ZADACI ZA VEZBE1 MENADZERSKO RACUNOVODSTVO BEOGRADSKA POSLOVNA SKOLA VISOKA SKOLA STRUKOVNIH STUDIJA

ZADACI ZA VEZBE1 MENADZERSKO RACUNOVODSTVO BEOGRADSKA POSLOVNA SKOLA VISOKA SKOLA STRUKOVNIH STUDIJA

ZADATAK BR. 1 Na osnovu podataka preduzeca Valsacor u 2010.godinisastaviti bilans stanja i bilans uspeha po metodi prodatih ucinaka: Materijal 20000, Dobitak od vanrednih ulaganja 3000, Osnovna sredstva 10000, Prihodi od prodaje 50000, Gotovina 5000,Placene kamate 3000, Dobavljaci 5000, Troskovi administracije 2000, Dugorocni krediti 8000, Kupci 7000, Ostale kratkorocne obaveze 3000, Gotovi proizvodi 3000, Ostali poslovni prihodi 5000, Hartije od vrednosti 2000, Nedovrsena proizvodnja 4000, Akcijski kapital 35000, Troskovi prodatih ucinaka 20000, Troskovi prodaje 5000, Ostali poslovni rashodi 3000, Gubitak od ulaganja 5000, Porez na dobit iznosi 10%.

ZADATAK BR. 2 Na osnovu podataka preduzeca Valsacor uraditi sledece finansijske pokazatelje i protumaciti ih. Izracunati bruto profitnu marzu, operativnu marzu i neto profitnu marzu. Izracunati povrat na vlastiti kapital i povrat na ukupni kapital. Izracunati koeficijent finansijske stabilnosti 1 i koeficijent finansijske stabilnosti 2. Kolika je finansijska snaga preduzeca ako amortizacija i depresijacija iznose 1500? Izracunati koeficijent pokrica kamata. Koliki je odbrambeni interval preduzeca Valsacor, ako je stanje kupaca na kraju godine 6000? Izracunati za koliko dana se potrazivanja od kupaca pretvore u novac. Izracunati trzisnu dodatu vrednost ako je vrednost kompanije na berzi 60.000.

ZADATAK BR. 3 Koliki su ukupni troskovi preduzeca XYZ ako su pri obimu proizvodnje od 1100 komada varijabilni troskovi 20000, a fiksni troskovi su 4 puta manji od varijabilnih troskova? Ukoliko se obim proizvodnje u drugom kvartalu poveca za 100 komada, ukupni troskovi preduzeca povecace se za 5000. Kolika je vrednost diferencijalnih troskova? Koliki je koeficijent reagibilnosti troskova? Sta nam on govori? U trecem kvartalu proizvodnja je povecana za 100 komada, a ukupni troskovi se nisu promenili. Koliki je koeficijent reagibilnosti i o kojim troskovima se radi? U cetvrtom kvartalu proizvodnja je povecana za 200 komada, a ukupni troskovi porasli su za 500 dinara. Izracunati koeficijent reagibilnosti i protumaciti ga.

RESENJE -ZADATAK BR. 1 BILANS STANJA PREDUZECA VALSACOR 1.1. 2010.GOD. AKTIVA PASIVA OSNOVNA SREDSTVA 10.000 AKCIJSKI KAPITAL 35.000 HOV 2.000 DUGOROCNI KREDITI 8.000 NED.PROIZVODNJA 4.000 DOBAVLJACI 5.000 GOTOVI PROIZVODI 3.000 OSTALE KR.OBAVEZE 3.000 MATERIJAL 20.000 KUPCI 7.000 GOTOVINA 5.000 UKUPNO: 51.000 UKUPNO: 51.000

BILANS USPEHA PREDUZECA VALSACOR ZA 2010. GOD. BILANS USPEHA r.b. Opis Svota RSD 1. Prihod od prodaje 50.000 2. Troškovi prodatih učinaka (20.000) 3. Bruto dobit 30.000 4. Troškovi prodaje (5.000) 5. Troškovi administracije (2.000) 6. Ostali poslovni rashodi (3.000) 7. Poslovni rashodi ukupno (30.000) 8. Ostali poslovni prihodi 5.000 9. Poslovni prihodi ukupno 55.000 10. Operativna (poslovna) dobit (EBIT) 25.000 11. Gubitak od ulaganja (5.000) 12. Dobit pre kamata i poreza (EBIT)* 20.000 13. Neto kamate (3.000) 14. Dobit pre poreza 17.000 15. Porez na dobit (10% na osnovicu) (1.700) 16. Neto dobit 15.300

RESENJE -ZADATAK BR. 2a BRUTO PROFITNA MARŽA BRUTO PROFIT PRIHOD OD PRODAJE Brutoprofitnamarza 30000/50000 60% Svaki dinar prihoda od prodaje stvorio je 0,6 bruto dobiti OPERATIVNA PROFITNA MARŽA OPERATIVNI PROFIT (EBIT) PRIHOD OD PRODAJE Operativna profitna marza 25000/50000 50% Procenat profitabilnosti od poslovnih aktivnosti iznosi 50%. Na svaki dinar prihoda od prodaje preduzece ostvaruje 0,5 dinara poslovne dobiti. NETO PROFITNA MARŽA NETO PROFIT 15.300 UKUPNI PRIHOD 55.000 0,278 ili27,8% Procenat neto profita u prihodu koji ostaje preduzecu iznosi 27,8%. Ovo je procenat profitabilnosti od svih aktivnosti nakon oporezivanja.

ZADATAK BR. 2b ROE NETO DOBITAK / SOPSTVENI KAPITAL ROE 15300 / 35000 43,71% Na svaki dinar sopstvenog kapitala preduzece je ostvarilo 0,43 dinara neto dobitka. Ovo je mera profitabilnosti vlasnika kapitala. U pitanju je visoka stopa prinosa na sopstveni kapital. Iznos se poredi sa granskim prosekom ili prethodnim godinama poslovanja ovog preduzeca. ROA POSLOVNI DOBITAK / UKUPNI KAPITAL ROA 25000 / 51000 49,01% Nasvaki dinar ukupno ulozenog kapitala preduzece je ostvarilo 0,49 dinara poslovnog dobitka. Ova stopa prinosa pokazuje poslovnu efikasnost cele kompanije nezavisno od izvora finansiranja imovine. Zato se u brojiocu koristi poslovni odnosno operativni dobitak koji predstavlja odraz poslovanja ukupnog kapitala preduzeca.

ZADATAK BR. 2c Koeficijent finansijske stabilnosti (I) Kapital i rezerve + Dugoročne obaveze Dugotrajna imovina 35000 + 8000 12000 3,58 Kontrolna mera je 1. Celokupna dugotrajna imovina u potpunosti se finansira iz dugorocnog kapitala.

ZADATAK BR. 2c Koeficijent finansijske stabilnosti (II) Kapital i rezerve + Dugoročne obaveze Dugotrajna imovina + Zalihe 35000+8000 12000+27000 1,10 Rigorozniji koeficijent finansijske stabilnosti koji zahteva da i zalihe budu pokrivene dugorocnim kapitalom. Primecuje se znacajno smanjenje koeficijenta sto je posledica velikog iznosa zaliha. Svaki dalji porast zaliha mogao bi da dovede do finansijske nestabilnosti, sto bi moglo biti nadoknadjeno dugorocnim zaduzivanjem.

ZADATAK BR. 2d Finansijska snaga (ex 4 ) (2010) 5 (Dobit + Amortizacija + Depresijacija) Ukupne obaveze Finansijska snaga 5 (15300 + 1500)/ 16000 5,25 Finansijska snaga preduzeca je na visokom nivou odnosu na granicnu vrednost 1. Ipak, pravo stanje finansijske snage dobilo bi se usporedbom sa prethodnom godinom.

ZADATAK BR. 2e Koeficijent pokrica kamata Poslovna dobit / Troskovi kamata Koeficijent pokrica kamata 25000/3000 8,33 Nema kontrolne mere: veoma visok odnos govori u prilog tome da je moguce da se preduzece dalje zaduzuje i time ostvaruje pozitivne efekte na stopu prinosa na sopstveni kapital.

ZADATAK BR. 2f Odbrambeni interval pokazuje koliko dana kompanija može preživeti s njenim sadašnjim nivoom aktivnosti ako izostane gotovina od prodaje ili iz drugih izvora. To znači da što je veći broj dana odabranog intervala, to je kompanija finansijski otpornija na krize. Ovaj pokazatelj nema opštu kontrolnu meru nego se posmatra u poređenju s prethodnim periodom ili drugim kompanijama u okviru iste delatnosti. Odbrambeni interval Tekuca aktiva (obrtna aktiva) - Zalihe prosecna dnevna aktiva iz operativne aktivnosti

Prosečna dnevna gotovina iz operativnih aktivnosti ZADATAK BR. 2f Prihod od prodaje Prosecna dnevna gotovina (50000+7000-6000)/365 139,72 Odbrambeni Interval (39000 27000)/139,72 85,88 Sa sadasnjim nivoom aktivnosti ukoliko ne dodje do priliva gotovine po bilo kom osnovu kompanija moze preziveti jos 86 dana. + Potraživanja od kupaca na pocetku tekuce godine 365 Potraživanja od kupaca na kraju tekuće godine

ZADATAK BR. 2g Dani pretvaranja potraživanja u novac Potraživanja od kupaca na početku ( 7000 + 6000)/2 * 365 47,45 dana 50000 Potrazivanja od kupaca pretvore se u novcana sredstva za 47 dana. 2 + Prihod od prodaje Potraživanja od kupaca na kraju 365

ZADATAK BR. 2h MVA Trzisna vrednost preduzeca Ukupni kapital MVA 60000 51000 9000 MERA STVARANJA VREDNOSTI KOMPANIJE

ZADATAK BR. 3 -RESENJA Stepen iskorišćenja kapaciteta Q0 Q1 ΔQ (Q1-Q0) %ΔQ (Q1-Q0)/Q0*100 Ukupan trošak UT0 UT1 Δut (UT1-UT0) %Δut (UT1-UT0)/UT0*100 A) UT FT + VT (20000/4) + 20000 5000 + 20000 25000 DIFERENCIJALNI TROSAK ΔQ/ Δut KOEFIJENT REAGIBILNOSTI (ELAST. TROSKOVA) %Δut/%ΔQ

ZADATAK BR. 3 -RESENJA B) Q0 1100, Q1 1200, UT1 30000, UT0 25000 DT 5000 / 100 50din. %ΔQ (Q1-Q0)/Q0*100 100/1100 *100 9,09% %Δut (UT1-UT0)/UT0*100 5000/25000 *100 20% KR 20%/9,09% 2.20 vece od 1. U pitanju su progresivno varijabilni troskovi. Q0 1200, Q1 1300, UT1 30000, UT0 30000 DT 0 / 100 0 din. %ΔQ (Q1-Q0)/Q0*100 100/1200 *100 8,33% %Δut (UT1-UT0)/UT0*100 0/30000 *100 0% KR 0 U pitanju su neutralni troskovi. Radi se o apsolutno fiksnim troskovima.

ZADATAK BR. 3 -RESENJA B) Q0 1300, Q1 1500, UT1 30500, UT0 30000 DT 500 / 200 2,5 din. %ΔQ (Q1-Q0)/Q0*100 200/1300 *100 15,38% %Δut (UT1-UT0)/UT0*100 500/30000 *100 1,67% KR 1,67%/15,38% 0,11manje od 1. U pitanju su degresivno varijabilni troskovi, degresija veoma jaka, mesoviti troskovi u kojima dominiraju fiksni troskovi.