Dvokomponentni sistemi: razblaženi rastvori

Transcript

1 Dvokomponentni sistemi: razblaženi rastvori Pod rastvorom se podrazumeva jednofazni sistem (bilo kog agregatnog stanja) od dve ili više komponenata u kome su hemijske vrste koje ga sačinjavaju dispergovane do veličine molekula. Pretpostavka: razmatraju se sistemi čije komponente o međusobno hemijski ne reaguju i okoji ne podležu elektrolitičkoj disocijaciji

2 Tipovi rastvora Faza Rastvorak Rastvarač Primer Gas gas gas vazduh Tečnost gas tečnost Koka-kola Tečnost tečnost tečnost antifriz Tečnost čvrsto tečnost Koka-kola Čvrsto gas čvrsto H 2 upt Čvrsto čvrsto čvrsto legure

3 Koncentracija rastvora Jedinice Symbol Definition Maseni procenti Zapreminski proc. Masa/zapremina proc. Parts per million % m/m % v/v % m/v ppm (m rastvorak /m rastvor ) x100 (v rastvorake /v rastvor ) x100 (m rastvorake /v rastvor ) x100 mg rastvorak /L rastvor Parts per billion ppb µg rastvorak /L rastvor Molarnost M mol rastvorak /L rastvor Molalnost m mol rastvorak /kg rastvarač

4 Maseni % rastvorka masa rastvorka Mas % rastvorak= x 100 Totalna masa rastvora masa rastvorka ppm rastvorak = x 10 6 totalna masa rastvora Kada je koncentracija tako niska da je d ~ d voda : ppm rastvorak (vodeni rastvor) = mg rastvorak / L rastvor ppb rastvorak = mass % x 10 9 ppb rastvorak (vodeni rastvor) = µg rastvorak / L rastvor

5 Način izražavanja avanja koncentaricije zavisi od osobina komponenata Ako su komponente sličnih tački ključanja i topljenja onda se koriste molski udeli. Ako se komponente veoma razlikuju, onda se korste molaliteti ili molariteti

6 Koligativne osobine Pri dodavanju rastvorka rastvaraču, osobine rastvarača a se modifikuju. Napon pare opada Tačka mržnjenja opada Tačka ključanja raste Osmoza je moguća (osmotski ski i pritisak) Ove promene se zovu KOLIGATIVNE OSOBINE. Ove osobine zavise samo od BROJA čestica rastvorka a ne i od PRIRODE I VRSTE rastvorenih čestica.

7 Koligativne osobine Kada se govori o koligativnim osobinama, pretpostavlja se da je: rastvorak neisparljiv tj. ne učestvuje u gasnoj fazi, da ne gradi čvrst rastvor sa rastvaračem njegova količina je mnogo manja od količine rastvarača, pa je stoga rastvor razblažen rastvorak ne menja svoj hemijski oblik pri rastvaranju tj. ne reaguje hemijski sa rastvaračem, ne asosuje niti disosuje pri rastvaranju

8 čist rastvarač Rastvarač+rastvorak

9 Koligativne osobine Napon pare neke supstancije određen je težnjom čitavog sistema da isparavanjem pređe u neuređenije stanje. Ako se supstancija rastvori u rastvaraču postići će se već u tečnom stanju veći stepen neuređenosti nego u rastvaraču paće se smanjititežnja za isparavanjem i čitav sistem će postići isto povećanje entropije kada manja količina rastvarača ispari. Time se snižava napon pare rastvarača, a tačka ključanja povećava. Pri mržnjenju, jednakost hemijskih potencijala izmađu tečnog rastvora i čvrstog rastvarača će se postići prinižoj temperaturi nego kod čistog tečnog rastvarača, jer prisustvo rastvorka u rastvoru dovodi do povećane entropije, pa će sistem težiti da zadrži stanjeveće entropijei rastvor će mrznuti na nižoj temperaturi od čistog rastvarača. μ μ 0 (~) 0 T t T t 0 1 μ 0 (t) rastvara~ rastvor μ(t) μ 0 (g) T k0 T k T μ1( t ) = μ ( t) + RT ln x 1

10 Koligativne osobine Sniženje napona pare Rastvarač Rastvor Relativno sniženje napona pare: 0 p p = x 0 2 p isto za sve rastvore iste koncentracije (nezavisno od prirode rastvarača) ne zavisi od temperature Da bi ovo bilo ispunjeno potrebno je da je diferencijalna toplota razblaživanja jednaka nuli tj. da je rastvor idealan

11 Koligativne osobine Sniženje napona pare Uticaj rastvorka na napon pare rastvora Rastvarač Molekuli rastvarača Rastvor Neisparljivi molekuli rastvorka Relativno sniženje napona pare: 0 p p = x 0 2 p isto za sve rastvore iste koncentracije (nezavisno od prirode rastvarača) ne zavisi od temperature Da bi ovo bilo ispunjeno potrebno je da je diferencijalna toplota razblaživanja jednaka nuli tj. da je rastvor idealan

12 Isparavanje čistog rastvarača a i isparavanje rastvora

13 Koligativne osobine-sniženje napona pare p = p 0 x 1 Raulov zakon:u razblaženom rastvoru napon pare isparljivog tastvarača srazmeran je svojoj koncentraciji u rastvoru izraženoj u molskim frakcijama, pri čemu je konstanta proporcionalnosti jednaka naponu pare čistog rastvarača. Von Babo Raoult

14 Koligativne osobine-sniženje napona pare p 0 p 0 p = n 1 n2 + n 2 n n 2 1 = m2m m M Merenjem relativnog sniženja napona pare moguće je odrediti molarnu masu rastvorene supstancije M 2 Metode za merenje relativnog sniženja napona pare: diferencijalna, dinamička, transpiraciona, metoda tačke rose ili izopiestička

15 Koligativne osobinepovišenje tačke ključanja p ΔT k = T k T k0 AB (p 0 p) /p 0 AC AB AC const. ΔT k p 0 p 0 p 1 bar ~ist ~vrst rastvara~ F E D T t p ~ ΔT t p t T t 0 p 0 p ta~ ka mr` njenja rastvora, T t ~ist te~an rastvara~ p 0 rastvor A p T 0 k B Δp C ΔT k T k ta~ ka klju~ anja ra stva ra ~ a T Relativno sniženje napona pare razblaženog rastvora srazmerno je molskoj frakciji rastvorene supstancije (što predstavlja drugi oblik Raulovog zakona) pa je i povišenje tačke ključanja srazmerno samo koncentraciji rastvorka u molskim frakcijama, a ne zavisi od njegove prirode.

16 Koligativne osobine Povišenje tačke ključanja Čvrsto Tečnost Čist tečni rastvarač Čist čvrst rastvarač Trojna tačka rastvora Tačka ključanja rastvora Tačka ključanja rastvarača Rastvor Tačka ključanja rastvora Tačka ključanja rastvarača

17 Koligativne osobinepovišenje tačke ključanja μ1 ( g ) = μ ( t) + RT ln x 1 Ravnoteža tečni rastvor-para ln(1 x 2 ) = 0 1 μ ( g) μ ( t) RT 0 1 = ΔG isp,m RT ΔG isp 0, m = μ1 ( g) μ1 ( t) 0 ln(1 x 2 ) = ΔH RT isp, m isp, m k ΔS R na T k Δ G isp, m = ΔH isp, m TΔSisp, m za x 2 =0 ln1 = 0 = ΔH RT ΔS R isp, m isp, m 0 k - ln(1 x 2 ) = ΔH R isp, m 1 Tk 0 1 T k x 2 <<1 ln(1 x 2 ) x 2 x 2 = ΔH m, isp R 1 Tk 0 1 T k

18 Koligativne osobinepovišenje tačke ključanja x 2 = ΔH m, isp R 1 Tk 0 1 T k L isp,m =ΔH isp,m T k T k0 T k 02 x 2 = L isp, m R ΔT T k 02 k ΔT k = RT L 02 k isp, m x 2 ΔT n n 2 2 x 2 = = n1 + n2 n1 k = RT L 02 k isp, m m2m M m 2 n2 1000M m = k e m ΔT k = RT L 02 k isp, m k e m M 2 M 2 m 1 1 RT = 1000 L 02 k isp, m n = M 2 : m1 m :1000 m-molalnost 1 ebulioskopska konstanta

19 Koligativne osobine Sniženje tačke mržnjenja Čvrsto Tečnost Čist tečni rastvarač Čist čvrst rastvarač Trojna tačka rastvora Tačka mržnjenja rastvora Tačka mržnjenja rastvarača Rastvor Tačka ključanja rastvora Tačka ključanja rastvarača

20 Koligativne osobinesniženje tačke mržnjenja d ln p dt č d ln p dt t = L sub, m 2 RT L isp, m RT 2 Ravnoteža čvrst rastvarač-para - = Ravnoteža prehlađeni rastvarač-para d ln x č d ln( p / p dt dt 1 L t ) = L sub, m RT L 2 isp, m 1 T top, m top, m = 2 RT d ln x1 = R x T 1 L 0 m m dt T na T m 2 p č = p 1 P t =p 1 o ln x 1 p 1 /p t = x 1 Ltop, m 1 1 = 0 R Tm Tm x 2 <<1, ln(1 x 2 ) x RT RT m m RTm ΔTm = M1m = k f m k f = M = L 10 Ltop m 10 ltop top, m,

21 Koligativne osobinesniženje tačke mržnjenja RT RT m m RTm ΔTm = M1m = k f m k f = M = L 10 Ltop m 10 ltop top, m Sniženje tačke mržnjenja izvedeno uz aproksimacije: da se para (iznad čvrste kao i iznad tečne faze) ponaša po zakonima idealnog gasnog stanja da je zapremina pare mnogo veća od zapremine tečnosti odnosno čvrste faze da za rastvarač važi Raulov zakon latentna toplota topljenja čvrstog rastavarača je konstantna, nezavisna od temperature rastvorak je neisparljiv, nije asosovan ni disosovan u rastvoru i da ne gradi jedinjenje sa rastvaračem da se samo rastvarač izdvaja kao čvrsta faza,

22 Koligativne osobinesniženje tačke mržnjenja RT RT m m RTm ΔTm = M1m = k f m k f = M = L 10 Ltop m 10 ltop top, m, Ispravnost primenjenih aproksimacija proverava se poređenjem rezultata eksperimentalnih merenja sa rezultatima dobijenim teorijskim izračunavanjem. Pokazalo se da je sniženje tačke mržnjenja zaista srazmerno molalitetu rastvora. Slaganje izmerene i izračunate vrednosti za krioskopsku konstantu za poznatu molalnost rastvora. Primena: antifriz (glikol), krv kod polarnih životinja (glicerol)

23 K f and K b ( C kg kg mol solvent -1 solute) Rastvarač t.t. ( C) K f t.k.( C) K b Voda Sirćetna kiselina Benzen Kamfor

24 Van t t Hoff-ov ov faktor i Faktor koji uzima u obzir odstupanje koligativnih osobina zbog elektrolitičke osobine rastvorka da disosuje na jone i time povećava broj čestica u rastvoru Može se meriti kao: i = merena koligativna osobina ocekivana vrednost da rastvorak nije elektrolit a) Tipične vrednosti za neelektrolite (urea, saharoza, glukoza) i=1 b) Za elektrolitičke rastvore Elektrolit NaCl HIO 3 MgCl 2 AlCl 3 Idealno i Mereno i 1,9 1,7 2,7 3,2

25 Koligativne osobine rastvora elektrolita 1.00 m NaCl u vodi: T.M.= -3.37C (ne 1.86C kako se očekuje)! Koligativne osobine zavise od broja čestica Setimo se: NaCl Na + + Cl - Imamo 2.00m čestice i treba da dobijemo T.M: -(2x1.86 o C) = o C Uticaj unutrašnjih privlačenja dovodi do razlike u izmerenoj i izračunatoj vrednosti T.M. za jonske vrste. Van t Hoff-ov faktor omogućava nalaženje stepena disocijacije elektrolita i = ( ΔT ) mereno ( ΔT ) izracunato

26 Osmoza Osmoza je kretanje vode (rastvarača) a) kroz polupropustljivu membranu iz oblasti nižeg osmotskog potencijala u oblast višeg osmotskog potencijala molekuli vode molekuli rastvorka Kretanje vode razblažen rastvor koncentrovani rastvor

27 Čist rastvarač/rastvor rastvor 48 feet Čista voda Morska voda Pure Water Sea water

28 Koligativne osobine Osmoza Koncentrovani rastvor Polupropustljiva membrana Razblaženi rastvor Rastvarač prolazi a rastvorak ne!

29 Osmoza je pojava spontanog prolaska rastvarača kroz polupropustljivu membranu u rastvor, ili generalano prolaz rastvarača iz razblaženijeg u koncentraovaniji rastvor, kada su rastvori razdvojeni polupropustljivom membranom, naziva osmozom. Osmoza

30 Osmoza Ako se posuda koja je povezana sa živinim manometrom napuni rastvorom i zatvori, a zatim spusti u čist rastvarač, tada usled osmoze rastvarač prodire u rastvor kroz membranu stvarajući pritisak koji se meri manometrom. Ovaj pritisak kojim treba delovati na rastvor da bi se sprečio prolazak rastvarača u rastvor kroz polupropustljivu membranu naziva se osmotskim pritiskom.

31 Potencijal vode Potencijal vode je merilo mogućnosti molekula vode da se kreću u u rastvor. Voda se uvek kreće e osmozom iz manje negativnog u više negativan potencijal vode. Najviši i moguć potencijal vode je onaj za čistu vodu i on iznosi 0, 0 svi ostali rastvori imaju negativan potencijal vode. Potencijal vode se meri u Pa. čista voda 0 kpa razblaženi rastvor 200kPa koncentrovani rastvor 500 kpa voda difunduje od 0 do 200 kpa voda difunduje od 200 do 500 kpa

32 Osmoza Feferovi eksperimenti nisu bili savršeni ali su ipak poslužili kao eksperimentalna osnova Van t Hofu za uočavanje analogije u ponašanju gasova i razblaženih rastvora Zaključak o proporcionalnosti osmotskog pritiska sa koncentracijom razblaženog rastvora analogan je Bojl-Mariotovom zakonu za gasove ΠV m = const 1 Proporcionalnost osmotskog pritiska sa temperaturom znači dase Šarlovzakonmože primeniti na razblažene rastvore: Π/T = const 2

33 Osmoza Kombinovanjem ova dva izraza dolazi se do izraza: ΠV m = const T Van t Hof je pokazao da konstanta u gornjoj jednačini, odgovara vrednosti molarne gasne konstante R. Do ovog zaključka je došao poredići osmotski pritisak saharoze i gasni pritisak vodonika pri istoj temperaturi i istim koncentracijama. ΠV m = RT Π = C M RT Van t Hof-ova jednačina

34 Osmoza-termodinami termodinamičko izvođenje Van t t Hofove jednačine 0 1 x 1, P + Π ) = μ1 ( P + Π ) + RT ln μ ( x μ ( P + Π ) = μ ( P) + P+ Π P V m dp 0 0 μ1 ( P ) = μ1 ( P ) + RT ln x 1 + P+ Π P V m dp RT x 1 P+ Π ln = V m dp lnx 1 = =ln(1 x 2 ) x 2 RTx 2 = V m Π P x 2 n 2 /n 1 i n 1 V m =V 1 Π = C M RT

35 Osmoza Π = C M RT Ova jednačina važi zabeskonačno razblažene rastvore neelektrolita. Jedno vreme je korišćena kao kriterijum za utvrđivanje idealnosti nekog rastvora. Odstupanje nekog rastvora od idealnog ponašanja izražava se Van t Hofovim faktorom i : ΠV = irt

36 Semipermeabilne e Membrane Idealna semipermeabilna membrana je propustljiva samo za rastvarač (najčešće voda) a nepropustljiva za sve rastvorke. ==================================================== Permeabilne Membrane Permeabilne membrane dozvoljavaju prolaz svih rastvorenih supstanci i rastvarač (uglavnom voda).

37 Semipermeabilne e Membrane Polupropustljiva membrana se može definisati kao bilo koja faza koja razdvaja dva rastvora različitih koncentracija, dozvoljavajući protok čistog rastvarača, a zadržavajući rastvorenu susptanciju.

38 Polupropustljive membrane Prirodne polupropustljive membrane: zidovi biljnih i životinjskih ćelija, zidovi bakterija, krvni sudovi, razlicite opne, bešike i biljna tkiva. -Imaju različite ite stepene permeabilnosti, razlišitih itih su debljina (reda nm) i različitih itih velišina ina pora (reda 10nm). -Propustljive su za: H 2 O, CO 2, O 2 i N 2 kao i za organske molekule, a nepropustljive su za proteine i polisaharide. Neorganske soli i disaharidi prolaze vrlo sporo kroz njih.

39 Sintetičke membrane: - celofanske (glavna komponenta celuloza) - poliestarske (na bazi poliestarskih polietilena) - jonoizmenjivačke čija je struktura smolasta sa otvorima, slična sunđerima i sadrži kontinualnu mrežu u vode. Primena: -za dijalizu, kao ultrafilteri i kao ambalažni materijal.

40 Osmotsk ski pritisak je VEOMA osetljiva mera molarnosti Morska voda sadrži 3.4 g NaCl po litru M = 3.4 g/58.5 g/l = M Π =( mol/l)(0.0821l atm/mol K )(298K) Π = 1.42 atm 1 atm odgovara stubu vode od m dužine (1.42 atm)(10.34 m/atm) ) = m (14.68 m)(3.28 ft/m) ~ 48 stopa

41 Osmometrija 1 Π Osmotski pritisak se relativno lako meri, pa se koristi za određivanje molarne mase velikih molekula (proteini, sintetički polimeri). Vant Hofova jednačina se može pisati u virijalnom obliku: = [ C ] RT{ 1 + B[ C ] C +... } M Osmotski pritisak se meri za različite koncentracije c i crta Π/c u funkciji c i određuje molarna masa supstancije B M Odsečak je 0,21 cml/g M

42 Osmometrija 2 Razmotrićemo primer polivinil-hlorida rastvorenog u cikloheksanu na 298K Pritisak se izražava preko visine stuba rastvora gustine 0,98g/cm 3. Koristimo jednačinu Π = [ CM ] RT{ 1 + B[ CM ] +... } gde je [C M ]=c/m, c je masena koncentracija. Osmotski pritisak je

43 Osmometrija 3 Crtamo h/c u funkciji od c. Dobija se prava linija čiji je odsečak za c=0 jednak RT/ρgM. Podaci za odsečak daju za h/c=0,21. Dalje je:

44 Hipertoni rastvor Hipertoni rastvor sadrži i visoku koncentraciju rastvorka u odnosu na drugi rastvor na primer citoplazmu ćelije. Voda dufunduje iz ćelije kad je stavljena u hipertoni rastvor što izaziva smežuranje ćelije.

45 Hipotoni rastvori Hipotoni rastvori imaju nisku koncentraciju rastvorka u odnosu na različite ite rastvore tj. citoplazmu ćelije. Voda difunduje u ćeliju kada se stavi u hipitoni rastvor što znači i da ćelija bubri dok ne pukne..

46 Izotoni rastvori Izotoni rastvori imaju istu koncentraciju kao i drugi rastvor npr. citoplazma ćelije. Voda difunduje u i iz ćelije istom brzinom kada je stavljena u izotoni rastvor. Fluid koji okružuje uje telo ćelije je izotoni.

47 Postoje mnogi primeri osmoze u praktičnom životu. Na primer, eritrociti raspoređeni u hipertonoj ekstracelularnoj tečnosti će smanjivati zapreminu zbog osmoze. Ovo se ne dešava u zdravom organizmu jer je ekstracelularna tečnost - plazma izotona sa crvenim krvnim zrnacima. Brooks/Cole - Thomson Learning

48 Biljne i životinjske ćelije u različitim rastvorima hipertoni rastvor izotoni rastvor hipotoni rastvor životinjska ćelija biljna ćelija

49 Koligativne osobine Osmoza Smežuravanje i Hemoliza iza:

50 Smežuravanje crvenih krvnih zrnaca, Elektron tronska mikrografija

51 Koligativne osobine Osmoza Hemoliza iza: crvena krvna zrnca u hipotonom bubre jer voda ulazi u njih i ona pucaju omogućavaju avajući ispitivanje njihovog sadržaja aja Da bi se sprečilo smežuravanje ili pucanje, rastvor mora biti izotoni. Primeri osmoze u kulinarstvu: Krastavac u rastvoru NaCl gubi vodu i postaje mariniran.

52 Koligativne osobine Osmoza Šargarepa potopljena u vodu postaje čvrsta jer voda ulazi u ćelije. Usoljena hrana bubri. Voda ulazi u biljke osmozom. So dodata mesu ili šećer er voću u sprečava razvoj bakterija (bakterije gube vodu i umiru). Aktivni transport je kretanje hranljivih materija i otpadnog materijala kroz biološke sisteme. Aktivni transport nije spontan.

53 Pijenje slane vode bi izazvalo dehidrataciju telesnih tkiva

54 Pritisak veći od π rastvor Reversna osmoza Čist rastvarač rastvor

55 Prečišćavanje vode reversnom osmozom

56 Uređaj za desalinaciju

57

58

59 Uređaj na prethodnoj slici je najveći i takve vrste u SAD. Morska voda se prethodno tretira filtrima. Postoje dva seta filtera prvi, odo peska, šljunka i antracita, i drugi od istog materijala plus granata. Postoji još jedan kontrolni set filtera posle čega se voda pumpa pritiskom od 30 bara kroz membrane za reversnu osmozu. Aproksimativno 45% morske vode ide kroz membrane i postaje pijaća a voda.

60 Kućni sistem za prečišćavanje vode reversnom osmozom

61 Bubrezi i dijaliza

62 Ulaz zaprljane krvi Izlaz prečišćene krvi Vešta tački bubreg Esencijalni joni i molekuli ostaju u krvi Rastvor za dijalizu Štetni produkti prelaze u rastvor za ispiranje

63 Jedinica za dijalizu vena filter i sistem za sprečavanje ulaska mehura u krv pacijenta arterija jedinica za dijalizu krv pumpa koja tera krv kroz jedinicu za dijalizu izlaz rastvora urea i druge otpadne supstancije difunduju iz krvi u rastvor za dijalizu selektivno propustljiva membrana izdvaja krv od rastvora za dijalizu

64 Princip dijalize ulaz nečiste krvi izlaz prečišćene krvi krv i rastvor za dijalizu teku u suprotnim smerovima membrana za dijalizu izlaz rastvora za dijalizu ulaz rastvora za dijalizu

65 Rastvori gasova u tečnostima Rastvorljivost gasova i Henrijev zakon Rastvorljivost gasa u nekom rastvaraču zavisi : kako od prirode gasa tako i od prirode rastvarača. Pošto je sistem dvokomponentan i dvofazan, prema pravilu faza ima dva stepena slobode, što znači da rastvorljivost gasova zavisi od dva intenzivna faktora, od temperature i pritiska

66 Definisanje rastvorljivosti gasova Zapremina gasa v 0 pri standardnim uslovima, tj. T 0 = 273,15 K i pritisku od jednog bara, P 0 = 1 bar, rastvorena u zapremini rastvarača V pri pritisku gasa P (u barima) predstavlja Bunzenov (1857) apsorpcioni koeficijent, α: v α = 0 1 VP Ostvaldov koeficijent rastvorljivosti, β, je zapremina gasa v pri eksperimentalnoj temperaturi i pritisku, koja je rastvorena u zapremini V rastvarača: v Tv0αP T β = = = α Veza ova dva koeficijenta V T 0 Pv 0 273

67 Uticaj temperature na rastvorljivost gasa se može izraziti kvantitativno na sledeći način in: d ln C dt M = ΔH RT ras, m 2 Zavisnost apsorpcionog temperature: koeficijenta od α ln α ΔH = R 1 T 2 ras, m T 1

68 Henrijev zakon Henri (W. Henry, 1803) je pokazao kroz niz eksperimenata da je masa gasa rastvorena u određenoj zapremini rastvarača srazmerna pritisku gasa iznad rastvora,, u stanju ravnoteže između gasa i tečnosti nosti: m = kp gde je k konstanta koja zavisi od prirode gasa i rastvarača,, temperature i jedinica u kojima su izražena rastvorljivost i pritisak.

69 Idealno razblaženi rastvori-efe efekat pritiska na rastvorljivost P B = x B K B Henry-jev zakon

70 Rastvorljivost (g /100 g H 2 0) Rastvorljivost gasova Henry-jev zakon O 2 N 2 He Pritisak

71 Može se pokazati da je Henrijev zakon poseban slučaj aj, opšteg zakona raspodele i Raulovog zakona. koncentracija m = P koncentracija gasa gasa u u tečnoj gasnoj fazi fazi = const.

72 m = m k1p2 1 n 2 n = k P 2 = x 2 = k 2 P 2 n n1 + n2 1 Stoga se Henrijev zakon može izraziti i u obliku da u razblaženom rastvoru napon pare isparljive rastvorene supstancije je srazmeran njenom molskom udelu. Ako je zakon primenljiv u čitavom području koncentracija, tada je: 1 k p 0 2 = k 2 = 2 0 p2 p p = x 1

73 Raulov i Henrijev zakon p p = x što predstavlja Raulov zakon primenjen na isparljivu komponentu. Može se zaključiti da je Henrijev zakon poseban slučaj Raulovog zakona, pri čemu uvek kada važi Raulov zakon za neku supstanciju za nju mora važiti i Henrijev zakon, dok obrnuto ne važi.