ПРОГРАМ ЗА ОБРАДУ ТЕКСТА MICROSOFT WORD

Transcript

1 ПРОГРАМ ЗА ОБРАДУ ТЕКСТА MICROSOFT WORD Мицрософт Wорд је програм за обраду текста. Програми за обраду текста су програми за писање, модификовање, дефинисање облика, чување и штампање докумената. Документи поред текста могу да садрже и табеле, цртеже, фотографије и друге елементе. Током задње деценије овај програм је имао низ верзија које су све имале слично корисничко окружење, а функционалност сваке наредне верзије је постепено побољшавана. Овде ће бити приказана основна упутства за рад са верзијом Microsoft Word 2007 (MS Word 2007). Веома сличан кориснички интерфејс и функције имају и новије верзије Microsoft Word 2010 и Основни екран програма MS Word 2007 приказан је на следећој слици. Основна разлика у односу на претходне верзије је увођење новог корисничког интерфејса из кога је уклоњен стандардни мени и палета са алаткама. Уместо њих уведен је рибон. Office taster Tasteri za brzi pristup Riboni Naslovna linija Tasteri za kontrolu prozora programa Pomoć (help) Lenjiri Kursor (pozicija za unos teksta) Klizač za pomeranje dokumenta Prozor dokumenta Indikator jezika Način prikaza dokumenta Klizač za promenu veličine prikaza dokumenta Indikatori stranica (sekcija) u dokumentu Indikatori stranica (sekcija) u dokumentu Екран програма може незнатно да се разликује од приказаног. У програму Word 2007, начин приказа прозора зависи од величине прозора, величине монитора и изабране резолуције. Резолуција одређује број тачака које могу да се прикажу на екрану по вертикали и хоризонтали (на пример, 800x600, 1024x768 или 1200x800 су неке од стандардних резолуција). Мања резолуција подразумева приказивање мање информација, али ће текст и слике бити веће. Већа резолуција подразумева приказ више информација на екрану, али ће текст и слике бити мање. Активан прозор Word 2007 програма састоји се од следећих елемената: насловна линија (Title Bar) дефинише назив активног документа и назив програма који се користи, Мицrosoft Office тастер (Microsoft Office Button) налази се у горњем левом углу прозора програма Word 2007, а његовим притискањем се отвара мени са основним командама за рад, тастери за брзи приступ омогућавају брз приступ основним командама за рад са документима (снимање, поништавање или понављање претходно извршене команде или акције), рибон (Ribbon) представња траку у горњем делу екрана, која приказује у облику икона команде које се најчешће користе; састој и се од картица и панела, а у њима су графички приказане команде, лењири (Ruler) приказују маргине документа и параграфа, већину табулатора, као и димензије странице, 5

2 прозор докумената (Document Window) приказује садржај документа у облику који је дефинисан начином приказа документа, клизачи за померање (Scroll bars) омогућавају кретање унутар докумената, и то улево/удесно помоћу хоризонталног, а горе/доле помоћу вертикалног клизача, избор начина приказа документа (View Buttons) дефинише изглед документа унутар прозора документа, статусна линија (Status Bar) дефинише основне информације о документу и тренутну позицију на којој се обавља унос, као и низ додатних информација, које се могу бирати притискањем десног тастера миша и избором ставке менија (Customize Status Bar) као што је приказано на следећој слици. Статусна линија у дну прозора садржи опис тренутно активних података. На левој страни се налазе број активне странице, редни број секције документа и податак о релативном редном броју стране наспрам укупног броја страница у документу. Следе подаци о положају поинтера за унос на страници: удаљеност од врха странице, број линије и број знака у реду. Приказује се број речи у документу, индикатор активног језика (за језичке алате), као и индикатори операција (REC, TRK, EXT, OVR) које када су сиве нису активне Ознаке ће се појачати ако је у току снимање макроа, праћење промена, специјално означавање или преписивање текста (уместо уношења са померањем Insert-Overwrite mode). Такође, у статусној линији се налазиознака активног језика и индикатор провере исправности куцања. У последњем пољу, у појединим тренуцима ће се појавити једна или две сличице дискете, или назив документа, што означава снимање документа. Такође, овде се појављује индикатор слања на штампу, односно приказ назива документа који се тренутно штампа. Последњи део статусне линије чини група тастера за избор начина приказивања документа (Print Layout, Full Screen Reading, Web Layout, Outline, Draft). Indikatori strana, sekcija i lokacija u dokumentu Praćenje promena i indikatori operacija Broj reči Indikator jezika Indikator makroa Izbor načina prikaza dokumenta Највећи део екрана заузима сам документ. Унос текста се врши из два мода (режима): уметање текста (Insert mode), где се текст притиском тастера било којег слова на месту где се налази курсор померајући постојећи текст; и пребрисавање текста (Overwrite mode), где се притиском било ког тастера слова од места курсора врши замена пребрисавање постојећег знака који се ту налазио. Прелазак из једног у други мод се врши притиском тастера Insert, што се приказује на индикатору у статусној линији INS/OVR. Са горње и леве стране од документа налазе се лењири који омогућавају брзу промену маргина и позиционирање текста. Још један значајан фактор ефикасног рада јесу картице са алаткама, које представљају делове рибона, а замењују некадашње палете са алаткама. Стандардне картице су: Home команде за копирање (група команди Clipboard), за рад са фонтовима (група команди Font), параграфима (група команди Paragraph), стиловима (група команди Styles) и за едитовање (група команди Edting), Insert команде за рад са страницама, унос табела, илустрација, линкова, заглавља и подножја, посебног текста, специјалних симбола и формула (групе команди Pages, Tables, Illustrations, Links, Header&Footer, Text, Symbols), Page Layout команде за рад са темама (Themes), подешавање странице (Паге Сетуп), позадине странице (Page Background) и параграфа (Paragraph), као и уређивање (Arrange), 6

3 References команде за креирање садржаја (Table of Contents), напомена у футеру (Footnotes), цитата и библиографије (Citations&Bibliography), наслова и кросреференци (Captions), индекса (Index) и цитата (Table of Authorities)., Mailings садржи команде за рад са различитим формама папирне галантерије (Create, Start Mail Merge, Write & Insert Fields, Preview Results, Finish), Review команде за проверу језичке исправности текста (Proofing), унос коментара (Comments), праћење промена (Tracking и Changes), поређење (Compare) и заштиту документа (Protect), View команде за различите начине приказа документа (Document Views), приказ и уклањање различитих елемената на екрану (Show/Hide), увећање и умањењ приказа (Zoom), уређивање приказа (Windows) и рад са макроима (Macros), Developer опциона картица (активираа се тако што се притисне Office ButtonWord OptionsPopular и селектује опција Show Developer Tabb in the Ribbon) која садржи алате за рад са кодом (Code), контролама (Controls), XML кодом (XML), заштитом документа (Protect Document) и шаблонима (Templates), Add-ins команде из посебно прављених и инсталираних додатакаа за Word (наа пример, превођење латиничног текста у ћирилични и обрнуто Yu Converter, YUConvNet и слични). Изглед рибона, уз приказ основних картица и група алатки наа тој картици, дат је на следећим сликама. Укључивање и измена садржаја ових картицаа обавља тако што се притисне Office ButtonWord OptionsCustomize, а затим се у дијалогу који се отвара селектују команде које је неопходно приказати у одговарајућој групи наредби на рибону. 7

4 Уколико се у десном доњем делу групе команди налази тастер у облику стрелице,, омогућава се отварање дијалога са додатним опцијама које се односе на посматрану групу команди. Команде за рад са документим ма Основне команде за рад са документима приказане су на Quick Access палети (палетии са брзи приступ), а иницијално је приказана дискета за снимање документа, као и тастери за поништавање претходне команде (Undo) и понављање претходне команде (Redo). Притиском на крајњи тастер десно, отвара се мени са опцијама за подешавање палете за брзи приступ, а омогућава се, између осталог, додавање тастера за извршавање следећих операција: New (креирање новог документа), Open (отварањее постојећег документа), (слање документа електронском поштом), Quick Print (брзо штампање), Print preview (прегледд пре штампања). Свим опцијама за рад са документима, које су се некадаа налазиле у менију File, сада се приступа притискањем Office тастера (горњи леви угао радне површине програма) ). Притискањем овог тастера, отвара се следећи дијалог, са два основна дела. У левом делу су основне опције за рад са документима: креирање нових докумената (Office ButtonNew), отварање постојећих, претходно формираних докуменатаа снимљених на дискети, USB меморији или диску (Office ButtonOpen), 8

5 снимање документа на диск или неки други меморијски медијум, као што је дискета, USB меморија или преносни диск (Office ButtonSave, Office ButtonSave As) у различитим форматима, штампање документа (Office ButtonPrint), уз подешавање параметара штампача, припрема документа (Office ButtonPrepare), слање документа (Office ButtonSend), објављивање документа на Web-уу (Office ButtonPublish) затварање документа (Office ButtonClose). Поред стандардних команди, могу се наћи и команде додатних, посебно инсталираних алата (на слици ставка Konverzator омогућава конверзију ћириличног у латинични фонт и обрнуто).свака ставкаа у листи команди има неко слово које је подвучено (наа пример, New, Open или Convert). Уколико је отворен дијалог, притискањем тог слова може се активирати одговарајућа команда без потребе да се користи миш, што представља неку врсту пречице на тастатуре. Овако скраћено задавање команди може се остварити и без притискања Office тастера. Најчешће команде за рад са датотекама су приказане у следећој табели. Тастер Alt+F Ctrl+O Ctrl+N Ctrl +S Ctrl +P Функција Отварање дијалога са основним командама (Office тастер) Отварање постојећег документа Креирање новог документа Снимање документа Отварање дијалога за штампање Сва подешавања програма Word 2007, која су се налазилаа у менију ToolsOptions, сада се налазе у дијалогу који се отвара притискањем Word options тастера. Команде за подешавање програма су у овом дијалогу подељене у следећее групе: најчешћее коришћенее команде (Popular) подешавање палете са алаткама, живог прегледа, приказ Developer картице у рибону, отварање електронске поште преко целог екрана, избор колорне шеме (стандардна је Blue, односно плава) и опције за персонализовање и језичка подешавања, приказ на екрану (Display) начин приказа елемената екрана, провере (Proofing) провера исправности унетог текста, снимање (Save) подешавање опција аутоматског снимања, снимања привремених верзија докумената, персонализовања снимљеног материјала, 9

6 напреднее опције (Advanced) - опције едитовања, копирања садржаја, приказивање садржаја документа, приказивања делова документа и команди (број претходно отвараних докумената, вертикални и хоризонтални клизачи), подешавање штампања, снимања и општих опција за давање звучних сигнала у случају исправног или неисправног извршавања команди, подешавање елемената у рибону (Customize) омогућава се селектовање команди које ће бити приказане на свакој картици рибона, приказ инсталираних додатака (Add-Ins) сви инсталирании додаци и њихове основне карактеристике, управљање извршавањем макроаа (Trust Center) неки додаци не могу да се изврше уколико се не подеси ниво заштите Word-а од извршавања нежељених програма, што се постиже притискањем Trust Center Settings тастера и селектовањем нивоа заштите, проверених аутора, проверених локација и опција о приватности Избор наредбее Већина команди у Word-у може се задати избором из палете за брзи приступ, Office дијалога, картице рибона, пречицом на тастатури илии из специјалних дијалога. На пример, документ се може снимити командом Office buttonsave, кликом на сличицу дискетее у палети за брзи приступ или притиском Ctrl+С комбинације тастера. Сасвим је свеједно како корисник активира неку команду Важан елемент интеракције са програмом чини и систем помоћи - притисак на F1 даје врло квалитетни Help, приказан у новом дијалогу. Може му се приступити у сваком тренуткуу и притискањем тастераа са знаком питања у горњем десном делу екрана. Уколико се иза одређене ставке у картици рибона налази више опција за избор, приказује се троугао, чијим притискањем се отвара листа са расположивим опцијама. На слици су приказане опције за Shapes ставку картице рибона. 10

7 Izbor načina prikaza dokumenta Прикази документа Да би рад на документу био олакшан, поглед на зону документа се може прилагодити тренутном послу, тако да се визуелном контролом у току рада проверавају свии елементи. На десној страни статусне линије налази се пет малих тастера, чија намена је да промене поглед на документ (начин приказа документа). Начин приказа се може променити у рибону, на картици Vies, командамаа групе Document View. Постоје следеће опције команде View: Print Layout, Full Screen Reading, Web layout, Outline и Draft. Print Layout приказ документа омогућава реалан положај убачених објеката (нпрр слика) на страни и многи корисници га користе као приказ у коме уносе текстт у свакодневном раду. Најважнија особина овог приказаа је да се у сваком тренутку види верна слика документа, тако да је могуће уочити релативни однос сваког елемента у односу на ивице странице; зато се овај приказ користии онда када се раде послови прелома завршног документа тј. финалне припреме за штампу. Full Screen Reading омогућава приказивање документа тако да је омогућено лакше читање. Текст је приказан преко целог екрана, а могу се истовремено пергледати и два листа, како би се пратио прелом текста на суседним страницама. Web layout омогућава прегледање документа као да се приказује у wеb прегледачу (односно читачу као што је, на пример, Internet Explorer или Mozilla). То значи даа се интерно преводи у HTML документ, тако што се специфични елементи у текстуалном документуу преводе у HTML елементе, који се на одговарајући начин интерпретирају у Web читачу или Web прегледачу (енг. Wеб броwсер). Print Layout приказује документ онако како ће изгледати након штампања. Outline начин приказа омогућава приказивање документа у поједностављеном облику, (енг. outline скица, обрис). Приликом приказивања се уклањају нека подешавања, тако да се приказују само она најосновнија, чиме се истичу специфични делови документа и подешавања која се односе на њих. Draft приказ се уобичајено користи када се аутор концентрише на куцање текста, а виде се форматирања као што су растојање између линија, фонт, величина карактера и стилови. Текст у више колона приказује се у једној континуалној колони. Цела позадина радне површине је бела, а у току рада маргине се уочавају на лењиру. Normal View је добро користити јер се при оптималном зумирању добија највећа корисна површина на екрану, што је најудобније за рад. Овај приказ (поглед) није прикладан за рад на 11

8 документу са пуно убачених објеката, јер не даје прави положај унетих (инсертованих) докумената. Овај начин приказа користи се онда кадаа је неопходно да се изврше брзе измене текста, али да аутор није оптерећен специфичним подешавањима документа. Селектовани начин приказивања документа у статусној линији је означен наранџастим квадратом. На следећим сликама илустровани су ови прикази. Print Layout Full Screen Reading Web layout 12

9 Outline Draft У току рада се најчешће се користе Print Layout и Outline начини приказа. Зумирање је операција повећавања или смањивања величинее приказаногг садржаја на радној површини у односу на прозор програма. Ова операција се извршава помоћу клизача у доњем десном углу прозора, у статусној линији, померањем клизача у леву илии десну страну (умањење, односно увећање, селективно), односно коришћењем опција на картици Zoom у рибону, избором једне од расположивих опција: притискањем тастера Zoom, након чега се отвара дијалог Zoom, у коме се бира жељени проценат увећања (200%, 100% или 75%), односно избором опције из листе за избор Percent, увећањем/умањењемм тако да се види цела страна по ширини, цео текст по ширини, цела страна (Page width, Text width, Whole page) или више страна истовремено (Many Pages); преглед изабраног увећања види се у доњем делу дијалога, приказивање стране без увећања или умањења (100% тастер), приказивање целе странице (One Page), две странице (Two Pages) или тако да се приказује страница целом ширином (Page Width). 13

10 Зависно од величине и резолуције екрана монитора, да би се боље видео сам текстт документа,, бира се жељени ниво увећања текста. Креирање новог документа Креирање новог документа обављаа се притиском на ставку Office ButtonNew ставке. Могуће је креирање новог документа без унапред дефинисаних подешавања,, користећии постојећи шаблон документа, XML документа, Web странице, поруке или документа са унапред одређеним подешавањима која су дефинисанаа у претходно снимљеном документу. Шаблоне (енг. templates) је могуће претраживати и на мрежи (део панела Templates, ставка Microsoft Office Online). Приближни приказ селектованог типа документа се приказује у десномм делу дијалога (на слици је приказан Blak document). Коначан изглед документа зависи од карактеристика документа које дефинише корисник, а то су избор величине папира и оријентације, постављање маргина, изборр фонта, стила фонта и величина слова којим ће текст бити написан. Ова подешавања се обављају у рибону на картици Page Layout, у групи команди Page Setup. 14

11 Подешавање странице Ови параметри се подешавају у оквиру Page Setup дијалога, коме се приступа из Page Layout картице рибона, избором стрелице у доњем десном углу Page Setup групе команди. Дијалог садржи три картице: Margins, Paper i Layout. Маргине представљају празан простор између ивице странице и текста или слике (белина која окружује текст). Разликујемо: Top горњу маргин, Bottom доњу маргин, Left леву маргину, Right - десну маргину. Формат папира представља стандардизоване димензије папира. Рецимо А4 формат представља папир висине 29,7 цм и ширине 21 цм. Уколико се предвиђа штампање текста обострано, онда треба изабрати на картици Маргинс, Мултипле Пагес Миррор маргинс што ће променити маргине у Top, Bottom, Inside унутрашња и Outside спољна маргина. У Word-у разликујемо две оријентације папира: Portrait (папир је постављен вертикално), Landscape (папир је постављен хоризонтално). Header и Footer представљају заглавље и подножје стране које се обично понавља на свакој страни једног поглавља. На пример, на овој страни у заглављу стране стоји Апликативни софтвер, а подножју стране нумерација стране. Омогућено је и дефинисање положаја заглавља (енг. Header) и подножја (енг. Footer) странице у односу на врх папира. Gutter опцијом се омогућава одређивање начина на који се врши повезивање (коричење) одштампаног документа (постоје варијанте Left и Top, односно повезивање са леве стране или са горње стране листа). Header и Footer опције омогућавају дефинисање заглавља и подножја сваке стране документа. Овај текст може бити на свакој страни исти, може се разликовати на првој страни у односу на остале стране, односно може бити различит на непарним и на парним страма документа. Ово подешавање се може извршити на картици Layout у Page Setup дијалогу. Форматирање текста Под форматирањем текста подразумева се избор врсте слова (фонта), величине слова, стила слова, поравнавање текста, избор боје слова и друга сродна подешавања. Ови алати се налазе на картици Home, у групама команди Font, Paragraph и Styles. Приликом форматирања документа можемо дефинисати три нивоа форматирања, и то: форматирање текста, форматирање пасуса, форматирање странице. Приликом израде документа увек се примењује одговарајућа врста и величина слова дефинисана шаблоном (енг. template). Шаблон је предложак (примерак, узорак) целог документа, са подешавањима свих елемената који га чине. Датотека са шаблоном има екстензију.dotx, за разлику од верзија Wорда , где је екстензија.dot. Углавном је то шаблон Normal. Уколико корисник жели да текст обликује другачије од унапред дефинисаног шаблона, то може да уради на следећи начин: помоћу команди из Font групе команди на Home картици у рибону, коришћењем комбинације пречица на тастатури. Пре самог форматирања треба означити текст који желимо форматирати. Избор фонта Фонт је скуп знакова који имају исте визуелне карактеристике. Иако за писање могу да се користе различити фонтови и њихови стилови, обично се највећи део текста пише истом врстом слова, а само се карактеристични делови текста, као што су нпр. наслови или делови који се желе посебно истаћи, пишу на други начин (подебљано, подвучено, искошено, са већом величином слова). Избор слова обавља се 15

12 помоћу команди у Font групи на Home картиции рибона, односно помоћу Font Picker дијалога, који се отвара притискањем стрелице у доњем десном углу Font групе. Дијалог Font има 2 картице: Font и Character Spacing. Картица Font омогућава избор врсте, стила, боје и величине писма,, начина и боје приказивања и различите ефекте. У Word-у постоје три начина приказивања слова: Bold подебљана слова,, Italic укошена слова, Underline подвучена слова. Може се подесити боја слова, начин подвлачења слова (само речи или цео ред) ) и којом врстом линије, као и којомм бојом линије се обављаа подвлачење. Слова могу бити прецртана једном или са две линије, затим могуу бити подигнута или спуштена у односу на линију текста (Superscript степен,, Subscript индекс), осенчена слова, уоквирена слова, удубљена и уклесана (Engrave и Emboss), облика великих слова или сва велика слова и скривени текст. Картица Character Spacing омогућава пропорционално повећање или смањења слова при чему се њихова висина не повећава (Scale), одређивање размака између знакова (Spacing: Condensing или Expanding) док се величина слова не мења и позицију словаа у односу на замишљену линију на којој се налазе слова (Raised и Lowered). Последња опција је идентична опцији Superscript/Subscript, с тим да се њом може финије дефинисати величина за колико је поинта слово подигнуто или спуштено. Поље Preview приказује тренутно форматирање текста којее ће бити извршено ако се потврди жељена функција притиском на тастер ОК. Подешавање пасуса Основни алати програма Word за форматирање пасуса сее односе на промену прореда, увлачење и поравнање текста (група команди Paragraph на Home картици у рибону). Додатне могућности су прављење оквира, нумерисање пасуса, сенчење и сортирање. Пасус настаје сваким притиском тастера Enter. 16

13 Пасус (параграф) је део текста у документу који је написан између 2 притиска тастера Enter. Форматира се наредбом Paragraph у менију Format или користећи алате на стандардној палети са алактама. Да би корисник истакао пасус, примењују се: поравнања (Aligment), увлачења (Identation: Left, Right, Special) и размаци (Spacing: Before, After, Line Sapcing), уоквиравања ивица (Border, Page Border), осенчавањее текста (Fill, Patern) Разликују се четири начина поравнања (енг. Alignment) текста у односу на маргине, односно централну линију текста: Лево - поравнање уз леву маргину Десно поравнање уз десну маргину Центрирано - поравнање у средини између две маргине Обострано равномерно поравнање уз леву и десну маргину Проред (енг. line spacing) представља растојање између пасуса по вертикалној оси. Word по правилу користи једноструки проред, који се може по потреби модификовати. Једноструки размак се аутоматски формира према највећем слову у реду, уз додавање резервног простора. У пољу Line spacing може се одабрати размак између редова у пасусу. Величина размака пре и после пасуса се дефинише помоћу опције Spacing. Размак међу пасусима одређује се тако што се у поља Before и After уписују потребне вредности, или се притискају стрелице уз десну ивицу поља. Једна од предности оваквог начина управљања је та што се овако дефинисана вредност не мења приликом променее величине фонта у тексту. Постоје три типа увлачења текста у пасусима (Indents). Први је увлачење првог реда пасуса (First Line). Увлачење се дефинише у односу на маргину. Вредност коју Word нуди је 1,27цм, али ју је могуће мењати као и остале вредности које се односе на параграфе у Paragraf дијалогу. Други тип увлачења текста у односу на леву или десну маргину се постиже уношењем негативне вредности у поље за дефинисање увлачења. Постоји и такозвано висеће увлачење (Hanging). Пасус је могуће увући (Indentation) на више начина: 1. помоћу тастера Increase Indent (пасус се помакне за један помак табулатораа удесно) и Децреасе Индент (помак улево) на палети са алаткама; 2. помоћу лењира и миша; 3. помоћу тастера табулатора (Таб). Уоквиравање и сенчењее пасуса обавља се помоћу последња два тастера у доњем делу групе команди Paragraph. Селектује се блок текста. Комуникациони прозор картице Borders отвара се селектовањем 17

14 последње расположиве опције (Borders and Sahding), и састоји се од три дела: Settings, Style, Preview. У делу Settings се бирају неки унапред дефинисани облици оквира. Style дефинише облик линије (пуна, испрекидана, тачкаста и слично), боју линије и дебљину линије. У Preview се могу одредитии са које стране селектованог блока текста се жели нацртати линија. Садржај картице Page Border је готово исти као и картице Borders, с тим што се дефинисане активности односе на страну, односно уоквиравање дела стране у коме се смешта текст. Садржај картице Shading се састоји од два дела, Fill и Preview. У првом се одређује врста и боја сенчења, начин шрафирања и њена боја, а у другом се приказује како изгледа осенчени део текста. Стилови Стил је скуп карактеристика (атрибута) обликовања која сее могу применити на текст, табеле и листе у документу како би се омогућила брза промена њиховог изгледа. Примена стила подразумева примениту целу групу подешавања у једном једноставном кораку. Да се не постављају појединачно, у више корака, атрибутии изгледа текста, у Word-у постоје стилови. Стил се углавном додељује целом пасусу, а њему се додељују сви карактеристични атрибути: облик фонта, проред, дефинисање маргина, језик текста, итд. На пример, уместо да се у три корака обликује наслов тако да, на пример, буде величине 16 пт, у фонтуу Arial и центриран, исти резултат се може постићи у једном кораку када применом стила Heading 1. 18

15 У Word-у постоје више десетина унапред дефинисаних стилова који могу послужити у раду (Heading 1 до Heading 10, Normal, Header, Body Text, итд.), а корисник може дефинисати и своје сопствене стилове. Стилови се могу применити на пасусе, знакове-речи, изгледа пасуса, као што је поравнање текста, табулаторски размаци,, проред и ивице, а може да садржи и фонт текстаа унутар пасуса. Стил знакова утиче на изабрани текст у пасусу, на пример на фонт и величину текста, и текст који је табелее и листе набрајања па према томе и постоје следећи типови стилова: Стил пасуса контролише све атрибуте подебљан и у курзиву. Стил табеле обезбеђује конзистентан изглед ивица, сенчења, поравнавања и фонтова у табелама. Стил листе примењује слично поравнавање, нумерисање или знакове за набрајање и фонтове на листе. Рад са стиловима Креирање, прегледање и примена стилова може се обавитии из Style групе команди на Home картици рибона. Форматирање које је могуће директно применити такође се налази у овом прозору. Са тастатуре, прва три стила насловаа могу се дефинисати пречицама Ctrl+Alt+1, Ctrl+Alt+2 и Ctrl+Alt+3; на стил Normal се враћа притискањем Ctrl+Shift+ +N комбинације тастера. Важно је да се сваки наслов обавезно дефинише у једном од стилова, а никако ручним форматирањем. Ако су пасусу примењиване опције ручног форматирања (на пример italic или другачија величина слова), све се могу уклонити селектовањем пасуса, а затим притискањем Ctrl+Space комбинације тастера. Тиме ће пасус бити форматиран на основу подразумеваних подешавања. У доњем делу Styles дијалога (десна слика), омогућен је преглед стилова, а у доњем левом углу налазе се три тастера: New Style, Style Inspector и Manage Styles. Свии стилови који долазе уз Word налазе се у 19

16 падајућој листи, и њихов приказ је омогућен селектовањем одговарајуће опције ( Show Preview), док су неки одабрани стилови приказани директно на Styles картиции у рибону. Могуће је формирање и новог стила, тако што се у панелу задатака помоћу New Style отвори нови дијалог (комуникационии прозор). Приликом формирања новог стила у комуникационом прозору New style је потребно дефинисати назив новог стила, тип стила, на коме стилу се засниваа нови стил, и који је стил следећи (по преласку на нови пасус). Постоје два значајна поља за потврду (енг. check box), а то су: Add to Quick Style List и Automaticaly update.. Активирањем првог (Add to Quick Style List) стил се памти у оквиру постојећег шаблона, а други (Automaticaly update) ажурира промене у стилу за све пасусе који су са тим стилом. У оквиру команде Форматт у овом прозору могу се дефинисати све карактеристике текста у оквиру пасуса (Font, Paragraph, Tabs, Borders, Language, Frame, Numbering и Shortcut key) ). Команда Style Inspector отвара дијалог за праћење начина форматирања параграфа и форматирање на нивоу текста, уз могућност проналажења, промене или уклањања примењених стилова (Clear All тастер). Команда Modify отвараа дијалог за глобалну промену параметра стила. Комуникациони прозор је истоветан као код отварања новог стила, с тим да се промене памте у већ постојећем стилу, уз дефинисање препорука, ограничења и подразумеваних иницијалних вредности. 20

17 Креирање заглављаа и подножја (header / footer) Заглавље/подножје креира се командама које се налазе у Header&Footer групи команди на Instert картици рибона. Селектовањем неког од тастера, отвараа се листа расположивих опција за свако заглавље или подножје. На располагању је неколико различитих шаблона заглавља, као што су Blank (обичан текст), Blank Three Columns (текст груписан у три колоне), Alphabet (линија испод заглавља и текст наслова документа), Annual (наслов документа и година). Промена заглавља као у претходним верзијама програма Word обавља се помоћу Edit Header опције, која се налази у доњем делу прозора. Тада се прелази у Design приказ, у коме се могу обабвљати додатна подешавања. У том режиму је могуће вршити директно измене заглавља и подножја додавањем елемената као што су датум и време, слике, клипарт, растојање заглавља од врха стране (Header from Top), растојање подножја од дна стране (Footer from Bottom) ), и тако фино подешавати заглавље, односно подножје. У сваком тренутку је могуће аутоматско приступање заглављу из подножја и обрнуто помоћу команди које се налазе у Navigation групи команди у Design приказу. 21

18 У Options групи команди омогућава се фино подешавање заглавља и подножја тако што се омогући посебно подешавање: прве стране (Different First Page) насловнаа страна је обично специфична, на њој се не приказује заглавље и број стране, или је приказ модификован на одговарајћи начин; парних и непарних страна (Different Odd & Even Pages) приликом израде одређених специфичних радова, као што су на пример, дипломски радови или зборници радова, у заглављу једне стране налази се назив рада (или скупа),, а у заглављу друге стране назив аутора; приказивање текста (Show Document Text) - када се ради са заглављем и подножјем, тада је остали део документа је недоступан, те је могуће изабрати да лии да се уопште приказује садржај документа, како би се пратио прелом текста, или само празна страна. Расположиве су опције које се користе за аутоматско уметање текста, броја странице (Page Numbers), датума и времена, начина приказивања бројева, маргина и тренутних позиција на страници (делови Page Setup дијалога), као и опције за форматирање и уклањањее бројева страница (Format Page Numbers и Remove Page Numbers, респективно). Промена садржаја заглавља/подножја обавља се тако што се кликне мишем два пута на заглавље/подножје, а затим изврши промена. Промена се примењује на свим страницама. У документу садржај заглавља/подножја може бити исти на свакој страници, а може бити различит за парне и непарне странице. Уколико се мења садржај заглавља/подножја за такве странице, тада се помоћу тастера Show Previous и Show Next приступа заглављу/подножју на парнимм и непарним страницама. Креирање нумерисане листе приликом уноса текста Уколико се наводи више података, ради прегледности се могу примењивати ненумерисане или нумерисане листе навођења (Bullets and Numbering). Опције се налазе у Paragraph групи наредби на Home картици рибона. 22

19 Притискањем тастера се аутоматски креирају листе, уз примену иницијалних, односно подразумеваних подешавања. Уколико се жели додатно подешавање листи,, ненумерисаних или нумерисаних, односно сложених листи са више нивоа, неопходно је притиснути тастер са троуглом неопсредно поред тастера са жељеним типом листе. Отвара се бибилотека расположивих опција, које су приказне на следећим сликама: Bullet Library, Numbering Library и Multilevel List Library. Након уписа прве ставке из листе, тастером Enter прелазии се у нови ред, а Word аутоматски додаје следећу ознаку нумерације. Уколико се жели прекинути аутоматско нумерисање, потребно је два пута притиснути тастер Enter. Уколико расположиве опције нису довољне, могуће је дефинисати нова навођења (нумерисана и ненумерисана) односно дефинисатии подешавања нове вишенивоовске листе и стила за листу помоћу опција Define New Bullet, Define New Number Format, односно Define New Multilevel List и Define New List Style. Отварају се комуникациони прозори приказани на следећим сликама. Приказивање текста у више колона Уобичајно је у Word-у текст писати у једној колони, али постоји и могућност обликовања текста у више колона. Сложенији прелом је препоручљиво радити у некомм од програма предвиђених за то (наа пример, 23

20 Adobe InDesign, Microsoft Publisher, QuarkXPress, Corel Ventura или CorelDraw од комерцијално доступних, односно Scribus и PagePlus Starter Edition од програма са отвореним кодом). Команде за рад са више колона налазе се на картици Page Layout, у Page Setup групи команди. Неопходно је притиснути тастер Columns и отвара се листа расположивих опција. Могуће је писати текст у једној, две или три колоне, уз могућност да за две колоне једна буде шира од друге (Left и Right). Већи број колона могуће је направити само из Columns дијалога, навођењем броја колона у пољу (Number of Columns), и њихове ширине (Width), односно растојања између колона (Spacing). Препоручујее се следећи начин рада са вишеколонским текстом. Прво се пише текстт у једној колони, па тек онда пребацује у вишеколонски начин приказа. Уколико се већ написанн текст жели преуредити у колоне, неопходно је селектовати га и одабрати у дијалогу Columns број колона коришћењем поља Presets или уписати број у поље Numbers of Columns. Поље Width and Spacing омогућаваа одређивањее ширине заа сваку колону посебно, као и размак међу колонама. Између колона може постојати црта, што се постиже селектовањем опције Line between. Рад са табелама Табеле се креирају помоћу тастера Table који се налази у Tables групи команди на Insert картиции рибона. Селектовањем броја ћелија, истовремено се у документу креира табела селектоване величине. Поред тога, на располагању су следеће опције за креирање табеле: Insert Table отвара се посебан комуникациони прозор (дијалог) за дефинисање карактеристика табеле, Draw Table црта се табела помоћу посебног показивача, Excel Spreadsheet унос Excel табеле, Quick Tables унос табела са унапред дефинисаним подешавањима која се односе на изглед и начин приказа. Креирање помоћу тастера "Insert Table" Показивачем се изаберее место где се жели поставити табела, а затим кликне тастер Insert Table. Повлачењем миша одређује се број редова и колона, а када се пусти тастер миша, табела се појављује у документу (погледати претходну слику, на којој је приказаноо креирање табеле са 6 врста и 3 колоне). 24

21 Креирање помоћу ставке "Insert Table..." Из менија Table одабере се наредба Insert, а унутар ње наредба Table. Отвори се дијалог у коме се одређује број колона (Number of columns) и редова (Number of columns) табеле. Дефинише се и могућност аутоматског подешавањаа ширине колоне (Fixed column width), подешавања према садржају (AutoFit to contents) и према ширини прозора (AutoFit to windows). Креирање помоћу ставке "Quick Tables" Из менија који се отвараа притискањем тастера Table одаберее се ставка Quick Tables, након чега се десно од ставке приказују унапред дефинисана подешавања за табеле. Поред специфичних подешавања која се односе на различите врсте календараа (слика горе десно), на располагању су и двоструке табеле, матричне табеле, табеле са листама података, или табеле са више заглавља. Могуће је и самостално дизајнирати табелу, селектовати и снимити помоћу тастера Save Selectionn to Quick Tables Gallery. Дизајнирање табеле Након креирања табеле, приступањем било ком пољу табелее омогућава отварање посебне групе алата за рад са табелама на десном крају рибона. При томе, постоје две основне групе алата: Design картица садржи алате који се односе на дизајнирање, односно дефинисање изгледа табеле (дефинисање типа врста, стила табеле, сенчења и ивицаа табеле, дебљине линија, цртање и брисање линија), 25

22 Layout картица дефинисање својстава табеле, брисања и уноса врста и колона, спајање илии дељење ћелија, димензија ћелије, уређења текста у ћелијама, маргина у свакој ћелији, сортирање података, понављање заглављаа на свакој страни и унос посебних елементарних формула. Алатима за рад са табелама могуће је приступати само уколико је селектована табела или је показивач курсора у некој од ћелија табеле. Тада се произвољно прављење табеле обавља се коришћењем команди у Draw Borders групи на Design картици. Осим за цртање, Tables and Borders палета са алаткама служи за уређивање и обликовање табелее тако да помоћу ње може одредити врста, дебљина и боја црте обода табеле, спојити неколико ћелија у једну или поделити ћелију на више мањих. Поравнање текста у самим ћелијама обавља се идентично као и поравнање текста који се налази ван табела (Left, Centered, Right, Justified). Додатно подешавање ивица и сенчење појединачних ћелијаа обавља се отварањем Borders and Shading дијалога (притискањем стрелице у доњем десном углу Draw Borders групе команди) на Design картици. Уметање и брисање редова и колона За додавање редова/колона користи се наредба Insert из контекстног менија Table, који се отвара након што се постави курсор у неку од ћелија табеле и притисне десни тастер миша. Овом наредбом може се уметнути ред испод/ /изнад означеног реда (Insert Rows Below, Insert Rows Above), односно колона лево/десно од означене колоне (Insert Columns to the Left, Insert Columns to the Right). У истом менију је и наредба за унос ћелија (Insert Cells) и брисање ћелија (Delete Cells) означених редова/колона. Ове наредбе се увек могу извршити из контекстног менија. 26

23 Селектовањее ћелија целее врсте или колоне обавља се тако што се постави лево од врсте или непосредно изнад колоне, а затим притисне леви тастер миша. Уколико је курсор постављен на одговарајуће место, цела врста, односно колона, биће обојена плавом бојом. Селектовање за потребе уметања реда, односно врсте, приказана је на следећим сликама, респективно. Спајање и дељење ћелија у табели У Word-у често постоји потреба за спајањем више ћелија у једну, или дељењем једне ћелије на више њих. Сложене табеле садрже сложена заглавља, која се састоје од више врста, или су одређене колоне такве да садрже више података. Уколико корисник жели да више ћелија споји у једну, првоо их означи,, а то се може учинити на више начина: наредбом Merge Cells из контекстног менија; тастером Merge Cells у Merge групи команди у Layout картици уколико је селектована ћелија табеле и приказују се Table Tools алати. Да би се једна ћелија поделила у више њих, означи се на исти начин као код спајања и одаберее наредба Split Cells. Селектовањем ове наредбе отвара се дијалог Splitt Cells у коме се одређујее на колико делова се дели ћелија (на слици десно дели се на 2 дела, односно 2 колоне). 27

24 Унос објеката Под појмом објекат обично се подразумева скуп информација које се размењујуу између апликација. Објекти могу да садрже текст, документе, слике, графиконе, табеле, говорне напомене, па чак и видео записе. Објекти могу да се повезују са Word документом илии да се уграђују у Word документ. Уграђивање и повезивање објеката између Windows апликација обезбеђује се помоћу OLE (Object Linking and Embedding) механизма, који обезбеђује једноставан начин за размену различитих типова информацијаа између различитих програма. Основна разлика између повезивања и уграђивања објеката огледа се у начину складиштења и ажурирања података након постављања у документ. Повезани објекат подразумева да се информације креиране у изворној датотеци постављају у другу датотекуу (одредишну датотеку) ), уз одржавање везе између ове две датотеке; повезани објекат у одредишној датотеци се аутоматски ажурира након ажурирања изворне датотеке. Уграђени објекат подразумева да се информације постављају у датотеку, али тако да не постоји веза са оригиналним објектом, па промена извршена у изворној датотеци нема ефекта на објекат у одредишној датотеци. У Word документ могуће је уградити или повезати више врста различитих објеката: слике, графиконе, математичкее формуле, мултимедијал лне датотеке и слично. У Word-у 2007, Insert Object опција се налази на Insert картици, у Text групи команди. Притискањем тастера или стрелице поред називаа објецт, отвара се командни прозор за дијалог, у коме је могуће селектовати нови објекат који се креира из листе расположивих објеката.. Унос слика Постоји неколико начина за креирање или унос слике или постојеће графике у Word документе.. Цртање графика директно у Word-у се не препоручује, али се може реализовати помоћу основних графичких примитива (линија, кривих, елипси, квадрата). 28

25 Сви графички елементи се налазе на Insert картици, у Illustrations групи: Picture за унос фотографија, Clipart за унос клипарт слика ( карикатура ), Shapes за креирањее слике на основу основних графичких примитива, SmartArtt за креирање дијаграмаа изабраног типа, Chart за унос графикона сличних онима који се креирају у програмима за табеларне калкулације, какав је Excel. У документ се могу уносити битмапе, скениране сликее и фотографије, или клипарт слике. По дефиницији,, Word уграђује слике у документ. Могуће је смањити величину слика коришћењем Picture алата, или неког спољашњег (засебног) програма, као што је Adobe Photoshop или неки други програм. Унос слике у документ обавља се на следећи начин: Означитии место где се жели унети слика; У оквиру Insert картице, притиснути Picture тастер у Illustrations групи команди; Лоциратии слику која се жели унети, а затим два путаа притиснути слику, како би била унета у документ или притиснути Insert тастер. Алатима за рад са сликама приступа се на један од два начина, тако што се слика селектује левим тастером миша, а затим притисне десни тастер миша, и затим из контекстног менија изабере ставка Format Picture, након чега се отвараа Format Picture комуникациони прозор, користе опције из Format картице (Picture Tools) у рибону. Format Tools пружа следеће алате за рад са сликама: Adjust подешавање осветљења, контраста, промене боја, компресовање и враћање у првобитно стање, Shadow Effects рад са сенкама (постављање е сенки у односу на извор осветљења и ефекти сенки), Border ивица око слике, тежина и облик, Arrange уређивање слике (позиционирање, постављање испред или иза текста, ротирање, уређивање, груписање), Crop/Size исецање дела слике, промена димензија слике. 29

26 Сличне операције над сликама могу се извршити из Format Picture дијалога, који се отвара тако што се слика селектује (притисне левим тастером миша), а затим притисне десни тастер миша, и из контекстног менија изабере ставка Format Picture. У овом дијалогу може се такође подешавати величина слике, распоред у односу на текст, боја, осветљење и контраст, ако и поставити алтернативни текст (Alt Text) уколико се слика из неког разлога не учита, односно не прикаже. У случају клипарт слика, притиснути Clip Art, након чега се у десном делу прозора отвара панел за претраживање базе. Унети неку реч на енглеском језику у Search фор поље за претраживање,, а затим притиснути Go тастер. У доњем делу панела приказују се pronađene слике. Може се бирати извор (Search in), односно тип датотека (Results should be). Након проналажења жељене слике, притиснути је левим тастером миша, како би слика била унета у документ. У документу се може нацртати дијаграм избором ставки у Shapes панелу, оганизационих дијаграма помоћу SmartArt тастераа (отвара се Diagram Gallery), или уносом дијаграма сличног онима који се могу нацртати у програму MS Excel (Chart). 30

27 Унос формула Формуле у оквиру текста уносе се помоћу едитора формула.. У случају програма Microsoft Word, псотоје два едитора формула. Стари едитор формула (заа верзије MSS Word ) се позива на следећи начин: одабром у Text групи команди притиснути Object тастер, изабрати ставку Microsoft Equation 3.0, и притиснути ОК. Уколико се жели компатибилност са старијим верзијама Wорда и могућност едитовања формула и на тим рачунарима, неопходно је документ снимити у формату доц, а не доцx, а формуле унети на овај начин. У супротном, уколико се формуле уносе новим едитором, а сниме у доц формату, оне ће се превести у слике, и неће бити могуће њихово едитовање у старијим верзијама Wордаа ( ). Препочује се, због компатибилности са старијим верзијама, да се, независно од екстензије, формуле уносе овим едитором. Такође, примећене су и одређене неправилности код рада са новим едитором, пре свега код експоненцијалних и степених формула, што је уклоњено у новијим верзијама Word-а. Након тога отвориће се едитор. У њему се уноси формула, нпр. k s i0 2 x z i 2 Да би се унела једначину, неопходно је укуцавање одговарајућих симбола. Сви знаци који се налазе на тастатури могу се непосредно уносити. Заграде (мале, велике и средње) могу се уносити директно са тастатуре, али ће у том случају бити фиксне величине. Уколико се изаберу из одговарајућег шаблона оне ће бити мање или веће, зависно од тога како изгледа израз који се налази унутар заграда). Уколико је неопходно да унутар формуле будуу грчка слова, изабраћете један од следећа два шаблона уколико се користе мала слова, односно, уколико користе велика слова. Жељено слово само треба изабрати из палете. Уколико је неопходно да се се унесее формула која у себи садржи одговарајуће интеграле, бира се палета, а уколико се користе разломци или формуле употребљава се палета. Након избора одговарајућег шаблона палете, уносе се жељене вредности (нпр. у случају разломка уносите садржај имениоца и бројиоца). 31

28 Пример 1. Да бисте у текст унели следећу једначину b b 2 4ac x 2 a која представља опште решење квадратне једначине, треба даа урадите следеће: 1. Уносите " x=" са тастатуре 2. Бирате из палете шаблон за унос разломака. 3. Изаберитее заграде из палете и поставите их у бројилац. 4. Уносите "-b" са тастатуре у оквиру бројиоца. 5. Бирате "плус - минус" знак из палете. 6. Бирате знак за корен из палете. 7. Уносите унутар корена знак "b" са тастатуре. 8. Бирате унос степена из палете. 9. Уносите " 2" помоћу тастатуре. 10. Спустите показивач на ниво знака "плус - минус" и уносете "-4ac". 11. Тастером миша изаберите именилац разломка, и унесите "2a". На овај начин сте унели у текст жељену формулу. Уколико желите да промените нешто унутар формуле, неопходно је само два пута притиснути формулу у тексту, након чега ће се поново отворитии едитор формула, чиме ћете поново бити у могућности да уносите одговарајуће неопходне делове формуле. MS Word 2007 уводи нов начин за унос формула, које су одржане у новијим верзијама 2010 и На картици Insert, у панелу Symbols, постоји тастер у облику слова π, чијим притискањем се отвара листа најчешће коришћених формула, као што је површина круга, Биномна теорема, Развој степеног реда, Фуријеов развој, Тејлоров ред, Питагорина теорема, опште решење квадратне једначине и неки од основних тригонометријских идентитета. Уколико је неопходно унети неку другу формулу, притискаа се Insert New Equation тастер у доњем делу панела, након чега се приступа новом едитору формула. У прозору документа приказује се поље са формулом, у коме се налази текст Type equation here., док се у рибону приказују расположиве опције за унос формула (Equation Tools). 32

29 Расположиве опције за унос формула груписане су у три групе: Tools избор неких стандардних и често коришћенихх формула, избор да ли ће се приказивати формуле професионално илии у линији, облик нормалног текста у формулама, односно приступање Equation Options дијалогу за избор одређених карактеристика формула (изборр фонта, аутоматско контертовање, приказ математичких израза и слично), Symbols низ тастера за унос специјалних симбола у математичке формуле, као што су специјални математички знаци, грчка слова, симболи у облику слова, математички и други оператори, стрелице, геометријски облици, релације, степени и слично. Structures основни делови ( структуре ) формула, као што су разломци, индекси, корени, интеграли, заграде, функције, слова са акцентима, оператори, матрице. Формуле се уносе на идентичан начин као приликом коришћења старог едитора,, избором одређеног шаблона из листе раположивих, а затим њиховим комбиновањем у жељеном редоследу. Неки од основних шаблона приказни су на претходној слици (Fraction), као и следећим сликама, 33

30 34