАНИЧЕЊА 0070 63.959 27.768 31.735 Д. УКУПНА АКТИВА = ПОСЛОВНА ИМОВИНА 0071 8.456.188 7.845.497 6.898.684 (0001+0002+0042+0043) Ђ. ВАНБИЛАСНА АКТИВА 0072 615.535 739.677 886.467 ПАСИВА А. КАПИТАЛ (0402+0411-0412+0413+0414+0415-0416+0417+0420-0401 7.165.788 6.529.071 5.902.813 0421) 0 = (0071-0424-0441-0442) I. ОСНОВНИ КАПИТАЛ 0402 1.217.288 1.217.288 1.217.288 (0403+0404+0405+0406+0407+0408+0409+0410) 1. Акцијски капитал 0403 1.171.240 1.171.240 1.171.240 2. Удели друштва с ограниченом одговорношћу 0404 3. Улози 0405 4. Државни капитал 0406 5. Друштвени капитал 0407 6. Задружни удели 0408 7. Емисиона премија 0409 8. Остали основни капитал 0410 46.048 46.048 46.048 II. УПИСАНИ А НЕУПЛАЋЕНИ КАПИТАЛ 0411 III. ОТКУПЉЕНЕ СОПСТВЕНЕ АКЦИЈЕ 0412 117.116 117.116 117.116 IV. РЕЗЕРВЕ 0413 677.528 677.528 677.528 V. РЕВАЛОРИЗАЦИОНЕ РЕЗЕРВЕ ПО ОСНОВУ РЕВАЛОРИЗАЦИЈЕ 0414 НЕМАТЕРИЈАЛНЕ ИМОВИНЕ, НЕКРЕТНИНА, ПОСТРОЈЕЊА И ОПРЕМЕ VI. НЕРЕАЛИЗОВАНИ ДОБИЦИ ПО ОСНОВУ ХАРТИЈА ОД ВРЕДНОСТИ 0415 И ДРУГИХ КОМПОНЕНТИ ОСТАЛОГ СВЕОБУХВАТНОГ РЕЗУЛТАТА (потражна салда рачуна групе 33 осим 330) VII. НЕРЕАЛИЗОВАНИ ГУБИЦИ ПО ОСНОВУ ХАРТИЈА ОД ВРЕДНОСТИ 0416 30.772 28.127 50.478 И ДРУГИХ КОМПОНЕНТИ ОСТАЛОГ СВЕОБУХВАТНОГ РЕЗУЛТАТА /дуговна салда рачуна групе 33 осим 330) VIII. НЕРАСПОРЕЂЕНИ ДОБИТАК (0418+0419) 0417 5.418.860 4.779.498 4.175.591 1. Нераспоређени добитак ранијих година 0418 4.622.166 4.018.259 3.410.280 2. Нераспоређени добитак текуће године 0419 796.694 761.239 765.311 IX. УЧЕШЋЕ БЕЗ ПРАВА КОНТРОЛЕ 0420 X. ГУБИТАК (0422+0423) 0421 5

1. Губитак ранијих година 0422 2. Губитак текуће године 0423 Б. ДУГОРОЧНА РЕЗЕРВИСАЊА И ОБАВЕЗЕ (0425+0432) 0424 67.865 137.152 64.649 I. ДУГОРОЧНА РЕЗЕРВИСАЊА (0426+0427+0428+0429+0430+0431) 0425 67.865 137.152 64.649 1. Резервисања за трошкове у гарантном року 0426 22.829 14.042 16.262 2. Резервисања за трошкове обнављања природних богатстава 0427 3. Резервисања за трошкове реструктурирања 0428 4. Резервисања за накнаде и друге бенефиције запослених 0429 45.036 123.110 48.387 5. Резервисања за трошкове судских спорова 0430 6. Остала дугорочна резервисања 0431 II. ДУГОРОЧНЕ ОБАВЕЗЕ 0432 (0433+0434+0435+0436+0437+0438+0439+0440) 1. Обавезе које се могу конвертовати у капитал 0433 2. Обавезе према матичним и зависним правним лицима 0434 3. Обавезе према осталим повезаним правним лицима 0435 4. Обавезе по емитованим хартијама од вредности у периоду дужем 0436 од годину дана 5. Дугорочни кредити и зајмови у земљи 0437 6. Дугорочни кредити и зајмови у иностранству 0438 7. Обавезе по основу финансијског лизинга 0439 8. Остале дугорочне обавезе 0440 В. ОДЛОЖЕНЕ ПОРЕСКЕ ОБАВЕЗЕ 0441 Г. КРАТКОРОЧНЕ ОБАВЕЗЕ (0443+0450+0451+0459+0460+0461+0462) 0442 1.222.535 1.179.274 931.222 I. КРАТКОРЧНЕ ФИНАНСИЈСКЕ ОБАВЕЗЕ 0443 635 1.622 1.244 (0444+0445+0446+0447+0448+0449) 1. Краткорочни кредити од матичних и зависних правних лица 0444 2. Краткорочни кредити од осталих повезаних правних лица 0445 3. Краткорочни кредити и зајмови у земљи 0446 4. Краткорочни кредити и зајмови у иностранству 0447 5. Обавезе по основу сталних средстава и средстава обустављеног 0448 пословања намењених продаји 6. Остале краткорочне финансијске обавезе 0449 635 1.622 1.244 II. ПРИМЉЕНИ АВАНСИ, ДЕПОЗИТИ И КАУЦИЈЕ 0450 163.602 45.711 69.299 III. ОБАВЕЗЕ ИЗ ПОСЛОВАЊА 0451 891.709 966.244 732.934 (0452+0453+0454+0455+0456+0457+0458) 1. Добављачи - матична и зависна правна лица у земљи 0452 3.676 32.803 2.194 2. Добављачи - матична и зависна правна лица у иностранству 0453 3. Добављачи - остала повезана правна лица у земљи 0454 15.136 42.400 28.155 4. Добављачи - остала повезана правна лица у иностранству 0455 5. Добављачи у земљи 0456 616.137 548.969 508.003 6. Добављачи у иностранству 0457 256.760 342.072 194.582 7. Остале обавезе из пословања 0458 IV. ОСТАЛЕ КРАТКОРОЧНЕ ОБАВЕЗЕ 0459 95.522 102.717 86.468 V. ОБАВЕЗЕ ПО ОСНОВУ ПОРЕЗА НА ДОДАТУ ВРЕДНОСТ 0460 VI. ОБАВЕЗЕ ЗА ОСТАЛЕ ПОРЕЗЕ, ДОПРИНОСЕ И ДРУГЕ ДАЖБИНЕ 0461 70.765 62.678 41.120 VII. ПАСИВНА ВРЕМЕНСКА РАЗГРАНИЧЕЊА 0462 302 302 157 Д.ГУБИТАК ИЗНАД ВИСИНЕ КАПИТАЛА (0412+0416+0421-0420-0417-0463 0415-0414-0413-0411-0402) 0 = (0441+0424+0442-0071) 0 Ђ. УКУПНА ПАСИВА (0424+0442+0441+0401-0463) 0 0464 8.456.188 7.845.497 6.898.684 Е. ВАНБИЛАНСНА ПАСИВА 0465 615.535 739.677 886.467 6

1.2. BILANS USPEHA БИЛАНС УСПЕХА Од 01.01.2016. до 31.12.2016. Позиција АОП Износ Текућа година у хиљадама динара Претходна година 1 2 3 4 ПРИХОДИ ИЗ РЕДОВНОГ ПОСЛОВАЊА А. ПОСЛОВНИ ПРИХОДИ (1002+1009+1016+1017) 1001 5.775.727 5.263.688 I. ПРИХОДИ ОД ПРОДАЈЕ РОБЕ (1003+1004+1005+1006+1007+1008) 1002 53.994 44.594 1. Приходи од продаје робе матичним и зависним правним лицима на домаћем 1003 тржишту 2. Приходи од продаје робе матичним и зависним правним лицима на 1004 иностраном тржишту 3. Приходи од продаје робе осталим повезаним правним лицима на домаћем 1005 2.099 тржишту 4. Приходи од продаје робе осталим повезаним правним лицима на иностраном 1006 тржишту 5. Приходи од продаје робе на домаћем тржишту 1007 39.084 27.762 6. Приходи од продаје робе на иностраном тржишту 1008 14.910 14.733 II. ПРИХОДИ ОД ПРОДАЈЕ ПРОИЗВОДА И УСЛУГА ( 1009 5.711.963 5.210.355 1010+1011+1012+1013+1014+1015) 1. Приходи од продаје производа и услуга матичним и зависним правним 1010 лицима на домаћем тржишту 2. Приходи од продаје производа и услуга матичним и зависним правним 1011 лицима на иностраном тржишту 3. Приходи од продаје производа и услуга осталим повезаним правним лицима 1012 771 496 на домаћем тржишту 4. Приходи од продаје производа и услуга осталим повезаним правним лицима 1013 на иностраном тржишту 5. Приходи од продаје производа и услуга на домаћем тржишту 1014 2.544.864 2.136.994 6. Приходи од продаје готових производа и услуга на иностраном тржишту 1015 3.166.328 3.072.865 III. ПРИХОДИ ОД ПРЕМИЈА, СУБВЕНЦИЈА, ДОТАЦИЈА, ДОНАЦИЈА И СЛ. 1016 IV. ДРУГИ ПОСЛОВНИ ПРИХОДИ 1017 9.770 8.739 РАСХОДИ ИЗ РЕДОВНОГ ПОСЛОВАЊА Б. ПОСЛОВНИ РАСХОДИ (1019-1020- 1018 5.213.858 4.628.589 1021+1022+1023+1024+1025+1026+1027+1028+1029) 0 I. НАБАВНА ВРЕДНОСТ ПРОДАТЕ РОБЕ 1019 44.805 42.869 II. ПРИХОДИ ОД АКТИВИРАЊА УЧИНАКА И РОБЕ 1020 34.674 19.618 III. ПОВЕЋАЊЕ ВРЕДНОСТИ ЗАЛИХА НЕДОВРШЕНИХ И ГОТОВИХ ПРОИЗВОДА И 1021 339.973 77.858 НЕДОВРШЕНИХ УСЛУГА IV. СМАЊЕЊЕ ВРЕДНОСТИ ЗАЛИХА НЕДОВРШЕНИХ И ГОТОВИХ ПРОИЗВОДА И 1022 НЕДОВРШЕНИХ УСЛУГА V. ТРОШКОВИ МАТЕРИЈАЛА 1023 3.575.993 2.923.781 VI. ТРОШКОВИ ГОРИВА И ЕНЕРГИЈЕ 1024 134.030 116.163 VII. ТРОШКОВИ ЗАРАДА, НАКНАДА ЗАРАДА И ОСТАЛИ ЛИЧНИ РАСХОДИ 1025 965.309 904.194 VIII. ТРОШКОВИ ПРОИЗВОДНИХ УСЛУГА 1026 349.811 306.244 IX. ТРОШКОВИ АМОРТИЗАЦИЈЕ 1027 292.424 166.909 X. ТРОШКОВИ ДУГОРОЧНИХ РЕЗЕРВИСАЊА 1028 47.827 83.815 XI. НЕМАТЕРИЈАЛНИ ТРОШКОВИ 1029 178.306 182.090 В. ПОСЛОВНИ ДОБИТАК (1001-1018) 0 1030 561.869 635.099 Г. ПОСЛОВНИ ГУБИТАК (1018-1001) 0 1031 Д. ФИНАНСИЈСКИ ПРИХОДИ (1033+1038+1039) 1032 81.551 129.139 I. ФИНАНСИЈСКИ ПРИХОДИ ОД ПОВЕЗАНИХ ЛИЦА И ОСТАЛИ ФИНАНСИЈСКИ 1033 6.866 27.724 ПРИХОДИ (1034+1035+1036+1037) 1. Финансијски приходи од матичних и зависних правних лица 1034 7

2. Финансијски приходи од осталих повезаних правних лица 1035 4.592 21.811 3. Приходи од учешћа у добитку придружених правних лица и заједничких 1036 подухвата 4. Остали финансијски приходи 1037 2.274 5.913 II. ПРИХОДИ ОД КАМАТА (ОД ТРЕЋИХ ЛИЦА) 1038 24.669 43.904 III. ПОЗИТИВНЕ КУРСНЕ РАЗЛИКЕ И ПОЗИТИВНИ ЕФЕКТИ ВАЛУТНЕ КЛАУЗУЛЕ 1039 50.016 57.511 (ПРЕМА ТРЕЋИМ ЛИЦИМА) Ђ. ФИНАНСИЈСКИ РАСХОДИ (1041+1046+1047) 1040 16.582 38.087 I. ФИНАНСИЈСКИ РАСХОДИ ИЗ ОДНОСА СА ПОВЕЗАНИМ ПРАВНИМ ЛИЦИМА И 1041 170 109 ОСТАЛИ ФИНАНСИЈСКИ РАСХОДИ (1042+1043+1044+1045) 1. Финансијски расходи из односа са матичним и зависним правним лицима 1042 27 2. Финансијски расходи из односа са осталим повезаним правним лицима 1043 142 82 3. Расходи од учешћа у губитку придружених правних лица и заједничких 1044 подухвата 4. Остали финансијски расходи 1045 28 II. РАСХОДИ КАМАТА (ПРЕМА ТРЕЋИМ ЛИЦИМА) 1046 223 3.392 III. НЕГАТИВНЕ КУРСНЕ РАЗЛИКЕ И НЕГАТИВНИ ЕФЕКТИ ВАЛУТНЕ КЛАУЗУЛЕ 1047 16.189 34.586 (ПРЕМА ТРЕЋИМ ЛИЦИМА) Е. ДОБИТАК ИЗ ФИНАНСИРАЊА (1032-1040) 1048 64.969 91.052 Ж. ГУБИТАК ИЗ ФИНАНСИРАЊА (1040-1032) 1049 З. ПРИХОДИ ОД УСКЛАЂИВАЊА ВРЕДНОСТИ ОСТАЛЕ ИМОВИНЕ КОЈА СЕ 1050 107.701 36.236 ИСКАЗУЈЕ ПО ФЕР ВРЕДНОСТИ КРОЗ БИЛАНС УСПЕХА И. РАСХОДИ ОД УСКЛАЂИВАЊА ВРЕДНОСТИ ОСТАЛЕ ИМОВИНЕ КОЈА СЕ 1051 ИСКАЗУЈЕ ПО ФЕР ВРЕДНОСТИ КРОЗ БИЛАНС УСПЕХА Ј. ОСТАЛИ ПРИХОДИ 1052 135.915 30.948 К. ОСТАЛИ РАСХОДИ 1053 79.238 22.673 Л. ДОБИТАК ИЗ РЕДОВНОГ ПОСЛОВАЊА ПРЕ ОПОРЕЗИВАЊА (1030-1031+1048-1054 791.216 770.662 1049+1050-1051+1052-1053) Љ. ГУБИТАК ИЗ РЕДОВНОГ ПОСЛОВАЊА ПРЕ ОПОРЕЗИВАЊА (1031-1030+1049-1055 1048+1051-1050+1053-1052) М. НЕТО ДОБИТАК ПОСЛОВАЊА КОЈЕ СЕ ОБУСТАВЉА, ЕФЕКТИ ПРОМЕНЕ 1056 РАЧУНОВОДСТВЕНЕ ПОЛИТИКЕ И ИСПРАВКА ГРЕШАКА ИЗ РАНИЈИХ ПЕРИОДА Н. НЕТО ГУБИТАК ПОСЛОВАЊА КОЈЕ СЕ ОБУСТАВЉА, РАСХОДИ ПРОМЕНЕ 1057 РАЧУНОВОДСТВЕНЕ ПОЛИТИКЕ И ИСПРАВКА ГРЕШАКА ИЗ РАНИЈИХ ПЕРИОДА Њ. ДОБИТАК ПРЕ ОПОРЕЗИВАЊА (1054-1055+1056-1057) 1058 791.216 770.662 О. ГУБИТАК ПРЕ ОПОРЕЗИВАЊА (1055-1054+1057-1056) 1059 П. ПОРЕЗ НА ДОБИТАК I. ПОРЕСКИ РАСХОД ПЕРИОДА 1060 II. ОДЛОЖЕНИ ПОРЕСКИ РАСХОДИ ПЕРИОДА 1061 9.423 III. ОДЛОЖЕНИ ПОРЕСКИ ПРИХОДИ ПЕРИОДА 1062 5.478 Р. ИСПЛАЋЕНА ЛИЧНА ПРИМАЊА ПОСЛОДАВЦА 1063 С. НЕТО ДОБИТАК (1058-1059-1060-1061+1062) 1064 796.694 761.239 Т. НЕТО ГУБИТАК (1059-1058+1060+1061-1062) 1065 I. НЕТО ДОБИТАК КОЈИ ПРИПАДА МАЊИНСКИМ УЛАГАЧИМА 1066 II. НЕТО ДОБИТАК КОЈИ ПРИПАДА ВЕЋИНСКОМ ВЛАСНИКУ 1067 III. НЕТО ГУБИТАК КОЈИ ПРИПАДА МАЊИНСКИМ УЛАГАЧИМА 1068 IV. НЕТО ГУБИТАК КОЈИ ПРИПАДА ВЕЋИНСКОМ ВЛАСНИКУ 1069 V. ЗАРАДА ПО АКЦИЈИ 1. Основна зарада по акцији 1070 5 4 2. Умањена (разводњена) зарада по акцији 1071 8

1.3. IZVEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE ИЗВЕШТАЈ О ТОКОВИМА ГОТОВИНЕ Од 01.01.2016. до 31.12.2016. Позиција АОП Износ Текућа година у хиљадама динара Претходна година 1 2 3 4 А. ТОКОВИ ГОТОВИНЕ ИЗ ПОСЛОВНИХ АКТИВНОСТИ I. Приливи готовине из пословних активности (1 до 3) 3001 8.402.414 6.197.523 1. Продаја и примљени аванси 3002 7.880.720 5.795.759 2. Примљене камате из пословних активности 3003 24.669 3. Остали приливи из редовног пословања 3004 497.025 401.764 II. Одливи готовине из пословних активности (1 до 5) 3005 7.694.471 5.218.128 1. Исплате добављачима и дати аванси 3006 6.508.110 4.122.283 2. Зараде, накнаде зарада и остали лични расходи 3007 1.108.483 1.073.423 3. Плаћене камате 3008 7.732 6.543 4. Порез на добитак 3009 5. Одливи по основу осталих јавних прихода 3010 70.146 15.879 III. Нето прилив готовине из пословних активности (I-II) 3011 707.943 979.395 IV. Нето одлив готовине из пословних активности (II-I) 3012 I. Приливи готовине из активности инвестирања (1 до 5) 3013 614.191 160.162 1. Продаја акција и удела (нето приливи) 3014 2. Продаја нематеријалне имовине, некретнина, постројења, опреме и 3015 биолошких средстава 3. Остали финансијски пласмани (нето приливи) 3016 614.191 160.162 4. Примљене камате из активности инвестирања 3017 5. Примљене дивиденде 3018 II. Одливи готовине из активности инвестирања (1 до 3) 3019 1.151.841 992.887 1. Куповина акција и удела (нето одливи) 3020 51.500 2. Куповина нематеријалне имовине, некретнина, постројења, опреме и 3021 1.100.341 992.887 биолошких средстава 3. Остали финансијски пласмани (нето одливи) 3022 III. Нето прилив готовине из активности инвестирања (I-II) 3023 IV. Нето одлив готовине из активности инвестирања (II-I) 3024 537.650 832.725 I. Приливи готовине из активности финансирања (1 до 5) 3025 1. Увећање основног капитала 3026 2. Дугорочни кредити (нето приливи) 3027 3. Краткорочни кредити (нето приливи) 3028 4. Остале дугорочне обавезе 3029 5. Остале краткорочне обавезе 3030 II. Одливи готовине из активности финансирања (1 до 6) 3031 158.319 157.332 1. Откуп сопствених акција и удела 3032 2. Дугорочни кредити (одливи) 3033 3. Краткорочни кредити (одливи) 3034 4. Остале обавезе (одливи) 3035 987 5. Финансијски лизинг 3036 6. Исплаћене дивиденде 3037 157.332 157.332 III Нето прилив готовине из активности финансирања (I-II) 3038 IV Нето одлив готовине из активности финансирања (II-I) 3039 158.319 157.332 Г. СВЕГА ПРИЛИВ ГОТОВИНЕ (3001+3013+3025) 3040 9.016.605 6.357.685 Д. СВЕГА ОДЛИВ ГОТОВИНЕ (3005+3019+3031) 3041 9.004.631 6.368.347 Ђ. НЕТО ПРИЛИВ ГОТОВИНЕ (3040-3041) 3042 11.974 Е. НЕТО ОДЛИВ ГОТОВИНЕ (3041-3040) 3043 10.662 Ж. ГОТОВИНА НА ПОЧЕТКУ ОБРАЧУНСКОГ ПЕРИОДА 3044 20.033 18.483 З. ПОЗИТИВНЕ КУРСНЕ РАЗЛИКЕ ПО ОСНОВУ ПРЕРАЧУНА ГОТОВИНЕ 3045 3.658 12.212 И. НЕГАТИВНЕ КУРСНЕ РАЗЛИКЕ ПО ОСНОВУ ПРЕРАЧУНА ГОТОВИНЕ 3046 Ј. ГОТОВИНА НА КРАЈУ ОБРАЧУНСКОГ ПЕРИОДА (3042-3043+3044+3045-3046) 3047 35.665 20.033 9

1.4. IZVEŠTAJ O OSTALOM REZULTATU ИЗВЕШТАЈ О ОСТАЛОМ РЕЗУЛТАТУ Од 01.01.2016. до 31.12.2016. у хиљадама динара Позиција АОП Износ Текућа година Претходна година 1 2 3 4 А. НЕТО РЕЗУЛТАТ ИЗ ПОСЛОВАЊА I. НЕТО ДОБИТАК (АОП 1064) 2001 796.694 761.239 II. НЕТО ГУБИТАК (АОП 1065) 2002 Б. ОСТАЛИ СВЕОБУХВАТНИ ДОБИТАК ИЛИ ГУБИТАК а) Ставке које неће бити рекласификоване у Билансу успеха у будућим периодима 1. Промене ревалоризације нематеријалне имовине, некретнина, постројења и опреме а) повећање ревалоризационих резерви 2003 б) смањење ревалоризационих резерви 2004 2. Актуарски добици или губици по основу планова дефинисаних примања а) добици 2005 б) губици 2006 3. Добици или губици по основу улагања у власничке инструменте капитала а) добици 2007 б) губици 2008 4. Добици или губици по основу удела у осталом свеобухватном добитку или губитку придружених друштава а) добици 2009 б) губици 2010 б) Ставке које накнадно могу бити рекласификоване у Билансу успеха у будућим периодима 1. Добици или губици по основу прерачуна финансијских извештаја иностраног пословања а) добици 2011 б) губици 2012 2. Добици или губици од инструмената заштите нето улагања у инострано пословање а) добици 2013 б) губици 2014 3. Добици или губици по основу инструмената заштите ризика (хеџинга) новчаног тока а) добици 2015 б) губици 2016 4. Добици или губици по основу хартија од вредности расположивих за продају а) добици 2017 7 22.805 б) губици 2018 2.652 453 I. ОСТАЛИ БРУТО СВЕОБУХВАТНИ ДОБИТАК 2019 22.352 (2003+2005+2007+2009+2011+2013+2015+2017)- (2004+2006+2008+2010+2012+2014+2016+2018) 0 II. ОСТАЛИ БРУТО СВЕОБУХВАТНИ ГУБИТАК 2020 2.645 (2004+2006+2008+2010+2012+2014+2016+2018)- (2003+2005+2007+2009+2011+2013+2015+2017) 0 III. ПОРЕЗ НА ОСТАЛИ СВЕОБУХВАТНИ ДОБИТАК ИЛИ ГУБИТАК ПЕРИОДА 2021 IV. НЕТО ОСТАЛИ СВЕОБУХВАТНИ ДОБИТАК (2019-2020-2021) 0 2022 22.352 V. НЕТО ОСТАЛИ СВЕОБУХВАТНИ ГУБИТАК (2020-2019+2021) 0 2023 2.645 В. УКУПАН НЕТО СВЕОБУХВАТНИ РЕЗУЛТАТ ПЕРИОДА I. УКУПАН НЕТО СВЕОБУХВАТНИ ДОБИТАК (2001-2002+2022-2023) 0 2024 794.049 783.591 II. УКУПАН НЕТО СВЕОБУХВАТНИ ГУБИТАК (2002-2001+2023-2022) 0 2025 Г. УКУПАН НЕТО СВЕОБУХВАТНИ ДОБИТАК ИЛИ ГУБИТАК (2027+2028)=АОП2024 0 2026 или АОП2025 > 0 1. Приписан већинским власницима капитала 2027 2. Приписан власницима који немају контролу 2028 10

1.5. IZVEŠTAJ O PROMENAMA NA KAPITALU од 01.01.2016. до ОПИС 31.12.2016. 1 Почетно стање на дан 01.01. а) дуговни салдо рачуна б) потражни салдо рачуна Исправка материјално значајних грешака и промена а) исправке на дуговној страни рачуна б) исправке на потражној страни рачуна Кориговано почетно стање на дан 01.01. а) кориговани дуговни салдо рачуна (1а+2а-2б) 0 б) кориговани потражни салдо рачуна (1б-2а+2б) 0 Промене у претходној години а) промет на дуговној страни рачуна б) промет на потражној страни рачуна Стање на крају претходне године 31.12. а) дуговни салдо рачуна (3а+4а-4б) 0 б) потражни салдо рачуна (3б-4a+4б) 0 Исправка материјално значајних грешака и промена а) исправке на дуговној страни рачуна б) исправке на потражној страни рачуна Кориговано почетно стање текуће године на дан 01.01. а) кориговани дуговни салдо рачуна (5а+6а-6б) 0 б) кориговани потражни салдо рачуна (5б-6а+6б) 0 Промене у текућој години а) промет на дуговној страни рачуна б) промет на потражној страни рачуна Стање на последњи дан квартала текуће године а) дуговни салдо рачуна (7а+8а-8б) 0 б) потражни салдо рачуна (7б-8а+8б) 0 АОП 30 31 32 35 047 и 237 34 330 331 332 333 Основни капитал АОП Уписани а неуплаћени капитал Резерве Губитак Откупљене сопствене акције АОП АОП АОП АОП Нераспоређен и добитак Компоненте капитала Ревалоризаци оне резерве Актуарски добици или губици Добици или губици по основу Добици или губици по основу удела 334 и 335 Добици или губици по основу АОП АОП АОП АОП АОП АОП 336 337 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 Добици или губици по основу 4001 4019 4037 4055 4073 117.116 4091 4109 4127 4145 4163 4181 4199 4217 50.478 4002 1.217.288 4020 4038 677.528 4056 4074 4092 4.175.591 4110 4128 4146 4164 4182 4200 4218 4003 4021 4039 4057 4075 4093 4111 4129 4147 4165 4183 4201 4219 4004 4022 4040 4058 4076 4094 4112 4130 4148 4166 4184 4202 4220 4005 4023 4041 4059 4077 117.116 4095 4113 4131 4149 4167 4185 4203 4221 50.478 4006 1.217.288 4024 4042 677.528 4060 4078 4096 4.175.591 4114 4132 4150 4168 4186 4204 4222 Добици или губици по основу ХОВ 4007 4025 4043 4061 4079 4097 157.332 4115 4133 4151 4169 4187 4205 4223 453 4008 4026 4044 4062 4080 4098 761.239 4116 4134 4152 4170 4188 4206 4224 22.804 4009 4027 4045 4063 4081 117.116 4099 4117 4135 4153 4171 4189 4207 4225 28.127 4010 1.217.288 4028 4046 677.528 4064 4082 4100 4.779.498 4118 4136 4154 4172 4190 4208 4226 4011 4029 4047 4065 4083 4101 4119 4137 4155 4173 4191 4209 4227 4012 4030 4048 4066 4084 4102 4120 4138 4156 4174 4192 4210 4228 4013 4031 4049 4067 4085 117.116 4103 4121 4139 4157 4175 4193 4211 4229 28.127 4014 1.217.288 4032 4050 677.528 4068 4086 4104 4.779.498 4122 4140 4158 4176 4194 4212 4230 4015 4033 4051 4069 4087 4105 157.332 4123 4141 4159 4177 4195 4213 4231 2.652 4016 4034 4052 4070 4088 4106 796.694 4124 4142 4160 4178 4196 4214 4232 7 4017 4035 4053 4071 4089 117.116 4107 4125 4143 4161 4179 4197 4215 4233 4018 1.217.288 4036 4054 677.528 4072 4090 4108 5.418.860 4126 4144 4162 4180 4198 4216 4234 30.772 АОП АОП 4235 5.902.813 4244 4236 4237 4238 4239 4240 4241 4242 4243 у хиљадама динара Укупан капитал [Σ(ред 1б кол 2 до кол 14)-Σ(ред 1а кол 2 до кол 14)] 0 АОП 5.902.813 4246 626.258 4245 4247 6.529.071 4248 6.529.071 4250 636.717 7.165.788 4249 4251 4252 Губитак изнад капитала [Σ(ред 1a кол 2 до кол 14)- 11

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 90HM_ANTRACIT.JPG 2 1 90HM_BRAON.JPG 12

1. OSNIVANJE I DELATNOST Metalna industrija Alfa-Plam, Vranje je akcionarsko društvo, (u daljem tekstu: Društvo). Registrovano je kod Agencije za privredne registre, Registar privrednih društava broj BD 39336/2007. Istorijat Društva: 1948. U Vranju, osnovano je Gradsko zanatsko-uslužno preduzeće Metalac", koje je u svom sastavu imalo bravarsku, kovačku, elektroinstalatersku, potkivačku, kolarsku i limarsku radionicu. Preduzeće je izradjivalo plehane lončiće, kante za vodu, korita i peći bubnjare, kao i proizvode po porudžbini. 1950.- Metalac ima 58 zaposlenih. 1959. Preduzeće Metalac pustilo je u rad pogon galvanizacije. Pogon zapošljava 4 nova radnika, koji kofe od crnog lima stavljaju u hemikalije, a zatim u cink koji se u velikom kotlu zagreva pomoću nafte. 1960. Preduzeće planira izradu i cinkovanje 100.000 kofi. 1962. U industrijskoj četvrti Vranja gradi se fabrika limene ambalaže, koja tokom izgradnje menja proizvodni program u proizvodnju raznih tehničkih uredjaja za široku upotrebu. Naziv fabrike je Industrija tehničkih uredjaja Alfa-Vranje, a zapošljava 87 radnika. 1964. Alfa-Vranje osvaja prizvodnju sobne peći na naftu Feniks 140, a planira i proizvodnju drugih uredjaja za domaćinstvo (sušara za veš na električnu energiju, mašina za pranje rublja, bravarije i nameštaja). Fabrika zapošljava 300 radnika. Na Beogradskom sajmu tehnike, izlaže i Feniks 15.000 peć na naftu za etažno grejanje. 1965. Metalac, posle 16 godina rada u neuslovnim prostorijama, dobija odgovarajući prostor u industrijskoj zoni Vranja, pored Alfe. Preduzeće se specijalizovalo za izvodjenje svih zanatskih i metalno-montažnih radova u gradjevinarstvu. 1967- Uspostavljena je poslovno-tehnička saradnja izmedju Alfe i francuskog fabrikanta Anrija Poteza, koja je rezultirala proizvodnjom peći na naftu Alfa Potez u Alfi, a po Potezovoj licenci. 1968.- U Alfi puštena u rad nova farbara. 1969.- Ostvarena rekordna godišnja proizvodnja (u oktobru proizvedena 100.000-ta peć Alfa-Potez u toj godini). Ugovoren izvoz 10.000 peći na naftu Alfa-Potez u Madjarsku. Tako veliku količinu peći do tada nijedan proizvodjač grejnih tela u Jugoslaviji, nije odjednom izvezao. Fabrika zapošljava 520 radnika. 1971.- Fabrika Alfa-Vranje je nabavila kran za terete do 8 tona za istovar limova. Do tada su taj posao obavljali radnici. Sa specijalizovanom firmom za proizvodnju peći na plin, čvrsta i tečna goriva Efel iz Belgije zaključen ugovor o kooperaciji kojim se predvidja izvoz 30.000 kamina peći na naftu u Belgiju. Razvijena je kooperacija izmedju Metalca koji ima 200 zaposlenih i proizvodi štednjake na čvrsta i tečna goriva i Alfe koja sa 760 zaposlenih proizvodi supermoderne peći na naftu. Ove dve firme, deli samo žičana ograda. 1973.- Alfa osvaja proizvodnju štednjaka na čvrsto gorivo i planira u prvoj seriji proizvodnju 6.000 štednjaka. Pored štednjaka, osvojena je i proizvodnja feder-madraca za potrebe Fabrike nameštaja Simpa i proizvodnja sudopera. 1975.- Konstatovano je da Alfa posluje sa gubitkom, a da gubici potiču ne samo iz prethodne, nego i iz ranijih godina. Loše poslovanje prouzrokovano svetskom energetskom krizom i porastom cena sirovina, uz istovremenu nemogućnost Alfe da se programski preorijentiše. Uprkos padu prodaje, počev od 1971.god., proizvedene su ogromne količine proizvoda koje stoje na zalihama. Sanacionim programom, predvidja se upućivanje dela radnika na neplaćeno odsustvo, radi se nova sistematizacija za 400 zaposlenih (200 manje nego što tada ima zaposlenih), kao i isplata minimalnih zarada do izlaska iz krize. 1977.- Posle niza godina nepovoljnog poslovanja, Alfa završila godinu bez gubitaka. 1978. Alfa osvaja proizvodnju peći na gas. 1980. Udružuju se Industrija tehničke opreme Alfa i OOUR za proizvodnju robe široke potrošnje Metalplam (iz sastava Metalca ), u Radnu organizaciju Metalska industrija Vranje MIV Vranje. Nova radna organizacija ima 873 zaposlenih. Proizvedeno 230.000 grejnih tela. 13

1981.- Metalna industrija Vranje ulazi u sastav SOUR Gorenje iz Velenja (Slovenija). 1984. Ugovoren izvoz 100.000 peći na tečno gorivo za Alžir. 1989. Proizvedeno više od 243.000 grejnih tela, i to: 102.782 štednjaka na čvrsto gorivo, 68.630 peći na lož ulje, 44.766 plinskih peći i 27.062 peći na čvrsto gorivo. 1990.-Promenjen naziv firme u "Alfa Plam". 1994. Polovina proizvodnje se plasira u izvozu (Slovenija, Makedonija, Bugarska i Albanija) 1997.- Izvršen generalni remont emajlirnice i instalirana najsavremenija oprema za pečenje emajla (proizvodjač nemačka firma WGT). Investicija u vrednosti od 500.000 DEM, realizovana iz sopstvenih sredstava. 1998. Započela proizvodnja štednjaka na struju sa keramičkom pločom, uveden sistem kvaliteta ISO 9001 i započeo proces vlasničke transformacije društvenog kapitala. Firma ima 1.100 zaposlenih. 2000.- U prvom krugu vlasničke transformacije, 1.544 radnika, bivših radnika i penzionera ove firme, postali vlasnici oko 70% akcija Alfa-plama i stekli pravo prvenstva u kupovini preostalih 30% kapitala. Firma registrovana kao akcionarsko društvo. 2001.- Puštena u rad kompjuterska visokoproduktivna linija za lakiranje metalnih delova. Investicija vredna 800.000 DEM. Po završnom računu za 2000.god. isplaćena prva dividenda. 2002.- Ogroman tehnološki iskorak: u Emajlirnici 1. zamenjena celokupna oprema, uvedena nova tehnologija emajliranja postupkom 2 nanosa 1 pečenje i ceo postupak automatizovan (prvi put u Srbiji). Akcije Alfa-plama se kotiraju na Beogradskoj berzi. 2003. Ukupan obim proizvodnje 164.000 grejnih tela. Započela serijska proizvodnja novog štednjaka za etažno grejanja na čvrsto gorivo Alfa Term 20. U Vranju, otvoren prvi izložbenoprodajni salon u kome je izložen celokupan proizvodni program ovog proizvodjača. 2005.- Zamenjena oprema u emajlirnici II. Investicija u vrednosti od 1.500.000 EUR, realizovana iz sopstvenih sredstava. 2006.- Nabavljena laserska mašina za probijanje i štancovanje lima, izradjeni alati za nove štednjake i peći i završena II faza gradjevinskih radova u pogonu 1. Investicije iz sopstvenih sredstava u vrednosti od oko 1.500.000 EUR. 2007.- Vrednost 1 (jedne) akcije na Berzi dostigla do tada najveći iznos od 527,77 EUR (prema srednjem kursu).osvojena proizvodnja peći na pelet po italijanskoj tehnologiji za poznatog inostranog kupca. Firma ima 960 zaposlenih. 2008.-Uvedena nova tehnologija sa kompletnom opremom za mokro farbanje u Pogonu 2, nova linija za krojenje lima i nabavljena i montirana presa. Ukupna investicija iz sopstvenih izvora iznosi oko 1.200.000 EUR. Izradjen Projekat upravljanja marketingom u funkciji daljeg unapredjenja tržišne pozicije firme. Usvojen novi logo firme i slogan: Alfa-plam Sigurnost i toplina! 2009.-Nabavljena robotska mašina za zavarivanje, linija za uzdužno i poprečno sečenje lima, 2 mašine za savijanje lima, hidraulična presa i dr.oprema u vrednosti od oko 500.000 EUR. Firma ima 880 zaposlenih. 2010.- Nabavljen laser za sečenje i probijanje lima.započela serijska proizvodnja štednjaka na čvrsto gorivo za etažno grejanje Alfa Term 27., Firma kupuje u Vranju, u neposrednoj blizini svog sedišta 12.500 m2 izgradjenog proizvodno-skladišnog prostora i oko 13.000 m2 zemljišta. Akcionarima isplaćena dividenda za prethodnu godinu, što je deseta uzastopna godišnja dividenda. 14

2011.- Nabavka ekscentar prese, nabavka linije za elektrostatičko nanošenje emajla, oprema za prečišćavanje otpadnih voda, analizator gasa. 2012.- Rekonstrukcija upravne zgrade, nabavljena nova mašina za brušenje čeličnih ploča, nabavka postrojenja za nanošenje emajla, izrada temelja za kolsku vagu i nabavka kolske vage, promena rukovodećeg organa, reorganizacija svih službi, nova služba marketinga, primanje novih radnika, sticanje sopstvenih akcija. 2013.- Kupovina poslovnih prostora (Bor, Surdulica, Niš, Subotica, Zemun), renoviranje restorana društvene ishrane sa kupovinom nove opreme, nabavka mehaničke prese, radijalne bušilice, izgradnja nove proizvodne hale. 2014.- Kupovina poslovnih prostora (Šabac, Subotica), izgradnja hale za zavarivanje kotlova, laserski centar za rezanje Trumpf, presa Amada, oprema za emajliranje, elektroviljuškari, nova računarska oprema. 2015.- Kupovina montažne trake sa transporterom, oprema za zavarivanje kotlova, nova presa Amada, kupovina prava industrijske tehnologije i robne marke, početak izgradnje hale montaže proizvoda na pelet, nabavka savremenih viljuškara. 2016. nova lakirnica-linija za farbanje i lakiranje u vrednosti od preko milion evra, kabine za ručno i automatsko nanošenje boja, obradni centar Teximp, aparati za zavarivanje, mašina za bradavičasto zavarivanje, 2 teretna vozila, mašina za testiranje peći i kotlova, mašine i laseri za sečenje limova Salvagnini, mašina za rolovanje, mašina za brušenje. Osnovna delatnost Društva je proizvodnja grejnih tela na čvrsto, tečno i gasovito gorivo, štednjaka na struju, kao i kombinaciju čvrsto gorivo-struja i struja-gas. Proizvodi Društva prevashodno su namenjeni domaćinstvima. Po obimu proizvodnje, plasmanu i kvalitetu, Društvo je vodeći proizvođač grejnih tela u Srbiji i Jugoistočnoj Evropi, a svrstava se i u red 5 najvećih u Evropi. Danas, proizvodnju realizuje u 5 tehničko-tehnoloških celina, prema grupama proizvoda, a to su: Štednjaci i peći na čvrsta goriva Kamini i peći na čvrsta goriva Peći na gas Štednjaci, peći i kamini za etažno grejanje Štednjaci i rešoi. 15

Ukupna godišnja produkcija iznosi preko 150.000 jedinica. Asortiman proizvodnje permanentno se proširuje u skladu sa potrebama tržišta, a u cilju povećanja kvaliteta izrade proizvoda uvode se nove tehnologije. Svi proizvodi Društva poseduju odgovarajuće domaće i inostrane ateste, čime u celini ispunjavaju stroge zahteve za plasman na tržište EU. Društvo svoje proizvode plasira na domaćem tržištu (oko 40%) i na tržištima Evrope (oko 60%). Osnovna izvozna tržišta su bivše jugoslovenske republike (BiH, Makedonija, Crna Gora, Slovenija i Hrvatska), zatim Nemačka, Italija, Austrija i Poljska. Rukovodeći organ u Društvu je Odbor direktora koji ima ukupno 6 članova. Članovi Odbora direktora: Avram Milenković Goran Kostić Branislav Popović Miroljub Aleksić Igor Markićević Miroljub Hadžić predsednik Odbora direktora, Član Odbora direktora Član Odbora direktora Član Odbora direktora Član Odbora direktora Član Odbora direktora Društvo je saglasno kriterijumima iz Zakona o računovodstvu i reviziji razvrstano u velika pravna lica. Sedište Društva je u Vranju, ul. Radnička br.1 Poreski identifikacioni broj Društva je 100402750 Matični broj Društva je 7137923 Prosečan broj zaposlenih u 2016. godini bio je 670 (u 2015. godini 690) 16

2. OSNOV ZA SASTAVLJANJE I PRIKAZIVANJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA 2.1. Osnove za sastavlјanje i prezentaciju finansijskih izveštaja Pravna lica i preduzetnici u Republici Srbiji su u obavezi da vođenje poslovnih knjiga, priznavanje i procenjivanje imovine i obaveza, prihoda i rashoda, sastavlјanje, prikazivanje, dostavlјanje i obelodanjivanje finansijskih izveštaja vrše u skladu sa Zakonom o računovodstvu (u dalјem tekstu "Zakon", objavlјen u "Sl. glasnik RS", br. 62/2013), kao i u skladu sa ostalom primenlјivom podzakonskom regulativom. Društvo, kao veliko pravno lice, u obavezi je da primenjuje Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja ( MSFI ), koji u smislu navedenog zakona, obuhvataju: Okvir za pripremanje i prezentaciju finansijskih izveštaja ( Okvir ), Međunarodne računovodstvene standarde ( MRS ), Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja ( MSFI ) i sa njima povezana tumačenja, izdata od Komiteta za tumačenje međunarodnih računovodstvenih standarda ( IFRIC ), naknadne izmene tih standarda i sa njima povezana tumačenja, odobreni od Odbora za međunarodne računovodstvene standarde ( Odbor ), čiji je prevod utvrdilo i objavilo Ministarstvo nadležno za poslove finansija. Rešenjem Ministarstva od 13. marta 2014. godine, koje je objavlјeno u Službenom glasniku RS br. 35 od 27. marta 2014. godine (u dalјem tekstu Rešenje o utvrđivanju prevoda ) utvrđeni su i objavlјeni prevodi osnovnih tekstova MRS i MSFI, Konceptualnog okvira za finansijsko izveštavanje ( Konceptualni okvir ), usvojenih od strane Odbora, kao i povezanih IFRIC tumačenja. Navedeni prevodi objavlјeni u Rešenju o utvrđivanju prevoda ne uklјučuju osnove za zaklјučivanje, ilustrujuće primere, smernice, komentare, suprotna mišlјenja, razrađene primere, kao i drugi dopunski objašnjavajući materijal koji može da se usvoji u vezi sa standardima, odnosno tumačenjima, osim ako se izričito ne navodi da je taj materijal sastavni deo standarda, odnosno tumačenja. Na osnovu Rešenja o utvrđivanju prevoda Konceptualni okvir, MRS, MSFI, IFRIC i sa njima povezana tumačenja koja su prevedena, u primeni su od finansijskih izveštaja koji se sastavlјaju na dan 31. decembra 2014. godine. Izmenjeni ili izdati MRS/MSFI i IFRIC tumačenja koja su bila na snazi za finansijske izveštaje koji su počinjali 1. januara 2014. godine (i kasnije), kao i naknadne izmene ili izdati MRS/MSFI i tumačenja standarda, nisu prevedeni i objavlјeni odnosno usvojeni u Republici Srbiji, pa stoga nisu ni primenjeni prilikom sastavlјanja priloženih finansijskih izveštaja. Pored navedenog, pojedina zakonska i podzakonska regulativa propisuje računovodstvene postupke, vrednovanja i obelodanjivanja koja u pojedinim slučajevima odstupaju od zahteva MRS/MSFI i IFRIC tumačenja. Shodno navedenom, a imajući u vidu potencijalno materijalne efekte koje odstupanja računovodstvenih propisa Republike Srbije od MSFI i MRS mogu imati na realnost i objektivnost finansijskih izveštaja Društva, priloženi finansijski izveštaji se ne mogu u potpunosti smatrati finansijskim izveštajima sastavlјenim u saglasnosti sa MSFI i MRS. Objavlјeni standardi i tumačenja koji su stupili na snagu u prethodnim periodima i tekućem periodu na osnovu Rešenja o utvrđivanju prevoda, obelodanjeni su u napomeni 2.2. Objavlјeni standardi i tumačenja na snazi u prethodnom i tekućem periodu koji još uvek nisu zvanično prevedeni i usvojeni obelodanjeni su u napomeni 2.3. Objavlјeni standardi i tumačenja koji još uvek nisu u primeni, obelodanjeni su u napomeni 2.4. Finansijski izveštaji su sastavlјeni u skladu sa načelom istorijskog troška, osim ako je drugačije navedeno u računovodstvenim politikama koje su date u dalјem tekstu. 17

U skladu sa Zakonom, finansijski izveštaji Društva su iskazani u hilјadama dinara. Dinar predstavlјa zvaničnu izveštajnu valutu u Republici Srbiji. 2.2. Objavlјeni standardi i tumačenja koji su stupili na snagu u prethodnim periodima i tekućem periodu na osnovu Rešenja o utvrđivanju prevoda Izmene MSFI 7 Finansijski instrumenti: Obelodanjivanja Izmene kojima se pobolјšavaju obelodanjivanja fer vrednost i rizika likvidnosti (revidiran marta 2009. godine, na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2009. godine); Izmene MSFI 1 Prva primena Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja Dodatni izuzeci za lica koja prvi put primenjuju MSFI. Izmene se odnose na sredstva u industriji nafte i gasa i utvrđivanje da li ugovori sadrže lizing (revidiran jula 2009. godine, na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2010. godine); Izmene različitih standarda i tumačenja rezultat su Projekta godišnjeg kvalitativnog pobolјšanja MSFI objavlјenog 16. aprila 2009. godine (MSFI 5, MSFI 8, MRS 1, MRS 7, MRS 17, MRS 36, MRS 39, IFRIC 16) prvenstveno sa namerom otklanjanja neusaglašenosti i pojašnjenja formulacija u tekstu (izmene standarda stupaju na snagu za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2010. godine, a izmena IFRIC na dan ili nakon 1. jula 2009. godine); Izmene MRS 38 Nematerijalna imovina (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. jula 2009. godine); Izmene MSFI 2 Plaćanja akcijama : Izmene kao rezultat Projekta godišnjeg kvalitativnog pobolјšanja MSFI (revidiran u aprilu 2009. godine, na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. jula 2009. godine) i izmene koje se odnose na transakcije plaćanja akcijama grupe zasnovane na gotovini (revidiran juna 2009. godine, na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2010. godine); Izmene IFRIC 9 Ponovna procena ugrađenih derivata stupaju na snagu za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. jula 2009. godine i MRS 39 Finansijski instrumenti: Priznavanje i merenje Ugrađeni derivati (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 30. juna 2009. godine); IFRIC 18 Prenosi sredstava od kupaca (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. jula 2009. godine); Sveobuhvatni okvir za finansijsko izveštavanje 2010. godine što predstavlјa izmenu Okvira za pripremanje i prikazivanje finansijskih izveštaja (važi za prenos sredstava sa kupaca primlјenih na dan ili posle septembra 2010. godine); Dopune MSFI 1 Prva primena Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja Ograničeno izuzeće od uporednih obelodanjivanja propisanih u okviru MSFI 7 kod lica koja prvi put primenjuju MSFI (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. jula 2010. godine); Dopune MRS 24 Obelodanjivanja povezanih strana Pojednostavlјeni zahtevi za obelodanjivanjem kod lica pod (značajnom) kontrolom ili uticajem vlade i pojašnjenje definicije povezanog lica (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2011. godine); Dopune MRS 32 Finansijski instrumenti: Prezentacija Računovodstveno obuhvatanje prečeg prava na nove akcije (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. februara 2010. godine); 18

Dopune različitih standarda i tumačenja Pobolјšanja MSFI (2010) rezultat su Projekta godišnjeg kvalitativnog pobolјšanja MSFI objavlјenog 6. maja 2010. godine (MSFI 1, MSFI 3, MSFI 7, MRS 1, MRS 27, MRS 34, IFRIC 13) prvenstveno sa namerom otklanjanja neslaganja i pojašnjenja formulacija u tekstu (većina dopuna biće na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2011. godine); Dopune IFRIC 14 MRS 19 Ograničenje sredstava definisanih primanja, zahtevi za minimalnim finansiranjem i njihova interakcija Avansna uplata minimalnih sredstava potrebnih za finansiranje (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2011. godine); IFRIC 19 Poništavanje finansijskih obaveza sa instrumentima kapitala (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. jula 2010. godine); Dopune MSFI 1 Prva primena Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja Velika hiperinflacija i uklanjanje fiksnih datuma za lica koja prvi put primenjuju MSFI (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. jula 2011. godine); Dopune MSFI 7 Finansijski instrumenti: Obelodanjivanja Prenos finansijskih sredstava (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2011. godine); Dopune MRS 12 Porezi na dobitak Odloženi porez: povraćaj sredstava koja su služila za obračun poreza (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2012. godine); MSFI 10 Konsolidovani finansijski izveštaji (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2013. godine); MSFI 11 Zajednički aranžmani (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2013. godine); MSFI 12 Obelodanjivanje o učešćima u drugim pravnim licima (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2013. godine); Dopune MSFI 10, MSFI 11 i MSFI 12 Konsolidovani finansijski izveštaji, Zajednički aranžmani i Obelodanjivanja učešća u drugim pravnim licima: Uputstvo o prelaznoj primeni (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2013. godine); MRS 27 (revidiran 2011. godine) Pojedinačni finansijski izveštaji (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2013. godine); MRS 28 (revidiran 2011. godine) Ulaganja u pridružena pravna lica i zajedničke investicije u pridružene entitete i zajedničke poduhvate (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2013. godine); MSFI 13 Merenje fer vrednosti (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2013. godine); Dopune MSFI 1 Prva primena Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja Državni krediti po kamatnoj stopi nižoj od tržišne (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2013. godine); Dopune MSFI 7 Finansijski instrumenti: Obelodanjivanja Netiranje finansijskih sredstava i finansijskih obaveza (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2013. godine); 19

Dopune MRS 1 Prezentacija finansijskih izveštaja Prezentacija stavki ostalog ukupnog rezultata (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. jula 2012. godine). Dopune MRS 19 Naknade zaposlenima Pobolјšanja računovodstvenog obuhvatanja naknada po prestanku radnog odnosa (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2013. godine); Godišnja pobolјšanja za period od 2009. do 2011. godine izdata u maju 2012. godine koja se odnose na različite projekte pobolјšanja MSFI (MSFI 1, MRS 1, MRS 16, MRS 32, MRS 34) uglavnom na otklanjanju nekonzistentnosti i pojašnjenja formulacija (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2013. godine); IFRIC 20 Troškovi uklanjanja otkrivke u proizvodnoj fazi površinskog kopa (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2013. godine); 2.3. Objavlјeni standardi i tumačenja na snazi u prethodnom i tekućem periodu koji još uvek nisu zvanično prevedeni i usvojeni Na dan objavlјivanja ovih finansijskih izveštaja, dole navedeni standardi i izmene standarda su bili izdati od strane Odbora za međunarodne računovodstvene standarde, a sledeća tumačenja bila su objavlјena od strane Komiteta za tumačenje međunarodnog finansijskog izveštavanja, ali nisu zvanično usvojena u Republici Srbiji: Dopune MRS 32 Finansijski instrumenti: Prezentacija Prebijanje finansijskih sredstava i finansijskih obaveza (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2014. godine); Dopune MSFI 10 Konsolidovani finansijski izveštaji, MSFI 12 Obelodanjivanje o učešćima u drugim entitetima i MRS 27 Pojedinačni finansijski izveštaji Izuzeće zavisnih lica iz konsolidacije prema MSFI 10 (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2014. godine). Dopune MRS 36 Umanjenje vrednosti imovine Obelodanjivanje nadoknadivog iznosa za nefinansijsku imovinu (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2014. godine). Dopune MRS 39 Finansijski instrumenti: Priznavanje i odmeravanje Obnavlјanje derivata i nastavak računovodstva hedžinga (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2014. godine). IFRIC 21 Dažbine (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2014. godine). Dopune MRS 19 Primanja zaposlenih Definisani planovi naknade: Doprinosi za zaposlene (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. jula 2014. godine). Godišnja pobolјšanja za period od 2010. do 2012. godine, koja su rezultat su Projekta godišnjeg kvalitativnog pobolјšanja MSFI (MSFI 2, MSFI 3, MSFI 8, MSFI 13, MRS 16, MRS 24 i MRS 38) radi otklanjanja neusaglašenosti i pojašnjenja formulacija (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. jula 2014. godine). Godišnja pobolјšanja za period od 2011. do 2013. godine, koja su rezultat Projekta godišnjeg kvalitativnog pobolјšanja MSFI (MSFI 1, MSFI 3, MSFI 13 i MRS 40) radi otklanjanja neusaglašenosti i pojašnjenja formulacija (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. jula 2014. godine). 20

Dopune MSFI 11 Zajednički aranžmani Računovodstvo sticanja učešća u zajedničkim poslovanjima (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine. MSFI 14 Računi regulatornih aktivnih vremenskih razgraničenja - na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine. Dopune MRS 16 Nekretnine, postrojenja i oprema i MRS 38 Nematerijalna imovina - Tumačenje prihvaćenih metoda amortizacije (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine). Dopune MRS 16 Nekretnine, postrojenja i oprema i MRS 41 Polјoprivreda - Polјoprivreda industrijske bilјke (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine). Dopune MRS 27 Pojedinačni finansijski izveštaji Metod udela u pojedinačnim finansijskim izveštajima (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine). Dopune MSFI 10 Konsolidovani finansijski izveštaji i MRS 28 Investicije u pridružene entitete i zajedničke poduhvate - Prodaja ili prenos sredstava između investitora i njegovih pridruženih entiteta ili zajedničkih poduhvata (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine). Dopune MSFI 10 Konsolidovani finansijski izveštaji, MSFI 12 Obelodanjivanje o učešćima u drugim entitetima i MRS 28 Investicije u pridružene entitete i zajedničke poduhvate - Investiciona društva: Primena izuzetaka od konsolidacije (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine). Dopune MRS 1 Prezentacija finansijskih izveštaja Inicijativa za obelodanjivanje (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine). Dopune i izmene različitih standarda Pobolјšanja MSFI (za period od 2012. do 2014. godine), koja su rezultat Projekta godišnjeg kvalitativnog pobolјšanja MSFI (MSFI 5, MSFI 7, MRS 19 i MRS 34) radi otklanjanja neusaglašenosti i pojašnjenja formulacija (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine). 2.4. Objavlјeni standardi i tumačenja koji još uvek nisu stupili na snagu Na dan izdavanja ovih finansijskih izveštaja sledeći standardi, njihove dopune i tumačenja bili su objavlјeni, ali nisu još uvek stupili na snagu: MSFI 9 Finansijski instrumenti i kasnije dopune, koji zamenjuje zahteve MRS 39 Finansijski instrumenti: priznavanje i odmeravanje, u vezi sa klasifikacijom i odmeravanjem finansijske imovine. Standard eliminiše postojeće kategorije iz MRS 39 - sredstva koja se drže do dospeća, sredstva raspoloživa za prodaju i krediti i potraživanja. MSFI 9 je na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2018. godine, uz dozvolјenu raniju primenu. U skladu sa MSFI 9, finansijska sredstva će se klasifikovati u jednu od dve navedene kategorije prilikom početnog priznavanja: finansijska sredstva vrednovana po amortizovanom trošku ili finansijska sredstva vrednovana po fer vrednosti. 21

Finansijsko sredstvo će se priznavati po amortizovanom trošku ako sledeća dva kriterijuma budu zadovolјena: sredstva se odnose na poslovni model čiji je cilј da se naplaćuju ugovoreni novčani tokovi i ugovoreni uslovi pružaju osnov za naplatu na određene datume novčanih tokova koji su isklјučivo naplata glavnice i kamate na preostalu glavnicu. Sva ostala sredstva će se vrednovati po fer vrednosti. Dobici i gubici po osnovu vrednovanja finansijskih sredstava po fer vrednosti će se priznavati u bilansu uspeha, izuzev za ulaganja u instrumente kapitala sa kojima se ne trguje, gde MSFI 9 dopušta, pri inicijalnom priznavanju, kasnije nepromenlјivi izbor da se sve promene fer vrednosti priznaju u okviru ostalih dobitaka i gubitaka u izveštaju o ukupnom rezultatu. Iznos koji tako bude priznat u okviru izveštaja o ukupnom rezultatu neće moći kasnije da se prizna u bilansu uspeha. MSFI 15 Prihodi iz ugovora sa kupcima, koji definiše okvir za priznavanje prihoda. MSFI 15 zamenjuje MRS 18 Prihodi, MRS 11 Ugovori o izgradnji, IFRIC13 Programi lojalnosti klijenata, IFRIC15 Sporazumi za izgradnju nekretnina i IFRIC18 Prenosi sredstava od kupaca i SIC 31 Prihodi transakcije razmene koje uključuju usluge oglašavanja. MSFI 15 je na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2017. godine, uz dozvolјenu raniju primenu. MSFI 16 Zakup koji je objavljen u januaru 2016. godine, primena je za poslovne periode koji počinju posle 1.januara 2019. godine. Ovim strandardom biće zamenjen dosadašnji MRS 17. Sadržina i forma obrazaca finansijskih izveštaja i sadržina pozicija u obrascima je propisana Pravilnikom o sadržini i formi obrazaca finansijskih izveštaja za privredna društva, zadruge i preduzetnike ("Sl. glasnik RS", br. 95/2014 i 144/2014). Kontni okvir i sadržina računa u Kontnom okviru propisana je Pravilnikom o kontnom okviru i sadržini računa u kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike ("Sl. glasnik RS", br. 95/2014 - u dalјem tekstu: Pravilnik o kontnom okviru). Prema Zakonu o računovodstvu, finansijski izveštaji obuhvataju: bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj o ostalom rezultatu, izveštaj o tokovima gotovine, izveštaj o promenama na kapitalu i napomene uz finansijske izveštaje. Društvo je u sastavljanju ovih finansijskih izveštaja primenilo računovodstvene politike obelodanjene u Napomeni 3, koje su zasnovane na važećim računovodstvenim i poreskim propisima Republike Srbije. 2.5. Uporedni podaci Uporedne podatke predstavljaju finansijski izveštaji Društva na dan i za godinu koja se završava na dan 31.12.2015. godine, koji su bili predmet nezavisne revizije. 2.6. Nastavak poslovanja Finansijski izveštaji Društva za godinu završenu na dan 31.12.2016. godine su sastavljeni po načelu stalnosti poslovanja. 22

3. RAČUNOVODSTVENA NAČELA Pri sastavljanju finansijskih izveštaja Društva uvažena su sledeća načela: Načelo stalnosti, Načelo doslednosti, Načelo opreznosti, Načelo suštine iznad forme, Načelo uzročnosti prihoda i rashoda i Načelo pojedinačnog procenjivanja. Uvažavanjem načela stalnosti, finansijski izveštaji se sastavljaju pod pretpostavkom da imovinski, finansijski i prinosni položaj Društva, kao i ekonomska politika zemlje i ekonomske prilike u okruženju, omogućavaju poslovanje u neograničeno dugom roku ( Going Concern princip). Načelo doslednosti podrazumeva da se način procenjivanja stanja i promena na imovini, obavezama, kapitalu, prihodima, rashodima i rezultatu poslovanja, to jest da se način procenjivanja bilansnih pozicija Društva, ne menja u dužem vremenskom razdoblju. Ako, na primer, zbog usaglašavanja sa zakonskom regulativom, do promene ipak dođe, obrazlaže se razlog promene, a efekat promene se iskazuje shodno zahtevima iz profesionalne regulative vezanim za promenu načina procenjivanja. Načelo opreznosti podrazumeva uključivanje određenog nivoa opreza pri sastavljanju finansijskih izveštaja Društva, koje treba da rezultira da imovina i prihodi nisu precenjeni, a da obaveze i troškovi nisu potcenjeni. Međutim, uvažavanje načela opreznosti ne treba razumeti na način svesnog, nerealnog umanjenja prihoda i kapitala Društva; to jest svesnog, nerealnog uvećanja rashoda i obaveza Društva. Naime, u Okviru je potencirano da uvažavanje načela opreznosti ne sme da ima za posledicu značajno stvaranje skrivenih rezervi, namerno umanjenje imovine ili prihoda, ili namerno preuveličavanje obaveza ili troškova, jer u tom slučaju finansijski izveštaji ne bi bili neutralni i, stoga, ne bi bili pouzdani. Načelo suština iznad forme podrazumeva da pri evidentiranju transakcija Društva, a time, posledično, i pri sastavljanju finansijskih izveštaja, računovodstveno obuhvatanje treba da se vrši u skladu sa suštinom transakcija i njihovom ekonomskom realnošću, a ne samo na osnovu njihovog pravnog oblika. Uvažavanjem načela uzročnosti prihoda i rashoda, priznavanje efekata transakcija i drugih događaja u Društvu nije vezano za momenat kada se gotovina ili gotovinski ekvivalenti, po osnovu tih transakcija i događaja, prime ili isplate, već se vezuju za momenat kada se dogode. Takvim pristupom omogućeno je da se korisnici finansijskih izveštaja ne informišu samo o prošlim transakcijama Društva koje su prouzrokovale isplatu i primanja gotovine, već i obavezama Društva da isplati gotovinu u budućnosti, kao i o resursima koji predstavljaju gotovinu koje će Društvo primiti u budućnosti. Drugim rečima, uvažavanjem načela uzročnosti prihoda i rashoda obezbeđuje se informisanje o prošlim transakcijama i drugim događajima na način koji je najupotrebljiviji za korisnike pri donošenju ekonomskih odluka. Načelo pojedinačnog procenjivanja podrazumeva da eventualna grupna procenjivanja različitih bilansnih pozicija Društva (na primer, imovine ili obaveza), radi racionalizacije, proističu iz njihovog pojedinačnog procenjivanja. 23

4. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA 4.1. Korišćenje procenjivanja Sastavljanje i prikazivanje finansijskih izveštaja u skladu sa MRS i MSFI i računovodstvenim propisima važećim u Republici Srbiji zahteva od rukovodstva Društva korišćenje najboljih mogućih procena i razumnih pretpostavki, koje imaju efekte na iznose iskazane u finansijskim izveštajima i napomenama uz finansijske izveštaje. Detaljniji prikaz korišćenih računovodstvenih procena date u Napomeni 4. 4.2. Preračunavanje stranih sredstava plaćanja i računovodstveni tretman kursnih razlika i efekata valutne klauzule Stavke uključene u finansijske izveštaje Društva odmeravaju se korišćenjem valute primarnog ekonomskog okruženja u kome Društvo posluje (funkcionalna valuta). Finansijski izveštaji prikazuju se u hiljadama RSD, koji predstavlja funkcionalnu i izveštajnu valutu Društva. Sva sredstva i obaveze u stranim sredstvima plaćanja se na dan bilansa stanja preračunavaju u njihovu dinarsku protivvrednost primenom zvaničnog srednjeg deviznog kursa Narodne banke Srbije važećim na taj dan. Poslovne promene u stranim sredstvima plaćanja tokom godine preračunavaju se u dinarsku protivvrednost primenom zvaničnih deviznih kurseva Narodne banke Srbije važećim na dan poslovne promene. Pozitivne i negativne kursne razlike nastale preračunom sredstava i obaveza iskazanih u stranim sredstvima plaćanja i preračunom transakcija u toku godine evidentiraju se u bilansu uspeha, kao finansijski prihodi, odnosno finansijski rashodi. Pozitivni i negativni efekti ugovorenih deviznih klauzula u vezi potraživanja i obaveza, nastali primenom ugovorenog kursa, takođe se iskazuju kao deo finansijskih prihoda, odnosno finansijskih rashoda. Zvanični srednji kursevi Narodne banke Srbije, korišćeni za preračun deviznih pozicija bilansa stanja na dan 31. decembra 2016. i 2015. godine u funkcionalnu valutu, za pojedine strane valute su: u RSD Valuta 2016. 2015. EUR USD 123,4723 121,6261 117,1353 111,2468 4.3. Grupa za konsolidaciju Grupu za konsolidaciju čine matično društvo (Društvo) i zavisno društvo (Privredno društvo za proizvodnju kotlova i grejnih tela FOS doo, Surdulica), koje je Društvo osnovalo u 2016. godini i čiji je 100% vlasnik. S obzirom da je matično društvo istovremeno zavisno društvo u višoj ekonomskoj celini (Amassis doo, Beograd) ono se, u skladu sa Zakonom o računovodstvu, opredelilo da ne sačinjava konsolidovane finansijske izveštaje za 2016. godinu. 24

4.4. Poslovni prihodi Prihodi od prodaje su iskazani u iznosu fakturisane realizacije, tj. izvršene prodaje do kraja obračunskog perioda, pod uslovom da je sa tim danom nastao dužničko - poverilački odnos i da je ispostavljena faktura. Prihod se meri po poštenoj vrednosti primljene nadoknade ili potraživanja, uzimajući u obzir iznos svih trgovačkih popusta i količinskih rabata koje Društvo odobri. Razlika između poštene vrednosti i nominalnog iznosa naknade priznaje se kao prihod od kamate. Prihod od prodaje se priznaje kada su zadovoljeni svi uslovi: /a/ Društvo je prenelo na kupca sve značajne rizike i koristi od vlasništva; /b/ rukovodstvo Društva ne zadržava niti upliv na upravljanje u meri koja se obično povezuje sa vlasništvom, niti kontrolu nad prodatim proizvodima i robom; /c/ kada je moguće da se iznos prihoda pouzdano izmeri; /d/ kada je verovatno da će poslovna promena da bude praćena prilivom ekonomske koristi u Društvo i /e/ kad se troškovi koji su nastali ili će nastati u vezi sa poslovnom promenom mogu pouzdano da se izmere. Prihodi od usluga iskazani su srazmerno stepenu završenosti usluge na dan bilansiranja. 4.5. Poslovni rashodi Ukupne poslovne rashode čine: nabavna vrednost prodate robe; smanjenje vrednosti zaliha nedovršenih i gotovih proizvoda i nedovršenih usluga; troškovi materijala; troškovi goriva i energije; troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi; troškovi proizvodnih usluga; troškovi amortizacije; troškovi dugoročnih rezervisanja; nematerijalni troškovi, umanjeni za prihode od aktiviranja učinaka i robe i povećanje vrednosti zaliha nedovršenih i gotovih proizvoda i nedovršenih usluga. Osnovni elementi i načela priznavanja rashoda su: /a/ rashodi se priznaju, odnosno evidentiraju i iskazuju kada smanjenje budućih ekonomskih koristi koje je povezano sa smanjenjem sredstava ili povećanjem obaveza može pouzdano da se izmeri; /b/ rashodi se priznaju na osnovu neposredne povezanosti rashoda sa prihodima (načelo uzročnosti); /c/ kada se očekuje da će ekonomske koristi priticati tokom nekoliko obračunskih perioda, a povezanost sa prihodom može da se ustanovi u širem smislu ili posredno, rashodi se priznaju putem postupka sistemske i razumne alokacije; /d/ rashodi se priznaju kada izdatak ne donosi nikakve ekonomske koristi ili kada i do iznosa do kojeg buduće ekonomske koristi ne ispunjavaju uslove ili su prestale da ispunjavaju uslove za priznavanje u bilansu stanja kao sredstvo; /e/ rashodi se priznaju i u onim slučajevima kada nastane obaveza bez istovremenog priznavanja sredstva. Nabavna vrednost prodate robe na veliko utvrđuje se u visini prodajne vrednosti robe na veliko, umanjene za iznos utvrđene razlike u ceni i ukalkulisanog PDV sadržanih u vrednosti prodate robe na veliko. Nabavna vrednost prodate robe na malo utvrđuje se u visini prihoda od prodate robe, umanjenih za iznos utvrđene razlike u ceni, kao i za iznos ukalkulisanog PDV, sadržanih u vrednosti prodate robe na malo. 4.6. Troškovi pozajmljivanja Troškovi pozajmljivanja koji su direktno pripisivi sticanju, izgradnji ili proizvodnji sredstva koje se kvalifikuje čine deo nabavne vrednosti/cene koštanja tog sredstva. Drugi troškovi pozajmljivanja se priznaju kao rashod. 25

4.7. Finansijski prihodi i rashodi Finansijski prihodi i rashodi obuhvataju: prihode i rashode iz odnosa sa matičnim, zavisnim i ostalim povezanim pravnim licima ; prihode i rashode od kamata od trećih lica (nezavisno od toga da li su dospeli i da li se plaćaju ili pripisuju iznosu potraživanja ili obaveze na dan bilansiranja); prihode i rashode od kursnih razlika i efekata valutne klauzule prema trećim licima; i ostale finansijske prihode i rashode. Prihodi od dividendi priznaju se kao prihod u godini kada se iste odobre za isplatu. 4.8. Dobici i gubici Dobici predstavljaju povećanje ekonomske koristi, a obuhvataju prihode koji se javljaju u slučaju prodaje stalne imovine po vrednosti većoj od njihove knjigovodstvene vrednosti, zatim nerealizovane dobitke po osnovu prodaje tržišnih hartija od vrednosti (u slučaju kada se vrednovanje hartija od vrednosti vrši po njihovim tržišnim vrednostima), kao i dobitke koji nastaju pri povećanju knjigovodstvene vrednosti stalne imovine usled prestanka delovanja uslova za smanjenje njihove vrednosti. Gubici nastaju po osnovu prodaje imovine po cenama nižim od njene knjigovodstvene vrednosti, zatim po osnovu rashodovanja neotpisanih osnovnih sredstava, po osnovu šteta koje se mogu u celini ili delimično nadoknaditi od osiguravajućih društava, po osnovu primene principa impariteta (umanjenje vrednosti imovine). 4.9. Nematerijalna ulaganja Nematerijalno ulaganje je odredivo nemonetarno sredstvo bez fizičkog sadržaja: - koje služi za proizvodnju ili isporuku robe ili usluga, za iznajmljivanje drugim licima ili se koristi u administrativne svrhe; - koje društvo kontroliše kao rezultat prošlih događaja; i - od kojeg se očekuje priliv budućih ekonomskih koristi. Nematerijalna ulaganja čine: ulaganja u razvoj; koncesije, patenti, licence i slična prava; ostala nematerijalna ulaganja; nematerijalna ulaganja u pripremi i avansi za nematerijalna ulaganja. Nabavka nematerijalnih ulaganja u toku godine evidentira se po nabavnoj vrednosti. Nabavnu vrednost čini fakturna vrednost uvećana za sve zavisne troškove nabavke i sve troškove dovođenja u stanje funkcionalne pripravnosti. Cenu koštanja nematerijalnih ulaganja proizvedenih u sopstvenoj režiji čine direktni troškovi i pripadajući indirektni troškovi, koji se odnose na to ulaganje. Troškovi pozajmljivanja nastali do momenta stavljanja nematerijalne imovine u upotrebu, kapitalizuju se, odnosno uključuju se u nabavnu vrednost. Nakon što se prizna kao sredstvo, nematerijalno ulaganje se iskazuju po nabavnoj vrednosti ili po ceni koštanja umanjenoj za ukupan iznos obračunate amortizacije i ukupan iznos gubitaka zbog obezvređenja. Na dan svakog bilansa stanja Društvo procenjuje da li postoji neka indicija o tome da je sredstvo možda obezvređeno. Ukoliko takva indicija postoji, Društvo procenjuje iznos sredstva koji može da se povrati. Ako je nadoknadiva vrednost sredstva manja od njegove knjigovodstvene vrednosti knjigovodstvena vrednost se svodi na nadoknadivu vrednost,za iznos gubitka od umanjenja vrednosti priznaje se rashod perioda. 26

Ako na dan bilansa stanja postoje nagoveštaji da prethodno priznat gubitak od umanjenja vrednosti ne postoji ili je umanjen, vrši se procena nadoknadive vrednosti tog sredstva. Gubitak zbog umanjenja vrednosti priznat u prethodnim godinama priznaje se kao prihod, a knjigovodstvena vrednost ove imovine se povećava do nadoknadive vrednosti. Naknadni izdatak koji se odnosi na već priznata nematerijalna ulaganja, pripisuje se iskazanom iznosu tog sredstva, ako je verovatno da će priliv budućih ekonomskih koristi da bude veći od prvobitno procenjene stope prinosa tog sredstva. Društvo priznaje u knjigovodstvenu vrednost nematerijalnog ulaganja, troškove zamene nekih delova tih stavki, u momentu kada ti troškovi nastanu i kada su zadovoljeni kriterijumi priznavanja iz MRS 38 Nematerijalna imovina, (paragraf 21). Svaki drugi naknadni izdatak priznaje se kao rashod u periodu u kome je nastao. Nematerijalna ulaganja prestaju da se iskazuju u bilansu stanja, nakon otuđivanja ili kada je sredstvo trajno povučeno iz upotrebe i kada se od njegovog otuđenja ne očekuju nikakve buduće ekonomske koristi. Dobici ili gubici koji proisteknu iz rashodovanja ili otuđenja utvrđuju se kao razlika između procenjenih neto priliva od prodaje i iskazanog iznosa sredstva i priznaju se kao prihod ili rashod u bilansu uspeha. 4.10. Nekretnine, postrojenja i oprema Nekretnine, postrojenja i oprema su materijalna sredstva: - koja Društvo drži za upotrebu u proizvodnji ili isporuku robe ili pružanje usluga, za iznajmljivanje drugim licima ili u administrativne svrhe; - za koja se očekuje da će se koristiti duže od jednog obračunskog perioda; Društvo priznaje nabavnu vrednost/cenu koštanja neke nekretnine, postojenja i opreme kao sredstvo ako, i samo ako: je verovatno da će se buduće ekonomske koristi povezane sa tim sredstvom prilivati u Društvo, i se nabavna vrednost /cena koštanja tog sredstva može pouzdano odmeriti, odnosno na dan sticanja/izgradnje nabavna vrednost /cena koštanja je u visini prosečne zarade u Republici Srbiji Alat i sitan inventar koji zadovoljavaju uslove iz stava 1. priznaju se kao oprema, a ako ne zadovoljavaju navedene uslove iskazuju se kao zalihe. Rezervni delovi koji ne zadovoljavaju navedene uslove, prilikom ugradnje, iskazuju se kao trošak poslovanja. Ulaganja koja imaju karakter tekućeg održavanja nekretnina, postrojenja i opreme predstavljaju rashod perioda u kome su nastala. Zemljište i objekti su zasebna sredstva i zasebno se evidentiraju, čak i u slučaju kada su zajedno stečeni. Nabavke nekretnina, postrojenja i opreme u toku godine evidentiraju se po nabavnoj vrednosti. Nabavnu vrednost čini fakturna vrednost nabavljenih sredstava uvećana za sve zavisne troškove nabavke i sve troškove dovođenja u stanje funkcionalne pripravnosti. Cenu koštanja navedenih sredstava proizvedenih u sopstvenoj režiji čine direktni troškovi i pripadajući indirektni troškovi, koji se odnose na to ulaganje. 27

Troškovi pozajmljivanja nastali do momenta stavljanja sredstva u upotrebu, kapitalizuju se, odnosno uključuju se u nabavnu vrednost kupljenog sredstva. Nakon što se priznaju kao sredstva, nekretnine, postrojenja i oprema, iskazuju se po nabavnoj vrednosti ili po ceni koštanja umanjenoj za ukupan iznos obračunate amortizacije i ukupan iznos gubitaka zbog obezvređenja. Na dan svakog bilansa stanja Društvo procenjuje da li postoji neka indicija o tome da je sredstvo možda obezvređeno. Ukoliko takva indicija postoji, Društvo procenjuje iznos sredstva koji može da se povrati. Ako je nadoknadiva vrednost sredstva manja od njegove knjigovodstvene vrednosti knjigovodstvena vrednost se svodi na nadoknadivu vrednost a za iznos gubitka od umanjenja vrednosti priznaje se rashod perioda. Ako na dan bilansa stanja postoje nagoveštaji da prethodno priznat gubitak od umanjenja vrednosti ne postoji ili je umanjen, vrši se procena nadoknadive vrednosti tog sredstva. Gubitak zbog umanjenja vrednosti priznat u prethodnim godinama priznaje se kao prihod, a knjigovodstvena vrednost se povećava do nadoknadive vrednosti. Naknadni izdatak koji se odnosi na već priznate nekretnine, postrojenja i opremu pripisuje se iskazanom iznosu tog sredstva, ako je verovatno da će priliv budućih ekonomskih koristi da bude veći od prvobitno procenjene stope prinosa tog sredstva i da se nabavna vrednost/cena koštanja naknadnog izdatka može pouzdano utvrditii. Društvo priznaje u knjigovodstvenu vrednost neke nekretnine, postrojenja i opreme, troškove zamene nekih delova tih stavki, u momentu kada ti troškovi nastanu i kada su zadovoljeni kriterijumi priznavanja iz MRS 16 Nekretnine, postrojenja i oprema, (paragraf 7). Svaki drugi naknadni izdatak priznaje se kao rashod u periodu u kome je nastao. Gradsko zemljište se iskazuje odvojeno od vrednosti nekretnine po nabavnoj vrednosti (ili kao rezidualna vrednost nekretnine koja se nalazi na tom zemljištu), a naknadno vrednovanje se vrši na isti način kao i za nekretnine, postrojenja i opremu. Ne vrši se amortizacija zemljišta. Nekretnine, postrojenja i oprema prestaju da se iskazuju u bilansu stanja, nakon otuđivanja ili kada je sredstvo trajno povučeno iz upotrebe i kada se od njegovog otuđenja ne očekuju nikakve buduće ekonomske koristi. Dobici ili gubici koji proisteknu iz rashodovanja ili otuđenja utvrđuju se kao razlika između procenjenih neto priliva od prodaje i iskazanog iznosa sredstva i priznaju se kao prihod ili rashod u bilansu uspeha. 4.11. Investicione nekretnine Investiciona nekretnina je nekretnina (deo zgrade) koju Društvo kao vlasnik ili korisnik finansijskog lizinga drži radi ostvarivanja zarade od izdavanja nekretnine ili radi uvećanja vrednosti kapitala ili radi i jednog i drugog, a ne radi upotrebe za proizvodnju ili snabdevanje robom ili pružanja usluga ili za potrebe administrativnog poslovanja, ili prodaje u okviru redovnog poslovanja. Početno merenje investicione nekretnine vrši se po nabavnoj vrednosti ili ceni koštanja. Pri početnom merenju, zavisni troškovi nabavke se uključuju u nabavnu vrednost ili cenu koštanja. Nakon početnog priznavanja investiciona nekretnina se meri po nabavnoj vrednosti ili ceni koštanja umanjenoj za ukupan iznos ispravke vrednosti po osnovu amortizacije i ukupan iznos ispravke vrednosti po osnovu obezvređenja 28

4.12. Amortizacija Obračun amortizacije vrši se od početka narednog meseca u odnosu na mesec kada je sredstvo stavljeno u upotrebu. Amortizacija se obračunava proporcionalnom metodom primenom stopa koje se utvrđuju na osnovu procenjenog korisnog veka upotrebe sredstava. Osnovica za obračun amortizacije sredstva je nabavna vrednost tog sredstva. Korisni vek trajanja, odnosno amortizacione stope, preispituju se periodično i ako su očekivanja zasnovana na novim procenama značajno različita od prethodnih, obračun troškova amortizacije za tekući i budući period se koriguju. Metod obračuna amortizacije koji se primenjuje preispituje se periodično i ukoliko je došlo do značajne promene u očekivanom obrascu trošenja ekonomskih koristi od tih sredstava, metod se menja tako da odražava taj izmenjeni način. Kada je takva promena metoda obračuna amortizacije neophodna, onda se ona računovodstveno obuhvata kao promena računovodstvene procene, a obračunati troškovi amortizacije za tekući i budući period se koriguju. Stope amortizacije za glavne kategorije nekretnina, postrojenja i opreme, date su u sledećem pregledu: Građevinski objekti stope 2,00 do 2,50% Proizvodna oprema stope 7,00 do 15,00% Putnička i teretna vozila stope 10,00 do 15,50% Kancelarijska oprema stope 5,00 do 10,00% Računarska oprema stope 20,00 do 30,00% Primenjene stope za amortizaciju nematerijalnih ulaganja su sledeće: Nematerijalna ulaganja stopa 15% Obračun amortizacije za poreske svrhe vrši se u skladu sa Zakonom o porezu na dobit preduzeća Republike Srbije i Pravilnikom o načinu razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i načinu utvrđivanja amortizacije za poreske svrhe, što rezultira u odloženim porezima. 4.13. Umanjenje vrednosti imovine Saglasno usvojenoj računovodstvenoj politici, rukovodstvo Društva proverava na svaki dan bilansa stanja da li postoje indikatori gubitka vrednosti imovine. U slučaju da takvi indikatori postoje, Društvo procenjuje nadoknadivu vrednost imovine. Nadoknadivi iznos određen je kao viši od neto prodajne cene i upotrebne vrednosti. Neto prodajna cena je iznos koji se može dobiti prilikom prodaje imovine u transakciji između dve voljne nezavisne strane, umanjena za troškove prodaje, dok vrednost u upotrebi predstavlja sadašnju vrednost procenjenih budućih novčanih tokova za koje se očekuje da će nastati iz kontinuirane upotrebe imovine kroz njen ekonomski vek trajanja te prodaje na kraju veka trajanja. Nadoknadivi iznos se procenjuje za svako zasebno sredstvo ili, ako to nije moguće, za jedinicu koja stvara novac kojoj to sredstvo pripada. Gde knjigovodstveni iznos prelazi taj procenjeni nadoknadivi iznos, vrednost imovine je umanjena do njenog nadoknadivog iznosa. Gubitak zbog obezvređenja se priznaje u iznosu razlike, na teret rashoda saglasno MRS 36 Umanjenje vrednosti imovine. Rukovodstvo društva je procenilo da ne postoje indikatori gubitka vrednosti imovine sa stanjem na dan 31.12.2016.godine, tako da nije vrseno umanjenje vrednosti imovine 29

4.14. Zalihe Zalihe robe i materijala se mere po nabavnoj vrednosti. Nabavnu vrednost čine svi troškovi nabavke za dovođenje zaliha na njihovo sadašnje mesto i stanje. Troškovi nabavke zaliha obuhvataju kupovnu cenu, uvozne dažbine i druge obaveze (osim onih koje Društvo može naknadno da povrati od poreskih vlasti), troškove prevoza, manipulativne troškove i druge troškove koji se mogu direktno pripisati nabavci. Popusti, rabati i druge slične stavke se oduzimaju pri utvrđivanju troškova nabavke. Izlaz zaliha materijala i robe se evidentira metodom prosečne ponderisane cene. Zalihe nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda se mere po ceni koštanja, odnosno po neto prodajnoj vrednosti, ako je niža. Cenu koštanja čine svi troškovi konverzije i drugi nastali troškovi neophodni za dovođenje zaliha na njihovo sadašnje mesto i stanje, odnosno: - troškovi direktnog rada; - troškovi direktnog materijala i - indirektni, odnosno opšti proizvodni troškovi U vrednost zaliha nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda ne ulaze, već predstavljaju rashod perioda: - neuobičajeno veliko rasipanje materijala, radne snage ili drugi troškovi proizvodnje; - troškovi skladištenja, osim ako ti troškovi nisu neophodni u procesu proizvodnje pre naredne faze proizvodnje; - režijski troškovi administracije koji ne doprinose dovođenju zaliha na sadašnje mesto i u sadašnje stanje; i - troškovi prodaje. Neto prodajna vrednost predstavlja procenjenu prodajnu vrednost, umanjenu za procenjene troškove prodaje i procenjene troškove dovršenja (kod nedovršene proizvodnje). Ukoliko je neto prodajna vrednost zaliha nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda niža od njihove cene koštanja, vrši se delimičan otpis do neto prodajne vrednosti. Terećenjem ostalih rashoda vrši se ispravka vrednosti zaliha u slučajevima kada se oceni da je potrebno svesti vrednost zaliha na njihovu neto prodajnu vrednost. Oštećene zalihe i zalihe koje po kvalitetu ne odgovaraju standardima se u potpunosti otpisuju. Zalihe robe u maloprodaji iskazuju se po prodajnoj ceni u toku godine. Na kraju obračunskog perioda vrši se svođenje vrednosti zaliha na nabavnu vrednost putem alokacije realizovane razlike u ceni i poreza na dodatu vrednost, obračunatih na prosečnoj osnovi, na vrednost zaliha u stanju na kraju godine i nabavnu vrednost prodate robe. 4.15. Finansijski instrumenti Finansijski instrumenti uključuju finansijska sredstva i obaveze koje se evidentiraju u bilansu stanja Društva, počevši od momenta kada Društvo ugovornim obavezama postane vezano za finansijski instrument, a zaključno sa gubitkom kontrole nad pravima koja proizilaze iz finansijskog sredstva (realizacijom, isticanjem, ustupanjem itd.), to jest sa izmirenjem, ukidanjem ili isticanjem finansijske obaveze. Finansijski instrumenti se inicijalno vrednuju po fer vrednosti, uvećanoj za troškove transakcija (izuzev finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza koje se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha), koji su direktno pripisivi nabavci ili emitovanju finansijskog sredstva ili finansijske obaveze. Finansijska sredstva i obaveze se evidentiraju u bilansu stanja Društva od momenta kada je Društvo ugovornim odredbama vezano za instrument. 30

Rukovodstvo vrši klasifikaciju finansijskih plasmana u momentu inicijalnog priznavanja. Klasifikacija zavisi od svrhe za koju su finansijska sredstva pribavljena. Finansijska sredstva prestaju da se priznaju kada Društvo izgubi kontrolu nad ugovorenim pravima nad tim instrumentima. Finansijska obaveza prestaje da se priznaje kada Društvo ispuni obavezu ili kada je obaveza plaćanja predviđena ugovorom ukinuta ili istekla. Finansijski instrumenti u skladu sa MRS 39 Finansijski instrumenti: Priznavanje i odmeravanje, obuhvataju sledeće kategorije finansijskih instrumenata: (a) Finansijsko sredstvo ili finansijska obaveza po fer vrednosti kroz bilans uspeha; (b) Investicije koje se drže do dospeća; (c) Krediti (zajmovi) i potraživanja; (d) Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju; 4.15.1. Krediti (zajmovi) i potraživanja Zajmovi (krediti) i potraživanja su nederivatna finansijska sredstva sa fiksnim ili odredivim isplatama koja nisu kotirana na aktivnom tržištu osim: (a) sredstva koja Društvo namerava da proda odmah ili u kratkom roku i koja bi onda bila klasifikovana kao sredstva koja se drže radi trgovanja i ona koja Društvo posle početnog priznavanja naznači po fer vrednosti kroz bilans uspeha; (b) ona koja Društvo posle početnog priznavanja naznači kao raspoloživa za prodaju; ili (c) ona za koja imalac ne može u značajnoj meri povratiti svoju celokupnu početnu investiciju, osim ako to nije zbog pogoršanja kredita, i koja će biti klasifikovana kao raspoloživa za prodaju. Učešće stečeno u paketu sredstava koja nisu zajmovi (krediti) ili potraživanja (na primer učešće u zajedničkom fondu ili sličnim fondovima) nije zajam (kredit) ili potraživanje. 4.15.2. Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju su nederivatna finansijska sredstva koja su naznačena kao raspoloživa za prodaju i nisu klasifikovana kao (a) zajmovi(krediti) i potraživanja (b) investicije koje se drže do dospeća ili (c) finansijska sredstva naznačena po fer vrednosti kroz bilans uspeha. 4.16. Kratkoročna potraživanja i plasmani Kratkoročna potraživanja obuhvataju potraživanja od kupaca zavisnih i drugih povezanih pravnih lica i ostalih kupaca u zemlji i inostranstvu po osnovu prodaje proizvoda, robe i usluga. Kratkoročni plasmani obuhvataju kredite, hartije od vrednosti i ostale kratkoročne plasmane sa rokom dospeća, odnosno prodaje do godinu dana od dana činidbe, odnosno od dana bilansa. Kratkoročna potraživanja od kupaca mere se po vrednosti iz originalne fakture. Ako se vrednost u fakturi iskazuje u stranoj valuti, vrši se preračunavanje u izveštajnu valutu po srednjem kursu važećem na dan transakcije. Promene deviznog kursa od datuma transakcije do datuma naplate potraživanja iskazuju se kao kursne razlike u korist prihoda ili na teret rashoda. Potraživanja iskazana u stranoj valuti na dan bilansa preračunavaju se prema važećem srednjem kursu NBS, a kursne razlike priznaju se kao prihod ili rashod perioda. Kratkoročni finansijski plasmani koji se ne drže radi trgovanja mere se po amortizovanoj vrednosti, ne uzimajući u obzir nameru Društava da ih drže do dospeća. 31

Ukoliko postoji verovatnoća da Društvo neće biti u stanju da naplati sve dospele iznose (glavnicu i kamatu) prema ugovornim uslovima za date kredite, potraživanja ili ulaganja koja se drže do dospeća koja su iskazana po amortizovanoj vrednosti, nastao je gubitak zbog obezvređivanja ili nenaplaćenih potraživanja. Na dan bilansa rukovodstvo Društva procenom utvrđuje naplativost potraživanja. Potraživanja kojima je na dan bilansa prošao rok od šezdeset dana od dana dospeća za naplatu indirektno se ispravljaju na teret rashoda perioda, bez prethodno izvršene procene od strane rukovodstva, ali obavezno uz pisanu odluku Odbora direktora. Ako je nenaplativost izvesna vrši se direktan otpis tih potraživanja odlukom odbora direktora Društva. 4.17. Gotovinski instrumenti i gotovina Gotovinski ekvivalenti i gotovina uključuju sredstva na računima kod banaka, gotovinu u blagajni, kao i visoko likvidna sredstva sa prvobitnim rokom dospeća do tri meseca ili kraće a koja se mogu brzo konvertovati u poznate iznose gotovine, uz beznačajan rizik od promene vrednosti. 4.18. Obaveze Obaveza je rezultat prošlih transakcija ili događaja, čije izmirenje obično podrazumeva odricanje od ekonomskih koristi (resursa) Društva da bi se zadovoljio zahtev druge strane. Shodno relevantnim odredbama Okvira, obaveza se priznaje u bilansu stanja: kada je verovatno da će odliv resursa koji sadrže ekonomske koristi imati za rezultat izmirenje sadašnje obaveze i kada iznos za izmirenje može pouzdano da se odmeri. Pored navedenog, pri priznavanju se uvažava načelo opreznosti, pod kojim se podrazumeva uključivanje opreza pri procenjivanju, tako da imovina i prihodi nisu precenjeni, a obaveze ili troškovi potcenjeni. Međutim, načelo opreznosti ne treba da rezultira stvaranjem skrivenih rezervi (na primer, kao posledica namerno precenjenih obaveza ili troškova), obzirom da u tom slučaju finansijski izveštaji ne bi bili neutralni i, stoga, ne bi bili pouzdani. Obavezama se smatraju: dugoročne obaveze (obaveze prema povezanim pravnim licima; dugoročni krediti i zajmovi u zemlji i inostranstvu, obaveze po dugoročnim hartijama od vrednosti, obaveze po osnovu finansijskog lizinga i ostale dugoročne obaveze), kratkoročne finansijske obaveze (kratkoročni krediti i zajmovi od povezanih pravnih lica, kratkoročni kreditii zajmovi u zemlji i inostranstvu, deo dugoročnih kredita i zajmova, kao i drugih obaveza koje dospevaju do jedne godine i ostale kratkoročne finansijske obaveze), kratkoročne obaveze iz poslovanja (dobavljači i ostale obaveze iz poslovanja) i ostale kratkoročne obaveze. Kratkoročnim obavezama se smatraju obaveze za koje se očekuje da će biti izmirene u roku do godinu dana od datuma bilansa stanja, uključujući i deo dugoročnih obaveza koje ispunjavaju navedeni uslov, dok se dugoročnim obavezama smatraju obaveze čije se izmirenje očekuje u duţem roku. Za obaveze iskazane u stranoj valuti, kao i obaveze sa valutnom klauzulom se vrši preračunavanje u funkcionalnu valutu po srednjem kursu vaţećem na dan transakcije. Promene kursa do datuma izmirenja iskazuju se kao pozitivne (negativne) kursne razlike. Obaveze u stranoj valuti se na datum bilansa stanja preračunavaju prema važećem kursu, a kursne razlike se priznaju kao prihodi ili rashodi perioda. 32

4.19. Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna sredstva Rezervisanja se priznaju i vrše kada Društvo ima zakonsku ili ugovorenu obavezu kao rezultat prošlih događaja i kada je verovatno da će doći do odliva resursa kako bi se izmirila obaveza i kada se može pouzdano proceniti iznos obaveze. Rezervisanja za otpremnine i jubilarne nagrade se odmeravaju po sadašnjoj vrednosti očekivanih budućih odliva primenom diskontne stope koja odražava kamatu na visokokvalitetne hartije od vrednosti koje su iskazane u valuti u kojoj će obaveze za penzije biti plaćene. Rezervisanja za sudske sporove formiraju se u iznosu koji odgovara najboljoj proceni rukovodstva Društva u pogledu izdataka koji će nastati da se takve obaveze izmire. Potencijalne obaveze se ne priznaju u finansijskim izveštajima, ali se obelodanjuju u napomenama uz finansijske izveštaje, osim ako je verovatnoća odliva resursa koji sadrže ekonomske koristi veoma mala. Društvo ne priznaje potencijalna sredstva u finansijskim izveštajima već ih obelodanjuje u napomenama uz finansijske izveštaje, ukoliko je priliv ekonomskih koristi verovatan. 4.20. Naknade zaposlenima 4.20.1. Porezi i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje U skladu sa propisima koji se primenjuju u Republici Srbiji, Društvo je obavezno da uplaćuje doprinose raznim državnim fondovima za socijalnu zaštitu. Ove obaveze uključuju doprinose na teret zaposlenih i na teret poslodavca u iznosima koji se obračunavaju primenom zakonom propisanih stopa. Društvo ima zakonsku obavezu da izvrši obustavu obračunatih doprinosa iz bruto zarada zaposlenih i da za njihov račun izvrši prenos obustavljenih sredstava u korist odgovarajućih državnih fondova. Društvo nije u obavezi da zaposlenima nakon odlaska u penziju isplaćuje naknade koje predstavljaju obavezu penzionog fonda Republike Srbije. Doprinosi na teret zaposlenih i na teret poslodavca knjiže se na teret troškova u periodu na koji se odnose. 4.20.2. Obaveze po osnovu otpremnina i jubilarnih nagrada U skladu sa Zakonom o radu ( Sl. glasnik RS broj 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014) i Pojedinačnim opštim aktom o radu, Društvo je u obavezi da isplati otpremnine prilikom odlaska u penziju u visini 2 mesečne bruto zarade koju je zaposleni ostvario u mesecu koji prethodi mesecu u kome se isplaćuje otpremnina, koje pri tom ne mogu biti manje od 2 mesečne prosečne bruto zarade isplaćene u Društvu u mesecu koji prethodi mesecu u kome se isplaćuje otpremnina. (Kolektivni ugovor kod poslodavca br.14897 od 10.12.2014.godine) Pored toga, Društvo je u obavezi da isplati i jubilarne nagrade u iznosu od jedne polovine do tri prosečne mesečne zarade. Broj mesečnih zarada za jubilarne nagrade određuje se na osnovu broja godina koje je zaposleni proveo u Društvu. (Kolektivni ugovor kod poslodavca br.14897 od 10.12.2014.godine) Obračun i iskazivanje dugoročnih obaveza po osnovu otpremnina i jubilarnih nagrada izvršeno je korišćenjem metoda sadašnje vrednosti budućih očekivanih isplata, na osnovu obračuna aktuara. 33

4.20.3. Učešće u dobiti zaposlenih Društvo priznaje obaveze i trošak za učešće u dobiti zaposlenih u skladu sa Odlukom Odbora direktora 4.21. Porez na dobitak 4.21.1. Tekući porez Poreski rashod perioda predstavlja iznos koji se obračunava i plaća u skladu sa odredbama Zakona o porezu na dobit pravnih lica ( Sl. glasnik RS br. 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013, 108/2013 i 68/2014 - dr. Zakon, 142/14, 91/15-autentično tumačenje, 112/15). Porez na dobit obračunat je po stopi od 15% na poresku osnovicu koja je prikazana u poreskom bilansu, nakon umanjenja za iskorišćene poreske kredite. Oporeziva osnovica uključuje dobitak iskazan u bilansu uspeha, koji je korigovan u skladu sa poreskim propisima Republike Srbije. Neiskorišćeni deo poreskog kredita može se preneti na račun poreza na dobit iz budućih obračunskih perioda, ali ne duže od 10 godina. Gubici iz tekućeg perioda mogu se koristiti za umanjenje poreske osnovice budućih obračunskih perioda, ali ne duže od 5 godina. 4.21.2. Odloženi porez Odloženi porez na dobitak se obračunava za sve privremene razlike između poreske osnove imovine i obaveza i njihove knjigovodstvene vrednosti. Trenutno važeće poreske stope na dan bilansa su korišćene za obračun iznosa odloženog poreza. Odložene poreske obaveze priznaju se za sve oporezive privremene razlike. Odložena poreska sredstva priznaju se za odbitne privremene razlike i za efekte prenetog gubitka i neiskorišćenih poreskih kredita iz prethodnih perioda do nivoa do kojeg je verovatno da će postojati budući oporezivi dobici na teret kojih se odložena poreska sredstva mogu iskoristiti. Tekući i odloženi porezi priznaju se kao prihodi i rashodi i uključeni su u neto dobitak perioda. 4.22. Zarada po akciji Društvo izračunava i obelodanjuje osnovnu zaradu po akciji. Osnovna zarada po akciji obračunava se deljenjem neto dobiti koja pripada akcionarima, imaocima običnih akcija Društva, ponderisanim prosečnim brojem izdatih običnih akcija u toku perioda. 4.23. Raspodela dividendi Distribucija dividendi akcionarima Društva se u finansijskim izveštajima Društva priznaje kao obaveza u periodu u kojem su akcionari Društva odobrili dividende. 4.24. Obelodanjivanje odnosa sa povezanim licima Za svrhe ovih finansijskih izveštaja, pravna lica se tretiraju kao povezana ukoliko jedno pravno lice ima mogućnost kontrolisanja drugog pravnog lica ili vrši značajan uticaj na finansijske i poslovne odluke drugog lica, što je definisano u MRS 24 Obelodanjivanje odnosa sa povezanim licima. Odnosi između Društva i njegovih povezanih pravnih lica regulisani su na ugovornoj osnovi i po tržišnim uslovima. Stanja potraživanja i obaveza na dan bilansa stanja, kao i transakcije u toku izveštajnih perioda nastale sa povezanim pravnim licima posebno se obelodanjuju u napomenama uz finansijske izveštaje. 34

5. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH PROCENA Sastavljanje finansijskih izveštaja u skladu primenjenim okvirom za izveštavanje zahteva od rukovodstva korišćenje najboljih mogućih procena i razumnih pretpostavki, koje imaju efekta na prezentirane vrednosti sredstava i obaveza, kao i prihoda i rashoda u toku izveštajnog perioda. Ove procene i pretpostavke su zasnovane na prethodnom iskustvu, kao i različitim informacijama raspoloživim na dan sastavljanja finansijskih izveštaja, a koje deluju realno i razumno u datim okolnostima. Na bazi ovih informacija se formira pretpostavka o vrednosti sredstava i obaveza, koju nije moguće neposredno potvrditi na bazi drugih informacija. Stvarna vrednost sredstava i obaveza može da odstupa od vrednosti koja je procenjena na ovaj način. Procene, kao i pretpostavke na osnovu kojih su procene izvršene, su predmet redovnih provera. Revidirane računovodstvene procene se prikazuju za period u kojem su revidirane, u slučaju da procena ima uticaj samo na dati period, ili za period u kojem su revidirane i za buduće periode, u slučaju da revidiranje utiče na tekući i na buduće periode. Informacije o oblastima kod kojih je stepen procene najveći i koje mogu imati najznačajniji efekat na iznose priznate u finansijskim izveštajima Društva, date su u daljem tekstu. 5.1 Koristan vek trajanja nekretnina, postrojenja i opreme i stope amortizacije Određivanje korisnog veka trajanja nekretnina, postrojenja i opreme se zasniva na prethodnom iskustvu sa sličnim sredstvima, kao i na anticipiranom tehničkom razvoju i promenama na koje utiče veliki broj ekonomskih ili industrijskih faktora. Adekvatnost određenog korisnog veka trajanja se preispituje na godišnjem nivou ili kada god postoji indikacija da je došlo do značajne promene faktora koji su predstavljali osnov za određivanje korisnog veka trajanja. 5.2. Obezvređenje potraživanja od kupaca i ostalih potraživanja Društvo obračunava obezvređenje sumnjivih potraživanja na osnovu procenjenih gubitaka koji nastaju, jer kupci nisu u mogućnosti da izvrše tražena plaćanja. U proceni odgovarajućeg iznosa gubitka od obezvređivanja za sumnjiva potraživanja, Društvo se oslanja na starost potraživanja, ranije iskustvo sa otpisom, bonitet kupaca i promene u uslovima plaćanja. Ovo zahteva procene vezane za buduće ponašanje kupaca i time izazvane buduće naplate u gotovini. Stvarni nivo potraživanja koja su naplaćena može da se razlikuje od procenjenih nivoa naplate, što može pozitivno ili negativno da se odrazi na rezultate poslovanja. 5.4. Rezervisanje po osnovu sudskih sporova Društvo je uključeno u određeni broj sudskih sporova koji proističu iz njegovog svakodnevnog poslovanja i odnose se na pitanja koja se tiču radnih odnosa, a koja se rešavaju ili razmatraju u toku regularnog poslovanja. Društvo procenjuje verovatnoću negativnih ishoda ovih pitanja, kao i iznose verovatnih ili razumnih procena gubitaka. Razumne procene obuhvataju prosuđivanje rukovodstva nakon razmatranja informacija koje uključuju obaveštenja, poravnanja, procene od strane pravnog sektora, dostupne činjenice, identifikaciju potencijalnih odgovornih strana i njihove mogućnosti da doprinesu rešavanju, kao i prethodno iskustvo. Rezervisanje za sudske sporove se formira kada je verovatno da postoji obaveza čiji se iznos može pouzdano proceniti pažljivom analizom. Potrebno rezervisanje se može promeniti u budućnosti zbog novih događaja ili dobijanja novih informacija. Pitanja koja su ili potencijalne obaveze ili ne zadovoljavaju kriterijume za rezervisanje se obelodanjuju, osim ako je verovatnoća odliva resursa koji sadrže ekonomske koristi veoma mala. 35

5.5. Odložena poreska sredstva Odložena poreska sredstva priznata su kao rezultat razlike u stopama amortizacije za računovodstvene i poreske svrhe; Značajna procena odloženih sredstava od strane rukovodstva Društva je neophodna da bi se utvrdio iznos odloženih poreskih sredstava koje se mogu priznati, na osnovu perioda i visine budućih oporezivih dobitaka i strategije planiranja poreske strategije. 5.6. Naknade zaposlenima nakon prekida radnog odnosa i druge naknade predviđene zakonom i internim aktima Troškovi utvrđenih naknada zaposlenima nakon prekida radnog odnosa, odnosno odlaska u penziju nakon ispunjenih zakonskih uslova utvrđuju se primenom aktuarske procene. Aktuarska procena uključuje procenu diskontne stope, budućih kretanja zarada, stope mortaliteta i budućih povećanja naknade po odlasku u penziju. Zbog dugoročne prirode ovih planova, značajne neizvesnosti utiču na ishod procene. 6. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA Društvo je u svom redovnom poslovanju u različitom obimu izloženo određenim finansijskim rizicima i to: - kreditni rizik, - tržišni rizik (koji obuhvata rizik od promene kursa stranih valuta, rizik od promene kamatnih stopa i rizik od promene cena) i - rizik likvidnosti. Upravljanje rizicima u Društvu je usmereno na minimiziranje potencijalnih negativnih uticaja na finansijsko stanje i poslovanje Društvu u situaciji nepredvidivosti finansijskih tržišta. Upravljanje rizicima definisano je Pravilnikom o sistemu internih kontrola i upravljanju rizicima. 6.1. Kreditni rizik Kreditni rizik je rizik da će jedna strana u finansijskom instrumentu, neispunjenjem svoje obaveze, prouzrokovati finansijski gubitak druge strane. Kreditni rizik nastaje kod gotovine i gotovinskih ekvivalenata, depozita u bankama i finansijskim institucijama, potraživanja od pravnih i fizičkih lica i preuzetih obaveza. Društvo je izloženo kreditnom riziku. Obezbeđenje od kreditnog rizika uspostavljeno je preduzimanjem određenih mera i aktivnosti na nivou Društva. U slučaju neblagovremenog izmirivanja obaveza kupaca prema Društvu, istima se prekida isporuka proizvoda. Pored prekida isporuka proizvoda, koriste se sledeći mehanizmi naplate: uzimanje menica i bankarske garancije. Za sva potraživanja starija od 60 dana od dana dospelosti za naplatu stvorena je ispravka vrednosti na teret rashoda. Ispravka vrednosti sa stanjem na dan 31.12.2016. godine čini 17% ukupnih potraživanja (2015 19%). Obaveze prema dobavljačima na dan 31. decembar 2016. godine iskazane su u iznosu od RSD 891.709 hiljada dinara (31. decembra 2015. godine: RSD 966.244 hiljada). Dobavljači ne zaračunavaju zateznu kamatu na dospele obaveze, pri čemu Društvo dospele obaveze prema dobavljačima, saglasno politici upravljanja finansijskim rizicima, izmiruje u ugovorenom roku. 36

6.2. Tržišni rizik Rizik da će fer vrednost ili budući tokovi gotovine finansijskog instrumenta fluktuirati usled promena tržišnih cena. Tržišni rizik se sastoji od tri vrste rizika: - valutnog rizika, - rizika kamatne stope i - drugih rizika od promene cene. 6.2.1. Rizik od promene kursa stranih valuta Valutni rizik je rizik od fluktuiranja fer vrednosti ili budućih tokova gotovine finansijskog instrumenta usled promene deviznog kursa. Valutni rizik (ili rizik od kursnih promena) se javlja kod finansijskih instrumenata koji su označeni u stranoj valuti, to jest u valuti koja nije funkcionalna valuta u kojoj su oni odmereni. 6.2.2. Rizik od promene kamatnih stopa Rizik od promene kamatnih stopa je rizik da će fer vrednost ili budući tokovi gotovine finansijskog instrumenta fluktuirati usled promena tržišnih kamatnih stopa. Rizik od kamatne stope se javlja kod kamatonosnih finansijskih instrumenata priznatih u bilansu stanja (na primer, krediti i potraživanja i emitovani dužnički instrumenti) i kod nekih finansijskih instrumenata koji nisu priznati u bilansu stanja (na primer, nekim obavezama po kreditima). 6.2.3. Rizik od promene cena Rizik od promene cena je rizik da će fer vrednost ili budući tokovi gotovine finansijskog instrumenta fluktuirati zbog promena tržišnih cena (koje nisu one koje nastaju od rizika kamatne stope ili valutnog rizika), bilo da su te promene prouzrokovane faktorima specifičnim za pojedinačni finansijski instrument ili njegovog emitenta, ili da faktori utiču na sve slične finansijske instrumente kojima se trguje na tržištu Rizik od promene cena se javlja kod finansijskih instrumenata zbog promena, na primer, cena robe ili cena kapitala. 6.3. Rizik likvidnosti Rizik likvidnosti je rizik da Društvo neće biti u mogućnosti da finansira sredstva odgovarajućim izvorima finansiranja sa stanovišta rokova i stopa i rizik nemogućnosti da se sredstvo realizuje po razumnoj ceni u odgovarajućem vremenskom okviru. Društvo upravlja likvidnošću sa ciljem da osigura da izvori finansiranja budu raspoloživi za izmirenje obaveza u trenutku njihovog dospeća. Društvo neprekidno procenjuje rizik likvidnosti identifikovanjem i praćenjem promena u izvorima finansiranja potrebnim za ispunjenje poslovnih ciljeva Društva, a u skladu sa poslovnom strategijom Društva. Upravljanje likvidnošću je centralizovano na nivou Društva. Društvo svojom imovinom i obavezama upravlja na način koji mu obezbeđuje da u svakom trenutku ispunjava sve svoje obaveze. Društvo ne koristi finansijske derivate. 37

6.4. Upravljanje rizikom kapitala Cilj upravljanja kapitalom je da Društvo zadrži sposobnost da nastavi sa svojim poslovanjem u neograničenom periodu u predvidljivoj budućnosti, kako bi očuvalo optimalnu strukturu kapitala sa ciljem da smanji troškove kapitala. Društvo prati kapital na osnovu koeficijenta zaduženosti, koji se izračunava kao odnos neto dugovanja Društva i njegovog ukupnog kapitala. 7. PROMENE RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA I NAKNADNO UTVRĐENE GREŠKE Računovodstvene politike primenjene prilikom sastavljanje finansijskih izveštaja za 2016. godinu su konzistentne sa onima koje su primenjene u prethodnoj godini. Materijalno značajnom greškom smatra se greška koja pojedinačno ili kumulativno iznosi više od 2% ukupnih prihoda. Ukoliko je iznos greške niži, korekcija se sprovodi kroz bilans uspeha tekuće godine. Materijalno značajni efekti promene računovodstvenih politika i naknadno utvrđenih grešaka se koriguju retroaktivno uz prilagođavanje uporednih podataka u finansijskim izveštajima, osim ako je to praktično neizvodljivo (tada se promena računovodstvene politike primenjuje prospektivno). Svaka korekcija koja iz toga proizilazi iskazuje se kao korekcija iznosa neraspoređenog dobitka na početku perioda. 38

8. BILANS USPEHA 8.1 PRIHODI OD PRODAJE ROBE 2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada Domaće tržište Prihodi od prodaje robe-povezana lica 2.099 Prihodi od prodaje robe 39.084 27.762 Svega 39.084 29.861 Inostrano tržište Prihodi od prodaje robe 14.910 14.733 Svega 14.910 14.733 Ukupno 53.994 44.594. 8.2 PRIHODI OD PRODAJE PROIZVODA I USLUGA Domaće tržište Prihodi od prodaje proizvoda i usluga ostalim povezanim pravnim licima 2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada 771 496 Prihodi od prodaje proizvoda i usluga 2.544.864 2.136.994 Svega 2.545.635 2.137.490 Inostrano tržište Prihodi od prodaje proizvoda i usluga 3.166.328 3.072.865 Svega 3.166.328 3.072.865 Ukupno 5.711.963 5.210.355 8.3 DRUGI POSLOVNI PRIHODI 2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada Prihodi od zakupnina 9.770 8.739 Ukupno 9.770 8.739 8.4 NABAVNA VREDNOST PRODATE ROBE 2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada Nabavna vrednost prodate robe 44.805 42.869 Ukupno 44.805 42.869 8.5 PRIHODI OD AKTIVIRANJA UČINAKA I ROBE 2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada Prihodi od aktiviranja ili potrošnje proizvoda za sopstvene 34.674 19.618 potrebe Ukupno 34.674 19.618 39

8.6 POVEĆANJE/(SMANJENJE) VREDNOSTI ZALIHA 2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada Nedovršeni gotovi proizvodi na dan 31. decembra 107.522 89.208 Gotovi proizvodi na dan 31. decembra 1.085.476 763.817 Minus: Nedovršeni gotovi proizvodi na dan 01. januara 89.208 76.973 Gotovi proizvodi na dan 01. januara 763.817 698.194 Ukupno 339.973 77.858 8.7 TROŠKOVI MATERIJALA 2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada Troškovi materijala za izradu 3.490.897 2.861.329 Troškovi ostalog materijala (režijskog) 85.096 62.452 Ukupno 3.575.993 2.923.781 8.8 TROŠKOVI GORIVA I ENERGIJE 2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada Troškovi goriva i energije 134.030 116.163 Ukupno 134.030 116.163 8.8 TROŠKOVI ZARADA, NAKNADA ZARADA I OSTALI LIČNI RASHODI 2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada Troškovi neto zarada i naknada zarada bruto 660.910 650.445 Troškovi poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada na teret 117.737 115.953 poslodavca Troškovi naknada po ugovoru o delu 280 108 Troškovi naknada po ugovoru o privremenim i povremenim 135.382 58.518 poslovima Troškovi naknada fizičkim licima po osnovu ostalih ugovora 10.078 7.856 Troškovi naknada članovima organa upravljanja i nadzora 4.655 5.273 Ostali lični rashodi i naknade 36.267 66.041 Ukupno 965.309 904.194 40

8.9 TROŠKOVI PROIZVODNIH USLUGA 2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada Troškovi transportnih usluga 38.770 40.896 Troškovi usluga održavanja 10.710 12.010 Troškovi zakupnina 57.110 46.797 Troškovi sajmova 7.687 6.637 Troškovi reklame i propagande 152.395 136.585 Troškovi ostalih usluga 83.139 63.319 Ukupno 349.811 306.244 8.10 TROŠKOVI AMORTIZACIJE Troškovi amortizacije u ukupnom iznosu od RSD 292.424. hiljada (u 2015. godini RSD 166.909 hiljada) odnose se na: amortizaciju nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja, opreme, investicionih nekretnina u skladu sa politikom amortizacije. 8.11 TROŠKOVI DUGOROČNIH REZERVISANJA Troškovi dugoročnih rezervisanja odnose se na: 2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada Troškove rezervisanja za garantni rok 22.828 / Rezervisanja za naknade zaposlenima / 75.000 Rezervisanja za neiskorišćeni godišnji odmor 24.999 8.815 Ukupno 47.827 83.815 8.12 NEMATERIJALNI TROŠKOVI 2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada Troškovi neproizvodnih usluga 81.772 90.139 Troškovi reprezentacije 9.433 20.244 Troškovi premija osiguranja 13.532 11.675 Troškovi platnog prometa 16.383 12.905 Troškovi članarina 3.784 3.715 Troškovi poreza 24.849 15.691 Troškovi doprinosa 563 599 Ostali nematerijalni troškovi 27.990 27.122 Ukupno 178.306 182.090 8.13 FINANSIJSKI RASHODI 2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada Rashodi kamata od povezanih pravnih lica 142 109 Rashodi kamata 223 3.392 Negativne kursne razlike 15.418 33.813 Rashodi po osnovu efekata valutne klauzule 771 773 Ostali finansijski rashodi 28 / Ukupno 16.5 82 38.087 41

8.14 FINANSIJSKI PRIHODI 2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada Finansijski prihodi od povezanih pravnih lica 4.592 21.811 Prihodi od kamata 24.669 43.904 Pozitivne kursne razlike 39.118 57.217 Prihodi po osnovu efekata valutne klauzule 10.898 294 Ostali finansijski prihodi 2.274 5.913 Ukupno 81.5 51 129.139 8.15 OSTALI PRIHODI 2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada Ostali prihodi Viškovi 5.427 24.502 Naplaćena otpisana potraživanja 1.125 1.212 Prihodi od ukidanja dugoročnih rezervisanja 122.455 2.498 Prihodi od naknadno primljenih rabata / 1.773 Ostali nepomenuti prihodi 6.908 963 Svega 135.915 30.948 Prihodi od usklađivanja vrednosti imovine Naplaćena ispravljena potraživanja u inostranstvu 107.701 36.236 Svega 107.701 36.236 8.16 OSTALI RASHODI Ostali rashodi Gubici po osnovu rashodovanja i prodaje nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja i opreme 2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada 3.709 / Gubici od prodaje materijala 17 10 Gubici po osnovu i rashodovanja alata i inventara / 2.045 Manjkovi 5 239 Rashodi po osnovu direktnih otpisa potraživanja 423 31 Troškovi sporova 2.696 2.870 Rashodi iz ranijih godina 17.183 8 Rashodi materijala i robe 1.214 11.401 Izdaci za humanitarne,kulturne,sportske i dr.aktivnosti 1.400 1.456 Ostali nepomenuti rashodi 244 113 Svega 26.891 18.173 Rashodi po osnovu obezvređenja imovine Obezvređenje vrednosti materijala 52.347 / Obezvređenje zaliha robe / 4.500 Svega 52.347 4.500 Ukupno 79.238 22.673 42

9. BILANS STANJA 9.1 NEMATERIJALNA IMOVINA O P I S Ulaganja u razvoj Koncesije, patenti, licence, robne i uslužne marke Softver i slična prava Ostala nematerijalna ulaganja Nematerijaln a ulaganja u pripremi Ukupno nematerijaln a ulaganja Kto (010) Kto (011) Kto (012) Kto (014) Kto (015) NABAVNA VREDNOST Stanje 1. Januara 4.899 591.159 14.225 610.283 Direktna povećanja (nabavke) 6.080 6.080 Povećanje prenosom sa ulaganja u priprem 356 2.652 974 2.098 (6.080) Otuđenje - Revalorizacija - Ostala povećanja / (smanjenja) 65 65 Saldo 31. Decembra 5.255 593.811 974 16.388 616.428 ISPRAVKA VREDNOSTI Stanje 1. Januara 174 953 2.123 3.250 Amortizacija za tekuću godinu 755 88.714 49 1.866 91.384 Otuđenje Revalorizacija Ostala povećanja / (smanjenja) Saldo 31. Decembra 929 89.667 49 3.989 94.634 SADAŠNJA VREDNOST 4.326 504.144 925 12.399-521.794 Najznačajnija pozicija nematerijalnih ulaganja se odnosi na kupovinu prava industrijske tehnologije Calux Know How i projekti za proizvodnju peći na pelet robne marke Brenda Calux. Nabavka je izvršena u 2015. godini od firme Foverome Holdings LTD Limasom, Kipar. 43

9.2 NEKRETNINE, POSTROJENJA I OPREMA O P I S Građevinsko zemljište Građevinski objekti Postrojenja i oprema Investicion e nekretnine Nekretnine, postrojenja, oprema u pripremi Ulaganja na tuđim nekretninama, postrojenjima i opremi Avansi za nekretnine, postrojenja i opremu Kto (021) Kto (022) Kto (023) Kto (024) Kto (026) Kto (027) Kto (028) Ukupno osnovna sredstva NABAVNA VREDNOST Stanje 1. Januara 63.140 1.515.414 1.835.837 124.205 363.412 233.264 4.135.272 Direktna povećanja (nabavke) 1.100.342 278 (144.862) 955.758 Povećanje prenosom sa ulaganja u pripremi 688.332 431.779 632 (1.120.743) Otuđenje (37.010) (37.010) Revalorizacija Ostala povećanja / (smanjenja) (222.135) 49.948 (172.187) Saldo 31. Decembra 63.140 1.981.611 2.280.554 124.837 343.011 278 88.402 4.881.833 ISPRAVKA VREDNOSTI Stanje 1. Januara 525.641 1.270.262 8.971 6.874 1.811.748 Amortizacija za tekuću godinu 37.010 160.887 3.114 27 201.038 Otuđenje (11.905) (11.905) Revalorizacija Ostala povećanja / (smanjenja) Saldo 31. Decembra 562.651 1.419.244 12.085 27 6.874 2.000.881 SADAŠNJA VREDNOST 63.140 1.418.960 861.310 112.752 343.011 251 81.528 2.880.952 9.3 DUGOROČNI FINANSIJSKI PLASMANI Učešća u kapitalu predstavljaju dugoročna finansijska ulaganja u (redovne ili preferencijalne) akcije i udele društava, banaka i osiguravajućih društava. Učešća u kapitalu su iskazana: - prema metodi nabavne vrednosti, po kojoj investitor iskazuje svoje ulaganje po nabavnoj vrednosti. Investitor priznaje prihod samo u onoj meri u kojoj primi svoj deo iz raspodele neraspoređene neto dobiti korisnika ulaganja, do koje dođe nakon dana kada ga je investitor stekao. Deo iz raspodele koji se primi u iznosu koji je viši od takve dobiti smatra se povraćajem investicija i iskazuje se kao smanjenje nabavne vrednosti investicije. - u skladu sa MRS 39, na način opisan u tački 3(l). Učešća u kapitalu odnose se na akcije (udele) kod: 2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada Ostalih pravnih lica i druge hartije od vrednosti raspoložive za prodaju Jubmes banka (14.415 akcija) 63.397 66.050 Gumoplastika 70 70 Komercijalna banka (60) 104 97 Regionalna agencija za ekonomski razvoj-veeda 30 30 Robna kuća Nikšićanka 51 49 Univerzal banka (28.284) 16.970 16.970 Univerzal banka ispravka vrednosti -16.970-16.970 Ukupno 63.652 66.296 44

2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada Učešća u kapitalu zavisnih pravnih lica u udelima nepokretnostima i gotovini FOS doo, Surdulica 255.461 / Ukupno 255.461 / Odluka o osnivanju Privrednog društva za proizvodnju kotlova i grejnih tela FOS doo, Surdulica od 19.05.2016.godine. Dugoročni plasmani odnose se na plasmane: 2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada Ostalim povezanim pravnim licima Pionir DOO -Beograd 343.167 814.455 Ukupno 343.167 814.455 Aneksom 3 Ugovora o zajmu broj OKO 7/2014 od 01.07.2015. godine kamatna stopa je definisana u visini od 1% godišnje, a aneksom 4. od 30.10.2015. godine visina zajma sa pripisanom obračunatom kamatom povećana je na maksimalnih 8.000.000,00 evra. Nema neusaglašenosti 2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada Ostali dugoročni finansijski plasmani 80 3 Ukupno 80 3 9.4 ZALIHE 2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada Materijal 742.990 714.352 Rezervni delovi 34.176 33.393 Alat i sitan inventar 2.329 967 Nedovršena proizvodnja 107.522 89.207 Gotovi proizvodi 1.085.476 763.817 Roba 198.466 129.815 Plaćeni avansi za zalihe i usluge 16.945 45.228 Ukupno 2.187.904 1.776.779 45

Plaćeni avansi za zalihe i usluge se odnose na sledeće: 2016. 2015. RSD RSD hiljada hiljada U zemlji plaćeni avansi za materijal, rezervne delove i inventar 33.823 118.887 U inostranstvu plaćeni avansi za robu 13.989 43.714 Ispravka vrednosti plaćenih avansa -30.867-117.373 Ukupno plaćeni avansi 16.945 45.228 Nema neusaglašenosti 9.5 POTRAŽIVANJA PO OSNOVU PRODAJE Potraživanja po osnovu prodaje odnose se na potraživanja od kupaca: 2016. 2015. RSD RSD hiljada hiljada U zemlji ostalih povezanih pravnih lica 4.327 3.926 U zemlji ostala pravna lica 172.980 163.184 U inostranstvu ostala pravna lica 447.697 437.552 Ukupno 625.004 604.662 Geografski raspored kupaca po prometu u 2016.godini je sledeći: 2016. RSD hiljada Kupci u zemlji Beograd 12.706 Vojvodina 323.851 Uža Srbija 2.676.118 Minus: Ispravka vrednosti 6.018 Svega 3.006.657 Kupci u inostranstvu Bivše jugoslovenske republike 2.477.977 Evropa 783.491 Ostalo 210 Minus: Ispravka vrednosti 119.132 Svega 3.142.546 Ukupno 6.149.203 Najveći kupci u zemlji po prometu u 2016. godini su: Naziv kupca RSD 000 % u odnosu na ukupan promet kupaca u zemlji Gros company doo-čačak 814.436 27,03 Svetlost doo-niš 404.568 13,43 Termovent doo-užice 392.694 13,03 Vitez & com doo-vranje 361.986 12,02 Spektar plus doo-ivanjica 357.784 11,88 Metalac metalurgija ad-novi Sad 322.394 10,70 Itis doo-vranje 116.851 3,88 Zavarivač-inženjering doo-vranje 39.715 1,32 Inos-balkan doo- 36.488 1,21 Ostali 165.759 5,50 Ukupno: 3.012.675 100 46

Procenat usaglašenih potraživanja od kupaca u zemlji je 73,19 % Najveći kupci u inostranstvu po prometu u 2016. godini su: Naziv kupca RSD 000 % u odnosu na ukupan promet kupaca u inostranstvu Calux-Banja Luka-Bosna i Hercegovina 988.878 30,32 Potera-Podujevo-Kosovo 456.997 14,01 Maremi trejd-kumanovo-makedonija 243.031 7,45 Granexport-Skoplje-Makedonija 187.312 5,74 Captus-Podgorač-Hrvatska 148.170 4,54 Palazzetti-Porcia-Italija 144.619 4,43 Wamsler-Minhen-Nemačka 130.205 4,00 Pevec-Bjelovar-Hrvatska 109.844 3,37 Arjan-A-Peškopeja-Albanija 91.985 2,82 Ostali 760.638 23,32 Ukupno: 3.261.679 100 Procenat usaglašenih potraživanja od kupaca u inostranstvu je 73,04 %. 9.6 ODLOŽENA PORESKA SREDSTVA Odložena poreska sredstva u iznosu od RSD 27.101 hiljada, obuhvataju iznose poreza iz dobiti koji mogu da se povrate u narednim periodima po osnovu odbitnih privremenih razlika, neiskorišćenih poreskih gubitaka i kredita. Priznaju se u meri u kojoj je verovatno da će budući oporezivi dobitak biti ostvaren. Odložena poreska sredstva i obaveze po godinama: 2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada Odložena poreska sredstva 27.101 21.623 Neto odložena poreska sredstva 27.101 21.623 Dozvoljeno je prebijanje odloženih poreskih sredstava i obaveza. Odložena poreska sredstva se odnose na odstupana između knjigovodstvene i poreske amortizacije, aktuarski izveštaj po osnovu jubilarnih nagrada i po osnovu otpremnina kod odlaska u penziju. 9.7 DRUGA POTRAŽIVANJA Druga potraživanja obuhvataju: 2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada Potraživanja za kamatu 930 3.711 Potraživanja od zaposlenih 452 31 Potraživanja za naknade zarada koje se refundiraju 4.128 3.377 Ukupno 5.510 7.119 47

9.8 KRATKOROČNI FINANSIJSKI PLASMANI 2016. 2015. Oznaka valute Kamatna stopa RSD hiljada RSD hiljada Kratkoročni potrošački krediti 4.887 5.928 Sindikalni krediti 3.049 4.002 Krušik akumulatori ad, Beograd EUR 18.521 18.244 Minus: Ispravka vrednosti -17.988-17.988 Svega 8.469 10.186 Ostali dugoročni plasmani 20 - Ostali kratkoročni finansijski plasmani Societe Generale banka EUR 0,75-2 % 1.374.864 1.516.069 god. Menice dostavljene na naplatu 37.729 Svega 1.412.593 1.516.069 Ukupno 1.421.082 1.526.255 Nema neusaglašenosti 9.9 GOTOVINSKI EKVIVALENTI I GOTOVINA 2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada U dinarima: Tekući (poslovni) računi 33.851 16.196 Blagajna 96 84 Svega 33.947 16.280 U stranoj valuti: Devizni računi 1.718 3.753 Svega 1.718 3.753 Ukupno 35.665 20.033 48

Dinarski računi RED. BR. 1 BANKA SOCIETE GENERAL BANKA SRBIJA A.D. BEOGRAD TEKUĆI RAČUN 275-0010221807082-07 2 BANCA INT ESA AD-BEOGRAD 160-7007-07 NAPO MENA 3 UNICREDIT BANK SRBIJA A.D. BEOGRAD 170-39006011007-68 4 SBER BANK SRBIJA AD BEOGRAD 285-1001000001165-16 5 6 CREDIT AGRICOLE BANK SRBIJA AD NOVI SAD BANKA POŠTANSKA ŠTEDIONICA AD BEOGRAD 330-6001380-22 200-2796290101008-95 7 JUBMES BANKA A.D. - BEOGRAD 190-13760-29 8 OT P BANKA SRBIJA A.D. NOVI SAD 325-9500800010635-57 UGAŠEN 17.06.2016. 9 ALPHA BANK SRBIJA A.D. BEOGRAD 180-7191210011268-95 UGAŠEN 09.03.2016. 10 ADDIKO BANK A.D. BEOGRAD 165-27880-19 UGAŠEN 15.03.2016 11 ERST E BANK A.D. NOVI SAD 340-11008671-89 UGAŠEN 19.02.2016 Devizni računi R. BR. BANKA TEKUĆI RAČUN NAPO MENA 1 SOCIETE GENERAL BANKA SRBIJA A.D. BEOGRAD 275-0010221807084-98 2 BANCA INT ESA AD BEOGRAD 160-0050100033213-48 3 UNICREDIT BANK SRBIJA A.D. BEOGRAD 170-0039006011321-96 4 ADDIKO BANK A.D. BEOGRAD 2024608114 UGAŠEN 15.03.2016 5 EUROBANK A.D. BEOGRAD 250-3100000194070-07 UGAŠEN 14.06.2016. 9.10 POREZ NA DODATU VREDNOST Porez na dodatu vrednost odnosi se na: 2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada Potraživanja za PDV po drugim osnovama 24.857 40.974 Ukupno 24.857 40.974 9.11 AKTIVNA VREMENSKA RAZGRANICENJA Aktivna vremenska razgraničenja čine: 2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada Razgraničeni troškovi po osnovu obaveza 51.428 21.153 Ostala aktivna vremenska razgraničenja 12.531 6.615 Ukupno 63.959 27.768 49

9.12 OSNOVNI KAPITAL Osnovni kapital obuhvata sledeće oblike kapitala: 2016. 2015. % RSD hiljada RSD hiljada Akcijski kapital 1.171.240 1.171.240 Ostali osnovni kapital 46.048 46.048 Ukupno 1.217.288 1.217.288 Akcionari Društva su: Broj akcija % Akcionari društva 1.Amasis doo-beograd 95.351 54,5449 2.Alfa plam ad 17.480 9,9993 3.Caluks doo 13.487 7,7152 4.East capital (LUX)- Balkan fund 7.096 4,0592 5.SM NET 6.485 3,7097 6 Vojvođanska banka ad Novi Sad-Kastodi račun 3.366 1,9255 7. Societe generale banka Srbija- Kastodi račun 2.987 1,7087 8.Erste bank ad Novi Sad-Kastodi račun 2.183 1.2488 9.Anđelović Srđan 1.199 0,6859 10.Keramika Jovanović 1.173 0,6710 11.Ostali 24.005 13,7318 Ukupno 174.812 100 Akcijski kapital čini 174.812 običnih akcija pojedinačne nominalne vrednosti od 6.700,00 RSD. Akcijski kapital - obične akcije obuhvataju osnivačke i u toku poslovanja emitovane akcije sa pravom upravljanja, pravom na učešće u dobiti akcionarskog društva i na deo stečajne mase u skladu sa aktom o osnivanju, odnosno odlukom o emisiji akcija. Izvršeno je usaglašavanje sa Centralnim registrom hartija od vrednosti.izvršeno je usaglašavanje sa Agencijom za privredne registre. Osnovna zarada po akciji 2016. 2015. RSD RSD hiljada hiljada Dobit koja pripada akcionarima Društva 796.694 761.239 Ponderisani prosečan broj izdatih običnih akcija u toku perioda 157.332 157.332 5 5 Ostali osnovni kapital je nastao preknjižavanjem izvora vanposlovnih sredstava. 9.13 OTKUPLJENE SOPSTVENE AKCIJE Odluka o sticanju sopstvenih akcija ili drugih hartija od vrednosti akcionarskog društva doneo je Odbor direktora dana 18.09.2012.godine, odlukom br. 7237. Društvo će sticati sopstvene akcije na regulisanom tržištu Beogradskoj berzi u cilju sprečavanja poremećaja na tržištu hartija od vrednosti i sprečavanja veće i neposredne štete za Društvo. 50

Odbor direktora ocenjuje da cena akcija Društva u ovom trenutku ne odražava fer vrednost preduzeća, te postoji opasnost da usled neekonomskih uzroka i razloga, koji ne stoje u vezi sa poslovanjem dođe do pada vrednosti akcija, a samim tim i vrednosti preduzeća koje je prethodnim godinama beležili pozitivne poslovne rezultate. Eventualnim nereagovanjem na pad cena akcija mogla bi se naneti šteta akcionarima, formiranjem prevelike ponude po niskim cenama, tako da se potencijalni investitori mogu dovesti u zabludu da akcije koje nameravaju da kupe ili ih poseduju nemaju adekvatnu tržišnu valorizaciju. 2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada Otkupljene sopstvene akcije 117.116 117.116 Ukupno 117.116 117.116 9.14 REZERVE Rezerve obuhvataju sledeće oblike rezervi: 2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada Zakonske rezerve 131.739 131.739 Statutarne i druge rezerve 545.789 545.789 Ukupno 677.528 677.528 Zakonske rezerve su obavezno formirane do 2004 godine, tako što se svake godine iz dobitka unosilo najmanje 5% dok rezerve ne dostignu najmanje 10% osnovnog kapitala, a nakon toga su formirane na osnovu opšteg akta Društva. Statutarne i druge rezerve predstavljaju rezerve koje se formiraju u skladu sa opštim aktima Društva. 9.15 NEREALIZOVANI DOBICI/(GUBICI) PO OSNOVU HARTIJA OD VREDNOSTI I DRUGIH KOMPONENTI OSTALOG SVEOBUHVATNOG REZULTATA 2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada Dobici po osnovu hartija od vrednosti 28.119 28.127 Gubici po osnovu hartija od vrednosti 2.653 / Ukupno 30.772 28.127 9.16 NERASPOREĐENI DOBITAK 2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada Neraspoređeni dobitak ranijih godina 4.622.166 4.018.259 Neraspoređeni dobitak tekuće godine 796.694 761.239 Ukupan dobitak 5.418.860 4.779.498 51

9.17 DUGOROČNA REZERVISANJA Dugoročna rezervisanja se priznaju kada: - društvo ima obavezu (pravnu ili stvarnu) kaja je nastala kao rezultat prošlog događaja; - je verovatno da će odliv resursa koji sadrži ekonomske koristi biti potreban za izmirenje obaveze; i - iznos obaveze može pouzdano da se izmeri. Dugoročna rezervisanja obuhvataju: 2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada Rezervisanja za troškove u garantnom roku 22.829 14.042 Rezervisanja za otpremnine 30.328 105.382 Rezervisanja za jubilarne nagrade 14.708 17.728 Ukupno 67.865 137.152 Rezervisanja za naknade i druge beneficije zaposlenih rađene su korišćenjem aktuarske procene. Procenu rezervisanja uradio je: 2DM Top Business Service Preduzeće za poslovne usluge doo, Beograd u vezi praktične primene zahteva MRS 19 Naknade zaposlenima, a za potrebe ukalkulisavanja troškova i obaveza po osnovu otpremnina prilikom odlaska u penziju i jubilarnih nagrada zaposlenih u društvu Alfa- plam ad, Vranje na dan 31.12.2016. godine, a u skladu sa aktuarskim pretpostavkama na dan 31.12.2016. godine. U toku 2016. godine isplaćeno je RSD 3.373 hiljada na ime isplaćenih otpremnina radnicima i RSD 3.287 hiljada na ime isplate jubilarnih nagrada radnicima. 9.18 PRIMLJENI AVANSI 2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada Primljeni avansi od kupaca u zemlji i inostranstvu 163.602 45.711 Ukupno 163.602 45.711 Procenat usaglašenih avansa od kupaca u zemlji je 99,99 % Procenat usaglašenih avansa od kupaca u inostranstvu je 78,53 % 9.19 OBAVEZE IZ POSLOVANJA Obaveze iz poslovanja odnose se na obaveze od dobavljača: 2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada Dobavljači matična i zavisna pravna lica 3.676 32.803 Dobavljači ostala povezana pravna lica 15.136 42.400 Dobavljači u zemlji 616.137 548.969 Dobavljači u inostranstvu 256.760 342.072 Ukupno 891.709 966.244 52

Geografski raspored dobavljača po prometu u 2016.godini je sledeći: 2016. RSD hiljada Dobavljači u zemlji Beograd 1.195.226 Vojvodina 193.252 Uža Srbija 1.695.045 Svega 3.083.523 Dobavljači u inostranstvu Bivše jugoslovenske republike 496.557 Evropa 1.778.265 Ostalo 46.179 Svega 2.321.001 Ukupno 5.404.524 Najveći dobavljači u zemlji po prometu u 2016. godini su: Naziv dobavljača RSD 000 % u odnosu na ukupan promet dobavljača u zemlji Hesteel Serbia-Beograd 475.899 15,43 Železara doo-smederevo 214.543 6,96 Itis doo-vranje 185.532 6,02 EPS Snabdevanje-Beograd 119.250 3,87 Metalkomerc doo-leskovac 113.181 3,67 Omladinska zadruga-vranje 98.718 3,20 Linija tip doo-niš 62.637 2,03 Zavarivač-inženjering-Vranje 60.801 1,97 Knauf insulation doo-surdulica 59.479 1,93 Ostali 1.693.483 54,92 Ukupno: 3.083.523 100 Procenat usaglašenih obaveza prema dobavljačima u zemlji je 65,55 %. Najznačajniji dobavljači u inostranstvu po prometu u 2016. godini su: Naziv dobavljača RSD 000 % u odnosu na ukupan promet dobavljača u inostranstvu Isd dunaferr-mađarska 246.117 10,60 Salvagnini-Italija 232.375 10,01 Ideal engineering 129.539 5,58 Plamen-Hrvatska 117.718 5,07 Micro nova-italija 111.349 4,80 U.S.S.Steel Košice-Češka 109.816 4,73 Maremi trejd-makedonija 92.031 3,97 Weilburger-Nemačka 90.011 3,88 AACO Manufacturing -Italija 81.157 3,50 Ostali 1.110.888 47,86 Ukupno: 2.321.001 100 Procenat usaglašenih obaveza prema dobavljačima u inostranstvu je 80 %. 53

9.20 OSTALE KRATKOROČNE OBAVEZE Obaveze iz specifičnih poslova 2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada Obaveze za neto zarade i naknade zarada (bruto) Obaveze za neto zarade i naknade zarada, osim naknada zarada koje se refundiraju 32.458 34.281 Obaveze za doprinose na zarade i naknade zarada na teret 24.967 zaposlenog 26.372 Svega 57.425 60.653 Druge obaveze Obaveze za dividende 1.613 1.937 Obaveze za učešće u dobiti 13 13 Obaveze prema zaposlenima 20 2.036 Obaveze prema direktoru, odnosno članovima organa upravljanja i nadzora 243 304 Obaveze prema fizičkim licima za naknade po ugovorima o delu 5.046 / Obaveze za kratkoročna rezervisanja 24.970 31.173 Ostale obaveze 6.192 6.601 Svega 38.097 42.064 Ukupno 95.522 102.717 9.21 OBAVEZE ZA OSTALE POREZE, DOPRINOSE I DRUGE DAŽBINE Obaveze za ostale poreze, doprinose i druge dažbine obuhvataju: 2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada Obaveze za poreze, carine i druge dažbine iz nabavke ili na teret 70.310 62.163 troškova Obaveze za doprinose koji terete troškove 280 296 Ostale obaveze za poreze, doprinose i druge dažbine 175 219 Ukupno 70.765 62.678 9.22 PASIVNA VREMENSKA RAZGRANIČENJA Pasivna vremenska razgraničenja čine: 2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada Ukupno 302 302 54

10. TRANSAKCIJE SA POVEZANIM LICIMA Naziv društva/osobe Delatnost Uloga osoba odnosno društva u našem društvu Obaveze Potraživanja Prihodi Rashodi na 31.12.2016. prema našem društvu 01.01.2016.-31.12.2016. sa našim društvom AMASIS DOO- BEOGRAD 5510- Hoteli i sličan smeštaj Matično pravno lice 4.311 / / 13.898 PIONIR DOO- BEOGRAD 1082- Proizvodnja kakaoa, čokolade i konditorskih proizvoda Povezano pravno lice 6.848 413.252 10.955 22.245 PIONIR DOO- PARAĆIN 1072- Proizvodnja dvopeka, keksa, trajnog peciva i kolača Povezano pravno lice 2.021 / / 20.124 ALKON GROUP DOO-VRANJE 4120-Izgradnja stambenih i nestambenih zgrada Povezano pravno lice 6.215 1.254 / 2.159 TURISTIČKI SVET DOO- BEOGRAD TIPOPLASTIKA DOO-GORNJI MILANOVAC 5811- Izdavanje knjiga Povezano pravno lice 1812- Ostalo štampanje Povezano pravno lice 52 / / 223 / / / 111 Osim navedenog Društvo ima učešće u kapitalu zavisnog društva FOS doo, Surdulica od RSD 255.461 hiljada. 11. VANBILANSNA EVIDENCIJA 2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada Primljeni akreditivi 6.321 1.984 Primljene garancije i jemstva 500.131 654.718 Date garancije i jemstva 109.083 82.975 Ukupno 615.535 739.677 55

12. DOGAĐAJI NAKON BILANSA STANJA Nije bilo događaja nakon datuma bilansa stanja koji bi zahtevali obelodanjivanje u finansijskim izveštajima. 13. STALNOST POSLOVANJA Rukovodstvo procenjuje da je društvo sposobno da nastavi da posluje na neodređeni vremenski period, saglasno sa načelom stalnosti. 56

IZVEŠTAJ O POSLOVANJU DRUŠTVA 57

O FIRMI - OPŠTE INFORMACIJE Naša osnovna delatnost je proizvodnja grejnih tela na čvrsto, tečno i gasovito gorivo, štednjaka na struju, kao i kombinaciju čvrsto gorivo-struja i struja-gas. Proizvodi Alfa- Plam -a, prevashodno su namenjeni domaćinstvima. Po obimu proizvodnje, plasmanu i kvalitetu, vodeći smo proizvođač grejnih tela u Srbiji i Jugoistočnoj Evropi, a svrstavamo se i u red 5 najvećih u Evropi. Danas, proizvodnju realizujemo u 6 tehničko-tehnoloških celina, prema grupama proizvoda, a to su: 1. Štednjaci i peći na čvrsta goriva 2. Kamini i peći na čvrsta goriva 3. Peći na gas 4. Štednjaci, peći i kamini za etažno grejanje 5. Štednjaci i rešoi 6. Peći, štednjaci i kotlovi na pelet Naša ukupna godišnja produkcija iznosi preko 160.000 jedinica. Asortiman proizvodnje permanentno proširujemo u skladu sa potrebama tržišta, a u cilju povećanja kvaliteta izrade proizvoda uvodimo nove tehnologije. Svi naši proizvodi poseduju odgovarajuće domaće i inostrane ateste, čime u celini ispunjavamo stroge zahteve za plasman na tržište EU. Svoje proizvode plasiramo na domaćem tržištu (oko 35%) i na tržištima Evrope (oko 65%). Osnovna izvozna tržišta su bivše jugoslovenske republike (BiH, Makedonija, Crna Gora, Slovenija i Hrvatska), zatim Nemačka, Italija, Austrija i Poljska. 58

1. OSTVARENA PROIZVODNJA Vrednosno iskazana proizvodnja u periodu I - XII 2016.godine od 7.161.635.155,00 din veća je za 25,2 % u odnosu na isti period prethodne godine, a u odnosu na plan manja za 2,2 %. Prosečna proizvodnja po radniku u 2016.godini iznosi 10.950.512,47 din što je u odnosu na prošlu godinu više za 32,05 %. OPIS Ostvareno 2015 Operativni plan 2016 Ostvareno 2016 Index 4/2 Index 4/3 1 2 3 4 5 6 "Alfa-Plam"a.d. 5.722.034.893,25 7.323.648.787,00 7.161.635.155,00 125,2 % 97.8 % Ostvareni rezultati u procesu proizvodnje, iskazani u časovima rada iznose 848.199 časova rada i beleže rast za 21,1 % u odnosu na isti period prethodne godine. Posmatrani rezultati na nivou "ALFA-PLAM" AD su sledeći: Posmatrani rezultati na nivou "ALFA-PLAM" AD su sledeći: OPIS OSTVARENO U 2015 OSTVARENO U 2016 INDEX 3 /2 1 2 3 4 Ostvarena proizvodnja (u čas.rada - novi norm) 700.696 848.199 121,1 Broj radnika koji su radili u procesu proizvodnje 436 475 108,9 Broj radnih dana 228 228 100,0 Dnevni efekat po radniku (novi normativi) 7,05 7,83 111,1 59

Iz prethodnog se vidi da je ostvareni efekat po radniku 7,83 časova rada na nivou "ALFA-PLAM" AD i isti je veći za 11,1 % u odnosu na isti period prethodne godine. Struktura i asortiman po grupama grejnih tela Grupa grejnih tela Ostvareno 2015 Operativni plan 2016 Ostvareno 2016 Index 4/2 Index 4/3 1 2 3 4 5 6 Šted.na čvrsta goriva 105.402 114.144 111.831 106,1 % 98,0 % Šted.na struju 20.078 25.364 25.154 125,3 % 99,2 % Šted.na struju i plin 7.844 10.039 9.544 121,7 % 95,1 % Peći na čvrsta goriva 26.715 36.964 35.809 134,0 % 96,9 % Peći na plin 1.687 1.350 1.350 80,0 % 100,0 % Ostala proizvodnja 17.402 10700 11.100 63,8 % 103,7 % Ukupno grejna tela 161.726 187.861 183.688 113,6 % 97,8 % Ukupna proizvodnja grejnih tela u periodu I - XII 2016.godine je 183.688 jedinica i veća je za 13,6 % u odnosu na isti period prethodne godine, a u odnosu na plan manja za 2,2 %. 60

2. OSTVARENA REALIZACIJA U periodu I - XII 2016.godine planirana je realizacija od 4.675.501.000,00 dinara, a ostvarena od 5.575.816.809,09 dinara neto i ista je veća za 12,3 % u odnosu na prethodnu godinu, a u odnosu na plan veća za 19,3 %. Prosečna realizacija po radniku u 2016.godini iznosi 8.525.713,78 dinara što je u odnosu na prošlu godinu više za 18,48 %. Opis Ostvareno 2015 Ostvareno 2016 Operativni plan 2016 neto vrednost neto vrednost Index 4/2 Index 4/3 1 2 3 4 5 6 "Alfa-Plam" ad 4.965.025.997,51 4.675.501.000,00 5.575.816.809,09 112,3 % 119,3 % Ostvarena realizacija kroz fizički obim je sledeća: Grupa grejnih tela Ostvareno 2015 Operativni plan 2016 Ostvareno 2016 Index 4/2 Index 4/3 1 2 3 4 5 6 Šted.na čvrsto gorivo 102.768 103.158 107.987 105,1% 104,7% Šted.na struju 21.354 23.541 26.021 121,9% 110,5% Šted.na struju i plin 7.545 8.709 9.185 121,7% 105,5% Peći na čvrsto gorivo 27.123 34.443 32.456 119,7% 94,2% Peći na plin 1.446 1.903 1.912 132,2% 100,5% Ostala realizacija 18.933 3.743 23.081 121,9% 616,6% Ukupno grejna tela 160.236 171.754 177.561 110,8% 103,4% Prosečna realizacija po radniku u 2016.godini naturalno iznosi 271 jedinicu što je za 17,02% više u odnosu na prošlogodišnji prosek. U 2016.godini ukupno je realizovano 177.561 jedinica grejnih tela, što je za 10,8% više u odnosu na prošlu godinu i za 3,4% više u odnosu na plan. Na inostranom tržištu realizovano je 101.277 jedinica ili 57,04% od ukupne realizacije, što je za 10,10% više u odnosu na 2015.god. Na domaćem tržištu realizovano je 76.284 jedinica ili 43,96% ukupne realizacije, što je za 11,76% više u odnosu na 2015.god. U periodu I - XII 2016.godine izvezeno je robe u neto vrednosti od 27.027.995,88 EUR-a, što je za 6,67% više u odnosu na isti period prethodne godine. U periodu I - XII 2016.godine na domaćem tržištu prodato je robe u neto vrednosti od 2.251.373.315,85 din, a što je za 16,82% više u odnosu na isti period prethodne godine. 61

Prosečna realizacija po radniku u 2016.godini na inostranom tržištu, iznosi 41.327,21 EUR - a što je u odnosu na prošlu godinu više za 12,65 %. Prosečna realizacija po radniku u 2016. godini na inostranom tržištu, naturalno iznosi 154 jedinica što je u odnosu na prošlu godinu više za 16,43 %. Prosečna realizacija po radniku u 2016. godini na domaćem tržištu iznosi 3.442.466,84 din.što je u odnosu na prošlu godinu više za 23,24 %. Prosečna realizacija po radniku u 2016. godini na domaćem tržištu, naturalno iznosi 116 jedinica što je u odnosu na prošlu godinu više za 19,02 %. 3. ZAPOSLENOST I ISPLAĆENI LIČNI DOHOTCI Prosečan broj upošljenih radnika u periodu I - XII 2016. godine je 654 na nivou "Alfa-Plam" AD Vranje ili 5,21% manje u odnosu na prošlu godinu. Na ime bruto ličnog dohotka za period I - XII 2016.god. isplaćeno je 659.472.836 din, što je za 2,30% više u odnosu na prošlu godinu, a u neto iznosu 471.718.989,00 din, što je za 2,21 % više u odnosu na prethodnu godinu. 62

Neto zarada Prosečan br.radnika tokom godine Prosečna neto zarada u 2016.god. 471.718.989,00 654 60.076,00 Bruto zarada Prosečan br.radnika tokom godine Prosečna bruto zarada u 2016.god. 659.472.836,00 654 83.988,00 Na osnovu prethodnih podataka prosečan lični dohodak po radniku na kraju meseca iznosi 60.076,00 dinara i isti je veći u odnosu na prošlu godinu za 7,85 %. 63

Po osnovu bolovanja za period I - XII 2016. godine izgubljeno je 111.126 časova rada, a to je za 0,80 % manje u odnosu na isti period prošle godine, ili 13.890 radna dana, a to znači da je svaki radnik bolovao u proseku 21 radni dan, što je za 4,77 % više nego u 2015.godini. Na ime bolovanja u bruto iznosu isplaćeno je 25.063.584,00 dinara, što je za 16,38 % više nego prošle godine. Od toga, za bolovanje do 30 dana isplaćeno je 9.555.846,00 din ili 4,99 % manje u odnosu na isti period 2015.godine, a za bolovanje preko 30 dana isplaćeno je 10.044.871,00 din ili 23,86% više nego prošle godine. Na ime povreda na radu, porodilja i invalida isplaćeno je u bruto iznosu 5.462.867,00 din. u bruto iznosu što je za 13,70 % više nego prošle godine. 64

4. POSLOVNI REZULTAT Iz bilansa uspeha se vidi da ukupni prihodi poslovanja za period 01.01.2016. - 31.12.2016.godine iznose 6.100.894 hiljada dinara i sastoje se iz poslovnih prihoda u iznosu od 5.775.727 hiljada dinara, finansijskih prihoda u iznosu od 81.551 hiljada dinara, i ostalih prihoda u iznosu od 243.616 hiljada dinara (tabela 1.). Redni broj Naziv Tabela 1. Struktura prihoda (u 000 din.) Iznos % učešća u ukupnom prihodu 1. Poslovni prihodi 5.775.727 95,0 2. Finansijski prihodi 81.551 1,3 3. Ostali prihodi 243.616 3,7 4. Ukupni prihodi 6.100.894 100 Iz tabele 1. se vidi da najveće učešće u ukupnom prihodu čine poslovni prihodi sa čak 95 %, zatim ostali prihodi sa 3,7% i finansijski prihodi sa 1,3%. Kod poslovnih prihoda najveće je učešće prihoda od prodaje proizvoda i usluga na inostranom tržištu koji su 3.166.328 hiljada dinara, odnosno 51,48 % od poslovnih prihoda, a 48,90 % od ukupnih prihoda i isti beleže rast za 3,04 % u odnosu na 2015.god. Prihodi ostvareni prodajom proizvoda i usluga na domaćem tržištu u iznosu od 2.544.864 hiljada dinara, čine 41,38 % poslovnih prihoda, odnosno 39,30 % ukupnih prihoda i isti beleže rast za 19,09 % u odnosu na 2015. god. Ukupni rashodi poslovanja za period 01.01.-31.12.2016. godine iznose 5.309.678 hiljada dinara i sastoje se iz poslovnih rashoda 5.213.858 hiljada dinara, finansijskih rashoda 16.582 hiljada dinara i ostalih rashoda u iznosu od 79.238 hiljada dinara (tabela 2.). Redni broj Naziv Tabela 2. Struktura rashoda (u 000 din.) Iznos % učešća u ukupnom prihodu 1. Poslovni rashodi 5.213.858 98,2 2. Finansijski rashodi 16.582 0,3 3. Ostali rashodi 79.238 1,5 4. Ukupni rasihodi 5.309.678 100 Iz tabele 2. se vidi da najveće učešće u ukupnom rashodu čine poslovni rashodi sa čak 98,2%, finansijski rashodi sa 0,3 % i ostali rashodi sa 1,5 %. Kod poslovnih rashoda najveće je učešće troškova materijala sa 3.490.897 hiljada dinara ili 66,39 % od poslovnih rashoda ili 65,27 % ukupnih rashoda i isti su veći za 22,00 % u odnosu na 2015.god. Ostali poslovni rashodi u iznosu 2.097.609 hiljada dinara učestvuju sa 33,61 % u poslovnim rashodima tj.33,05 % ukupnih rashoda, i isti beleže rast za 12,49 % u odnosu na 2015.god. 65

Tabela 3. Ostvareni prihodi i rashodi i rezultat poslovanja (u 000 din.) R.broj Elementi Poslovni Finansijski Ostali prihodi-rashodi prihodi-rashodi prihodi-rashodi Ukupno 1 Prihodi 5.775.727 81.551 243.616 6.100.894 2 Rashodi 5.213.858 16.582 79.238 5.309.678 3 Dobitak pre oporezivanja 561.869 64.969 164.378 791.216 Odloženi poreski prihodi 5.478 Neto dobitak 796.694 Iz podataka u tabeli 3. se vidi da je preduzeće u periodu od I - XII 2016. godine ostvarilo dobit od 796.694 hiljada dinara. Tabela 4. Ukupni pokazatelji ukupnih prihoda i rashoda za 2016 i 2015.god (u 000 din) R.broj Elementi Vrednost za period Vrednost za period Index 01.01-31.12.2016 01.01-31.12.2015 2016/2015 1 Poslovni prihodi 5.775.727 5.361.164 1,15 2 Poslovni rashodi 5.213.858 4.726.064 1,18 3 Finansijski prihodi 81.551 129.139 0,63 4 Finansijski rashodi 16.582 38.087 1,44 5 Ostali prihodi 243.616 67.184 3,63 6 Ostali rashodi 79.238 22.674 3,49 7 Odloženi poreski prihodi perioda 5.478 8 Odloženi poreski rashodi perioda 9.423 9 Ukupni prihodi 6.100.894 5.557.487 1,17 10 Ukupni rashodi 5.309.678 4.786.825 1,19 Poslovni rezultat 796.694 761.239 1,05 Podaci u tabeli 4. ukazuju na to da je u toku 2016.godine ostvarena dobit od 796.694 hiljada dinara veća od prošlogodišnje za 0,05% indexnih poena. 66

O FIRMI - NAGRADE I PRIZNANJA U 2016.godini "Alfa-plam" a.d osvojila je 2 priznanja koje dodeljuje Privredna komora Srbije i to: Najbolji izvoznik i Najbolji korporativni brend Povodom uskršnjih praznika kompanija Alfa-Plam je organizovala nagradni foto konkurs na temu Uskrs u Vašem domu. Nakon detaljnog pregledavanja svih dostavljenih fotografija povodom organizovanja foto konkursa Uskrs u Vašem domu, prosleđeni su poklon paketi u znak zahvalnosti svim učesnicima i lično su uručene glavne nagrade. Kompanija Alfa-Plam je dobitnik priznanja "Kapetan Miša Anastasijević" na teritoriji jablaničkog i pčinjskog okruga za najuspešniju najuspešniju kompaniju u regionu. Kompaniji Alfa-Plam ad je uručena jubilarna nagrada Privredne komore Srbije povodom 68 godina uspešnog poslovanja. 67

STRUKTURA ZAPOSLENIH Na dan 31.12.2016.godine u preduzeću "Alfa-plam" a.d. radilo je 654 radnika, što je za 6,32 % manje u odnosu na prošlu godinu na isti dan. Od 654 radnika radilo je 80 žena (12,23% od ukupnog broja zaposlenih na 31.12.2016.godine) i 568 muškaraca (87,77% od ukupnog broja zaposlenih na 31.12.2016.godine. Posmatrano po stepenu stručnosti, najveće učešće u ukupnom broju radnika na dan 31.12. imali su radnici III stepena stručnosti sa učešćem od 43,27%, zatim slede radnici I i II stepena stručnosti sa učešćem od 26,15%, radnici sa VII1 stepenom učestvovali su sa 12,39%, radnici sa IV stepenom sa 12,54%, radnici sa VI stepenom sa 5,35%, dok su najmanje učešće u ukupnom broju radnika na dan 31.12.2016.godine imali radnici sa V stepenom stručne spreme sa 0,31%. R. br. Tabela 1. Polna i kvalifikaciona struktura zaposlenih (u br i %) Stepen stručne spreme Žene Muškarci Ukupno (u br) Učešće u ukupnom broju prema stepenu stručne spreme (u %) 1 2 3 4 5 6 1. I, II Stepen stručne spreme 36 135 171 26,15 2. III Stepen stručne spreme 5 278 283 43,27 3. IV Stepen stručne spreme 13 69 82 12,54 4. V Stepen stručne spreme 1 1 2 0,31 5. VI Stepen stručne spreme 4 31 35 5,35 6. VII1 Stepen stručne spreme 21 60 81 12,39 UKUPNO: 80 574 654 100,00 68

U starosnoj strukturi zaposlenih, posmatrano na dan 31.12.2016.godine najveće je bilo učešće radnika starosti od 50 do 60 godina (42,20 %), zatim slede radnici od 30 do 40 godina starosti (20,49 %), radnici starosti od 40 do 50 godina činili su 19,72 % od ukupno zaposlenih, dok je učešće radnika od 20 do 30 godina starosti bilo 6,73 %, i preko 60 godina starosti bilo oko 10,86 % od ukupno zaposlenih na 31.12.2016.godine. Zaposlenih do 20 godina starosti na isti dan nije bilo. Ukupno (u br) Učešće u ukupnom broju radnika prema starosti (u %) 1 2 3 do 20 godina 0 0,00 od 20-30 44 6,73 od 30-40 134 20,49 od 40-50 129 19,72 od 50-60 276 42,20 preko 60 71 10,86 UKUPNO 654 Preduzeće "Alfa-plam" a.d. je u 2016.godini zaposlilo 12 novih radnika koji su bili u radnom odnosu na dan 31.12.2016.godine, od čega njih 8 u radnoj zajednici, dok je preostalih 4 raspoređeno u proizvodnim radnim jedinicama. Sa druge strane, 32 radnika napustilo je preduzeće, od kojih je 26 penzionisano dok je kod 6 radnika osnov prestanka radnog odnosa bio druge prirode. Svim zaposlenima koji su navršili 15, 25 i 30 godina neprekidnog rada u preduzeću "Alfa-plam" a.d. u 2016. godini isplaćene su jubilarne nagrade. Isplata je izvršena za 47 zaposlenih i to: za 14 zaposlenih koji su navršili 15 godina neprekidnog rada, 4 zaposlena koji su navršili 25 godina neprekidnog rada i 29 zaposlenih koji su navršili 30 godina neprekidnog rada u kompaniji "Alfa-plam" a.d. 69

MARKETING AKTIVNOSTI U 2016.GODINI Sajmovi: Sajmovi: U periodu od 24-28. februara kompanija Alfa-Plam je svoje najnovije proizvode predstavila na sajmu Progetto Fuoco u Italiji. Progetto Fuoco je najveći sajam u oblasti sistema i opreme za grejanje na čvrsto gorivo. Ove godine je oko 750 kompanija iz celog sveta predstavilo svoja dostignuća. Među mnogobrojnim evropski i svetski poznatim izlagačima štand Alfa-Plam-a je izazvao veliko interesovanje i posećenost. Posetioce je najviše privukao raznovrstan asortiman naših proizvoda, u domenu programa na čvrsto gorivo i pelet. Vidan napredak u dizajnu proizvoda i načinu izlaganja na jednom od najvećih sajmova u oblasti sitema grejanja, nije prošao nezapaženo ni od strane posetioca iz ostalih delova sveta (Čile, Kanada, Australija, Japan...). 70

Alfa Plam je u periodu od 21.04. do 22.04.2016.godine učestvovala na sajmu građevine u Beogradu. U periodu od 4-8. oktobra kompanija Alfa-Plam je svoje najnovije proizvode izlagala na međunarodnom sajmu u Zenici. Kompanija Alfa - Plam je u periodu od 24. - 28.11.2016. izlagala svoje proizvode zajedno sa ostalim članicama Alco group na Međunarodnom sajmu u Tirani. U periodu od 01.09. do 31.10.2016. kompanija Alfa-Plam je organizovala nagradnu akciju za instalatere. Pravo učešća imali su svi instalateri na teritoriji Republike Srbije koji vrše ugradnju naših proizvoda za etažno grejanje. Akcija se odnosila na sledeće proizvode: 1. Grande kotao na pelet za centralno grejanje 2. Commo 15 peć na pelet za etažno grejanje 3. Wood kotlovi na čvrsto gorivo za centralno grejanje (25 kw, 35 kw, 40 kw i 50 kw). 71

Mehanizam akcije: Za proizvode kupljene i ugrađene u periodu od 01.09. do 31.10. instalateri stiču pravo na učešće u akciji. Prilikom prijavljivanja instalateri su u obavezi da dostave popunjene formulare sa ličnim podacima i podacima korisnika. Pored prijavnog formulara treba dostaviti i kopije fiskalnih računa gde se jasno vide proizvodi i datum fakturisanja. Prijavni formulari se mogu pronaći u maloprodajama specijalizovanim za etažno grejanje širom Srbije i preuzeti sa sajta: www.alfaplam.rs Akcije: Alfa-Plam poklanja - U januaru mesecu, u okviru novogodišnje akcije koja je započela u decembru prethodne godine, nastavljena je jedinstvena akcija Alfa-Plam poklanja na tržištu Srbije Alfa-Plam poklanja. Za vreme realizacija akcije Alfa-Plam poklanja, svaki kupac bilo kog proizvoda iz asortimana na čvrsto gorivo i pelet dobio dobio je poklon paket. Pored potrosača, nagrađeni su bili i maloprodavci koji su učestvovali u izboru "Najboljeg prodavca u Srbiji", na osnovu dostavljenih fiskalnih računa. "Alfa-plam kutak" - Na osnovu obilaska 517 maloprodajnih objekata na teritoriji Republike Srbije i zadatih kriterijuma izbora izvršena je selekcija 40 objekata u kome je realizovan "Alfa-plam" kutak. Cilj akcije bio je stimulisanje prodaje izlaganjem što raznovrsnijeg asortimana kao i pružanje mogućnosti direktnog upoznavanja potrošača sa proizvodima. Pored izloženosti proizvoda, ova akcija uključila je i propratni materijal (brendirana postolja, pleksiglase sa tehničkim karakteristikama proizvoda, brendirane šatore, viseće reklame, brošure i stalkove za brošure). "Novogodišnja akcija" - U susret novogodišnjim i božićnim praznicima, "Alfa-Plam" a.d. dodelio je poklon pakete najboljim maloprodavcima i distributerima u zemlji i regionu. Donacije: U toku 2016.godine, kompanija "Alfa-plam" a.d. imala je ulaganja u društvenu zajednicu kroz razne vidove pomoći i donacija u skladu sa konceptom društvene odgovornosti kompanije. 72

Druženja: U hotelu "Izvor" u Aranđelovcu 23.-26.08 održan je tradicionalni skup poslovnih partnera kompanije. Skupu su prisustvovali distributerii njihovi najbolji kupci. Kroz radionice i prezentacije, predstavljeni su im najnoviji proizvodi iz asortimana na čvrsto gorivo i pelet. Takođe, gosti su imali mogućnost da daju svoje predloge novih proizvoda koje bi po njima "Alfa-Plam" trebalo da razvija u budućnosti. Sponzorstva: "Alfa-plam" a.d. je u 2016.godini bila sponzor koncerata, serija, emisija, raznih manifestacija. Medijsko oglašavanje: U 2016.godini urađeno je više TV spotova, realizovano oglašavanje na lokalnim i regionalnim tv i radio stanicama, kao i u štampanim medijima. Tematski bilten Kompanija Alfa-Plam kao društveno odgovorna kompanija, brine o održivom razvoju i zaštiti životne sredine. Tematski bilten E-kapije posvećen energetskoj efikasnosti bavi se najnovijim dostignućima u građevinskoj industriji. U okviru sistema grejanja, kompanija Alfa-Plam ističe pelet kao ekološki čisto gorivo i navodi osnovne prednosti grejanja na pelet: Automatski sistem koji pruža potpuni komfor u upravljanju i održavanju. Visoka efikasnost omogućava uštedu energije i izbegavanje zagađenja životne sredine. Niska emisija štetnih gasova i minimalna količina pepela s obzirom na karakteristike goriva i visoke iskorišćenosti u čitavom sistem Jednostavno transportovanje i skladištenje goriva. 73

Sve navedene karakteristike ukazuju da je pelet gorivo budućnosti. Mislite na zaštitu životne sredine i energetsku uštedu jer je: Energetska efikasnost - danas ulaganje, sutra profit! Komunikacija: i da pokušaju da pomognu da i sami otklonite manje kvarove. Ažurne objave na web sajtu na 2 jezika (srpski i engleski) pružaju sve potrebne informacije u svakom trenutku, i na sva postavljena pitanja se odgovara u najkraćem mogućem roku. Takođe, aktivno radi i servisni Call Centar čiji su zaposleni obučeni da odgovore na svako pitanje u vezi sa upotrebom proizvoda kao 74

DRUŠTVENA ODGOVORNOST Na globalnom tržištu se kvalitet dokazuje kroz kontinuirano poboljšavanje svih segmentata poslovanja kompanije. Ispunjenje zahteva ISO standarda je jedan od uslova učešća na evropskom tržištu. "Alfa-plam" a.d. posluje u skladu sa principima društvene odgovornosti kroz brigu o prirodi i zajednici u kojoj se odvija poslovanje, kao i o samim radnicima. Svi proizvodi iz prozvodnog asortimana su usklađeni sa međunarodnim standardima kvaliteta: 1) EN 12815 - evropski standardi za štednjake na čvrsta goriva 2) EN 13240 - evropski standardi za peći na čvrsta goriva 3) EN 14785 - evropski standardi za štednjake,peći i kotlove na pelet 4) EN 303-5 - evropski standardi za kotlove(bojlere) 5) BimSch - nemačke zaštitne mere za grejna tela 6) 15a-BvG - austrijske zaštitne mere za grejna tela 7) GOST 9817-95 - ruski standardi za štednjake i peći na čvrsta goriva 8) EN 60355-1 - evropski standardi za bezbednost električnih aparata-opšti zahtevi 9) EN 60335-2-6 - evropski standardi za bezbednost električnih aparata 10) EN-55014-1 - evropski standardi za elektromagnetnu kompatibilnost 11) EN 60100-3 - evropski standardi za elektromagnetnu kompatibilnost 12) GOST 52161.2.6 - ruski standardi za bezbednost električnih aparata 13) GOST R 51377-99 - ruski standardi za bezbednost gasnih aparata Razvojem palete proizvoda, čiji se rad zasniva na korišćenju obnovljivih izvora energije, "Alfa-Plam" a.d. želi da izađe u susret svim potrošačima koji prate trendove i uvažavaju zahteve zaštite životne sredine. Pored samih proizvoda, i celokupan sistem mendžmenta kvaliteta kompanije ispunjava sve zahteve standarda SRPS ISO 9001/2008, sistem menadžmenta kvalitetom, čija dosledna primena podrazumeva: visok nivo kvaliteta proizvoda i usluga, stabilan razvoj proizvoda, veće tržišno učešće, veću dobit i lakše izvršavanje radnih zadataka. 75

Bezbednost i zaštita zdravlja na radu: "Alfa-plam" a.d. posluje u skladu sa politikom bezbednosti i zdravlja na radu što je i potvrđeno sertifikovanjem preduzeća za primenu standarda OHSAS 18001/2005, sistem upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu u 2014.godini.. U cilju adekvatne zaštite, zaposleni se obezbeđuju savremenom i kvalitetnom zaštitinom opremom koja je u skladu sa standardima Republike Srbije i međunarodnim standardima. Korišćenjem ovakve opreme rizik dešavanja povreda zaposlenih je značajno manji. U 2016. godini bilo je ukupno 3 povrede na radu, od toga 2 lakše i 1 teža povreda na radu. 76

Broj nastalih lakih i teških povreda na radu za period 2012-2016.god. Povrede na radu R.br Godina Lake povrede na radu Teške povrede na radu UKUPNO 2016/12,13,14,15 (u %) 1 2 3 4 5 6 1. 2012 6 0 6-50,00 2. 2013 16 4 20-85,00 3. 2014 5 2 7-57,14 4. 2015 6 2 8-62,50 5. 2016 2 1 3 UKUPNO 35 9 44 Ukupan broj izgubljenih radnih dana zbog nastalih povreda na radu iznosio je 250 dana što je za 39,02 % manje u odnosu na prethodnu godinu. Od ukupno izgubljenih radnih dana, 50 dana izgubljeno je po osnovu nastalih lakših povreda na radu, a 200 radna dana po osnovu nastalih teških povreda na radu. Broj izgubljenih radnih dana po osnovu nastalih povreda na radu za period 2012-2016.god. Izgubljeni radni dani po osnovu nastalih povreda na radu R.br Godina 2016/12,12,14,15 Lake povrede na radu Teške povrede na radu Ukupno (u %) 1 2 3 4 5 6 1. 2012 109 0 109 276,15 2. 2013 450 199 649-36,83 3. 2014 150 102 252 62,70 4. 2015 218 192 410-39,02 5. 2016 50 200 250 UKUPNO 977 693 1.670 77

Zaštita životne sredine: Alfa Plam a.d posvećuje veliku pažnju primeni i sprovodjenju mera na očuvanju životne sredine što je u 2014. godini potvrđeno sertifikovanjem preduzeća za primenu Standarda ISO 14001:2005, sistem upravljanja zaštitom životne sredine. Kao društveno odgovorno preduzeće Alfa Plam a.d., u cilju primene mera za očuvanje životne sredine i smanjenja uticaja na zivotnu sredinu, poštuje i sprovodi svu Zakonsku regulativu i to : 1) Zakona o zaštiti životne sredine, 2) Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, 3) Zakona o zaštiti prirode, 4) Zakona o zaštiti vazduha, 5) Zakon o zaštiti voda, 6) Zakona o upravljanju otpadom, 7) Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu. U preduzeću se primenjuju Procedure i Upustva koja regulišu primenu i sprovodjenje navedenih Zakona. Redovno se vrše merenja emisije zagađujućih materija na tehnološkim i energetskim emiterima, za dobijene vrednosti vode se evidencije o kvalitetu vazduha. 78

Uzorkovanje kvaliteta otpadnih voda se vrši kvartalno, a za dobijene vrednosti vrši se izveštavanje nadležnih državnih organa shodno zakonskoj obavezi. Po pitanju upravljanja otpadom u preduzeću postoje mesta za privremeno odlaganje otpada, otpad se razvrstava na mestu nastanka. Za nastale količine otpada uredno se vode evidencije na dnevnom, mesečnom i godišnjem nivou. Za sve vrste otpada koje se generišu u preduzeću upravljanje otpadom se vrši preko ovlašćenih kuća za sakupljanje, transport, deponovanje,tretman i reciklažu otpada. R.br. NEOPASAN OTPAD Vrste i protok otpadnog materijala u 2016.godini Količina otpada na početku 2016.god (u t) Generisane količine otpada u 2016 godini (u t) Predate količine otpada u 2016.godini (u t) Količina otpada na kraju 2016.god (u t) 1. Otpadni lim za baliranje 46,81 2.802,16 2.809,98 38,99 2. Lim otpadni obojeni 3,12 57,04 56,12 4,04 4. Otpadni emajl. delovi 0,71 47,65 46,80 1,56 5. Otpadni emajl 2,20 151,40 151,60 2,00 6. Otpadni mulj 0,00 8,80 8,80 0,00 7. Otpadni karton i hartija 1,19 80,46 75,74 5,91 8. Troslojna ambalaža 0,10 6,00 5,90 0,20 9. Otpadna plastika 0,52 5,20 4,94 0,78 10. Otpadno jestivo ulje 0,05 0,25 0,27 0,04 11. Otpadno drvao - palete 0,65 46,50 47,00 0,15 12. UKUPNO 55,35 3.205,46 3.207,15 53,67 OPASAN OTPAD 13. Otpadna farba 1,20 17,60 10,44 8,36 14. Otpadna kon.met.amb. 0,50 7,95 3,86 4,59 15. Otpadna kon.plast.amb. 0,05 0,35 0,26 0,14 16. Elektronski otpad 0,30 3,50 3,56 0,24 17. Otpadno ulje 0,04 2,65 2,57 0,12 18. Otpadni akumulatori 3,02 5,71 8,33 0,40 UKUPNO 5,11 37,76 29,02 13,85 Tabela pokazuje da je najveći udeo u ukupnom otpadu u 2016.godini imao otpadni lim za baliranje čija je količina na početku 2016.godine bila 46,8 t dok je na kraju godine iznosila 38,99 t. 79

OSTVARENA REALIZACIJA U 2016. Najviše robe u 2016.godini izvezeno je u Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Kosovu. Na tržištu Bosne i Hercegovine izvezeno je 34.054 jedinica grejnih tela, što je 19,17 % od ukupnog izvoza, na tržištu Makedonije 13.995 jedinica ili 7,88 % ukupne izvozne količine, dok je na tržištu Kosova plasirano 16.018 jedinica ili 9,02 % ukupno ostvarenog izvoza u 2016.godini posmatrano u naturalnim pokazateljima. Izvoz proizvoda u 2016.god po državama (u kom) Crna Gora Albanija Rumunija Austrija Belgija Bugarska 6.382 3.436 1.413 720 29 1.406 Bosna i Hercegovina Nemačka Čile Češka Španija Estonija 34.054 3.510 2 985 366 593 Francuska Grčka Mađarska Italija Letonija Makedonija 22 16 0 3.417 102 13.995 Hrvatska Poljska Kosovo Slovačka Irska Slovenija 10.592 1.584 16.018 568 149 1.918 Najveće učešće u ukupno ostvarenom izvozu ima Bosna i Hercegovina sa vrednošću izvoza od 8.422.554,17 EUR-a što je 31,16 % od ukupno ostvarenog izvoza. Maloprodajna mreža rasprostranjena je širom Srbije, dok se veleprodavci nalaze u Čačku, Nišu, Užicu, Vranju, Ivanjici i Novom Sadu. I maloprodajna i veleprodajna i mreža se i dalje šire. 80

81

RACIO ANALIZA Analiza likvidnosti Racia likvidnosti Naziv racia 2015 2016 Racio tekuće likvidnosti 3,39 3,57 Racio redukovane likvidnosti 1,89 1,78 Racio likvidnosti na bazi NNT iz poslovanja 0,93 0,59 Analiza gotovinskog ciklusa Naziv pokazatelja, u danima 2015 2016 Period kreditiranja kupaca 44,18 38,85 Period vezivanja zaliha 114,67 125,28 Period obrta dobavljača u danima 82,46 77,37 Gotovinski ciklus 76,39 86,76 82

Analiza solventnosti Racia solventnosti Naziv racia 2015 2016 Racio zaduženosti 0,20 0,18 Racio pokrića kamate zaradom 187,23 2519,59 Racio pokrića obaveza NNT iz poslovanja 0,85 0,54 Analiza profitabilnosti Racia profitabilnosti u odnosu na prihode Naziv racia 2015 2016 Bruto marža 3,87% 17,02% Stopa poslovnog dobitka 12,07% 9,73% EBIT marža 13,87% 13,28% Stopa neto dobiti 14,46% 13,79% 83

DuPont analiza profitabilnosti Komponente, stope 2015 2016 1.Ekviti multiplikator 1,19 1,19 2.Koeficijent obrta imovine 0,71 0,71 3.EBIT marža 13,87% 13,28% 4.Teret duga i poreza 1,04 1,04 ROА (2X3) 9,91% 9,41% Leverage (1X4) 1,24 1,24 ROЕ (1X2X3X4) 12,25% 11,63% Analiza novčanih tokova Pokazatelji performansi zasnovani na novčanim tokovima Naziv racia 2015 2016 Kvalitet prihoda 1,10 1,37 Stopa novčanog toka iz poslovnih aktivnosti 18,61% 12,26% Gotovinski prinos na aktivu 13,29% 8,69% Kvalitet dobitka 1,29 0,89 Cash flow po akciji u RSD 5.603 4.050 84

Pokazatelji pokrića zasnovani na novčanim tokovima Naziv racia 2015 2016 Pokriće kapitalnih izdataka 0,99 0,64 Pokriće kapitalnih izdataka nakon plaćanja dividende 0,83 0,50 Pokriće dividende 6,23 4,50 Racio investiranja i finansiranja 0,99 1,02 Analiza slobodnih novčanih tokova preduzeća Pokazatelji, u % u 000 RSD 2015 2016 Slobodni nivčani tokovi 146.670 170.293 Stopa poslovnog dobitka pre amortizacije 15,24% 14,79% Kapitalni izdaci u odsnosu na poslovne prihode 15,82% 9,31% Marža slobodnih novčanih tokova 2,79% 2,95% 85

OPIS NAJZNAČAJNIJIH RIZIKA I NEIZVESNOSTI KOJIMA JE POSLOVANJE DRUŠTVA IZLOŽENO Društvo je definisalo Pravilnik o sistemu internih kontrola i upravljanju rizicima. Ovim Pravilnikom se utvrđuje sistem internih kontrola, procedure za identifikovanje, merenje, procenu i upravljanje rizicima u poslovanju ALFA-PLAM-a, a sve sa ciljem povećanja efikasnosti i efektivnosti delatnosti Društva u kratkoročnoj i dugoročnoj perspektivi. Upravljanje rizicima je skup radnji i metoda za utvrđivanje, mereje, praćenje rizika, uključujući i izveštavanje o rizicima kojima je Društvo izloženo ili bi moglo biti izloženo u svom poslovanju. Osnovni cilj upravljanja rizicima je identifikacija, merenje, ograničava i minimiziranje očekivanih i mogućih rizika za Društva. Cilj Društva u oblasti upravljanja rizicima jeste obezbeđenje dodatnih garancija za dostizanje strateških ciljeva Društva putem blagovremenog identifikovanja/sprečavanja rizika, definisanja efektivnih mera i obezbeđenja maksimalne efikasnosti mera za upravljanje rizicima. Društvo je u svom poslovanju naročito izloženo sledećim rizicima: 1. Tržišni rizik - predstavlja rizik promena tržišnih cena i odnosa razmene koji dovode do sniženja vrednosti pojedine finansijske imovine i njihovih paketa (portfolia). Tržišni rizik obuhvata valutni rizik, rizik cena i rizik kamatne stope. 2. Kreditni rizik- je rizik nastanka finansijskih gubitaka Društva kao rezultat kašnjenja klijenata ili druge ugovorne strane u izmirivanju ugovornih obaveza. Kreditni rizik se prvenstveno vezuje za izloženost Društva po osnovu potraživanja od kupaca, gotovine i gotovinskih ekvivalenata, depozita u bankama i finansijskim institucijama, investiranja u HOV, ostalim potraživanja od pravnih i fizičkih lica. 3. Riziku likvidnosti - je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Društva usled nemogućnosti Društva da ispunjava dospele obaveze. 4. Operativni rizik - je rizik gubitka zbog grešaka, prekida ili šteta koje mogu da nastanu usled neadekvatnih internih procedura, postupanja lica, sistema ili spoljnih događaja, uključujući i rizik izmene pravnog okvira 5. Rizik izveštavanja - obuhvata računovodstveni rizik, ali je širi pojam jer se izveštavanje odnosno periodično komuniciranje jednog preduzeća sa eksternim okruženjem i svojim stejkholderima ne ograničava samo na finansijske izveštaje. Rizik izveštavanja se dakle odnosi i na druge mogućnosti da se zlonamernim izveštavanjem, potencijalni investitori dovedu u zabludu.dostupnost informaija o Društvu je od izuzetnog značaja i Društvo kontinuirano vrši ažuriranje istih. Svi podaci o Društvu se mogu naći na zvaničnom sajtu www.alfaplam.rs, kao i na sajtu Beogradske berze gde Društvo redovno dostavlja Izveštaje o poslovanju. 6. Rizik države i političkom riziku - odnosi se na rizik investiranja u određenu državu, u zavisnosti od promena u poslovnom okruženju koje mogu imati negativan uticaj na ostvarenje profita ili vrednosti aktive u tojodređenoj državi. Kao primeri faktora koji utiču na rizik države najčešće se navode državna kontrola deviznog kursa, devalvacija, promene u zakonskoj regulativi, itd. 86

Pored ovih faktora na rizik države utiču i faktori (ne)stabilnosti poput masovnih protesta ili građanskog rata koji mogu da dovedu do porasta operativnog rizika za to preduzeće u toj određenoj zemlji. Često su ovi rizici povezani sa političkim promenama poput promena makroekonomske politike ili socijalne politike, a nazivaju se i političkim rizicima. 7. Rizik životne sredine - definiše se kao rizik od potencijalne štete koju preduzeće može da pretrpi usled narušavanja životne sredine od strane samog preduzeća ili od neke druge strane ako to može imati posledice na njegovo poslovanje. 8. Rizik usklađenosti - se može definisati kao rizik od toga da trenutni prihodi i kapital preduzeća budu izloženi gubitku usled kršenja ili neusklađenosti sa zakonima, pravilima, regulativom, propisanom poslovnom praksom, internim pravilima i procedurama, kao i etičkim normama. 9. Reputacioni rizik - je rizik gubitka tekućeg ili budućih prihoda i kapitala, zbog negativnog javnog mišljenja o načinu poslovanja Društva. On proističe iz negativne percepcije od strane partnera, akcionara, investitora ili regulatora koji mogu negativno da utiču na sposobnost Društva da održava postojeće, ili uspostavlja nove poslovne odnose, kao i kontinuirani pristup izvorima finansiranja.reputacioni rizik ukljčuje i nemogućnost da se dovoljno zadovolje potrebe ili očekivanja kupaca ili nepouzdane ili neefikasne sisteme isporuke. 10. Ostali rizici. Za utvrđivanje i procenu rizika kojima je Društvo izloženo ili bi moglo biti izloženo primenjuje se: Procena finansijskog i poslovnog položaja Društva, Analiza spoljašnjeg okruženja Društva Analiza poslovnih procesa i kritičnih tačaka u poslovnim procesima; Analiza koje se odnose na plasman novog proizvoda / tržišta; Redovni kolegijumi Uprave Društva, kao i sastanci na nižim nivoima; Izveštavanje Društva o obavljenim aktivnostima za vlastiti portfelj Društva; Izveštaji internog revizora; Izveštaji funkcije praćenja usklađenosti sa relevantnim propisima; Ostale interne evidencije i izveštaji (analize profitabilnosti, analize operativne efikasnosti, analize potencijala rasta, analize finansijske strukture, DuPont sistem analiza, 87

STRATEGIJA RAZVOJA ALFA-PLAMA Misija Zajedničkim dugogodišnjim radom stvorili smo kompaniju koja je vodeći proizvođač grejnih tela i štednjaka u jugoistočnoj Evropi. Ugled i tradicija obavezuju nas da nastavimo put ka ostvarivanju postavljenih ciljeva. Stručnost zaposlenih i posedovanje specifičnih znanja, savremena tehnologija rada i unapređeni procesi proizvodnje omogućavaju da plasiramo proizvode koji imaju prepoznatljiv kvalitet. Vizija Usmereni smo na jačanju liderske pozicije na postojećim i osvajanju novih tržišta, stvarajući pobednički tim sastavljen od zadovoljnih zaposlenih, akcionara, poslovnih partnera i potrošača, uz poštovanje principa društvene odgovornosti. Da bi se došlo do krajnjeg zadovoljnog partnera - potrošača, naša strategija se odnosi na poboljšanje kvaliteta, smanjenje troškova i poštovanje rokova uz edukaciju zaposlenih. Spremni smo danas za sve što će se desiti sutra! Strategija kvaliteta: Proizvoda Usluga Procesa Povećanje izvoza > 30 mil. eur./god. Smanjenje reklamacije proizvoda za 50% Prodaja kotlova na pelet i drva preko 3000 kom. godišnje Implementirani neki od Kaizen procesa (5S, Total productive meantenance, Kanban...) Razvoj minimum 4 novih proizvoda godišnje Prodaja na novim tržištima preko 5 miliona eur/god. Standard OHSAS 18001 - sistem upravljanja bezbednošću i zdravljem na radu, a standard EMS 14001 - sistem upravljanja zivotnom sredinom Otvaranje prodajno izložbenih salona u većim gradovima u Srbiji 88

Strategija troškova Materijala Delova i usluga Proizvodnih troškova Neproizvodnih troškova Zaliha Održavanje troškova materijala, delova i usluga na istom nivou Smanjenje škarta i dorade za 50% Smanjenje zaliha materijala i delove za 20% Smanjenje prosečnih godišnjih vrednosti zaliha gotove robe za 30% Poštovanje rokova Isporuka kupcima Izvršenja proizvodnje Izvršenja projekata u potpunosti i na vreme Prosečno ostvarenje mesečnih planova proizvodnje 99% Isporuka proizvoda kupcima u roku od 2 dana Vodjenje projekata sa jasno definisanim fazama, nosiocima, komunikacijom i pravovremenim uključivanjem neophodnih Ljudski resursi Razvoj Obuka Upravljanje performansama Implementiran sistem za nagradjivanje i napredovanje do pojedinačnog radnika Implementiran sistem za godišnje povećanje zarada prema zaslugama (u okviru definisanog budžeta) a ne linearno Postavljanje CV svakog radnika u Upisu, sa evidencijom o treninzima, nagradjivanjima, kažnjavanjima... Služba prodaje/nabavke kompletno govori engleski Smanjiti bolovanje na < 4% 89

90

PODACI O STEČENIM SOPSTVENIM AKCIJAMA Na dan sastavljanja ovog Izveštaja Društvo poseduje ukupno 17.480 komada akcija, što na dan 31.12.2016. godine čini 9,99931 % od ukupnog broja akcija. Sopstvene akcije su stečene odlukom Odbora direktora od dana 18.09.2012. godine. Odluka je doneta u cilju zaštite interesa akcionara, obezbeđenja realizacije razvojnih planova Društva i sprečavanje nastupanja neposredne i veće štete po Društvo. PODACI O ZNAČAJNIM TRANSAKCIJAMA IZMEĐU POVEZANIH LICA Društvo je tokom 2016. godine stupalo u poslovne odnose sa svojim povezanim pravnim licima. Najznačajnije transakcije s povezanim pravnim licima u navedenim periodima se odnose na pružanje usluga. Privedno društvo za turizam proizvodnju i trgovinu AMASIS DOO, Beograd Osnovni podaci Pravna forma Društvo sa ograničenom odgovornošću Matični broj 17243047 PIB 101018106 Sedište Požeška 65 B, Beograd - Čukarica Šifra delatnosti 5510- Hoteli i slični smeštaj Privredno društvo za proizvodnju čokolade, bombona i peciva PIONIR doo, Beograd Osnovni podaci Pravna forma Društvo sa ograničenom odgovornošću Matični broj 17450689 PIB 102248114 Sedište Požeška 65 B, Beograd - Čukarica 1082-Proizvodnja kakaoa, čokolade i Šifra delatnosti konditorskih proizvoda 91

Privredno društvo za proizvodnju mlečnih, mlinskih proizvoda i čokolade PIONIR PARAĆIN doo, Beograd Pravna forma Društvo sa ograničenom odgovornošću Matični broj 17510142 PIB 103073992 Sedište Požeška 65 B, Beograd - Čukarica Osnovni podaci 1072-proizvodnja dvopeka, keksa, trajnog Šifra delatnosti peciva i kolača ALKON GROUP DOO, Vranje Osnovni podaci Pravna forma Društvo sa ograničenom odgovornošću Matični broj 17370847 PIB 100405863 Sedište Beogradska 45 a, Vranje 4120 - Izgradnja stambenih i nestambenih Šifra delatnosti zgrada Privredno društvo za izdavaštvo, marketing, konsalting i inženjering TURISTIČKI SVET DOO BEOGRAD Pravna forma Društvo sa ograničenom odgovornošću Matični broj 17240706 PIB 101670012 Osnovni podaci Sedište Požeška 65 b, Beograd-Čukarica Šifra delatnosti 5811-Izdavanje knjiga 92

u hiljadama dinara STRUKTURA PRIHODA I RASHODA OD POVEZANIH PRAVNIH LICA Partner Napomena Prihodi u 2016. Rashodi u 2016. AMASIS DOO -BEOGRAD Matično pravno lice / 13.898 PIONIR DOO - BEOGRAD Povezano lice 10.955 22.245 PIONIR DOO - PARAĆIN Povezano lice / 20.124 ALKON GROUP DOO - VRANJE Povezano lice / 2.159 TURISTIČKI SVET DOO-BEOGRAD Povezano lice / 223 TIPOPLASTIKA DOO-GORNJI MILANOVAC Povezano lice / 111 UKUPNO 10.955 58.760 93

u hiljadama dinara STRUKTURA POTRAŽIVANJA I OBAVEZA PREMA POVEZANIM PRAVNIM LICIMA Partner Napomena Obaveze u 2016. Potraživanja u 2016. Matično pravno AMASIS DOO -BEOGRAD lice 4.311 / PIONIR DOO - BEOGRAD Povezano lice 6.848 413.252 PIONIR DOO - PARAĆIN Povezano lice 2.021 / ALKON GROUP DOO - VRANJE Povezano lice 6.215 1.254 TURISTIČKI SVET DOO-BEOGRAD Povezano lice 52 / TIPOPLASTIKA DOO-GORNJI MILANOVAC Povezano lice / / UKUPNO 19.447 414.506 Napomena: Na dan 30.12.2016.godine izvršeno je pripajanje: - A hoteli doo-aranđelovac i Hotel Sloboda doo Šabac pripojeni Pionir-u doo Beograd. 94

IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA 95

IZJAVA LICA ODGOVORNIH ZA SASTAVLJANJE IZVEŠTAJA 96