ISPITIVANJE MAŠINA JEDNOSMERNE STRUJE

Transcript

1 STVANJE AŠNA JEDNOSERNE STRUJE

2 SADRŽAJ 1 STVANЈE AŠNA JEDNOSERNE STRUJE 3 11 sitivnj tokom roizvodnje 4 1 sitivnj zvršene mšine jednosmerne struje 4 11 rogrm isitivnj 4 1 Komdn isitivnj 5 13 Tisk isitivnj 5 14 Secijln isitivnj 5 13 erenje otor indukt 6 14 sitivnje komutcije 9 15 sitivnj u ogledu rznog hod enertorski ostuk 9 15 otorski ostuk 1 16 Ogled krtkog soj 1 17 Struktur i nčin određivnj gubitk etod odvojenih gubitk Oozicione metode Hokinsonov metod Blondelov metod Hčinsonov metod Kov metod Dielektričn isitivnj sitivnje dovedenim nonom sitivnje indukovnim nonom Litertur 19

3 1 STVANЈE AŠNA JEDNOSERNE STRUJE šine jednosmerne struje (jednosmerne mšine) su zbog svojih veom dobrih funkcionlnih krkteristik nekd redstvljle često rešenje u električnim ostrojenjim i ogonim Zbog veće cene, složenijeg i skuljeg održvnj, mnje ouzdnosti i krćeg vek trjnj, dns se motor jednosmerne struje sve više otiskuje od strne jeftinijih, jednostvnih i robustnih električnih motor z nizmeničnu struju urvljnih mikrorocesorim i njnih energetskom elektronikom Slik 11 otor jednosmerne struje enertori jednosmerne struje su rktično otisnuti olurovodničkim isrvljčim eđutim, ko što je već rečeno, genertor jednosmerne struje s nezvisnom obudom zbog svojih veom dobrih krkteristik često se koristi ko kočnic u lbortorijm z isitivnje električnih mšin šine jednosmerne struje su, o svom unutršnjem sstvu i onšnju, u rinciu, identične sinhronim mšinm Bitn rzlik rem solj ostoji usled risustv komuttor Dlje rzlike su u fizičkom smeštju nmot kod mšin jednosmerne struje indukt je smešten n rotoru (zbog komuttor) induktor n sttoru U tbeli 11 dte su oznke z krjeve ojedinih nmotj mšine jednosmerne strujež Tbel 11 Oznke krjev nmotj mšin jednosmerne struje nmotj nov oznk str oznk indukt A1, A A, B omoćni olovi B1, B, H komenzcij C1, C, H redn obud D1, D E, F rleln obud E1, E C, D nezvisni obudn F1, F, K 3

4 11 sitivnj tokom roizvodnje re sme roizvodnje vrše se ulzn rovervnj deklrisnih krkteristik i kvlitet mterijl (sirovin), oluroizvod, delov i komonenti reške ri roizvodnji se njlkše, njefiksnije i njekonomičnije otklnjju ko se svi elementi isitju re dovršenog stnj Z vreme roizvodnje roverv se: izolcij nvojk ojedinih delov nmot, isrvnost i dimenzije mgnetskog kol (jezgr), (stegnutost, gubici u delu jezgr i lokln zgrevnj), tokom ugrdnje se više ut, zvisno od steen gotovosti, roverv glvnsk oveznosti i dielektričn isrvnost nmot, mehničk izvedb rotoru i ventiltoru se osebno kontroliše urvnoteženost (izblnsirnost) i o o otrebi se dodtno urvnotežuje dodvnjem ili oduzimnjem ms n unred redviđenim mestim, osebn žnj osvećuje se mterijlu i izrdi komuttor u svim fzm njegove izrde, n gotovom induktu žljivo se regledju meko ili tvdo zlemljen mest izvod iz nmot i ekviotencijlnih vez n segmentim komuttor osle zvršene roizvodnje komletnog sttor i rotor srovode se određen isitivnj, i to re i osle imregncije nmot re imregncije (ili termičke dorde) n svkom sttorskom i izolovnom rotorskom nmotu meri se orijentciono otor izolcije nmotj, z nmote koji nisu krtkosojeni i otornost rovodnik u hldnom stnju, te se roverv rviln oveznost rlelnih grn, isrvnost oznk n krjevim nmot (očeci i svršeci) i dielektričn izdržljivost s sniženim nonim ere se i otornmost nmot indukt od segment do segment i rovervju nmoti obuđivnjem jezgre jednosmernom strujom osle imregncije, re montže, isituje se otornost izolcije ri određenoj temerturi i dielektičn izdržljivost ovišenim isitnim nonim, li u krćem trjnju, eventulno smo nekoliko sekundi umesto 6 s 1 sitivnj zvršene mšine jednosmerne struje U ovom oglvlju biće reči o zvršnim, rimoredjnim i nekim od isitivnj mšin jednosmerne struje tokom korišćenj 11 rogrm isitivnj Ncionlnim i interncionlnim stndrdim su roisn komdn, tisk i secijln rimoredjn isitivnj mšin jednosmerne struje rem jugoslvenskom stndrdu (JUS) z redviđen su sledeć isitivnj: 4

5 1 Komdn isitivnj 1 merenje otornosti nmot u tolom stnju, merenje otornosti izolcije u hldnom stnju, 3 rover riključk i četkic i određivnje neutrlne ose, 4 motorski ili genertorski rzn hod, li s dužim trjnjem, rdi boljeg rilgođenj oblik četkic (u slučju otrebe mere se vibrcije), 5 genertorski krtk soj rdi rovere, odnosno odešvnj komutcije, merenje 6 rover komutcije ri mksimlnom strujnom oterećenju (od 1,5 do 3 n ), 7 isitivnj ri ovišenoj brzini obrtnj, tzv ogled vitlnj, 8 rover ovišenim indukovnim nonom u genertorskom rznom hodu, s time d se uklone četkice i 9 rover dovedenim nonom 13 Tisk isitivnj 1 ovišenj temerture (zgrevnje i hlđenje), oterećenje ri nznčenom ili sniženom nonu 3 ogled zustvljnj, 4 merenje ugl gubitk izolcije, tg δ i njegove romene, tg δ, zvisno od non, 5 merenje kcitivnosti nmot rem msi i međusobno, 6 merenje vibrcij, 7 non vrtil i/ili struje ležj, 8 vremensk konstnt induktor i indukt, 9 kustičn rover buke, 1 ms ukun, trnsortn, rotor Zbog reltivno niskih non u odnosu n sinhrone mšine, znčj stvki 4 i 5 je mnji 14 Secijln isitivnj 1 zletnje u slušju teških zhtev, odnosno velikih ubrznj i genertorskih usorvnj sitivnj vn ovog ois osebno se ugovrju izmedju nručioc i roizvođč 5

6 13 erenje otor indukt od otorom indukt odrzumevmo ukuni otor izmeren između dve lmele kolektor rzmknute z olni kork, y k erenje otor indukt se vrši u cilju određivnj temerture nmot zgrejne mšine i, ko je otrebno, dov non i gubitk, ri čemu se obično rčun s konstntnim dom non n komuttoru, U re ois smog tok ogled, otrebno je definisti ojedine ojmove vezne z otor indukt Nime, rzlikujemo: glvnski otor smog nmot indukt, R R, otor između krjev indukt ( A1, A ) koji obuhvt i glvnski otor između četkic i komuttor, R č, i ukuni otor indukt, R, koji obuhvt glvnski otor svih nmot u kolu indukt, R, ko i relzni otor n komuttoru, R č Otornost četkic se obično znemruje On je jko ml ri metlnim četkicm, mlo već ri ugljenim lvnski otor je zvisn od temerture, relzni otor n komuttoru je zvisn od struje relzni otor n komuttoru se može uzeti u obzir reko d non, U, koji rosečno iznosi V z r četkic (ugljenih, grfitnih i elektrogrfitnih) mšin z jednosmernu struju Ukun otornost nmot indukt se, u osnovi, određuje n dv nčin: neosrednim merenjem reko četkic, odvojenim merenjem glvnskog otor nmot, R, i relznog otor n komuttoru, R, čijim sbirnjem se određuje ukuni otor indukt: R = R R č Neosredno merenje ukunog otor indukt je lko i efiksno, mećutim, u osnovi je ogrešno, jer je ukun otor indukt zvisn od jčine struje zbog relznog otor Odvojeno merenje (ostuk ) je tčnije, li komlikovnije Zvisno od otrebne tčnosti, odbire se jedn od omenutih metod rvo nlizirjmo neosredni ostuk (slik 1) Non koji meri voltmetr je: U = R U = R Z otore immo: R = R R R R, R R KN U = R Rč = R, R gde je R otor nmot omoćnih olov, R KN otor komenzcionog nmotj i RR otor redne obude č 6

7 A1 B B1 C C1 D D1 () (KN) (R) A U М V R U A R d Slik 1 Neosredno merenje ukunog otor indukt N slici 1 s R je oznčen regulcioni otor d D bi isključili uticj remnentnog non, E r, d non merimo dv ut, s rzličitim olriteom (strujom), ri čemu su okzivnj volmetr: U U 1 = R, 1 Er i = R, Er rilikom ovog merenj rotor se obrće Ukun otor indukt dobijmo iz zbir ove dve jednčine: R U = 1,1 U, Krkteristik otor indukt u funkciji struje indukt n dtoj temerturi rikzn je slikom 13 R Slik 13 Krkteristik otor indukt R u funkciji struje n dtoj temerturi U ukuni otor indukt se mogu určunti i dounski gubici ri nznčenoj struji, time što se izmeren vrednost ukunog otor oveć z iznos: 7

8 U n R d =, k n gde je k = 1 z slučj bez komenzcionog nmot, dok je k = z slučj s komenzcionim nmotom Anlizirjmo sd tčniji, li komlikovniji, ostuk s odvojenim merenjem glvnskog otor nmot i relznog otor komuttor lvnski otor rotor višeolnih mšin meri se U metodom rikznom n slici Voltmetr se ri merenju otor omoću metlnih šiljk riključuje n ovršinu dve kriške, n rzmku komuttorskog kork, y k V () () () () A Slik 14 erenje otor rotor višeolne mšine rilikom merenj mšin miruje Usled rzličitog rekrivnj četkic i kolektorskih lmel, može doći do mlih odstunj otor rem oložju rotor, nročito ko je mlo lmel n kolektoru U tom slučju treb meriti nekoliko vrednosti omičući rotor unutr intervl širine jedne kolektorske lmele Nkon tog nđemo srednju vrednost svih ovih merenj Srednju vrednost otor dobijmo neosredno ko merimo n neobuđenoj mšini koj se obrće d non merimo grfitnim šiljcim koji kližu o kolektoru isod sredine četkic ošto ri obrtnju u rotoru deluje non remnencije, E r, otrebno je izvršiti dv merenj s obrnutim olritetom Kod merenj otor u svrhu kontrole zgrijvnj nmot može se meriti otor između bilo koje dve lmele, koje treb oznčiti, bitno je smo to, d se u tolom i hldnom stnju meri otor između istih lmel, i d se dovedu u isti oložj rem četkicm ko ove leže n kolektoru Čitv nmot zgrev se jednko, nije vžno koju kombinciju otor ojedinih klemov smo merili, smo je vžno d uoredimo istu kombinciju u hldnom i tolom stnju Kod mšin s ekviotencijlnim vezm treb ostuti vrlo oreznom jer se u ogonu se ekviotencijlne veze ne zgrevju ko nmot rotor Kod određivnj zgrevnje nmot s ekviotencijlnim vezm, otrebno je njti nmot reko svih četkic d non meri se ond između dve oznčene lmele, koje ostvimo što dlje od četkic i to u jednk oložj ri merenju n toloj mšini ko i n hldnoj mšini N relznu otornost četkic R č utiču mterijl četkic, ritisk n relznom mestu, vrst struje, smer struje, erifern brzin obrtnj komuttor, itd 8

9 14 sitivnje komutcije roblemi i teškoće u vezi s komutcijom redstvljju njslbiju strnu kolektorskih mšin ri isitivnju je otrebno isitti isrvnost komutcije, vrlo često je zdtk isitne stnice d doter mšinu u ogledu komutcije sitivnje treb izvršiti n zgrejnoj mšini, ri nznčenoj brzini i nznčenoj struji, te ri struji reoterećenj koju u ogonu redviđmo Kod mšin mnjih sng komutciju isitujemo ri unom nonu, kod velikih u krtkom soju U slučju loše komutcije treb isitti sve mehničke i električne okolnosti, koje bi tome mogle biti uzrok i reduzeti mere d ih otklonimo U električnom ogledu, n komutciju njviče utiču oložj četkic i delovnje omoćnih olov Četkice treb d budu smeštene u neutrlnoj zoni, delovnje omoćnih olov rvilno dimenzionisno Končnu roveru odešene neutrlne zone dje snimnje krkteristik oterećenj, ko ih srovedemo z ob smer obrtnj Ako se krkteristike oterećenj snimljene z levi i desni smer obrtnj otuno odudrju, to je sigurn znk d su četkice isrvno ostvljene u neutrlnu zonu 15 sitivnj u ogledu rznog hod Cilj isitivnj u rznom hodu je d se dobiju sledeće krkteristike: gubitk u funkciji ems: = f ( E ) f, ems u funkciji struje obude: f ( ) obudne struje) i oblik krive olj u zzoru i tlsnog oblik ems Fe E = (krkteristik mgnećenj ili krkteristik sitivnje se vrši ri nznčenoj brzini obrtnj u režimu genertor (genertorski ostuk) ili režimu motor (motorski ostuk) Kod rednog mšine nije moguće snimiti krkteristike rznog hod u rvom soju, već se obudni nmot mor odvojiti od nmot rotor i nezvisno njti 151 enertorski ostuk Z srovođenje genertorskog ostuk otrebno je imti ogonski motor,, i mogućnost merenj njegove korisne snge, (slik 111) Korisn sng ogonskog motor treb d odgovr smo gubicim isitivne mšine šinu z vreme isitivnj obuđujemo iz nezvisnog izvor romenom struje obude dobijju se otrebne krkteristike rilikom snimnj krkteristike mgnećenj, obudu rvo osteeno ovećvmo do mksimlne vrednosti, ztim je osteeno smnjujemo Ne sme se nizmenično ovećvti i smnjivti obudn struj 9

10 V A n A V U = E Slik 15 Ogled rznog hod genertorski ostuk E A B C f Fe Fe f E Slik 16 Krkteristike rznog hod S krkteristike mgnećenj može se očitti vrednost remnenetnog non i steen zsićenj, AC AB, mšine Ako se ko ogonski motor koristi bždren mšin, korisn sng motor se jednostvno određuje: U g, = Ov sng odgovr zbiru mehničkih gubitk i gubitk u gvožđu: = f Fe, koji su rikzni n krkteristici gubitk rznog hod S krkteristike mgnećenj i gubitk rznog hod mogu d se očitju i vrednosti obudne struje i gubitk koje odgovrju nominlnoj ems: z genertor E = U R ili z motor E U R = 15 otorski ostuk Z rzliku od genertorskog ostuk, motorski ostuk ne zhtev ogonsku mšinu, ulzn sng, ovj ut električn, se mnogo lkše meri sitivnje se vrši n isti nčin ko i isitivnje sinhrone mšine u rznom hodu obud se nj iz nezvisnog izvor 1

11 Brzin se održv n nznčenoj vrednosti omoću obudne struje, non menj od njveće vrednosti ( 1,3 U ) do minimlno moguće koj je otrebn d se održi brzin n U V A A () V A A (b ) Slik 17 otorski ostuk s rzličitim nčinim njnj Krkteristike se dobijju iz jednčin: = ( E ) = U = f Fe R f Fe = U R f, ( ) E = U R = f, ri čemu je otrbno oznvnje krkteristike ukunog otor indukt, f ( ) R = Z neosredno snimnje krkteristik mgnećenj i gubitk otrebno je obezbediti izvor romenljivog non, nr genertor struje ili njti motor iz jednosmerne mreže stlnog non reko otenciometr, što se rimenjuje kod mšin mšin mnjih sng oguće je i neosredno njnje neromenljivim nonom, nr iz jednosmerne mreže stlnog non ili iz nizmenične mreže rimenom isrvljč eđutim, u ovom slučju, umesto neosrednog snimnj krkteristike mgnećenj, E = f ( ) uz n = const, snimmo ' krkteristiku brzine u funkiji obudne struje, n = f ( ) uz E = const, krkteristiku mgnećenj dobijmo rerčunvnjem: ' n = E n E U ovom ostuku, vrlo mle vrednosti obude bi dle velike brzine obrtnj n, koje bi mehnički ugrozile mšinu rktično ne smemo rekorčiti nznčenu brzinu obrtnj z više od 3 %, iz čeg sledi d se n krkteristici mgnećenj ne može ostići mnji non od 75 % nznčenog non 11

12 Kod određivnj gubitk rznog hod rednog motor otrebno je uzeti u obzir d se brzin redne mšine, rem tome i mehnički gubici i gubici u gvožđu, zntno menjju u ogonu U oštem slučju, ko motor treb d rdi i u romenljivim nonskim uslovim, treb snimiti fmiliju krkteristik gubitk u zvisnosti od brzine obrtnj n i obudne struje 16 Ogled krtkog soj Ogled krtkog soj je krkterisn velikim strujm i mlim gubicim Kod mšine jednomerne struje se ne rktikuje rdi merenj gubitk u nmotu, jer se oni tčnije određuju iz izmerenog otor, već rdi kontrole komutcije mšin velikih sng 17 Struktur i nčin određivnj gubitk Ukuni gubici, g, redstvljju rzliku između uložene i korisne snge, kod mšin jednosmerne struje se, rem roisim, sstoje od zbir sledećih ojedinčnih gubitk: =, g u t d gde su: u gubici nezvisne ili rlelne obude i obudne mšine, osim gubitk trenj i ventilcije, ko je n istom vrtilu, = f Fe uži gubici rznog hod, koji obuhvtju mehničke gubitke i gubitke u gvožđu određene u ogledu rznog hod, = = R U = R gubici oterećenj, koji t t, Fe Cu U t, Fe t, Fe obuhvtju rzliku gubitk u gvožđu ri oterećenju od onih u rznom hodu t Fe, ztim Džulove gubitke svih nmot u kolu indukt = R, te električne gubitke usled relznog otor n četkicm U = Cu U Koristeći definiciju ukunog otor indukt, R, možemo objediniti zdnje dve vrste gubitk u jedne gubitke, d dounski gubici R U ostuku koji sledi, rdi jednostvnije nlize, znemrićemo uticj rekcije indukt, i ukune gubitke rikzti ko zbir sledećih gubitk: = R U, g f Fe d gde su U obudni gubici Dounski gubici, d, se mogu znemriti, uključiti u R, ili osebno, ribližno, odrediti omoću izrz: =,5 1 d k n, n gde je sčinilc k = 1z komenzovnu mšinu, odnosno k = z nekomenzovnu mšinu 1

13 171 etod odvojenih gubitk rimen metode odvojenih gubitk je veom jednostvn kod mšin z jednosmernu struju otrebno je imti krkteristike rznog hod i krkteristiku ukunog otor indukt: f f ( E ), E = f ( ) i f ( ) = Fe R = ostuk ćemo ilustrovti n rimeru mšine s otočnom obudom, u režimu genertor i u režimu motor rvo se usvoji konstntn vredsnot non: izrženo strujom indukt, S krkteristike f ( ) gubici u glvnom kolu: U = U n i retostvi određeno oterećenje R = odredi se odgovrjući otor indukt Ztim se rčunju R i ems z genertor E = U R i z motor E = U R rem E odrede se iz krkteristik znog hod gubici, = f ( E ) struj f ( ) E = obudni gubici su U f i obudn Fe Struj oterećenj je z genertor = i z motor = Sd immo sve elemente z određivnje gubitk, odnosno steen iskorišćenj z genertor, η, odnosno motor, η : U U η =, η = U U g g Nedosttk ove metode je u neuzimnju u obzir rekcije indukt 17 Oozicione metode Oozicine metode sdju u metode ovrtnog rd, uotrebljvju se kd nije izvodljivo ili nije orvdno rimeniti direktnu metodu ili metodu odvojenih gubitk ri isitivnju, dve jednke (identične) mšine se sregnu i mehnički i električki, u ooziciju, tko d jedn rdi ko genertor, drug ko motor (slik 18) Oterećenje se odešv n željenu vrednost, obično nznčenu Soljnim, električnim i/ili mehničkim, izvorim okrivju se ukuni gubici ove dve mšine Budući d se steen iskorišćenj, u ovom slučju, određuje iz rosečnih gubitk obe mšine, nstoji se d se gubici što ujednčenije rsodele među mšinm ehničkom sregom reko vrtil obezbeđeno je d su u obe mšine jednki mehnički gubici, ko su im iste i obudne struje (nr redno sojeni obudni nmoti), jednki su i gubici u gvožđu, ko imju jednke struje indukt, jednki su im gubici u bkru i dounski gubici 13

14 Uz određivnje steen iskorićenj, oozicione metode se koriste i z ogled zgrevnj, dobijnje rdnih krkteristik i roveru funkcionisnj mšine od oterećenjem (nr komutcije) izl =ul E izl =ul E Slik 18 Električn i mehničk sreg dve jednosmerne mšine U zvisnosti od nčin obezbeđenj struje indukt i nčin n koji se okrivju gubici, rzlikujemo više oozicionih metod 171 Hokinsonov metod Ov veom rktičn metod je sličn metodi z dobijnje krkteristik rektivnog oterećenj sinhronih mšin otrebn je ogonsk mšin (omoćni motor) čij korisn sng je dovoljn d okrije gubitke obe mšine i koj može tčno d se izmeri omoćnim motorom održvmo nznčenu brzinu Obe mšine rde s nezvisnom obudom D bi se usostvil struj u kolu indukt, mor se ovećti obudn struj mšine koj rdi ko genertor, smnjiti obudn struj mšine koj rdi ko motor Td je E > E, u kolu se usostvlj struj: E E = R Rzličite obudne struje, odnosno ems, imju z osledicu i rzličite gubitke u gvožđu, što je osnovni nedoststk ove metode: Fe > Fe 14

15 n g U <n >n Slik 19 Šem Hokinsonove metod omoćni motor okriv sve gubitke, osim obudnih: = R g f Fe Fe ubici u jednoj mšini su: g g = U d 17 Blondelov metod Blondelov metod je njkorektnij jer su svi gubici isti u obe mšine, li je reltivno komlikovn Osim omoćnog motor, otrebn je i omoćni genertor ili bterij, zhvljujući kojem obudne struje mogu d ostnu iste n fef U Ub Slik 11 Šem Blondelove metode 15

16 Non bterije U b odešv se otornikom n toliku vrednost d u induktu immo željenu vrednost struje Nonsk jednčin z električno kolo glsi: U = U U = R b Sng koju redje bterij je jednk roizvodu non bterije i struje indukt, što odgovr zbiru gubitk u induktim obe mšine: U = b R reostle gubitke, mehničke i u gvožđu, okriv omoćni motor: g = f Fe ubici u jednoj mšini su: U = g b g U zvisno od tog koj se mšin isituje, genertor ili motor, njen non treb odesiti n nznčenu vrednost 173 Hčinsonov metod Hčinsonov je jednostvnij od Blondelove i često se koristi Umesto omoćnog motor uotrebljen je izvor jednosmerne struje Z rimenu ove metode oželjno je oznvti otore indukt genertor i motor, R i R, u funkciji struje indukt Kod ove metode redno su ovezn obudni nmotji obe mšine, tko d su gubici u gvožđu jednki Zbog rzličitih struj oterećenj, rzličiti su gubici u induktim i dounski gubici Ukune gubitke okrivju ob električn izvor: U U = R R f Fe d d U E E V Slik 111 Šem Hčinsonove metode 16

17 Ako retostvimo d su dounski gubici jednki u obe mšine dobijmo jednčinu: g ( ) = f Fe d = U U R R odnosno gubici jedne mšine su: g R U g = g R U g =, ri uštnju u rd, rekidč je njre otvoren rekidč se ztvr tek ošto se obe mšine obude istom strujom, uključi omoćni genertor,, i njegovom obudom odesi okzivnje voltmetr n nulu 174 Kov metod Ovo je njjednostvnij, čisto električn metod, metod Sličn je Hokinsonovoj, li se, umesto omoćnog motor, svi gubici okrivju iz električnog izvor jednosmerne struje Ov metod je mnje tčn od rethodnih, jer su gubici u gvožđu, gubici u induktu i dounski gubici rzličiti, tko d se obično ne koristi z određivnje gubitk, već z ogled zgrevnj, dobijnje rdnih krkteristik i roveru funkcionisnj mšine ri oterećenju Ukune gubitke gubitke okriv smo izvor jednosmerne struje: U = R R f Fe Fe d Ako retostvimo d su gubici u gvožđu i dounski gubici jednki u obe mšine dobijmo jednčinu: g ( ) = f Fe d = U R R odnosno gubici jedne mšine su: g R U g = g R U g =, d 17

18 U E E V Slik 11 Šem Kove metode ri uštnju u rd, njre se usti u rd motor i odesi brzin obrtnj, nkon čeg se obudi genertor tko d okzivnje voltmetr bude jednko nuli, i tek ond uključi rekidč Željeno oterećenje se odesi ovećnjem struje obude genertor i smnjenjem struje obude motor Ako se vrši ogled zgrevnj, ri nznčenom oterećenju genertor, motor je reoterećen i može se regrejti, ili imti lošu komutciju 18 Dielektričn isitivnj U cilju rovervnj izdržljivost izolcije, mšin jednosmerne struje se isutuje dovedenim i indukovnim nonom Ogledi se srovode n zvršenoj, otuno oremljenoj, mšini, odmh osle ogled zgrevnj U ogledim treb uotrebiti nizmeničn non nznčenene učestnosti i sinusnog oblik 181 sitivnje dovedenim nonom sitivnjem dovedenim se roverv izdržljivost izolcije između ojedinih nmotj, ko i između nmotj i mse Kontrolišu se sv električno nezvisn kol mšine rovervnje se vrši roisnim nizmeničnim isitnim nonom sinusnog oblik i frekvencije 5 Hz erni se uređj riključi s jedne strne n nmotj koji se isituje, s druge strne n msu re isitivnj roverv se d li ostoje krtki sojevi rem msi Sng isitnog uređj ne sme biti mnj od,5 kw n svkih 1 V isitnog non Veličin isitnog non, z novoizrđene obrtne mšine određuje se rem odgovrjućem stndrdu, nr z mšine nznčenog non do kv i nznčene snge do 1 VA roisn je sledeći isitni non: U U 1V u toku 6 s, ri 5 Hz i = n 18

19 Dielektričn čvrstin izolcije mšin koje su bile u ekslotciji, ili n kojim je izvršen remont s remotvnjem nmotj, roverv se nonom jednkim 1, 3 nznčenog non mšine, li ne mnjim od olovine roisnog isitnog non, U i rover se zočinje nonom koji nije veći od trećine isitnog non Non se ovećv do isitnog u skokovim od mksimlno 1 V ri tome brzin ovećnj ne sme biti već od 1 V z 1 s Ztim se uni isitni non drži 6 s nkon čeg se ostuno smnjuje do jedne trećine od isitne vrednosti i isključuje zolcij se smtr isrvnom ko u toku isitivnj nije nstuio roboj ili reskok iskre 18 sitivnje indukovnim nonom sitivnjem indukovnim nonom se roverv izdržljivost izolcije unutr nmot, tzv unutršnje izolcije (između nvojk, element nmotj i slično) Kod kolektorskih mšin isitni non je nizmenični frekvencije U = 1, 3, i U n dozvoljen je smo z mšine koje nemju više od 4 ol 5Hz i mlitude: Kod mšin s veđim brojem olov, ri isitivnju indukovnim nonom non između susednih lmel, U l, ne sme d remši 4 V, se isitivnje srovodi jednim od nvedenih isitnih non: U 1, 3 =, ko je U 4[ V] i U n kolektor, broj ri olov l, u surotnom K 4 U i [ V] gde je K broj lmel zolcij između nvojk je isrvn ko ri isitivnju u trjnju od tri minute ne nstui roboj Ovo isitivnje se izvodi u okviru isitivnj u rznom hodu 19 Litertur 1 iloš etrović: sitivnje električnih mšin, Nučn knjig, Beogrd 1988 Brnko itrković: sitivnje električnih mšin, Nučn knjig, Beogrd F Avčin, Jereb: sitivnje električnih strojev, Tehnišk zložb Slovenije, Ljubljn