Мешалице за бетон. Подела мешалица за бетон: Према начину рада (како су организоване радне операције - пуњење, мешање и пражњење mешалица):

Transcript

1 СПРАВЉАЊЕ БЕТОНА СПРАВЉАЊЕ БЕТОНА Мешалице за бетон Подела мешалица за бетон: Према начину рада (како су организоване радне операције - пуњење, мешање и пражњење mешалица): - са периодичним радом, - са континуалним радом, Према положају осовине бубња: - са хоризонталном осовином, - са косом осовином, - са вертилалном осовином, Према начину мешања: - гравитационе мешалице, - мешалице са принудним радом (најчешће тзв противструјне мешалице)

2 Mobiln fbrik beton 2

3 СПРАВЉАЊЕ БЕТОНА Мешалице за бетон Коефицијент излаза бетонске мешавине: m = kg/m ; m = kg/m =200 kg/m ; =600 kg/m V +V = (0,7+,25) (0,42+,09)=,42,5 m k V V V k ,7 0,42 -,5,42 m V ,09, ,704 0,66 0,70 m СПРАВЉАЊЕ БЕТОНА Фабрике бетона Теориjски капацитет фабрике бетона: t =t pu +t m +t pr (min) p n d, god Q n č, d k k k =,4 Koefiijent nernomernosti korišćenj mešlie k 2 =,2 Koefiijent rezere (sigurnosti) 2 n ( m 60 t / h) p n V p fk = m 0 p - фактичка производност система Q plnirn godišnj proizodnj n d,god broj rdnih dn godišnje N č, d broj rdnih sti dneno meš p m ; m0 p (m /h) m (m /h) (m /h)

4 n СПРАВЉАЊЕ БЕТОНА Фабрике бетона Теоријски капацитет фабрике бетона: Нумерички пример: Q=0.000 m /god, n d,god =240 dn/god, =2 h/dn t = t p + t meš + t pr = 0,5+,5+0,5 = 2,5 min, V meš = 0,75 m ik h p =n V meš =240,75=8 m /h t 2,5 / p n d, god Q n č, d k k ,4,2 7,5m / h 2402 m = 7,5/8 = 0,972 m 0 =, p fk = m 0 p = 8 = 8 m /h ТРАНСПОРТ СВЕЖЕГ БЕТОНА Основни принципи Транспорт свежег бетона представља врло деликатну операцију у склопу целокупне технологије извођења бетонских радова, из следећих разлога: Могућност сегрегације услед: Неизбежних потреса, Непажње при пуњењу и пражњењу транспортних средстава, Исцуривање цементне пасте из возила, Испаравање воде при дужем транспорту (нарочито у летњем периоду,) Време транспорта у функцији почетка везивања цемента у бетону и одржавања конзистенције (нарочито у летњем периоду) примена адитива ретардера, Промена конзистенције временом при употреби адитива пластифилатора или суперпластификатора. 4

5 ТРАНСПОРТ СВЕЖЕГ БЕТОНА Основни принципи Врховни принцип: Бетон до места уграђивања треба да стигне онакав какав је изашао из мешалице! ТРАНСПОРТ СВЕЖЕГ БЕТОНА Основни принципи 5

6 УГРАЂИВАЊЕ БЕТОНА УГРАЂИВАЊЕ БЕТОНА Збијање (компактирање) бетона Основни типови вибратора Површински вибратор Интерни (дубински) вибратор Спољни (оплатни) вибратор Вибро сто 6

7 УГРАЂИВАЊЕ БЕТОНА Операције у оквиру уграђивања бетона Пуњење оплате или разастирање свежег бетона; Збијање (компактирање); Завршна обрада горњих површина елемената; Основни принципи:. Уграђивање бетона мора да се заврши пре почетка везивања цемента; бетон који није уграђен до овог времена мора се бацити! 2. Мада се бетон може збијати и ручно, савремена технологија бетона признаје исклључиво машинске поступке збијања (компактирања)! Изузетак: самозбијајући (самоуградљиви) бетони (Self-Compting Conrete SCC)!! УГРАЂИВАЊЕ БЕТОНА Збијање (компактирањe) Учинак површинских вибратора U V t b, p ( m ), p ( h) F h 600 t t 0 2 k u (m /h) F (m 2 ) - радна површина вибратора, h 0 (m) 0,25 m - дебљина (плоче) која се вибрира t (s) - време чистог вибрирања на месту, t 2 (s) време премештања на следећу позицију. k u - коефицијент корисног дејства (0,85). 7

8 УГРАЂИВАЊЕ БЕТОНА Збијање (компактирањe) Учинак површинских вибратора Нумерички пример: Вибро-даска дужине L=,0 m и ширине b=5 m, Дебљина плоче која се вибрира: h 0 = d = 20 m, t =40 s, t 2 =45 s, F=L b=,0 0,5=0,45 m 2, k u =0,85 ili: U F t 0,09 m 85 0, h t 2 k u 0,85 600, 24 0, m x 0, / h 0,85 5,4000 5,40 p 600 0,85 5,40 m / h 9,0 m/ miп 60 0,6 p U,24 5, ,40 5,40 m / h 9,0 m / min L d,0 0, ,6 УГРАЂИВАЊЕ БЕТОНА Збијање (компактирањe) Дубински (интерни) вибратори - первибратори 8

9 УГРАЂИВАЊЕ БЕТОНА Збијање (компактирањe) Дубински (интерни) вибратори УГРАЂИВАЊЕ БЕТОНА Збијање (компактирањe) Дубински (интерни) вибратори 9

10 УГРАЂИВАЊЕ БЕТОНА Збијање (компактирањe) Учинак дубинских вибратора (первибратора) U V 2 b, p( m ) Rd ( m ) 2 2Rd t, p ( h) 2 t, p ( h) или: U=60 L R d d k t u (m /h,) (m /h) R d - радијус дејства первибратора, d (m) - дебљина слоја који се уграђује, t = t r + t pr (s) t r - време рада на једној позицији (20-40 s), t pr - време премештања (а 0 s), k u - коефицијент корисног дејства (0,85), L (m) - дужина радног дела (игле) первибратора. УГРАЂИВАЊЕ БЕТОНА Збијање (компактирањe) Учинак первибратора - нумерички пример Первибратоска игла: R d =0,5 m, L=0,60 m, Дебљина слоја који се вибрира: d=0,0 m, t =0+0=40 s, k u =0,85, U 2Rd d ku 20,5 0,0 0,85 5,60m / h t 40 или: U=60 L R d2 =60 0,60 0,5 2 =4,4m /h 0

11 ТЕМПЕРАТУРА СВЕЖЕГ БЕТОНА empertur sežeg beton menj se tokom remen i zisi od ećeg broj utijnih prmetr: Početne temperture mešine (n izlsku iz mešlie), emperture sredine, oplote hidrtije ement, Rzmene toplote s okolinom i dr. Početn tempertur: S m S m ( 0 b0 C S m S m S m Ode su: S, S i S Speifični toplotni kpiteti gregt, ement i ode,, i Početne temperture gregt, ement i ode, m, m i m Mse gregt, ement i ode, (kg/m ). Kko je: S S 0,84 J/g 0 C, S = 4,2 J/g 0 C, gornji izrz postje: S m ) 0,2 ( m m ) m 0 ( ) () 0,2 ( m m ) m b0 C

12 empertur sežeg beton n izlsku iz mešlie z slučj ubinj led direktno u mešliu (betonirnje leti): b,s b,s 0,2(m m ) (m 0,2(m m ) m 0,2(m 0,2(m m ) m m l ) 80m l m m m ) m l ( l 80)m l (2) () m l - ms led koj se unosi u mešliu umesto del ode, tj.: m =m * +m l - projekton količin ode u betonu (kg/m ). Npomen: empertur sežeg beton z slučj d se ne ubuje led u mešliu, izrčun se prem rnije dtoj jednčini (). Numerički primer : Z betonsku mešinu sledećeg sst: m = 800 kg/m ; m = 400 kg/m ; m = 200 kg/m ko je, npr. = = 40 0 C, = 24 0 C (što je ssim reln slučj z letnje usloe kod ns, kd je, npr: tempertur zduh u hldu 2 0 C, tj. kd je gregt smešten u nepokrienim otorenim boksoim n sunu, silos z ement tkođe n sunu, z sprljnje beton se koristi od iz obližnje reke ili jezer), srčunti temperturu seže betonske mešine. 0,2( ) 200 b, s 0,2( ) 200 ( 0 C ) b, s ( ) ( 0 C ) 0, 25 ( 0 C ) b, s 0,5625 0,25 Dobiće se: b,s = (0,5625+0,25) 40+0,25 24=27,5+7,5 = 5 0 C (BAB 87, čl. 26: Z beton koji se ne ugrđuje posebnim postupim b,mx = 0 0 C) Št urditi? Iz uslo b 0 0 C b,s = (0,5625+0,25) 40+0, C (0-27,5) /0,25 = 8 0 C Dkle: Hlditi odu n 8 0 C! (blm led, ili putem speijlnih Wter Chiller ) Videti numerički primer 5. 2

13 Numerički primer 2: Z betonsku mešinu ko u numeričkom primeru, pod pretpostkom d se betonirnje rši zimi, koj je njniž tempertur zduh do koje se smo grejnjem ode (do = 80 0 C) može postići tempertur sežeg beton n mestu sprljnj od b,s = 5 0 C. Pretpostiti d je = = zd. 0 b, s 0,5625 0,25 0,25 0,6875 zd 0,25 5 C zd 0,6875 (5 0,25 80) 0 0,6875 4,5 (z = 90 0 C dobilo bi se d je zd = -9 0 C) Z još niže temperture, prem tome, mor d se greje i gregt!! 0 C Numerički primer : Z projektoni sst beton: m = 800 kg/m ; m = 400 kg/m ; m = 200 kg/m, uz pretpostku d je lžnost gregt H = 2.2%, i d je zd = = = 0 C srčunti do koje temperture je potrebno zgrejti odu kko bi n mestu sprljnj beton tempertur seže betonske mešine iznosil b,s =5 0 C (što ispunj uslo d n mestu sprljnj, z preseke ispod 0 m, bude b,s C) : Z zdtu lžnost gregt m, = 800 2,2/00 = 40 kg/m (od iz gregt) m * = = 60 kg/m (od koj se dozir) b, s b,s 0,2( ) ,2( ) ( b, s 0,625 0, , 25 Z zd = = = 0 C, dobiće se: b,s = 5 0 C = 0,75+0,25, potrebno zgrejti odu do temperture = 57 0 C. ) ( 0 C) ( 0 C) ( 0 C)

14 Numerički primer 4: Z projektoni sst beton: m = 800 kg/m ; m = 400 kg/m ; m = 200 kg/m, uz pretpostku d je lžnost gregt H = 2.2%, i d je zd = = =6 0 C (oo se u letnjim usloim lko postiže ko je gregt pod ndstrešniom, silos z ement ofrbn belom bojom) srčunti do koje temperture je potrebno ohlditi odu kko bi n mestu sprljnj beton tempertur seže betonske mešine iznosil b,s =28 0 C Z zdtu lžnost gregt m, = 800 2,2/00 = 40 kg/m (od iz gregt) m * = = 60 kg/m (od koj se dozir) 0,2( ) b, s ( ) 0,2( ) b,s 0,5625 0,25 0,25 0,0625 b,s = 28 0 C = 0,75 6+0,25 =27+0,25 potrebno hlditi odu do: = 4 0 C. Prem tome z još iše temperture zduh, time i gregt i ement,, neophodno je ubiti led direktno u mešliu!! Numerički primer 5: Z projektoni sst beton: m = 800 kg/m ; m = 400 kg/m ; m = 200 kg/m, uz pretpostku d je zd = = =40 0 C i =2 0 C (neukopn rezeror/istern z odu), srčunti potrebnu količinu smrljenog led koju treb dodti u mešlii kko bi n mestu sprljnj beton tempertur seže betonske mešine iznosil b,s =28 0 C b, s b,s 0,2(m m ) m ( 80)m l 0,2(m m ) m 0,2( ) 200 ( 80) ml ( 80) ( ) 0,2( ) 200 b,s 0,5625 0,25 0,25 80 m l 2 80 b, s l ,5625 0, ,25 2 m C m l = 54, kg/m 4

15 Numerički primer 6: Z projektoni sst beton: m = 800 kg/m ; m = 400 kg/m ; m = 200 kg/m, uz pretpostku d je lžnost gregt H = 2.2%, i d je zd = = =40 0 C i =2 0 C (neukopn rezeror/istern z odu), srčunti potrebnu količinu smrljenog led koju treb dodti u mešlii kko bi n mestu sprljnj beton tempertur seže betonske mešine iznosil b,s =28 0 C Z zdtu lžnost gregt m, = 800 2,2/00 = 40 kg/m (od iz gregt) m * = = 60 kg/m (od koj se dozir) b, s b, s * m m m m 80 0,2m m m 0,2, 0,2( ) ( 80) ml 0,2( ) ( ( 80) m ) 80 b, s 0,625 0,25 0,25 ml b, s ( 0,625 0,25) 40 0,252 ml 28 C m l = 57, kg/m m l l BEONIRANJE U POSEBNIM USLOVIMA Kod izođenj betonskih rdo pri toplom remenu Kod betonirnj leti okom trnsport sežeg beton, u zisnosti od sredst trnsport i dužine njegoog trjnj, li i od temperture zduh, tj. od rzlike temperture beton i spoljne temperture zduh, u usloim isokih tempertur (leti) tempertur beton će se dodtno poećti. Ako je, nime: bu zhten tempertur beton n mestu ugrđinj, tempertur zduh, td je promen temperture sežeg beton z h trnsport dt izrzim, koji su formlno identični izrzim z sniženje temperture z h trnsport u usloim niskih tempertur (zimi), smo što umesto ( bu - ), treb stiti ( bu ), tj.: - Z trnsport uto mikserim: Δ b =0,25 ( - bu ), - Z trnsport otorenim dmperim: Δ b =0,20 ( - bu ), - Z trnsport pokrienim dmperim: Δ b =0,0 ( - bu ). 5