LIST GRADA NOVOG SADA

Transcript

1 LIST GRADA NOVOG SADA Godina XXVI - Broj 24 NOVI SAD, 14. jul primerak 140,00 dinara GRAD NOVI SAD Skup{tina 331 Na osnovu ~lana 54. stav 1. Zakona o planirawu i izgradwi ("Slu`beni glasnik Republike Srbije", br. 47/2003 i 34/2006) i ~lana 22. ta~ka 4. Statuta Grada Novog Sada ("Slu`beni list Grada Novog Sada, broj 11/2002) Skup{tina Grada Novog Sada na XXI sednici od 14. juna godine, donosi PLAN DETAQNE REGULACIJE RADNE ZONE SEVER II U NOVOM SADU 1.0. UVOD 1.1. Polo`aj, mesto i uloga prostora obuhva}enog planom detaqne regulacije radne zone Sever II u Novom Sadu Pored stanovawa i niza javnih funkcija, poslovawe zauzima vidno mesto u strukturi grada, pa je neophodno da se prostorno obezbede uslovi za wegov sme{taj. U Novom Sadu su Generalnim planom grada Novog Sada do godine ("Slu`beni list Grada Novog Sada", br. 24/2000, 18/2001, 12/2003 i 10/2006) (u daqem tekstu: Generalni plan) za poslovawe rezervisani odre eni prostori i to: u radnim zonama, na ulaznim pravcima u grad, na pojedina~nim lokalitetima u okviru drugih gradskih funkcija i u okviru porodi~nog stanovawa. Najvi{e prostora za privredu rezervisano je u radnim zonama, i to uz Dunav i Kanal Dunav - Tisa - Dunav, a nalaze se i van vodenih povr{ina kao {to su radne zone "Zapad" i na "Rimskim [an~evima". Severna radna zona grada nalazi se na levoj i desnoj obali Kanala Dunav-Tisa- -Dunav i levoj obali Dunava, nizvodno od u{}a Kanala u Dunav. Radna zona Sever podeqena je na ~etiri dela, s tim {to svaka nosi poseban broj radi lak{e orijentacije. Radna zona Sever II nalazi se izme u Sentandrejskog puta, Puta Novosadskog partizanskog odreda, delom ograde Alma{kog grobqa, `elezni~ke pruge koja iz ran`irne stanice ide prema Somboru i Subotici, i desne obale Kanala Dunav - Tisa - Dunav. Zona je formirana prilikom izrade prvog posleratnog Generalnog urbanisti~kog plana (1950. god.) i veoma je privla~na za investitore zbog blizine grada, mogu}nosti povezivawa na primarnu gradsku infrastrukturu, kao i mogu}nosti povezivawa na drumski, vodni i jednim delom `elezni~ki saobra}aj. Teren zone je u blagom nagibu u pravcu sever - jug. Preko podru~ja ove radne zone planiran je va`an deo saobra}ajno-infrastrukturnog sistema grada. To je deo magistralne saobra}ajanice koja je planirana po trasi biv{e Suboti~ke pruge sa vezom na put E-75. Plan detaqne regulacije radne zone Sever II u Novom Sadu (u daqem tekstu: plan) donosi se za celinu ove zone Odnos gra evinskog rejona obuhva}enog planom sa prostorom u okru`ewu Radna zona Sever II se jugozapadnom stranom oslawa na novosadski `elezni~ki ~vor, odnosno na ran`irnu i teretnu stanicu sa kojih je obezbe en pristup kompleksima radne zone Sever II, koji su u direktnom kontaktu sa ovim stanicama ("Limprodukt", "Vojvodina{ped", "Papir- -servis"). Sa severoisto~ne strane ove radne zone je Kanal Dunav - Tisa - Dunav, na ~ijoj se levoj obali nalazi radna zona Sever I. Na delu Kanala na km nalazi se brodska prevodnica kojom se reguli{e nivo vode u Kanalu uzvodno od prevodnice. Povr{ina vodenog ogledala prilago ena je dvosmernom saobra}aju, s tim {to se u nizvodnom delu, na levoj obali nalazi i brodska okretnica. Na jugoisto~noj strani zona se naslawa na ogradu Alma{kog grobqa i na Trg mira. Radna zona je regulacijom Sentandrejskog puta, {irine 60 m, i sadr`ajima iz oblasti poslovawa odvojena od stambene zone Ograni~avaju}i faktori koji uti~u na koncept i na~in gra ewa prostora Za postavqawe koncepta plana pored programskih elemenata potrebno je sagledati i ograni~avaju}e faktore koji uti~u na pojedina re{ewa u radnoj zoni Sever II. Kao ograni~avaju}i faktor izdvaja se saobra}ajno - infrastrukturni koridor u zapadnom delu radne zone, sa povr{inama rezervisanim za saobra}aj i dalekovode. Kako su delovi saobra}ajne i elektro mre`e planirani kao nadzemni objekti, to je kod utvr ivawa namene prostora uzet i taj momenat u obzir. Izgradwom "obilaznice" oko Alma{kog grobqa otkloweno je jedno od ograni~ewa koje je postojalo u vreme izrade va`e}eg regulacionog plana radne zone. Du` Kanala, u radnoj zoni, rezervisani su prostori za prolazak dela drumske i `elezni~ke mre`e i ostale prate}e infrastrukture. To je ograni~ewe za jedan broj privrednih preduze}a, ~iji su kompleksi iza{li do obale Kanala, bilo bespravno ili sa privremenim odobrewem. Wihovo vra}awe na liniju regulacije koridora uz Kanal uticalo je i na re{ewa unutar kompleksa.

2 626. strana - Broj 24 SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA 14. jul Najve}i deo radne zone Sever II pokriven je ve}im kompleksima ~ije se granice uglavnom zadr`avaju, ili se vr{i preparcelacija, u skladu sa novom organizacijom u okviru postoje}ih granica. Sve ove promene treba uklopiti u novo prostorno re{ewe, obuhvataju}i i sve slobodne i javne povr{ine OBUHVAT PLANA, POVR[INA I GRANICA GRA\EVINSKOG REJONA ZA KOJI SE DONOSI PLAN 2.1. Granica obuhvata plana Gra evinski rejon, koji je obuhva}en planom, obuhvata prostor u KO Novi Sad I i KO Novi Sad IV, unutar slede}e granice: Za po~etnu ta~ku opisa granice gra evinskog rejona utvr ena je ta~ka na podru~ju KO Novi Sad IV, koja se nalazi na preseku regulacione linije `elezni~ke pruge Novi Sad - Subotica (parcela broj 2398) i linije koja je paralelna sa ulicom ~ija je osovina odre ena ta~kama broj 1424 i 1255, a na odstojawu od 25 m severno od osovine saobra}ajnice i preseca parcele broj 2395 i 879. Idu}i u pravcu jugoistoka, granica se poklapa sa opisanom linijom i sa podru~ja KO Novi Sad IV prelazi na podru~je KO Novi Sad I, presecaju}i parcelu broj 10667/1 do preseka sa pravcem povu~enim iz osovinske ta~ke broj 6652 upravno na osovinu kanala. Daqe granica skre}e u pravcu severoistoka, prati prethodno opisani pravac do preseka sa osovinom kanala, zatim skre}e u pravcu jugoistoka, prati osovinu kanala do preseka sa pravcem povu~enim iz osovinske ta~ke broj 1187 upravno na osovinu kanala. Od ove ta~ke granica skre}e u pravcu jugozapada, prati prethodno opisani pravac do preseka sa pravcem paralelnim osovini saobra}ajnice na rastojawu od 25 m, nastavqa tim pravcem do preseka sa severnom regulacijom planirane pruge, koju prati do preseka sa osovinom Sentandrejskog puta. Granica se zatim lomi ka jugu, poklapaju}i se sa osovinom Sentandrejskog puta do osovinske ta~ke broj 979. Daqe, granica skre}e u pravcu zapada do preseka zapadne granice parcele broj 3345/1 i osovinskog pravca definisanog osovinskim ta~kama broj 979 i Od ove ta~ke granica skre}e u pravcu juga, prati zapadnu granicu parcele broj 3345/1 do ju`ne regulacije produ`etka Partizanske ulice po me i parcela broj 3346/2 i 3346/1, zatim se poklapa sa me om parcela broj 3347/3, 3347/1, 10402/11 i 10402/9 do ograde Alma{kog grobqa, tu skre}e ka severozapadu, pa ka jugozapadu i istoku, zaobilaze}i parcelu grobqa, a obuhvataju}i parcele broj 3863, 3862, 3860, 3859 i Granica se daqe poklapa sa ogradom kompleksa "Novotrans" u pravcu zapada do ulice Kornelija Stankovi}a, i preseca je u pravcu trome e parcela broj 10605/2, 10605/4 i 10605/3. Iz ove ta~ke granica se poklapa sa regulacijom Industrijske ulice u pravcu severoistoka do me e parcela broj 3850/9 i 10605/4, i skre}e ka severozapadu po severoisto~nim me ama parcela broj 10604/4, 10602/2, 10597/3, 3377/2 i 2246/1, i prelazi na podru~je KO Novi Sad IV. Na podru~ju KO Novi Sad IV granica se poklapa sa jugozapadnim me ama parcela broj 481, 483/1, 484/2, 844/8, tim pravcem preseca parcele broj 462, 460/3 i 460/1, poqski put (parcela broj 2365) i parcelu broj 2402, zatim se poklapa sa severnom me om parcele broj 2402 do severoisto~ne me e parcele broj 2398 (`elezni~ka pruga Novi Sad - Subotica). Idu}i u pravcu severozapada granica se poklapa sa severoisto~nom me om pruge do ta~ke koja je odre ena za po~etnu ta~ku opisa granice gra evinskog rejona. Povr{ina koja je obuhva}ena planom je 266,96 ha Podela prostora na javno gra evinsko i ostalo zemqi{te Jednu ~etvrtinu prostora u granicama plana radne zone Sever II zauzimaju javne povr{ine, a odnose se na prostore u regulaciji saobra}ajnica i na komunalne objekte. Regulacije saobra}ajnica definisane su zavisno od karaktera saobra}ajnice i od potrebnog prostora za prolazak primarne infrastrukture. Planom su odre ene {irine regulacija, a samim tim dimenzionisan je jedan deo javnih povr{ina u oblasti saobra}aja. Drugi deo u oblasti saobra}aja odnosi se na `elezni~ko-drumski koridor uz desnu obalu Kanala, sa vezom na novosadski `elezni~ki ~vor. U deo javnih povr{ina u{li su postoje}i i planirani prostori koji su predvi eni za zna~ajne gradske komunalne objekte. To je postoje}i prostor TS "Industrijska", uz Privrednikovu ulicu i planirani kompleks za pripremu i preradu tehnolo{ke vode koji se nalazi u zapadnom delu radne zone Sever II. Planom podele na javno i ostalo gra evinsko zemqi{te, javno gra evinsko zemqi{te je razgrani~eno od ostalog gra evinskog zemqi{ta. Od celih i delova postoje}ih parcela obrazova}e se parcele javnog gra- evinskog zemqi{ta, prema grafi~kom prikazu broj 4. Javno gra evinsko zemqi{te: saobra}ajnice: cele parcele br. 420/1, 420/2, 421/4, 421/8, 421/9, 423/4, 450/4, 483/8, 484/2, 844/4, 844/6, 844/7, 844/8, 845/8, 855/63, 2369, delovi parcela br. 410, 411/1, 412/1, 412/5, 418/1, 419/1, 421/1, 423/1, 423/2, 424/1, 425/1, 425/2, 426/1, 426/2, 427/1, 427/2, 428/1, 428/2, 429/1, 429/2, 429/4, 429/5, 430/1, 430/2, 431/1, 431/2, 432/1, 432/2, 432/3, 432/4, 433/1, 433/2, 434/1, 434/2, 435/1, 435/2, 436/1, 436/2, 436/3, 436/4, 437/1, 437/2, 438/1, 438/2, 439/1, 439/2, 441, 449/2, 450/2, 451/2, 451/4, 451/5, 452/1, 453, 454/1, 454/2, 454/3, 455/1, 455/2, 456, 457/1, 457/2, 458, 459, 460/1, 460/2, 460/3, 461, 480/1, 483/1, 483/7, 844/2, 845/1, 855/62, 2365, 2366, 2367, 2368, 2370, 2371, 2372, 2373, 2395 u KO Novi Sad IV; cele parcele br. 2222/3, 2234/1, 2236/1, 2236/3, 2237/3, 2242/6, 2244/3, 2248/3, 2248/5, 2249/3, 2249/4, 2250/3, 2251/3, 2252/3, 2253/3, 2257/6, 2258/6, 2258/8, 2259/5, 2259/7, 2260/9, 2264/6, 2265/1, 2266/1, 2267, 2268, 2269, 2270, 2271/4, 2274/3, 2285, 2287, 3344, 3345/1, 3345/4, 3345/5, 3346/3, 3347/4, 3348/2, 3348/3, 3349/5, 3353/1, 3366, 3850/11, 3850/13, 3853/1, 3854/6, 3857/5, 3864/7, 5856/2, 10401/2, 10402/10, 10402/12, 10402/13, 10402/14, 10605/7, 10605/9, 10682/2, 10683/1, delovi parcela br. 2255/2, 2256/4, 2259/6, 2262/5, 2262/9, 3345/2, 3352/1, 3854/3, 10402/3, 10405/5, 10667/1 u KO Novi Sad I; - obala kanala: delovi parcela br. 410, 411/1, 412/1, 424/1, 425/2, 426/2, 427/2, 433/2, 434/2, 435/2, 436/3, 436/4, 437/2, 438/2, 439/2, 450/2, 451/2, 452/1, 453, 454/2, 2395 u KO Novi Sad IV i deo parcele broj 10667/1 u KO Novi Sad I; - prerada tehnolo{ke vode: delovi parcela br. 454/1, 454/2, 454/3, 455/1, 455/2, 456, 457/1, 457/2, 459, 460/1, 2366, 2365, 2367, 2370, 2371, 2372, 2373, 2395, 2402 u KO Novi Sad IV;

3 14. jul LIST GRADA NOVOG SADA Broj 24 - Strana crpna stanica: cele parcele br /3, 2275, 2276, 2277, 2278, 2279/4 u KO Novi Sad I; - zelene povr{ine: delovi parcela br. 412/1, 483/1, cele parcele broj 411/2, 412/8 u KO Novi Sad IV i deo parcele broj 2245/4 u KO Novi Sad I; - transformatorska stanica: cela parcela broj 2231 i deo parcele broj 2222/13 u KO Novi Sad I; - grobqe: cela parcela broj 3852 u KO Novi Sad I; - gasna merno regulaciona stanica: deo parcele broj 2245/4 u KO Novi Sad I; U slu~aju neusagla{enosti brojeva navedenih parcela i brojeva parcela na grafi~kom prikazu "Plan podele na javno i ostalo gra evinsko zemqi{te sa uslovima za formirawe gra evinskih parcela " u R 1:2500, va`i grafi~ki prikaz. Svi prostori u okviru radne zone Sever II, van javnih povr{ina pripadaju ostalom gra evinskom zemqi{tu. To su pre svega postoje}i proizvodni kompleksi iz oblasti metalne, hemijske, prehrambene, tekstilne industrije, iz oblasti gra evinarstva i komunalne i saobra}ajne privrede. Ostale povr{ine obuhvataju i sve slobodne i neizgra ene povr{ine namewene za industriju i proizvodno zanatstvo. U ove slobodne povr{ine ulazi i prostor u petqi gradske magistralne saobra}ajnice, koja ide trasom suboti~ke pruge do veze sa autoputem (E-75). Predvi eno je da se prostor unutar petqe koristi za poslovne sadr`aje, posebno za auto-servise i skladi{ta, ra~unaju}i i gra evinski materijal. Prolaskom "obilaznice" oko Alma{kog grobqa, postoje}i prostor je podeqen na dve celine. Jedna je severno od kompleksa "Novotrans", a druga izme u kompleksa "Ju`na Ba~ka", Industrijske ulice i "obilaznice". Ove povr{ine namewene su za poslovne sadr`aje iz oblasti trgovine, saobra}aja i zanatstva. U okviru granica plana radne zone Sever II, uvu~eno u lokaciju preduze}a "Nomega" nalazi se Nazarensko grobqe. Ovo grobqe je pod za{titom, kao spomeni~ka celina PROGRAMSKI ELEMENTI PLANA Programski elementi za izradu plana dobijeni su iz vi{e izvora. Wihova provera izvr{ena je kroz anketu sa korisnicima zone, putem intervjua i pregledom postoje}e urbanisti~ke dokumentacije. Iz ankete je konstatovano da ve}ina preduze}a zadr- `ava proizvodnu strukturu, neki ~ak i pro{iruju delatnost. Zadr`avaju se svi slobodni prostori u granicama kompleksa, bilo za pro{irewe delatnosti ili za izgradwu novih pogona sa novim tehnologijama. Tako e, privatizacijom dolazi do promene strukture kako u tehnolo{kom delu tako i u prostoru, pa se mo`e o~ekivati i sasvim nova preraspodela prostora unutar pojedinih kompleksa. Bitno je da }e se i prestrukturirawem zadr`ati poslovni sadr`aji iz oblasti sekundarnog i tercijarnog sektora, uz primenu propisa o za{titi `ivotne sredine, odnosno uz izradu odgovaraju}e strate- {ke procene vezane za za{titu sredine. Prikqu~ewe na gradsku infrastrukturnu mre`u je zadovoqavaju}e, s obzirom da je radna zona Sever II jedna od najopremqenijih zona primarnom mre`om. Izgradwom Severne ulice i industrijskog koloseka, koji se pru`aju paralelno sa Kanalom, saobra}ajna povezanost radne zone sa gradskim i vangradskim podru- ~jem bila bi znatno poboq{ana. Zaposlenost na postoje}im lokalitetima nije velika i kre}e se ispod 100 radnika po hektaru. Svi ovi programski elementi dobijeni iz ankete ukazuju da u postoje}em delu, trenutno nema zna~ajnih promena, osim kod prostora oko "obilaznice". Pored ovih navedenih elemenata, dati su podaci o ukupnoj veli~ini lokaliteta, o delu koji se koristi, koliko je od toga izgra eno kao i na~inu povezivawa na saobra}ajnu i ostalu komunalnu infrastrukturu. Sve promene u postoje}em delu (granica kompleksa "Budu}nost", preparcelacija prostora zapadno od kompleksa "Motins", promena namena pojedinih postoje}ih kompleksa) su sastavni deo programskih elemenata za izradu plana. Slobodni prostori se planiraju za sme{taj i drugih delatnosti sekundarnog i tercijarnog sektora, a stimulisa}e se zavr{etak zapo~etih celina, prema programima korisnika prostora, uz primenu propisa o za{titi `ivotne sredine. 4. PRAVILA URE\EWA PROSTORA 4.1. Podela na zone, gra evinske blokove i druge prostorne celine i wihove karakteristike Osnovna podela prostora je na severnu i ju`nu zonu. Severna zona obuhvata prostor od planirane saobra- }ajnice koja prolazi pored severozapadne granice kompleksa "Novkabel" i "Petar Drap{in" do regulacije pruge Subotica - Novi Sad, odnosno prostor jugozapadno od prevodnice, u kome je najvi{e slobodnih i neizgra enih povr{ina. Ju`na zona pokriva prostor od planirane saobra}ajnice pored kompleksa preduze}a "Novkabel" do osovine Sentandrejskog puta, odnosno prostor jugoisto~no od prevodnice, obuhvataju}i i budu}i pristan na Kanalu u pravcu kompleksa "Petar Drap{in". Karakteristika ovog prostora je wegova skoro potpuna zauzetost privrednim kompleksima i {to se na wemu nalazi jedna od va`nih gradskih raskrsnica Sentandrejskog puta i produ`etka Partizanske ulice u vidu "obilaznice" oko Alma{kog grobqa. Naredna podela je po blokovima, s tim {to u severnoj zoni postoje dva a u ju`noj tri bloka. Blok I - nalazi se izme u ulice Privrednikove i granice zone prema kanalu. U ovom bloku pored ve} formiranih kompleksa ("Albus", "Neobus", "NIT", "Niva", "Budu}nost") nalazi se najvi{e slobodnih i neizgra- enih povr{ina radne zone Sever II. Preko ovog bloka prelazi i saobra}ajno-infrastrukturni koridor. Blok je delimi~no infrastrukturno opremqen. Blok II - je prostorno mawi, a nalazi se izme u ulice Privrednikove i Puta Novosadskog partizanskog odreda. Veliki deo prostora zauzimaju ve} izgra eni proizvodni kompleksi ("Papir-servis", "Gumins", "Standard", "Motins"). Blok je povezan na drumski, a delimi~no i na `elezni~ki saobra}aj. U bloku postoji primarna infrastrukturna mre`a.

4 628. strana - Broj 24 SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA 14. jul Blok III - je prostorno potpuno definisan sa ve} izgra enim kompleksima ("Novkabel" i "Petar Drap- {in"). Nalazi se izme u Puta Novosadskog partizanskog odreda i granice radne zone "Sever II" prema Kanalu, obuhvataju}i i deo Kanala u pravcu kompleksa "Petar Drap{in". U okviru ovog bloka nalazi se i crpna stanica "Sajlovo", hidrotehni~ki objekat za odvo ewe atmosferskih voda kako radne zone Sever II i dela Novosadskog `elezni~kog ~vora tako i sa Detelinare i Sajlova. Saobra}aj u ovom bloku se odvija drumskim transportom. Blok je povezan na primarnu infrastrukturu radne zone. Blok IV - nalazi se izme u ulica Novosadskog partizanskog odreda, Industrijske i Sentandrejskog puta sve do granice radne zone "Sever II" prema Kanalu. U ovom bloku se nalaze kompleksi razli~itih vrsta delatnosti: industrije ("Mlekara", "Novopak", "Novkabel - Ma{inogradwa"), i gra evinarstva ("Neimar" i "Kanal") kao i jedan mawi slobodan prostor ju`no od kompleksa "Kanala". Saobra}aj, u ovom bloku, vezan je na drumski transport, a infrastrukturno za primarnu mre`u radne zone Sever II. Blok V - nalazi se izme u Puta novosadskog partizanskog odreda i ju`ne granice radne zone Sever II. U bloku se izdvaja nekoliko definisanih i zaokru`enih kompleksa ("Limprodukt", ATP "Vojvodina", "^isto}a", "Naftagas-promet", "Novotrans", "Panonijatrans", "Elektrovojvodina - Ju`na Ba~ka") kao i prostori nastali prolaskom "obilaznice" oko Alma{kog grobqa i lokaliteta "Nomega". Svi ovi prostori su osloweni na drumski saobra}aj, a pojedini, koji se oslawaju na novosadski `elezni~ki ~vor, i na `elezni~ki saobra}aj. Primarna infrastrukturna mre`a postoji u regulaciji obodnih saobra}ajnica oko ovog bloka Osnovna koncepcija namene povr{ina Osnovna koncepcija sagledana je kroz slede}e postavke: - Svi formirani kompleksi u radnoj zoni Sever II zadr`avaju se u postoje}im granicama, osim onih koji }e se preparcelisati; - Slobodne povr{ine zapadno od lokaliteta "Niva" se prihvataju kako je to dato u prethodnoj urbanisti~koj dokumentaciji; - Po{tuju}i postavke Generalnog plana i Regulacionog plana radne zone "Sever II" u Novom Sadu ("Slu`beni list Grada Novog Sada", broj 15/2001 i 12/2003), planira se prostor za industrijski vodovod, sa predlo`enim sadr`ajima u tehnolo{kom projektu; - Slobodne povr{ine, van regulacija saobra}ajnica i infrastrukturnih koridora namewuju se za radne aktivnosti iz oblasti sekundarnog i tercijarnog sektora. To se odnosi i za postoje}e komplekse, ukoliko mewaju namenu; - Prostor unutar petqe saobra}ajnice koja ide trasom Suboti~ke pruge do veze sa Autoputem koristi}e se za poslovne sadr`aje, posebno za auto-servise i skladi{ta, ra~unaju}i i gra evinski materijal; - Za postoje}e komplekse koji se oslawaju na slobodne povr{ine postoji mogu}nost pro{irewa; - Trase Severne ulice i industrijskog koloseka }e se voditi paralelno kanalom i povezati sa novosadskim `elezni~kim ~vorom; - Izdvojene su i javne od ostalih povr{ina; - Oslawaju}i se na ve} izgra enu infrastrukturnu mre`u planirani su delovi mre`e koji }e sa postoje}om ~initi celinu. Iz svih osnovnih namena, sadr`aja i polaznih pretpostavki formirana su pravila za ure ewe i gra ewe prostora radne zone. Poseban deo, uz osnovni koncept, odnosi se na unapre ewe i za{titu `ivotne sredine. Tako je za locirawe nekih delatnosti u zoni potrebno uraditi procenu uticaja na `ivotnu sredinu, sa svim tehni~ko-tehnolo{kim karakteristikama te delatnosti, i svim mogu}im faktorima koji uti~u na okru`ewe Prostori javnih povr{ina i javnih objekata i uslovim za wihovo ure ewe Veliki deo prostora radne zone Sever II zauzimaju javne povr{ine, a obuhvataju saobra}ajnice, infrastrukturne koridore, komunalne povr{ine i objekte i deo vodene povr{ine Kanala u pravcu kompleksa "Petar Drap{in". U zavisnosti od karaktera saobra}ajnice i potrebnog prostora za prolazak primarne infrastrukturne mre`e odre ene su regulacione {irine saobra}ajnica, koje se kre}u u ovoj zoni od 20,0 m do 50,0 m. Regulacija Privrednikove ulice (50 m) odstupa od uobi~ajenih regulacija u zoni jer se u ovoj ulici nalazi i otvoreni kanal sistema "Sajlovo". Kao deo javnih povr{ina, obuhva}eni su i prostori rezervisani za `elezni~ko-drumski koridor uz desnu obalu Kanala, kao i deo koji je u sklopu re{ewa novosadskog `elezni~kog ~vora i pruge za velike brzine, a nalazi se u zapadnom delu radne zone. Zna~ajno mesto u delu javnih povr{ina ima prostor namewen za zahvat i preradu tehnolo{ke vode. Lokalitet se nalazi na zapadnom delu radne zone Sever II izme u saobra}ajnog koridora uz Kanal i regulacije `elezni~kog koloseka za Suboticu. Prema investicionom programu industrijskog vodovoda predvi eno je da se postrojewe izgradi u tri etape, kapaciteta po m 3 /dan, odnosno 250 l/sec. U okviru ove zone je i prostor trafostanice TS "Industrijska" iz koje se elektroenergijom snabdeva najve}i deo radnih zona Sever I i Sever II. Trafostanica se nalazi neposredno uz Privrednikovu ulicu i planom je ostavqen prostor za weno pro{irewe. Posebno su izdvojeni prostori za crpnu stanicu "Sajlovo" i za merno-regulacionu stanicu za gas Ostali prostori sa urbanisti~kim uslovima za ure ewe Pored prostora za javne namene, najve}i deo prostora anga`ovan je za rad i poslovawe. U okviru ovog prostora su svi postoje}i proizvodni kompleksi, zatim prostori na kojima se skladi{ti roba i na kojima se obavqaju delatnosti prevoza putnika i roba, kao i slobodne i neizgra ene povr{ine namewene za industriju i proizvodno zanatstvo. Za izvestan broj slobodnih povr{ina ura ena je usvojena urbanisti~ka dokumentacija, a jedan mawi deo nije do sada urbanisti~ki razra ivan. Za navedene prostore daju se osnovni podaci:

5 14. jul LIST GRADA NOVOG SADA Broj 24 - Strana Postoje}i kompleks "Neobus" nalazi se zapadno od budu}e gradske magistralne saobra}ajnice, izme u regulacija Severne ulice i produ`etka Privrednikove ulice. "Neobus" se bavi izradom autobuskih karoserija. Ukupna povr{ina kompleksa je ha od ~ega je pod objektima m 2. Planira se da se slobodni deo kompleksa "Neobusa" zajedno sa postoje}om okretnicom i parkingom odvoji za drugu poslovnu namenu. Prilaz sada{wem i odvojenom delu kompleksa je sa produ`etka Privrednikove ulice. Za odvojeni deo planirana je saobra}ajnica (javna povr{ina) koja se pru`a du` zapadne granice postoje}eg kompleksa "Neobusa" i spaja ulice Privrednikova i Severna. Planirano je da se kompleks prikqu~i i na industrijski kolosek. Broj zaposlenih je 150 radnika. Kompleks preduze}a "Albus" lociran je u sredi{nom delu radne zone Sever II izme u regulacija Severne i Privrednikove ulice. Osnovna delatnost preduze}a "Albus" je proizvodwa baznih i hemijskih proizvoda, a prate}a delatnost je prerada hemijskih proizvoda. Povr{ina kompleksa je 8,93 ha od ~ega je pod objektima oko m 2. Uz isto~nu granicu, van kompleksa "Albusa" nalaze se delovi parcela broj 413/1 i 413/3 povr{ine od 7136 m 2, za koju kompleks "Albus" mo`e da se pove}a. Prilaz kompleksu je iz Privrednikove ulice. Prema kapacitetu mogu}i broj zaposlenih je oko 800 radnika. Novosadska industrija tekstila ("NIT") nalazi se tako e u sredi{nom delu radne zone Sever II, izme u regulacija Severne i Privrednikove ulice. "NIT" se bavi proizvodwom svilenih i pamu~nih tkanina. Zauzima povr{inu od ha od ~ega je izgra eno m 2. Na lokalitetu postoji deo slobodnih povr{ina, koje korisnik `eli da vrati Gradu. Postoji mogu}nost da se deo prostora preparceli{e uz odre ene promene u internim komunikacijama. Prilaz lokalitetu je iz Privrednikove ulice. Pun kapacitet zaposlenih je oko 650 radnika. Sa oslawawem na Privrednikovu ulicu formiran je novi kompleks Industrije sanitetskog materijala "Niva". Kompleks je delimi~no realizovan i to sa skladi{tem i jednom etapom proizvodnog objekta. Ukupna povr{ina kompleksa je 6.4 ha, s tim {to je, s obzirom na trenutne potrebe, korisnik predlo`io da se deo planiran za parking i upravnu zgradu preparceli{e i zemqi{te vrati Gradu. Ta mogu}nost postoji jer zauzeti i slobodni deo mogu da funkcioni{u posebno. Broj zaposlenih je oko 330 radnika, na svim lokalitetima u gradu (pogoni u ulicama Kosovskoj i \or a Rajkovi}a). Preduze}e za izradu vijaka, zakivaka i ostale `i~ane opreme "Petar Drap{in" nalazi se zapadno od Industrijske ulice, izme u regulacije Severne ulice i kompleksa "Novkabel" sa ju`ne strane. Povr{ina kompleksa je ha, od ~ega je izgra eno m 2. Sve je ve}a te`wa da se u postoje}im kompleksima iskoriste slobodne povr{ine do dozvoqenog stepena zauzetosti. To je ura eno u kompleksu "Petar Drap{in", preparcelacijom i uvo ewem novih korisnika. Prihvataju}i tehnolo{ke i transportne potrebe a.d. "Petar Drap{in" vezane za izvoz proizvoda i uvoz sirovina planiran je pristan na desnoj obali Kanala u du`ini koja obuhvata prostor od granice crpne stanice "Sajlovo" do dela gde po~iwe su`ewe Kanala (oko 300 m) uz kori{}ewe planirane drumske i `elezni~ke saobra}ajnice i uz uslove i saglasnosti JVP "Vode Vojvodine". U vreme rada punim kapacitetom "Petar Drap{in" je zapo{qavao oko 386 radnika. Novosadska fabrika kablova ("Novkabel") nalazi se na uglu ulica Industrijske i Puta Novosadskog partizanskog odreda. Osnovna delatnost ove industrije je proizvodwa kablova i provodnika, ~eli~nih u`adi, {ipki i kapilarnih cevi. Ukupna povr{ina kompleksa je ha od ~ega je izgra eno m 2 proizvodnog i m 2 pomo}nog prostora. Prilaz kompleksu je iz pomenutih ulica. Prema kapacitetu mogu}i broj zaposlenih je 3000 radnika. O~ekuje se tehnolo{ka i prostorna transformacija, sve do izdvajawa pojedinih celina. Motorna industrija "Motins" bavi se proizvodwom delova za motore sa unutra{wim sagorevawem, kao i livewem raznih delova od modifikovanog i modularnog liva, obojenih metala, ~elika i raznih legura. Kompleks je povr{ine 9,24 ha, nalazi se zapadno od kompleksa "Novkabel" sa prilazom sa Puta Novosadskog partizanskog odreda. Maksimalni broj zaposlenih je 850 radnika. Uz raskrsnicu Puta Novosadskog partizanskog odreda i Privrednikove ulice su lokaliteti "Standard" i "Gumins". Preduze}e "Standard" se bavi proizvodwom predmeta od: ko`e, tekstila i plasti~nih masa. Prilaz je obezbe en sa saobra}ajnice koja je povezana sa ulicom Put Novosadskog partizanskog odreda. U vreme rada punim kapacitetom zapo{qava oko 130 radnika. "Gumins" zauzima prostor severno od kompleksa preduze}a "Standard" do regulacije Privrednikove ulice. Bavi se izradom predmeta od gume. Raspola`e prostorom od 2.19 ha na kome se nalazi proizvodna hala i pomo}ni energetski objekti. Prilaz je obezbe en na isti na~in kao i za "Standard". Broj zaposlenih je 120 radnika. Preduze}e "Limprodukt" nalazi se ju`no od Puta Novosadskog partizanskog odreda i zapadno od Industrijske ulice. Bavi se proizvodwom limene ambala`e. Zauzima povr{inu od 10,13 ha. Pod objektima je m 2. Prilaz lokalitetu je sa ulica sa kojima se grani~i, a kako se sa ju`ne strane naslawa na novosadski `elezni~ki ~vor, omogu}ena je i veza sa `eleznicom, preko industrijskog koloseka. Broj zaposlenih je oko 400 radnika. Na slobodnom prostoru veli~ine oko 4 ha planiran je mega market "Metro". Centralni plac gra evinskog preduze}a "Neimar", svojom du`om stranom naslowen je na regulaciju Sentandrejskog puta, a u`om na regulaciju Severne ulice i na kompleks "Novosadska mlekara", sa ju`ne strane. Povr{ina kompleksa je ha, a prilaz je obezbe en sa Sentandrejskog puta. Broj zaposlenih koji rade u okviru fabrike betona i pojedinih pogona je oko 900 radnika. Preduze}e "Novopak" pripada metalnoj grani i bavi se proizvodwom te{ke ambala`e. Nalazi se severno od ulice Put Novosadskog partizanskog odreda i isto~no od Industrijske ulice. Povr{ina kompleksa je 2,53 ha, a realizovano je m 2. Prilaz je iz ulice Novosadskog partizanskog odreda. Zapo{qava oko 330 radnika. "Novosadska mlekara" se oslawa na regulacije ulica Put Novosadskog partizanskog odreda i Sentandrejskog puta. Delatnost je proizvodwa prehrambenih proizvoda i osve`avaju}ih pi}a, kao i trgovina na veliko prehrambenim proizvodima.

6 630. strana - Broj 24 SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA 14. jul Povr{ina kompleksa je 3.26 ha od ~ega je izgra eno m 2. Prilaz je iz ulica Put novosadskog partizanskog odreda i Sentandrejskog puta. Zaposleno je 330 radnika. Preduze}e "Papir-servis" bavi se prikupqawem i preradom sekundarnih korisnika, prostor od oko 4.0 ha podeqen je na ~etiri mawe povr{ine, s tim da "Papir - servis" ostaje na jednoj parceli, sa izgra enim objektom od oko 4200 m 2. Prilaz kompleksu je sa Puta Novosadskog partizanskog odreda. Planiran je prikqu~ak na industrijski kolosek. Zaposleno je oko 85 radnika. "Novkabel - ma{inogradwa" nalazi se izme u regulacije Industrijske ulice i zapadne granice kompleksa "Neimar". "Ma{inoremont" je preduze}e koje je bilo u sklopu GP "Kanal". Nakon wihovog razdvajawa, jedna polovina parcele pripala je preduze}u "Ma{inoremont", koja posluje u sastavu preduze}a "Novkabel", a drugi deo gra evinskom preduze}u "Kanal". Od ukupno 5.0 ha, "Ma{inoremont" posluje na oko 2,0 ha, a "Kanal" zauzima jedan mawi deo ostatka prostora. S obzirom da se preduze}e "Kanal" nalazi na vi{e lokaliteta u gradu, predla`e se da se na preostalom prostoru formira kompletan sadr`aj preduze}a "Kanal". Novosadsko autotransportno preduze}e "Novotrans" nalazi se zapadno od Alma{kog grobqa, sa prilazom iz ulice Kornelija Stankovi}a. Povr{ina lokaliteta je 5.8 ha. Kompleksom su obuhva}eni servisi i energetski objekti i parkinzi za parkirawe teretnih i putni~kih vozila. Preduze}e je u fazi prestruktuirawa, odnosno privatizacije. Nakon zavr{etka transformacije na kompleksu bi}e mogu}e obavqawe delatnosti iz oblasti tercijarnog sektora i proizvodnog zanatstva. Autotransportno preduze}e "Vojvodina" tako e se nalazi u fazi transformacije. Locirano je na raskrsnici Sentandrejskog puta i ulice Put Novosadskog partizanskog odreda. Preduze}e se bavi prevozom putnika u drumskom saobra}aju. Kompleks je veli~ine 5.7 ha. Pod objektima je m 2. Budu}a namena je ista kao i za "Novotrans". Postoje}i kompleks "Vojvodina{peda" ima prilaz iz Industrijske ulice, i grani~i se sa novosadskim `elezni~kim ~vorom i kompleksom "Limprodukt". Namewen je za prijem i cariwewe roba. Povr{ina kompleksa je 3.22 ha, i povezan je na drumski i `elezni~ki saobra}aj. Javno komunalno preduze}e "^isto}a" nalazi se ju`no od kompleksa ATP "Vojvodina", a bavi se izno{ewem sme}a, ~i{}ewem javnih povr{ina i prevozom vode za pi}e, u vanrednim situacijama. Na lokalitetu veli~ine 1.40 ha odr`avaju se vozila i kontejneri za sme}e i gara`iraju se vozila. Zaposleno je 358 radnika. Direkcija za transport "Naftagas - prometa". Nalazi se ju`no od lokaliteta "^isto}e" i bavi se drumskim prevozom nafte i naftnih derivata, uz odr`avawe voznog parka. Povr{ina je 1.6 ha, a broj zaposlenih je oko 80 radnika. Deo "Elektrovojvodine" pod nazivom "Ju`na Ba~ka" nalazi se na uglu ulica Industrijske i Put Novosadskog partizanskog odreda. Kompleks je namewen za gara`irawe, servisirawe i skladi{tewe vozila i materijala za gradwu i odr`avawe elektropostrojewa i instalacija. Kompleks je veli~ine 3.70 ha. Broj zaposlenih je oko 300 radnika. Pored ovih ve} formiranih kompleksa u zoni postoje slobodne povr{ine za koje je izra ena i doneta urbanisti~ka dokumentacija pa se u tom obliku unosi u ovaj plan. Lokalitet izme u kompleksa "NIT" i "NIVA" je veli~ine 4.9 ha, podeqen je na sedam parcela pribli`no iste veli~ine. Deo parcela je u fazi realizacije preduze}a ("Jankovi}" i "Vodoinstalater"). Pristup parcelama je sa interne saobra}ajnice, sa vezom na Privrednikovu ulicu. Izgra enost parcela je 50% 1, spratnost VP do P+1. Gra evinska linija je za 5,0 m uvu~ena u odnosu na regulacionu liniju prilazne saobra}ajnice. Na parcelama se planiraju privredne delatnosti, koje ne}e uticati na poslovawe "NIT"-a i "NIVE". Prostor severozapadno od kompleksa "Motins" planiranom saobra}ajnicom izme u Privrednikove ulice i ulice Put Novosadskog partizanskog odreda podeqen je na dve prostorne celine. Daqa podela, odnosno preparcelacija bila bi na osnovu pravila parcelacije datih u planu. Na parcelama se planira izgradwa privrednih delatnosti (iz oblasti tercijarnog sektora i proizvodnog zanatstva). Gra evinska linija na parcelama data je na 5,0 m od regulacione linije prilazne saobra}ajnice. Stepen zauzetosti je do 50%, spratnost VP ili P+1. Procena uticaja na `ivotnu sredinu radi}e se za svaku vrstu delatnosti koja je obuhva}ena Uredbom o utvr ivawu liste projekata za koje je obavezna izrada procene uticaja ili za koje se mo`e zahtevati procena uticaja na `ivotnu sredinu ("Slu`beni glasnik RS" broj 84/2005). Slobodan prostor, zapadno od kompleksa "Neobus" namewen je za delatnosti iz oblasti industrije, proizvodnog zanatstva i tercijarnog sektora. Prema Studiji o mogu}em razme{taju delatnosti u radnim zonama Novog Sada, u radnoj zoni Sever II mogu se locirati pogoni industrije nemetala, pogoni metalne i elektroindustrije, pogoni za preradu plasti~nih masa, zatim pogoni za proizvodwu finalnih proizvoda od drveta, ko`e, tkanine i papira, kao i za preradu prehrambenih proizvoda. Tako e se predla`u razli~iti oblici proizvodnog zanatstva vezani za drvo, metal, tekstil, ko`u i plasti~ne mase, kao i svi oblici tercijarnih delatnosti. U bloku I, pored opisanog prostora, isto~no od kompleksa "Neobus" nalazi se slobodan prostor u petqi gradske magistralne saobra}ajnice koja je planirana trasom Suboti~ke pruge do veze sa magistralnim putem E-75 Subotica - Beograd. Planira se da se prostor unutar petqe koristi za poslovne sadr`aje posebno za auto - servise i skladi{ta, ra~unaju}i i gra evinski materijal. Prolaskom "obilaznice" oko Alma{kog grobqa, postoje}a privremena lokacija trgova~kog preduze}a "Kelvin" podeqena je na dve celine. Jedna je izme u kompleksa "Novotrans" i obilazne saobra}ajnice, a druga izme u kompleksa "Ju`na Ba~ka", Industrijske ulice i obilazne saobra}ajnice. Prilaz prvoj celini planiran je sa "obilaznice" jednim krakom (samo desno skretawe) uz granicu preduze}a "Novotrans". 1 Izgra enost je pove}ana u odnosu na Regulacioni plan radne zone Sever II u Novom Sadu iz god. i to na osnovu izmena i dopuna Generalnog plana Grada Novog Sada do god.

7 14. jul LIST GRADA NOVOG SADA Broj 24 - Strana 631 Korekcija u prostoru izvr{ena je u delu ~iji je korisnik preduze}e "Nomega". Novodobijene povr{ine, oko "obilaznice" namewene su za poslovne sadr`aje iz oblasti trgovine, saobra}aja, proizvodnog i uslu`nog zanatstva Mre`a saobra}ajne infrastrukture Radna zona Sever II ima povoqne saobra}ajne uslove za locirawe privrednih delatnosti koje zahtevaju razli~ite vrste saobra}aja. Planirane saobra}ajnice nisu sve izgra ene, i treba ih realizovati za optimalno funkcionisawe saobra}aja u radnoj zoni. Zona je, preko Sentandrejskog puta povezana na drumski saobra}aj, sa mogu}no{}u izlaska i na pravac za Rumenku, na `elezni~ki saobra}aj, preko novosadskog `elezni- ~kog ~vora i na vodni preko Kanala Novi Sad - Savino Selo. Osnovu saobra}ajnog sistema radne zone ~ine postoje}e saobra}ajne povr{ine, koje }e se popuniti novim, a koje }e biti u funkciji korisnika radne zone. Realizovani deo saobra}ajne mre`e ~ine ulice: Put Novosadskog partizanskog odreda, Industrijska, Privrednikova i deo Partizanske ulice. Ovim ulicama, svi postoje}i kompleksi su povezani na drumski saobra}aj. Vezu na `elezni~ki kolosek imaju kompleksi koji su direktno povezani na Novosadski `elezni~ki ~vor. Du` desne obale Kanala koriste se mesta za pristajawe kao tovari{ta uglavnom {lepova za prevoz {qunka i peska. Du` Kanala planira se izgradwa saobra}ajnice (Severna ulica) i industrijskog koloseka, koji ~ine nastavak pravca iz radne zone Sever III, s tim {to se kolosek povezuje i na Novosadski `elezni~ki ~vor. Planom je prikazan popre~ni profil Severne ulice. Wena osovina nalazi se na 14,00 m od granice pojedinih kompleksa koje izlaze na Kanal. Osovina koloseka je na 11,50 m od osovine ulice. Do regulacije koridora uz Kanal od osovine koloseka ostaje jo{ 24,50 m. Na 7,00 m od osovine kompleksa prema Kanalu formira}e se fiksni deo odbrane od visokih voda i to u vidu odbrambenog zida do kote 80,60 m n.v. Za{tita od hiqadugodi{we vode do kote 81,60 m n.v. bi}e mobilna kao nadogradwa na fiksni deo odbrane. Pruga prolazi ispod mosta na Sentandrejskom putu. ^ista visina tog prolaza je 5,80 m, {to odgovara prolasku kompozicije sa elektri~nom vu~om. U drumskom saobra}aju, pored pomenute saobra}ajnice uz Kanal i produ`etka Privrednikove ulice, sa planiranom denivelisanom petqom koja povezuje planiranu gradsku magistralnu saobra}ajnicu sa me unarodnim putem E-75 i Severnom ulicom, ne planiraju se znatnije promene postoje}e mre`e u radnoj zoni. To se odnosi na re`im odvijawa saobra}aja na osnovnoj saobra}ajnoj mre`i. Analiza tokova putni~kog i teretnog saobra}aja pokazuje da zona treba da bude povezana i preko Severne ulice, a u ciqu da se rastereti Partizanska ulica, odnosno da postoji i alternativni ulazni pravac, sa vezom na Sentandresjki put. Mre`a biciklisti~kih staza zapo~eta je realizacijom biciklisti~kih staza u ulicama Partizanskoj, Industrijskoj i Put novosadskog partizanskog odreda, i potrebno je nastaviti sa izgradwom mre`e biciklisti~kih staza, kako je definisano u grafi~kom prikazu. Ukoliko se uka`e potreba postoji mogu}nost da se raskrsnica Industrijske ulice i Puta novosadskog partizanskog odreda re{i kao kru`na. Miruju}i saobra}aj I pored obezbe ene redovne linije javnog gradskog prevoza, u radnim {picevima, postoji potreba da se u okviru kompleksa ili u regulaciji prilaznih saobra- }ajnica obezbede parking mesta za putni~ke automobile. U postoje}im kompleksima uglavnom su izgra ena parkirali{ta i takav na~in re{avawa parkirawa treba primewivati i ubudu}e. Na slobodnim povr{inama, gde se planiraju novi radni prostori formira}e se parking prostori za putni~ka vozila (na tri radnika jedno vozilo) po principu parkirawa na sopstvenoj parceli. Postoji mogu- }nost da se u okviru saobra}ajne petqe ispod magistralne saobra}ajnice, koja vodi do puta E-75 oforme kompleksi parkirali{ta Mre`a komunalne infrastrukture Vodoprivredna infrastruktura Snabdevawe vodom Snabdevawe vodom bi}e preko postoje}eg vodovodnog sistema, sa planiranim pro{irewem i rekonstrukcijom dotrajalih deonica. Planira se izgradwa vodovodne mre`e u Severnoj ulici, kao i u produ`etku Privrednikove ulice, sa profilima od 150 mm i 200 mm. Du` saobra}ajnice Put Novosadskog partizanskog odreda planira se izgradwa primarnog vodovoda, profila 500 mm, odnosno izme{tawe postoje}eg vodovoda, koji se nalazi unutar kompleksa "Novkabel". Tako e, u ulici Put Novosadskog partizanskog odreda planira se izgradwa vodovoda profila 300 mm, koji }e se vezati jednim krajem na postoje}i vodovod profila 500 mm, u Privrednikovoj ulici, a drugim krajem na pomenuti planirani vodovod profila 500 mm, ~ija se izgradwa planira u ulici Put Novosadskog partizanskog odreda. U planiranim ulicama predvi a se izgradwa sekundarnog vodovoda, profila 100 mm. Rekonstrukcijom dotrajalih i izgradwom planiranih deonica obezbedi}e se nesmetano snabdevawe vodom svih postoje}ih i budu}ih korisnika. Polo`aj postoje}ih i planiranih instalacija dat je na grafi~kom prikazu "Plan hidrotehnike" u R 1:2500. Odvo ewe otpadnih i atmosferskih voda Odvo ewe otpadnih i atmosferskih voda bi}e preko postoje}e kanalizacione mre`e, sa planiranim pro{irewem i rekonstrukcijom dotrajalih deonica. Planom se predvi a separatni kanalizacioni sistem. Otpadne vode bi}e orijentisane prema postoje}em kolektoru u Privrednikovoj ulici ~iji su profili 600 mm, 800 mm, 900 mm i 1000 mm. Planira se izgradwa sekundarne kanalizacije, profila 250 mm u planiranim ulicama, kao i u postoje}im ulicama gde problem odvo ewa otpadnih voda nije re{en.

8 632. strana - Broj 24 SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA 14. jul Odvo ewe atmosferskih voda re{i}e se izgradwom planiranih deonica koje }e biti orijentisane na postoje}i kolektor u Privrednikovoj ulici, ~iji je profil 250/150 mm, a koji se preko crpne stanice "Sajlovo" uliva u Kanal DTD. Planom se predvi a zacevqewe dela meliorativnog kanala sliva Sajlovo. U produ`etku Privrednikove ulice, kao i u novoplaniranim ulicama planira se izgradwa sekundarne atmosferske kanalizacije, odgovaraju}ih profila. U Industrijskoj ulici planira se izgradwa atmosferske kanalizacije profila 400 mm i 500 mm. U sklopu re{ewa odvo ewa atmosferskih voda sa mosta preko Kanala DTD, planira se izgradwe sekundarne atmosferske kanalizacije, profila 300 mm, i izgradwa kanalizacije u ulici Put Novosadskog partizanskog odreda, profila 600 mm. Izgradwom planirane kanalizacije stvori}e se uslovi za nesmetano odvo ewe atmosferskih i otpadnih voda. Na grafi~kom prikazu "Plan hidrotehnike" u R 1:2500 dat je polo`aj postoje}ih i planiranih trasa otpadne i atmosferske kanalizacije. Odbrana od poplava S obzirom da je severna granica ovog prostora neposredno uz kanal DTD Savino Selo - Novi Sad planira se nadvi{ewe postoje}eg nasipa do formirawa stalne odbrane od stogodi{wih visokih voda Dunava, i daqe nadvi{ewe nasipa do kote odbrane od hiqadugodi{we velike vode Dunava ( ovo se odnosi na odbrambeni pojas nizvodno od prevodnice). U ciqu sprovo ewa planirane odbrane, ostavqa se za{titni pojas u kome }e se realizovati budu}i za{titni nasip. Uz Kanal DTD ostavqa se za{titni pojas u {irini od oko 25,0 m, mereno od postoje}e obale prema brawenom podru~ju. U ta~ki 4.3. dati su elementi odbrane na desnoj obali Kanala, od visokih voda, koje su pod uticajem Dunava. U za{titnom pojasu, prema vodoprivrednim uslovima, zabrawena je izgradwa objekata, kopawe rovova, kanala i sli~no. Za rekonstrukciju postoje}ih instalacija ili neku intervenciju na wima potrebno je dobiti saglasnost JVP "Vode Vojvodine". Realizacijom predlo`ene odbrane stvori}e se uslovi za odbranu od visokih voda Dunava, verovatno}e pojave jednom u hiqadu godina. Podzemne vode Merodavni nivoi podzemne vode su: Maksimalan nivo podzemne vode je 77,00 do 80,50 m.n.v. Minimalan nivo podzemne vode je 74,50 do 76,50 m.n.v. Pravac pada vodnog ogledala prose~nog nivoa podzemnih voda je severozapad-jugoistok, sa smerom pada prema jugoistoku Energetska infrastruktura Snabdevawe elektri~nom energijom Snabdevawe elektri~nom energijom postoje}ih sadr- `aja bi}e iz jedinstvenog elektroenergetskog sistema. Osnovni objekat za snabdevawe bi}e transformatorska stanica (TS) 110/20 kv "Novi Sad 2", po{to }e zbog potpunog prelaska na dvostepeni sistem transformacije TS 35/10 kv "Industrijska" postati razvodno postrojewe (RP) 20 kv. Od TS 110/20 kv "Novi Sad 2" polazi}e 20 kv mre`a do distributivnih transformatorskih stanica 20/0,4 kv na poslovnim kompleksima u radnoj zoni. Da bi se ovo ostvarilo potrebno je promeniti postoje}u 10 kv mre`u i prilagoditi rad postoje}ih TS 10/0,4 kv i mre`ne opreme na 20/0,4 kv nivo. Na kompleksu za preradu tehnolo{ke vode bi}e potrebno izgraditi TS 20/0,4 kv odgovaraju}eg kapaciteta. Ta~an polo`aj ove TS bi}e odre en prilikom izrade urbanisti~kog projekta za taj kompleks. Sve planirane transformatorske stanice gradi}e se za 20 kv nivo, i radi}e privremeno, pod 10 kv naponom do prelaska na rad pod 20 kv napon. Planirana 20 kv i 0,4 kv mre`a }e se graditi kablirawem, na mestima u profilima ulica, kako je to ovim planom predvi eno. Preko ovog podru~ja prelazi i dalekovod 110 kv iz TS "Novi Sad 3" do TS "Novi Sad 2". Za{titni koridor oko dalekovoda iznosi 25 m od ose dalekovoda sa leve i desne strane. U zoni koridora je zabrawena izgradwa objekata i sadwa visokog rastiwa. Planirana elektroenergetska mre`a prikazana je na grafi~kom prikazu "Plan energetske infrastrukture" u R 1:2500. Snabdevawe toplotnom energijom Posmatrano podru~je }e se snabdevati toplotnom energijom iz gradskog gasifikacionog sistema. Osnovni objekat za snabdevawe gasom bi}e Glavna merno-regulaciona stanica (GMRS) "Novi Sad" iz koje polazi glavni gasovod sredweg pritiska, ~ija zapadna grana dolazi do podru~ja radne zone Sever II. Snabdevawe gasom bi}e mogu}e i sa gasovoda sredweg pritiska, koji }e povezivati radne zone Sever I i Sever II. Da bi se ostvarilo snabdevawe ovim vidom energije svih planiranih sadr`aja potrebno je na tim prostorima izgraditi merno-regulacione stanice, i do wih dovesti postoje}i ili planirani gasovod sredweg pritiska. Od ovih gasnih stanica do pojedinih parcela }e se voditi distributivni gasovod niskog pritiska, koji }e kvalitetno snabdevati toplotnom energijom sve potro{a~e u radnoj zoni. Planirana gasovodna mre`a prikazana je na grafi- ~kom prikazu "Plan energetske infrastrukture" u R 1:2500. Telekomunikacije Posmatrano podru~je bi}e povezano na telekomunikacioni sistem grada mre`om telefonskih kablova u postoje}im i planiranim ulicama. Kapaciteti zadovoqavaju sada{we potrebe korisnika, ali zbog planirane izgradwe na neiskori{}enim prostorima bi}e potrebno sukcesivno {iriti telekomunikacionu mre`u. Planom se daje mogu}nost izgradwe udaqenog pretplatni~kog stepena (male telefonske centrale), koja mo`e biti u okviru nekih od postoje}ih objekata ili kao samostoje}i objekat. U okviru popre~nih profila ulica rezervisani su nezavisni koridori za telefonske instalacije.

9 14. jul LIST GRADA NOVOG SADA Broj 24 - Strana Ure ewe zelenih povr{ina Osim zelenog prstena okrenutog prema nasequ, koji je sastavqen od gustog tampona ozelewenog drve}em i {ibqem iz grupe autohtonih biqaka, sami pogoni sa mnogobrojnim objektima unutar svoje teritorije, treba da budu ozeleweni visokim i kvalitetnim biqkama, na % ukupne povr{ine kompleksa. Racionalan na~in ozelewavawa, jednostavan koncept i na~in oblikovawa treba da budu osnova za planirawe i podizawe zelenila na ovom prostoru. Izbor biqaka za ove svrhe, u najve}oj meri je podre- en uslovima sredine, jer u najte`im uslovima mogu da egzistiraju samo pojedine, specifi~ne biqne vrste, Zbog veoma te{kih uslova u kojima biqke rastu, uvek se boqe odr`avaju grupe biqaka nego pojedina~na stabla. Dekorativnu vegetaciju koristiti pri ozelewavawu povr{ina oko upravnih objekata, prilaza i ulaza u pojedine komplekse. Postoje}u vegetaciju potrebno je sa~uvati i po potrebi dopuniti. Kao primer dobrog hortikulturnog ure ewa mo`e poslu`iti kompleks " Novkabel ", sa parkovskim ure ewem centralnog platoa i slobodnih povr{ina u okviru kompleksa. Vegetacijsko i prostorno odvajawe je od naro~itog zna~aja kako u samom kompleksu, tako i od okolnih sadr`aja. Prema `elezni~koj pruzi i izvan we treba podi}i zeleni za{titni pojas, kao tampon zonu prema gradu i stanovawu. Uz saobra}ajnice je obavezna postavka drvoreda, koje treba izvesti prema sadr`aju wihovih popre~nih profila. Drve}e saditi na najmawe 1 m udaqenosti od biciklisti~ke staze i ivice kolovoza. Parking prostore treba za{tititi kro{wama visokog listopadnog drve}a, postavkom stabala na rastojawu 8-10 m. Pri postavci stabala unutar kompleksa, voditi ra~una o visini kro{we zbog prolaska i parkirawa vozila, sa visokom karoserijom. Planirani parking prostori u regulaciji ulice treba da sadr`e prostor za drvo iza svakog ~etvrtog parking mesta. Rezervne povr{ine u ovim kompleksima, namewene kasnijoj izgradwi, prvenstveno mogu da se zatrave, ili da se zasade brzorastu}im drve}em, koje se u slu~aju potrebe mo`e presaditi ili izvaditi Lokacije za koje je planirana daqa razrada urbanisti~kim projektom U okviru ovog plana utvr uje se obaveza izrade urbanisti~kog projekta za prostor gra evinskog preduze}a "Kanal", nakon ure ewa svojinsko pravnih odnosa sa preduze}em "Novkabel - Ma{inogradwa". Izrada urbanisti~kog projekta planira se u okviru postoje}ih kompleksa u slu~ajevima: a) Ako se vr{i preparcelacija, radi kori{}ewa slobodnog prostora koji je ve}i od 1.0 ha; b) Ako se potpuno mewa delatnost; c) Ako se uvodi nova tehnolo{ka koncepcija, koja uti- ~e i na promene u prostoru. Ukoliko se pojavi potreba za kori{}ewe ve}eg dela slobodnih povr{ina (ve}e od 1,0 ha), sa slo`enom tehnologijom, urbanisti~ki projekat izradio bi se prema tehnolo{kom re{ewu Op{ti i posebni uslovi i mere za{tite `ivotne sredine Mere za{tite `ivotne sredine Prema podacima zaga iva~a lociranih u radnoj zoni Sever II - proizvodni kapaciteti lociranih industrija - prehrambene, metalne, hemijske i tekstilne, industrije ko`e, gume, plasti~nih masa, kao i delatnosti iz oblasti gra evinarstva i saobra}aja, produkuju velike koli~ine otpadnih voda koje sadr`e razli~ita zaga ewa. [tetan uticaj zaga uju}ih materija izra`en je u odnosu na vodoprijemnik, na sistem za odvo ewe otpadnih voda i pre~i{}avawe otpadnih voda. Ve}ina sistema za predtretman industrijskih otpadnih voda mo`e da zadovoqi potreban stepen neutralizacije pri optimalnim uslovima rada, ali su potrebne i aktivnosti za smawewe zaga ewa industrijskih otpadnih voda u kompleksima slede}ih privrednih subjekata: - "ALBUS" - izgradwa ure aja za predtretman tehnolo{kih i rashladnih otpadnih voda (flotacioni ure aj) pre spajawa sa sanitarnim otpadnim vodama. - "NOVOSADSKA MLEKARA" - potreban predtretman tehnolo{kih voda za izdvajawe masno}a (flotacioni ure aj) i spre~avawe ispu{tawa dela surutke u otpadnu vodu ili ispitati mogu}nost neutralizacije otpadnih voda pre upu{tawa u kanalizaciju na osnovu karakteristika kanalizacione mre`e u tom delu grada. - "NOVKABEL" - nije bilo dovoqno podataka za ispitivawe efikasnosti rada postoje}eg postrojewa jer su odgovaraju}i pogoni radili sa malim kapacitetom. - ATP "VOJVODINA" - nije dovoqan samo predtretman talo`ewem, potreban je i separator za uqe, a posebno se sadr`aj postoje}eg bazena ne bi smeo odlagati na gradsku deponiju. - "NIT" - postoje}e postrojewe nije efikasno za izdvajawe svih zaga ewa iz otpadne vode, potrebno je predvideti rekonstrukciju, tj. dogradwu - sekundarni tretman ili spajawe na javnu kanalizaciju. - "NOMEGA" - potrebno je predvideti predtretman za uklawawe cinka iz otpadnih voda. Na podru~ju zone Sever II nalaze se ~etiri preduze}a: "Albus, "Neobus", Novkabel" i "Gumins", koja koriste, skladi{te ili proizvode opasne i {tetne materije, u koli~inama zna~ajnim u slu~aju hemijskog udesa, a koje su prema stepenu opasnosti svrstane u grupu rizika "C" (sredwi rizik). Za ova preduze}a potrebno je uraditi procenu rizika, radi identifikacije i kvantifikacije podru~ja gde mo`e do}i do nastanka hemijskog udesa. Za odre ene delatnosti navedene probleme treba posebno prou~iti, a u okviru investicionih programa za izgradwu novih kapaciteta, potrebno je raditi procenu uticaja na `ivotnu sredinu i mere za{tite. U wima treba identifikovati sve mogu}e efekte predlo`enog razvoja. U okviru procene uticaja treba sagledati i proceniti uticaje na `ivotnu sredinu, radi izbora optimalnih programa, tehni~ko-tehnolo{kih, i drugih re{ewa, sa najmawim mogu}im ugro`avawem sredine i predvideti