PRAVILNIK O PRETHODNO UPAKOVANIM PROIZVODIMA. ("Sl. glasnik RS", br. 43/2013 i 16/2016) Član 1

Μέγεθος: px
Εμφάνιση ξεκινά από τη σελίδα:

Download "PRAVILNIK O PRETHODNO UPAKOVANIM PROIZVODIMA. ("Sl. glasnik RS", br. 43/2013 i 16/2016) Član 1"

Transcript

1 Preuzeto iz elektronske pravne baze Paragraf Lex izvor: Informacije o izmenama, dopunama, važenju, prethodnim verzijama ili napomenama propisa, kao i o drugim dokumentima koji su relacijski povezani sa propisom možete saznati na linku OVDE. PRAVILNIK O PRETHODNO UPAKOVANIM PROIZVODIMA ("Sl. glasnik RS", br. 43/2013 i 16/2016) Član 1 Ovim pravilnikom bliže se propisuju postupak ispitivanja prethodno upakovanih proizvoda radi provere ispunjenosti metroloških zahteva, zahtevi za opremu koja se koristi u nadzoru količine prethodno upakovanih proizvoda, metrološki zahtevi koje moraju da ispune količine prethodno upakovanih proizvoda, način označavanja količina i dozvoljena odstupanja stvarnih količina od označenih nazivnih količina, veličina i oblik znaka usaglašenosti količine prethodno upakovanih proizvoda, način postavljanja, kao i način dokumentovanja usaglašenosti količine prethodno upakovanih proizvoda sa metrološkim zahtevima, kao i metrološki zahtevi za merne boce, dopuštena odstupanja zapremine, kao i natpisi i oznake na bocama kao mernim posudama. Član 2 Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje: 1) prethodno upakovani proizvodi su proizvodi koji su upakovani bez prisustva kupca, pri čemu se količina tih proizvoda ne može promeniti bez promene pakovanja odnosno bez otvaranja pakovanja pri čemu nastaje vidno oštećenje; 2) prethodno upakovani proizvodi nejednakih nazivnih količina su prethodno upakovani proizvodi sa istim sadržajem, iste opreme, proizvodnje, oznake za proizvod, vrste ambalaže, a nejednakih nazivnih količina; 3) višedelno pakovanje je pakovanje koje sadrži dva ili više prethodno upakovanih proizvoda koji su namenjeni za pojedinačnu prodaju; 4) paker je fizičko ili pravno lice koje je odgovorno za pakovanje prethodno upakovanog proizvoda; 5) nazivna količina (nazivna masa ili nazivna zapremina) je masa ili zapremina označena na prethodno upakovanom proizvodu, odnosno količina proizvoda za koju se smatra da je prethodno upakovani proizvod sadrži; 6) stvarna količina (masa ili zapremina) prethodno upakovanog proizvoda je ona količina koju taj proizvod faktički sadrži;

2 7) srednja vrednost stvarne količine je srednja vrednost količine prethodno upakovanog proizvoda koja predstavlja količnik zbira stvarne količine određenog broja uzoraka prethodno upakovanih proizvoda i tog broja prethodno upakovanih proizvoda; 8) negativno odstupanje je količina za koju je stvarna količina manja od nazivne količine; 9) serija prethodno upakovanih proizvoda je sastavljena od svih prethodno upakovanih proizvoda istog tipa i istog naloga proizvodnje, pakovanih na istom mestu na koje se primenjuje postupak ispitivanja radi provere ispunjenosti metroloških zahteva; 10) merne boce su posude koje su izrađene od stakla ili drugog materijala koji ima istu čvrstinu i postojanost i pruža iste metrološke garancije kao i staklo; 11) oceđena masa je masa prehrambenog proizvoda u prethodno upakovanom proizvodu posle propisanog vremena oceđivanja nalivene tečnosti. Prethodno upakovani proizvodi izraženi u jedinicama mase ili zapremine Član 3 Ovaj pravilnik se primenjuje na prethodno upakovane proizvode izražene u jedinicama mase ili zapremine koji su namenjeni za prodaju u istim nazivnim količinama čije vrednosti: 1) su jednake vrednostima koje je paker unapred odredio; 2) su izražene u jedinicama mase ili zapremine; 3) nisu manje od 5 g ili 5 ml i nisu veće od 10 kg ili 10 L. Član 4 Prethodno upakovani proizvodi iz člana 3. ovog pravilnika stavljaju se na tržište Republike Srbije slobodno i bez ikakvih ograničenja samo ako su njihove nazivne količine označene tačno, jasno i nedvosmisleno, kao i ako je odstupanje stvarnih količina od tako označenih nazivnih količina u skladu sa zahtevima iz ovog pravilnika i zakona kojim se uređuje metrologija. Prethodno upakovani proizvodi iz stava 1. ovog člana, mogu se označiti znakom usaglašenosti iz pododeljka 3.3. Priloga 1, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo. Prethodno upakovani proizvodi iz stava 2. ovog člana koji se označavaju znakom usaglašenosti, radi provere ispunjenosti metroloških zahteva podležu postupku ispitivanja iz Priloga 1 odeljak 5. ovog pravilnika i Priloga 2, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo. Član 5 Postupak provere ispunjenosti zahteva iz ovog pravilnika za prethodno upakovane proizvode iz člana 3. ovog pravilnika koji nemaju znak usaglašenosti "e", obuhvata proveru: 1) natpisa i oznaka; 2) minimuma sa negativnim odstupanjem, pod kojim se podrazumeva da stvarna količina svakog prethodno upakovanog proizvoda koji nema oznaku "e" mora biti u skladu sa nazivnim količinama i odstupanjima iz Priloga 1 pododeljak 2.2. Tabela 1 ovog pravilnika, pri čemu se ne

3 primenjuju zahtevi za srednju vrednost stvarne količine iz Priloga 1 pododeljak 1.1. ovog pravilnika. Član 6 Prethodno upakovani proizvodi iz člana 3. ovog pravilnika, moraju imati oznaku nazivne mase ili nazivne zapremine u skladu sa Prilogom 1 ovog pravilnika. Prethodno upakovani proizvodi koji sadrže tečne proizvode imaju oznaku nazivne zapremine, a prethodno upakovani proizvodi koji sadrže druge proizvode imaju oznaku nazivne mase, ako nije drugačije propisano. Prethodno upakovani proizvodi koji sadrže čvrst prehrambeni proizvod koji se nalazi u tečnosti, bilo da je ona zamrznuta ili ne, na ambalaži moraju imati oznaku ukupne nazivne mase i oznaku nazivne oceđene mase. Postupak ispitivanja prethodno upakovanih proizvoda iz stava 3. ovog člana dat je u Prilogu 5 - Postupak ispitivanja prethodno upakovanih proizvoda označenih oceđenom masom, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo. Član 7 Proizvodi iz odeljka 1. Priloga 3 - Raspon nazivnih količina prethodno upakovanih vina i alkoholnih pića, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo, a koji su prethodno upakovani u rasponu količine iz tog odeljka, stavljaju se na tržište samo ako su njihove nazivne količine u skladu s tim odeljkom. U slučaju kada dva ili više prethodno upakovanih proizvoda iz stava 1. ovog člana čine višedelno pakovanje, za svaki pojedinačni prethodno upakovani proizvod iz tog višedelnog pakovanja važe nazivne količine iz Priloga 3 odeljak 1. ovog pravilnika. U slučaju kada je prethodno upakovani proizvod sastavljen od dva ili više pojedinačnih prethodno upakovanih proizvoda koji nisu namenjeni za pojedinačnu prodaju, za taj prethodno upakovani proizvod važe nazivne količine iz Priloga 3 odeljak 1. ovog pravilnika, koje se ne primenjuju na pojedinačne prethodno upakovane proizvode od kojih je taj proizvod sastavljen. Član 8 Dozvoljena odstupanja za prethodno upakovane proizvode nejednakih nazivnih količina data su u Prilogu 1 odeljak 6. ovog pravilnika. Ostali prethodno upakovani proizvodi Član 9 Ovaj pravilnik se primenjuje i na prethodno upakovane proizvode koji su namenjeni za prodaju u istim nazivnim količinama čije vrednosti: 1) su jednake vrednostima koje je paker unapred odredio; 2) su izražene u jedinicama dužine, površine ili u broju komada. Član 10

4 Vrednosti dozvoljenog negativnog odstupanja stvarne količine prethodno upakovanog proizvoda iz člana 9. ovog pravilnika date su u Prilogu 4 - Dozvoljena negativna odstupanja za proizvode kod kojih je nazivna količina izražena u jedinicama dužine, površine odnosno brojem komada, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo. Srednja vrednost stvarne količine prethodno upakovanih proizvoda iz člana 9. ovog pravilnika mora biti ista ili veća od nazivne količine. Merne boce Član 11 Ovaj pravilnik se primenjuje na merne boce koje: 1) su zatvorene ili izrađene da budu zatvorene i namenjene za skladištenje, prevoz ili isporuku tečnosti; 2) imaju nazivnu zapreminu od 0,05 L do 5 L; 3) imaju takva metrološka svojstva (osobine konstrukcije i ujednačenost kvaliteta proizvodnje) da se mogu koristiti kao merne boce, odnosno da njihov sadržaj može biti izmeren sa dovoljnom tačnošću kada su napunjene do određenog nivoa ili do određenog procenta ukupne zapremine. Član 12 Na merne boce iz člana 11. ovog pravilnika koje ispunjavaju metrološke zahteve iz Priloga 6 - Dozvoljena odstupanja zapremine i Priloga 7 - Kriterijumi prihvatanja serije, koji su odštampani uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo, proizvođač stavlja znak "ɜ" iz Priloga 6 odeljak 5. stav 1. ovog pravilnika. Oblik znaka iz stava 1. ovog člana dat je u Prilogu 8, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo. Član 13 Merne boce stavljaju se na tržište Republike Srbije samo ako su označene propisanim oznakama i natpisima u skladu sa zakonom kojim se uređuje metrologija. Član 14 Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaju da važe, u delu koji se odnosi na propisivanje dozvoljenih odstupanja od nazivnih količina, odredbe sledećih propisa: 1) Pravilnika o kvalitetu proizvoda od voća, povrća i pečurki i pektinskih preparata ("Službeni list SFRJ", br. 1/79, 20/82, 39/89 - dr. pravilnik i 58/95 i "Službeni list SCG", br. 56/03 - dr. pravilnik, 4/04 - dr. pravilnik i 12/05 - dr. pravilnik); 2) Pravilnika o kvalitetu i drugim zahtevima za prirodnu mineralnu vodu, prirodnu izvorsku vodu i stonu vodu ("Službeni list SCG", broj 53/05); 3) Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za bombonske proizvode ("Službeni list SCG", broj 63/04);

5 4) Pravilnika o kvalitetu i drugim zahtevima za jestiva biljna ulja i masti, margarin i druge masne namaze, majonez i srodne proizvode ("Službeni list SCG", broj 23/06); 5) Pravilnika o kvalitetu i drugim zahtevima za osvežavajuća bezalkoholna pića ("Službeni list SCG", broj 18/06); 6) Pravilnika o kvalitetu i drugim zahtevima za pivo ("Službeni list SCG", br. 36/04 i 39/05); 7) Pravilnika o kvalitetu usitnjenog mesa, poluproizvoda od mesa i proizvoda od mesa ("Službeni glasnik RS", broj 31/12); 8) Pravilnika o kvalitetu i drugim zahtevima za senf ("Službeni list SRJ", broj 3/01 i "Službeni list SCG", br. 56/03 - dr. pravilnik i 4/04 - dr. pravilnik); 9) Pravilnika o kvalitetu i drugim zahtevima za kakao proizvode, čokoladne proizvode, proizvode slične čokoladnim i krem - proizvode ("Službeni list SCG", broj 1/05); 10) Pravilnika o kvalitetu žita, mlinskih i pekarskih proizvoda, testenina i brzo smrznutih testa ("Službeni list SRJ", broj 52/95 i "Službeni list SCG", br. 56/03 - dr. pravilnik i 4/04 - dr. pravilnik); 11) Pravilnika o kvalitetu začina, ekstrakata začina i mešavina začina ("Službeni list SFRJ", br. 4/85 i 84/87 i "Službeni list SCG", br. 56/03 - dr. pravilnik i 4/04 - dr. pravilnik). 12) Pravilnika o kvalitetu i drugim zahtevima za fine pekarske proizvode, žita za doručak i snek proizvode ("Službeni list SCG", broj 12/05); 13) Pravilnika o kvalitetu i drugim zahtevima za med, druge pčelinje proizvode, preparate na bazi meda i drugih pčelinjih proizvoda ("Službeni list SCG", broj 45/03); 14) Pravilnika o kvalitetu i drugim zahtevima za sirće ("Službeni list SRJ", broj 17/02 i "Službeni list SCG", br. 56/03 - dr. pravilnik i 4/04 - dr. pravilnik); 15) Pravilnika o kvalitetu proizvoda od mleka i starter kultura ("Službeni glasnik RS", br. 33/10 i 69/10); 16) Pravilnika o metrološkim zahtevima i postupku ispitivanja prethodno upakovanog čaja, biljnog čaja i njihovih proizvoda, proizvoda od kafe, surogata kafe i srodnih proizvoda ("Službeni glasnik RS", broj 91/12). Član 15 Prethodno upakovani proizvod koji je upakovan u nazivnim količinama i čija je nazivna količina označena i određena u skladu sa propisima iz člana 14. ovog pravilnika, može se staviti na tržište najkasnije do 1. januara godine. Član 16 Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a odredbe čl. 11. do 13. ovog pravilnika počinju da se primenjuju po isteku dve godine od dana stupanja na snagu ovog pravilnika.

6 Samostalni član Pravilnika o izmeni Pravilnika o prethodno upakovanim proizvodima ("Sl. glasnik RS", br. 16/2016) Član 2 Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije". Prilog 1 1. ZAHTEVI Prethodno upakovani proizvodi iz člana 3. ovog pravilnika proizvode se tako da ispunjavaju sledeće zahteve: 1.1. Srednja vrednost stvarne količine nije manja od nazivne količine; 1.2. Udeo prethodno upakovanih proizvoda koji imaju negativno odstupanje veće od dozvoljenog negativnog odstupanja iz Tabele 1 ovog priloga, za serije prethodno upakovanih proizvoda, nije veći od 2,5% i dovoljno je mali tako da ta serija ispuni zahteve ispitivanja utvrđenih u Prilogu 2 ovog pravilnika; 1.3. Nijedan prethodno upakovani proizvod u seriji ne sme da ima negativno odstupanje dva puta veće od dozvoljenog negativnog odstupanja iz Tabele 1 ovog priloga. 2. OSNOVNE ODREDBE 2.1. U svim postupcima provere količine prethodno upakovanih proizvoda koje su izražene u jedinicama zapremine, stvarna količina se određuje tako što se vrednosti mere na temperaturi od 20 C ili se koriguju do temperature od 20 C, koja god da je temperatura na kojoj se obavlja pakovanje ili provera. Ovo pravilo se ne odnosi na duboko zamrznute ili zamrznute proizvode, čija je količina izražena u jedinicama zapremine Vrednost dozvoljenog negativnog odstupanja količine prethodno upakovanog proizvoda označenog masom i/ili zapreminom određuje se u skladu sa Tabelom 1. Tabela 1 Nazivna količina proizvoda Qn u g ili ml Dozvoljeno negativno odstupanje u % Qn g ili ml 5 do do 100-4,5 100 do 200 4,5-200 do do do do ,5 -

7 Prilikom korišćenja tabele, vrednosti dozvoljenih negativnih odstupanja prikazanih kao procenti u tabeli, izračunati u jedinicama mase ili zapremine, zaokružuju se do najbliže desetine grama ili mililitra. 3. NATPISI I OZNAKE Prethodno upakovani proizvodi proizvedeni u skladu s ovim pravilnikom na ambalaži imaju sledeće oznake: 3.1 Nazivnu količinu (nazivna masa ili nazivna zapremina), izraženu u kilogramima, gramima, litrima, centilitrima ili mililitrima, i označenu ciframa koje su visoke najmanje: (1) 6 mm ako je nazivna količina veća od 1000 g ili 100 cl; (2) 4 mm ako je nazivna količina veća od 200 g ili 20 cl, a manja od 1000 g ili 100 cl, uključujući 1000 g ili 100 cl, ali ne uključujući 200 g ili 20 cl; (3) 3 mm ako je nazivna količina veća od 50 g ili 5 cl, a manja od 200 g ili 20 cl, uključujući 200 g ili 20 cl, ali ne uključujući 50 g ili 5 cl; (4) 2 mm ako je nazivna količina manja od 50 g ili 5 cl, uključujući i 50 g ili 5 cl. Nazivnu količinu prati oznaka za mernu jedinicu koja se koristi ili naziv jedinice u skladu s propisom kojim su uređene zakonske merne jedinice. Pored jedinica Međunarodnog sistema, mogu se koristiti jedinice izvan ovog sistema pod uslovom da oznaka koja se koristi za dodatno označavanje nazivne količine ne bude veća od dimenzija oznaka nazivnih količina izraženih u jedinicama Međunarodnog sistema jedinica. 3.2 Oznaku ili natpis kojim se identifikuje paker ili uvoznik sa sedištem u Republici Srbiji. 3.3 Osim oznaka iz pododeljaka 3.1 i 3.2 ovog odeljka prethodno upakovani proizvod iz člana 3. ovog pravilnika može imati i znak usaglašenosti, malo "e", ukoliko je paker ili uvoznik obezbedio dokumentaciju iz pododeljka 4. ovog priloga. Znak usaglašenosti iz stava 1. ovog pododeljka koji predstavlja garanciju pakera ili uvoznika da prethodno upakovani proizvod ispunjava zahteve ovog pravilnika, mora biti visok najmanje 3 mm i stavlja se na isto vidno polje kao i oznaka nazivne mase ili nazivne zapremine. Oznaka malo "e" ima sledeći oblik:

8 Oznake iz ovog odeljka stavljaju se tako da su neizbrisive, čitke i vidljive na prethodno upakovanom proizvodu u uobičajenim uslovima prikazivanja. 4. POSTUPAK DOKUMENTOVANJA USAGLAŠENOSTI KOLIČINE PRETHODNO UPAKOVANOG PROIZVODA SA METROLOŠKIM ZAHTEVIMA Paker ili uvoznik koji je prethodno upakovani proizvod označio znakom usaglašenosti iz pododeljka 3.3. ovog priloga, obezbeđuje dokumentaciju kojom potvrđuje da prethodno upakovani proizvodi ispunjavaju zahteve ovog pravilnika. U postupku dokumentovanja usaglašenosti, količina proizvoda sadržana u prethodno upakovanom proizvodu ili upakovana količina - stvarna količina, dokumentuje se rezultatima merenja ili provere na osnovu mase ili zapremine uzorkovanih prethodno upakovanih proizvoda. Rezultati merenja iz stava 2. ovog odeljka dobijeni su korišćenjem odgovarajućih merila koja su overena. Ako se ne meri stvarna količina, dokumentovanje usaglašenosti količine prethodno upakovanih proizvoda sa metrološkim zahtevima vrši se na način koji obezbeđuje da stvarna količina ispunjava zahteve ovog pravilnika. Dokumentovanje usaglašenosti količine prethodno upakovanih proizvoda vrši se dokumentacijom koju paker sačinjava, čuva i stavlja na raspolaganje nadležnom organu i koja sadrži rezultate provera, kao i sve korekcije i usklađivanja koja su se pokazala potrebnim i koje je paker obavio. Na osnovu navedene dokumentacije i postupka iz odeljka 5. ovog priloga utvrđuje se da li su provere, zajedno sa svim korekcijama i usklađivanjima koja su se pokazala potrebnim, obavljene tačno i pravilno, odnosno da li je postupak koji paker primenjuje u skladu sa zahtevima iz ovog pravilnika. U slučaju uvoza, uvoznik može umesto merenja i provere čuvati i staviti na raspolaganje nadležnom organu dokumentaciju na osnovu koje se uverio da poseduje sve potrebne garancije da je prethodno upakovani proizvod iz uvoza u skladu sa zahtevima ovog pravilnika. Jedna od nekoliko metoda za merenje i proveru prethodno upakovanih proizvoda kod kojih je količina izražena u jedinicama zapremine je korišćenje merne boce tipa koji je definisan ovim pravilnikom i koja se puni pod uslovima propisanim ovim pravilnikom. 5. POSTUPAK ISPITIVANJA PRETHODNO UPAKOVANIH PROIZVODA RADI PROVERE ISPUNJENOSTI METROLOŠKIH ZAHTEVA Postupak ispitivanja prethodno upakovanih proizvoda radi provere da li su u skladu sa zahtevima ovog pravilnika obavlja se statističkim uzorkovanjem u prostorijama pakera ili ako to nije primenjivo u prostorijama uvoznika ili njegovog zastupnika u Republici Srbiji. Postupak iz stava 1. ovog odeljka obavlja se u skladu sa usvojenim metodama kontrole prihvatljivosti serije. Njena efikasnost poredi se sa referentnom metodom iz Priloga 2. ovog pravilnika. Prema kriterijumu za minimalnu prihvatljivu količinu, plan uzorkovanja smatra se uporedivim sa vrednostima preporučenim u Prilogu 2 ovog pravilnika, ako vrednost na apscisi za tačku 0,10 na ordinati operativne karakteristične krive prvog plana (verovatnoća prihvatanja serije iznosi 0,10) odstupa manje od 15 % od apscise odgovarajuće tačke operativne karakteristične krive plana uzorkovanja preporučenog u Prilogu 2 ovog pravilnika.

9 Prema kriterijumu za srednju vrednost izračunatu metodom standardne devijacije, plan uzorkovanja smatra se uporedivim sa preporučenim planom u Prilogu 2 ovog pravilnika, ako, kada se porede operativne karakteristične krive dva plana uzorkovanja, apscisa od 0,10 ordinate odgovarajuće tačke krive prvog plana uzorkovanja odstupa manje od 0,05 od apscise odgovarajuće tačke krive plana uzorkovanja, gde je vrednost na apcisa osi: označava stvarnu srednju vrednost serije. gde m Karakteristične operativne krive prvog plana uzorkovanja preporučene su u Prilogu 2 ovog pravilnika sa mogućnošću prihvatanja serije od 0, DOZVOLJENA ODSTUPANjA ZA PRETHODNO UPAKOVANE PROIZVODE NEJEDNAKIH NAZIVNIH KOLIČINA: Tabela 2 Nazivna količina (Qn) u g < 500 od 500 do 2000 od 2000 do Dozvoljeno negativno odstupanje u g 2,0 5,0 10,0 Prilog 2 1. ZAHTEVI ZA MERENJE STVARNE KOLIČINE PRETHODNO UPAKOVANIH PROIZVODA Stvarna količina prethodno upakovanih proizvoda može se direktno meriti pomoću vaga, merila zapremine ili u slučaju tečnosti, posredno putem merenja mase prethodno upakovanog proizvoda i merenja njegove gustine. Bez obzira na metodu merenja koja se koristi, greška u merenju prilikom merenja stvarne količine prethodno upakovanog proizvoda ne sme biti veća od jedne petine dozvoljenog negativnog odstupanja od nazivne količine prethodno upakovanog proizvoda. 2. ZAHTEVI ZA PROVERU SERIJA PRETHODNO UPAKOVANIH PROIZVODA Provera prethodno upakovanih proizvoda obavlja se uzorkovanjem i sastoji se od dva dela: 1) provere koja obuhvata stvarnu količinu svakog prethodno upakovanog proizvoda u uzorku; 2) provere srednje vrednosti stvarne količine prethodno upakovanih proizvoda u uzorku. Serija prethodno upakovanih proizvoda smatra se prihvatljivom ako rezultati provere ispunjavaju kriterijume prihvatljivosti iz tabela 2 do 5 ovog priloga. Za svaku proveru postoje dva plana uzorkovanja: 1) ispitivanje bez otvaranja ambalaže; 2) ispitivanje sa otvaranjem ambalaže.

10 Iz ekonomskih i praktičnih razloga, ispitivanje sa otvaranjem ambalaže je ograničeno na neophodni minimum. Ispitivanje sa otvaranjem ambalaže manje je efikasno od ispitivanja bez otvaranja ambalaže i koristi se samo kada je ispitivanje bez otvaranja ambalaže nepraktično. Ispitivanje sa otvaranjem ambalaže ne primenjuje se na serije manje od 100 pojedinačnih prethodno upakovanih proizvoda Serije prethodno upakovanih proizvoda Veličina serije mora da bude ograničena do količine iz tačke ovog priloga Kada se prethodno upakovani proizvodi proveravaju na kraju linije pakovanja, broj prethodno upakovanih proizvoda u svakoj seriji jednak je maksimalnom izlazu sa linije pakovanja po radnom satu, bez ograničenja u pogledu veličine serije. U ostalim slučajevima veličina serije je ograničena na prethodno upakovanih proizvoda Kod serija manjih od 100 prethodno upakovanih proizvoda, ispitivanje bez otvaranja ambalaže se obavlja na svim proizvodima te serije Pre nego što se obave ispitivanja iz pododeljaka 2.2 i 2.3 ovog priloga, iz serije se, metodom slučajnog uzorka, uzima broj prethodno upakovanih proizvoda koji je u skladu sa tabelama 3 do 6 ovog priloga Provera stvarne količine prethodno upakovanih proizvoda Minimalno prihvatljiva količina izračunava se oduzimanjem dozvoljenog negativnog odstupanja od nazivne količine prethodno upakovanog proizvoda. Prethodno upakovani proizvodi u seriji čija je stvarna količina manja od minimalno prihvatljive količine smatraju se neispravnim Ispitivanje bez otvaranja ambalaže Ispitivanje bez otvaranja ambalaže obavlja se u skladu sa jednostrukim planom uzorkovanja kao što je prikazano u Tabeli 3 ovog priloga. Tabela 3 Broj prethodno upakovanih proizvoda u seriji Broj prethodno upakovanih proizvoda u uzorku (n) Korekcioni faktor uzorka Dozvoljeni broj prethodno upakovanih proizvoda u uzorku koji smeju da pređu vrednost dozvoljenog negativnog odstupanja Od 100 do Od 501 do > Ispitivanje sa otvaranjem ambalaže Ispitivanje sa otvaranjem ambalaže izvodi se u skladu sa jednostrukim planom uzorkovanja prikazanim u Tabeli 4 ovog priloga i koristi se samo za serije od 100 ili više proizvoda.

11 Broj proveravanih prethodno upakovanih proizvoda jednak je 20. Serija prethodno upakovanih proizvoda smatra se prihvatljivom ako je broj neispravnih pojedinačnih proizvoda nađenih u uzorku manji ili jednak kriterijumu prihvatljivosti. Serija prethodno upakovanih proizvoda biće odbačena ako je broj neispravnih proizvoda nađenih u uzorku jednak ili veći od kriterijuma odbacivanja. Tabela 4 Broj prethodno upakovanih proizvoda u seriji Broj prethodno upakovanih proizvoda u uzorku Broj neispravnih jedinica Kriterijum prihvatanja Kriterijum odbacivanja ( 100) Provera srednje vrednosti stvarne količine pojedinačnih prethodno upakovanih proizvoda koji čine seriju Serija prethodno upakovanih proizvoda smatra se prihvatljivom u svrhu te provere ako je srednja vrednost stvarne količine, za stvarnu količinu xi od n prethodno upakovanih proizvoda u uzorku veća od vrednosti: Gde je: Qn - nazivna količina prethodno upakovanih proizvoda, n - broj prethodno upakovanih proizvoda u uzorku za tu proveru, s - procenjena standardna devijacija od stvarne količine serije, t(1-a) = 0,995 nivo pouzdanosti Studentove raspodele sa ν = n - 1 stepenom slobode Ako je xi vrednost koja se meri za stvarnu količinu i - tog pojedinačnog proizvoda u uzorku koji sadrži n proizvoda onda se: Srednja vrednost izmerenih vrednosti za uzorak dobija na sledeći način: procenjena vrednost standardne devijacije s određuje se pomoću sledećih izračunavanja: 1) zbir kvadrata izmerenih vrednosti:

12 2) kvadrat zbira izmerenih vrednosti: a srednja vrednost kvadrata zbira izmerenih vrednosti: 3) korigovani zbir (SC): 4) procenjena varijansa (v): procenjena vrednost standardne devijacije je: Kriterijumi za prihvatanje ili odbacivanje serije prethodno upakovanih proizvoda za proveru srednje vrednosti: Kriterijumi za ispitivanje bez otvaranja ambalaže dati su u Tabeli 5 ovog priloga. Tabela 5 Broj prethodno upakovanih proizvoda u seriji Broj prethodno upakovanih proizvoda u uzorku od 100 do (uključujući) > Kriterijumi Prihvatanje Odbacivanje Kriterijumi za ispitivanje sa otvaranjem ambalaže dati su u Tabeli 6 ovog priloga. Tabela 6 Broj prethodno upakovanih proizvoda u seriji Broj prethodno upakovanih proizvoda u uzorku broj (> 100) 20 Kriterijumi Prihvatljivost Odbacivanje Prilog 3 RASPON NAZIVNIH KOLIČINA PRETHODNO UPAKOVANIH VINA I ALKOHOLNIH PIĆA 1. Proizvodi iz Tabele 7 ovog priloga stavljaju se na tržište kao prethodno upakovani proizvodi samo ako su njihove nazivne količine izražene u jedinicama zapremine (nazivna količina u ml) u skladu sa nazivnim količinama iz te tabele. Tabela 7 Mirno vino (CT 2204) U rasponu od 100 ml do 1500 ml samo sledećih 8 nazivnih količina u ml:

13 "Žuto" vino Penušavo vino, kvalitetno penušavo vino, kvalitetno aromatično penušavo vino, gazirano vino, polupenušavo vino i slabo gazirano vino (CT ) Likersko vino (CT ) Aromatizovano vino (CT 2205) Alkoholna pića (CT 2208) U rasponu od 100 ml do 1500 ml samo sledeća nazivna količina u ml: 620 U rasponu od 125 ml do 1500 ml samo sledećih 5 nazivnih količina u ml: U rasponu od 100 ml do 1500 ml samo sledećih 7 nazivnih količina u ml: U rasponu od 100 ml do 1500 ml samo sledećih 7 nazivnih količina u ml: U rasponu od 100 ml do 2000 ml samo sledećih 9 nazivnih količina u ml: Proizvodi iz odeljka 1. ovog priloga imaju značenje definisano propisima kojima se uređuju zahtevi za kvalitet i drugi zahtevi za vina i alkoholna pića. 3. Alkoholna pića (CT 2208) iz odeljka 1. ovog priloga koja se smatraju prethodno upakovanim proizvodima iz člana 5. ovog pravilnika i koja nemaju znak usaglašenosti "e" stavljaju se na tržište kao prethodno upakovani proizvodi u rasponu od 100 ml do 2000 ml, samo ako su njihove nazivne količine izražene u jedinicama zapremine (nazivna količina u ml), u skladu sa sledećim nazivnim količinama u ml: Prilog 4 DOZVOLJENA NEGATIVNA ODSTUPANJA ZA PROIZVODE KOD KOJIH JE NAZIVNA KOLIČINA IZRAŽENA U JEDINICAMA DUŽINE, POVRŠINE ODNOSNO BROJEM KOMADA 1. Za proizvod kod koga je nazivna količina proizvoda izražena u jedinicama dužine, vrednost dozvoljenog negativnog odstupanja stvarna količina od nazivne količine je 2%. 2. Za proizvod kod koga je nazivna količina izražena u jedinicama površine, vrednost dozvoljenog negativnog odstupanja stvarne količine od nazivne količine je 3%. 3. Za proizvode kod kojih je nazivna količina izražena brojem komada vrednost dozvoljenog negativnog odstupanja stvarne količine prethodno upakovanog proizvoda data je u Tabeli 8 ovog priloga. Tabela 8 Nazivna količina prethodno upakovanih proizvoda Qn označena u broju komada 50 komada Dozvoljeno negativno odstupanje nije dozvoljeno > 50 komada jedan komad na svakih stotinu komada

14 Prilog 5 POSTUPAK ISPITIVANJA PRETHODNO UPAKOVANIH PROIZVODA OZNAČENIH OCEĐENOM MASOM Postupak ispitivanja prethodno upakovanih proizvoda označenih nazivnom oceđenom masom sprovodi se kada je proizvod spreman za upotrebu. Oceđena masa se određuje najmanje 14 dana posle pakovanja, osim za proizvode navedene u Tabeli 9 ovog priloga. Preporučeni vremenski period za određivanje oceđene mase specifičnih proizvoda označenih nazivnom oceđenom masom dat je u Tabeli 9 ovog priloga. Tabela 9 Proizvod Voće, povrće, pečurke (osim jagoda, malina, kupina, kivija) Preporučeni vremenski period od do 30 dana posle sterilizacije Jagode, maline, kupine, kivi 30 dana posle sterilizacije Proizvodi od usoljenih riba, marinade, Neposredno posle kuvane ribe, trajne riblje konzerve, školjke, nalivanja rakovi i sl. Marinada od prženih riba 48 sati posle nalivanja Male kobasice i ostali proizvodi od mesa 5 dana posle sterilizacije Drugi proizvodi 14 dana posle nalivanja Roka upotrebe označenog na prethodno upakovanom proizvodu 2 godine posle sterilizacije 14 dana posle nalivanja 14 dana posle nalivanja Roka upotrebe označenog na prethodno upakovanom proizvodu Roka upotrebe označenog na prethodno upakovanom proizvodu Za oceđivanje nalivene tečnosti iz prethodno upakovanog proizvoda koriste se standardizovana ravna sita čiji su tehnički zahtevi dati u srpskom standardu SRPS ISO Laboratorijska sita - Tehnički zahtevi i ispitivanje - deo 1: Laboratorijska sita od tkane metalne žice), kojim je preuzet međunarodni standard. Vreme oceđivanja u toku ispitivanja prethodno upakovanih proizvoda označenih nazivnom oceđenom masom je 2 min. Prilog 6 DOZVOLJENA ODSTUPANJA ZAPREMINE 1. Merne boce se karakterišu sledećim zapreminama koje su uvek određene na temperaturi od 20 C:

15 1.1. nazivna zapremina Vn je zapremina koja je označena na boci. To je zapremina tečnosti za koju se smatra da je merna boca sadrži kada je napunjena u uslovima upotrebe za koju je namenjena; 1.2. ukupna zapremina je zapremina tečnosti u mernoj boci kada je boca napunjena do vrha; 1.3. stvarna zapremina je zapremina tečnosti koju merna boca sadrži kada je napunjena tačno pod uslovima koji teoretski odgovaraju nazivnoj zapremini. 2. Postoje dva metoda punjenja mernih boca: 1) do konstantnog nivoa; 2) do konstantnog praznog prostora. Razlika između teoretskog nivoa punjenja do nazivne zapremine i nivoa ukupne zapremine odnosno razlika između ukupne zapremine i nazivne zapremine, koja predstavlja zapreminu ekspanzionog prostora ili zapreminu praznog prostora, mora biti konstantna za sve merne boce istog tipa, odnosno oblika. 3. Pri merenju stvarne zapremine sadržaja mernih boca, sa odgovarajućom tačnošću, uz uobičajene merne nesigurnosti pri punjenju, posebno sa tačnošću koja se zahteva u ovom pravilniku, na temperaturi od 20 C i pod uslovima iz Priloga 7 ovog pravilnika, dozvoljena odstupanja (pozitivna ili negativna) između stvarne zapremine i nazivne zapremine data su u Tabeli 10 ovog priloga. Tabela 10 Nazivna zapremina Vn u mililitrima od 50 do 100 od 100 do 200 od 200 do 300 od 300 do 500 od 500 do 1000 od 1000 do 5000 Maksimalna dozvoljena odstupanja u % od Vn u mililitrima Maksimalno dozvoljena odstupanja za ukupnu zapreminu su ista kao maksimalna dozvoljena odstupanja za nazivnu zapreminu. Maksimalna dozvoljena odstupanja se ne mogu sistematski koristiti, odnosno ukupna zapremina i nazivna zapremina ne mogu uvek imati maksimalna odstupanja. 4. Stvarna zapremina merne boce proverava se na 20 C i to određivanjem količine vode koju boca stvarno sadrži kada je napunjena do nivoa koji teoretski odgovara nazivnoj zapremini. Merne boce mogu biti proverene i posredno metodom ekvivalentne tačnosti. 5. Na merne boce proizvođač stavlja: - oznaku kojom se na jasan i nedvosmislen način identifikuje;

16 - znak "ɜ" (obrnuto epsilon). Oznaku iz stava 1. alineja 1. ovog odeljka proizvođač mernih boca stavlja na mernu bocu po dobijanju obaveštenja od Direkcije o tome da li takvu oznaku upotrebljava neki drugi proizvođač za označavanje svojih mernih boca, odnosno da li je ispunjen uslov da je ta oznaka takva da se njenim stavljanjem na mernu bocu, proizvođač jasno i nedvosmisleno identifikuje. Znak "ɜ" (obrnuto epsilon) iz stava 1. ovog odeljka koji ima oblik iz Priloga 8 ovog pravilnika, stavlja proizvođač i time potvrđuje da merne boce ispunjavaju zahteve iz ovog pravilnika. Znak "ɜ" je visok najmanje 3 mm. 6. Znak "ɜ" stavlja se na mernu bocu za koju se statističkim uzorkovanjem kod proizvođača ili ako to nije primenjivo, u prostorijama uvoznika ili njegovog zastupnika u Republici Srbiji, primenom referentne metode iz Priloga 7 ovog pravilnika, utvrdi da ispunjava zahteve iz ovog pravilnika. 7. Merne boce moraju imati neizbrisive, čitke i dobro vidljive sledeće natpise i oznake: 7.1. sa strane, na donjem rubu ili na dnu: nazivna zapremina, koja se izražava u litrima, centilitrima ili mililitrima, brojevima čija je najmanja visina: - 3 mm, ako je nazivna zapremina jednaka ili manja od 20 cl, - 4 mm, ako je nazivna zapremina veća od 20 cl i manja od 100 cl, ne uključujući 20 cl, - 6 mm, ako je nazivna zapremina veća od 100 cl, znak proizvođača iz odeljka 5. stav 1. ovog priloga, znak "ɜ" (obrnuto epsilon) iz odeljka 5. stav 1. ovog priloga na dnu ili na donjem rubu, u zavisnosti od metode/a punjenja za koje je boca namenjena: broj koji označava ukupnu zapreminu izražen u centilitrima, bez oznake cl, i/ili broj koji označava razliku u milimetrima od nivoa ukupne zapremine do nivoa punjenja koji odgovara nazivnoj zapremini, sa oznakom mm. Oznake iz ove tačke stavljaju se na takav način da se izbegne zabuna sa oznakama iz pododeljka 7.1. ovog odeljka, i to znacima iste najmanje visine kao za označavanje nazivne zapremine. Na merne boce se mogu stavljati i druge oznake, pod uslovom da ne stvaraju zabunu u odnosu na natpise i oznake koji su obavezni. Prilog 7

17 1. METOD UZORKOVANJA KRITERIJUMI PRIHVATANJA SERIJE Uzorak mernih boca istog oblika i iste proizvodnje uzima se iz serije koja odgovara jednosatnoj proizvodnji. Ako rezultat provere serije koja odgovara jednosatnoj proizvodnji nije zadovoljavajući, obavlja se drugo ispitivanje koje se bazira na uzorku iz serije koja odgovara dužem periodu proizvodnje ili na rezultatima zabeleženim na kontrolnim kartama proizvođača čija je proizvodnja bila predmet pregleda Direkcije. Broj mernih boca koje čine uzorak je 35 ili 40, u zavisnosti od metode primene rezultata, iz odeljka 3. ovog priloga. 2. MERENJE ZAPREMINE MERNIH BOCA KOJE ČINE UZORAK Merne boce se mere prazne. Pune se vodom na 20 C poznate gustine, do nivoa punjenja koji odgovara metodu punjenja koji se koristi. Potom se mere pune. Za merenje se koriste merila koja su overena u skladu sa Zakonom o metrologiji ("Službeni glasnik RS", broj 30/10). Greška u merenju zapremine ne sme biti veća od jedne petine maksimalnog dozvoljenog odstupanja koje odgovara nazivnoj zapremini merne boce. 3. PRIMENA REZULTATA 3.1. Metoda standardne devijacije Broj mernih boca u uzorku je Izračunava se: srednja vrednost stvarnih zapremina xi boca u uzorku, procenjena standardna devijacija s stvarnih zapremina xi boca u seriji, gornja dopuštena granica Tg i donja dopuštena granica Td Izračunavanje srednje vrednosti i procenjene standardne devijacije s serije: Izračunavaju se sledeće vrednosti: - suma 35 izmerenih stvarnih zapremina x = Σ xi - srednja vrednost 35 merenja - suma kvadrata 35 merenja - kvadrat sume 35 merenja, tada je

18 - korigovana suma: SC = SC - procenjena varijansa Procenjena standardna devijacija je: Gornja dopuštena granica Tg je zbir označene nazivne zapremine i maksimalnog dozvoljenog odstupanja koje odgovara toj zapremini Donja dopuštena granica Td je razlika između označene nazivne zapremine i maksimalnog dozvoljenog odstupanja koje odgovara toj zapremini Kriterijumi prihvatanja serije Serija se prihvata u skladu sa odredbama ovog pravilnika ako vrednosti i s istovremeno zadovoljavaju sledeće tri nejednačine: 1) 2) 3) gde je k = 1,57 i F = 0, Metoda prosečnog opsega Broj mernih boca u uzorku je Izračunava se: srednja vrednost stvarnih zapremina xi boca u uzorku, srednja vrednost opsega stvarnih zapremina xi boca u uzorku, gornja dopuštena granica Ts i donja granica Ti Izračunavanje srednje vrednost stvarnih zapremina xi boca u uzorku: - suma 40 izmerenih stvarnih zapremina xi : Σxi - srednja vrednost 40 merenja: Izračunavanje srednje vrednost opsega stvarnih zapremina xi boca u uzorku: Podeliti uzorak, hronološkim redosledom selekcije, na osam poduzoraka od po pet mernih boca. Izračunati na sledeći način: - opseg svakog od poduzorka, tj. razlika između stvarne zapremine najveće i najmanje od pet boca u poduzorku; tako se dobija osam opsega: R1; R2; R8

19 - suma opsega osam poduzoraka: Σ Ri = R1+ R2+...+R8 Srednja vrednost opsega je: gornja dopuštena granica Ts je zbir označene nazivne zapremine i maksimalnog dozvoljenog odstupanja koje odgovara toj zapremini; donja granica Ti je razlika između označene nazivne zapremine i maksimalnog dozvoljenog odstupanja koje odgovara toj zapremini Kriterijumi prihvatanja: Serija se prihvata u skladu sa odredbama ovog pravilnika ako vrednosti i istovremeno zadovoljavaju sledeće tri nejednačine: 1) 2) 3) gde je: k = 0,668 F = 0,628. Prilog 8 Znak "ɜ" (obrnuto epsilon) kojim se potvrđuje da merne boce ispunjavaju zahteve iz ovog pravilnika ima sledeći oblik:

Zadaci sa prethodnih prijemnih ispita iz matematike na Beogradskom univerzitetu

Zadaci sa prethodnih prijemnih ispita iz matematike na Beogradskom univerzitetu Zadaci sa prethodnih prijemnih ispita iz matematike na Beogradskom univerzitetu Trigonometrijske jednačine i nejednačine. Zadaci koji se rade bez upotrebe trigonometrijskih formula. 00. FF cos x sin x

Διαβάστε περισσότερα

MATRICE I DETERMINANTE - formule i zadaci - (Matrice i determinante) 1 / 15

MATRICE I DETERMINANTE - formule i zadaci - (Matrice i determinante) 1 / 15 MATRICE I DETERMINANTE - formule i zadaci - (Matrice i determinante) 1 / 15 Matrice - osnovni pojmovi (Matrice i determinante) 2 / 15 (Matrice i determinante) 2 / 15 Matrice - osnovni pojmovi Matrica reda

Διαβάστε περισσότερα

Osnovni primer. (Z, +,,, 0, 1) je komutativan prsten sa jedinicom: množenje je distributivno prema sabiranju

Osnovni primer. (Z, +,,, 0, 1) je komutativan prsten sa jedinicom: množenje je distributivno prema sabiranju RAČUN OSTATAKA 1 1 Prsten celih brojeva Z := N + {} N + = {, 3, 2, 1,, 1, 2, 3,...} Osnovni primer. (Z, +,,,, 1) je komutativan prsten sa jedinicom: sabiranje (S1) asocijativnost x + (y + z) = (x + y)

Διαβάστε περισσότερα

I.13. Koliki je napon između neke tačke A čiji je potencijal 5 V i referentne tačke u odnosu na koju se taj potencijal računa?

I.13. Koliki je napon između neke tačke A čiji je potencijal 5 V i referentne tačke u odnosu na koju se taj potencijal računa? TET I.1. Šta je Kulonova sila? elektrostatička sila magnetna sila c) gravitaciona sila I.. Šta je elektrostatička sila? sila kojom međusobno eluju naelektrisanja u mirovanju sila kojom eluju naelektrisanja

Διαβάστε περισσότερα

Zadaci iz trigonometrije za seminar

Zadaci iz trigonometrije za seminar Zadaci iz trigonometrije za seminar FON: 1. Vrednost izraza sin 1 cos 6 jednaka je: ; B) 1 ; V) 1 1 + 1 ; G) ; D). 16. Broj rexea jednaqine sin x cos x + cos x = sin x + sin x na intervalu π ), π je: ;

Διαβάστε περισσότερα

Grafičko prikazivanje atributivnih i geografskih nizova

Grafičko prikazivanje atributivnih i geografskih nizova Grafičko prikazivanje atributivnih i geografskih nizova Biserka Draščić Ban Pomorski fakultet u Rijeci 17. veljače 2011. Grafičko prikazivanje atributivnih nizova Atributivni nizovi prikazuju se grafički

Διαβάστε περισσότερα

18. listopada listopada / 13

18. listopada listopada / 13 18. listopada 2016. 18. listopada 2016. 1 / 13 Neprekidne funkcije Važnu klasu funkcija tvore neprekidne funkcije. To su funkcije f kod kojih mala promjena u nezavisnoj varijabli x uzrokuje malu promjenu

Διαβάστε περισσότερα

WELMEC Evropska saradnja u oblasti zakonske metrologije

WELMEC Evropska saradnja u oblasti zakonske metrologije WELMEC 6.5, 2. izdanje: Smernice ou pogledu kontrola prethodno upakovanih proizvoda označenih znakom "e" od strane nadležnih tela WELMEC 6.5 2. izdanje Februar 2012. WELMEC Evropska saradnja u oblasti

Διαβάστε περισσότερα

IZVODI ZADACI (I deo)

IZVODI ZADACI (I deo) IZVODI ZADACI (I deo) Najpre da se podsetimo tablice i osnovnih pravila:. C`=0. `=. ( )`= 4. ( n )`=n n-. (a )`=a lna 6. (e )`=e 7. (log a )`= 8. (ln)`= ` ln a (>0) 9. = ( 0) 0. `= (>0) (ovde je >0 i a

Διαβάστε περισσότερα

Verovatnoća i Statistika I deo Teorija verovatnoće (zadaci) Beleške dr Bobana Marinkovića

Verovatnoća i Statistika I deo Teorija verovatnoće (zadaci) Beleške dr Bobana Marinkovića Verovatnoća i Statistika I deo Teorija verovatnoće zadaci Beleške dr Bobana Marinkovića Iz skupa, 2,, 00} bira se na slučajan način 5 brojeva Odrediti skup elementarnih dogadjaja ako se brojevi biraju

Διαβάστε περισσότερα

PRAVILNIK O DETEKTORIMA JONIZUJUĆEG ZRAČENJA. ("Sl. glasnik RS", br. 4/2017) Član 1

PRAVILNIK O DETEKTORIMA JONIZUJUĆEG ZRAČENJA. (Sl. glasnik RS, br. 4/2017) Član 1 Preuzeto iz elektronske pravne baze Paragraf Lex izvor: www.paragraf.rs Informacije o izmenama, dopunama, važenju, prethodnim verzijama ili napomenama propisa, kao i o drugim dokumentima koji su relacijski

Διαβάστε περισσότερα

Preuzeto iz elektronske pravne baze Paragraf Lex

Preuzeto iz elektronske pravne baze Paragraf Lex www.paragraf.rs Preuzeto iz elektronske pravne baze Paragraf Lex Ukoliko ovaj propis niste preuzeli sa Paragrafovog sajta ili niste sigurni da li je u pitanju važeća verzija propisa, poslednju verziju

Διαβάστε περισσότερα

radni nerecenzirani materijal za predavanja

radni nerecenzirani materijal za predavanja Matematika 1 Funkcije radni nerecenzirani materijal za predavanja Definicija 1. Kažemo da je funkcija f : a, b R u točki x 0 a, b postiže lokalni minimum ako postoji okolina O(x 0 ) broja x 0 takva da je

Διαβάστε περισσότερα

Str

Str Str. Testiranje statističkih hipoteza Predavač: Dr Mirko Savić savicmirko@ef.uns.ac.rs www.ef.uns.ac.rs Definicija: Hipoteza predstavlja pretpostavku koja je zasnovana na određenim činjenicama (najčešće

Διαβάστε περισσότερα

PRAVILNIK. O PRESTANKU VAŽENJA ODREĐENIH PRAVILNIKA Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja. ("Sl. glasnik RS", br.

PRAVILNIK. O PRESTANKU VAŽENJA ODREĐENIH PRAVILNIKA Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja. (Sl. glasnik RS, br. Preuzeto iz elektronske pravne baze Paragraf Lex izvor: www.paragraf.rs PRAVILNIK O PRESTANKU VAŽENJA ODREĐENIH PRAVILNIKA Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja ("Sl. glasnik RS", br. 4/2010) Član

Διαβάστε περισσότερα

LANCI & ELEMENTI ZA KAČENJE

LANCI & ELEMENTI ZA KAČENJE LANCI & ELEMENTI ZA KAČENJE 0 4 0 1 Lanci za vešanje tereta prema standardu MSZ EN 818-2 Lanci su izuzetno pogodni za obavljanje zahtevnih operacija prenošenja tereta. Opseg radne temperature se kreće

Διαβάστε περισσότερα

POTPUNO RIJEŠENIH ZADATAKA PRIRUČNIK ZA SAMOSTALNO UČENJE

POTPUNO RIJEŠENIH ZADATAKA PRIRUČNIK ZA SAMOSTALNO UČENJE **** MLADEN SRAGA **** 011. UNIVERZALNA ZBIRKA POTPUNO RIJEŠENIH ZADATAKA PRIRUČNIK ZA SAMOSTALNO UČENJE SKUP REALNIH BROJEVA α Autor: MLADEN SRAGA Grafički urednik: BESPLATNA - WEB-VARIJANTA Tisak: M.I.M.-SRAGA

Διαβάστε περισσότερα

Osnovne veličine, jedinice i izračunavanja u hemiji

Osnovne veličine, jedinice i izračunavanja u hemiji Osnovne veličine, jedinice i izračunavanja u hemiji Pregled pojmova veličina i njihovih jedinica koje se koriste pri osnovnim izračunavanjima u hemiji dat je u Tabeli 1. Tabela 1. Veličine i njihove jedinice

Διαβάστε περισσότερα

PRSKALICA - LELA 5 L / 10 L

PRSKALICA - LELA 5 L / 10 L PRSKALICA - LELA 5 L / 10 L UPUTSTVO ZA UPOTREBU. 1 Prskalica je pogodna za rasprsivanje materija kao sto su : insekticidi, fungicidi i sredstva za tretiranje semena. Prskalica je namenjena za kućnu upotrebu,

Διαβάστε περισσότερα

Veleučilište u Rijeci Stručni studij sigurnosti na radu Akad. god. 2011/2012. Matematika. Monotonost i ekstremi. Katica Jurasić. Rijeka, 2011.

Veleučilište u Rijeci Stručni studij sigurnosti na radu Akad. god. 2011/2012. Matematika. Monotonost i ekstremi. Katica Jurasić. Rijeka, 2011. Veleučilište u Rijeci Stručni studij sigurnosti na radu Akad. god. 2011/2012. Matematika Monotonost i ekstremi Katica Jurasić Rijeka, 2011. Ishodi učenja - predavanja Na kraju ovog predavanja moći ćete:,

Διαβάστε περισσότερα

Geometrija (I smer) deo 1: Vektori

Geometrija (I smer) deo 1: Vektori Geometrija (I smer) deo 1: Vektori Srdjan Vukmirović Matematički fakultet, Beograd septembar 2013. Vektori i linearne operacije sa vektorima Definicija Vektor je klasa ekvivalencije usmerenih duži. Kažemo

Διαβάστε περισσότερα

OSNOVI ELEKTRONIKE. Vežbe (2 časa nedeljno): mr Goran Savić

OSNOVI ELEKTRONIKE. Vežbe (2 časa nedeljno): mr Goran Savić OSNOVI ELEKTRONIKE Vežbe (2 časa nedeljno): mr Goran Savić savic@el.etf.rs http://tnt.etf.rs/~si1oe Termin za konsultacije: četvrtak u 12h, kabinet 102 Referentni smerovi i polariteti 1. Odrediti vrednosti

Διαβάστε περισσότερα

( ) π. I slučaj-štap sa zglobovima na krajevima F. Opšte rešenje diferencijalne jednačine (1): min

( ) π. I slučaj-štap sa zglobovima na krajevima F. Opšte rešenje diferencijalne jednačine (1): min Kritična sia izvijanja Kritična sia je ona najmanja vrednost sie pritisa pri ojoj nastupa gubita stabinosti, odnosno, pri ojoj štap iz stabine pravoinijse forme ravnoteže preazi u nestabinu rivoinijsu

Διαβάστε περισσότερα

- pravac n je zadan s točkom T(2,0) i koeficijentom smjera k=2. (30 bodova)

- pravac n je zadan s točkom T(2,0) i koeficijentom smjera k=2. (30 bodova) MEHANIKA 1 1. KOLOKVIJ 04/2008. grupa I 1. Zadane su dvije sile F i. Sila F = 4i + 6j [ N]. Sila je zadana s veličinom = i leži na pravcu koji s koordinatnom osi x zatvara kut od 30 (sve komponente sile

Διαβάστε περισσότερα

STATIČKE KARAKTERISTIKE DIODA I TRANZISTORA

STATIČKE KARAKTERISTIKE DIODA I TRANZISTORA Katedra za elektroniku Elementi elektronike Laboratorijske vežbe Vežba br. 2 STATIČKE KARAKTERISTIKE DIODA I TRANZISTORA Datum: Vreme: Studenti: 1. grupa 2. grupa Dežurni: Ocena: Elementi elektronike -

Διαβάστε περισσότερα

3. razred gimnazije- opšti i prirodno-matematički smer ALKENI. Aciklični nezasićeni ugljovodonici koji imaju jednu dvostruku vezu.

3. razred gimnazije- opšti i prirodno-matematički smer ALKENI. Aciklični nezasićeni ugljovodonici koji imaju jednu dvostruku vezu. ALKENI Acikliči ezasićei ugljovodoici koji imaju jedu dvostruku vezu. 2 4 2 2 2 (etile) viil grupa 3 6 2 3 2 2 prope (propile) alil grupa 4 8 2 2 3 3 3 2 3 3 1-bute 2-bute 2-metilprope 5 10 2 2 2 2 3 2

Διαβάστε περισσότερα

4 Numeričko diferenciranje

4 Numeričko diferenciranje 4 Numeričko diferenciranje 7. Funkcija fx) je zadata tabelom: x 0 4 6 8 fx).17 1.5167 1.7044 3.385 5.09 7.814 Koristeći konačne razlike, zaključno sa trećim redom, odrediti tačku x minimuma funkcije fx)

Διαβάστε περισσότερα

(P.I.) PRETPOSTAVKA INDUKCIJE - pretpostavimo da tvrdnja vrijedi za n = k.

(P.I.) PRETPOSTAVKA INDUKCIJE - pretpostavimo da tvrdnja vrijedi za n = k. 1 3 Skupovi brojeva 3.1 Skup prirodnih brojeva - N N = {1, 2, 3,...} Aksiom matematičke indukcije Neka je N skup prirodnih brojeva i M podskup od N. Ako za M vrijede svojstva: 1) 1 M 2) n M (n + 1) M,

Διαβάστε περισσότερα

Sistemi veštačke inteligencije primer 1

Sistemi veštačke inteligencije primer 1 Sistemi veštačke inteligencije primer 1 1. Na jeziku predikatskog računa formalizovati rečenice: a) Miloš je slikar. b) Sava nije slikar. c) Svi slikari su umetnici. Uz pomoć metode rezolucije dokazati

Διαβάστε περισσότερα

DIMENZIONISANJE PRAVOUGAONIH POPREČNIH PRESEKA NAPREGNUTIH NA PRAVO SLOŽENO SAVIJANJE

DIMENZIONISANJE PRAVOUGAONIH POPREČNIH PRESEKA NAPREGNUTIH NA PRAVO SLOŽENO SAVIJANJE TEORIJA ETONSKIH KONSTRUKCIJA T- DIENZIONISANJE PRAVOUGAONIH POPREČNIH PRESEKA NAPREGNUTIH NA PRAVO SLOŽENO SAVIJANJE 3.5 f "2" η y 2 D G N z d y A "" 0 Z a a G - tačka presek koja određje položaj sistemne

Διαβάστε περισσότερα

PRAVILNIK O AREOMETRIMA. ("Sl. glasnik RS", br. 66/2014) Predmet. Član 1

PRAVILNIK O AREOMETRIMA. (Sl. glasnik RS, br. 66/2014) Predmet. Član 1 Preuzeto iz elektronske pravne baze Paragraf Lex izvor: www.paragraf.rs PRAVILNIK O AREOMETRIMA ("Sl. glasnik RS", br. 66/2014) Predmet Član 1 Ovim pravilnikom propisuju se zahtevi i označavanje za areometre,

Διαβάστε περισσότερα

MERENJE, GREŠKE MERENJA I OBRADA REZULTATA MERENJA

MERENJE, GREŠKE MERENJA I OBRADA REZULTATA MERENJA MERENJE, GREŠKE MERENJA I OBRADA REZULTATA MERENJA 1 Merenje Svaki eksperimentalni rad u fizici praćen je merenjem neke fizičke veličine. Izmeriti neku fizičku veličinu znači uporediti je sa standardnom

Διαβάστε περισσότερα

Proračunski model - pravougaoni presek

Proračunski model - pravougaoni presek Proračunski model - pravougaoni presek 1 ε b 3.5 σ b f B "" ηx M u y b x D bu G b h N u z d y b1 a1 "1" b ε a1 10 Z au a 1 Složeno savijanje - VEZNO dimenzionisanje Poznato: statički uticaji za (M i, N

Διαβάστε περισσότερα

Tačno merenje Precizno Tačno i precizno

Tačno merenje Precizno Tačno i precizno MERENJE, GREŠKE MERENJA I OBRADA REZULTATA MERENJA Izmeriti neku veličinu u fizici znači naći brojni odnos merene fizičke veličine prema vrednosti iste fizičke veličine, koja je dogovorno izabrana za jedinicu.

Διαβάστε περισσότερα

Masa i gustina. zadaci

Masa i gustina. zadaci Masa i gustina zadaci 1.)Vaga je u ravnote i dok je na jednom njenom tasu telo, a na drugom su tegovi od: 10 g, 2 g, 500 mg i 200 mg.kolika je masa ovog tela? 2.)Na jednom tasu vage se nal azi telo i teg

Διαβάστε περισσότερα

ODLUKU O MEDALJAMA I ŽETONIMA SLIČNIM KOVANICAMA EURA. Osnovna odredba. Član 1

ODLUKU O MEDALJAMA I ŽETONIMA SLIČNIM KOVANICAMA EURA. Osnovna odredba. Član 1 Na osnovu člana 44 stav 2 tačka 3, a u vezi sa članom 27 Zakona o Centralnoj banci Crne Gore ("Službeni list Crne Gore", broj 40/10, 46/10 i 06/13), Savjet Centralne banke Crne Gore, na sjednici održanoj

Διαβάστε περισσότερα

ZBIRKA POTPUNO RIJEŠENIH ZADATAKA

ZBIRKA POTPUNO RIJEŠENIH ZADATAKA **** IVANA SRAGA **** 1992.-2011. ZBIRKA POTPUNO RIJEŠENIH ZADATAKA PRIRUČNIK ZA SAMOSTALNO UČENJE POTPUNO RIJEŠENI ZADACI PO ŽUTOJ ZBIRCI INTERNA SKRIPTA CENTRA ZA PODUKU α M.I.M.-Sraga - 1992.-2011.

Διαβάστε περισσότερα

Ovo nam govori da funkcija nije ni parna ni neparna, odnosno da nije simetrična ni u odnosu na y osu ni u odnosu na

Ovo nam govori da funkcija nije ni parna ni neparna, odnosno da nije simetrična ni u odnosu na y osu ni u odnosu na . Ispitati tok i skicirati grafik funkcij = Oblast dfinisanosti (domn) Ova funkcija j svuda dfinisana, jr nma razlomka a funkcija j dfinisana za svako iz skupa R. Dakl (, ). Ovo nam odmah govori da funkcija

Διαβάστε περισσότερα

Celi brojevi su svi nerazlomljeni brojevi, pozitivni, negativni i nula. To su

Celi brojevi su svi nerazlomljeni brojevi, pozitivni, negativni i nula. To su Poglavlje 1 Brojevi i brojni sistemi Cvetana Krstev 1.1 O brojevima Prirodni brojevi su brojevi sa kojima se broji, uključujući i nulu: 0, 1, 2, 3,.... Pojam pozitivnih i negativnih brojeva nije definisan

Διαβάστε περισσότερα

Prvi pismeni zadatak iz Analize sa algebrom novembar Ispitati znak funkcije f(x) = tgx x x3. 2. Naći graničnu vrednost lim x a

Prvi pismeni zadatak iz Analize sa algebrom novembar Ispitati znak funkcije f(x) = tgx x x3. 2. Naći graničnu vrednost lim x a Testovi iz Analize sa algebrom 4 septembar - oktobar 009 Ponavljanje izvoda iz razreda (f(x) = x x ) Ispitivanje uslova Rolove teoreme Ispitivanje granične vrednosti f-je pomoću Lopitalovog pravila 4 Razvoj

Διαβάστε περισσότερα

ASIMPTOTE FUNKCIJA. Dakle: Asimptota je prava kojoj se funkcija približava u beskonačno dalekoj tački. Postoje tri vrste asimptota:

ASIMPTOTE FUNKCIJA. Dakle: Asimptota je prava kojoj se funkcija približava u beskonačno dalekoj tački. Postoje tri vrste asimptota: ASIMPTOTE FUNKCIJA Naš savet je da najpre dobro proučite granične vrednosti funkcija Neki profesori vole da asimptote funkcija ispituju kao ponašanje funkcije na krajevima oblasti definisanosti, pa kako

Διαβάστε περισσότερα

Kontrola kvaliteta betona Projekat betona

Kontrola kvaliteta betona Projekat betona Kontrola kvaliteta betona Projekat betona Predavanje, 08.01.2013. Pripremili: Doc.dr. Merima Šahinagić-Isović Asis. Marko Ćećez SADRŽAJ Kontrola kvaliteta betona: Opće postavke Partije betona Kontrola

Διαβάστε περισσότερα

Program za tablično računanje Microsoft Excel

Program za tablično računanje Microsoft Excel Program za tablično računanje Microsoft Excel Teme Formule i funkcije Zbrajanje Oduzimanje Množenje Dijeljenje Izračun najveće vrijednosti Izračun najmanje vrijednosti 2 Formule i funkcije Naravno da je

Διαβάστε περισσότερα

Devizno tržište. Mart 2010 Ekonomski fakultet, Beograd Irena Janković

Devizno tržište. Mart 2010 Ekonomski fakultet, Beograd Irena Janković Devizno tržište Devizni urs i devizno tržište Devizni urs - cena jedne valute izražena u drugoj valuti Promene deviznog ursa utiču na vrednost ative i pasive oje su izražene u stranoj valuti Devizni urs

Διαβάστε περισσότερα

Odred eni integrali. Osnovne osobine odred enog integrala: f(x)dx = 0, f(x)dx = f(x)dx + f(x)dx.

Odred eni integrali. Osnovne osobine odred enog integrala: f(x)dx = 0, f(x)dx = f(x)dx + f(x)dx. Odred eni integrli Osnovne osobine odred enog integrl: fx), fx) fx) b c fx), fx) + c fx), 4 ) b αfx) + βgx) α fx) + β gx), 5 fx) F x) b F b) F ), gde je F x) fx), 6 Ako je f prn funkcij fx) f x), x R ),

Διαβάστε περισσότερα

Chi-kvadrat test. Chi-kvadrat (χ2) test

Chi-kvadrat test. Chi-kvadrat (χ2) test 1 Chi-kvadrat test Chi-kvadrat (χ2) test Test za proporcije, porede se frekvence Neparametarski test Koriste se dihotomne varijable Proverava se veza između dva faktora Npr. tretmana i bolesti pola i smrtnosti

Διαβάστε περισσότερα

Pravilnik o merama i normativima zaštite na radu od buke u radnim prostorijama

Pravilnik o merama i normativima zaštite na radu od buke u radnim prostorijama Pravilnik o merama i normativima zaštite na radu od buke u radnim prostorijama Pravilnik je objavljen u "Službenom listu SFRJ", br. 21/92. I. OPŠTE ODREDBE Član 1. Ovim pravilnikom propisuju se mere i

Διαβάστε περισσότερα

5 Sistemi linearnih jednačina. a 11 x 1 + a 12 x a 1n x n = b 1 a 21 x 1 + a 22 x a 2n x n = b 2.

5 Sistemi linearnih jednačina. a 11 x 1 + a 12 x a 1n x n = b 1 a 21 x 1 + a 22 x a 2n x n = b 2. 5 Sistemi linearnih jednačina 47 5 Sistemi linearnih jednačina U opštem slučaju, pod sistemom linearnih jednačina podrazumevamo sistem od m jednačina sa n nepoznatih x 1 + a 12 x 2 + + a 1n x n = b 1 a

Διαβάστε περισσότερα

Vežba br. 5. Čelična užad za potrebe rudarstva

Vežba br. 5. Čelična užad za potrebe rudarstva Vežba br. 5 Čelična užad za potrebe rudarstva Osobine užadi relativno mala masa po dužnom metru, velika nosivost i gipkost, omogućuju rad sa velikim brzinama jer rade mirno i bešumno, kod preopterećenja

Διαβάστε περισσότερα

Mate Vijuga: Rijeseni zadaci iz matematike za srednju skolu

Mate Vijuga: Rijeseni zadaci iz matematike za srednju skolu 16. UVOD U STATISTIKU Statistika je nauka o sakupljanju i analizi sakupljenih podatka u cilju donosenja zakljucaka o mogucem toku ili obliku neizvjesnosti koja se obradjuje. Frekventna distribucija - je

Διαβάστε περισσότερα

Binarno kodirani dekadni brojevi

Binarno kodirani dekadni brojevi Binarno kodirani dekadni brojevi Koriste se radi tačnog zapisa mešovitih brojeva u računarskom sistemu. Princip zapisa je da se svaka dekadna cifra kodira odredjenim binarnim zapisom. Za uspešno kodiranje

Διαβάστε περισσότερα

POGLAVLJE 1 BEZUSLOVNA OPTIMIZACIJA. U ovom poglavlju proučavaćemo problem bezuslovne optimizacije:

POGLAVLJE 1 BEZUSLOVNA OPTIMIZACIJA. U ovom poglavlju proučavaćemo problem bezuslovne optimizacije: POGLAVLJE 1 BEZUSLOVNA OPTIMIZACIJA U ovom poglavlju proučavaćemo problem bezuslovne optimizacije: min f(x) (1.1) pri čemu nema dodatnih ograničenja na X = (x 1,..., x n ) R n. Probleme bezuslovne optimizacije

Διαβάστε περισσότερα

Determinante. Inverzna matrica

Determinante. Inverzna matrica Determinante Inverzna matrica Neka je A = [a ij ] n n kvadratna matrica Determinanta matrice A je a 11 a 12 a 1n a 21 a 22 a 2n det A = = ( 1) j a 1j1 a 2j2 a njn, a n1 a n2 a nn gde se sumiranje vrši

Διαβάστε περισσότερα

PROIZVODNI KAPACITET

PROIZVODNI KAPACITET PROIZVODNI KAPACITET PROGRAMSKA ORIJENTACIJA PREDUZEĆA Proizvodno preduzeće mora doneti odluku o: 1. programu proizvodnje, 2. godišnjem obimu proizvodnje, 3. godišnjem kontinuitetu proizvodnje, 4. razvoju

Διαβάστε περισσότερα

35(7+2'1,3525$&8195$7,/$GLPHQ]LRQLVDQMHYUDWLOD

35(7+2'1,3525$&8195$7,/$GLPHQ]LRQLVDQMHYUDWLOD Predmet: Mašinski elementi Proraþun vratila strana 1 Dimenzionisati vratilo elektromotora sledecih karakteristika: ominalna snaga P 3kW Broj obrtaja n 14 min 1 Shema opterecenja: Faktor neravnomernosti

Διαβάστε περισσότερα

MERE DISPERZIJE ( VARIJABILNOSTI )

MERE DISPERZIJE ( VARIJABILNOSTI ) MERE DISPERZIJE ( VARIJABILNOSTI ) 1. RASPON VARIJACIJE 2.KVARTILNO ODSTUPANJE 3.PROSEČNO ODSTUPANJE 4.STANDARDNA DEVIJACIJA 5.KORELACIJA 6.STATISTIČKI POSTUPCI PRI BAŽDARENJU MERE DISPERZIJE Pokazatelji

Διαβάστε περισσότερα

PRSKALICA - LELA 12 L / LELA16 L

PRSKALICA - LELA 12 L / LELA16 L PRSKALICA - LELA 12 L / LELA16 L UPUTSTVO ZA UPOTREBU 1 Prskalica je pogodna za raspršivanje materija kao sto su : insekticidi, fungicidi i sredstva za tretiranje semena. Uredjaj je namenjen za kućnu,

Διαβάστε περισσότερα

Fakultet tehničkih nauka, Softverske i informacione tehnologije, Matematika 2 KOLOKVIJUM 1. Prezime, ime, br. indeksa:

Fakultet tehničkih nauka, Softverske i informacione tehnologije, Matematika 2 KOLOKVIJUM 1. Prezime, ime, br. indeksa: Fakultet tehničkih nauka, Softverske i informacione tehnologije, Matematika KOLOKVIJUM 1 Prezime, ime, br. indeksa: 4.7.1 PREDISPITNE OBAVEZE sin + 1 1) lim = ) lim = 3) lim e + ) = + 3 Zaokružiti tačne

Διαβάστε περισσότερα

Zadatak 2 Odrediti tačke grananja, Riemann-ovu površ, opisati sve grane funkcije f(z) = z 3 z 4 i objasniti prelazak sa jedne na drugu granu.

Zadatak 2 Odrediti tačke grananja, Riemann-ovu površ, opisati sve grane funkcije f(z) = z 3 z 4 i objasniti prelazak sa jedne na drugu granu. Kompleksna analiza Zadatak Odrediti tačke grananja, Riemann-ovu površ, opisati sve grane funkcije f(z) = z z 4 i objasniti prelazak sa jedne na drugu granu. Zadatak Odrediti tačke grananja, Riemann-ovu

Διαβάστε περισσότερα

RELATIVNI BROJEVI. r b

RELATIVNI BROJEVI. r b RELATIVNI BROJEVI Relativni brojevi služe za poređenje pojava, istoimenih ili raznoimenih. Relativni broj se dobija kao količnik dva apsolutna broja: V R b = V r b gde je Vr računska vrednost vrednost

Διαβάστε περισσότερα

ANALIZA SA ALGEBROM I razred MATEMATI^KA LOGIKA I TEORIJA SKUPOVA. p q r F

ANALIZA SA ALGEBROM I razred MATEMATI^KA LOGIKA I TEORIJA SKUPOVA. p q r F ANALIZA SA ALGEBROM I razred MATEMATI^KA LOGIKA I TEORIJA SKUPOVA. Istinitosna tablica p q r F odgovara formuli A) q p r p r). B) q p r p r). V) q p r p r). G) q p r p r). D) q p r p r). N) Ne znam. Date

Διαβάστε περισσότερα

PREGLED OSNOVNIH VELIČINA ZA DEFINISANJE SASTAVA RASTVORA

PREGLED OSNOVNIH VELIČINA ZA DEFINISANJE SASTAVA RASTVORA I RAČUNSKE EŽBE PREGLED OSNONIH ELIČINA ZA DEFINISANJE SASTAA RASTORA Za izražavanje kvantitativnog sastava rastvora u heiji koriste se različite fizičke veličine i odnosi. Koriste se i različite jedinice.

Διαβάστε περισσότερα

1. Έντυπα αιτήσεων αποζημίωσης... 2 1.1. Αξίωση αποζημίωσης... 2 1.1.1. Έντυπο... 2 1.1.2. Πίνακας μεταφράσεων των όρων του εντύπου...

1. Έντυπα αιτήσεων αποζημίωσης... 2 1.1. Αξίωση αποζημίωσης... 2 1.1.1. Έντυπο... 2 1.1.2. Πίνακας μεταφράσεων των όρων του εντύπου... ΑΠΟΖΗΜΙΩΣΗ ΘΥΜΑΤΩΝ ΕΓΚΛΗΜΑΤΙΚΩΝ ΠΡΑΞΕΩΝ ΣΛΟΒΕΝΙΑ 1. Έντυπα αιτήσεων αποζημίωσης... 2 1.1. Αξίωση αποζημίωσης... 2 1.1.1. Έντυπο... 2 1.1.2. Πίνακας μεταφράσεων των όρων του εντύπου... 3 1 1. Έντυπα αιτήσεων

Διαβάστε περισσότερα

Snimanje karakteristika dioda

Snimanje karakteristika dioda FIZIČKA ELEKTRONIKA Laboratorijske vežbe Snimanje karakteristika dioda VAŽNA NAPOMENA: ZA VREME POSTAVLJANJA VEŽBE (SASTAVLJANJA ELEKTRIČNE ŠEME) I PRIKLJUČIVANJA MERNIH INSTRUMENATA MAKETA MORA BITI ODVOJENA

Διαβάστε περισσότερα

dužina usmjerena (orijentirana) dužina (zna se koja je točka početna, a koja krajnja) vektor

dužina usmjerena (orijentirana) dužina (zna se koja je točka početna, a koja krajnja) vektor I. VEKTORI d. sc. Min Rodić Lipnović 009./010. 1 Pojm vekto A B dužin A B usmjeen (oijentin) dužin (n se koj je točk početn, koj kjnj) A B vekto - kls ( skup ) usmjeenih dužin C D E F AB je epeentnt vekto

Διαβάστε περισσότερα

Otvorene mreže. Zadatak 1

Otvorene mreže. Zadatak 1 Otvorene mreže Zadatak Na slici je data otvorena mreža u kojoj je rocesor centralni server. Prosečan intenzitet ulaznog toka rocesa u sistem iznosi X rocesa/sec. Posle rocesorske obrade, roces u % slučajeva

Διαβάστε περισσότερα

2.7 Primjene odredenih integrala

2.7 Primjene odredenih integrala . INTEGRAL 77.7 Primjene odredenih integrala.7.1 Računanje površina Pořsina lika omedenog pravcima x = a i x = b te krivuljama y = f(x) i y = g(x) je b P = f(x) g(x) dx. a Zadatak.61 Odredite površinu

Διαβάστε περισσότερα

Vektorski prostori. Vektorski prostor

Vektorski prostori. Vektorski prostor Vektorski prostori Vektorski prostor Neka je X neprazan skup i (K, +, ) polje. Skup X je vektorski ili linearni prostor nad poljem skalara K ako ima sledeću strukturu: (1) Definisana je operacija + u skupu

Διαβάστε περισσότερα

Zadaci iz Osnova matematike

Zadaci iz Osnova matematike Zadaci iz Osnova matematike 1. Riješiti po istinitosnoj vrijednosti iskaza p, q, r jednačinu τ(p ( q r)) =.. Odrediti sve neekvivalentne iskazne formule F = F (p, q) za koje je iskazna formula p q p F

Διαβάστε περισσότερα

Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije Druxtvo matematiqara Srbije OPXTINSKO TAKMIQENjE IZ MATEMATIKE Prvi razred A kategorija

Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije Druxtvo matematiqara Srbije OPXTINSKO TAKMIQENjE IZ MATEMATIKE Prvi razred A kategorija 18.1200 Prvi razred A kategorija Neka je K sredixte teжixne duжi CC 1 trougla ABC ineka je AK BC = {M}. Na i odnos CM : MB. Na i sve proste brojeve p, q i r, kao i sve prirodne brojeve n, takve da vaжi

Διαβάστε περισσότερα

Na grafiku bi to značilo :

Na grafiku bi to značilo : . Ispitati tok i skicirati grafik funkcije + Oblast definisanosti (domen) Kako zadata funkcija nema razlomak, to je (, ) to jest R Nule funkcije + to jest Ovo je jednačina trećeg stepena. U ovakvim situacijama

Διαβάστε περισσότερα

Racionalni algebarski izrazi

Racionalni algebarski izrazi . Skratimo razlomak Racionalni algebarski izrazi [MM.4-()6] 5 + 6 +. Ako je a + b + c = dokazati da je a + b + c = abc [MM.4-()] 5 6 5. Reši jednačinu: y y y + + = 7 4 y = [MM.4-(4)] 4. Reši jednačinu:

Διαβάστε περισσότερα

Sistemi linearnih jednačina

Sistemi linearnih jednačina Sistemi linearnih jednačina Sistem od n linearnih jednačina sa n nepoznatih (x 1, x 2,..., x n ) je a 11 x 1 + a 12 x 2 + + a 1n x n = b 1, a 21 x 1 + a 22 x 2 + + a 2n x n = b 2, a n1 x 1 + a n2 x 2 +

Διαβάστε περισσότερα

Aritmetička sredina Medijan Mod. Harmonijska sredina

Aritmetička sredina Medijan Mod. Harmonijska sredina MJERE CENTRALNE TENDENCIJE Aritmetička sredina Medijan Mod Geometrijska sredina Harmonijska sredina MJERA CENTRALNE TENDENCIJE ili središnja vrijednost jest brojčana vrijednost koja reprezentira skupinu

Διαβάστε περισσότερα

TAČKA i PRAVA. , onda rastojanje između njih računamo po formuli C(1,5) d(b,c) d(a,b)

TAČKA i PRAVA. , onda rastojanje između njih računamo po formuli C(1,5) d(b,c) d(a,b) TAČKA i PRAVA Najpre ćemo se upoznati sa osnovnim formulama i njihovom primenom.. Rastojanje između dve tačke Ako su nam date tačke Ax (, y) i Bx (, y ), onda rastojanje između njih računamo po formuli

Διαβάστε περισσότερα

Projektovanje informacionih sistema 39

Projektovanje informacionih sistema 39 Projektovanje informacionih sistema 39 Glava 3 3.0 Osnove relacione algebre - uvod Za manipulisanje podacima i tabelama u relacionim bazama podataka potrebna su osnovna znanja iz relacione algebre. Relaciona

Διαβάστε περισσότερα

PRIVREDNO DRUŠTVO ZA PROIZVODNJU I POSTAVLJA NJE C EVI, PROFILA I OSTALIH PROIZVODA OD PLASTIČ N IH M ASA

PRIVREDNO DRUŠTVO ZA PROIZVODNJU I POSTAVLJA NJE C EVI, PROFILA I OSTALIH PROIZVODA OD PLASTIČ N IH M ASA PRIVREDNO DRUŠTVO ZA PROIZVODNJU I POSTAVLJA NJE C EVI, PROFILA I OSTALIH PROIZVODA OD PLASTIČ N IH M ASA d.o.o Radnicka bb 32240 LU ČANI SRBIJA TR: 205-68352-90; MB: 17533606; PIB: 103195754; E-mail:

Διαβάστε περισσότερα

PRILOG 1 PRAVILNIK BAB 87

PRILOG 1 PRAVILNIK BAB 87 PRILOG 1 PRAVILNIK BAB 87 PRILOG 1.1 PRAVILNIK O TEHNIČKIM NORMATIVIMA ZA BETON I ARMIRANI BETON I OPŠTE ODREDBE 1 Ovim pravilnikom propisuju se uslovi i zahtevi koji moraju biti ispunjeni pri projektovanju,

Διαβάστε περισσότερα

T E H N I Č K I N A L A Z I M I Š LJ E NJ E

T E H N I Č K I N A L A Z I M I Š LJ E NJ E Mr.sc. Krunoslav ORMUŽ, dipl. inž. str. Stalni sudski vještak za strojarstvo, promet i analizu cestovnih prometnih nezgoda Županijskog suda u Zagrebu Poljana Josipa Brunšmida 2, Zagreb AMITTO d.o.o. U

Διαβάστε περισσότερα

TOPLOTA. Primjeri. * TERMODINAMIKA Razmatra prenos energije i efekte tog prenosa na sistem.

TOPLOTA. Primjeri. * TERMODINAMIKA Razmatra prenos energije i efekte tog prenosa na sistem. 1.OSNOVNI POJMOVI TOPLOTA Primjeri * KALORIKA Nauka o toploti * TERMODINAMIKA Razmatra prenos energije i efekte tog prenosa na sistem. * TD SISTEM To je bilo koje makroskopsko tijelo ili grupa tijela,

Διαβάστε περισσότερα

On predstavlja osnovni pojam, poput pojma tačke ili prave u geometriji. Suštinsko svojstvo skupa je da se on sastoji od elemenata ili članova.

On predstavlja osnovni pojam, poput pojma tačke ili prave u geometriji. Suštinsko svojstvo skupa je da se on sastoji od elemenata ili članova. Pojam skupa U matematici se pojam skup ne definiše eksplicitno. On predstavlja osnovni pojam, poput pojma tačke ili prave u geometriji. Suštinsko svojstvo skupa je da se on sastoji od elemenata ili članova.

Διαβάστε περισσότερα

UPRAVLJANJE TROŠKOVIMA

UPRAVLJANJE TROŠKOVIMA UPRAVLJANJE TROŠKOVIMA Troškovi Predstavljaju novčano izražena trošenja sredstava i rada. Postoji više različitih klasifikacija troškova, u zavisnosti od aspekta posmatranja. Vrste troškova U zavisnosti

Διαβάστε περισσότερα

2. KOLOKVIJ IZ MATEMATIKE 1

2. KOLOKVIJ IZ MATEMATIKE 1 2 cos(3 π 4 ) sin( + π 6 ). 2. Pomoću linearnih transformacija funkcije f nacrtajte graf funkcije g ako je, g() = 2f( + 3) +. 3. Odredite domenu funkcije te odredite f i njenu domenu. log 3 2 + 3 7, 4.

Διαβάστε περισσότερα

OBLAST DEFINISANOSTI FUNKCIJE (DOMEN) Pre nego što krenete sa proučavanjem ovog fajla, obavezno pogledajte fajl ELEMENTARNE FUNKCIJE, jer se na

OBLAST DEFINISANOSTI FUNKCIJE (DOMEN) Pre nego što krenete sa proučavanjem ovog fajla, obavezno pogledajte fajl ELEMENTARNE FUNKCIJE, jer se na OBLAST DEFINISANOSTI FUNKCIJE (DOMEN) Prva tačka u ispitivanju toka unkcije je odredjivanje oblasti deinisanosti, u oznaci Pre nego što krenete sa proučavanjem ovog ajla, obavezno pogledajte ajl ELEMENTARNE

Διαβάστε περισσότερα

Kontrola Kvaliteta - skripta za usmeni -

Kontrola Kvaliteta - skripta za usmeni - Kontrola Kvaliteta - skripta za usmeni - Kontrola kao deo procesa upravljanja: Upravljanje -upravljanje tehničkim sistemima - Control -upravljanje organizacionim sistemima - Management Kontrola kao deo

Διαβάστε περισσότερα

Geometrijske karakteristike poprenih presjeka nosaa. 9. dio

Geometrijske karakteristike poprenih presjeka nosaa. 9. dio Geometrijske karakteristike poprenih presjeka nosaa 9. dio 1 Sile presjeka (unutarnje sile): Udužna sila N Poprena sila T Moment uvijanja M t Moment savijanja M Napreanja 1. Normalno napreanje σ. Posmino

Διαβάστε περισσότερα

Osnove geostatistike

Osnove geostatistike Mladen Nikolić Zasnovano na kursu Tomislava Hengla Sadržaj Obrada prostornih podataka Geostatistika podskup statistike specijalizovan za analizu i intepretaciju geografski označenih (georeferenciranih)

Διαβάστε περισσότερα

Studentov t-test. razlike. t = SG X

Studentov t-test. razlike. t = SG X Studentov t-test Najčešće upotrebljavan parametrijski test značajnosti za testiranje nulte hipoteze je Studentov t-test. Koristi se za testiranje značajnosti razlika između dve aritmetičke sredine. Uslovi

Διαβάστε περισσότερα

KVANTNA MEHANIKA SKRIPTA UZ I DEO KURSA ŠKOLSKA GODINA 2011/2012 VITOMIR MILANOVIĆ JELENA RADOVANOVIĆ

KVANTNA MEHANIKA SKRIPTA UZ I DEO KURSA ŠKOLSKA GODINA 2011/2012 VITOMIR MILANOVIĆ JELENA RADOVANOVIĆ KVANTNA MEHANIKA SKRIPTA UZ I DEO KURSA ŠKOLSKA GODINA / VITOMIR MILANOVIĆ JELENA RADOVANOVIĆ SADRŽAJ. SCHRÖDINGER-OVA JEDNAČINA.. NESTACIONARNA SCHRÖDINGER-OVA JEDNAČINA.. STACIONARNA SCHRÖDINGER-OVA

Διαβάστε περισσότερα

Zadatak 1. U kojim od spojeva ispod je iznos pada napona na otporniku R=100 Ω približno 0V?

Zadatak 1. U kojim od spojeva ispod je iznos pada napona na otporniku R=100 Ω približno 0V? Zadatak 1. U kojim od spojeva ispod je iznos pada napona na otporniku R=100 Ω približno 0V? a) b) c) d) e) Odgovor: a), c), d) Objašnjenje: [1] Ohmov zakon: U R =I R; ako je U R 0 (za neki realni, ne ekstremno

Διαβάστε περισσότερα

UREDBU O NAKNADI ZA PODSTICANJE PROIZVODNJE ELEKTRIČNE ENERGIJE IZ OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE I KOGENERACIJE. ( Službeni list CG, broj 8/14) Član 1

UREDBU O NAKNADI ZA PODSTICANJE PROIZVODNJE ELEKTRIČNE ENERGIJE IZ OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE I KOGENERACIJE. ( Službeni list CG, broj 8/14) Član 1 Na osnovu člana 21 stav 5 Zakona o energetici ( Službeni list CG, br. 28/10 i 6/13), Vlada Crne Gore na sjednici od 23. januara 2014. godine donijela je: UREDBU O NAKNADI ZA PODSTICANJE PROIZVODNJE ELEKTRIČNE

Διαβάστε περισσότερα

PROIZVODNA FUNKCIJA PREDAVANJE 7 Prof. d r dr J ovo Jovo J ednak Jednak

PROIZVODNA FUNKCIJA PREDAVANJE 7 Prof. d r dr J ovo Jovo J ednak Jednak PROIZVODNA FUNKCIJA PREDAVANJE 7 Prof. dr Jovo Jednak Proizvodnja, proizvodna funkcija, dodata vrednost i priroda inputa Transformacija faktora proizvodnje (inputa) u učinak zove se proces proizvodnje.

Διαβάστε περισσότερα

LINEARNA ELEKTRONIKA VEŽBA BROJ 4 ANALIZA AKTIVNIH FILTARA SA JEDNIM OPERACIONIM POJAČAVAČEM

LINEARNA ELEKTRONIKA VEŽBA BROJ 4 ANALIZA AKTIVNIH FILTARA SA JEDNIM OPERACIONIM POJAČAVAČEM ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET U BEOGRADU KATEDRA ZA ELEKTRONIKU LINEARNA ELEKTRONIKA LABORATORIJSKE VEŽBE VEŽBA BROJ 4 ANALIZA AKTIVNIH FILTARA SA JEDNIM OPERACIONIM POJAČAVAČEM.. IME I PREZIME BR. INDEKSA

Διαβάστε περισσότερα

x M kazemo da je slijed ogranicen. Weierstrass-Bolzano-v teorem tvrdi da svaki ograniceni slijed ima barem jednu granicnu tocku.

x M kazemo da je slijed ogranicen. Weierstrass-Bolzano-v teorem tvrdi da svaki ograniceni slijed ima barem jednu granicnu tocku. 1. FUNKCIJE, LIMES, NEPREKINUTOST 1.1 Brojevi - slijed, interval, limes Slijed realnih brojeva je postava brojeva na primjer u obliku 1,,3..., nn, + 1... koji na realnoj osi imaju oznaceno mjesto odgovarajucom

Διαβάστε περισσότερα

RAVAN. Ravan je osnovni pojam u geometriji i kao takav se ne definiše. Ravan je određena tačkom i normalnim vektorom.

RAVAN. Ravan je osnovni pojam u geometriji i kao takav se ne definiše. Ravan je određena tačkom i normalnim vektorom. RAVAN Ravan je osnovni pojam u geometiji i kao takav se ne definiše. Ravan je odeđena tačkom i nomalnim vektoom. nabc (,, ) π M ( x,, ) y z Da bi izveli jednačinu avni, poučimo sledeću sliku: n( A, B,

Διαβάστε περισσότερα

VJEROJATNOST I STATISTIKA Popravni kolokvij - 1. rujna 2016.

VJEROJATNOST I STATISTIKA Popravni kolokvij - 1. rujna 2016. Broj zadataka: 5 Vrijeme rješavanja: 120 min Ukupan broj bodova: 100 Zadatak 1. (a) Napišite aksiome vjerojatnosti ako je zadan skup Ω i σ-algebra F na Ω. (b) Dokažite iz aksioma vjerojatnosti da za A,

Διαβάστε περισσότερα

USB Charger. Battery charger/power supply via 12 or 24V cigarette lighter

USB Charger. Battery charger/power supply via 12 or 24V cigarette lighter USB Charger Battery charger/power supply via 12 or 24V cigarette lighter Compact charger for devices chargeable via USB For example ipod, iphone, MP3 player, etc. Output voltage: 5V; up to 1.2A; short-circuit

Διαβάστε περισσότερα

EKSPONENCIJALNE i LOGARITAMSKE FUNKCIJE

EKSPONENCIJALNE i LOGARITAMSKE FUNKCIJE **** MLADEN SRAGA **** 0. UNIVERZALNA ZBIRKA POTPUNO RIJEŠENIH ZADATAKA PRIRUČNIK ZA SAMOSTALNO UČENJE EKSPONENCIJALNE i LOGARITAMSKE FUNKCIJE α LOGARITMI Autor: MLADEN SRAGA Grafički urednik: Mladen Sraga

Διαβάστε περισσότερα

Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri izlaganju hemijskim materijama

Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri izlaganju hemijskim materijama Na osnovu člana. stav. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu ("Službeni glasnik RS", broj /), Ministar rada i socijalne politike donosi Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri izlaganju

Διαβάστε περισσότερα

POLINOMI I RACIONALNE FUNKCIJE Nastava u Matematiqkoj gimnaziji, Vladimir Balti

POLINOMI I RACIONALNE FUNKCIJE Nastava u Matematiqkoj gimnaziji, Vladimir Balti POLINOMI I RACIONALNE FUNKCIJE Nastava u Matematiqkoj gimnaziji, 004. Vladimir Balti Pojam polinoma. Prsten polinoma.. Dati su polinomi P (x) = x + x +, Q(x) = x 4 x +, R(x) = x x +. Proveriti da li za

Διαβάστε περισσότερα