Tema 9 - EKONOMSKE I FINANSIJSKE ANALIZE PROJEKATA INFRASTRUKTURE

Transcript

1 Tema 9 - EKONOMSKE I FINANSIJSKE ANALIZE POJEKATA INFASTUKTUE HIDOTEHNIČKE Finansijska analiza dobija se iz sinteze predhodnih analiza trzista I tehnologija a potom se vrsi ocena isplativosti I opravdanosti. Odnosno u okviru finansijske analize se razmatraju I analiziraju finansijski aspekti investiranja. Kada govorimo o finansijskoj analizi mi govorimo o sledećim stvarima: investicionim ulaganjima finansijskim sredstvima troškovima poslovanja Prihodima Novcanim troskovima (rashodima ) Novčani Troškovi Bilans Uspeha Finansijski Tok Bilans Stanja Ekonomski Tok Studija Opravdanosti Studijom opravdanosti odredjuje se naročito prostorna, ekološka, društvena, finansijska, tržišna i ekonomska opravdanost investicije za izabrano rešenje, razrađeno idejnim projektom, na osnovu kojeg se donosi odluka o opravdanosti ulaganja i pokretanju postupka za izdavanje odobrenja za izgradnju. Priprema projekta za obezbeđivanje sredstava iz EU Da bi se obezbedila sredstva iz fondova Evropske unije, potrebno je pripremiti studiju izvodljivosti, u skladu sa uputstvom Evropske komisije za izradu cost-benefit analize projekata. INVESTICIJA Investicija predstavlja bilo kakvo ulaganje nekog sredstva najcesce novca radi sticanja materijalne ili bilo kakve druge dobiti. Taj novac se moze ulagati u finansijske oblike imovine I realne oblike imovine koji omogucavaju ostvarenje profita kroz odgovarajuce produktivne aktivnosti. Kada kazemo investicija mislimo na ulaganja najcesce u masine,objekte I opremu ali u sirem smislu ta ulaganja obuhvataju 1. Nepokretnosti 1

2 2. Hartije od vrednosti 3. neophodne zalihe za normalno funkcionisanje preduzeća 4. obim kredita odobrenih klijentima u određenoj, stalnoj visini 5. intelektualne investicije 6. sive investicije (troškovi istraživanja, naučnih ili tehnoloških) 7. tehnicke investicije 8. komercijalne investicije Pregled Investicionih Ulaganja OSNOVNA SEDSTVA: Zemljište Gradjevinski objekti Oprema Instalacija Infrastruktura Ostala osnovna sredstva OBTA SEDSTVA OSTALA ULAGANJA ULAGANJA U OSNOVNA SEDSTVA Zemljiste predstavlja kupovinu lokacije na kojoj ce biti smesteni elementi investicionog objekta,tu spadaju troskovi kupovine placa I svih pratecih naknada.cena zavisi od lokacije I ekonomske razvijenosti sredine. Gradjevinski objekti Novcana ulaganja vezana za dobijaje svih potrebnih dozvola I izradu projekata kao I sve gradjevinske radove vezane za izgradnju konkretnog objekta (zemljani,betonski,zidarsko-zanatski radovi.) Oprema - Ulaganja u sve potrebne masine I uredjaje I tehnoloske sredine koji su potrebni da za izvrsenje tehnoloskog procesa. Instalacije - Novcana sredstva za sve instalacije koje su objektu potrebne (elektro,grejne,vodovod,telekomunikacije I druge) Infrastruktura - Ulaganja u uredjene okolne sredine objekta (prilazni putevi,prakting placevi,parkovi itd.) Ostala osnovna sredstva - Novacana sredstva za patente I licence za koristenje odredjenih tehnoloskih resenja, nabavku knowhow za koriscenje odredjene tehnologije. ULAGANJA U OBTNA SEDSTVA Ova ulaganja su izvedena iz ostalih elemenata ivesticija a pre svega iz ukupnog planiranog obima aktivnosti.mogu se odrediti na dva nacina: 2

3 Jednostavniji nacin - racuna na osnovu dva pokazatelja vrednosti ukupnog prihoda I prosecnog koeficijenta obrta obrtnih sredstava (racuna se tako sto se ukupan prihod podeli sa koeficijentom) Slozeniji nacin - zasniva se na obracuju potrebnih obrtih sredstava za svaku stavku ULAGANJA U OSTALA SEDSTVA Ona se najcesce na indirektan nacin vezana za projekat (izgradnja kantine za radnike ili nabravka Baraka za smestaj radnika) Troskovi Ovi troskovi obuhvataju tekuce odrzavanje objekta,isplata plata osoblju,troskovi za elektricu enegiju I komunalni troskovi. Postoje dva tipa troskova: fiksni I varijabilni. Fiksni troskovi su unapred odredjeni I ne zavise od obima aktivnosti.njih cine troskovi zakupa, osiguranja I plata zaposlenima.mogu biti apsolutno fiknsi I relativno fiksni. Troškovi Fiksni Troskovi Varijabilni Troškovi Apsolutno Fiksni elativno Fiksni Proporcijonalni Neproporcijonalni Degresivni Progresivni Apsoluto fiksni troskovi Visina ovih toroskova j nepromenljiva I nezavisna od intenziteta iskoriscenosti kapaciteta.svako preduzece mora da snosi ove troskove u njihovoj punoj vrednosti od svog osnivanja I ne mogu se smanjiti cak ni kada je obustavljena proizvodnja.to su: kamata na osnovna sredstva,troskovi osiguranja,vremenska amortizacija,troskovi obezbedjenja objekta,licni dohoci za zaposlene,doprinosti Kada je proizivodnja obustavljenja ukupni troskovi preduzeca su jednaki apsolutnim fiksnim troskovima preduzeca. elativno fiksni troskovi Ovi troskovi ostaju fiksni samo u pojedinim slojevima proizvodnje ali kada obim proizvodnje premasi odredjene kapacitete pojavljuju se novi fiksni troskovi I izazivaju rast ukupnih fiksnih troskova.do ovih troskova dolazi kada se poveca obim proizvodnje ili prosiri kapacitet to je slucaj kada se uvodi vise smena u proizvodnji, nova serija model.tada se pojavljuju 3

4 troskovi nove radne snage, dodatni troskovi oko pripreme nove proizvodnje I vise troskova oko popravke masina koje se, usleda vece koriscenosti vise kvare. Varijabilni troškovi Varijabilni troskovi, za razliku od fiksih, zavise od povecanja i smanjenja proizvodnje. Izmedju varijabilnih troskova i kolicine proizvoda postoji funcionalna zavisnost. Postoje varijabilni troskovi koji su proporcionalni oscilacijama koriscenja,svako povecanje obima proizvodnje ima za posledicu povecanje obima troskova.to su proporcionalni troskovi. Postoje i varijabilni troskovi koji nisu srazmerni oscilacijama proizvodnje.takvi vcarijabilni troskovi koji rastu usporenijim intenzitetom od rasta proizvodnje su degresivni ili progresivni troskovi. Proporcionalni troškovi Ovi troskovi su elasticni i srazmerno se prilagodjavaju stepenu iskoriscenosti kapaciteta.ukupni proporcionalni troskovi se mogu izraziti sledecom formulom: VT=vt/x VT-ukupni proporcionalni trosak Vt-proporcionalni trosak po jedinici proizvoda x-broj jedinica proizvoda. U ove troskove racunaju se i troskovi materijala za izradu,licni dohodci izrade,troskovi ambalaze I ekspedicije,znatan deo troskova prodaje Degresivni troškovi Ovi troškovi rastu pri povecanju stepeni iskorišćenosti kapaciteta ali u slabijoj meri od porasta stepena.oni su slozeni mesoviti I sastoje se od fiksnih I varijabilnih troskova.degresivni troskovi se najcesce pojavljuju u granama industrije u kome je potrebno intenzivno ucesce osnovnih sredstava u procesu proizvodnje.jaka degresija je tipicna za elektricne central,rafinerije nafte,saobracajna preduzeca I dr.sto je veci deo fiksnih troskova u ukupnim,to je degresija troškova sve jača,pa je preduzece primorano da intenzivnije koristi proizvodni kapacitet.pri niskim stepenima iskorišđćenja,jedinicni troškovi su visoki pa su zbog toga kvote fiksnih trošova po proizvodu visoke.sto se proizvodnja povećava,troškovi po proizvodu su sve niži. Progresivni troškovi Ovi troskovi rastu u vecoj meri od porasta obima proizvodnje.kada je preduzece preoptereceno porudzbinama koje su vezane za odredjene rokove,dolazi do preopterecenja radne snage I osnovnih sredstava sto za posledicu ima progresiju troskova.dolazi do brzeg zamaranja ljudi I opada stepen ucinka kod radnika.zbog uzurbanosti u proizvodnji,masine se vise koriste sto iziskuje vece troskove opravke.progresiju troskova u preduzecu izazivaju varijabilni troskovi,dok fiksni troskovi ne mogu izazvati progresiju troskova.progresija troskova je prolazne prirode I traje dok je preduzece preoptereceno.cim se proizvodnja smanji,stepen iskoriscenosti dospeva u optimalnu zonu I troskovi po jedinici opet dostizu minimum. 4

5 Cost-Benefit analiza CBA (analiza troškova i prihoda) Cost-Benefit analiza CBA je tehnika procene projekta koja se razvila usled nedostatka finansijskih analiza investicionih projekata. Ona obezbeđuje procenu neto društvenoekonomskih utiaja javnog projekta. Za razliku od standardne finansijske analize, CBA obuhvata i socijalnu dimenziju u kojoj je društvo činjenično investitor. U pogledu procene javnih investicionih projekata, glavna prednost CBA je da se ne uzimaju samo društvenoekonomski uticaji, već i uticaji ekstremnih faktora i promene cena. U širem smislu CBA obuhvata: -opis projekta uz pomoć koga objašnjavamo probleme koji će rešiti projekat i ciljeve koje trebamo ostvariti -Društveno-ekonomski koncept koji služi za opisivanje društveno-ekonomske pozadine zahvata projekta a koja se odnosi na sprovođenje projekta -institucionalna analiza koja predstavlja detalje organizacionih i institucionalnih aspekata nosioca projekta -analizu kreditne sposobnosti, uz pomoć koje se definiše mera do koje nosilac projekta može da učestvuje u finansiranju investicija Interna stopa rentabilnosti I Projekti se ocenjuju uz pomoć kriterijuma interne stope rentabilnosti (I) na sledeći način: Svaki projekat kod koga je veličina interne stope rentabilnosti veća od kamatne stope koja vlada na tržištu kapitala, se smatra kao povoljnim i ekonomski opravdanim za realizaciju. Analiza troškova životnog ciklusa (LCC) Troškovi životnog ciklusa (LCC) predstavljaju sumu procenjenih troškova od početka rada na nekom projektu, pa do prodaje i otpisa opreme, odnosto, završetka projekta. LCC se primenjuje u: 5

6 -analiza toga da li je neka organizacija u mogućnosti da priušti sebi nabavljanje neke skupe jedinice opreme, tj da li će ti troškovi nabavke biti pokriveni očekivanim dohotkom finansijskih sredstava (opravdanost nabavke). -analiza toga da li je potrebno opredeljivati se za jednog ili drugog dobavljača (uslovi plaćanja, dugoročna perspektiva, kvalitet te usluge i njen finanijski ekvivalent). -analiza tog da li se opredeliti za za onu opremu koja je projektovana na jednoj ili drugoj osnovi, tj koncepciji (npr automobil na dizel ili benzin). -definicija rasporeda opreme u pogonu koja nam pruža najjeftinije i najbrže proizvodnje (najkraći putevi unutrašnjeg transporta, odnosno najjeftiniji unutrašnji transport). -proizvođači mogu da primenjuju LCC da bi ustanovili svoj rizik usled utvrđivanja garancije tj garantnog roka, i obima te garancije. -Osiguravajuće kuće mogu da koriste LCC da bi odedile finansijski rizik prilikom osiguravanja nekog objekta ili opreme, tj da bi odredile visinu premije i osigurane sume. -trgovci mou da koriste LCC da bi potencijalnim kupcima objasnili da je pametnije da se odluče za njihovu skuplju robu nego za jeftiniju robu koju nudi konkurencija. Nedostaci LCC -neophodno je kalibrisati modele troškova (usklad procena sa realnim stanjem, koliko to jeste moguće) -potrebna je velika količina podataka (treba proceniti svakog sastavnog dela sistema). -podaci koji već postoje su sumnjivog karaktera (promenljivo tržište je uzročnik promene nabavne cene svakog proizvoda) -potrebno je da se definiše scenario (zahteva poznavanje i strukture proizvoda i strukture troškova koji čine troškove ciklusa) -LCC rezultati nisu dobri za pravljenje budžeta (ne koriste se stvarni već procenjeni troškovi) Finansijska i ekonomska analiza projekta u oblasti vodosnabdevanja i otpadnih voda Prirodna bogatstva su u vlasništvu države, što je opšte poznato, i da bi kao takve trebao da ostanu u državnoj svojini. Tu pripadaju vodovodi i voda Srbije. Voda je prirodno bogatstvo koje nema svoju cenu i takva ne bi smela da ode pod koncesiju. U sektoru vodosnabdevanja, investicije se mogu svsrtati u kategoriju infrastrukture koja stvara neto prihode. 6

7 Finansijski prihodi naknade i tarife u vodosnabdevanju naknada za prikupljanje i transport otpadnih voda prihodi od prodaje prerađene vode cena ostalih posluga korisnicima (priključivanje na mrežu, održavanje...) Finansijski rashodi Investicioni rashodi: nabavka zemljišta radovi oprema pravne naknade početni rashodi Operativni rashodi: energija materijal usluge troškovi zaposlenih troškovi održavanja Preporučljiv je projektni period od 3 godina. Među najvažnijim ciljevima finansijske analize u sektoru vodosnabdevanja je da pokaže dugoročnu finansijsku održivost projekta. Što se rashoda tiče, treba razmatrati kupovnu cenu proizvoda i usluga potrebnih za funkcionisanje fabrike. Finansijska analiza, takođe, treba da uzme u obzir rezidualnu vrednost investicije jeri vodovodnu infrastrukturu karakteriše dug period upotrebe. Ekonomska analiza: Ekonomska analiza mora da obuhvati društveno-ekonomske troškove i koristi u odnosu na potrošače, izvore vode i životnu sredinu. Ekonomske koristi i troškove u oblasti vodosnadbevanja i prerade otpadnih voda treba identifikovati od slučaja do slučaja pošto su snažno povezane sa projektnim ciljevima, upotrebom vode itd. Glavne koristi projekta vodosnadbevanja u odnosu na vrstu projekta i ciljeve su: Povećanje količine i pouzdanosti vodosnadbevanja Zaštite izvora visokog kvaliteta i ekološke vrednosti Ograničavanje gubitaka vode Garantovanje pristupa pijaće vode u oblasti sanitarnih problema Koristi od kanalizacionih sistema i prečišćivača se mogu proceniti na osnovu potencijalne potražnje za uslugama odvođenja, kao i na osnovu adekvatne obračunske cene vode. Kod odvođenja otpadnih voda korist je izbegnuta na zemljištu zbog eventualnih i neregulisanih 7

8 atmosferskih voda. Za svaki projekat, bilo pozitivni ili negativni faktori zbog korišćenja vodnih resursa i izgradnje infrastrukture se moraju razmotriti korišćenjem kvantitativnog pristupa EZULTATI PIMENE ANALIZE OSETLJIVOSTI POKAZATELJA EKONOMSKE EFIKASNOSTI DENAŽNIH SISTEMA NA PODUČJU PANČEVAČKOG ITA azvoj područja Pančevačkog rita zavisi i od načina regulisanja režima voda. Opravdanost ovakvih poduhvata moguće je proceniti na osnovu investicija potrebnih za realizaciju, kao i troškova funkcionisanja tako izgrađenog drenažnog sistema. Istraživanja u ovom slučaju su veoma kompleksna jer objedinjuju tehničke, tehnološke i ekonomske pokazatelje razvoja i upravljanja sistemom. Investiciona analiza obuhvata u ovom slučaju sve troškove na uređenju voda kao i troškove uređenja zemljišta (poljoprivrednog i građevinskog). Prema predloženom tehničkom rešenju radi se o kompleksnom uređenju poljoprivrednog područja. Investiciona ulaganja u ovom slučaju odnosila bi se na izgradnju ili rekonstrukciju većeg broja objekata i radova koje treba realizovati kao što su (Potkonjak, Božić, Nikolić, 26.) : - crpne stanice; - ustave; - rekonstrukcija kanala (spuštanje dna); - razdvajanje slivnih površina; - iskop drenažnih linija; - izrada drenažnih zavesa; - komasacija zemljišta; - horizontalna cevna drenaža. 8

9 Planirane aktivnosti se mogu izvoditi po fazama, odnosno različitim scenarijima (, 1, 2, 3, 4, 5), pri čemu i redosled primene može biti različit, a vreme trajanja realizacije zavisilo bi od dinamike i načina obezbeđenja finansijskih sredstava. Planirani iznos investicija po fazama dat je u tabelama, u kojima se nalaze i ostali ulazni podaci neophodni za investicionu analizu Pregled ugroženih površina po fazama (faze od do 5, izražene u hektarima) 1 Ukupno ugrožene površine (< 1 m) Izlaz iz modela S S1 S2 S3 S4 S5 8.26, 5.31, 3.32, 4.3, 1.9,, 2 Ugrožena PGZ (S- S2 m) Izlaz iz modela 1.61, 1.39, 1.13, 1.25, 912,, 3 Ugrožena PGZ (S- S1 m) Izlaz iz modela 777, 634, 488, 76, 3,, 4 Odbranjen a PGZ 2S- 2Si - 211, 474, 352, 692, 1.61, 5 Ukupno ugrožene površine (< 1 m), bez PGZ 1i-3i 7.48, 4.67, 2.84, 3.95, 1.89,, 6 Odbranjen a PPZ (5S- 5Si)*K , 3.74, 2.84, 4.5, 6.2, 7 Ukupno odbranjen o 4Si+6S i , 4.21, 3.19, 5.19, 7.62, PGZ površina građevinskog zemljišta PPZ površina poljoprivrednog zemljišta S postojeće stanje Si rešenje (scenario) upravljanja (faze od do 5) K koeficijent koji pokazuje odnos poljoprivrednih površina prema ukupnim površinama područja, umanjenih za površinu naselja: K.8 Investiciona analiza S S1 S2 S3 S4 S5 Ulaganja [16 ] -,5 2, 6,4 8,4 15,9 Ukupno ugrožene površine 8,26 5,31 3,32 4,3 1,9, (<1 m, ver. 1%) [13 ha] Ukupno ugrožena PGZ 1,61 1,39 1,13 1,25,91, (<2 m, ver. 1%) [13 ha] Odbranjena PGZ: 4x2 (ver. 1%) [13 ha], 4,22 9,49 7,4 13,8 32,1 9

10 Ugrožena PPZ: 5 7,48 4,67 2,84 3,95 1,89, (<1 m, ver. 1%) [13 ha] Odbranjena PPZ: 5Sc-5Sci, 2,81 4,65 3,53 5,59 7,48 (ver. 1%) [13 ha] Ukupno odbranjeno [13 ha], 7,3 14,1 1,6 19,4 39,6 Jedinična investicija [ /ha] - 71,2 141,5 65,4 432,2 41,8 Kao što se može zapaziti najniža jedinična investiciona ulaganja ( /ha) su za S1. Troškovi funkcionisanja pojedinih objekata i radova - odnosi se na fazu eksploatacije drenažnog sistema. Najvažniji su sledeći : - amortizacija; - troškovi energije (prepumpavanje); - troškovi održavanja; - troškovi upravljanja. Amortizacija je značajan trošak, u zavisnosti od veličine branjene površine, broja (gustine) i tehničkih karakteristika kanalske mreže, kapaciteta i karakteristika crpnih stanica. Kod obračuna amortizacije koriste se propisane zakonske stope koje se množe sa predračunskom vrednošću objekata i radova, što predstavlja godišnji iznos amortizacije. Stope amortizacije za karakteristične objekte ovog sistema su : - pumpe za dovodnjavanje 8% godišnje - oprema za drenažu 7% ««- građevinski deo crpnih stanica 1,5 % - kanalska mreža (zemljana) 1,5 % - vertikalna cevna drenaža 1 %. - Troškovi energije predstavljaju troškove utrošene energije za prepumpavanje i u zavisnosti su od: - prosečne godišnje zapremine (m3), - prosečne visine dizanja (m), i - stepena korisnog dejstva (η). Jedinična cena električne energije ( /kwh) je promenljiva u toku sezone i zavisi od: odobrene snage, više i niže dnevne tarife za aktivnu energiju, reaktivne energije, prekomerne reaktivne energije i prekomerne snage. Troškovi upravljanja pojedinim objektima i sistemom u celini, kao indirektni trošak, predstavljaju ustvari troškove radne snage (i ostale prateće troškove) zaposlenih na upravljanju. U ovom slučaju ovi troškovi su obračunati na 2 % od iznosa troškova energije i troškova održavanja. Troškovi održavanja objekata na drenažnom sistemu obuhvataju izvršenje više poslova kao što su: - košenje kosina i bankina kanala jedan do dva puta godišnje, 1

11 - košenje dna kanala i uklanjanje rastinja, - izmuljenje, odnosno tehničko čišćenje kanala sa razastiranjem iskopanog materijala u proseku svake četvrte godine, - održavanje horizontalne cevne drenaže (ispiranje drenskih cevi i podrivanje zemljišta - svake četvrte godine), - održavanje crpnih stanica (građevinskog dela, hidromehaničke opreme, elektroopreme i dr.). Izvršenje svih ovih poslova je u okvirima redovnog održavanja melioracionog sistema na osnovu kojih se određuje visina naknade za odvodnjavanje poljoprivrednog, šumskog i građevinskog zemljišta. Najveće učešće u troškovima redovnog održavanja kanala ima košenje kosina i dna kanala (oko 45%) a izmuljenje dna kanala učestvuje sa oko 4% u ukupnim troškovima. U ovom slučaju svi ovi troškovi iskazani su preko troškova izmuljenja kanalske mreže koji su procenjeni na 2 /m3, isto kod svih varijanti. Prema normativima izmuljuje se 15. m3 što iznosi 3. /godišnje. Na osnovu prethodnih elementnih troškova sastavljen je približan predračun godišnjih troškova funkcionisanja, koji su podeljeni sa odbranjenom površinom u hektarima Troškovi funkcionisanja po scenarijima (fazama): Scenario ed. broj Parametri S S1 S2 S3 S4 S5 Amortizacija ( ) Troškovi energije ( ) Troškovi održavanja ( ) Troškovi upravljanja ( ) Ukupni troškovi ( ) , , , 256.9, , , 3., 3., 3., 3., 3., 3., , , , , , , , , , , , , 6 Površina koja se brani (ha) 7.3, 14.1, 1.6, 19.4, 39.6, 7 Troškovi po odbranjenom ha ( /ha) 76,43 48, 62,95 42,69 33,5 Kao što se može zapaziti iz date tabele, troškovi po odbranjenoj jedinici površine su varirali od 33,5 do 76,45 /ha, a najniži troškovi postižu se kada je sistem završen u celini. 11

12 ecovery Ulazni podaci u ovom slučaju su bili: ukupna investiciona ulaganja ( ), godišnja neto primanja ( ) i diskontna stopa (%). Ukupna NSW za period eksploatacije sistema od 3 godina i diskontnu stopu od 6% iznosila bi ,. Pošto je NSW> to znači da je realizacija ovog projekta po ovom pokazatelju opravdana. Interna stopa prihoda za iste ulazne podatke iznosi 1,4%, što je više u odnosu na baznu diskontnu stopu za ovu vrstu projekata (6%). Na kraju je urađena analiza rizika i neizvesnosti ulaganja za popravljanje ekonomskih pokazatelja učinka drenažnog sistema Pančevačkog rita. Izvršeno je testiranje osetljivosti ovog projekta na povećanje investicija od 2% u odnosu na predračunsku vrednost kao i smanjenje neto primanja od projekta, 2% godišnje u odnosu na projektovanu vrednost. Dobijeni podaci pokazuju da će u slučaju povećanja investicija za 2%, interna stopa prinosa opasti sa 1,4% na 7,95%. Ukoliko bi došlo do smanjenja neto primanja od projekta za 2% godišnje, interna stopa prinosa bi opala sa 1,4% na 7,54%. To znači da je projekat u ovom slučaju osetljiviji na smanjenje neto primanja. LITEATUA: Prof. dr Petar Jovanović, Beograd _%D1%82%D1%8%D%BE%D1%88%D%B%D%BA %2Vodici/SE/Prirucnik%2za%2finansiranje%2kap.%2invest.%2projekata.pd f / Ljiljana Brdarević i Dejvid Toft,Beograd, januar 29. Inženerska Ekonomija Bane Ivković 1&isAllowed=y / Mile M. Božić, Beograd 216. godina Stefan Čekić 157/13 Stefan Papić 85/13 Nemanja Slavić 84/13 Aleksandar adisavljević 92/13 12