A.D. B A K A S I V A C U R E S T R U K T U I R A N J U NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE ZA 2011 TU GODINU SREDNJE PRAVNO LICE MATINI BROJ : 08134901 PIB : 100581667 ŠIFRA DEL. : 0111

FINANSIJSKI IZVEŠTAJI ZA 2011 tu GODINU S A D R Ž A J FINANSIJSKI IZVEŠTAJI : - BILANS USPEHA - BILANS STANJA - IZVEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE - IZVEŠTAJ O PROMETNAMA NA KAPITALU - STATISTIKI ANEKS - NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE

NAPOMENA UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 1. OSNOVNI PODACI O DRUŠTVU A.D. Baka Sivac, (u daljem tekstu Društvo) sa sedištem u ulici Maršala Tita broj 174 Sivac, je akcionarsko društvo. Registrovano je kod AGENCIJE ZA PRIVREDNE REGISTRE 25.12.2006.godine pod BD 239904/2006. Od više seljakih zadruga spajanjem je nastala SZR Sutjeska Sivac, koja je kasnije integrisana sa više preduzea u IPK Crvenka Crvenka, gde je konstituisana kao OOUR Poljoprivreda Sivac.Tokom 1974. godine pomenuti OOUR je sa više radnih zadruga ue - stvovao u formiranju SZR Baka Sivac koja kasnije menja naziv u Poljoprivredno dobro Baka Sivac.Posle Poljoprivredno dobro Baka Sivac ivi integrisano u PIK Sombor a 1989.godine od OOUR -a Baka Sivac nastaje DPP Baka Sivac. DPP Baka Sivac upisano je kao društveno preduzee dana 31.07.2000.godine u sudski registar Trgovinskog suda u Somboru broj I 553,na osnovu rešenja broj Fi-668/2000 i u jedinstvenom registru preduzea kod Pokrajinskog zavoda za statistiku vodi pod matinim brojem 08134901. Aukcijskom prodajom 06.11.2006.godine DPP Baka Sivac postaje A.D. Baka Sivac i upisana je u Registar privrednih subjekata 25.12.2006. godine po rešenju BD 239904/2006. Osnovna delatnost preduzea je gajenje ita i drugih useva (šifra delatnosti je 01110) što znai da se bavi proizvodnjom i prodajom proizvoda i usluga iz osnovne delatnosti i to ratarskih kultura i stoarstva u 2008 moj godini tovom svinja. Pored navedene delatnosti društvo obavlja i druge delatnosti i poslove koji doprinose efikasnijem i racionalnijem poslovanju i to : vrši se usluni tov stoke, vrši se otkup poljoprivrednih proizvoda, vrši se lagerisanje tue robe u sopstveni silos (kapaciteta kod 20.000 tona ).Po obnovljenoj mehanizaciji vrše se usluge u ratarskoj proizvodnji kako pravnim tako i fizikim licima uz sklapanje ugovora o proizvodnji. Dana 13.02.2009.god. Agencija za privatizaciju raskinula je ugovor o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije sa Miletom Jerkoviem iz Karaordjeva. Posledica raskida istog ugovora su I sudski sporovi iz 2009.god.sa preduzeima koja su na neki nacin bila povezana sa Miletom Jerkovicem. 70,64% akcija koje su pripadale Miletu Jerkoviu sada su vlasništvo Akcijskog fonda, koji je postavio svog zakonskog zastupnika kapitala. Dana 16.03.2009god. Agencija za privredne registre, Registrator koji vodi Registar privrednih subjekata, na osnovu l.4 Zakona o agenciji za privredne registre (Sl.glasnik RS br.55/04) lana 23 I 25 Zakona o registraciji privrednih subjekata (Sl.glasnik RS 55/04,61/05) rešavajui po zahtevu podnosioca registracione prijave za registraciju promene podataka privrednog subjekta u Registar privrednih subjekata, koji je podnet od strane: Ime I prezime: Mile Rašeta JMBG: 0405954820041 Adresa: Ljubljanska 3 Baka Topola, Srbija donosi R E Š E NJ E Usvaja se zahtev podnosioca registracione prijave, pa se u Registar privrednih subjekata registruje promena podataka o privrednom subjektu upisanom u Registar privrednih subjekata AKCIONARSKO DRUŠTVO BAKA ZA POLJOPRIVREDNU PROIZVODNJU, TRGOVINU I USLUGE SIVAC, M.TITA 174

sa matinim brojem 08134901 I to sledeih promena: Promena zabelebi: Upisuje se u Registar privrednih subjekata Odluka o imenovanju privremenog zastupnika kapitala doneta od strane Akcijskog fonda Republike Srbija br.1013809 od 03.03.2009.godine, kojom se imenuje Zoran Šeki iz Sivca, ul. Svetozara Miletia br. 41, JMBG 2812960810025, za privremenog zastupnika kapitala subjekta privatizacije AKCIONARSKOG DRUŠTVA BAKA ZA POLJOPROIZVODNJU, TRGOVINU I USLUGE SIVAC, MARŠALA TITA 174, Imenovani e obavljati poslove privremenog zastupnika kapitala od 04.03.2009god. Do prodaje kapitala subjekta privatizacije. Na osnovu lana 9. Stav 1. Taka 7. i 10. Zakona o Agenciji za privatizaciju ( Slubeni glasnik RS, br.38/01, 135/04 I 30/2010) I lana 19, 19a, 20. I 20a Zakona o privatizaciji ( Slubeni glasnik RS,br.38/01,18/03.45/05.123/07128/07-dr.zakon I 30/2010-dr.zakon), u vezi sa lanom 7.i 9. Uredbe o postupku I nainu restrukturiranja subjekata privatizacije ( Slubeni glasnik RS, br.52/05.96/08 I 98/09), a u skladu sa dopisom Ministarstva ekonomije I regionalnog razvoja broj: 464-01-18/2010-04 od 05.10.2010.godine, Agencija za privatizaciju dana 18.10.2010.godine donosi: ODLUKU o 1 POKREE SE RESTRUKTURIRANJE subjekta privatizacije AKCIONARSKO DRUŠTVO BAKA ZA POLJOPRIVREDNU PROIZVODNJU, TRGOVINU I USLUGE, Sivac, Maršala Tita 174, maticni broj: 08134901 (u daljem tekstu: Subjekt privatizacije). 2 Postupak restrukturiranja Subjekta privatizacije iz take 1. Ove Odluke sprovodi se: Statusnim promenama, promenama pravne forme, promenama u unutrašnjoj organizaciji I drugim organizacionim promenama; Otpisom glavnice duga pripadajucih kamata ili drugih potraivanja, u celini ili delimino; Otpuštanjem duga u celini ili delimino radi namirivanja poverilaca iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala subjekta privatizacije; Drugim promenama koje se odnose na subjekt privatizacije I njegova zavisna preduzea, koje omoguavaju prodaju njegovog kapitala I imovine. 3 POZIVAJU SE poverioci Subjekta privatizacije da u roku od 15 dana od dana objavljivanja ove odluke u dnevnom listu Politika, a u skladu sa lanom 20 stav 4 Zakona o privatizaciji, prijave svoja potraivanja sa stanjem na dan 31. Decembar 2004.godine prema Subjektu privatizacijena adresu Subjekta privatizacije iz take 1.dispozitiva, ukoliko to nisu uinili po prethodno objavljenom pozivu za prijavu potraivanja objavljenom dana 08.07.2005.godine u dnevnom listu Politika. 4 Otpuštanje duga u celini prema subjektu privatizacije punovano je u sluaju da je kapital subjekta koji se restrukturira u postupku privatizacije prodat javnog tendera ili metodom javne aukcije, pa ukoliko se na osnovu prihvaenog programa restrukturiranja Subjekta privatizacije izvrši prodaja imovine Subjekta privatizacije, iz ostvarene prodajne cene nee se vršiti namirenje potraivanja prijavljenih u skladu sa takom 3.odluke. 5 Poverilac primerak prijave potraivanja istovremeno dostavlja subjektu privatizacije I Agenciji za privatizaciju. Dana 22.03.2011.godine za privremenog zastupnika kapitala AD Bake Sivac u, imenovan je Dušan Petrovi, i to, od strane Agencije za privatizaciju, na osnovu Odluke br.10-867/11-1160/02..

Društvo je saglasno kriterijumima iz Zakona o raunovodstvu i reviziji razvrstano u SREDNJE PRAVNO LICE. Sedište Društva je u Sivcu ul. Maršala Tita broj 174 Poreski identifikacioni broj Društva je 100581667 Matini broj Društva je 08134901 Prosean broj zaposlenih u 2009-oj-155 I u 2010-oj 154 u 2011.-oj 149. 2. OSNOV ZA SASTAVLJANJE I PREZENTACIJU FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA Finansijski izveštaji o kojima izveštavamo su sastavljeni u skladu sa Zakonom o raunovodstvu i reviziji i propisima donetim na osnovu tog Zakona, primenom raunovodstvenih politika iznetih u napomeni 3. ovoga izveštaja. Na sastavljanje ovih finansijskih izveštaja primenjeni su novi MSFI i izmene i dopune postojeih MRS i MSFI sa vanošu od 01. januara 2005.godine.Iznosi u finansijskim izveštajima su prikazani u hiljadama CSD vaeih na dan bilansiranja 31.12.2011. godine. Uporedni podaci prikazani su u hiljadama CSD vaeih na dan 31.12.2011.godine. Vaei srednji i prodajni kursevi NBS primenjeni za kursiranje potraivanja i obaveza bili su sledei : VALUTA SREDNJI 31.12.2010. PRODAJNI 31.12.2010. SREDNJI 31.12.2011. PRODAJNI 31.12.2011. E U R 105,4892 105,8147 104,6409 104,9548 3. PREGLED ZNAAJNIH RAUNOVODSTVENIH POLITIKA a ) Pravila procenjivanja osnovne pretpostavke Finansijski izveštaji su sastavljeni na naelu nastanka poslovnog dogaaja (naelo uzronosti) i naelu stalnosti. Prema naelu nastanka poslovnog dogaaja uinci poslovnih promena i drugih dogaaja se priznaju u momentu nastanka ( a ne kada se gotovina ili njen ekvivalent primi ili isplati ). Finansijski izveštaji sastavljeni na naelu nastanka poslovnog dogaaja (osim izveštaja o novanim tokovima) pruaju informacije ne samo o poslovnim promenama iz prethodnog perioda, koje ukljuuju isplatu i prijem gotovine, ve takoe i obavezama za isplatu gotovine u buduem periodu i o resursima koji predstavljaju gotovinu koja e biti primljena u buduem periodu. Finansijski izveštaji su sastavljeni pod predpostavkom da e Društvo da posluje na neogranieni vremenski period i da e da nastavi sa poslovanjem i u doglednoj budunosti. b ) Priznavanje elemenata finansijskih izveštaja Sredstvo se priznaje u bilansu stanja kada je verovatno da e budue ekonomske koristi priticati u Društvo i kada sredstvo ima nabavnu vrednost ili cenu koštanja ili vrednost koja moe da se pouzdano izmeri. Obaveza se priznaje u bilansu stanja kada je verovatno da e odliv resursa koji sadri ekonomske koristi proistei iz podmirenja sadašnjih obaveza i kada se moe pouzdano izmeriti iznos obaveze koja e se podmiriti.

Prihod se priznaje u bilansu uspeha kada je poveanje buduih ekonomskih koristi povezano sa poveanjem sredstava ili smanjenjem obaveza koje mogu da se pouzdano izmere, odnosno da priznavanje prihoda nastaje istovremeno sa priznavanjem poveanja sredstava ili smanjenja obaveza. Rashodi se priznaju u bilansu uspeha kada se moe pouzdano izmeriti smanjenje buduih sredstava ili poveanje obaveza, odnosno da priznavanje rashoda nastaje istovremeno sa priznavanjem porasta obaveza ili smanjenjem sredstava. Kapital se iskazuje u skladu sa finansijskim konceptom kapitala kao uloen novac ili uloena kupovna mo i predstavlja neto imovinu Društva. Iz finansijskog koncepta kapitala proistie koncept ouvanja finansijskog kapitala. Ouvanje finansijskog kapitala meri se u nominalnim monetarnim jedicama - RSD. Po ovom konceptu dobitak je zaraen samo ako finansijski (ili novani) iznos neto imovine na kraju perioda premašuje finansijski (ili novani) iznos neto imovine na poetku perioda, nakon ukljuivanja bilo kakvih raspodela vlasnicima ili doprinosa vlasnika u toku godine. c ) Preraunavanje stranih sredstava plaanja i raunovodstveni tretman kursnih razlika Izvršen je preraun novanih sredstava, potraivanja i obaveza u stranim sredstvima plaanja u njihovu dinarsku protivrednost po kursu vaeem na dan bilansa stanja. Pozitivne i negativne kursne razlike nastale po tom osnovu su iskazane kao prihod ili rashod perioda. Preraun potraivanja i obaveza sa ugovorenom zaštitom putem valutne klauzule vrši se po kursu vaeem na dan bilansa stanja, s tim da se efekat knjii kao finansijski prihod,odnosno rashod. d ) Prihodi od prodaje Prihodi od prodaje su iskazani u iznosu fakturisane realizacije, tj. izvršene prodaje do kraja obraunskog perioda, pod uslovom da je sa tim danom nastao duniko poverilaki odnos i da je ispostavljena faktura. Prihod se meri po poštenoj vrednosti primljene nadoknade ili potraivanja, uzimajui u obzir iznos svih trgovakih popusta i koliinskih rabata koje Društvo odobri. Razlika izmeu poštene vrednosti i nominalnog iznosa naknade priznaje se kao prihod od kamate. Prihod od prodaje se priznaje kada su zadovoljeni sledei uslovi : - Društvo je prenelo na kupca sve znaajne razlike i koristi od vlasništva ; - Rukovodsvo Društva ne zadrava upliv na upravljanje u meri koja se obino povezuje sa vlasništvom, niti kontrolu nad prodatim proizvodima i robom ; - Kada je mogue da se iznos prihoda pouzdano izmeri ; - Kada je verovatno da e poslovna promena da bude praena prilivom ekonomske koristi u Društvu i - Kada se troškovi koji su nastali ili e nastati u vezi sa poslovnom promenom mogu pouzdano izmeriti. Prihodi od usluga iskazani su srazmerno stepenu završenosti usluga na dan bilansiranja. e ) Poslovni rashodi Ukupne poslovne rashode ine : nabavna vrednosti prodate robe ; troškovi materijala; troškovi zarada,naknada zarada i ostali lini rashodi ; troškovi amortizacije i rezervisanja; troškovi proizvodnih usluga ; i nematerijalni troškovi. Osnovni elementi i naela priznavanja rashoda su : - rashodi se priznaju, odnosno evidentiraju i iskazuju kada smanjenje buduih ekonomskih koristi koje je povezano sa smanjenjem sredstava ili poveanjem obaveza moe pouzdano izmeriti ; - rashodi se priznaju na osnovu neporedne povezanosti rashoda sa prihodima (naelo uzronosti); - kada se oekuje da e ekonomske koristi priticati tokom nekoliko obraunskih perioda, a povezanost sa prihodom moe da se ustanovi u širem smislu ili posredno, rashodi se priznaju putem postupka sistemske i razumne alokacije ;

- rashodi se priznaju kada izdatak ne donosi nikakve ekonomske koristi ili kada do iznosa do kojeg budue ekonomske koristi ne ispunjavaju uslove ili su prestale da ispunjavaju uslove za priznavanje u bilansu stanja kao sredstvo ; - rashodi se priznaju i u onim sluajevima kada nastane obaveza bez istovremenog priznavanja sredstava. Nabavna vrednost prodate robe na veliko utvruje se u visini prodajne vrednosti robe na veliko, umanjene za iznos utvrene razlike u ceni i ukalkulisanog PDV sadranih u vrednosti prodate robe na veliko. Nabavna vrednost prodate robe na malo utvruje se u visini prihoda od prodate robe, umanjenih za iznos utvrene razlike u ceni, kao i za iznos ukalkulisanog PDV, sadranih u vrednosti robe na malo. f ) Dobici i gubici Dobit predstavljaju poveanje ekonomske koristi, a obuhvataju prihode koji se javljaju u sluaju prodaje stalne imovine po vrednosti veoj od njihove knjigovodstvene vrednosti, zatim nerealizovane dobitke po osnovu prodaje trišnih hartija od vrednosti ( u sluaju kada se vrednovanje hartija od vrednosti vrši po njihovim trišnim vrednostima ), kao i dobitke koji nastaju pri poveanju knjigovodstvene vrednosti stalne imovine usled prestanka delovanja uslova za smanjenje njihove vrednosti. Gubici nastaju po onovu prodaje imovine po cenama niim od njene knjigovodstvene vrednosti, zatim po osnovu rashodovanja neotpisanih osnovnih sredstava, po osnovu šteta koje se mogu u celini ili delimino nadoknaditi od osiguravajuih društava, po osnovu primene principa impari - teta (umanjenje vrednosti imovine ). g) Finansijski prihodi i rashodi Finansijski prihodi i rashodi obuhvataju : prihode i rashode od kamata ( nezavisno od toga dali su dospeli i dali se plaaju ili pripisuju iznosu potraivanja ili obaveze na dan bilansiranja) ; pri - hode i rashode od kursnih razlika; prihode i rashode iz odnosa sa matinim, zavisnim i ostalim povezanim pravnim licima; i ostale finansijske prihode i rashode. Prihodi od dividendi priznaju se kao prihod u godini kada se iste odobre za isplatu. h ) Vanredni prihodi rashodi Vanredni prihodi i rashodi nastaju kao posledica vanrednih dogaaja, koji se jasno razlikuju od redovnih aktivnosti i od kojih se ne oekuje da nastaju esto ili redovno. Osnovne karakteristike vanrednih prihoda i rashoda su : - retko se pojavljuju ; - dogaaj koji je prouzrokovao prihod ili rashod je vanredan, odnosno nije posledica redovnih aktivnosti ; i - znaaj i veliina prihoda ili rashoda je velika u odnosu na imovinu Društva. i ) Porez na dobit odloena poreska sredstva i obaveze Porez na dobit predstavlja iznos koji se obraunava i plaa u skladu sa Republikim propisima. Poreska obaveza se obraunava po stopi od 10 % na oporezivu dobit. Oporeziva dobit utvruje se u poreskom bilansu usklaivanjem dobiti iskazane u bilansu uspeha, koji je sainjen u skladu sa Meunarodnim raunovodstvenim standardima i propisima kojima se ureuje raunovodstvo, za odreene rashode i prihode saglasno poreskim propisima. Obraunati porez se umanjuje za poreske olakšice ( ulaganja u osnovna sredstva u sopstvenoj registrovanoj delatnosti, zapošljavanje novih radnika i ostvarivanje dotiti u novoosnovanoj poslovnoj jedinici u nedovoljno razvije - nim podrujima ).

Gubici iz tekueg perioda iskazani u poreskom bilansu mogu se koristiti za smanjenje oporezive dobiti narednih perioda, ali ne due od deset godina. Odloeni porez na dobit se rezerviše u punom iznosu, korišenjem metode obaveza, za privremene razlike koje nastanu izmeu poreske osnovice sredstava i obaveza i njihovih knjigovodstvenih iznosa u finansijskim izveštajima. Iznos odloenog poreza na dobit se utvruje na osnovu zakonskih poreskih stopa koje su u primeni ili se oekuje da e se primenjivati kada osnovna sredstva odloenog poreza na dobit budu realizovana, ili kada se obaveze odloenog poreza na dobit podmire. Sredstva odloenog poreza na dobit se priznaju do obima u kome je verovatno da e budua oporeziva dobit, u odnosu na koju privremene razlike mogu primeniti. j) Nematerijalna ulaganja, nekretnine, postrojenja, oprema, biološka sredstva i investicione nekretnine. Nematerijalno ulaganje je odredivo nemonetarno sredstvo bez fizikog sadraja : - koje slui za proizvodnju ili isporuku robe ili usluga, za iznajmljivanje drugim licima ili se koristi u administrativne svrhe ; - koje Društvo kontroliše kao rezultat prošlih dogaaja ; i - od kojeg se oekuje priliv buduih ekonomskih koristi. Nekretnine, postrojenja i oprema su materijalna sredstva : - koja Društvo dri za upotrebu u proizvodnji ili isporuku robe ili pruanje usluga, za iznajmljivanje drugim licima ili u administrativne svrhe ; - za koja se oekuje da e se koristiti due od jednog obraunskog perioda ; i - ija je pojedinana nabavna cena u vreme nabavke vea od prosene bruto zarade po zaposlenom u Republici, prema poslednjem objavljenom podatku republikog organa nadlenog za poslove statistike. Nabavke nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja i opreme u toku godine evidentiraju se po nabavnoj vrednosti. Nabavnu vrednost ini fakturna vrednost nabavljenih sredstava uveana za sve zavisne troškove nabavke i sve troškove dovoenja u stanje funkcionalne pripravnosti. Cenu koštanja navedenih sredstava proizvedenih u sopstvenoj reiji ine direktni troškovi i pripadajui indirektni troškovi, koji se odnose na to ulaganje. Nakon što se prizna kao sredstvo, nekretnina, pstrojenje i oprema iskazuje se po procenjenoj fer trišnoj vrednosti. A l t e r n a t i v a Nakon što se prizna kao sredstvo,nekretnina, postrojenje i oprema iskazuju se po revalorizovanom iznosu,koji izraava njihovu poštenu vrednost na dan revalorizacije, umanjenu za ukupan iznos ispravke vrednosti po osnovu gubitaka zbog obezvreenja. Revalorizacija se vrši onoliko redovno koliko je dovoljno da se iskazani iznos ne razlikuje znaajno od iznosa koji bi se utvrdio da je primenjen postupak iskazivanja po poštenoj vrednosti na dan bilansa stanja. Kada zbog revalorizacije doe do poveanja iskazanog iznosa sredstava, pozitivan uinak revalorizacije se iskazuje neposredno u korist sopstvenog kapitala kao revalorizaciona rezerva. Meutim, pozitivan uinak revalorizacije priznaje se kao prihod od ukidanja revalorizacionih rezervi istog sredstva do iznosa koji je jednak negativnom uinku revalorizacije istog sredstva, koji je prethodno bio priznat kao rashod. Kada zbog revalorizacije doe do smanjenja iskazanog iznosa sredstva, negativan uinak revalorizacije priznaje se kao rashod. Meutim,negativan uinak revalorizacije iskazuje se neposredno na teret revalorizacionih rezervi, do iznosa koji nije vei od ukupnih revalorizacionih rezervi obraunatih za to isto sredstvo. Na dan svakog bilansa stanja Društvo procenjuje da li postoji neka indicija o tome da je sredstvo moda obezvreeno. Ukoliko takva indicija postoji Društvo procenjuje iznos sredstva koji moe da se povrati. Ako je nadoknadiva vrednost sredstva

manja od njegove knjigovodstvene vrednosti knjigovodstvena vrednost se svodi na nadoknadivu vrednost i istovremeno se smanjuju prethodno formirane revalorizacione rezerve po osnovu tog sredstva. Ako nisu formirane revalorizacione rezerve po osnovu sredstva ija je vrednost umanjena, ili su iskorišene za druge svrhe, za iznos gubitka od umanjenja vrednosti priznje se rashod perioda. Ako na dan bilansa stanja postoje nagoveštaji da prethodno priznat gubitak od umanjenja vrednosti ne postoji ili je umanjen, vrši se procena nadoknadive vrednosti tog sredstva. Gubitak zbog umanjenja vrednosti priznat u prethodnim godinama priznaje se kao prihod, u sluaju da je primenjen osnovni postupak vrednovanja nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja i opreme, odnosno kao poveanje revalorizacione rezerve ukoliko je primenjen alternativni postupak vrednovanja nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja i opreme, a knjigovodstvena vrednost nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja i opreme se poveava do nadoknadive vrednosti. Naknadni izdatak koji se odnosi na ve priznata nematerijalna ulaganja, nekretninu, postrojenja i opremu pripisuje se iskazanom iznosu tog sredstva, ako je verovatno da e priliv buduih ekonomskih koristi biti vei od prvobitno procenjene stope prinosa tog sredstva.naknadni izdatak se tretira kao dodatno ulaganje, ako : - dolazi do produenja korisnog veka trajanja, ukljuujui i poveanje kapaciteta ; - se nadgradnjom mašinskih delova postie znaajno unapreivanje kvaliteta izlaznih komponenti; i - usvajanje novih proizvodnih procesa omoguava znaajno smanjenje prethodno procenjenih troškova poslovanja.svaki drugi naknadni izdatak priznaje se kao rashod u periodu u kome je nastao. Gradsko zemljište se iskazuje odvojeno od vrednosti nekretnina po nabavnoj vrednosti, a naknadno vrednovanje se vrši na isti nain kaoi za nekretnine, postrojenja i opremu. Ne vrši se amortizacija zemljišta. Biološko sredstvo se meri prilikom poetnog priznavanja, kao i na svaki datum bilansa stanja,po svojoj poštenoj vrednosti, umanjenoj za procenjene troškove prodaje.ukoliko poštena vrednost ne moe pouzdano da se izmeri biološko sredstvo se meri po svojoj nabavnoj vrednosti ili ceni koštanja, umanjenoj za ukupno obraunatu amortizaciju i ukupne gubitke zbog obezvreenja. Investiciona nekretnina koju Društvo kao vlasnik dri radi ostvarivanja zarade od izdavanja nekretnine, ne radi upotrebe za proizvodnju ili snabdevanje robom ili pruanja usluga ili za potrebe administrativnog poslovanja, ili prodaje u okviru redovnog poslovanja. Poetno merenje investicione nekretnine vrši se po nabavnoj vrednosti ili ceni koštanja. Pri poetnom merenju, zavisni troškovi nabavke se ukljuuju u nabavnu vrednost ili cenu koštanja. Nakon poetnog priznavanja, investicione nekretnine se mere prema njihovoj poštenoj vrednosti. Poštena vrednost se meri kao najverovatnija cena koja realno moe da se dobije na trištu, na dan bilansa stanja. Procenu investicione nekretnine je vršila struna komisija Društva. Dobitak ili gubitak nastao zbog promene poštene vrednosti investicione nekretnine ukljuuje se u neto dobitak ili neto gubitak perioda u kojem je nastao. Nematerijalna ulaganja ine : ulaganja u razvoj ; patenti, licence i slina prava ; goodwill;ostala nematerijalna ulaganja; nematerijalna ulaganja u pripremi ; avansi za nematerijalna ulaganja. Goodwill predstavlja višak troška pri sticanju preduzea u odnosu na fer vrednost ueša u neto imovini.svaki višak steenog ueša u neto imovini iznad troška sticanja priznaje se odmah kao prihod perioda.u sluaju rashoda knjii se po osnovu umanjenja u godini u kojoj je umanjenje nastalo. Nematerijalna ulaganja, nekretnine, postrojenja i oprema prestaju da se iskazuju u bilansu stanja, nakon otuivanja ili kada je sredstvo trajno povueno iz upotrebe i kada se od njegovog otuenja ne oekuju nikakve budue ekonomske koristi. Dobici ili gubici koji proisteknu iz rashodovanja ili otuenja utvruju se kao razlika izmeu procenjenih neto priliva od prodaje i iskazanog iznosa sredstva i priznaju se kao prihod ili rashod

u bilansu uspeha. k) Amortizacija Obraun amortizacije vrši se od poetka narednog meseca u odnosu na mesec kada je sredstvo stavljeno u upotrebu. Amortizacija se obraunava proporcionalnom metodom, primenom stopa koje se utvruju na osnovu procenjenog korisnog veka upotrebe sredstava. Osnovica za obraun amortizacije sredstva je nabavna vrednost. Preostala vrednost je neto iznos koji Društvo oekuje da e dobiti za sredstvo na kraju njegovog korisnog veka trajanja, po odbitku oekivanih troškova otuenja. Korisni vek trajanja, odnosno amortizacione stope, preispituju se periodino i ako su oekivanja zasnovana na novim procenama znaajno razliitim od prethodnih, obraun troškova amortizacije za tekui i budui period se koriguju. Metod obrauna amortizacije koji se primenjuje preispituje se periodino i ukoliko je došlo do znaajne promene u oekivanom obrascu trošenje ekonomskih koristi od tih sredstava, metod se menja tako da odraava taj izmenjeni nain. Kada je takva promena metoda obrauna amortizacije neophodna, onda se ona raunovodstveno obuhvata kao promena raunovodstve ne procene, a obraunati troškovi amortizacije za tekui i budui period se koriguju. Amortizacione stope, utvrene na osnovu procenjenog korisnog veka upotebe su : Red.br. O P I S S T O P E 2011.god. 01 Graevinski objekti 2,00 02 Pogonska oprema 9,70 03 Raunari i pripadajua oprema 20,00 04 Vozila 6,67 l) Finansijski plasmani Finansijski plasmani predstavljaju finansijska sredstva koja se prilikom poetnog priznavanja mere po njihovoj nabavnoj vrednosti koja predstavlja poštenu vrednost nadoknade koja je data za njih. Troškovi transakcije se ukljuuju u poetno merenje svih finansijskih sredstava. Za potrebe merenja finansijskog sredstva nakon poetnog priznavanja, finansijska sredstva se klasifikuju u etiri kategorije : a) finansijska sredstva koja se dre radi trgovanja, poetno priznata po fer vrednosti kroz dobit ili gubitak; b) ulaganja koja se dre do roka dospea ; c) zajmovi i potraivanja koji su potekli od strane Društva i koji se ne dre radi trgovanja i d) finansijska sredstva koja su raspoloiva za prodaju. Finansijsko sredstvo se klasifikuje kao finansijsko sredstvo koje je raspoloivo za prodaju ukoliko ne pripada ni jednoj od ostale tri gore navedene kategorije finansijskih sredstava. Finansijsko sredstvo klasifikuje se kao finansijsko sredstvo koje se dri radi trgovanja, a ne kao finansijsko sredstvo koje je raspoloivo za prodaju, ukoliko je to sredstvo deo portfelja slinih sredstava za koje postoji obrazac trgovanja radi ostvarivanja dobitka iz kratkoronih kolebanja cena ili mare dilera. Posle poetnog priznavanja, Društvo meri finansijska sredstva,(ukljuujui i derivate ) po njihovim poštenim vrednostima, bez bilo kakvog umanjivanja za transakcione troškove koje moe nainiti prilokom prodaje ili drugog otuenja, osim :

- zajmova i potraivanja i ulaganja koja se dre do dospea koja se mere po amortizovanoj ceni, primenom metoda efektivne kamatne stope; - ulaganja u vlasnike hartije koje se ne kotiraju na aktivnom trištu i ija se fer vrednost ne moe pouzdano izmeriti,koja se mere po nabavnoj ceni. U Republici Srbiji ne postoji dovoljno trišno iskustvo, stabilnost i likvidnost kod kupovine i prodaje finansijskih sredstava i zvanine trišne informacije nisu u svakom trenutku raspoloive. Stoga, poštenu (fer) vrednost naješe nije mogue pouzdano utvrditi u uslovima nepostojanja aktivnog trišta, kako to zahtevaju MAFI. Priznati dobitak ili gubitak koji proizilazi iz promene u poštenoj vrednosti finansijskog sred - stva ili obavze (koja nije deo odnosa zaštite) poetno priznata po fer vrednosti kroz dobit ili gubitak, priznaje se kao dobitak ili gubitak u bilansu uspeha, a kod finansijske imovine raspoloive za prodaju na revalorizacionim rezervama. m) Zalihe Zalihe robe i materijala se mere po nabavnoj vrednosti. Nabavnu vrednost ine svi troškovi nabavke za dovoenje zaliha na njihovo sadašnje mesto i stanje. Troškovi nabavke zaliha obuhvataju kupovnu cenu, uvozne dabine i druge obaveze ( osim onih koje Društvo moe naknadno da povrati od poreskih vlasti), troškove prevoza, manipulativne troškove i druge troškove koji se mogu direktno pripisati nabavci. Popusti, rabati i druge sline stavke se oduzimaju pri utvrivanju troškova nabavke.kursne razlike nastale od dana preuzimanja zaliha do dana plaanja obaveza u stranoj valuti i troškovi kamata nisu ukljueni u trošak nabavke. Izlaz zaliha materijala i robe se evidentira metodom prosene ponderisane cene. Zalihe nedovršene proizvodnbje i gotovih proizvoda se mere po ceni koštanja, odnosno po neto prodajnoj vrednosti, ako je nia. Cenu koštanja ine svi troškovi konverzije i drugi nastali troš - kovi neophodni za dovoenje zaliha na njihovo sadašnje mesto i stanje, odnosno : - troškovi direktnog rada ; - troškovi direktnog materijala ; i - indirektni, odnosno opšti proizvodni troškovi. U vrednost zaliha nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda ne ulaze, ve predstavljaju rashod perioda : - neuobiajeno veliko rasipanje materijala, radne snage ili drugi troškovi proizvodnje ; - troškovi skladištenja, osim ako ti troškovi nisu neophodni u procesu proizvodnje pre naredne faze proizvodnje; - reijski troškovi administracije koji ne doprinose dovoenju zaliha na sadašnje mesto i u sadašnje stanje ; i - troškovi prodaje. Neto prodajna vrednost predstavlja procenjenu prodajnu vrednost, umanjenu za procenjene troškove prodaje i procenjene troškove dovršenja (kod nedovršene proizvodnje). Ukoliko je neto prodajna vrednost zaliha nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda nia od njihove cene koštanja, vrši se delimian otpis do neto prodajne vrednosti. Zalihe usluga ine direktni troškovi i indirektni troškovi nastali u vezi sa pruanjem usluga. Direktni troškovi usluga su direktni troškovi rada osoblja koje direktno uestvuje u pruanju usluga, direktni troškovi materijala i ostali direktni troškovi, kao što je angaovanje spoljnih eksperata i slino. Indirektni troškovi usluga su troškovi pomonog materijala, energije utrošene za pruanje usluge.amortizacija i odravanje opreme koja se koristi prilikom pruanja usluge i sl. Zalihe koje se sastoje od poljoprivrednih proizvoda koje je Društvo ponjelo sa svojih bioloških sredstava mere se prilikom poetnog priznavanja po poštenoj vrednosti umanjenoj za procenjene trokove prodaje na mestu etve. Ova vrednost se smatra cenom koštanja zaliha. n) Potraivanja po osnovu prodaje Potraivanja po osnovu prodaje procenjuju se po nominalnoj vrednosti umanjenoj za procenje-

ni iznos nenaplativih potraivanja. o) Obaveze po osnovu finansijskog lizinga U obaveza po osnovu finansijskog lizinga obaveze za nedospelu kamatu, po otplatnom planu, evindentirane su u vanbilansnoj evidenciji. p) Potencijalna sredstva i obaveze Potencijalne obaveze se obelodanjuju, ali se ne priznaju, osim u sluajevima kada je odliv resursa verovatan i kada se priznaje rezervisanje u finansijskim izveštajima. Postojanje potencijalnog sredstva se ne obelodanjuje, osim ukoliko je verovatan priliv ekonomskih koristi. Ukoliko je ostvarenje prihoda gotovo sigurno, sredstvo se moe priznati u finansijskim izveštajima. 4. PRIHODI OD PRODAJE iznosi iskazani u 000 dinara Domae trište 2011.godina 2010. godina Prihodi od prodaje na domaem trištu 549.543 342.785 Prihodi od aktiviranja uinaka robe 9.712 5.846 5. POVEANJE (SMANJENJE) VREDNOSTI ZALIHA UINAKA iznosi iskazani u 000 dinara 2011. godina 2010. godina Nedovršena proizvodnja na dan 31.12. 68.177 33.418 Gotovi proizvodi na dan 31.12. 8.809 7.191 M I N U S 76.986 40.609 Nedovršena proizvodnja na dan 01.01.poetne zal. 33.418 39.056 Gotovi proizvodi na dan 01.01.poetne zal. 7.191 15.522 U K U P N O : 36.377 54.578 6. OSTALI POSLOVNI PRIHODI iznosi iskazani u OOO dinara 2011. godina 2010. godina Refakcija za gorivo,premije,subvencije 7.418 10.215 Prihodi od zakupa zemlje I ostalog 17.067 21.790 Ostali poslovni prihodi 7.605 U K U P N O : 32.091 47.652

7. NABAVNA VREDNOST PRODATE ROBE iznosi iskazani u OOO dinara 2011. godina 2010. godina Nabavna vrednost prodate robe na veliko 36.033 1.906 8. TROŠKOVI MATERIJALA iznosi iskazani u OOO dinara 2011. godina 2010. godina Troškovi materijala za izradu 161.399 106.710 Troškovi ostalog materijala 9.855 8.040 Troškovi goriva i energije 53.728 30.075 U K U P N O : 224.982 144.825 9. TROŠKOVI ZARADA,NAKNADA ZARADA I OSTALI LINI RASHODI iznosi iskazani u OOO dinara 2011. godina 2010. godina Troškovi zarada i naknade zarada 84.624 70.452 Troškovi poreza i doprinosa na zarade 15.183 12.713 Troškovi naknada lanovima UO I NO 4.145 3.534 Prevoz radnika na radno mesto 228 84 Mesene karte za uenike 1.047 843 Ostali lini rashodi i naknade 430 330 U K U P N O : 105.430 87.956 10. TROŠKOVI AMORTIZACIJE I REZERVISANJA iznosi iskazani u OOO dinara 2011. godina 2010. godina Troškovi amortizacije 7.451 6.583 Troškovi rezervisanja MRS-19 otpremnina 619 645 U K U P N O : 8.070 7.228

11. OSTALI POSLOVNI RASHODI iznosi iskazani u OOO dinara Troškovi proizvodnih usluga 2011. godina 2010. godina Troškovi usluga na izradi uinaka 6.091 33.300 Troškovi transportnih usluga 2.132 2.429 Troškovi usluga odravanja 2.809 2.013 Troškovi zakupnina 183 3.615 Troškovi usl.omladinske zadruge 1.611 4.404 Troškovi ostalih usluga 1.322 940 U K U P N O : 14.148 46.701 iznosi iskazani u OOO dinara Nematerijalni troškovi 2011. godina 2010. godina Troškovi neproizvodnih usluga 2.136 2.662 Troškovi sudskih odluka 108 87 Troškovi reprezentacije 288 146 Troškovi premije osiguranja 4.043 4.891 Troškovi platnog prometa i naknade banci 371 469 Troškovi poreza 9.281 9.925 Troškovi doprinosa 459 410 Ostali nematerijalni troškovi 6.013 8.759 U K U P N O : 22.699 27.349 12. FINANSIJSKI PRIHODI I RASHODI iznosi iskazani u OOO dinara Finansijski prihodi 2011. godina 2010. godina Prihodi od kamata 1.061 10.733 Prihodi po osnovu efekta valutne klauzule 9.571 3.280 U K U P N O : 10.632 14.013 iznosi iskazani u OOO dinara Finansijski rashodi 2011. godina 2010. godina Rashodi kamata 206.614 139.781 Rashodi po osnovu negativnih kursnih razlika 8.369 Rashodi po osnovu efekta valutne klauzule 921 37.224 Ostali finansijski rashodi 364 4.588 U K U P N O : 216.268 181.593

13. OSTALI PRIHODI I RASHODI iznosi iskazani u OOO dinara Ostali prihodi 2011. godina 2010. godina Prihodi od prodaje mat.- 139 27 Prihodi od prodaje opreme 576 Prihodi od usklaenja vred.potraivanja po usaglašenju (IOS) i smanjenju obaveza 14.897 1.038 Prihodi od usklaenja vr.bioloških sred. 231 331 Prihodi od usklaenja vr.invest.nekretnina 23 Ostali nepomenuti prihodi 5.846 158 U K U P N O 21.689 1.577 Ostali prihodi 1.243 iznosi iskazani u OOO dinara Ostali rashodi 2011. godina 2010. godina Gubici po osnovu uginua osnovnog stada 495 214 Gubici po osnovu rashoda mat.i robe 59 Obezvreenje bioloških sredstava 375 Ostali nepomenuti rashodi 2.960 Gubici po osnovu rashoda opreme 2.859 742 Manjkovi 64 Rashodi po osnovu dir.otpisa potraivanja 93 1.733 Obezvreenje potraivanja 131.843 130.411 Kazne, penali, štete 1.994 U K U P N O : 137.284 136.558 Ostali rashodi 5.775 152.911 U 2010.godini izvršene su ispravke vrednosti kratkoronih finansijskih plasmana tj. datih pozajmica, s obzirom da nisu vraene u roku od godinu dana, kao I svih potraivanja koja nisu naplaena u istom roku 14. POREZ NA DOBITAK iznosi iskazani u OOO dinara 2011. godina 2010. godina Finansijski rezultat u BU (pre oporezniv.) 109.402 389.124 Neto kapitalni dobici - Poslovni gubitak 109.402 391.139 Poslovni dobitak - Poreska osnovica - Obraunati porez na dobit 10 % -

Obraun poreza na dobitak vrši se po stopi od 10 % u skladu sa poreskim propisima. Vrši se usklaivanje pojedinih pozicija prihoda i rashoda, a poreska osnovica se umanjuje za gubitke iz ranijih godina. 15. NEKRETNINE, POSTROJENJA, OPREMA, BIOLOŠKA SREDSTVA I INVESTICIONE NEKRETNINE iznosi iskazani u OOO dinara Nabavna vrednost zemljište Graevin. objekti Postr. i oprema Postr.i oprema u pripremi Invest. Nekretni. Biološka sredstva ukupno Stanje na poetku godine 838.800 51.899 49.143 0 28.659 1.500 970.001 Nove nabavke 28.659 265.315 92.774 6.961 2.498 389.246 Rashod sr.i raskid ug. 3.461 28.659 32.120 Poveanje biol.sred.prirast 7.251 7.251 SVEGA NABAVNA VR. 867.460 317.214 158.022 6.961 0 5.829 1.363.037 Ispravka vrednosti 73.147 23.119 96.266 Stanje na poetku godine 867.460 244.067 134.903 0 5.829 1.252.259 Amortizacija u 2011-moj. 1.612 5.839 7.451 Rashod sredstava 1.806 1.806 Smanjenje bioloških sred. 7.395 7.395 SVEGA ISPRAVKA VR. 74.759 27.151 101.910 STANJE 31.12.2011.god. 867.460 315.602 130.872 6.961 0 3.854 1.324.749 NAPOMENA : Zemljište u površini od 1350 HA stavljeno je pod hipoteku u Razvojnoj banci Vojvodine kao garantu za dugoroni kredit kod NLB INTERFINANZA ( u ZK ulošku stoji teret na okvirni kredit od 6.ooo.ooo eura od ega je AD Baka povukla samo 3.ooo.ooo eura kao dugoroni kredit koji poinje sa otplatom u 2009.-toj godini.) Zemljište u površini od 546 HA je pod hipotekom kod Razvojne banke za povlaenje kredita od 21o.ooo hiljada dinara. Zemljište u površini od 47 HA je pod hipotekom kao garancija za pozajmljeni kukuruz od Direkcije za robne rezerve./500.000 kg./ Zemljište u površini od 256 ha stavljeno je pod hipoteku za povlaenje kratkoronog kredita od AIK banke Novi Sad u iznosu od 85.000 hiljada dinara deo kredita je vraen tako da po istoj zalozi ostaje obaveza od 7.301 hiljada dinara. 16. ZALIHE iznosi iskazani u OOO dinara 2011. godina 2010. godina Roba 628 1.538 Materijal 8.214 7.772 Rezervni delovi alat i inventar 12.562 9.706 Nedovršena proizvodnja 68.177 33.418 Gotovi proizvodi 8.809 7.191

Dati avansi 16.379 32.745 S V E G A : 114.769 92.369 Ispravka vrednosti (minus) 6.295 15.220 U K U P N O : 108.474 77.150 17. POTRAŽIVANJA iznosi iskazani u OOO dinara Potraivanja po osnovu prodaje 2011. godina 2010. godina Potraivanja od kupaca u zemlji 213.821 157.251 Ispravka vrednosti pot. od kupaca u zem. 110.780 135.639 SVEGA POTRAŽ.OD KUPACA : 103.073 21.612 Ostala potraivanja Potra.od zaposl. 114 15 Potraivanja za kamatu 54.656 55.381 Potraivanja za naknadu štete Potra.za više plaene poreze i dop. Za naknade 411 411 Ispravka vrednosti pot. Za kamatu. 54.075 SVEGA OSTALA POTRAŽIVANJA : 1.106 55.807 U K U P N A POTRAŽIVANJA : 104.179 77.419 IOSI ZA 2011.-TU God. K U P C I USAGLAŠENI - 60 DELIMINO USAGLAŠENI - 2 OSPORENI -7 18. KRATKORONI FINANSIJSKI PLASMANI iznosi iskazani u OOO dinara Ostali kratokoroni finansijski plasmani 2011. godina 2010. godina Kratkorone pozajmice / po ugovoru/ 1.000 79.699 19. GOTOVINSKI EKVIVALENTI I GOTOVINA iznosi iskazani u OOO dinara Iznosi iskazani u dinarima 2011. godina 2010. godina Tekui rauni 24.592 10.945 Oroena novana sredstva 40.000 Blagajna redovna 24 - Blagajna bonova za gorivo 14 40

UKUPNA GOTOVINA : 63.630 10.985 20. POREZ NA DODATU VREDNOST I AVR Potr.za više plaen PDV 1.226 iznosi iskazani u OOO dinara 2011. godina 2010. godina Razgranieni PDV 125 84 AVR unapred plaeni troškovi -pretplate 1.147 1.147 Odloena poreska sredstva - 5.894 Ostala aktivna vremenska razgranienja - 37 U K U P N O : 2.498 7.162 21. OSNOVNI KAPITAL Osnovni kapital obuhvata sledee oblike kapitala : iznosi iskazani u OOO dinara A k c i j s k i k a p i t a l 2011. godina 2010. godina Obine akcije 486.274 486.274 Akcijski kapital ini 486.274 obinih akcija pojedinane nominalne vrednosti od 1.000,00 dinara po knjigovodstvenoj vrednosti od 486.274.605,00 dinara. 1. Akcijski kapital obine akcije obuhvataju osnivake i u toku poslovanja emitovane akcije sa pravom upravljanja, pravom na ueše u dobiti akcionarskog Društva i na deo steajne mase u skladu sa aktom o osnivanju, odnosno odlukom o emisiji akcija. Prava akcionara obinih akcija, regulisana u Osnivakom aktu Društva, su sledea : lan - 26 Osnovna prava akcionara sa obinim akcijama Svakom i svim imaocima obinih akcija daju se ista i identina prava predviena vaeim zakonima i ovim Aktom, ukljuujui sledea prava : 1. Pravo pristupa konanim usvojenim i izvršnim aktima i knjigama Društva nad kojima je izvršena revizija i koji nisu poverljive prirode ; 2. Pravo ueša u radu Skupštine ; 3. Pravo glasa u Skupštini, s tim da jedna akcija daje pravo na jedan glas ; 4. Pravo na isplatu dividendi ( bilo u formi gotovinskih dividendi ili akcijskih dividendi) posle isplate u punom iznosu svih iskazanih, dospelih i plativih dividendi na sve izdate preferencijalne akcije; 5. Pravo ueša u raspodeli po likvidaciji društva, a nakon izmirenja obaveza prema eventualnim poveriocima i akcionarima sa preferencijalnim akcijama; 6. Srazmerno pravo preeg sticanja akcija iz novih emisija i 7. Pravo ueša u daljoj raspodeli po osnovu akcija u skladu sa vaeim zakonima. Obine akcije sa pravom glasa ne mogu se zameniti za preferencijalne akcije ili druge hartije

od vrednosti Društva. Usaglašavanje sa Centralnim registrom hartija od vrednosti vrši Dilersko brokersko društvo po sklopljenom ugovoru o pruanju usluga u postupku vršenja korporativnih radnji. 22. REVALORIZACIONE REZERVE Revalorizacione rezerve formirane po osnovu usklaivanja poštene (fer) vrednosti u 2007-moj godini su iskorigovane sa isknjiavanjem dela obraunate amortizacije u 2011-toj godini u iznosu od 831 hilj.dinara a za isti iznos je umanjen gubitak iz ranijih godina,kao i za iznos od hilj.dinara što predstavlja rashodovana oprema revalorizovana u 2007-moj godini. U 2011-toj formirane su revalorizacione rezerve usklaivanjem fer vrednosti sa sadašnjom vrednošu. iznosi iskazani u OOO dinara 2011. godina 2010. godina Poljoprivredno zemljište 364.583 364.583 Graevinsko zemljište 43.823 43.823 Oprema - ratarstvo 2.791 2.791 Oprema - stoarstvo 149 149 Oprema - silos 3.728 3.728 Oprema - mašinska radionica 1.094 1.094 Oprema - radna zajednica 69 71 Oprema - poljoprivredna apot. 38 38 Graevinski objekti - Veprovac 17.789 67 Graevinski objekti - Baka 1.633 586 Graevinski objekti - Mlekar 3.619 3.619 Graevinski objekti - Teleka 1.670 414 Graevinski objekti - Ciglana 10.343 10.343 Graevinski objekti - Radna zajednica 212 212 Graevinski objekti - Stanovi u Silosu 80 80 Graevinski objekti - Mašinska radionica 12.391 1.260 Graevinski objekti - Silos 224.250 186 Graevinski objekti - Stoarstvo 7.629 838 UKUPNA REVALORIZACIJA : 677.231 433.882 23. GUBITAK Gubitak predstavlja ispravku vrednosti kapitala i odnosi se na gubitak ranijih godina, a iznosi 1.028.460 hiljada dinara. 24. DUGORONA REZERVISANJA

Rezervisanja za otpremnine radnicima u skladu sa MRS-19 iznosi iskazani u OOO dinara 2011. godina 2010. godina 1.684 1.590 25. DUGORONI KREDITI Obaveze po dugoronim kreditima dospevaju u roku duem od godinu dana od dana inidbe, odnosno do dana godišnjeg bilansa i odnose se na sledee : iznos iskazan u RSD OOO dinara B A N K A Rok otplate Kam.stopa 2011. 2010. NLB-Interfinanz -Metals banka Novi Sad 05.10.2014. 3,5 % god. 156.961 210.996 Fond za razvoj 31.12.2013. 1 % god 3.912 - Razvojna banka Vojvodine Novi Sad. 1,5 % mes. 259.656 461.609 UKUPNO DUGORONI KREDITI 420.529 672.605 U 2011.godini odobren je dugoroni kredit Fonda za razvoj Republike Srbije 02/850. Kratkoroni deo dugoronih kredita koji dospevaju u roku od godinu dana od dana bilansiranja, prikazan je kao tekue dospee u okviru pozicija kratkorone finansijske obaveze. Otplate istih se vrše po rasporedu anuiteta. 26. OSTALE DUGORONE OBAVEZE iznos iskazan u RSD OOO dinara 2011. 2010. Obaveze po osnovu dugoronog fin.liz. 39.862 2.270 Nedospele kamate evidentirane u vanbil. 306 U 2011.toj preduzee je sklopilo više ugovora o finansijskom lizingu za nabavku nove mehanizacije. 27. KRATKORONE FINANSIJSKE OBAVEZE Kratkorone finansijske obaveze obuhvataju kratkorone kredite u zemlji iznosi iskazani u OOO dinara valuta kamata Rok otplate 2011. 2010. AIK banka Novi Sad RSD 0,9 % 12.07.2008. 3.738 3.738 S v e g a : 3.738 3.738 Ostale kratkorone finansijske obaveze Deo ostalih dugoronih obaveza koje dospevaju do jedne godine

iznosi iskazani u OOO dinara 2011. 2010. NLB-INTERFINANZ 52.320 52.749 FOND ZA RAZVOJ 3.934 21.910 RAZVOJNA BANKA VOJV. 4/10 201.952 -- RBV OB.PO NAPL.GARANCIJI NLB 78.481 26.747 VOJVODJANSKA BANKA - 231 RBV OB.PO NAPL.GARANCIJI FOND ZA RAZV. 22.407 S Leasing Beograd 5.964 8.728 PIREAUS Leasing Beograd 579 8.416 NLB Leasing Beograd 5.620 5.472 VB Leasing Beograd 13.157 EFG Leasing Beograd 7.652 Kratkorone pozajmice / po ugovorima/ 27.787 27.787 S v e g a : 419.855 125.293 U K U P N E KRATKORONE FIN.OBAVEZE : 423.593 155.778 28. OBAVEZE IZ POSLOVANJA iznosi iskazani u OOO dinara 2011. 2010. Primljeni avansi 341 1.958 Dobavljai u zemlji 144.266 98.233 S v e g a 144.607 100.191 Obaveze iz specifinih poslovanja 2011. 2010. Fabrika šeera Crvenka 18.905 18.905 U K U P N E OBAVEZE IZ POSLOVANJA : 163.512 119.096 IOS-i sa dobavljaima u 2011-toj godini OSPORENI 7 USAGLAŠENI -58 29. OSTALE KRATKORONE OBAVEZE I PVR

iznosi iskazani u OOO dinara 2011. 2010. Ukalkulisana zarada i naknade za XII / 08. 3.105 - Obaveze po osnovu kamata i troškova finansiranja 288.661 95.703 Obaveze prema zaposlenim i veinskom vlasniku 55.060 133.196 Obaveza prema lanovima Upravnog i Nadzornog odb. 4.971 4.681 Ostale obaveze naknada za navodnjavanje 17.240 9.030 S v e g a : 369.037 242.610 Razne obaveze-porezi na ist.firme,dobit, na imovinu 30.601 24.125 Ostale obv.za poreze, dopr.i ostalo 2.554 -- Ostala PVR 4.582 PDV posle predaje obrauna 4.162 S v e g a : 37.737 28.287 U K U P N O : 406.774 270.897 Zarade za 2011 god. Isplaene su u celosti u 2011.i 2012.god.. Po sudska poravnanjima sa radnicima za neisplaeni regres, razlike zarade u period 2003.-2006.godina isplaene su druga I deo tree rate. Izveštaj o tekuim sporovima Izveštaj o parnicama u kojima je tuena AD BAKA SIVAC. br.parnice sud tuilac Predmet spora Vrednost spora napomena P-151/09 Trgovinski sud Sombor P-269/09 Trgovinski sud Sombor P-154/09 Trgovisnki sud Sombor P- 1108/09 P.1-1064/09 P- 9584/09 P-1-1723/06 P-1-1701/06 Almex doo Panevo Almex doo Panevo Potisje-precizni liv Ada Opštinski sud Kula Branko Petkovi Usluge zstupanja Opštinski sud Kula RS-Ministarstvo Trgovinski sud Beograd ITN Beograd Opštinski sud Kula orevi Boris Opštinski sud Kula Živkovi Željka Isplata duga 11.926.485,00 Žalba na presudu Isplata duga 1.799.973,0 Žalba na presudu jemstvo 10.000.000,00 Žalba Zakup dr.zemlje Roba I asignacija Razlika zarade i regresa Razlika zarade i regresa 10.125.414,50 Poslednje roište 28.10.2010. 10.838,58Eur Žalba na presudu 3.626.494,35 295.011.39 Nastavak suenja 523.353,00 Nastavak suenja P-1- Opštinski sud Kula Furtula Savo Razlika zarade 330.047,00 Nastavak

1711/06 i regresa suenja P-1-100/07 P.1-1709/06 Opštinski sud Kula Saša Šuki I Milorad uri Opštinski sud Kula Davor api Razlika zarade i regresa Razlika zarade i regresa Izveštaj o parnicama u kojima je tuilac AD BAKA SIVAC 778.416,40 Nastavak suenja 496.211,00 Nastavak suenja Br.parnic sud tueni Predmet spora Vrednost spora napomena P-25/06 Trgovinski sud Sombor Agromerkatilija Predaja agregata P-260/02 Opštinski sud Kula AneliMilan P-747/02 Opštinski sud Kula Raskovi Radivoj Plaanje usluge Korišenje zemlje 193.000,00 Prekid postupka 10.148,00 Prekid postupka 299.012,00 Prekid postupka Parnice u kojima AD BAKU SIVAC zastupaju advokati: Advokat-Šokac Branislav 01 Tuena AD Baka Sivac OTP-BANKA N.SAD Veza ZZ SALAŠI 145.191.535, 84 I-P 57/2010 Advokat: Rajko Jasika, mr Nikola Jasika I Vladimir Ališi 01 Tuena AD Baka Sivac VB ŠEŠO Karadjorevo Uljana repica 1.028.800,29 eur P-431/2010 Grafološko veštaenje 02 Tuilac AD Baka Sivac VB Šešo Karadjordjevo robe 22.955.482,6 2 P-101/2010 Usvojen tubeni zahtev 03 Tuena AD Baka Sivac Adi Mile Amput.prsta 1.000.000,00 Žalba na presudu Apelacioni sud Advokat Budimir Drini

Br. Tuilac Tueni Sud i br. predmeta Vrednost spora Faza postupka 1 2 3 AD Baka Sivac u AD Baka Sivac u AD Baka Sivac u AD Mladi borac Sonta u AD Mladi borac Sonta u AD Mala Bosna u Privredni sud u Subotici. P. 379/09 Privredni sud u Subotici. P. 380/09 Privredni sud u Subotici. P. 390/10 1.287.879.86 2.360.117.60 3.030.212.62 Postoji pravosnana presuda. Postupak izvršenja nije pokrenut zbog restrukturiranja tuenog Postoji pravosnana presuda. Postupak izvršenja nije pokrenut zbog restrukturiranja tuenog Zakljueno sudsko poravnanje. Zbog postupka restrukturiranja postupak izvršenja nije pokrenut 4 AD Baka Sivac u AD Mala Bosna u Privredni sud u Subotici. P. 268/10 3.326.930.11 Zakljueno sudsko poravnanje. Zbog postupka restrukturiranja postupak izvršenja nije pokrenut 5 AD Baka Sivac u AD Mala Bosna u Privredni sud u Subotici. P. 269/10 850.000.00 Zakljueno sudsko poravnanje. Zbog postupka restrukturiranja postupak izvršenja nije pokrenut 6 AD Baka Sivac u AD Poljoprivreda Senta Privredni sud u Subotici. P. 394/10 12.102.740.13 Doneta prvostepena presuda u korist AD Baka. Tueni izjavio albu. 7 AD Baka Sivac u Valko doo Baka Topola u steaju Privredni sud u Subotici. P. 170/10 275.751.553.00 Doneta prvstepena presuda u korist AD "Baka". Presuda pravosnana i sprovodi se kod RGZ SKN Kula. 8 AD Baka Sivac u NLB Leasing doo Beograd Privredni sud u Beogradu. 36-P. 12604/10 12.102.000.00 Prvostepeni sud odbio tubeni zahtev. Uloena alba. Predmet je pred Privrednim apelacionim sudom. 9 AD Baka Sivac u Razvojna banka Vojvodine ad Novi Sad (ex. Metals) Privredni sud u Novom Sadu. 6-P. 987/10 28.338.362.00 Prvostepeni sud odbio tubeni zahtev. Apelacioni sud uvaio albu i naloio novo suenje. Glavna rasprava odrana 15.12.2011. Sledea pismeno 10 AD Baka Sivac u 11 AD Baka Sivac u 12 AD Baka Sivac u Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad Višnja Produkt doo Novi Sad Poljostroj ad Odaci Privredni sud u Novom Sadu. 4-P. 3569/10 Privredni sud u Novom Sadu. 2-P. 192/2011 EUR 495.000.00 88.806.242.74 Privredni sud u Somboru. 3-P. 198/2011 16.800.000.00 Doneta prvostepena presuda u korist AD Baka. Tueni izjavio albu. Dne 04.04.2011. podneta tuba. Zbog steaja nad tuenim sud je 30.09.2011. odredio prekid postupka dne 06.04.2011. podneta tuba. PS Sombor se 14.06.2011. oglasio nenadlenim i predmet uputio PS Novi Sad. Oekujemo prekid postupka 13 AD Baka Sivac u VB Šešo doo Karaorevo Privredni sud u Subotici. 2-P. 348/2011 23.669.407.39 Parnica nakon prigovora dunika u izvršnom postupku. Glavna rasprava odrana 07.11.2011. Oekujemo nastavak postupka

veštaenjem 14 15 AD Baka Sivac u Dimitrije Belada. Lovenac Višnja Produkt doo Novi Sad AD Baka Sivac u Privredni sud u Beogradu. 2-P. 9257/2011 Osnovni sud u Somboru SJ Kula. II-P. 1400/10 24.283.867.00 896.000.00 Parnica nakon prigovora dunika u izvršnom postupku. Nad tuenim/dunikom otvoren steaj Tuilac trai isplatu naknade kao bivši predsednik Skupštine. Baka podnela protivtubu. Odbijen tubeni zahtev usvojen protivtubeni zahtev. Tuilac uloio albu. Predmet pred Višim sudom u Somboru. 16 17 18 Jerkovi Elizabeta i Roganovi Uroš. Lovenac Jerkovi Mile i drugi Branko Petkovi. advokat iz Bake Topole AD Baka Sivac u AD Baka Sivac u AD Baka Sivac u Osnovni sud u Somboru SJ Kula. II-7-P. 1401/10 Viši sud u Somboru. P. 48/10 Viši sud u Somboru. P. 1626/10 896.000.00 6.486.000.00 10.125.414.50 Tuioci trae naknadu kao bivši lanovi Nadzornog odbora. Odbijen tubeni zahtev - usvojen protivtubeni zahtev. Tuioci uloili albu. Predmet pred Višim sudom. Tuioci trae naknadu kao bivši lanovi Upravnog odbora. Baka podnela protivtubu. Odbojen tubeni zahtev - usvojen protivtubeni zahtev. Presuda pravosnana osim za tuioca protivtuenog Mileta Rašetu za iznos od 420.000.- dinara. Tuilac. kao zastupnik angaovan sa strane bivšeg kupca društvenog kapitala zahteva isplatu honorara. Doneta prvostepena presuda u korist tuioca 19 Cvijanovi Boidar. Sivac AD Baka Sivac u Osnovni sud u Somboru. SJ Kula. II-8-P1. 448/11 192.628.50 Tuilac trai isplatu na ime prekovremenog rada. Doneta prvostepena presuda u kojom je odbijen zahtev. 20 Vojinovi Vukašin. Sivac AD Baka Sivac u Osnovni sud u Somboru. SJ Kula. II-4-P1. 832/11 352.000.00 Tuilac trai isplatu naknade kao bivši predsednik Skupštine. Podnet odgovor na tubu. Glavna rasprava zakazana za 19.01.2012. Br. Izvršni poverilac Izvršni dunik Sud i br. predmeta Vrednost postupka Faza postupka 1 Dragica Sankovi. Lovenac AD Baka Sivac. u Osnovni sud u Somboru SJ Kula. II-5-I. 2537/10 145.000.00 Postupak u prekidu zbog odluke o AD Baka