Ekonomski pregled Oktobar 2004

NARODNA BANKA SRBIJE CENTAR ZA ISTRA@IVAWA Ekonomski pregled Oktobar 2004

Ekonomski pregled UREDNI[TVO MARINA MLADENOVI]-KOMATINA, glavni urednik ^lanovi IGOR BLA@EVI] JELENA MARAVI] JOVAN PETROVI] MILICA STOJNI] BRANKO HINI] Dr MILAN [OJI] Ekonomski pregled iznosi autorske ocene, analize i projekcije istra`iva~a iz Centra za istra`ivawa Narodne banke Srbije i one ne predstavqaju zvani~an stav Narodne banke Srbije. Izdaje i {tampa NARODNA BANKA SRBIJE Beograd, Ulica kraqa Petra 12, tel.: 30-27-100 Internet prezentacija: www.nbs.yu E-mail: research@nbs.yu ISSN 1451 4702 Tira` 400 primeraka Izlazi tromese~no Tehni~ki urednik Nada Mizdrak Grafi~ki dizajn Nikola Vu~kovi} Lektor i korektor Vidosava Grkavac Statisti~ka i grafi~ka obrada Boris Vuki}evi}

Ekonomski pregled SADR@AJ: OSNOVNE OCENE.................................................................. 5 MONETARNI AGREGATI, KURS DINARA I KAMATNE STOPE.................................. 7 TOKOVI KREIRAWA PRIMARNOG NOVCA.................................................7 Kreirawe primarnog novca...............................................................7 Kreirawe nov~ane mase.................................................................8 MONETARNI AGREGATI..............................................................11 Primarni novac.....................................................................11 Nov~ana masa M1....................................................................12 Nov~ana masa M2....................................................................12 Nov~ana masa M3....................................................................13 [tedwa stanovni{tva.................................................................13 Likvidnost banaka....................................................................14 KURS DINARA I DEVIZNE REZERVE.................................................... 16 KAMATNE STOPE...................................................................18 Karakteristike kamatnih stopa na devizne depozite stanovni{tva i kamatnih stopa na dugoro~ne kredite...........................................19 Trgovawe hartijama od vrednosti u Srbiji....................................................20 Beogradska berza...................................................................20 Trgovawe blagajni~kim zapisima Narodne banke Srbije..........................................21 Trgovawe dràvnim zapisima Republike Srbije...............................................21 Projekcija kretawa cena na malo do kraja 2004. i za prvo polugodi{te 2005. godine...................................................22 CENE, PRIVREDNA AKTIVNOST I DOMA]A TRA@WA.......................................25 Kretawe cena.......................................................................27 Privredna aktivnost..................................................................31 Inflacija na~ini merewa.........................................................32 Doma}a tra`wa i javni sektor...........................................................41 Zarade..........................................................................43 Zaposlenost.......................................................................44 Investiciona aktivnost...............................................................46 Komparativni pregled efekata uvo ewa poreza na dodatu vrednost (PDV) (Slovenija, Hrvatska, Makedonija i Crna Gora)..........................................47 ME\UNARODNO OKRU@EWE...........................................................51 Konjunkturna kretawa.................................................................53 Kuda odlazi svetski kapital?.......................................................54 Kamatne stope centralnih banaka..........................................................55 Trì{ta valuta.....................................................................57 Trì{ta akcija.....................................................................59 Srbija i me unarodno okruèwe..........................................................60 Kretawe stranih direktnih investicija u zemqama centralne i isto~ne Evrope u 2002. i 2003. godini sa o~ekivawima u narednom periodu...................62 EKONOMSKI ODNOSI SA INOSTRANSTVOM..............................................65 Platni bilans......................................................................66 Uslovi poslovawa u Srbiji..........................................................68 TABELARNI PRIKAZ................................................................71

Ekonomski pregled Oktobar 2004 OSNOVNE OCENE U prvih devet meseci 2004. godine ekonomska aktivnost u Srbiji pokazuje znake oìvqavawa u odnosu na kretawa u prethodnoj godini. O tome svedo~i i blagi rast ukupne zaposlenosti, prvenstveno u malim preduze}ima i kod samostalaca. Procewuje se da bi rast ovogodi{weg bruto doma}eg proizvoda mogao biti ve}i od 7,5%. Rastu najvi{e doprinosi doma}a tra`wa, koja je bila rezultat pove}awa potro{we privatnog i javnog sektora, kao i stranih direktnih i doma}ih investicija. Inflacija u tre}em tromese~ju, kao i u prvih deset meseci ove godine, bila je iznad projektovanog okvira (8 9%). Cene na malo su u prvih deset meseci pove}ane za 9,7%. Tome je, pored nastavka ispravqawa dispariteta cena u oblasti prirodnih monopola (elektri~ne energije, stambeno- -komunalnih delatnosti i dr.), znatno doprineo i rast cena derivata nafte, izazvan velikim skokom cena nafte na svetskim trì{tima, kao i skok svetskih cena primarnih proizvoda (osnovnih metala). Pri tom je bazna inflacija imala relativno sporiji rast u odnosu na ukupnu inflaciju. U posledwoj dekadi oktobra postignut je dogovor izme u predstavnika misije Me unarodnog monetarnog fonda i predstavnika delegacije Srbije i Crne Gore o teku}oj ekonomskoj politici i wenim elementima za 2005. u okviru ~etvrte revizije postoje}eg trogodi{weg finansijskog aran`mana odobrenog na{oj zemqi u maju 2002. godine. O~ekuje se da Odbor direktora Fonda odobri taj dogovor, {to bi Srbiji i Crnoj Gori omogu}ilo da u decembru povu~e novu kreditnu tran{u od 62,5 miliona specijalnih prava vu~ewa. Najve}a pa`wa u pregovorima bila je posve}ena potrebi smawewa deficita buxeta u ovoj i narednoj godini, opadawu u~e{}a javnog sektora u ukupnoj ekonomskoj aktivnosti zemqe, smawewu deficita spoqnotrgovinske razmene, uskla ivawu dinamike zarada sa kretawem produktivnosti rada i ubrzawu procesa privatizacije i restrukturirawa privrede i banaka. U tre}em tromese~ju zabeleèno je smawewe deficita spoqne trgovine i deficita robe i usluga i teku}eg platnog bilansa u pore ewu sa prethodna dva tromese~ja. Takva kretawa bila su rezultat mera ekonomske politike preduzetih radi smawewa razlike izme u doma}e agregatne tra`we (na bazi smawewa deficita buxeta i usporavawa rasta li~nih dohodaka) i ostvarenog nivoa doma}e proizvodwe, odnosno bruto doma}eg proizvoda. Ukupan spoqni dug zemqe je smawen, zahvaquju}i otpisu dela potraìvawa od strane Londonskog kluba kreditora. O~ekuje se da }e se do kraja godine nastaviti tendencija visokog suficita finansijskog dela platnog bilansa zemqe. [tavi{e, procewuje se da }e pozitivna razlika izme u tog suficita i deficita bilansa robe i usluga biti ve}a nego u prethodnih devet meseci, {to bi uticalo na nastavqawe trenda pove}awa deviznih rezervi kod Narodne banke Srbije. Procewuje se i da }e istovremeno deficiti bilansa robne razmene, bilansa robe i usluga i teku}eg platnog bilansa, ra~unato po godi{woj stopi, biti mawi u pore ewu sa periodom januar septembar. Monetarna politika je i u tre}em tromese~ju bila umereno restriktivna, {to pokazuju ostvarena kretawa monetarnih agregata. Nastavqena je tendencija umerenog 5

Oktobar 2004 Ekonomski pregled rasta primarnog novca, koja je bila karakteristi~na i za drugo tromese~je, ali je wegovo stawe na kraju septembra bilo i daqe ispod nivoa iz decembra 2003, koje je krajem godine izrazito visoko usled delovawa sezonskih faktora. Pri tom su se tokovi kreirawa primarnog novca razlikovali u odnosu na drugo tromese~je. Kreirawe je ostvareno po osnovu rasta neto deviznih rezervi, dok je u drugom tromese~ju po tom osnovu zabeleèno povla~ewe primarnog novca. Po osnovu neto doma}e aktive zabeleèno je povla~ewe primarnog novca, nasuprot kreirawu u drugom tromese~ju. Kreditna aktivnost banaka u tre}em tromese~ju je ne{to ubrzana u odnosu na prethodna dva, a naro~ito je bila pove}ana u julu. Relativno visok rast kredita, i kreirawe novca po tom osnovu, u znatnoj meri bio je baziran na sredstvima koja su neke banke pribavile uzimawem kredita u inostranstvu. U skladu sa relativno visokim monetarnim multiplikatorom, nastavqena je tendencija rasta ukupnih dinarskih depozita, tj. nov~ane mase M2, koja je u tre}em tromese~ju pove}ana za 7,6%, a godi{wa stopa rasta, u odnosu na septembar 2003. godine, iznosila je 11,0%. U ovom tromese~ju je nastavqena i tendencija relativno visokog rasta deviznih depozita, posebno devizne {tedwe stanovni{tva. Devizni depoziti su u tre}em tromese~ju nominalno pove}ani za 254 miliona evra, ili 17,8%, a wihov godi{wi rast (od septembra 2003) iznosi 503 miliona evra, ili 30,5%. Da bi uticala na usporavawe inflacije, koja je znatnije ubrzana pre svega zbog izuzetno visokog rasta cena nafte na svetskim trì{tima, i da bi odràla makroekonomsku stabilnost, Narodna banka Srbije je preduzela dodatne mere u ciqu sterilisawa vi{ka likvidnih sredstava banaka i smawewa pritisaka na devizne rezerve Narodne banke, kao i ostvarivawa kvantitativnih zadataka monetarne politike. U tom smislu, Narodna banka Srbije je u avgustu pove}ala stopu obavezne rezerve sa dotada{wih 18% na 21%. Istovremeno, da bi spre~ila da se obavezna rezerva koristi za kupovinu deviza, {to je bila praksa nekih banaka, Narodna banka je propisala da dnevno stawe izdvojene obavezne rezerve ne moè biti mawe od 80% obra~unate kako dinarske, tako i devizne rezerve. Pored toga, Narodna banka je i preko pove}awa kamatne stope na svoje blagajni~ke zapise nastojala da sterili{e vi{ak likvidnosti kod banaka, mada je obim prodatih blagajni~kih zapisa bio ne{to mawi nego u drugom tromese~ju, pre svega zbog smawewa slobodnih sredstava nakon propisanog pove}anog dràwa sredstava u obaveznoj rezervi. Smawewe likvidnih sredstava banaka uticalo je na smawewe tra`we za devizama, {to je doprinelo pove}awu neto devizne aktive, odnosno neto deviznih rezervi Narodne banke Srbije i dodatnom kreirawu primarnog novca po tom osnovu. Pove}ana stopa obavezne rezerve nije ozbiqnije zaustavila kreditnu aktivnost banaka, ali je u odre enoj meri dovela do wenog usporavawa. Mada je u tre}em tromese~ju do{lo do ubrzawa inflacije, prose~na ponderisana kamatna stopa banaka na plasmane je minimalno promewena u odnosu na drugo tromese~je, a minimalne su promene i kod kamatnih stopa na depozite kod banaka. Do ve}ih promena nije do{lo najverovatnije zbog toga {to banke najve}i deo kredita odobravaju uz deviznu klauzulu ili se glavnica valorizuje po stopi inflacije, a kamatne stope se obra~unavaju na tako valorizovano stawe duga. Realni efektivni kurs dinara je u septembru bio prakti~no na istom nivou kao u junu, dok je u odnosu na decembar prethodne godine bio niì za 2,9%. Uprkos visokom deficitu bilansa robe i usluga, pa i teku}eg platnog bilansa, stawe me unarodne likvidnosti zemqe u periodu januar septembar nije pogor{ano. Ono je ~ak donekle i poboq{ano, jer je nivo deviznih rezervi kod Narodne banke Srbije krajem septembra bio ve}i za 40 miliona dolara u pore ewu s krajem 2003. godine. 6

Ekonomski pregled Oktobar 2004 MONETARNI AGREGATI, KURS DINARA I KAMATNE STOPE 100.000 80.000 60.000 40.000 20.000 0-20.000-40.000 9 2002. Kreirawe primarnog novca (kumulativne promene u milionima dinara) 12 3 6 9 2003. Neto devizna aktiva Doprinosi delova aktive stopi rasta primarnog novca (u procentnim poenima) Neto doma}a aktiva NBS (stawe na kraju perioda, u milionima dinara) 12 3 6 9 2004. Neto doma}a aktiva 2004, po tromese~jima I II III I-III Neto devizne rezerve -11,57 1,39 19,38 6,82 Neto doma}a aktiva -6,28 6,90-16,38-15,19 Doma}i krediti 0,18 9,64-11,22-1,88 Neto potraìvawa od dràve -1,01 16,71-9,56 4,22 Neto potraìvawa od banaka 0,80-6,91-1,11-5,86 Neto potraìvawa od ostalih sektora 0,39-0,17-0,55-0,24 Ostala aktiva (neto) -6,47-2,74-5,16-13,31 Primarni novac -17,85 8,29 3,00-8,37 2003. 2004. Dec. Mart Jun Sept. Neto devizne rezerve 90.875 82.777 83.579 95.646 Neto doma}a aktiva -20.879-25.276-21.311-31.511 Doma}i krediti -13.190-13.061-7.519-14.504 Neto krediti dràvi -13.362-14.068-4.458-10.410 Neto krediti bankama 2.337 2.900-1.073-1.763 Neto kred. ost. komit. -2.165-1.893-1.988-2.331 Ostala aktiva, neto -7.689-12.215-13.792-17.007 Primarni novac 69.996 57.501 62.268 64.135 Gotov novac u opticaju 42.979 38.004 40.347 42.463 Bankarske rezerve, u tome: 27.017 19.497 21.921 21.672 slobodne rezerve 11.355 4.820 6.854 2.394 TOKOVI KREIRAWA NOVCA Kreirawe primarnog novca Tendencija rasta primarnog novca nastavqena je i u tre}em tromese~ju 2004. godine. [to se ti~e strukture primarnog novca, u~e{}e gotovog novca je iskazalo blagi porast u odnosu na prethodno tromese~je. Kreirawe primarnog novca u posmatranom periodu ostvareno je po osnovu neto devizne aktive, dok je po osnovu neto doma}e aktive zabeleèno wegovo povla~ewe. Doprinos neto devizne aktive porastu primarnog novca iznosio je 19,3 procentna poena, a doprinos neto doma}e aktive je bio negativan i iznosio je 16,3 procentna poena. Porast neto devizne aktive od 117 miliona evra, ra~unato po teku}em kursu, posledica je smawenih intervencija Narodne banke Srbije na deviznom trì{tu, usled ve}eg izdvajawa obavezne rezerve banaka po osnovu pove}awa wene stope u avgustu sa 18% na 21%. Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije su porasle za 127 miliona evra, ali je zabeleèn i zna~ajniji porast obaveza u devizama prema inostranstvu i doma}im bankama. Smawewe neto doma}e aktive u tre}em tromese~ju najve}im delom je posledica smawewa neto potraìvawa Narodne banke Srbije od dràve, usled porasta kako dinarskih, tako i deviznih depozita javnog sektora. Potraìvawa od banaka u neto iznosu su u septembru zabeleìla smawewe u odnosu na jun, budu}i da su dinarski krediti bankama smaweni. Radi ostvarivawa kriterijuma izvr{ewa dogovorenih sa Me unarodnim monetarnim fondom za neto doma}u aktivu, Narodna banka Srbije je i u septembru intenzivirala prodaju blagajni~kih zapisa, ali je prodaja ipak bila mawa nego u junu. 7

Oktobar 2004 Ekonomski pregled 1,6 1,4 1,2 1,0 0,8 0,6 0,4 0,2 0,0 12 2003. Kretawe monetarnog multiplikatora i wegovih komponenti 1 2 3 4 5 6 7 8 9 2004. mm GN/D R/D Ro/D Rs/D Doprinos delova aktive stopi rasta M3 (u procentnim poenima) 2004, po tromese~jima I II III I-III Neto devizna aktiva -3,45-3,30 11,22 5,05 Neto doma}a aktiva 3,66 8,39 2,03 14,20 Doma}i krediti 5,76 12,89 9,81 29,00 Neto potraìvawa od dràve -0,68 4,39-2,09 1,52 Krediti ostalim sektorima 6,03 8,81 11,45 26,93 Stanovni{tvu 1,58 3,31 4,73 9,88 Privredi u dinarima 4,23 3,68 5,64 13,71 Privredi u devizama 0,35 1,84 1,04 3,30 Ostalo -0,13-0,02 0,04 0,04 Kupqene obveznice stare devizne {tedwe 0,38-0,28 0,45 0,58 Kratkoro~ni din. krediti dràve bankama 0,03-0,04-0,01-0,02 Ostala aktiva, neto -2,10-4,50-7,78-14,80 Nov~ana masa (M3) 0,21 5,09 13,25 19,26 Neto doma}a aktiva banaka (stawe na kraju perioda, u milionima dinara) 2003. 2004. Dec. Mart Jun Sept. Neto devizna aktiva 172.664 164.494 156.648 184.641 Neto doma}a aktiva 64.270 72.934 92.854 97.921 Krediti 153.356 166.997 197.593 222.075 Neto krediti dràvi -23.586-25.203-14.778-19.986 Krediti drugim sektor. 172.284 186.579 207.501 236.080 U tome: dinar. krediti privredi 90.730 100.334 109.146 123.218 Ostala aktiva, neto -89.086-94.063-104.739-124.154 Ukupni depoziti (M3) 236.934 237.428 249.502 282.562 Dinarski depoziti 117.040 105.553 112.612 121.218 Devizni depoziti 1) 119.894 131.875 136.890 161.344 1) Bez stare devizne {tedwe. Neto pozicija ostalih sektora je neznatno smawena; novi krediti nisu odobravani, ali su depoziti u izvesnoj meri pove}ani. Kriterijum izvr{ewa odre en za neto deviznu i neto doma}u aktivu je ostvaren zahvaquju}i restriktivnijoj monetarnoj politici vo enoj u tre}em tromese~ju. Prema projekcijama izvr{enim u Centru za istraìvawa (NBS), o~ekuje se da }e u posledwem tromese~ju ove godine primarni novac biti u potpunosti kreiran po osnovu neto doma}e aktive. Pretpostavqa se da }e najavqeno uvo ewe poreza na dodatu vrednost na po~etku naredne godine uticati na daqi rast uvoza u ~etvrtom tromese~ju. Porast uvoza uslovi}e porast tra`we za devizama i poja~an pritisak na devizne rezerve, usled ~ega }e Narodna banka Srbije delimi~no poja~ati intervencije na Me ubankarskom deviznom trì{tu. O~ekuje se da }e u narednom periodu porast neto pozicije dràve kod Narodne banke Srbije u najve}oj meri uticati na rast neto doma}e aktive. Naime, prema procenama Centra za istraìvawa, dràva }e u narednom periodu, imaju}i u vidu izostanak o~ekivanog priliva sredstava iz procesa privatizacije, deo sredstava sa ra~una kod Narodne banke Srbije povu}i radi pokri}a deficita u buxetu. Kreirawe nov~ane mase Nov~ana masa M1 u tre}em tromese~ju 2004. godine zabeleìla je rast brì od rasta dinarskog primarnog novaca. Intenzivniji rast M1 rezultat je pove}awa monetarnog multiplikatora sa 1,51 u junu na 1,56 u septembru. Pove}awu monetarnog multiplikatora doprinelo je smawewe koeficijenta odnosa slobodnih rezervi banaka prema depozitima po vi ewu, dok je pove}awe stope obavezne rezerve uticalo na smawewe multiplikatora. Pri tom je efekat smawewa koeficijenta slobodnih rezervi bio ve}i od efekta pove}awa stope obavezne rezerve, {to se odrazilo na pove}awe monetarnog multiplikatora. Stopa rasta nov~ane mase M3 u ovom periodu bila je znatno ve}a od stope rasta M1, s obzirom na to da su devizni depoziti imali ve}u stopu rasta nego dinarski depoziti. Rast M3 je najve}im delom rezultat kreirawa novca 8

Ekonomski pregled Oktobar 2004 tokovima neto inostrane aktive, dok je doprinos neto doma}e aktive bankarskog sektora bio znatno mawi. Stawe je druga~ije kada se posmatra ceo period od devet meseci: u tom slu~aju je doprinos neto doma}e aktive rastu M3 ve}i od doprinosa neto inostrane aktive, budu}i da je u prvom polugo u neto inostrana aktiva uticala na povla~ewe novca. Neto inostrana aktiva bankarskog sektora je u periodu jul-septembar, izraèno po teku}em kursu, pove}ana za skoro 28 milijardi dinara, odnosno 292 miliona evra. Pove}awe je ostvareno i kada se neto inostrana aktiva posmatra po stalnom kursu, iz decembra 2003. godine. Pri tom su pove}ane devizne rezerve i Narodne banke Srbije i poslovnih banka. S druge strane, Narodna banka Srbije je u izvesnoj meri smawila svoje kratkoro~ne obaveze prema inostranstvu, dok su obaveze poslovnih banaka znatnije pove}ane. Takva kretawa razlikovala su se u odnosu na prvo polugo e, kada je zabeleèno smawewe ukupnih deviznih rezervi i neto inostrane aktive bankarskog sektora. Neto doma}a aktiva bankarskog sektora je u tre}em tromese~ju pove}ana za 5,5%, {to je daleko niè u odnosu na prvo polugo e. Pri tom je rast plasmana banaka bio visok, ali je, s druge strane, iz odnosa sa dràvnom do{lo do povla~ewa novca, nasuprot prvom polugo u. Pored toga, po osnovu ostale neto aktive zabeleèno je povla~ewe novca, koje je u apsolutnom iznosu bilo ne{to ve}e od povla~ewa u prvom polugo u. Najve}i doprinos rastu M3 u tre}em tromese~ju, koji je pove}an 13,3%, imala je neto inostrana aktiva banaka, za 11,3 procentna poena, dok je doprinos neto doma}e aktive bio znatno mawi, za 2,0 procentnih poena. U periodu jul-septembar, za razliku od prvog polugo a, kada je dràva smawivala, tj. tro{ila svoje depozite, znatno su pove}ani i dinarski i devizni depoziti dràve prvenstveno kod Narodne banke Srbije. Krediti poslovnih banaka dràvi iskazali su izvesno pove}awe. Takva kretawa rezultirala su visokim smawewem neto pozicije dràve u ovom periodu, a time i ostvarewem kriterijuma koje je postavio MMF. Plasmani banaka u dràvne obveznice stare devizne {tedwe su istovremeno pove}ani za preko milijardu dinara. U tre}em tromese~ju nastavqena je tendencija rasta kredita banaka komitentima sa stopom rasta identi~nom stopi rasta Novoodobreni krediti banaka komitentima (stawe na kraju meseca, u milionima dinara) 2003. 2004. Dec. Jun Sept. Ukupni plasmani 201.617 393.780 521.430 Ukupni dinarski plasmani 125.563 291.379 399.191 Kratkoro~ni plasmani 81.650 213.595 294.830 u tome: privredi 69.218 182.716 254.161 stanovni{tvu 11.209 28.659 37.636 Dugoro~ni plasmani 43.913 77.784 104.361 u tome: privredi 24.683 42.140 52.431 stanovni{tvu 17.295 33.296 49.288 Ukupni devizni plasmani 76.054 102.401 122.239 Sektorski raspored dinarskih kredita banaka 9. 2003. Stanovni{tvo 18% 9. 2004. Stanovni{tvo 28% Privreda 62% Dràva 19% Dràva 11% Vanprivreda 1% Privreda 60% Vanprivreda 1% 9

Oktobar 2004 Ekonomski pregled 35.000 30.000 25.000 20.000 15.000 10.000 5.000 80.000 70.000 60.000 50.000 40.000 30.000 20.000 10.000 0 9 2002. 9 2002. Bankarske dinarske rezerve (stawe na kraju perioda, u milionima dinara) 12 3 6 9 2003. Obavezna rezerva Primarni novac (stawe na kraju perioda, u milionima dinara) 11 1 3 5 7 9 11 1 3 5 7 9 2003. 2004. Gotov novac u opticaju 12 3 6 9 2004. Slobodne rezerve Bankarske rezerve monetarnog agregata M3. Najve}i deo je, kao i u prethodnom periodu, odobren privredi i stanovni{tvu. Stopa rasta kredita banaka komitentima iznosila je 13,8%, dok je od po~etka godine ostvarena stopa rasta od 37,0%. U prvih devet meseci ove godine komitentima je odobreno oko 320 milijardi dinara novih kredita. Pri tom se 77,9% ukupnih dinarskih plasmana odnosi na kratkoro~ne kredite, najve}im delom privredi. To ukazuje da se kratkoro~ni krediti revolviraju, tj. kontinuirano otpla}uju i ponovo odobravaju. Krediti komitentima su u septembru iznosili 18% bruto dru{tvenog proizvoda, a npr. u Ma arskoj 42%, ê{koj 33% i Bugarskoj 28%. Kod privrede je zabeleèno pove}awe dinarskih kredita, ali i odre eni porast deviznih kredita, jer je i posmatrano po stalnom kursu (decembar 2003. godine) ostvaren rast. Porast dugoro~nih deviznih kredita privredi najve}im delom se odnosi na obaveze po Pariskom i Londonskom klubu poverilaca, dok porast kratkoro~nih kredita predstavqa stvarno pove}awe, tj. nove kredite, koji su odobreni kako javnim, tako i drugim privrednim preduze}ima. Krediti stanovni{tvu u tre}em tromese~ju pove}ani su za oko 12 milijardi dinara, dok je u celom periodu od po~etka godine pove}awe iznosilo 23 milijarde dinara. To zna~i da je u periodu jul-septembar ispoqeno znatno pove}awe kreditne aktivnosti banaka. Ve}i deo ostvarenog rasta odnosio se na dugoro~ne kredite stanovni{tvu, od ~ega preko 6 milijardi dinara otpada na dugoro~ne potro{a~ke kredite. Stanovni{tvu je, u istom periodu, odobreno preko 58 milijardi dinara novih kredita, {to po glavi stanovnika iznosi skromnih 126,4 dolara, odnosno 478,3 dolara po jednom zaposlenom. To je pribli`no situaciji u Bugarskoj, gde su u 2003. godini krediti stanovni{tvu iznosili oko 180 dolara po glavi stanovnika, ali je daleko od situacije, na primer, u ê{koj i Ma arskoj koje su, u toj godini, imale 820 i 1.138 dolara kredita, respektivno, po glavi stanovnika. S tim u vezi treba imati u vidu da kod nas mali broj qudi ostvaruje prihode na osnovu kojih moè i da se zaduì. Dospeli nenapla}eni krediti su u tre}em tromese~ju daqe pove}ani, sa 17,6 milijardi na 10

Ekonomski pregled Oktobar 2004 kraju juna na 20,4 milijarde dinara na kraju septembra, ali su banke pove}ale i svoje ispravke po tim kreditima, sa 14,3 milijarde na 18,5 milijardi dinara, tako da je neto stawe tih plasmana na kraju septembra iznosilo 1,9 milijardi dinara. Ocewuje se da }e se rast kredita, prvenstveno privredi, nastaviti i u posledwem tromese~ju, i to prete`no preko otkupa poqoprivrednih proizvoda. S druge strane, ne o~ekuje se znatnije smawewe depozita javnog sektora, pa }e i po osnovu neto pozicije javnog sektora kod banaka do}i do kreirawa novca. Imaju}i to u vidu, moè se oceniti da }e na kreirawe novca do kraja godine najve}im delom uticati tokovi neto doma}e aktive banaka, ali, u mawoj meri, i neto inostrana aktiva. MONETARNI AGREGATI Primarni novac Primarni novac je u tre}em tromese~ju zabeleìo porast od 3%, {to je znatno ispod wegovog rasta u pore ewu s prethodnim tromese~jem. Kreirawe primarnog novca ostvareno je u potpunosti po osnovu porasta neto deviznih rezervi, imaju}i u vidu da je neto doma}a aktiva u posmatranom periodu smawena. U strukturi primarnog novca, gotov novac u opticaju zabeleìo je pove}awe za preko 2 milijarde dinara. Rezerve banaka su u izvesnoj meri smawene. Po osnovu pove}awa stope obavezne rezerve zabeleèn je porast obra~unate obavezne rezerve za vi{e od 3,5 milijardi dinara, {to je za posledicu imalo znatnije smawewe slobodnih rezervi u avgustu i septembru. Na kraju septembra slobodne rezerve su bile na izuzetno niskom nivou, ispod 3 milijarde dinara. Za naredni period predvi a se daqi porast primarnog novca, delimi~no sezonski uslovqen, a delimi~no po osnovu porasta stope obavezne rezerve. Imaju}i u vidu izraèn uticaj sezone na kretawe gotovog novca u opticaju, u ~etvrtom tromese~ju se o~ekuje wegov daqi rast. Ostvareni rast primarnog novca, prema na{im procenama, ipak ne}e biti dovoqan da se dostigne nivo koji je zabeleèn krajem pro{le godine. Sektorski raspored dinarskih depozita po vi ewu i oro~enih depozita 9. 2003. 9. 2004. 9. 2003. Stanovni{tvo 15% Opozivi depoziti banaka u dinarima 6% 9. 2004. Opozivi depoziti banaka u dinarima 1% Privreda 36% Stanovni{tvo 14% Privreda 52% Ostali sektori 10% Dràva 22% Primarni novac (struktura po sektorima) Slobodne rezerve 3% Slobodne rezerve 7% Gotov novac u opticaju 62% Dràva 39% Obra~unata obavezna rezerva 25% Gotov novac u opticaju 67% Obra~unata obavezna rezerva 24% Ostali sektori 12% 11

Oktobar 2004 Ekonomski pregled 120.000 100.000 80.000 60.000 40.000 20.000 0 9 2002. Struktura nov~ane mase (stawe na kraju perioda, u milionima dinara) 12 3 6 9 2003. 12 3 6 9 2004. Gotov novac Depozitni novac 9. 2003. Stanovni{tvo i gotov novac u opticaju 54% Privreda 42% Nov~ana masa po sektorima Ostali sektori 4% Nov~ana masa M1 Tendencija rasta nov~ane mase M1 iz drugog tromese~ja ove godine nastavqena je i u tre}em tromese~ju. Me utim, zbog relativno visokog smawewa u prvom tromese~ju, M1 je tek na kraju septembra prema{ila stawe sa kraja 2003. godine, i to za 1,7%. U tre}em tromese~ju M1, iskqu~uju}i u celini depozite dràve, pove}ana je za 5.742 miliona dinara, ili 6,1%, i krajem septembra je dostigla iznos od 99.876 miliona dinara. Posmatrano realno, deflacionirano rastom cena na malo, M1 je u tre}em tromese~ju pove}ana za 2,3%, a u drugom za 3,0%. Pokrivenost nov~ane mase deviznim rezervama kojima rukuje Narodna banka Srbije na kraju septembra iznosila je 218,7%, a u junu 213,5%. [to se strukture nov~ane mase ti~e, oba nov~ana oblika zabeleìla su relativno visok porast. Gotov novac u opticaju pove}an je 2.116 miliona, ili 5,2%, i krajem septembra je dostigao iznos od 42.463 miliona dinara. Depozitni novac je zabeleìo porast od 3.626 miliona dinara, ili 6,7%, a wegovo stawe na kraju tre}eg tromese~ja je iznosilo 57.413 miliona dinara. U~e{}e gotovog novca u opticaju u nov~anoj masi minimalno je smaweno na 42,5% u septembru sa 42,9% u junu. Posmatrano po sektorima, najve}i rast M1 u tre}em tromese~ju ostvaren je kod privrede i iznosio je 3.156 miliona dinara, ili 7,8 %, a zatim kod stanovni{tva, 2.225 miliona dinara ili 4,5%, ukqu~uju}i i gotov novac u opticaju. Kod ostalih sektora zabeleèno je pove}awe novca, i to za 361 miliona dinara, ili 8,9%. 9. 2004. Privreda 43% Stanovni{tvo i gotov novac u opticaju 53% Ostali sektori 4% Nov~ana masa M2 Nov~ani agregat M2, koji pored M1 obuhvata {tedne i oro~ene i druge dinarske depozite, kao i hartije od vrednosti, u tre}em tromese~ju je pove}an za 8.606 miliona dinara, ili 7,6%, i krajem septembra je iznosio 121.218 miliona dinara. Brì rast M2 u pore ewu sa rastom M1 nastao je po osnovu brèg rasta dinarskih oro~enih depozita. 12

Ekonomski pregled Oktobar 2004 Nov~ana masa M3 Monetarni agregat M3 u tre}em tromese~ju pove}an je za 33.060 miliona dinara, ili 13,3%, {to znatnije prevazilazi stopu rasta drugih monetarnih agregata. Stawe monetarnog agregata M3 je krajem septembra iznosilo 282.562 miliona dinara. Ve}e apsolutno i relativno pove}awe M3 u odnosu na M1 i M2 posledica je brèg rasta deviznih depozita, pre svega devizne {tedwe. Stepen pokrivenosti M3 deviznim rezervama kojima rukuje Narodna banka Srbije iznosio je na kraju tre}eg tromese~ja 77,3%, a na kraju drugog 80,5%. U strukturi M3 zabeleène su zna~ajne promene u odnosu na drugo tromese~je: u~e{}e M1 je na kraju septembra smaweno na 35,3% prema 37,7% u junu, u~e{}e oro~enih dinarskih depozita je minimalno pove}ano, na 7,6% u septembru prema 7,4% u junu, dok je kod deviznih depozita zabeleèn osetniji porast u~e{}a 57,1% u septembru prema 54,9% u junu. [tedwa stanovni{tva Stawe dinarske {tedwe stanovni{tva na kraju septembra 2004. godine iznosilo je 3,6 milijardi, a stawe devizne {tedwe 94,5 milijardi dinara. U odnosu na isti period prethodne godine, dinarska {tedwa je smawena za 14,4%, dok je devizna pove}ana za 53%, {to ukqu~uje i promenu vrednosti deviznog kursa. Ukupna {tedwa stanovni{tva u tre}em tromese~ju ove godine pove}ana je za 9,9 milijardi dinara, s tim {to se celokupan rast odnosi na deviznu {tedwu, dok je dinarska zadràna na nivou od kraja juna. Kada je re~ o valutnoj strukturi {tednih uloga, pove}ana je razlika u korist {tedwe u inostranoj valuti i ona ~ini ~ak 96,3% ukupne {tedwe. U okviru devizne {tedwe 87,98% ~ini {tedwa u evrima, a 8,6% u dolarima. Iskazano u evrima, devizna {tedwa je na kraju septembra iznosila 1,3 milijarde evra i ona je u odnosu na kraj juna pove}ana za 88 miliona evra, ili 7,5%, prema pove}awu od 69 miliona evra ostvarenom u drugom tromese~ju. 4.400 4.200 4.000 3.800 3.600 3.400 3.200 [tedwa stanovni{tva (u milionima dinara) 2003. 2004. Dec. Jun Jul Avg. Sept. Dinarska 4.233 3.637 3.484 3.776 3.627 Devizna 69.738 84.568 87.916 90.423 94.472 Ukupno 73.971 88.205 91.400 94.199 98.099 [tedwa stanovni{tva (u milionima dinara) 100.000 90.000 80.000 70.000 60.000 50.000 3.000 40.000 9 11 1 3 5 7 9 11 1 3 5 7 9 2002. 2003. 2004. Dinarska (leva skala) Nova devizna (desna skala) 13

Oktobar 2004 Ekonomski pregled 15.000 14.000 13.000 12.000 11.000 10.000 9.000 8.000 7.000 6.000 5.000 4.000 3.000 2.000 9 2002. Slobodne dinarske rezerve (stawe na kraju perioda, u milionima dinara) 12 3 6 9 2003. Likvidnost banaka (stawe na kraju perioda, u milionima dinara) 2003. 2004. 12 3 6 9 2004. Dec. Mart Jun Sept. Slobodna dinarska sredstva 11.355 4.820 6.854 2.934 Sredstva na ìro-ra~unima 1.563-911 1.396-1.263 (neto) Blagajna 4.097 3.451 3.419 3.463 Opozivi depoziti banaka u dinarima Obra~unata obavezna rezerva kod NBS 5.695 2.280 2.039 734 15.662 14.677 15.067 18.738 Kada je re~ o strukturi dinarske {tedwe po ro~nosti, najve}i rast beleì {tedwa na godinu dana. Po obimu na drugom mestu je dinarska {tedwa oro~ena na {est meseci, a zatim sledi {tedwa oro~ena na tri meseca. Likvidnost banaka Likvidnost banaka je u tre}em tromese~ju bila pod uticajem razli~itih faktora. S jedne strane, po osnovu neto inostrane aktive Narodne banke Srbije likvidnost banaka je pove}ana, dok je po osnovu neto doma}e aktive smawena. Pri tom su efekti u apsolutnom izrazu bili vrlo sli~ni, tako da ona nije bitnije promewena. Me utim, pove}awe gotovog novca u opticaju uticalo je na smawewe slobodnih sredstava banaka, tako da je likvidnost na kraju septembra ipak bila znatno nià nego na kraju juna. Prose~no dnevno stawe slobodnih rezervi banaka u tre}em tromese~ju iznosilo je 6.269 miliona dinara i za 2 procenta poena bilo je ve}e u odnosu na prethodno tromese~je. U okviru slobodnih rezervi, banke su na svojim ìro- -ra~unima u proseku raspolagale sa 688 miliona dinara. U prethodnom periodu ta sredstva su bila nià za 475 miliona dinara, pa korigovawe stope obavezne rezerve navi{e nije uticalo na smawewe razlike izme u sredstava na ìro- -ra~unima banaka i obra~unate obavezne rezerve, {to ukazuje na unapre ewe politike upravqawa sredstvima od strane poslovnih banaka. U odnosu na prethodno tromese~je, zabeleèn je niì nivo prose~nog stawa opozivih depozita i sredstava gotovine u blagajnama banaka. Najve}a prose~na dnevna likvidnost banaka zabeleèna je u julu. U tom mesecu ostvaren je najvi{i nivo neto prodaje deviza, ali na pove}anu likvidnost banaka uticali su slabija zainteresovanost banaka za kupovinu blagajni~kih zapisa Narodne banke Srbije i smawewe sredstva dinarskih depozita dràve kod Narodne banke. Tokom avgusta banke su bile veoma aktivne na deviznom trì{tu, gde su plasirale svoja likvidna sredstva, pa je wihova prose~na dinarska likvidnost bila najnià uprkos smawenom plasirawu u hartije od vrednosti Narodne banke. U septembru su banke tako e ispoqile visoku tra`wu za devizama, 14

Ekonomski pregled Oktobar 2004 naro~ito krajem meseca, kada je do{lo do smawewa depozita dràve kod Narodne banke, a pove}awa likvidnosti banaka, koja se prelila u pove}anu kupovinu deviza. Izmirivawem odre enih fiskalnih obaveza obveznika i rastom gotovog novca u opticaju likvidnost banaka je smawena. Visoka likvidnost banaka, a u skladu s tim i visoka tra`wa za devizama na Me ubankarskom deviznom trì{tu, kao i pove}ana kreditna aktivnost banaka, uticali su da Narodna banka stopu obavezne rezerve pove}a sa 18% na 21% i uvede obavezu da weno dnevno stawe ne bude mawe od 80% obra~unate obavezne rezerve. Narodna banka je pove}ala kamatnu stopu na kredite za odràvawe dnevne likvidnosti na osnovu zaloga hartija od vrednosti sa 200% na 250% eskontne stope (uz zalog blagajni~kih zapisa Narodne banke Srbije, bankama je pro{irena mogu}nost dobijawa kredita i po osnovu zaloga dràvnih zapisa i obveznica Republike Srbije). Nivoom kamatnih stopa na svoje blagajni~ke zapise i politikom deviznog kursa, Narodna banka je pokazala da je usmeravawe likvidnih sredstava banaka ka kratkoro~nim dinarskim ulagawima najatraktivnija investicija i time banke motivisala da u wih investiraju vi{ak likvidnosti. U uslovima kontinuirane ve}e potra`we od ponude deviza, kako na Me ubankarskom deviznom trì{tu tako i van wega, Narodna banka je, nakon pove}awa stope obavezne rezerve, smawila prodaju deviza, dok su poslovne banke pove}ale direktnu me usobnu kupoprodaju. Ipak, na porast likvidnih sredstava tokom tre}eg tromese~ja najve}i uticaj su imale devizne transakcije, s obzirom na to da je Narodna banka bila neto kupac deviza. Obim blagajni~kih zapisa Narodne banke Srbije na kraju septembra iznosio je 5.263 miliona dinara i u odnosu na kraj prethodnog tromese~ja bio je mawi za 511 miliona dinara, {to je uticalo na pove}awe likvidnosti u ovom tromese~ju. Na kraju juna banke su najvi{e kupovale blagajni~ke zapise sa ro~no{}u od 30 dana i prose~nom ponderisanom kamatnom stopom od 15,82%, da bi tokom tre}eg tromese~ja smawivale iznos i ro~nost wihove kupovine. Na kraju septembra, uz stalni rast ponderisanih kamatnih stopa, banke su najvi{e kupovale blagajni~ke zapise sa ro~no{}u od sedam dana i prose~nom ponderisanom kamatnom stopom od 15,9%. % 18 17 16 15 14 13 12 11 10 9 8 7 6 9 2002. Prose~na stopa likvidnosti banaka 11 1 3 5 7 9 11 1 3 5 7 9 2003. 2004. 15

Oktobar 2004 Ekonomski pregled 119 Nominalni kurs dinara 1) (indeksi, decembar 2000 = 100) 119 Gotov novac u opticaju na kraju tre}eg tromese~ja bio je vi{i u odnosu na prethodno za 5%, {to je negativno uticalo na likvidnost banaka. Po mesecima, usled uticaja sezonskih faktora, porast gotovog novca registrovan je u julu i septembru. Pokazateq deviznog rizika na kraju septembra iznosio je 8,21% i u odnosu na kraj prethodnog tromese~ja pogor{an je za 1,38 procentnih poena, i to po osnovu porasta otvorene devizne pozicije i smawewa kapitala banaka. Banke ispuwavaju obavezu da odnos izme u aktive i pasive ne prelazi 30% kapitala. Prose~na devizna rezerva u septembru iznosila je 14.795 miliona dinara i za 33% je bila ve}a u odnosu na junski prosek. Izdvojena obavezna devizna rezerva na kraju septembra iznosila je 15.495 miliona dinara, {to je, usled porasta stope obavezne rezerve u ovom tromese~ju, predstavqalo zna~ajno pove}awe. Odre eni broj banaka je bio konstantno kreditno nesposoban po osnovu neizdvajawa propisanog dnevnog iznosa obra~unate obavezne rezerve. U septembru je prose~na stopa likvidnosti, data kao odnos prose~nog stawa slobodnih rezervi banaka prema kratkoro~nim izvorima sredstava, pove}ana sa junskih 6,5% na 7,5%, {to je uobi~ajeno za ovaj period. 113 107 113 107 KURS DINARA I DEVIZNE REZERVE 101 95 89 83 77 12 2000. 3 9 12 3 6 9 12 3 6 9 12 3 6 9 2001. 2002. 2003. 2004. 1) Porast indeksa pokazateq je apresijacije, a smawewe indeksa depresijacije vrednosti dinara. Nominalni efektivni kurs Vrednost dinara u evrima Vrednost dinara u SAD dolarima 101 95 89 83 77 U tre}em tromese~ju 2004. godine nastavqena je tendencija depresijacije nominalnog efektivnog kursa dinara. Realni efektivni kurs nije zabeleìo znatnije promene u odnosu na prethodno tromese~je. U periodu od kraja juna do kraja septembra nominalni efektivni kurs dinara opao je za 3,3%, dok je u pore ewu s krajem 2003. godine bio niì za 9,4%. Realni efektivni kurs dinara je u septembru bio prakti~no na istom nivou kao u junu, dok je u odnosu na decembar prethodne godine bio niì za 2,9%. Tokom tre}eg tromese~ja nastavqena je tendencija depresijacije dinara prema 16

Ekonomski pregled Oktobar 2004 najva`nijim svetskim valutama. Depresijacija je bila mawa u pore ewu s prvom polovinom godine, izuzev kod evra, gde je bila ne{to ve}a. Od kraja juna do kraja septembra vrednost dinara se smawila: prema evru za 3,8% (od kraja 2003. za 8,9%); prema ameri~kom dolaru za 2,5% i 10,2%; prema japanskom jenu za 0,2% i 6,7%; u odnosu na britansku funtu za 1,8% i 11,9% i prema {vajcarskom franku za 2,2% i 9,4%. Kretawe odnosa ponude i tra`we deviza bilo je i u tre}em tromese~ju osnovni faktor formirawa kursa dinara. Ve}a ponuda od tra`we deviza, na osnovu porasta deviznih rezervi kod Narodne banke Srbije za oko 200 miliona dolara od kraja juna do kraja septembra, zaustavila je tendenciju depresijacije realnog kursa dinara karakteristi~nu za prvu polovinu godine. Istovremeno, do{lo je do usporavawa depresijacije dinara prema pojedinim valutama, izuzev prema evru, uprkos porastu doma}e inflacije. 9.000 8.000 7.000 6.000 5.000 4.000 3.000 2.000 1.000 Kretawe deviznih rezervi NBS (kumulativne promene u milionima SAD dolara) 0 0 9 12 3 6 9 12 3 6 9 12 3 6 9 2001. 2002. 2003. 2004. Priliv u devizne rezerve Prodaja na Me ubankarskom deviznom tr`i{tu Promene deviznih rezervi 9.000 8.000 7.000 6.000 5.000 4.000 3.000 2.000 1.000 140 Realni efektivni kurs dinara 1) (indeksi, decembar 1994 = 100) 120 100 80 60 40 20 0 1 5 9 1996. 1 5 9 1997. 1 5 9 1998. 1 5 9 1999. 1 5 9 2000. 1 5 9 2001. 1 5 9 2002. 1 5 9 2003. 1 5 9 2004. 1) Tr`i{ni kurs dinara; porast indeksa pokazateq je apresijacije, a smawewe indeksa depresijacije realne vrednosti dinara. U 2004. godini je zaustavqena tendencija smawewa relativne razlike izme u realnog i nominalnog efektivnog kursa dinara, odnosno doma}e i inostrane inflacije, prisutna u prethodne tri godine. Ta razlika je u septembru 2004. iznosila 7,2% (decembar 2003=100), a u septembru 2003. 4,0% (decembar 2002=100). Porast doma}e inflacije u 2004. prema 2003. obja{wava se visokim ovogodi{wim pove}awem uvoznih cena zemqe, uzrokovanim velikim rastom 17

Oktobar 2004 Ekonomski pregled Kamatne stope (na godi{wem nivou u %) 2003. 2004. Dec. Jul Avg. Sept. Eskontna stopa 9,00 8,50 8,50 8,50 Ponderisana aktivna, ukupno 14,81 15,26 14,59 15,39 Na kratkoro~ne kredite banaka 15,48 16,07 15,12 15,80 Na dugoro~ne kredite banaka 10,87 11,68 12,73 13,87 Ponderisana pasivna, ukupno 2,74 3,48 3,60 3,72 Stanovni{tvo 2,14 2,15 2,15 2,09 Pravna lica 2,86 3,72 3,97 4,10 Kamatna marà 12,07 11,78 10,99 11,67 Na Beogr. berzi 27,14 31,40 31,40 33,08 Na zapise RS 22,71 22,38 22,53 20,96 Na blag. zapise NBS 10,63 16,02 16,21 16,15 cena uvoznih sirovina, prvenstveno nafte, i realnom depresijacijom dinara, kao i ne{to ve}im porastom koli~ine novca u opticaju. Devizne rezerve zemqe kod Narodne banke Srbije pove}ale su se sa 3.550,1 milion dolara krajem 2003. na 3.590,3 miliona dolara krajem septembra 2004. godine, ili za 1,1%. Porast deviznih rezervi od 40,2 miliona dolara pokazateq da je u prvih devet meseci ove godine zabeleèn suficit ukupnog platnog bilansa zemqe jednak pove}awu tih rezervi. Taj suficit je ostvaren uprkos visokom deficitu bilansa robe i usluga. Za iznos porasta deviznih rezervi je suficit iz finansijskog dela ekonomskih odnosa zemqe sa inostranstvom ve}i od deficita iz realnog sektora (robe i usluge) tih odnosa sa inostranstvom. Priliv sredstava u devizne rezerve Narodne banke Srbije u prvih devet meseci bio je najvi{e pod uticajem mewa~kih poslova (1.285,0 miliona dolara, neto), privremenog platnog prometa u devizama sa Crnom Gorom i Kosovom i Metohijom (341,0 miliona dolara, neto), inostranih kredita i donacija (94,6 miliona dolara, neto), sredstava osigurawa nove devizne {tedwe gra ana kod banaka deponovanih u Narodnoj banci Srbije (83,5 miliona dolara) i obavezne rezerve banaka u devizama (81,0 miliona dolara). Odliv sredstava iz deviznih rezervi Narodne banke Srbije bio je posledica najvi{e wenih ve}ih prodaja od kupovina deviza na deviznom trì{tu (1.504,8 miliona dolara, neto), isplata po osnovu tzv. stare devizne {tedwe i zajma za privredni razvoj (238,6 miliona dolara), kao i pla}awa po dospelim kamatama (106,4 miliona dolara). Me uvalutne promene uticale su na smawewe deviznih rezervi Narodne banke Srbije za 23,2 miliona dolara, i to uglavnom usled izvesnog porasta vrednosti ameri~ke valute u odnosu na evro. KAMATNE STOPE Eskontna stopa Narodne banke Srbije je na po~etku 2004. godine utvr ena na nivou od 8,5% i do kraja tre}eg tromese~ja ostala je nepromewena. 18

Ekonomski pregled Oktobar 2004 Mese~na prose~na ponderisana kamatna stopa na kredite banaka blago je porasla u tre}em tromese~ju u odnosu na prethodno i u septembru je iznosila 1,18% (15,39% godi{we), koliko i u decembru pro{le godine. Prose~na ponderisana stopa naknade koju banke, po odobrenim kreditima, tako e obra~unavaju i napla}uju ne{to je vi{a u tre}em tromese~ju u odnosu na prethodno; u septembru je iznosila 0,43% na mese~nom nivou (5,37% godi{we). Kriva prinosa na kratkoro~ne i dugoro~ne kredite i daqe je inverzna. Wen nagib je znatno smawen u tre}em tromese~ju zato {to je prose~na ponderisana kamatna stopa na dugoro~ne plasmane, u tom periodu, porasla za 3,26 procentnih poena, a na kratkoro~ne opala za 0,99 procentnih poena na godi{wem nivou. Pri tom obim kratkoro~nih plasmana i daqe daleko prema{uje obim dugoro~nih u septembru je obim kratkoro~nih bio 4,3 puta ve}i od obima dugoro~nih. Mese~na ponderisana kamatna stopa banaka na ukupne depozite nastavila je blago uzlazni trend i u tre}em tromese~ju. Kretala se od 0,28% (3,47% godi{we) u junu do 0,30% (3,72% godi{we) u septembru, {to je i daqe u realno negativnoj zoni. Prose~na ponderisana kamatna stopa na oro~ene dinarske depozite stanovni{tva u septembru je iznosila 0,95% mese~no (12,23% godi{we), {to je ne{to niè u odnosu na kraj drugog tromese~ja (za 0,54 procentna poena na godi{wem nivou). Kamatna marà razlika izme u aktivne i pasivne kamatne stope nakon tendencije blagog rasta u drugom tromese~ju, u tre}em je opala i u septembru je iznosila 11,67 procentnih poena na godi{wem nivou (0,88 mese~no). U decembru pro{le godine kamatna marà je iznosila 12,07 procentnih poena (0,95 mese~no). Karakteristike kamatnih stopa na devizne depozite stanovni{tva i kamatnih stopa na dugoro~ne kredite % 1,6 1,5 1,4 1,3 1,2 1,1 1,0 0,9 Krive prinosa na plasmane banaka Septembar 2004. Decembar 2003. Decembar 2002. 0,8 0,5 1,0 1,5 2,0 2,5 3,0 3,5 Kratkoro~ni Dugoro~ni krediti krediti (godine) % 25 20 15 10 5 0-5 -10-15 9 2002. Eskontna stopa i kamatne stope na kredite banaka (na godi{wem nivou) 12 3 6 9 2003. 12 3 6 9 2004. Eskontna stopa (nominalno) Eskontna stopa (realno) Pond. aktivna kamatna stopa (nominalno) Pond. aktivna kamatna stopa (realno) Kamatne stope koje banke pla}aju na depozite razlikuju se kako po bankama pojedina~no, tako i u pogledu ro~nosti. Na 19

Oktobar 2004 Ekonomski pregled % 3,0 2,0 1,0 0,0-1,0-2,0 Prose~ne ponderisane kamatne stope na deviznu {tedwu za grupu od osam banaka [tedwa po vi ewu Na tri meseca Oro~ena devizna {tedwa Na {est meseci Na godinu dana 1,58% 2,99% 3,77% 4,63% Kamatne stope na oro~ene depozite stanovni{tva kod banaka (na mese~nom nivou) deviznu {tedwu po vi ewu kamatne stope se kre}u od 0,7% do 3% na godi{wem nivou. Za deviznu {tedwu na godinu dana kamata iznosi 1,1% do 5,5%, a na rok od 36 meseci kamata varira u rasponu od 3% do 6%. S druge strane, kod kamatne stope na kredite, zapaà se da je ta kamata znatno ve}a od kamata na deviznu {tedwu. Na primer, kamatne stope na dugoro~ne kredite za automobile i stambenu izgradwu otprilike su dvostruko ve}e od kamatne stope na depozite sa najduìm rokom dospe}a i najvi{im kamatama (oko 12% godi{we). Ove kamate kompatibilne su sa kamatama na devizne depozite, jer, bez obzira na to {to se krediti odobravaju u dinarima, otplata ima deviznu klauzulu. Pored toga, zapaà se mala razlika u visini kamatnih stopa po pojedinim bankama, kao i u pogledu ro~nosti kredita. Stvarna kamata na dugoro~ne kredite jo{ je ve}a u odnosu na depozite budu}i da ukqu~uje tro{kove odobravawa kredita od oko 1%, a uz to zahteva se depozit (naj~e{}e 20% odobrenog kredita), koji nosi znatno mawu kamatu od kamate na kredit (naj~e{}e 2%). -3,0 % 1,8 1,6 1,4 1,2 1,0 0,8 0,6 0,4 0,2 0,0 9 2002. 9 2002. 11 1 3 5 7 9 11 1 3 5 7 9 2003. 2004. Ponderisana kamatna stopa nominalno Ponderisana kamatna stopa realno Kamatne stope na kredite i depozite kod banaka i kamatna marà (na mese~nom nivou) KAMATNA MAR@A 11 1 3 5 7 9 11 1 3 5 7 9 2003. 2004. Ponderisana aktivna kamatna stopa Ponderisana pasivna kamatna stopa Trgovawe hartijama od vrednosti u Srbiji Beogradska berza Na Beogradskoj berzi je u tre}em tromese~ju 2004. godine realizovan promet u vrednosti od 8,84 milijarde dinara, ostvaren kroz 37,5 hiqada transakcija. Obim trgovawa na Berzi je u pore ewu sa drugim tromese~jem bio ve}i za 26,8%, a broj transakcija za 22%. U strukturi prometa u tre}em tromese~ju najve}i udeo, 67,8%, imale su akcije. Promet tim hartijama od vrednosti je od aprila imao rastu}i trend i u tre}em tromese~ju je iznosio 5,99 milijardi dinara. [to se ti~e obveznica za izmirewe obaveza po osnovu stare devizne {tedwe, zapaà se da je nivo prinosa za sva godi{ta u ovom periodu imao postupni opadaju}i trend. Prose~ne ponderisane stope prinosa na te obveznice u septembru su se kretale u rasponu od 6,6 do 8,4 procenata na godi{wem nivou. Wihov promet ~inio je 26,6% ukupnog prometa na Berzi u tre}em tromese~ju, a iznosio je 2,35 milijardi dinara, odnosno 31,99 miliona evra. 20

Ekonomski pregled Oktobar 2004 Kada je re~ o trgovawu kratkoro~nim hartijama od vrednosti obveznicama i komercijalnim zapisima preduze}a, i daqe je evidentan trend opadawa wihovog u~e{}a u ukupnom prometu na Berzi. Prose~na ponderisana kamatna stopa na kratkoro~ne hartije od vrednosti na kraju tre}eg tromese~ja ove godine je porasla za 2,83 procentna poena na godi{wem nivou. U septembru je wena vrednost iznosila 33,08% godi{we (2,37% mese~no). Prose~na ro~nost plasmana u septembru iznosila je 18 dana. Mese~ni prosek za tre}e tromese~je bio je 25 dana, {to je niè nego u prethodnom tromese~ju (34 dana). % 40 35 30 25 20 15 Ponderisane kamatne stope na kratkoro~ne hartije od vrednosti (na godi{wem nivou) Kratkoro~ne hartije na Beogradskoj berzi Zapisi Republike Srbije 1) 40 35 30 25 20 15 Trgovawe blagajni~kim zapisima Narodne banke Srbije Promet blagajni~kih zapisa Narodne banke Srbije u tre}em tromese~ju bio je mawi nego u prethodnom: iznosio je 21,93 milijarde dinara (22,95 u prethodnom tromese~ju). Posmatrano po ro~nosti, banke vi{e kupuju zapise sa kra}im rokovima dospe}a, sedam i 14 dana, a najmawe sa rokom dospe}a od 60 dana. Prose~na ponderisana kamatna stopa na blagajni~ke zapise Narodne banke Srbije u tre}em tromese~ju porasla je u odnosu na prethodno: u septembru je iznosila 16,15% na godi{wem nivou. Trgovawe dràvnim zapisima Republike Srbije Prose~na ponderisana stopa prinosa na dràvne zapise Republike Srbije ostvarena na aukcijama u tre}em tromese~ju bila je ne{to nià u odnosu na prethodno. Najve}u vrednost imala je u avgustu, 22,53%, a najmawu u septembru, 20,96%. Godi{wi prinos do dospe}a 10 Blagajni~ki zapisi NBS 5 5 9 11 1 3 5 7 9 11 1 3 5 7 9 2002. 2003. 2004. 1) Zapisi Republike Srbije po~eli su da se emituju 15. aprila 2003. % 11,00 10,00 9,00 8,00 7,00 Krive prinosa na obveznice stare devizne {tedwe Decembar 2003. Septembar 2004. 10 6,00 31.5.05. 31.5.06. 31.5.07. 31.5.08. 31.5.09. 31.5.10. 31.5.11. 31.5.12. 31.5.13. 31.5.14. 31.5.15. 31.5.16. Datum dospe}a 21

Oktobar 2004 Ekonomski pregled Projekcija kretawa cena na malo do kraja 2004. i za prvo polugodi{te 2005. godine Prema modelu inflacije izloènom u prethodnom broju Ekonomskog pregleda (jul 2004) uradili smo prognozu rasta indeksa cena na malo za kraj teku}e i prvo tromese~je slede}e godine: p t = 0,407 p t-1 + 0,112 e t + 0,064 m t-2 + 0,073( n t-6 + n t-7 + n t-8 )/3 + (0,049) (0,032) (0,028) (0,024) + 0,069(g t-6 +g t-7 )/2 + 0,069 s t + 0,059 pr t-2 + 0,154d - 0,075u t-1 (0,017) (0,016) (0,022) (0,018) (0,036) R 2 =0,79 dw=1,96, gde je: u t = p t 0,862 0,355m t 0,319e t 0,445*dd, g t proizvodni jaz (procentualno odstupawe ostvarene od potencijalne industrijske proizvodwe), n t logaritamska transformacija cena uralske nafte (izraènih u dinarima), p r logaritamska transformacija baznih indeksa svetskih cena (izraènih u dinarima) primarnih proizvoda, d impulsna ve{ta~ka varijabla koja nenultu vrednost uzima u oktobru 2000. (nagla liberalizacija), s logaritamska transformacija cena elektri~ne energije. Kontrolisane varijable za 2004. smo varirali: 1) godi{wi rast (decembar 2004. u odnosu na decembar 2003) nov~ane mase M1 u rasponu 9 10%, 2) devizni kurs u decembru 2004. godine u rasponu 77,8 80,0 dinara za evro. Na osnovu datog modela, uz pretpostavku nepromewene cene elektri~ne energije do kraja godine i sa aùriranim podacima do oktobra 2004, projekcija inflacije za ovu godinu kre}e se u rasponu od 12,2 do 12,7%. Sredwa prognoza iznosi 12,4%. 22