TEHNI^KA PREPORUKA br.13

Transcript

1 EPS - DIREKCIJA ZA DISTRIBUCIJU ELEKTRI^NE ENERGIJE Beograd, Vojvode Stepe 412 TEHNI^KA PREPORUKA br.13 PRIKQU^CI NA NISKONAPONSKU MRE@U I ELEKTRI^NE INSTALACIJE U ZGRADAMA II izdawe, septembar Ovim prestaje da va`i odgovaraju}a preporuka od decembra godine

2 IZDAVA^: JP EPS DIREKCIJA ZA DISTRIBUCIJU ELEKTRI^NE ENERGIJE SRBIJE BEOGRAD, Vojvode Stepe 412 Tehni~ko ure ewe: Tomislav Bojkovi} i Bosiqka Markovi} Korektura: Ra~unarska obrada crte`a: Tomislav Bojkovi} Slobodan Marinovi} i Vlada Krsti} 2 TEHNI^KA PREPORUKA Septembar 1998.

3 Iz arhive: Na osnovu predloga u`e radne grupe, Komisija za tehni~ka pitawa Poslovne zajednice ED Srbije je na 99.-om sastanku koji je odr`an godine u Beogradu usvojio TEHNI^KU PREPORUKU br.13: KU]NI PRIKQU^CI U STAMBENIM ZGRADAMA I Izdawe Predlo`ena re{ewa uva`avaju specifi~ne tehni~ke uslove rada mre`e i ekonomske mogu}nosti elektrodistribucija. ^lanovi Tehni~kog saveta: 1 Jovan Mili}, Predsednik Komisije, "Elektrodistribucija" Beograd 2 mr Dragutin Stanojevi}, "Elektrodistribucija" Beograd 3 Aleksandar Preli}, "Elektrosrbija" Kraqevo 4 Milorad Petrovi}, "Elektrodistribucija" Ni{ 5 Luka Georgijevi}, "Elektrovojvodina" Novi Sad 6 Panta Grkovi}, "Elektrokosmet" Pri{tina 7 Miodrag Pavkovi}, "Elektrotimok" Zaje~ar 8 Blagoje Miqkovi}, "Elektro{umadija" Kragujevac 9 Miloje Jezdimirovi}, "Elektrodistribucija" T. U`ice 10 Josif Petri}, "Elektrodistribucija" Leskovac 11 Stani{a Tasi}, "Elektrodistribucija" Vrawe 12 Tomislav Bojkovi}, Poslovna zajednica ED Srbije 13 Fedora Lon~arevi}, Poslovna zajednica ED Srbije 14 Poslovna zajednica ED Srbije. ^lanovi Radne grupe: 1 Slobodan Maksimovi}, "Elektrodistribucija" Beograd 2 Radmilo Petrovi}, "Elektromorava" Smed. Palanka 3 Blagoje Miqkovi}, "Elektro{umadija" Kragujevac 4 Velizar Dini}, "Elektrodistribucija" Ni{ 5 Dobrivoje Qubi~i}, "Elektrosrbija" Kraqevo 6 Milan Ma`ar, "Elektrotimok", Zaje~ar 7 Tomislav Bojkovi}, Poslovna zajednica ED Srbije. decembar Septembar TEHNI^KA PREPORUKA 3

4 Na osnovu predloga Radne grupe, Tehni~ki savet EPS-a - Direkcija za distribuciju elektri~ne energije Srbije je na 154.-om sastanku koji je odr-`an 23. septembra godine u Bajinoj Ba{ti doneo odluku: usvaja se TEHNI^KA PREPORUKA br. 13: PRIKQU^CI NA NISKONAPONSKU MRE@U I ELEKTRI^NE INSTALACIJE U ZGRADAMA Predlo`ena re{ewa su u skladu sa va`e}im propisima i standardima i zadovoqavaju zahteve sigurnosti, funkcionalnosti i ekonomi~nosti. ^lanovi Tehni~kog saveta: 15 Milutin Radulovi}, "Elektrodistribucija" Beograd 16 dr Josif Spiri}, "Elektrodistribucija" Leskovac 17 mr Nenad Kati}, "Elektrovojvodina" Novi Sad 18 mr Miladin Tanaskovi}, "Elektrodistribucija" Beograd 19 Dragan Balkoski, EPS Beograd 20 Milosav Filipovi}, "Elektrosrbija" Kraqevo 21 Miodrag Pavkovi}, "Elektrotimok" Zaje~ar 22 Miloje Jezdimirovi}, "Elektrodistribucija" U`ice 23 "Elektrodistribucija" Ni{ 24 Miroslav Markovi}, "Elektroprivreda Crne Gore" Nik{i} 25 Mitar Aleksi}, "Elektro{umadija" Kragujevac 26 Miodrag An elkovi}, "Elektrokosmet" Pri{tina 27 Vlajko Muwas, "Elektromorava" Po`arevac 28 Miodrag Miqkovi}, "Elektrodistribucija" Vrawe 29 Svetozar Glamo~lija, EP Republike Srpske Bawa Luka Mi}in, "Elektrovojvodina" Novi Sad 31 Aleksandar Petrovi}, "Elektrosrbija" Vaqevo 32 Fedora Lon~arevi}, EPS-Direkcija za distribuciju Beograd 33 Slobodan Kujovi}, EPS-Direkcija za distribuciju Beograd ^lanovi Radne grupe: Mi}in, "Elektrovojvodina" Novi Sad 2 Slobodan Milanovi}, "Elektrosrbija" Jagodina 3 Bosiqka Markovi}, "Elektrodistribucija" Beograd 4 Nenad Mrakovi}, "Elektrodistribucija" Beograd Cvetkovi}, "Elektrodistribucija" Ni{ 6 Ivanka Stojiqkovi}, "Elektrodistribucija" Beograd 7 Dobrivoje Qubi~i}, "Elektrosrbija" Vrwa~ka Bawa 8 Branislav Stevanovi}, "Elektrosrbija" Jagodina 9 Tomislav Bojkovi}, EPS-Direkcija za distribuciju Beograd septembar TEHNI^KA PREPORUKA Septembar 1998.

5 1 OPSEG I NAMENA 1.1 Ova preporuka se odnosi na osnovne tehni~ke uslove i mere koje treba da se primene pri projektovawu i izgradwi elektroenergetskih objekata potro{a~a koji se prikqu~uju na elektrodistributivnu niskonaponsku (NN) mre`u. Ovom preporukom su obuhva}eni elektroenergetski objekti potro{a~a: za stambene objekte (zgrade); za objekte posebne vrste, kao: poslovne prostorije, prodavnice, kiosci, radionice, semafori, zgrade sa zapaqivim krovom, objekti na vodi, sanduci za prodaju sladoleda itd.; za privremene objekte, kao: gradili{ta, pokretni cirkusi, vrte{ke ("ringi{pili") i druge naprave za zabavu, pokretni kiosci sezonskog karaktera, me{alice za beton, pokretni cirkulari, reporta`na televizijska kola, kamp prikolice i sli~ni objekti koji koriste elektri~nu energiju najdu`e 18 meseci. Ovom preporukom su obuhva}eni slede}i elektroenergetski objekti potro{a~a: prikqu~ak, merno razvodni orman (razvodni orman sa brojilima, orman mernog mesta - u daqem tekstu: merno razvodni orman), usponski vodovi, kao i razvodne table u stanovima (samo u vezi signalizacije tarife i upravqawa optere}ewem). 1.2 Ova preporuka se odnosi na projektovawe i izgradwu elektroenergetskih objekata: novih potro{a~a koji se prvi put prikqu~uju na NN mre`u; postoje}ih potro{a~a koji rekonstrui{u svoje elektroenergetske objekte. Pod rekonstrukcijom se podrazumevaju radovi koji mewaju osnovne karakteristike elektroenergetskih objekata potro{a~a, kao: zamena prikqu~ka, pove}awe anga`ovane snage iznad vrednosti odobrene elektroenergetskom saglasno{}u, zamena dotrajale elektri~ne instalacije, zamena sistema napajawa i/ili sistema za{tite od indirektnog dodira, zamena elektromehani~kog brojila mikroprocesorskim i sl. 1.3 Ova preprouka treba: da utvrdi vrednosti maksimalnog jednovremenog optere}ewa na nivou prikqu~ka, kao i vrednosti maksimalne jednovremene (anga`ovane) snage koja se elektroenergetskom saglasno{}u odobrava potro{a~u; da utvrdi osnovne parametre prikqu~ka (tip i presek voda, za{tita i sl.), kao i osnovne zahteve za izvo ewe prikqu~aka na nadzemnu ili kablovsku NN mre`u; da dâ osnovne preporuke za izbor i postavqawe merno razvodnih ormana i pripadaju}ih tabli (plo~a) - nosa~a opreme; da dâ osnovne smernice za izvo ewe razvodnih tabli u stanovima ako se predvi a upravqawe tarifama i upravqawe Septembar TEHNI^KA PREPORUKA 1

6 optere}ewem (TA pe}i, bojleri i drugi ure aji termoakumulacionog grejawa) pomo}u MTK ili RTK; da dâ osnovne preporuke za za{titu prikqu~aka i elektri~nih instalacija potro{a~a, ukqu~uju}i i za{titu od indirektnog dodira; da utvrdi osnovna dokumenta koja treba da pribavi potro{a~ da bi bio prikqu~en na NN mre`u. 1.4 Ova tehni~ka preporuka je usagla{ena sa va`e}im tehni~kim propisima i standardima za elektri~ne instalacije niskog napona, sa tehni~kim preporukama ED Srbije i va`e}im tarifnim sistemom. 2 TERMINI I DEFINICIJE 2.1 Objekat: objekat u gra evinskom smislu, kao stambena ili poslovna zgrada, deo stambene ili poslovne zgrade (ulaz i sl.), radionica, kiosk ili drugi objekat potro{a~a koji se prikqu~uje na NN mre`u. 2.2 Elektroenergetski objekat potro{a~a: elektroenergetski objekat, kao prikqu~ak, merno razvodni orman, razvodna tabla u stanu itd. 2.3 Mesto prikqu~ewa (ta~ka napajawa): mesto na kome se vr{i spajawe prikqu~ka potro{a~a sa NN mre`om. 2.4 Prikqu~ak: skup vodova, opreme i ure aja koji, preko merno razvodnog ormana, povezuju elektri~ne instalacije u objektu sa NN mre`om. 2.5 Ku}ni prikqu~ak: prikqu~ak koji napaja stambeni objekat. 2.6 Spoqa{wi prikqu~ak: deo prikqu~ka od mesta prikqu~ewa na NN mre`i do mesta uvoda prikqu~ka u objekat. 2.7 Unutra{wi prikqu~ak: deo prikqu~ka od mesta uvoda prikqu~ka u objekat do ta~ke napajawa elektri~ne instalacije (zavr{nica voda prikqu~ka). 2.8 Nadzemni prikqu~ak: prikqu~ak na nadzemnu NN mre`u izveden samonose}im kablovskim snopom (SKS) preko zida ili krova objekta. 2.9 Kablovski prikqu~ak: prikqu~ak izveden energetskim kablom na kablovsku NN mre`u, nadzemnu NN mre`u ili direktno na neko NN razvodno ~vori{te (TS X/0,4 kv, kablovski razvodni orman i sl.) Ta~ka napajawa elektri~ne instalacije: mesto u merno razvodnom ormanu na kome se zavr{ava prikqu~ak Merno razvodni orman: orman potro{a~a sa rasklopnim aparatima i ure ajima za merewe, upravqawe i za{titu Mesto merewa: mesto u merno razvodnom ormanu na kome se vr{i merewe elektri~ne energije potro{a~a. 2 TEHNI^KA PREPORUKA Septembar 1998.

7 3 OSNOVNI TEHNI^KI USLOVI ZA PROJEKTOVAWE I IZVO\EWE PRIKQU^AKA 3.1 Prikqu~ak povezuje mesto prikqu~ewa (ta~ku napajawa) na NN mre`i i ta~ku napajawa elektri~ne instalacije u merno razvodnom ormanu. Prikqu~ak se dimenzioni{e i izvodi u zavisnosti od o~ekivanog maksimalnog jednovremenog optere}ewa na nivou prikqu~ka, na~ina izvo ewa NN mre`e (kablovska ili nadzemna), konstrukcije i oblika objekta, polo`aja objekta u odnosu na NN mre`u itd. 3.2 Prikqu~ak slu`i za napajawe samo jednog objekta. U slu~aju da se preko jednog ogranka NN mre`e napajaju dva ili vi{e objekata, ovaj ogranak se tretira kao NN mre`a. 3.3 Svaki objekat mo`e da se napaja samo preko jednog prikqu~ka. Izuzetno, u slu~aju dvojnog vlasni{tva stambenog objekta, elektroenergetskom saglasno{}u mogu da se odobre dva prikqu~ka. Ukoliko objekat, zbog sigurnosti napajawa, treba da ima dva prikqu~ka koji se napajaju iz iste ili razli~itih TS 10(20)/0,4 kv, mora da se onemogu}i paralelan rad tih prikqu~aka. 3.4 Za izvo ewe prikqu~aka koriste se: za nadzemne prikqu~ke: SKS (TP-8), ali je izuzetno dozvoqena primena i instalacionih kablova (na primer: pri rekonstrukciji unutra{weg prikqu~ka); za kablovske prikqu~ke: energetski kablovi (TP-3) i instalacioni kablovi. 3.5 Prikqu~ak se izvodi kao trofazni ili jednofazni (na primer: prikqu~ak na jednofazni ogranak NN mre`e, prikqu~ak potro{a~a maksimalne jednovremene snage do 8,5 kw itd.). Dozvoqeno je kori{}ewe trofaznog prikqu~ka i jednofaznih instalacija u objektu. 3.6 Dimenzionisawe preseka prikqu~ka vr{i se na osnovu o~ekivanog maksimalnog jednovremenog optere}ewa potro{a~a, dozvoqenog pada napona (Pravilnik o tehni~kim normativima za elektri~ne instalacije niskog napona i JUS N.A2.001), uslova za{tite od elektri~nog udara (JUS N.B2.741), za{tite provodnika od struje kratkog spoja (JUS N.B2.743) i trajno dozvoqene struje (JUS N.B2.752) Maksimalno jednovremeno optere}ewe na nivou ku}nog prikqu~ka (P mkp ) stambenog objekta zavisi od broja stanova (n) koji se napajaju preko ovog prikqu~ka, na~ina zagrevawa i pripremawa tople vode u stanovima, instalisane snage elektri~nih ure aja i sl. Za prakti~ne prora~une, ovo maksimalno jednovremeno optere}ewe mo`e da se odredi na slede}i na~in: a) Ako se za zagrevawe stanova u stambenom objektu koristi centralno grejawe ili neki drugi na~in neelektri~nog grejawa, a priprema tople vode vr{i se u stanovima pomo}u Septembar TEHNI^KA PREPORUKA 3

8 termoakumulacionih bojlera jedini~ne snage do 3 kw, prema izrazu: Pmpk = Pmj1 n gde je P mj1 prose~no u~e{}e jednog stana u maksimalnom jednovremenom optere}ewu stambenog objekta, i u zavisnosti od broja stanova prora~unava se prema izrazima: 0,75 a.1) P mj 1 = 8,5 0,25 + za n 20; n 1 0,88 a.2) P = 5,1 n za n > 20. mj1 n b) Ako se za zagrevawe stanova u stambenom objektu delimi~no ili u potpunosti koristi elektri~no grejawe pomo}u termoakumulacionih (TA) pe}i, prema izrazu: 1 k eg Pmkp = n 8 k eg + + Pmj1 n n gde P mj1 ima zna~ewe i prora~unava se prema ta~ki a, dok koeficijent k eg zavisi od procentualnog u~e{}a broja stanova u stambenom objektu koji koriste elektri~no grejawe, i ima vrednosti: k eg = 0,6 ako najvi{e 75% stanova koriste elektri~no grejawe; k eg = 0,9 ako svi stanovi koriste elektri~no grejawe. v) Vrednosti maksimalnog jednovremenog optere}ewa dobijene pomo}u izraza u ta~kama a i b ukqu~uju i snagu zajedni~kih elektri~nih ure aja stambenog objekta (lift, toplotna podstanica i sl., ta~ka 10.1), ali ne ukqu~uju optere- }ewa poslovnih i zanatskih prostorija, uslu`nih radionica i sl. ako se nalaze u objektu Maksimalna jednovremena (anga`ovana) snaga potro{a~a (P ap ) iz kategorije potro{we "doma}instva", koja mo`e da se odobri elektroenergetskom saglasno{}u za prikqu~ewe nove ili rekonstruisane elektri~ne instalacije na NN mre`u, dobija se iz tabele u zavisnosti od vrste prikqu~ka (jednofazni ili trofazni) i na~ina zagrevawa u stanu: centralno grejawe, me{ovi-to grejawe (neelektri~no grejawe i TA pe}i) i elektri~no grejawe pomo}u TA pe}i. Tabela uva`ava realnost da se trenutno koriste elektromehani~ki ograni~ava~i snage (ure aji za ograni~avawe snage (struje), u daqem tekstu: ograni~ava~i snage) nazna~ene struje 32 A (40 A), sa mogu}no{}u izbora standardnog niza pode{enih vrednosti struja. Izbor mawe ili ve}e vrednosti pode{ene struje ograni~ava~a snage zavisi od zahteva potro{a~a i lokalnih energetskih mogu}nosti. 4 TEHNI^KA PREPORUKA Septembar 1998.

9 Tabela Anga`ovana snaga doma}instva P ap [kw] 16 A 20 A 25 A 32 A (40 A) Centralno SN1 10,0 12,5 grejawe SN2 10,5 13,1 Me{ovito SN1 10,0 12,5 15,6 grejawe SN2 10,5 13,1 16,5 El. grejawe SN1 15,6 20 TA pe}ima SN2 16,5 21 Jednofazni SN1 3,3 4,2 5,3 6,7 (8,4) prikqu~ak SN2 3,5 4,4 5,5 7,0 (8,7) Napomene: Faktor snage: cos ϕ = 0,95 SN1 - sistem nazivnih napona 3 x 220/380 V SN2 - sistem nazivnih napona 3 x 230/400 V Ako potro{a~ za zagrevawe stana koristi iskqu~ivo TA pe}i, obavezno se uslovqava da izdvoji elektri~nu instalaciju za elektri~ne ure aje (TA pe}i, bojleri) kojima }e da se upravqa pomo}u MTK ili RTK (poglavqe 9). Potro{a~ mo`e da zahteva (ugovori) i vrednost anga`ovane snage koja je mawa od vrednosti iz tabele 3.6.2, {to }e da se uslovi ugradwom ograni~ava~a snage sa odgovaraju}om ni`om vrednosti pode{ene struje. U stambenim objektima kolektivne gradwe sa vi{e od 20 stanova po objektu, nije dozvoqeno izdavawe elektroenergetske saglasnosti ako nije re{eno centralno grejawe objekta, {to zna~i da nije dozvoqeno kori{}ewe TA pe}i za kompletno zagrevawe stanova u objektima kolektivne gradwe Maksimalna jednovremena (anga`ovana) snaga stambenog objekta u kome se koriste elektri~ni ure aji velikih snaga, kao: proto~ni bojleri, elektri~ni kotao i sl., odre uje se posebnom analizom svakog konkretnog slu~aja i nije predmet razmatrawa ove preporuke Maksimalna jednovremena (anga`ovana) snaga za privremene objekte i objekte posebne vrste (ta~ka 1.1) odre uje se na osnovu zahteva potro{a~a za izdavawe elektroenergetske saglasnosti i posebne analize svakog konkretnog slu~aja. Septembar TEHNI^KA PREPORUKA 5

10 3.6.5 Dozvoqeni pad napona izme u mesta prikqu~ewa (ta~ke napajawa) i bilo koje druge ta~ke u elektri~noj instalaciji ne sme da bude ve}i od slede}ih vrednosti: za strujno kolo osvetqewa 3%, a za strujna kola ostalih potro{a~a 5%, ako se elektri~na instalacija napaja iz NN mre`e; za strujno kolo osvetqewa 5%, a za strujna kola ostalih potro{a~a 8%, ako se elektri~na instalacija napaja neposredno iz TS. Za elektri~ne instalacije ~ija je du`ina ve}a od 100 m, dozvoqeni pad napona pove}ava se za 0,005% po du`nom metru preko 100 m, ali ne vi{e od 0,5% Provera preseka provodnika prikqu~ka usled struje preoptere}ewa ili kratkog spoja vr{i se prema JUS N.B Minimalni preseci provodnika prikqu~ka treba da iznose: za bakarne provodnike: 6 mm 2, ali zbog tipizacije i mawih gubitaka preporu~uje se presek 10 mm 2 ; za aluminijumske provodnike: 16 mm Provera za{tite od elektri~nog udara vr{i se prema JUS N.B Primer 1: Odabrati tip i presek kabla ku}nog prikqu~ka stambenog objekta sa 40 stanova: 8 jednosobnih, 24 dvosobna i 8 trosobnih, sa centralnim grejawem i liftom. Re{ewe: Kod objekata sa ve}im brojem stanova maksimalno jednovremeno optere}ewe na nivou prikqu~ka dominantno zavisi od ukupnog broja stanova, a mawe od veli~ine stanova. Za ukupan broj stanova: n = 40, iz izraza a.2 dobijamo da u~e{}e jednog stana u maksimalnom jednovremenom optere}ewu ku}nog prikqu~ka iznosi prose~no: P mj 1 0,88 1 0, 88 1 = 5,1 n = 5,1 40 = 3,28 n 40 kw/stan Ukupna snaga na nivou ku}nog prikqu~ka (P mkp ) iznosi: Pmkp = Pmj 1 n = 328, 40= 131 kw Ovoj snazi, uz faktor snage: cos ϕ = 0,95 odgovara struja od 210 A po fazi u sistemu nazivnih napona 3 x 220/380 V, odnosno 200 A u sistemu 3 x 230/400 V. Usvajamo energetski kabl tipa PP00-AS, (3 x ) mm 2, koji mo`e da se optereti strujom od 245 A u zemqi i 220 A u vazduhu. 6 TEHNI^KA PREPORUKA Septembar 1998.

11 Primer 2: Odrediti maksimalno jednovremeno optere}ewe ku}e sa dva stana u kojima se za grejawe koriste TA pe}i. Re{ewe: Usvajamo: k eg = 0,9. Za n = 2 iz izraza a.1 dobijamo: P mjl = 6,63 kw/stan. Maksimalno jednovremeno optere}ewe na nivou ku}nog prikqu~ka, prema izrazu b, bi}e: 1 keg 1 0,9 Pmkp = n 8 k eg + + Pmj1 n = 2 8 0, ,63 2 = 28, 8 kw n 2 Primer 3: Dati tabelarni pregled maksimalne jednovremene snage na nivou ku}nog prikqu~ka preko koga se napaja do 20 stanova sa razli~itim na~inom zagrevawa stambenih prostorija Re{ewe: Tabelarni pregled maksimalne jednovremene snage na nivou prikqu~ka: Broj El. grejawe Me{ovito Centralno dom. TA pe}ima grejawe grejawe n kw kw/dom kw kw/dom kw kw/dom 1 16,5 16,5 16,5 16,5 8,5 8,5 2 28,8 14,4 27,4 13,7 13,3 6,7 3 40,4 13,5 37,4 12,5 17,4 5,8 4 51,6 12,9 46,8 11,7 21,2 5,3 5 62,7 12, ,2 24,9 5,0 6 73,5 12, ,8 28,4 4,7 7 84,3 12,0 73,8 10,5 31,7 4,5 8 94,9 11,9 82,5 10,3 35 4, ,4 11, ,1 38,2 4, ,9 11,6 99,5 10,0 41,4 4, ,4 11,5 107,9 9,8 44,5 4, ,8 11,4 116,3 9,7 47,6 4, ,1 11,3 124,5 9,6 50,6 3, ,4 11,2 132,8 9,5 53,6 3, ,7 11, ,4 56,6 3, ,9 11,1 149,1 9,3 59,5 3, ,1 11,1 157,2 9,2 62,4 3, ,3 11,0 165,3 9,2 65,3 3, ,5 11,0 173,3 9,1 68,2 3, ,6 11,0 181,3 9,1 71,0 3,6 Septembar TEHNI^KA PREPORUKA 7

12 4 IZVO\EWE NADZEMNOG PRIKQU^KA 4.1 Mesto prikqu~ewa (ta~ka napajawa) nadzemnog prikqu~ka je stub NN voda, odnosno zidna konzola ili krovni nosa~ ako su ovi elementi upori{ta NN voda. 4.2 Za izvo ewe nadzemnog prikqu~ka koristi se: SKS, izolacija iskqu~ivo od umre`enog polietilena, bez posebnog nose}eg provodnika, tip X00-A (TP-8); izuzetno: instalacioni kablovi za izvo ewe unutra{weg prikqu~ka (na primer: pri rekonstrukciji), izolacija od umre- `enog polietilena, tip XP, ali je dozvoqeno kori{}ewe i PVC izolacije, tip PP (JUS N.C3.220). 4.3 Raspon od mesta prikqu~ewa (stub NN voda) do mesta prihvatawa na objektu prikqu~ka izvedenog SKS-om mo`e da iznosi najvi{e 30 m. Za ve}e raspone obavezna je ugradwa pomo}nog stuba. Zatezawe prikqu~ka vr{i se zatezawem celog snopa, tako da ugib ne bude mawi od 0,5 m u trenutku zatezawa, ra~unaju}i trbuh u sredini raspona u odnosu na pravu koja prolazi kroz ta~ke prihvatawa SKS-a (TP-8). Zatezawe prikqu~ka izvodi elektromonter bez pomo}nih sredstava. 4.4 Provodnici (`ile) nadzemnog prikqu~ka ne prekidaju se na mestu uvoda u objekat, ve} se provla~e do ta~ke napajawa elektri~ne instalacije u merno razvodnom ormanu. Izuzetno, dozvoqeno je prekidawe voda prikqu~ka na mestu uvoda u objekat pri zameni samo spoqa{weg prikqu~ka, ako unutra{wi prikqu~ak odgovara nameni i nema potrebe da se mewa, na primer: zbog zamene golih u`adi prikqu~ka ili G/A (At/G) provodnika SKSom, zbog pove}awa du`ine spoqa{weg prikqu~ka usled promene mesta prikqu~ewa (izme{tawe stuba NN voda), zbog kvara na spoqa{wem prikqu~ku (ta~ka 4.8) i sl. 4.5 Nadzemni prikqu~ak se izvodi preko nosa~a na zidu objekta. Nadzemni prikqu~ak mo`e da se izvede i preko krova objekta, ako zbog male visine objekta ili nekih drugih razloga nije prihvatqivo izvo ewe prikqu~ka preko zida objekta. 4.6 Osnovni zahtevi za izvo ewe nadzemnog prikqu~ka preko nosa~a na zidu objekta su slede}i: Spoqa{wi prikqu~ak se izvodi preko nosa~a prikqu~ka, kao: kuka za prihvatawe (sl.4.6.1), konzola i sl. Zid mora da bude dovoqno ~vrst da izdr`i silu zatezawa prikqu~ka. Nosa~ prikqu~ka i uvod provodnika u objekat treba da su izvedeni tako da je spre~eno prodirawe padavina u objekat. Nosa~ prikqu~ka i sa wim provodno povezani delovi (ankeri, obujmice) ne smeju da budu galvanski vezani za neutralni provodnik, niti za metalne delove objekta koji su obuhva}eni nekom za{titnom merom od indirektnog dodira. 8 TEHNI^KA PREPORUKA Septembar 1998.

13 Sl Izvo ewe nadzemnog prikqu~ka preko zida objekta Vod unutra{weg prikqu~ka se provla~i kroz lako gibqivu plasti~nu cev pre~nika najmawe 36 mm do merno razvodnog ormana, u pripremqenom kanalu u zidu ispod maltera, sa spoqa{we strane objekta (zgrade). 4.7 Osnovni zahtevi za izvo ewe nadzemnog prikqu~ka preko krova objekta su slede}i: Spoqa{wi prikqu~ak se izvodi pri~vr{}ewem direktno na krovnu konstrukciju preko nosa~a - kuke (sl.4.7.1), ili uz primenu krovnog nosa~a. Konstrukcija krova, krovni nosa~ i konstruktivni elementi pri~vr{}ewa treba da izdr`e silu zatezawa prikqu~ka. Uvod prikqu~ka u zgradu, odnosno kroz cev krovnog nosa~a, treba da bude izveden tako da se spre~i o{te}ewe prikqu~ka. Otvori na krovu objekta, izvedeni radi monta`e prikqu~ka, treba da su ura eni tako da se spre~i prodirawe padavina u objekat. Sl Izvo ewe nadzemnog prikqu~ka preko krovne konstrukcije Septembar TEHNI^KA PREPORUKA 9

14 4.7.2 Krovni nosa~ (sl.4.7.2) se izra uje od ~eli~ne cevi pre~nika najmawe 65 mm, za{ti}ene od korozije vru}im pocinkovawem (debqina sloja cinka najmawe 70 μm) ili bojewem sa dva antikorozivna sloja i dva sloja laka za metal. Cev se u~vr{}uje najmawe na dva mesta za sigurnosne oslonce (na primer za grede krovne konstrukcije), a po potrebi se vr{i sidrewe cevi. Krovni nosa~ se izvodi tako da se spre~i prodirawe padavina u cev ili pored cevi, kao i stvarawe kondenzovane vlage (savijawe gorweg kraja, postavqawe kape i sl.). Krovni nosa~ i sa wim provodno povezani delovi (ankeri, obujmice) ne smeju da budu galvanski vezani za neutralni provodnik, niti za metalne delove objekta koji su obuhva}eni nekom za{titnom merom od indirektnog dodira. Sl Izvo ewe nadzemnog prikqu~ka preko krovnog nosa~a Vod unutra{weg prikqu~ka se provla~i kroz lako gibqivu metalnu cev po tavanici do zida, a daqe do merno razvodnog ormana kroz lako gibqivu plasti~nu cev pre~nika najmawe 36 mm u pripremqenom kanalu u zidu ispod maltera, sa spoqa{we strane objekta (zgrade) Ako je krov objekta od elektri~no provodnog materijala, prikqu~ak preko krova mo`e da se izvede iskqu~ivo pomo}u SKS-a, bez prekidawa. 4.8 Strujne veze provodnika nadzemnog prikqu~ka sa provodnicima NN voda na mestu prikqu~ewa, odnosno strujne veze provodnika spoqa{weg i unutra{weg prikqu~ka, izvode se pomo}u specijalnih stezaqki (spojnica) koje svojom konstrukcijom treba da obezbede dobar elektri~ni spoj provodnika i da spre~e prodor vlage. Spoj neutralnog provodnika NN voda izvedenog Al/~ u`etom i neutralnog provodnika prikqu~ka izvedenog SKS-om treba da se izvede sa dve stezaqke (spojnice). 10 TEHNI^KA PREPORUKA Septembar 1998.

15 Ako su NN vod i prikqu~ak izvedeni SKS-om, prikqu~ne stezaqke (spojnice) moraju da budu izolovane (sl.4.8). Sl.4.8 Spoj SKS prikqu~ka na SKS vod Nije dozvoqena izrada spojeva upredawem provodnika. Nije dozvoqeno nastavqawe provodnika spoqa{weg ili unutra{weg prikqu~ka. U slu~aju kvara, po pravilu se mewa ceo prikqu~ak, ali je dozvoqeno da se zameni samo spoqa{wi prikqu~ak (ta~ka 4.4). 4.9 Pri izvo ewu nadzemnog prikqu~ka moraju da budu ispo{tovani zahtevi propisani za sigurnosne visine i sigurnosne udaqenosti. Sigurnosna visina nadzemnog prikqu~ka izvedenog SKS-om iznosi: za naseqena mesta: 5 m iznad trotoara i 6 m iznad kolovoza; iznad pristupa~nih delova zgrade (terasa, balkon, ravan krov i sl.): 2,5 m; iznad ili ispod telekomunikacionog voda: 0,5 m. Sigurnosna udaqenost nadzemnog prikqu~ka izvedenog SKS-om iznosi: od pristupa~nih delova zgrade (terasa, balkon, ravan krov i sl.): 1,25 m; od gorwe ivice prozora navi{e: 0,3 m; od dowe ivice prozora nani`e: 0,7 m. 5. IZVO\EWE KABLOVSKOG PRIKQU^KA 5.1 Kablovski prikqu~ak mo`e da se izvede: na kablovsku NN mre`u preko kablovske prikqu~ne kutije (KPK); na NN razvodno ~vori{te; na nadzemnu NN mre`u. Septembar TEHNI^KA PREPORUKA 11

16 5.2 Kablovski prikqu~ak na kablovsku NN mre`u preko KPK izvodi se kao unutra{wi prikqu~ak kad je NN vod doveden u KPK (sl.5.2). Mesto prikqu~ewa kablovskog prikqu~ka je KPK. 1 kablovski NN vod; 4 KPK; 5 unutra{wi prikqu~ak; 6 merno razvodni orman; 7 vod do razvodne table u objektu Sl.5.2 Kablovski prikqu~ak preko KPK Za izvo ewe unutra{weg prikqu~ka koristi se ~etvoro`ilni energetski kabl tipa XP00-A, XP00, PP00-A ili PP00, odnosno ~etvoro`ilni instalacioni kabl tipa XP ili PP (JUS N.C3.220), bez za{titne (zeleno-`ute) `ile (TP-5). Vod unutra{weg prikqu~ka (energetski kabl ili instalacioni kabl) pola`e se kroz pristupa~ne i nenaseqene prostorije, vode}i ra~una o mogu}im mehani~kim o{te}ewima, toplotnim uticajima i prisustvu drugih instalacija (vodovod, kanalizacija, gas itd.). Vod unutra{weg prikqu~ka pola`e se kroz objekat u kanale, kroz cevi, na regale, u zid ispod maltera, na zid, ali nije dozvoqeno zazi ivawe kabla. Nije dozvoqeno nastavqawe provodnika (`ila) unutra{weg prikqu~ka. Boja izolacije neutralnog provodnika mora da bude plava. U slu~aju izrade merno razvodnog ormana u vidu ni{e, vodovi unutra{weg prikqu~ka se pola`u u poseban kanal koji je ozidan do ni{e. 5.3 Kablovski unutra{wi prikqu~ak u vi{espratnim stambenim objektima, u kojima se pored merno razvodnog ormana u prizemqu (glavni merno razvodni orman) postavqaju izuzetno i spratni merno razvodni ormani, izvodi se na slede}i na~in: Od mesta prikqu~ewa u KPK do posledweg spratnog merno razvodnog ormana pola`e se usponski vod (energetski kabl) na koji se preko odvojnih stezaqki ve`u glavni merno razvodni orman i spratni merno razvodni ormani (sl.5.3). Odvojne stezaqke se postavqaju na provodnike `ila usponskog voda, posle skidawa izolacije, bez prekidawa provodnika usponskog voda. Veza usponskog voda i sabirni~kog razvoda u prikqu~nom prostoru svih merno razvodnih ormana izvodi se tako e energetskim kablom. Kanal u koji se pola`e usponski vod treba na svakom spratu da bude pregra en nekim po`arno-otpornim materijalom (neoprenska guma i sl.). 12 TEHNI^KA PREPORUKA Septembar 1998.

17 1 kablovski NN vod; 2 KPK za elektri~ne instalacije u stanovima; 3 glavni merno razvodni orman (MRO); 4 spratni MRO; 5 ozidan kanal; 6 usponski vod; 7 brojilo hidrant pumpe; 8 brojilo lifta; 9 "protivpo`arni prikqu~ak"; 10 KPK za "protivpo`arni prikqu~ak"; 11 odvojne stezaqke. Sl.5.3 Unutra{wi prikqu~ak u vi{espratnom stambenom objektu sa "protivpo`arnim prikqu~kom" 5.4 Kablovski prikqu~ak na NN razvodno ~vori{te (TS 10(20)/0,4 kv, kablovski razvodni orman i sl.) izvodi se energetskim kablom do KPK, a daqe se izvodi unutra{wi prikqu~ak prema ta~ki 5.2 ili 5.3 (sl. 5.4). Mesto prikqu~ewa kablovskog prikqu~ka je NN razvodno ~vori{te. Ako se TS 10(20)/0,4 kv nalazi u objektu, izvodi se samo unutra{wi prikqu~ak direktnim vezivawem merno razvodnog ormana na TS (bez KPK). 5.5 Kablovski prikqu~ak na nadzemnu NN mre`u izvodi se u slede}im slu~ajevima: ako se utvrdi da bi izvo ewe nadzemnog prikqu~ka bilo tehni~ki ili estetski neprihvatqivo re{ewe; ako presek provodnika prikqu~ka prelazi 16 mm 2 ; ako se napaja objekat (zgrada) od lako zapaqivog materijala. Mesto prikqu~ewa kablovskog prikqu~ka je stub nadzemne NN mre`e. Prikqu~ak se izvodi energetskim kablom tipa XP00-A, XP00, PP00-A ili PP00. Prikqu~ak se izvodi na stubu NN voda preko kablovske zavr{nice od sinteti~kog materijala, a spajawe provodnika izvodi se prema ta~ki energetskog kabla Septembar TEHNI^KA PREPORUKA 13

18 dolaze na provodnike NN voda odozgo, da bi se spre~ilo prodirawe padavina u kabl. Energetski kabl se u~vr{}uje za stub obujmicama i mora da bude za{ti}en od mehani~kih o{te}ewa (metalni profil, cev i sl.) do visine najmawe 1,7 m iznad zemqe i do 0,3 m u zemqi. Preporu~uje se da se kabl montira na stranu stuba suprotno od kolovoza, kolskog prolaza i sl. Kablovski prikqu~ak na nadzemnu mre`u izvodi se tako da se energetski kabl pola`e bez prekidawa (bez KPK) do merno razvodnog ormana u objektu (sl.5.5). Energetski kabl prikqu~ka direktno se pola`e u zemqu do zida (temeqa) objekta prema TP-3. Provla~ewe kabla kroz zid (temeq) objekta izvodi se u cevi ~iji je unutra{wi pre~nik najmawe za 50% ve}i od spoqa{weg pre~nika kabla, a re{ewe treba da bude izvedeno tako da je onemogu}eno prodirawe vlage u objekat. 1kablovski NN vod; 4 KPK; 5 unutra{wi prikqu~ak; 6 merno razvodni orman; 7 vod do razvodne table u objektu. Sl.5.4 Kablovski prikqu~ak na NN razvodno ~vori{te 2 nadzemni NN vod; 3 prikqu~ne stezaqke na nadzemni NN vod; 6 merno razvodni orman; 7 vod do razvodne table u objektu; 8 kablovski prikqu~ak na nadzemni NN vod. Sl.5.5 Kablovski prikqu~ak na nadzmni NN vod 14 TEHNI^KA PREPORUKA Septembar 1998.

19 6 MERNO RAZVODNI ORMANI 6.1 Sadr`aj i dimenzije merno razvodnog ormana zavise od broja napajanih potro{a~a (doma}instava), na~ina zagrevawa prostorija (centralno grejawe, me{ovito grejawe, grejawe TA pe}ima), primewenog sistema napajawa (TN ili TT), za{tite od indirektnog dodira, izvo ewa elektri~ne instalacije s obzirom na sistem tarifirawa i upravqawa optere}ewem itd. 6.2 Da bi se stvorili osnovni uslovi za tipizaciju, merno razvodni orman se funkcionalno i prostorno deli na tri dela: prikqu~ni (dowi) prostor; merni (sredwi) prostor; razvodni (gorwi) prostor. Dubina merno razvodnog ormana iznosi 200 mm, s tim {to udaqewe od table (plo~e) - nosa~a opreme do unutra{we strane vrata ormana mora da iznosi najmawe 160 mm. Ostale dimenzije zavise od sadr`aja opreme koja se ugra uje. Merno razvodni orman ima jedna vrata, ali je dozvoqeno da merno razvodni orman kolektivne gradwe sa tri reda brojila ima i dvoja vrata. Vrata ormana su, u zavisnosti od dimenzija, jednokrilna ili dvokrilna, sa {arkama koje omogu}uju otvarawe za Vrata merno razvodnog ormana kolektivne gradwe se zatvaraju i zakqu~avaju tipskom bravom ili katancem po sistemu "glavnog kqu~a". Kao nosa~i opreme i ure aja koji se ugra uju u merno razvodni orman koriste se plo~e od izolacionog materijala, profilisani nosa~i (na primer {ina DIN 35 mm) i sl. Na sl.6.2 dat je primer izvo ewa funkcionalnih prostora merno razvodnog ormana koji koristi individualni potro{a~ iz kategorije doma}instva kod koga se upravqa optere}ewem. 6.3 Prikqu~ni (dowi) prostor merno razvodnog ormana slu`i za uvo ewe prikqu~ka i povezivawe sa mestom merewa (brojilom) preko rednih stezaqki, odnosno sabirni~kog razvoda, i ograni~ava~a snage. Aluminijumski ili bakarni provodnici voda unutra{weg prikqu~ka (SKS, energetski kabl, instalacioni kabl) direktno se ukqu~uju u redne stezaqke bez posebne pripreme krajeva provodnika (lemqewe, kori{}ewe specijalnih zavr{nica i sl.), dok se prikqu~ewe na sabirnice sabirni~kog razvoda vr{i preko odgovaraju}ih papu~ica. Izuzetno, kod individualnih potro{a~a koji koriste samo jedno brojilo dozvoqeno je da se provodnici prikqu~ka ukqu~e direktno (bez rednih stezaqki) na ograni~ava~ snage, pri ~emu se veza aluminijumskih provodnika prikqu~ka (SKS) i ograni~ava~a snage izvodi instalacionim provodnicima P 10 mm 2, presovawem u izolovane ~aure. Septembar TEHNI^KA PREPORUKA 15

20 1 prikqu~ni prostor; 2 merni prostor; 3 razvodni prostor; 4 ograni~ava~ snage; 5 prekida~i za el. instalaciju stana; 6 ZUDS za el. instalaciju stana; 7 bistabilna sklopka za upravqawe TA pe}ima; 8 ZUDS za TA pe}i; 9 prekida~i za TA pe}i; 10 upravqa~ki ure aj; 11 prekida~ upravqa~kog ure aja za upravqawe tarifama; 12 dvotarifno brojilo; 13 jednotarifno brojilo za TA pe}i. Sl.6.2 MRO individualnog potro{a~a kod koga se upravqa optere}ewem ({ema veze na sl a) 1 prikqu~ni prostor MRO-a; 2 ograni~ava~ snage; 3 prekida~i 6 A upravqa~kog ure aja; 4 glavni prikqu~ak (sabirnica) za uzemqewe. Sl.6.3 Monta`a ograni~ava~a snage u prikqu~nom prostoru MRO-a 16 TEHNI^KA PREPORUKA Septembar 1998.

21 Redne stezaqke su za presek provodnika najmawe 16 mm 2, sa dva zavrtwa po provodniku, i koriste se kada u merno razvodnom ormanu ima najvi{e 4 brojila. Sabirni~ki razvod se obavezno koristi kada u merno razvodnom ormanu ima vi{e od 4 brojila (ta~ka 6.6), ali mo`e da se koristi i sa mawe brojila. Prikqu~ni prostor mora da ima poseban poklopac (pertinaks debqine 5 mm, ~eli~ni lim debqine 1,5 mm i sl.) sa mogu}no{}u plombirawa na dva dijagonalna zavrtwa. U poklopcu se nalazi samo otvor (prorez) za prolaz delova ograni~ava~a snage koji su pristupa~ni potro{a~u (poluge za ru~no ukqu~ewe i iskqu~ewe, sl.6.3), tako da zamena ograni~ava~a snage, kao i pristup drugim prekida~ima i ostaloj opremi koja se nalazi unutar prikqu~nog prostora mo`e da se vr{i samo posle demonta`e poklopca. Poklopac mo`e da se sastoji i iz vi{e modula, ali svaki modul mora da bude sa mogu}no{}u plombirawa na dva dijagonalna zavrtwa. Za monta`u ograni~ava~a snage u merno razvodnom ormanu kolektivne stambene gradwe vidi ta~ku Visina prikqu~nog prostora iznosi 150 mm ako se u merno razvodnom ormanu nalazi do 4 brojila, odnosno 350 mm ako se u merno razvodnom ormanu nalazi vi{e od 4 brojila. [irina prikqu~nog prostora odre ena je {irinom mernog prostora. U prikqu~ni prostor se za svakog potro{a~a montira po jedan ograni~ava~ snage (jedan prekida~ za jednofazni prikqu~ak ili tri jednopolna prekida~a za trofazni prikqu~ak). Ako potro{a~ (doma}instvo) koristi dva brojila, ograni~ava~ snage je za ukupnu anga`ovanu snagu. U prikqu~ni prostor se jo{ montiraju (slika a): glavni prikqu~ak (sabirnica) za uzemqewe objekta (zgrade); galvanska veza (most) za povezivawe glavnog prikqu~ka za uzemqewe sa sabirnicom (stezaqkom) neutralnog provodnika ako se koristi TN sistem; prekida~i nazna~ene struje 6 A, i to: jedan za napajawe ulaznog kola upravqa~kog ure aja i jedan ako se upravqa bojlerima; odvodnici prenapona ako se predvi a wihova primena prema ta~ki Ako se u stambenom objektu (zgradi) sa vi{e stanova, pored upravqawa tarifama, upravqa i TA pe}ima i/ili bojlerima pomo}u MTK ili RTK, u prikqu~ni prostor se jo{ montira (sl b): pomo}ni rele za signalizaciju ve}e tarife; prekida~i nazna~ene struje 6 A, i to: jedan za upravqawe tarifama i jedan ako se upravqa TA pe}ima; sabirnica (stezaqke) za ukqu~ewe mawe tarife, ozna~ena belom bojom; sabirnica (stezaqke) za prebacivawe bistabilnih sklopki u polo`aj "ukqu~ene TA pe}i", ozna~ena svetlocrvenom bojom; sabirnica (stezaqke) za prebacivawe bistabilnih sklopki u polo`aj "iskqu~ene TA pe}i", ozna~ena tamnocrvenom bojom; Septembar TEHNI^KA PREPORUKA 17

22 sabirnica (stezaqke) za prebacivawe bistabilnih sklopki u polo`aj "ukqu~eni bojleri", ozna~ena qubi~astom bojom; sabirnica (stezaqke) za prebacivawe bistabilnih sklopki u polo`aj "iskqu~eni bojleri", ozna~ena braon bojom; sabirnica (stezaqke) za signalizaciju ve}e tarife, ozna~ena crnom bojom. 6.4 Merni (sredwi) prostor merno razvodnog ormana se sastoji od modulnih tabli (plo~a) - nosa~a opreme, kojih ima onoliko koliko ima brojila, jedne table za monta`u upravqa~kog ure aja ako se koristi dvotarifno (vi{etarifno) merewe i, po potrebi, jedne rezervne table. Ako se u merno razvodnom ormanu nalazi vi{e brojila, moduli tabli se sla`u po horizontali (u redu) i vertikali (najvi{e tri reda), tako da se racionalno iskoristi prostor predvi en za monta`u merno razvodnog ormana. Dimenzije jednog modula table iznose 220 mm x 400 mm. 6.5 Razvodni (gorwi) prostor merno razvodnog ormana slu`i za povezivawe mesta merewa (brojila) sa elektri~nom instalacijom potro{a~a. Visina razvodnog prostora iznosi 150 mm kod merno razvodnog ormana individualnog potro{a~a (doma}instva) i 200 mm kod merno razvodnog ormana stambenog objekta kolektivne gradwe. [irina razvodnog prostora odre ena je {irinom mernog prostora. U razvodni prostor se montira: glavna za{titna sabirnica (stezaqke) elektri~ne instalacije objekta (zgrade); sabirnica (stezaqke) neutralnog provodnika; prekida~ nazna~ene struje 6 A za ukqu~ewe mawe tarife i signalizaciju ve}e tarife kod individualnog potro{a~a (slike a, a i a); redne stezaqke za povezivawe izlaznih faznih provodnika brojila sa vodom elektri~ne instalacije potro{a~a (stana). Ako se u stambenom objektu (zgradi) upravqa TA pe}ima pomo}u MTK ili RTK, u razvodni prostor se jo{ montira (slike a i 9.3): tri prekida~a nazna~ene struje 16 A za vod koji napaja greja~e TA pe}i u stanu; tri prekida~a za vod koji napaja ostale elektri~ne ure aje u stanu. U razvodni prostor se montiraju i ZUDS-i ako se predvi a ovaj sistem za{tite od indirektnog dodira (ta~ka 18.6), i to jedan ZUDS po potro{a~u koji koristi jedno brojilo, odnosno dva ZUDS-a po potro{a~u kod koga se upravqa TA pe}ima. U razvodni prostor mogu da se montiraju i za{titni ure aji prekomerne struje (prekida~i, osigura~i) elektri~ne instalacije potro{a~a. 18 TEHNI^KA PREPORUKA Septembar 1998.

23 Na sl.6.5 dat je primer izgleda razvodnog prostora merno razvodnog ormana kod individualnog potro{a~a (doma}instva) kod koga se upravqa optere}ewem. 1 prekida~i za napajawe potro{a~a u stanu, osim greja~a TA pe}i; 2 prekida~i 16 A za napajawe greja~a TA pe}i; 3 prekida~ 6 A za upravqawe tarifama; 4 ZUDS za ostalu potro{wu u stanu; 5 redne stezaqke; 6 za{titna sabirnica; 7 bistabilna sklopka za upravqawe TA pe}ima; 8 ZUDS za TA pe}i; 9 stezaqke (sabirnica) neutralnog provodnika. (* slu~aj upravqawa optere}ewem sa jednim brojilom) Sl.6.5 Razvodni prostor MRO-a kod doma}instva kod koga se upravqa optere}ewem 6.6 Osnovne preporuke za izvo ewe sabirni~kog razvoda u prikqu~nom prostoru: Sabirnice se izra uju od bakra preseka 4 mm x 25 mm, a me usobno se postavqaju paralelno na rastojawu od 40 mm i pod uglom 45. Spoj izme u provodnika i sabirnice izvodi se zavrtwem sa navrtkom M6, uz obaveznu primenu elasti~nih podmeta~a. U ciqu lak{e monta`e provodnika, glavu zavrtwa treba fiksirati (na primer: tvrdim lemqewem) na mawe pristupa~noj strani sabirnice (sl.6.6). Razmak od ose do ose zavrtweva za prikqu~ak provodnika treba da iznosi najmawe 25 mm. Dozvoqeno je kori{}ewe i sabirni~kog razvoda od prefabrikovanih elemenata. 6.7 Merno razvodni orman montira se: u stambenom objektu individualne gradwe na lako pristupa~nom mestu za{ti}enom od ki{e, snega i sunca, kao: blizu ulaznih vrata sa nastre{nicom, pasa`, trem, otvorena terasa i sl., a na nenadkrivenom delu fasade kori{}ewem okapnice; u vi{espratnim objektima u lako pristupa~ne i nenastawene prostorije, kao: ulazni hol objekta, stepeni{ni prostor i sl. Septembar TEHNI^KA PREPORUKA 19

24 1 elasti~ni podmeta~; 2 podmeta~; 3 papu~ica; 4 navrtka M6; 5 Cu sabirnica 4 mm x 25 mm; 6 tvrdo lemqeno; 7 zavrtaw M6 x 20 mm. Sl.6.6 Spoj provodnika na sabirnicu u prikqu~nom prostoru MRO-a 6.8 Ne preporu~uje se monta`a merno razvodnog ormana na drvene (zapaqive) delove objekta. Ako se izuzetno i uz saglasnost ED merno razvodni orman mora da montira na drveni deo objekta, izme u ormana i drvenog dela treba da se postavi podloga od po`arno-otpornog materijala (neoprenska guma i sl.), ~ije su dimenzije po {irini i visini najmawe za 100 mm ve}e od dimenzija ormana. 6.9 Nije dozvoqena monta`a merno razvodnog ormana: u podrumske prostorije; na mesta izlo`ena potresima ili mehani~kim o{te}ewima (na primer: na zid iza vrata koja pri otvarawu mogu da udare u orman); u ni{e sa gasnim ili vodovodnim instalacijama; u prostorije izlo`ene vlazi, isparewima, pra{ini, velikim promenama temperature i drugim ~iniocima koji mogu da uti~u na ispravan rad mernih ure aja Merno razvodni orman se montira u zid, na zid ili kao slobodnostoje}i. Dozvoqeno je da se merno razvodni orman izvede i u obliku ozidane, zavr{no malterisane ili betonirane ni{e, sa vratima od materijala kao i za merno razvodni orman za ugradwu. Vrata ormana treba da zatvaraju ni{u, ali mogu da zatvaraju i ozidani kanal usponskog voda. Vrata treba da budu u ravni zida. Dubina ni{e treba da bude najvi{e 220 mm, a debqina zida iza ni{e mora da bude najmawe 60 mm Ku}i{te merno razvodnog ormana izra uje se od ~eli~nog lima debqine 1,5 mm, aluminijuma ili nekog sinteti~kog materijala koji ima potrebnu mehani~ku ~vrsto}u. 20 TEHNI^KA PREPORUKA Septembar 1998.

25 Za{tita od korozije ~eli~nih delova ormana izvodi se sa dva antikorozivna sloja i dva sloja laka za metal, ili vru}im pocinkovawem debqine sloja cinka najmawe 70 μm. Na vratima merno razvodnog ormana, u visini broj~anika, odnosno LCD displeja brojila, mogu da se nalaze otvori sa providnim (sigurnosnim) staklom za o~itavawe brojila bez otvarawa vrata ormana. Primena otvora za o~itavawe brojila je obavezna ako se orman montira ispred ulaznih vrata stambenog objekta. Primena otvora za o~itavawe brojila nije dozvoqena kod ormana potro{a~a posebne vrste kao: semafori (ta~ka 16.3), objekti na vodi (ta~ka 17.2) i sl. Na tabli pored svakog brojila, kao i na poklopcu prikqu~nog prostora pored svakog ograni~ava~a snage, mora da stoji oznaka (metalna ili plasti~na plo~ica) broja stana kome pripadaju Na vrata merno razvodnog ormana moraju da budu vidno postavqene slede}e oznake: sa spoqa{we strane: izlomqena crvena strelica i, po potrebi, natpis Pa`wa, opasno po `ivot ; sa unutra{we strane: sistem napajawa, na primer TN-C-S sistem. Mogu da se postave i druge oznake obave{tewa, opomena ili upozorewa, na primer: u vezi signalizacije tarifa i sl. Ako u jednom stambenom objektu ima vi{e merno razvodnih ormana, svaki orman mora sa spoqa{we strane na vratima da ima vidno postavqen broj koji ozna~ava odre eni orman Rastojawe od stajali{ta do dowe ivice merno razvodnog ormana treba da iznosi: 1,2 m za merno razvodni orman sa jednim redom brojila; 0,6 m za merno razvodni orman sa dva reda brojila; 0,3 m za merno razvodni orman sa tri reda brojila Me usobne veze (o`i~ewe) u merno razvodnom ormanu izvode se jedno`i~nim instalacionim provodnicima tipa P (JUS N.C3.200). Presek provodnika za o`i~ewe brojila iznosi 4 mm 2, a za upravqa~ke ure aje presek je 1,5 mm 2. Nije dozvoqeno nastavqawe provodnika i izrada spojeva upredawem. Prikqu~ci faznih, neutralnih i za{titnih provodnika treba da su izvedeni tako da mogu pojedina~no da se iskqu~e, a da to ne uti~e na rad drugih mernih ili upravqa~kih ure aja. Neutralni provodnik se dovodi jedno`i~no na svako brojilo. Za napajawe elektri~nih ure aja u elektri~noj instalaciji (u stanu) koristi se instalacioni kabl sa za{titnim (zeleno-`utim) provodnikom tipa PP-Y 5 x 4 mm 2. Neutralni provodnik se dovodi direktno sa sabirnice (stezaqke) u razvodnom prostoru merno razvodnog ormana, a ne iz brojila. Sabirnice (stezaqke) neutralnog provodnika u prikqu~nom i razvodnom prostoru me usobno se povezuju. Septembar TEHNI^KA PREPORUKA 21

26 6.15 Ako se na prikqu~ku nalazi samo jedan potro{a~, u merni prostor merno razvodnog ormana se montira jedna, dve ili tri table, i to: Jedna tabla se koristi za jednotarifno merewe ili za dvotarifno (vi{etarifno) merewe ako se koristi mikroprocesorsko brojilo u koje je integrisana i funkcija upravqa~kog ure aja. Dve table se koriste za dvotarifno merewe, kada se na jednu tablu montira brojilo, a na drugu tablu upravqa~ki ure aj. Dve table se koriste i za trotarifno merewe u doma}instvu, kada se na jednu tablu montira mikroprocesorsko brojilo u koje je integrisana i funkcija upravqa~kog ure aja, a na drugu tablu se montira jednotarifno brojilo preko koga se napajaju TA pe}i. Tri table se koriste za trotarifno merewe u doma}instvu, kada se na jednu tablu montira dvotarifno brojilo, na drugu tablu se montira jednotarifno brojilo preko koga se napajaju TA pe}i, a na tre}u tablu se montira upravqa~ki ure aj Ako se na prikqu~ku nalazi vi{e potro{a~a (doma}instava), u merni prostor merno razvodnog ormana montira se po jedna tabla sa dvotarifnim (vi{etarifnim) brojilom po potro{a~u, odnosno po dve table kada se na drugu tablu montira jednotarifno brojilo preko koga se napajaju TA pe}i. Na posebnu tablu montira se zajedni~ki upravqa~ki ure aj U vi{espratnim stambenim objektima merno razvodni orman se montira u prizemqu (sl.6.17). Me utim, u zavisnosti od broja spratova, broja stanova po spratu, raspolo`ivog prostora za sme{taj ormana, raspleta kablova i sl. merno razvodni ormani mogu izuzetno da se montiraju i po spratovima (jedan orman za jedan ili vi{e spratova), ali u svakom spratnom merno razvodnom ormanu mora da budu sme{tena brojila za najmawe ~etiri stana. U merni prostor merno razvodnog ormana montira se po jedna tabla sa dvotarifnim (vi{etarifnim) brojilom po potro{a~u, jer se u stambenim objektima kolektivne gradwe ne planira kori{}ewe TA pe}i za zagrevawe stanova (ta~ka 3.6.2). Merno razvodni orman u prizemqu objekta (glavni merno razvodni orman) razlikuje se od spratnih merno razvodnih ormana po tome {to se u wegovom mernom prostoru nalazi i posebna tabla za upravqa~ki ure aj, jedna tabla sa brojilom zajedni~ke potro{we, kao i najmawe jedna rezervna tabla (na primer: za monta`u ure aja za daqinsku komunikaciju sa centrom za obradu podataka). 22 TEHNI^KA PREPORUKA Septembar 1998.

27 1 prikqu~ni prostor; 2 merni prostor; 3 razvodni prostor; 4 ograni~ava~i snage; 5 sabirnice; 6 rele za signalizaciju ve}e tarife; 7 prekida~i upravqa~kog ure aja; 8 dvotarifno brojilo; 9 glavni prikqu~ak (sabirnica) za uzemqewe; 10 upravqa~ki ure aj (MTK, RTK). Sl MRO u stambenom objektu kolektivne gradwe ({ema veze na sl b) Septembar TEHNI^KA PREPORUKA 23

28 [irina hodnika ispred merno razvodnog ormana mora da bude najmawe 1 m. Radi boqe preglednosti, posebno kada se table sa brojilima montiraju u dva ili tri reda, prikqu~ni prostor merno razvodnog ormana stambenog objekta kolektivne gradwe ima dva poklopca, koji se posebno plombiraju. U gorwem poklopcu se nalaze otvori za prolaz delova ograni~ava~a snage koji su pristupa~ni potro{a~u (poluge za ru~no ukqu~ewe i iskqu~ewe). Dimenzije prose~enih otvora moraju da obezbede da zamena ograni~ava~a snage bude mogu}a samo posle demonta`e poklopca. Ograni~ava~i snage grupi{u se simetri~no u odnosu na brojila montirana po vertikali. Ako se poklopac sastoji iz vi{e modula, svaki modul mora da bude sa mogu}no{}u plombirawa na dva dijagonalna zavrtwa. 7 TABLE (PLO^E) U MERNO RAZVODNIM ORMANIMA 7.1 Table (plo~e) - nosa~i opreme u merno razvodnom ormanu izra uju se od pertinaksa, tvrdog PVC-a, hartinaksa, izokarta i drugih negorivih materijala. Metalne table (~eli~ni lim, aluminijum i sl.) mogu da se koriste samo u TN sistemu ako je ku}i{te ormana povezano sa sistemom uzemqewa objekta i ako je u objektu izvedeno glavno izjedna~ewe potencijala (TP-5). Na sl.7.1 dat je primer izvo ewa tipske modulne table za brojilo. 7.2 Tabla za monta`u brojila treba da bude pouzdano pri~vr{}ena za ku}i{te merno razvodnog ormana sa ~etiri zavrtwa u uglovima i sigurnosnim ("petim") zavrtwem ispod poklopca brojila, tako da tabla ne mo`e da se skine kada je poklopac brojila plombiran. Kod metalne table, ispod zavrtweva u uglovima table treba da se postave nazubqeni podmeta~i. Na sl.7.2 dat je primer pri~vr{}ewa pertinaks table sa sigurnosnim ("petim") zavrtwem. 7.3 Pri~vr{}ewe brojila za tablu izvodi se tako da je skidawe i postavqawe brojila mogu}e bez demonta`e table. Na tabli treba da postoje otvori za pri~vr{}ewe raznih tipova brojila, kao i otvori za uvo ewe provodnika. Otvori za pri~vr{}ewe brojila treba da imaju zavrtwe koji su osigurani od ispadawa i okretawa. Otvori za uvo ewe provodnika treba da budu izvedeni tako da se omogu}i poseban prolaz provodnika i da se ne o{tete provodnici. Otvori za uvo ewe provodnika na metalnoj tabli treba da imaju zaobqene ivice, ili treba da se umetne posebna izolaciona plo~ica sa odgovaraju}im brojem otvora za prolaz provodnika. Na sl.7.3 dat je primer u~vr{}ewa brojila na pertinaks tablu kori{}ewem torban zavrtwa. 24 TEHNI^KA PREPORUKA Septembar 1998.

29 Sl.7.1 Tipska modulna tabla za brojilo ili upravqa~ki ure aj Septembar TEHNI^KA PREPORUKA 25

30 1 dno MRO-a; 2 cev; 3 zavrtaw M6x55/20; 4 pertinaks tabla (nosa~ opreme). Sl.7.2 Primer izvo ewa pri~vr{}ewa pertinaks table sa sigurnosnim ("petim") zavrtwem a) sa uzemqewem b) bez uzemqewa 1 torban zavrtaw M 6 x 25; 2 navrtka M 8; 3 podlo{ka za zavrtaw M 6; 4 zup~asta podlo{ka za zavrtaw M 6; 5 provodnik za uzemqewe P 4 mm 2 ; 6 no`ica brojila ili upravqa~kog ure aja; 7 pertinaks tabla. Sl.7.3 Primer izvo ewa u~vr{}ewa brojila ili upravqa~kog ure aja za tablu pomo}u torban zavrtwa 26 TEHNI^KA PREPORUKA Septembar 1998.

31 8 UPRAVQAWE TARIFAMA 8.1 Za prebacivawe tarifa kod dvotarifnih (vi{etarifnih) brojila koristi se upravqa~ki ure aj (MTK ili RTK prijemnik ili elektronski uklopni sat). Prijemnik MTK ili RTK mo`e jednovremeno da se koristi i za upravqawe optere}ewem. Funkcija upravqa~kog ure aja mo`e da bude integrisana u okviru mikroprocesorskog (digitalnog) brojila. 8.2 Po prikqu~ku se koristi jedan upravqa~ki ure}aj. Kod stambenog objekata sa dvojnim vlasni{tvom upravqa~ki ure aj se postavqa u svaki merno razvodni orman. 8.3 Sa jednim upravqa~kim ure ajem mo`e direktno da se upravqa tarifama do 100 brojila. 8.4 Napojno kolo upravqa~kog ure aja treba da se prikqu~i preko prekida~a nazna~ene struje 6 A na nemerenu energiju, ispred ograni- ~ava~a snage (poglavqe 9). Izlazna kola MTK ili RTK prijemnika osiguravaju se posebno, sa prikqu~ewem prekida~a nazna~ene struje 6 A na merenu energiju. Ako u stambenom objektu postoji brojilo zajedni~ke potro{we, preko ovog brojila se vr{e sva prikqu~ewa na merenu energiju (slike b, b i b). 8.5 Upravqawe tarifom vr{i se kod individualnih potro{a~a direktnim povezivawem slobodnih kontakata upravqa~kog ure aja i brojila (sl a), odnosno preko sabirnice (stezaqke) ako se upravqa tarifama na vi{e od jednog brojila (sl b). Preko upravqa~kog ure aja se ukqu~uje mawa tarifa. Signalizacija tarife vr{i se na razvodnoj tabli u stanu, direktno preko slobodnog kontakta upravqa~kog ure aja, odnosno preko pomo}nog relea i sabirnice (stezaqke) ako se signali{e tarifa vi{e od jednog brojila. Signali{e se vreme ve}e tarife. 9 UPRAVQAWE OPTERE]EWEM 9.1 Puna opravdanost uvo ewa sistema MTK ili RTK posti`e se kada se sistem koristi za upravqawe elektri~nim ure ajima, prvenstveno TA pe}ima i bojlerima. U tu svrhu treba da se izvr{i pravilan izbor prijemnika MTK ili RTK, a elektri~ne instalacije u stambenom objektu treba da se prilagode za upravqawe. 9.2 Da bi moglo da se upravqa elektri~niim ure ajima u stanu, u merno razvodnom ormanu i na razvodnoj tabli stana potrebno je da se izvr{i grupisawe pojedinih strujnih krugova: Svi elektri~ni ure aji u stanu prikqu~uju se na jedan sistem sabirnica na razvodnoj tabli stana: kod objekta sa centralnim grejawem i daqinskim pripremawem tople vode, i kod ovih potro{a~a se ne vr{i upravqawe optere}ewem; Septembar TEHNI^KA PREPORUKA 27