STEROIDI U TERAPIJI STEROIDI
|
|
|
- Αλθαία Ακρίδας
- 6 χρόνια πριν
- Προβολές:
Transcript
1 STERIDI U TERPIJI STERIDI BILJNG I ŽIVTINJSKG PREKL GRČKI: STERES (ČVRST), STER (LJ) PRIRDNI PRIZVDI STERIDNE STRUKTURE: RMNI, KRDITNIČNI GLIKZIDI, STERLI (LESTERL), ŽUČNE KISELINE, SPGENINI, NTIBITII I STERIDNI LKLIDI. SINTETSK JEDINJENJ STERIDNE STRUKTURE KJ IMJU TERPIJSKI ZNČJ: ESTRGENI, PRGESTINI, NDRGENI, NBLII, NTIKNIPIJENSI, MINERLKRTIKIDI, GLUKKRTIKIDI, STERIDNI NTIRMNI I STERIDNI NTIINFLMTRNI LEKVI. MLE PRMENE U EMIJSKJ STRUKTURI STERID DJU PRIZVDE S RZLIČITIM FIZILŠKIM I FRMKLŠKIM EFEKTIM.
2 STLI LEKVI STERIDNE STRUKTURE DIURETII LDKTN KRDITNII VITMINI (VITMINI D I PRVITMINI D) NTIBITII (FUZIDINSK KISELIN) ŽUČNE SLI 0 9 B D TETRIKLIČNI SISTEM B D 4 5 6,B IS ili TRNS B, TRNS,D TRNS
3 STEREEMIJ STERID PTIČK IZMERIJ KNFRMIN IZMERIJ GEMETRIJSK IZMERIJ IZMERIJ SUPSTITUENT a e β α EKVTRIJLN RIJENTISN GRUP PDLEŽE BRŽJ IDRLIZI I ESTERIFIKIJI EKVTRIJLN LKLN GRUP SE TEŽE KSIDIŠE D DGVRJUĆE KSIJLNE GRUPE EKVTRIJLN LKLN GRUP SE U RMTGRFIJI JČE DSRBUJE (PREČIŠĆVNJE I RZDVJNJE STERID) 3
4 B B α,β α,α β,β TRNS IS a e e,e,a,a TRNS e,a,a,e IS više 3 kcal/mol B D,B - IS ili TRNS B, - TRNS,D - TRNS 5α i 5β 8β i 9α 3β i 4α 8β, 9α, 0β, 3β, 4α 4
5 8β, 9α, 3β, 4α 0β B TRNS 5 5α SERIJ B D B IS 5β SERIJ B D 8β, 9α, 0β, 3β, 4α uslov! NMENKLTUR STERID PREM SNVNIM IKLIČNIM UGLJVDNIIM 7 STERN 8 ESTRN 9 NDRSTN PREGNN 5α, 5β 5α, 5β 5α, 5β 5α, 5β B D STERN ESTRN 5
6 B D α, 5β 9 NDRSTN D PREGNN B 5α, 5β 4 LN 7 LESTN (holesterol) 8 ERGSTN (ergosterol) STERIDNI UGLJVDNII 6
7 X = Y = ili supstituent X = α (0S) Y = β (0R) B Y X D D D 0α-hidroksi... PSLUTNI (R i S) 0α-dehidro... 0α-RIJENTISNI SUPSTITUENTI USLVLJVJU 0S KNFIGURIJU 0β-RIJENTISNI SUPSTITUENTI USLVLJVJU 0R KNFIGURIJU DERIVTI NSTLI MDIFIKIJM SNVNI UGLJVDNIK ILI UVĐENJEM SUPSTITUENT ESTR-,3,5(0)-TRIEN NDRST-4-EN /4-NDRSTEN/ 7
8 ZNČVNJE FUNKINLNI GRUP P R E F I K S - I S P R E D I Z S U F I K S PREFIKS SNVNI STERIDNI SUFIKS UGLJVDNIK ESTRN NDRSTN PREGNN PREFIKS LGEN, LKIL GRUP, NITR GRUP UVEK! PRIRITET K IM VIŠE GRUP JEDN IDE U SUFIKS STLE U PREFIKS KK SE DREĐUJE PRIRITET? 8
9 RED PDNJ PRIRITET SUPSTITUENT ZNČENI U SUFIKSU KISELIN R LKTN ESTR R R' LDEID R KETN R LKL R' R MIN R N ETR R R' PREFIKS F.G. SUFIKS IDRKSI- R -L KS- KS- MIN- LKKSI- R R R' R N R R' -L -N -MIN -ETR METKSI- -METILETR 9
10 PRIMER: B D IUP: ESTR-,3,5(0)-TRIEN-3,7β-DIL GENERIČK (INN) IME ESTRDIL NDRSTN ( 9 ) 7β-IDRKSI-NDRST-4-EN-3-N TESTSTERN 0
11 PREGN-4-EN-3,0-DIN PRGESTERN STEREEMIJSKE MDIFIKIJE TESTSTERN ENT-TESTSTERN 8α, 9β, 0α, 3α, 4β i 7α- KNFIGURIJ
12 EPI R REL(+) i REL(-) NEPZNT (ξ) SKRĆENJE NIZ ILI IKLUS NR PLŽJ ILI 9-NR IKLUS -NR B D -NR-5α-NDRSTN TESTSTERN 9-NR-TESTSTERN
13 8 7a B D D-M-5α-NDRSTN SE TVRNJE PRSTEN B STERIDNI RMNI REGULIJ VITLNI FIZILŠKI I BIEMIJSKI FUNKIJ ISTLŠKI VISK DIFERENIRNI ĆELIJ I TKIV PDEL N SNVU PRIMRNE FIZILŠKE ULGE U RGNIZMU: STERIDNI PLNI RMNI (MUŠKI i ŽENSKI) RMNI KRE NDBUBREG PLNI RMNI SE STVRJU U PLNIM ENDKRINIM ŽLEZDM (GNDM) I U ZNTN MNJJ KLIČINI U KRI NDBUBREG. BISINTEZ STERIDNI RMN U RGNIZMU SE VRŠI IZ LESTERL, DK SE INDUSTRIJSK PRIZVDNJ STERIDNI RMN VRŠI IZ STERL BILJNG ILI ŽIVTINJSKG PREKL. 3
14 BISINTEZ 3 olesterol a co 3 c, d 3 j, k, l Pregnenolon Progesteron ldosteron a) odvajanje bočnog lanca b) 7α hidroksilaza b 3 c, d 3 j, l c) 5-en-3β-hidroksisteroid dehidrogenaza d) 3-oksosteroid-4,5-izomeraza 7a-idroksipregnenolon e 3 c, d 7a-Progesteron g idrokortizon e) 7,0-liaza f) 7β-hidroksisteroid dehidrogenaza g) aromataza Dehidroepiandrosteron ndrostendion Estron h) estradiol dehidrogenaza f h 3 i) 5α-reduktaza i g 5a-Dihidrotestosteron Testosteron Estradiol ESTRGENI RMNI (FENL STERIDI) U REPRDUKTIVNJ FZI ŽENE - U JJNIIM, U TKU MENPUZE - U PTKŽNM MSNM TKIVU KD MUŠKR - U KRI NDBUBREG PRIMRN ULG: DIFERENIJIJ I RST ŽENSKI PLNI RGN RZVJ SEKUNDRNI PLNI KRKTERISTIK ŽEN U EKSTRGENITLNIM STRUKTURM UTIJ N RESRPIJU KLIJUM, STIMULIJ BISINTEZE KLITNIN, BRJ REEPTR Z VITMIN D N STEKLSTIM MK DEJSTV (RETENIJ SLI I VDE) I BLG NBLIČK DEJSTV KNENTRIJ DL U PLZMI TENDENIJ KRVI D KGULIŠE 4
15 3 9 0 B D ESTRDIL estra-,3,5(0)-trien-3,7β-diol STRUKTURNE KRKTERISTIKE ESTRGEN: DERIVTI ESTRN, RMTIČN IKLUS PRISUSTV FENLNE GRUPE U PLŽJU 3 FENLN GRUP - DGVRN Z RSTVRLJIVST U BZM I NESTBILNST ESTRGENI REEPTRI - U JEDRU ĆELIJ DV PDTIP: ER α - U REPRDUKTIVNIM RGNIM I U MLEČNIM ŽLEZDM KD ŽEN ER β - U ENDTELU KRVNI SUDV, KSTIM I TKIVU PRSTTE KD MUŠKR ESTRDIL IM ISTI FINITET Z B REEPTR 5
16 ESTRGENI REEPTR (ER) N-terminalni deo -terminalni deo DNK - vezivno mesto (DBD) Ligand - vezivno mesto (LBD) LBD Ligand DNK DBD estradiol se vezuje za receptor fosforilacija receptorskog proteina homo- i hetero-dimeri jedro vezivanje za specifične sekvence DNK povećana aktivnost RNK polimeraze stvaranje specifične irnk REEPTR D B 0,86 nm 6
17 EFEKTI EGZGENG ESTRGEN ZVISE D STEPEN PLNE ZRELSTI: PRIMRNI IPGNDIZM: STIMULIJ I ISPLJVNJE SEKUNDRNI PLNI DLIK I UBRZVNJE RST DRSLI S PRIMRNM MENREJM: IKLIČN PRIMEN S PRGESTERNM VEŠTČKI IKLUS PLN ZRELE ŽENE: KNTREPIJ MENPUZ: SUPSTITUIN TERPIJ ESTRGENIM estradiol-dehidrogenaza ESTRDIL,3,5(0)-estratrien-3,7ß-diol ESTRN 3-hidroksi-,3,5(0)-estratrien-7-on 6 α- hidroksilaza 6 α- hidroksilaza estradiol-dehidrogenaza ESTRIL estra-,3,5(0)-trien-3,6α,7β-triol 6 α- IDRKSIESTRN 7
18 R R = ili Estrogen /4-hidroksilaza ESTRGEN Estrogen /4-hidroksilaza R R -hidroksiestrogen MT R 4-hidroksiestrogen MT R 3 -metoksiestrogen 4-metoksiestrogen ESTRI ESTRDIL: ESTRDIL-3-BENZT ESTRDIL-3,7β-DIPRPINT ESTRDIL-7β-IKLPENTILPRPINT ( 7β-IPINT) PR DRUG - stabilnost - depo dejstvo U BLIKU STERILNI ULJNI INJEKINI RSTVR (i.m.), EKSIPIJENSI (RSTVRČI) SU RZLIČIT EMIJSKI MDIFIKVN PRIRDN ULJ: NEUTRLISN MSLINV ULJE, IDRGENVN RIINUSV ULJE. 8
19 KNJUGVNI ESTRGENI Na-SLI SULFTNI ESTR ESTRN, EKVILIN I EKVILENIN Na S Na-estronsulfat Na S Na-ekvilinsulfat ekvilin: 3-hidroksi-estra-,3,5(0),7-tetraen-7-on Na S Na-ekvileninsulfat ekvilenin: 3-hidroksi-estra-,3,5(0),6,8-pentaen-7-on PLUSINTETSKI ESTRGENI u 3 VEĆ STBILNST PREPRTI Z RLNU PRIMENU R U SSTV RLNI NTIKNIPIJENS (PER S), KRISTE SE I U RMNSKJ SUPSTITUINJ TERPIJI I TRETIRNJU SIMPTM MENPUZE 9
20 7 R R = - 7α-metilestradiol 7α-etinilestradiol 3 MESTRNL KVINESTRL SINTETSKI ESTRGENI: ESTRGENI NESTERIDNE STRUKTURE Sintetski estrogeni su derivati (E)-α,β-dietilstilben-4,4'-diola (TRNS - DIETILSTILBESTRL). STILBEN (difeniletilen) 5 5 E-TRNS 3,4-bis-(4-hidroksifenil)-3-heksen DIETILSTILBESTRL-DES 0
21 0,3 Estradiol 3 4 DES 5 6, DIENESTRL 3,4-bis-(p-hidroksifenil)-,4-heksadien MNJE RIGIDN D DIETILSTILBESTRL
22 SR ESTRGEN rastojanje između (3 i 7) 0,3 -, Å značajno veći afinitet za ER (β-metoksi ili etil) uklanjanje kiseonika iz pol. 3 ili 7 ili 7α grupa (EPI) redukcija aktivnosti USLV za estrogenu aktivnost redukcija aktivnosti D uvođenje grupa - redukuje aktivnost 7α-etinil ili 7α-vinil povećanje aktivnosti D-M značajno smanjenje aktivnosti NTGNISTI ESTRGEN androgeni i progestageni prirodni steroidni hormoni sa antiestrogenom aktivnošću. dejstvo na nivou receptora (blokada efekta estrogena na receptorima). dejstvo na biosintezu estrogena (npr. inhibitori aromataze) nesteroidne strukture (trifeniletilenska struktura ili aminoetarski derivati stilbena) TERPIJ NEKI BLIK RMN-ZVISNI KRINM STIMULTRI VULIJE (BLKD INIBIIJE ESTRDIL N SEKREIJU L I FS) LEČENJE SIMPTM PSTMENPUZLNG SINDRM
23 DERIVTI TRIFENILETILEN (aminoetarski DERIVTI STILBEN) 5 IS 5 N 5 TRNS N 5 l l E ENKLMIFEN NTIESTRGEN Z KLMIFEN, ZUKLMIFEN ESTRGEN KLMIFEN (ITRT) -[4-(-hloro-,-difenil-etenil) fenoksi]-n,n-dietiletanamin INDUKUJE VULIJU I STIMULIŠE SPERMTGENEZU TMKSIFEN (ITRT) Z NTIESTRGEN (citratna so), E ESTRGEN (nečistoća, max 0,5 %) N 3 Z [4-(,-difenilbutenil)fenoksi]-N,N-dimetiletanamin 3
24 N N-demetiltamoksifen YP34 TMKSIFEN N YPD6 4-hidroksitamoksifen N TREMIFEN N l YP34 l N-demetiltoremifen TREMIFEN l spemifen 4
25 N ' 4' ' 3' DRLKSIFEN-3-hidroksitamoksifen (polaran), (E)-izomer je antagonista estrogenih receptora i koristi se kao hormonski antineoplastik SERMs- SELEKTIVNI MDULTR ESTRGENI REEPTR N RLKSIFEN S DERIVT BENZTIFEN SELEKTIVNI INIBITR GNIST JE ESTRGENI REEPTR LKLIZVNI U KSTIM I KRDIVSKULRNM SISTEMU. NTGNIST JE ESTRGENI REEPTR DJKE I REPRDUKTIVNI RGN ŽENE. 5
26 INIBITRI ENZIM RMTZE aromataza ndrostendion Estron aromataza Testosteron Estradiol NESTERIDNI INIBITRI RMTZE N N N GLUTETIMID MINGLUTETIMID ( NTIKNVULZIV ) 3-(4-aminofenil)-3-etil-,6-piperidindion INIBIR KNVERZIJU LESTERL U PREGNENLN 6
27 VEĆI STEPEN SELEKTIVNSTI I FINITET PREM RMTZI INIBIIJ ENZIM JE REVERZIBILN I KMPETITIVN N N N N N N N N N N 3 LETRZL NSTRZL NTIMIKTII IZ GRUPE ZL (MIKNZL, KLTRIMZL I KETKNZL) ISPLJVJU I INIBITRNU KTIVNST PREM RMTZI! STERIDNI INIBITRI RMTZE DIZJNIRNI PREM STRUKTURI PRIRDNG SUPSTRT ENZIM RMTZE NDRSTENDIN SPREČVJU VEZIVNJE NDRSTENDIN Z KTIVNI ENTR ENZIM RMTZE PREM MENIZMU DEJSTV: REVERZIBILNI I KMPETITIVNI INIBITRI PSEUDREVERZIBILNI INIBITRI IREVERZIBILNI, PRETDN ENZIMM KTIVIRNI INIBITRI RMTZE 7
![REVERZIBILNI I KMPETITIVNI INIBITRI S I 7α-[(4 -jodofenil)tio]androsta-4-en-3,7-dion EFIKSNI SM DK SE DRŽV EFEKTIVN](/docs-images/71/64151330/images/28-0.jpg "KNENTRIJ LEK U PLZMI PSEUDREVERZIBILNI INIBITRI 3 S 9-(metiltio)-androsta-4-en-3,7-dion Spora razgradnja kompleksa")
28 REVERZIBILNI I KMPETITIVNI INIBITRI S I 7α-[(4 -jodofenil)tio]androsta-4-en-3,7-dion EFIKSNI SM DK SE DRŽV EFEKTIVN KNENTRIJ LEK U PLZMI PSEUDREVERZIBILNI INIBITRI 3 S 9-(metiltio)-androsta-4-en-3,7-dion Spora razgradnja kompleksa lek-enzim! 8
29 IREVERZIBILNI, PRETDN ENZIMM KTIVIRNI INIBITRI RMTZE FRMESTN SUIIDNI IREVERZIBILNI INIBITRI, IMJU DUGTRJN EFEKT U IN VIV USLVIM - SVE DK SE NE BISINTETIŠU NVE KLIČINE ENZIM S N 4-IDRKSINDRSTENDIN FRMESTN 7α-MINFENILTI- NDRSTENDIN NDRSTENDIN S N 0β-PRPINILNDRSTENDIN 7α-MINFENILTINDRSTENDIENDIN 9
30 NDRGENI RMNI ključna fiziološka uloga u muškom fenotipu primarne muške osobine diferencijacija i rast muških polnih organa, početak i regulacija spermatogeneze, kontrola muškog seksualnog ponašanja razvoj sekundarnih polnih karakteristika muškarca u ekstragenitalnim strukturama (mišići, kosti, kosa, glas, koža, masno tkivo) anabolička aktivnost D 5 B 3-N-4-EN 7β-ol NDRSTN ( 9 ) TESTSTERN, : 7β-IDRKSI-NDRST-4-EN-3-N INDIKIJE: MUŠKI KLIMKS, LEČENJE NEPLDNSTI, IPGNDIZM, PRBLEM S PTENIJM, DISFUNKIJ TESTIS I U VIDU NBLIČKI SREDSTV 30
31 ndrogeni receptor (R) TRNSRIPTINL REGULTIN DN BINDING RMNE BINDING N N Regulacija transkripcije DNK vezivno mesto Ligand vezivno mesto Testosteron R u mišićima, kostima, mozgu i koštanoj srži DT R u genitalijama, prostati, koži i folikulima dlaka NDRGENI REEPTR ndrogen Jedro ndrogeni receptor Genska transkripcija itoplazma DNK androgen se vezuje za receptor fosforilacija receptorskog proteina dimeri jedro vezivanje za specifične sekvence DNK povećana aktivnost RNK polimeraze stvaranje specifične irnk 3
32 METBLIZM TESTSTERN 5α-reduktaze TESTSTERN 5α-DT (STNLN) BILŠKI KTIVN 7β-hidroksi- 5α-androstan-3-on METBLIZM NDRGEN glukuronid glukuronid UGT ndrostandiol UGT 3α SD 7β SD 3α SD UGT 5 α Dihidrotestosteron (DT) 5α ndrostandion ndrosteron glukuronid 5α reduktaza 5α reduktaza 0% 7β SD 3α SD UGT Testosteron P450 ndrostendion Etioholanolon glukuronid romataza 5α:5β = : Estradiol 3
33 3 3-7β - ESTRI -7β-PRPINT - 7β-IPINT (ciklopentilpropionat) - ENNTT (7) - TESTSTERN UNDEKNT (per os) - BIS ESTRI 3 7 supstituciona terapija estri otporniji prema metaboličkim reakcijama; produženo dejstvo /prodrug/ ESTRI METNDRIL PLUSINTETSKI (derivati 7α alkiltestosterona) (IZRŽENIJ NBLIČK U DNSU N NDRGENU KT.) per-os 7α-METILTESTSTERN F FLUKSIMESTERN (: :) 33
34 SR NDRGEN izmena veličine prstena ili eliminacija androgene i anaboličke aktivnosti 7β - aktivnost 7β-estar parenteralna aktivnost 3-keto ili 3α - androgena aktivnost 9 7 7α-R (alkil) per-os aktivnost produženje 7α-alkil lanca aktivnost 5β- bez aktivnosti NBLII pozitivni bilans azota smanjeni katabolizam i povećani anabolizam proteina u muškim seksualnim organima i mišićima testosteron uzrokuje retenciju azota povećanjem sinteze proteina i mišićne mase hipertrofija mišićnih vlakana (povećanje ćelija), a ne hiperplazija (proliferacija) dejstva anabolika slična delovanju androgena (nemogućno potpuno odvajanje aktivnosti) 34
35 INDIKIJE NEŽELJENI EFEKTI supstituciona terapija androgenima (indukcija muškog puberteta, hipogonadizam, stimulacija rasta kostiju, posle velikih hirurških zahvata, trošenje mišića kod pacijenata sa kancerom i uznapredovalom IV infekcijom) posledice kod oba pola: rizik od koronarnih bolesti, agresija i antisocijalno ponašanje, holesterola (ateroskleroza), oštećenje jetre muškaraci: sterilitet i impotencija, hipertrofija prostate, ćelavost, ginekomastija žene: izostanak ovulacije i menstruacije, brada, grub glas, maljavost SR NBLIK eliminacija (9) aktivnost estar parenteralna aktivnost izosterna zamena sa aktivnost povećanje planarnosti i elektronske gustine u aktivnost 7α-alkil per os aktivnost supstitucija X (pol. 4 i 9) aktivnost,3 heterociklus aktivnost 5α - reduktaza aktivnost 35
36 NBLII ) DERIVTI 5α-NDRSTN ) DERIVTI 7α-LKIL-5α-NDRSTN 3) DERIVTI 7α-METIL-TESTSTERN 4) DERIVTI 9-NR-TESTSTERN ) DERIVTI 5α-NDRSTN 0 MESTERLN 3 METENLN alkil (- ),, efikasni anabolički agens (poboljšanje definicije mišića) uljane injekcije (metenolonenantat) ne aromatizuje u estrogene, nije toksičan za jetru, ne utiče na lučenje testosterona za većinu sportista steroid izbora (najsigurniji) 36
37 ) DERIVTI 7α-LKIL-5α-NDRSTN PER-S 7α-LKIL- TKSIČNI Z JETRU 3 PRMENE KSNDRLN ( :,5) KSIMETLN -hidroksimetilen /oksimetiliden/ grupa D N a N b B 6 7 STNZLL (:3 :6) derivat dihidrotestosterona sa pirazolom ne izaziva retenciju vode i preveliki rast mišićne mase poboljšava definiciju (kvalitet mišića) toksičan primena u veterini 37
38 3) 7α-LKIL DERIVTI TESTSTERN METNDRSTENLN (DINBL) sinonim za anabolike,4-dien analog 7α-metiltestosterona snage, mišićne mase i fizičke izdržljivosti feminizacija (ginekomastija) povećano zadržavanje vode u mišićima negativan uticaj na odnos LDL/DL androgena ćelavost, benigna hipertrofija prostate nivoa dopamina u mozgu (euforija) hepatotoksičan inhibitor lučenja vlastitog testosterona KSIMESTERN 5 BLSTERN 6 7 FLUKSIMESTERN F 38
39 4) 9 NR DERIVTI TESTSTERN DEKNT FENPRPINT ( 6 5 ) (uljane injekcije) NNDRLN 9-NR TESTSTERN (: :4) dekanoat terapija anemije sa renalnom insuficijencijom fenpropionat terapija metastaza kancera dojki kod žena povećava čvrstinu mišića, snagu i izdržljivost snažno potire produkciju testosterona podstiče obnovu hrskavičavog tkiva R R = fenilpropionat (NNDRLIN) R = laurat (LURBLIN) 7α-alkil derivati 9-nortestosterona 8 7 R R = NRMETNDRN - NRETNDRLN 39
40 per-os ETILESTRENL (7α)-9-norpregna-4-en-7-ol (:) NRBLETN (7α)-(±)-3-etil-7-hidroksi-8,9-dinor-pregna-4-en-3-on NTINDRGENI PRIRDNI NTINDRGENI: ESTRGENI (INIBIIJ SEKREIJE GNDTRPIN) GESTGENI (KMPETIIJ S NDRGENIM U ILJNIM RGNIM) SINTETSKI LEKVI KJI IMJU NTINDRGENU I NTINEPLSTIČNU KTIVNST INDIKIJE: IPERNDRGENIZM I NDRGEN-ZVISNE NEPLZME PDEL: NTINDRGENI STERIDNE STRUKTURE NTINDRGENI NESTERIDNE STRUKTURE (SPEIFIČNI, SELEKTIVNI, BLJI FRMKKINETIČKI PRMETRI) 40
41 NTINDRGENI - STERIDNI IPRTERN ETT 6-hloro-7-hidroksi-α,α-metilenpregna-4,6-dien-3,0-dion l Karcinom prostate, prerani pubertet, lečenje maskulinizacije i akni kod žena, efekti na NS, smanjenje hiperseksualnosti (libida) 3 S N N WIN 49,596 KSENDLN N NTINDRGENI - NESTERIDNI derivati supstituisanih anilida i amida F 3 3-trifluorometil-4-nitroanilin N 3 R NILID N 3 N R N S 3 3 F N F 3 N R = FLUTMID R = IDRKSIFLUTMID F 3 N R = NILUTMID (IDNTIN NLG FLUTMID) R = IDRKSINILUTMID F 3 N BIKLUTMID REMT (R) ENNTIMER 4
42 INIBITRI 5α- REDUKTZ 5α-REDUKTZE ZNČJNI U METBLIČKJ KTIVIJI TESTSTERN D DIIDRTESTSTERN 5α-reduktaza 5α-DT LEČENJE NDRGEN-ZVISNI BENIGNI I MLIGNI TUMR PRSTTE 3-keto-4-aza može biti zamenjen sa 3-en-3-3-KET-4-Z MŽE BITI ZMENJEN S 3-EN-3- RČVSTE, Račvaste lipofilne LIPFILNE grupe GRUPE R N R N R' ili male alkil grupe ILI MLE LKIL GRUPE 4
43 3 4 N N R R = ( ) 3 FINSTERID (PRSR) selektivni inhibitor 5α-reduktaze tipa F 3 R = F 3 DUTSTERID 3-KET-4-Z neselektivni inhibitor 5α-reduktaze tipa i U LEČENJU BENIGNE IPERPLZIJE PRSTTE GESTGENI PRGESTINI PRGESTINI - SINTETSK STERIDN JEDINJENJ KJ IMJU BILŠKU KTIVNST SLIČNU PRGESTERNU PRGESTERN - PRIRDNI GESTGEN, PRGESTIN SEKREIJ PRGESTERN primarno lučenje iz jajnika (oko 30 mg dnevno) žuto telo u reproduktivnom periodu (lutealna faza menstrualnog ciklusa), placenta u toku trudnoće nadbubrežna žlezda i testisi proizvode malu količinu progesterona (-5 mg dnevno) 43
44 PRGESTERN pregna-4-en-3,0-dion ULJNI INJEKINI RSTVRI I INTRVGINLN PRIMEN ULG PRGESTERN I PRGESTIN NEŽELJENI EFEKTI kontrola rađanja, u kombinaciji sa per-os estrogenima antikoncipijensi regulacija poremećaja menstrualnog ciklusa praćenog prekomernim krvarenjima iz uterusa redukcija razvoja endometrioza (neoplazmi), primenjuju se zajedno sa estrogenima u postmenopauzi terapija osteoporoze i nekih hiperlipidemija mučnina, povraćanje, pospanost, neredovno krvarenje duža terapija: edem, povećanje težine, osetljivost u grudima, smanjen libido slaba androgena aktivnost (akne, porast telesne mase) 44
45 METBLIZM PRGESTERN δ + δ 6 progesteron 0 α / β- hidroksiprogesteron 7α-IDRKSIPRGESTERN KTIVN METBLIT 3α, 5β, 0α NEKTIVN METBLIT 5β-pregnan-3α,0α-diol 5 β - pregnandiol 6α- hidroksiprogesteron SR GESTGEN - F povećana per os efikasnost - povećana aktivnost B = veza u B ili povećana aktivnost α (X ili ) povećana aktivnost mali supstituenti smanjenje nepoželjne GK aktivnosti 45
46 SINTETSKI PRGESTINI prve generacije kontracepcija (androgena aktivnost, neželjeni efekti) novi progestini analozi sa povećanom selektivnošću za PR i bez efekta na androgene, estrogene ili glukokortikoidne receptore derivati androstana ili pregnana KLSIFIKIJ PRGESTIN P GENERIJI: I generacija analozi 7α-hidroksiprogesterona II generacija norgestrel i levonorgestrel III generacija derivati levonorgestrela: dezogestrel, gestoden, etonogestrel i norgestimat IV generacija nomegestrolacetat, trimegeston, elkometrin, dienogest i drospirenon * najjači progestini SINTETSKI PRGESTINI Klasifikacija progestina na osnovu strukture: derivati 7α hidroksiprogesterona derivati 9-norandrostana ili estrana 46
47 I DERIVTI 7α- PRGESTERN ESTR SMNJUJU REDUKIJU 0-N (parenteralna primena) 6 *, l (per os primena) Mesta promene 6 i 7 PVEĆV SE KTIVNST I SMNJUJE METBLIZM U KMBINIJI S ESTRGENIM ULZE U SSTV KNTREPTIVNI DZIRNI BLIK Z PER-S PRIMENU. PJEDINČN SE DJU K RMNSKI NTINEPLSTII KD NEKI BLIK ENDMETRIZ I NEPLZMI. TERPIJSKI ZNČJ IMJU ESTRI 7α-IDRKSIPRGESTERN, ULJNI INJEKINI RSTVRI (i.m.) ( ) 4 IDRKSIPRGESTERNKPRT ETT KPRT = EKSNT 47
48 MEDRKSIPRGESTERNETT 50 x aktivniji od progesterona (i.m.) kontraceptivno sredstvo (i.m.) -5 x veća aktivnost pri per os primeni MEGESTRLETT LRMDINNETT l 48
49 DERIVTI 9 NR-TESTSTERN R R - ZSIĆEN (NBLIK) R - NEZSIĆEN (GESTGEN) (zadržavaju androgeni efekat testosterona) in NRETINDRN (NRETISTERN) NRETINDREL 3 ETINDILETT (prodrug noretindron) 3 metabolizam hidroliza estra i oksidacija pol. 3 (kombinacija sa peroralnim estrogenima) 3 NRGESTREL I LEVNRGESTREL ( )-form 8 etil analog noretindrona, racemska smeša oralno, transdermalno (sa estradiolom kao 7-dnevni flaster), kontinuirana primena u obliku IUS 49
50 NRGESTIMT I DEZGESTREL odsustvo okso grupe u položaju N NRGESTIMT (oksim norgestrela prodrug) DEZGESTREL (prodrug metabolička aktivacija do 3-ketodezogestrela) LINESTRENL (prodrug) * 3 D DEIDR DERIVT NRGESTREL ksidacija B GESTDEN Redukcija D-homoanulacija Metaboliti 3 B D D-M, NEKTIVN 50
51 DRSPIRENN 3 derivat spironolaktona, nov, veoma aktivan, potpuno sintetski gestagen antimineralokortikoidna aktivnost (afinitet za MR je 5 puta veći nego kod aldosterona) i antiandrogena aktivnost (blokada vezivanja testosterona za R) specifične grupe u strukturi: dve ciklopropil grupe (6-7, 5-6), lakton u pol. 7 u kombinaciji sa etinilestradiolom efikasna monofazna RLNI KNTREPTIVI-NTIKNIPIJENSI U KNTRLI RĐNJ I PLNIRNJU PRDIE NISU LEKVI U UŽEM SMISLU VRSTE KNTREPIJE:. PRIRDNE METDE KNTREPIJE ( PLDNI DNI ). MENIČK KNTREPIJ (KNDM) 3. EMIJSK KNTREPIJ (SPERMIIDN SREDSTV) 4. RMNSK KNTREPIJ ( NTIBBY-PILUL ) 5. INTRUTERIN KNTREPIJ 6. TRJNE METDE KNTREPIJE (STERILIZIJ) 5
52 RMNSK KNTREPIJ KMBINVN ILI PRGESTERNSK, TRNSDERMLNI FLSTERI, VGINLNI PRSTEN, KMBINVNE ILI PRGESTERNSKE INJEKIJE, SUBDERMLNI IMPLNTI, IUS, PSTKITLN KNTREPIJ EFIKSNST: 97-99,99 % (JEDN D NJVEĆI U FRMKLGIJI) MENIZM: INIBITRI VULIJE DELVNJE N ERVIKLNU SLUZ, MTILITET JJVD I ENDMETRIJUM KMBINVN PILUL NJVEĆI BRJ PREPRT ESTRGENSK (µg) I PRGESTERNSK (mg) KMPNENT RLNI KNTREPTIVI: SINTETSKI PRGESTIN (GESTDEN, NRGESTREL, NRGESTIMT, LEVNRGESTREL I SL.) I ESTRGEN (ETINILESTRDIL) ILI SM PRGESTIN MNFZNI NTIKNIPIJENSI: FIKSN KMBINIJ DNS ESTRGEN I PRGESTIN BIFZNI I TRIFZNI: DZIRNI BLII S DV (TRI) RZLIČIT DNS ESTRGEN/PRGESTIN 5
53 PRIMEN KMBINVNI PILUL Prednosti: ublažavanje menstrualnih tegoba (dismenoreja, menoragija, amenoreja) intenzitet menstrualnog krvarenja i anemije usled deficita gvožđa pozitivan efekat na akne i hirzutizam rizik od pojave karcinoma ovarijuma i endometrijuma pojava benignih tumora dojke rizik od vanmaterične trudnoće sprečavanje pojave cističnih promena na jajnicima i grudima Neželjeni efekti: primarni sporedni efekat estrogenske komponente hepatična produkcija proteina venska i arterijska tromboembolija rizik od moždanog udara i akutnog infarkta miokarda progestini povećavaju serumske trigliceride i smanjuju DL holesterol rizik od karcinoma jetre, dojke i cervikalnog karcinoma telesna težina usled retencije tečnosti i/ili anaboličkog efekta povremeno neregularno krvarenje vrtoglavica, glavobolja, depresija, nervoza KRTIKSTERIDI RMNI KRE NDBUBREŽNE ŽLEZDE, NSTJU BISINTEZM IZ LESTERL IZLVN JE I IDENTIFIKVN K 50 RZLIČITI RMN MINERLKRTIKIDI (LDSTERN) GLIKKRTIKIDI (IDRKRTIZN = KRTIZL) 53
54 BISINTEZ 3 olesterol a 3 c, d co 3 j, k, l a) odvajanje bočnog lanca b) 7α hidroksilaza c) 5-en-3β-hidroksisteroid dehidrogenaza Pregnenolon Progesteron ldosteron d) 3-oksosteroid-4,5-izomeraza b 3 3 c, d 3 j, l 7a-idroksipregnenolon 7a-progesteron e 3 c, d g idrokortizon e) 7,0-liaza f) 7β-hidroksisteroid dehidrogenaza g) aromataza h) estradiol dehidrogenaza i) 5α-reduktaza Dehidroepiandrosteron 3 ndrostendion f Estron h j) -hidroksilaza k) β-hidroksilaza (YPB) i g l) 8-hidroksilaza 5a-Dihidrotestosteron Testosteron Estradiol PRIMEN KRTIKSTERID MRBUS DDISNI (IPFUNKIJ KRE NDBUBREG) LERGIJSKE I UTIMUNE BLESTI KLGENSK-VSKULRN BLJENJ ČNE BLESTI GSTRINTESTINLN BLJENJ EMTLŠKI PREMEĆJI INFEKIJE ZPLJENJ KSTIJU I ZGLBV NEURLŠKI PREMEĆJI TRNSPLTIJ RGN PLUĆNE BLESTI BLJENJ BUBREG BLESTI KŽE 54
55 NEŽELJENI EFEKTI SISTEMSKE PRIMENE KRTIKSTERID (U SLUČJU DUGTRJNE TERPIJE): PEPTIČKI ULKUS USINGV SINDRM SUPRESIJ NDBUBREŽNE ŽLEZDE BKTERIJSKE I MIKTIČKE INFEKIJE KTRKT I GLUKM IPKLEMIJ I IPLREMIČK LKLZ S PVIŠENJEM RTERIJSKG KRVNG PRITISK TRFIJ KŽE, STRIJE, KNE, PURPUR (NEDVLJN SINTEZ KLGEN) USPREN ZRSTNJE RN (NTIPRLIFERTIVNI EFEKT GK) B 6 5α ili 5β D PREGNN 55
56 SNVNE KRKTERISTIKE STRUKTURE KRTIKSTERID glik KETL 7 3 glik 4 3-N-4-EN LDSTERN (β)-,-dihidroksi-3,0- dioksopregn-4-en-8-al MINERLKRTIKIDI PLUETL intramolekulska ciklizacija nukleofilna adicija alkohola na karbonil aldehida 56
57 ETT, PIVLT ZŠTIT D KSIDIJE DEKSIKRTIKSTERN -hidroksi-pregn-4-en-3,0-dion -deoksi derivat kortikosterona F FLUDRKRTIZN 9α-fluoro-β,7α, -trihidroksi-4-pregnen-3,0-dion 9α-fluor povećava MK ali i GK aktivnost GLUKKRTIKIDI kortizol jači afinitet za receptor, cirkadijalni ritam gladovanje, stresne situacije, inhibicija upalnih i imunoloških reakcija organizma sintetski analozi (smanjena metabolička, a pojačana protivupalna i imunosupresivna aktivnost) KRTIZL (IDRKRTIZN) (β)-,7,-trihidroksipregn- 4-en-3,0-dion β-dehidrogenaza KRTIZN 57
58 SNVNE KRKTERISTIKE STRUKTURE GLUKKRTIKID (FRMKFRE KJE USLVLJVJU GK KTIVNST) PRISUSTV 4-EN-3-N STRUKTURE U IKLUSU PRISUSTV IDRKSILNE GRUPE β-rijentije PRISUSTV α-ketl U 7 β-rijentije 0 D 3 5 B β-hidroksisteroid dehidrogenaza idrokortizon (kortizol) 5β-reduktaza Kortizon 3α-hidroksisteroid dehidrogenaza Urokortizol (inaktivni metabolit) 3α hidroksi-5β-tetrahidrokortizol) 5β Dihidrokortizol (inaktivni metabolit) 58
59 0 D 0 * 3 5 B 3α, 3β 5α, 5β 0α, 0β 0R TETRIDR DERIVT (I FZ METBLIZM U JETRI) 3α,5β TETRIDRKRTIZL 3α,5β TETRIDRKRTIZN 0 * KRTLNI (0α ili 0β) R EKS 59
60 METBLIČK KSIDIJ BČNG LN KRTIZL Kortizol ldehid Ketokiselina NEKT. Kortienska kiselina KRTIZL MDEL SUPSTN GLUKKRTIKIDI IMJU IMUNSUPRESIVN I NTIINFLMTRN DELVNJE. MENIZM NTIINFLMTRNG DELVNJ: ) KRTIKSTERIDI PSREDN BLKIRJU ENZIM FSFLIPZU TIME I SINTEZU TZV. "MEDIJTR UPLE (LEUKTRIENI, PRSTGLNDINI I TRMBKSNI). ) BLKIRJU KTIVNST IKLKSIGENZE (X). 3) INIBIRJU KTIVNST ZT-KSID SINTETZE, KJ JE DGVRN Z DILTIJU KRVNI SUDV U UPLI. 60
61 NTIINFLMTRNI STERIDI U DNSU N NČIN PRIMENE I PRIMRNI TERPIJSKI EFEKT, NTIINFLMTRNI STERIDI SE DELE N: SISTEMSKE NTIINFLMT. STERIDE I IMUNSUPRESIVE LKLNE NTIINFLMTRNE STERIDE U DNSU N RSTVRLJIVST, NTIINFLMTRNI STERIDI SE DELE N: IDRSLUBILNE (UVĐENJE JNSKI GRUP U PL. ) (INJEKINI I FTLMLŠKI BRZ LI KRTKTRJN DEJSTV) LIPSLUBILNE MDIFIKIJ RSTVRLJIVSTI KRTIZL LIPFILNI ESTRI (PVEĆNJE RESRPIJE): KRTIZL -ETT KRTIZL 7-BUTIRT ILI KRTIZL -IPINT KRTIZL 7-BUTIRT ILI -PRPINT IDRFILNI ESTRI (SLI ESTR) KRTIZL -DINTRIJUM-FSFT 0 D KRTIZL -NTRIJUM-SUKINT KRTIZNETT (PER S) 3 5 B NEDSTI KRTIZL: NESELEKTIVNST MK I GK REEPTR, METBLIČK NESTBILNST, NEDVLJN LIPFILNST Z LKLN DELVNJE 6
62 D D B B PREDNIZLN PREDNIZN β,7α,-trihidroksi-pregna-,4-dien-3,0-dion 3,5 D 5 PUT PVEĆN NTIINFLMTRN KTIVNST U DNSU N KRTIZL 5α-pregnan-3-on B pregn-4-en-3-on pregna-,4-dien-3-on 3 Prednizolon Prednizon LIPFILNI ESTRI PREDNIZLN: ETT, PIVLT, TER. BUTILT (TERBUTT), STERILGLIKLT (DVJNI ESTR IDRKSISIRĆETNE I STERINSKE KIS.) IDRSLUBILNE ESTRSKE SLI SUKINT-NTRIJUM I m-sulfbenzt-ntrijum PRED -ESTR PZNTI SU I 7-ESTRI 6
63 Prednizon β-hidroksisteroid dehidrogenaza YP450 6β-idroksiprednizolon (aktivni metabolit) YP450 Prednizolon 0α/β-hidroksisteroid dehidrogenaza 6α-idroksiprednizolon (aktivni metabolit) 0α/β-hidroksiprednizolon (inaktivni metabolit) PRMENE U STRUKTURI PREDNIZLN 9 6 LKILVNJE, KSIDIJ 6 LKILVNJE, LGENVNJE LKILVNJE LKILVNJE LKILVNJE LGENVNJE LGENVNJE KSIDIJ LGENVNJE LGENVNJE LKILVNJE 63
64 6α-METILPREDNIZLN (URBZN-NTISTMTIK) -ETT, SUKINT-NTRIJUM, DINTRIJUM-FSFT I EPNT (MEŠVITI DIESTR 7 - PRPINT I - ETT) MN- i DIFLURIRNI DERIVTI Z LKLNU PRIMENU δ - δ + F TRIMINLN 9 9 F KETL DIKSLN IZPRPILIDEN TRIMINLN ETNID (LKLN - 0X D TRIMINLN, SISTEMSKI - IST NTIINFLMTRN KTIVNST) 64
65 F F FLUINLN F F FLUINLN ETNID FLUINNID F F F FLURMETLN ETT, U FTLMLGIJI 65
66 7,-DIPRPINT 7-VLERT 7-BENZT -FSFT-NTRIJUM F BETMETZN F PRMETZN F DEKSMETZN kapi za oči, visoka resorpcija 6α F, 6α 3 F F F F FLUMETZN PIVLT (6α-FLURDEKSMETZN) DIFLRZN NLG BETMETZN, KRISTI SE DIFLRZN DIETT, DERMSTERID ESTR S PIVLINSKM KIS.-DEP 66
67 INLINI I INTRNZLNI GLUKKRTIKIDI S F SFT LEK 5 TPRN N IDRLIZU (STERNE SMETNJE) F F FLUTISN PRPINT S (fluorometil)-6α,9-difluoro-β-hidroksi-6α-metil-3-okso-7α- (-oksopropoksi) androsta-,4-dien-7-karbotiolat NTILERGIK I NTISTMTIK (ERSLI ILI NZLNE SUSPENZIJE), NE ISPLJV SISTEMSKU KTIVNST PRI PER S PRIMENI! Z LKLNU NTIINFLMTRNU KTIVNST JE ZNČJN D 6α-PLŽJ BUDE SUPSTITUISN. l l MMETZN FURT 3 7 R,S (smeša) R >>> S FINITET Z REEPTR BUDESNID 6α,7-[butilidenbis(oksi)-β,-dihidroksipregna-,4-dien-3,0-dion NEFLURVNI BUTILETL! 67
STEROIDI U TERAPIJI STEROIDI
STERIDI U TERPIJI STERIDI BILJNG I ŽIVTINJSKG PREKL GRČKI: STERES (ČVRST), STER (LJ) PRIRDNI PRIZVDI STERIDNE STRUKTURE: RMNI, KRDITNIČNI GLIKZIDI, STERLI (LESTERL), ŽUČNE KISELINE, SPGENINI, NTIBITII
KORTIKOSTEROIDI BIOSINTEZA. b) 17α hidroksilaza HOH 2C OHC. j, k, l. Aldosteron HOH 2C O. f) 17β-hidroksisteroid dehidrogenaza. j, l.
KRTIKSTERIDI RMNI KRE NADUREŽNE ŽLEZDE, NASTAJU ISINTEZM IZ LESTERLA IZLVAN JE I IDENTIIKVAN K 50 RAZLIČITI RMNA MINERALKRTIKIDI (ALDSTERN) GLIKKRTIKIDI (IDRKRTIZN = KRTIZL) ISINTEZA olesterol a c, d AcoA
STEROIDNI HORMONI ANTIKONCIPIJENSI I ANABOLICI
STERIDNI RMNI ANTIKNCIPIJENSI I ANABLICI STERIDNI PLNI RMNI 2 3 1 A 5 10 11 9 6 C B 12 8 7 18 13 17 D 14 15 16 ESTRADIL estra-1,3,5(10)-trien-3,17β-diol 2 1 10 3 5 4 12 19 11 6 9 8 7 21 3 C 18 C 20 13
STEROIDI. Koja jedinjenja imaju steroidnu strukturu? Od koliko i kojih ciklusa se sastoji steroidno jezgro?
Koja jedinjenja imaju steroidnu strukturu? d koliko i kojih ciklusa se sastoji steroidno jezgro? TERII 0 Kako su vezani prstenovi u steroidnoj strukturi?, I ili TR, TR, TR Konformacije cikloheksana? Koja
Hormoni ženskog reproduktivnog sistema
Hormoni ženskog reproduktivnog sistema INHIBINI ZREO FOLIKUL ADENOHIPOFIZA MATURACIJA FOLIKULA FSH LH GnRH LH OVARIJUM FSH Regulacija aktivnosti endokrine funkcije gonada ESTROGENI PROGESTERON KORPUS
BETA ADRENERGIČKI BLOKATORI
BETA ADRENERGIČKI BLOKATORI KOMPETITIVNI INHIBITORI KATEHOLAMINA NA BETA ADRENERGIČKIM RECEPTORIMA LEKOVI KOJI SPECIFIČNO BLOKIRAJU BIOLOŠKI ODGOVOR NA IZOPRENALIN, A DELIMIČNO NA ADRENALIN PARCIJALNI
Dr A. Rašković POLNI HORMONI I ORALNI KONTRACEPTIVI
Dr A. Rašković POLNI HORMONI I ORALNI KONTRACEPTIVI Polni hormoni Polni hormoni MD genski aktivni receptori regulacija transkripcije gena potrebnih za sintezu enzima u ćeliji 2 tipa ER α (stimulacija)
Individualni odabir kontraceptiva. Ivan Bolanča Klinika za ginekologiju i porodništvo KBC Sestre milosrdnice
Individualni odabir kontraceptiva Ivan Bolanča Klinika za ginekologiju i porodništvo KBC Sestre milosrdnice KORIŠTENJE POUZDANIH METODA KONTRACEPCIJE SVIJET Hrvatsk a 10% 38 RH Preparati na tržištu RH
Aminokiseline. Anabolizam azotnihjedinjenja: Biosinteza aminokiselina, glutationa i biološki aktivnih amina 22.12.2014
Anabolizam azotnihjedinjenja: Biosinteza aminokiselina, glutationa i biološki aktivnih amina Predavanja iz opšte biohemije Školska 2014/2015. godina Aminokiseline 1 Metabolizam aminokiselina Proteini iz
Kvantitativni odnosi strukture i dejstva
FARMAEUTSKA HEMIJA 1 KVANTITATIVNI DNSI STRUKTURE I DEJSTVA LEKVA Predavač: Prof. dr. Slavica Erić Kvantitativni odnosi strukture i dejstva X N H N 4-X-pirazoli X Log1/Ki heksil 6.9 pentil 6.82 propil
3. razred gimnazije- opšti i prirodno-matematički smer ALKENI. Aciklični nezasićeni ugljovodonici koji imaju jednu dvostruku vezu.
ALKENI Acikliči ezasićei ugljovodoici koji imaju jedu dvostruku vezu. 2 4 2 2 2 (etile) viil grupa 3 6 2 3 2 2 prope (propile) alil grupa 4 8 2 2 3 3 3 2 3 3 1-bute 2-bute 2-metilprope 5 10 2 2 2 2 3 2
NOMENKLATURA ORGANSKIH SPOJEVA. Imenovanje aromatskih ugljikovodika
NOMENKLATURA ORGANSKIH SPOJEVA Imenovanje aromatskih ugljikovodika benzen metilbenzen (toluen) 1,2-dimetilbenzen (o-ksilen) 1,3-dimetilbenzen (m-ksilen) 1,4-dimetilbenzen (p-ksilen) fenilna grupa 2-fenilheptan
POLNI HORMONI HIPOTALAMUSNO-HIPOFIZNO- TESTIKULARNA OSA
POLNI HORMONI ANDROGENI : testosteron glavni androgen: u tkivima sa visokim sadržajem 5αreduktaze (koža i prostata). Prehormon za DHT. Ostali androgeni : DHEA, DHEA-S, androstenedion, androstenediol. Testosteron
Agonisti in antagonisti steroidnih hormonov
Agonisti in antagonisti steroidnih hormonov S. Gobec FK3 Junij 2011 Struktura in nomenklatura steroidov ciklopentano-perhidro-fenantren C D A B 21 22 24 26 oštevilčenje C atomov 19 11 12 18 13 20 17 16
Kaskadna kompenzacija SAU
Kaskadna kompenzacija SAU U inženjerskoj praksi, naročito u sistemima regulacije elektromotornih pogona i tehnoloških procesa, veoma često se primenjuje metoda kaskadne kompenzacije, u čijoj osnovi su
Implementacija HE4 i ROMA indeksa u Klinici za tumore Centru za maligne bolesti KBCSM
Implementacija HE4 i ROMA indeksa u Klinici za tumore Centru za maligne bolesti KBCSM Dr.sc. Ljiljana Mayer, spec.med.biokemije Zagreb, 18. ožujka 2017. Klinika za tumore Centar za maligne bolesti, KBCSM
DISKRETNA MATEMATIKA - PREDAVANJE 7 - Jovanka Pantović
DISKRETNA MATEMATIKA - PREDAVANJE 7 - Jovanka Pantović Novi Sad April 17, 2018 1 / 22 Teorija grafova April 17, 2018 2 / 22 Definicija Graf je ure dena trojka G = (V, G, ψ), gde je (i) V konačan skup čvorova,
Sindrom policističnih ovarija (PCOS)
Poremećaji na nivou tube Poremećaji na nivou cerviksa Poremećaji na nivou uterusa Psihosocijalni faktori Uzroci neplodnosti kod žena Ovarijalni ili hormonalni faktori Metabolička oboljenja Tireoideja Jetra
SINUSNA I KOSINUSNA TEOREMA REŠAVANJE TROUGLA
SINUSNA I KOSINUSNA TEOREMA REŠAVANJE TROUGLA Sinusn terem glsi: Strnie trugl prprinlne su sinusim njim nsprmnih uglv. R sinβ sinγ Odns dužine strni i sinus nsprmng ugl trugl je knstnt i jednk je dužini
SEKUNDARNE VEZE međumolekulske veze
PRIMARNE VEZE hemijske veze među atomima SEKUNDARNE VEZE međumolekulske veze - Slabije od primarnih - Elektrostatičkog karaktera - Imaju veliki uticaj na svojstva supstanci: - agregatno stanje - temperatura
TROUGAO. - Stranice a,b,c ( po dogovoru stranice se obeležavaju nasuprot temenu, npr naspram temena A je stranica a, itd) 1, β
TRUG Mngug kji im ti stnie zve se tug. snvni elementi tugl su : - Temen,, - Stnie,, ( p dgvu stnie se eležvju nsupt temenu, np nspm temen je stni, itd) - Uglvi, unutšnji α, β, γ i spljšnji α, β, γ γ α
Konstruisanje. Dobro došli na... SREDNJA MAŠINSKA ŠKOLA NOVI SAD DEPARTMAN ZA PROJEKTOVANJE I KONSTRUISANJE
Dobro došli na... Konstruisanje GRANIČNI I KRITIČNI NAPON slajd 2 Kritični naponi Izazivaju kritične promene oblika Delovi ne mogu ispravno da vrše funkciju Izazivaju plastične deformacije Može doći i
Endokrini pankreas-insulin i glukagon. Lekovi za lečenje dijabetes melitusa-insulini i oralni antidijabetici
Endokrini pankreas-insulin i glukagon Lekovi za lečenje dijabetes melitusa-insulini i oralni antidijabetici Hormoni pankreasa Langerhansova ostrvca A (α): glukagon B (β): insulin D (δ): somatostatin F
STVARANJE VEZE C-C POMO]U ORGANOBORANA
![STVARANJE VEZE C-C POMO]U ORGANOBORANA](/thumbs/55/37829094.jpg "STVARANJE VEZE C-C POMO]U ORGANOBORANA")
STVAAJE VEZE C-C PM]U GAAA 2 6 rojne i raznovrsne reakcije * idroborovanje alkena i reakcije alkil-borana 3, Et 2 (ili TF ili diglim) Ar δ δ 2 2 3 * cis-adicija "suprotno" Markovnikov-ljevom pravilu *
MEHANIKA FLUIDA. Isticanje kroz velike otvore
MEANIKA FLUIDA Isticnje krz velike tvre 1.zdtk. Krz veliki ptvr u bčn zidu rezervr blik rvnkrkg trugl snve i keficijent prtk µ, ističe vd. Odrediti prtk krz tvr k su pznte veličine 1 i (v.sl.). Eleentrni
Sekundarne struktura proteina Fibrilni proteini
Sekundarne struktura proteina Fibrilni proteini Nivoi strukture proteina (strukturna hijerarhija) proteina Nivoi strukture proteina Primarna struktura Sekundarna struktura Super-sekundarna struktura Tercijarnastruktura
Osnovni primer. (Z, +,,, 0, 1) je komutativan prsten sa jedinicom: množenje je distributivno prema sabiranju
RAČUN OSTATAKA 1 1 Prsten celih brojeva Z := N + {} N + = {, 3, 2, 1,, 1, 2, 3,...} Osnovni primer. (Z, +,,,, 1) je komutativan prsten sa jedinicom: sabiranje (S1) asocijativnost x + (y + z) = (x + y)
Eliminacijski zadatak iz Matematike 1 za kemičare
Za mnoge reakcije vrijedi Arrheniusova jednadžba, koja opisuje vezu koeficijenta brzine reakcije i temperature: K = Ae Ea/(RT ). - T termodinamička temperatura (u K), - R = 8, 3145 J K 1 mol 1 opća plinska
FTN Novi Sad Katedra za motore i vozila. Teorija kretanja drumskih vozila Vučno-dinamičke performanse vozila: MAKSIMALNA BRZINA
: MAKSIMALNA BRZINA Maksimalna brzina kretanja F O (N) F OI i m =i I i m =i II F Oid Princip određivanja v MAX : Drugi Njutnov zakon Dokle god je: F O > ΣF otp vozilo ubrzava Kada postane: F O = ΣF otp
Kardiotonični glikozidi
Kardiotonični glikozidi GLIKZIDI Aglikon Šećer Cijanidni glikozidi (amigdalin) Kardiotonični glikozidi Saponini (steroidna ili triterpenska jedinjenja) Antraglikozidi (antracen) Amigdalin Kardiotonični
Dobrodošli na predavanje. Molekulski mehanizam delovanja lekova. Cilj:
Dobrodošli na predavanje Molekulski mehanizam delovanja lekova Predavač: prof.dr Zorica Vujić Institut za farmaceutsku hemiju Farmaceutski fakultet, Beograd e-mail: zvujic@pharmacy.bg.ac.rs Podsećanje
TRIGONOMETRIJSKE FUNKCIJE OŠTROG UGLA
TRIGONOMETRIJSKE FUNKCIJE OŠTROG UGLA Trignmetrij je prvitn predstvlj lst mtemtike kje se vil izrčunvnjem nepzntih element trugl pmću pzntih. Sm njen nziv ptiče d dve grčke reči TRIGONOS- št znči trug
MERNA NESIGURNOST BEO-LAB
MERNA NESIGURNOST BEO-LAB Ispitivani parametar Jedinica mere 1. Urea 2. Kreatinin µmol/l Merna nesigurnost L1: ± 0.20 7,05 L2: ±0,69 21,78 L1: ± 4,0 L2: ± 26,5 Za Koncentraciju analita do- 108 387 L1:
Ponašanje pneumatika pod dejstvom bočne sile
Ponašanje pneumatika pod dejstvom bočne sile POVOĐENJE TOČKA Dejstvo bočne sile pravac kretanja pod uglom u odnosu na pravac uzdužne ravni pneumatika BOČNA SILA PAVAC KETANJA PAVAC UZDUŽNE AVNI PNEUMATIKA
MATRICE I DETERMINANTE - formule i zadaci - (Matrice i determinante) 1 / 15
MATRICE I DETERMINANTE - formule i zadaci - (Matrice i determinante) 1 / 15 Matrice - osnovni pojmovi (Matrice i determinante) 2 / 15 (Matrice i determinante) 2 / 15 Matrice - osnovni pojmovi Matrica reda
3.1 Granična vrednost funkcije u tački
3 Granična vrednost i neprekidnost funkcija 2 3 Granična vrednost i neprekidnost funkcija 3. Granična vrednost funkcije u tački Neka je funkcija f(x) definisana u tačkama x za koje je 0 < x x 0 < r, ili
A L D O L N A R E A K C I J A
A L D L A E A K C I J A * U PTI^IM USLVIMA * Katalizovane bazama * Katalizovane kiselinama * U APTI^IM USLVIMA (eakcije preformiranih enolata ili dirigovane adicije) * U baznim uslovima * U kiselim uslovima
Zavrxni ispit iz Matematiqke analize 1
Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu 3.2.2016. Zavrxni ispit iz Matematiqke analize 1 Prezime i ime: Broj indeksa: 1. Definisati Koxijev niz. Dati primer niza koji nije Koxijev. 2. Dat je red n=1
FAKULTET ZA SPECIJALNU EDUKACIJU I REHABILITACIJU Medicinska fiziologija - predavanja. Reproduktivni sistem. Doc. dr Maja Milovanović
FAKULTET ZA SPECIJALNU EDUKACIJU I REHABILITACIJU Medicinska fiziologija - predavanja Reproduktivni sistem Doc. dr Maja Milovanović Determinacija pola Zigot nosi 22 para autozoma i 1 par polnih hromozoma
GRANIČNE VREDNOSTI FUNKCIJA zadaci II deo
GRANIČNE VREDNOSTI FUNKCIJA zdci II deo U sledećim zdcim ćemo korisii poznu grničnu vrednos: li i mnje vrijcije n i 0 n ( Zdci: ) Odredii sledeće grnične vrednosi: Rešenj: 4 ; 0 g ; 0 cos v) ; g) ; 4 ;
VALJAK. Valjak je geometrijsko telo ograničeno sa dva kruga u paralelnim ravnima i delom cilindrične površi čije su
ALJAK ljk je geometijsko telo ogničeno s dv kug u plelnim vnim i delom ilindične povši čije su izvodnie nomlne n vn ti kugov. Os vljk je pv koj polzi koz ente z. Nvno ko i do sd oznke su: - je povšin vljk
5 Ι ^ο 3 X X X. go > 'α. ο. o f Ο > = S 3. > 3 w»a. *= < ^> ^ o,2 l g f ^ 2-3 ο. χ χ. > ω. m > ο ο ο - * * ^r 2 =>^ 3^ =5 b Ο? UJ. > ο ο.
728!. -θ-cr " -;. '. UW -,2 =*- Os Os rsi Tf co co Os r4 Ι. C Ι m. Ι? U Ι. Ι os ν ) ϋ. Q- o,2 l g f 2-2 CT= ν**? 1? «δ - * * 5 Ι -ΐ j s a* " 'g cn" w *" " 1 cog 'S=o " 1= 2 5 ν s/ O / 0Q Ε!θ Ρ h o."o.
Trigonometrijske nejednačine
Trignmetrijske nejednačine T su nejednačine kd kjih se nepznata javlja ka argument trignmetrijske funkcije. Rešiti trignmetrijsku nejednačinu znači naći sve uglve kji je zadvljavaju. Prilikm traženja rešenja
FTN Novi Sad Katedra za motore i vozila. Teorija kretanja drumskih vozila Vučno-dinamičke performanse vozila: MAKSIMALNA BRZINA
: MAKSIMALNA BRZINA Maksimalna brzina kretanja F O (N) F OI i m =i I i m =i II F Oid Princip određivanja v MAX : Drugi Njutnov zakon Dokle god je: F O > ΣF otp vozilo ubrzava Kada postane: F O = ΣF otp
Ispitivanje toka i skiciranje grafika funkcija
Ispitivanje toka i skiciranje grafika funkcija Za skiciranje grafika funkcije potrebno je ispitati svako od sledećih svojstava: Oblast definisanosti: D f = { R f R}. Parnost, neparnost, periodičnost. 3
KVANTITATIVNI ODNOSI STRUKTURE I DEJSTVA LEKOVA
FAMACEUTSKA HEMIJA 1 KVATITATIVI DSI STUKTUE I DEJSTVA LEKVA Predavač: Doc. dr. Slavica Erić Kvantitativni odnosi strukture i dejstva X H 4-X-pirazoli X heksil pentil propil metil J -propil -izopropil
XI dvoqas veжbi dr Vladimir Balti. 4. Stabla
XI dvoqas veжbi dr Vladimir Balti 4. Stabla Teorijski uvod Teorijski uvod Definicija 5.7.1. Stablo je povezan graf bez kontura. Definicija 5.7.1. Stablo je povezan graf bez kontura. Primer 5.7.1. Sva stabla
APROKSIMACIJA FUNKCIJA
APROKSIMACIJA FUNKCIJA Osnovni koncepti Gradimir V. Milovanović MF, Beograd, 14. mart 2011. APROKSIMACIJA FUNKCIJA p.1/46 Osnovni problem u TA Kako za datu funkciju f iz velikog prostora X naći jednostavnu
ОРГАНСКA ХЕМИЈA ХАЛОГЕНАЛКАНИ
ОРГАНСКA ХЕМИЈA Предавања ХАЛОГЕНАЛКАНИ Др Весна Антић, ванредни професор Др Малиша Антић, ванредни професор Halogenalkani - alkilhalogenidi- Halogenalkani su jedinjenja opšte formule R-X, gde je X atom
IZVODI ZADACI ( IV deo) Rešenje: Najpre ćemo logaritmovati ovu jednakost sa ln ( to beše prirodni logaritam za osnovu e) a zatim ćemo
IZVODI ZADACI ( IV deo) LOGARITAMSKI IZVOD Logariamskim izvodom funkcije f(), gde je >0 i, nazivamo izvod logarima e funkcije, o jes: (ln ) f ( ) f ( ) Primer. Nadji izvod funkcije Najpre ćemo logarimovai
SEMINAR IZ KOLEGIJA ANALITIČKA KEMIJA I. Studij Primijenjena kemija
SEMINAR IZ OLEGIJA ANALITIČA EMIJA I Studij Primijenjena kemija 1. 0,1 mola NaOH je dodano 1 litri čiste vode. Izračunajte ph tako nastale otopine. NaOH 0,1 M NaOH Na OH Jak elektrolit!!! Disoira potpuno!!!
8-OKSO-5-TIA-1-AZABICIKLO[4.2.0]OKTEN-2
![8-OKSO-5-TIA-1-AZABICIKLO[4.2.0]OKTEN-2](/thumbs/58/41907842.jpg "8-OKSO-5-TIA-1-AZABICIKLO[4.2.0]OKTEN-2")
EFALPII -homoanalozi penicilina -stabilniji u + i na β-laktamaze -manje reaktivni -isti mehanizam dejstva kao penicilini A B EFAM beta laktam + tetrahidrotiazin EFEM- EFEM- (IUPA) (Primenjena nomenklatura)
S t r a n a 1. 1.Povezati jonsku jačinu rastvora: a) MgCl 2 b) Al 2 (SO 4 ) 3 sa njihovim molalitetima, m. za so tipa: M p X q. pa je jonska jačina:
S t r a n a 1 1.Povezati jonsku jačinu rastvora: a MgCl b Al (SO 4 3 sa njihovim molalitetima, m za so tipa: M p X q pa je jonska jačina:. Izračunati mase; akno 3 bba(no 3 koje bi trebalo dodati, 0,110
numeričkih deskriptivnih mera.
DESKRIPTIVNA STATISTIKA Numeričku seriju podataka opisujemo pomoću Numeričku seriju podataka opisujemo pomoću numeričkih deskriptivnih mera. Pokazatelji centralne tendencije Aritmetička sredina, Medijana,
DIURETICI PODELA DIURETIKA PREMA MEHANIZMU DEJSTVA PODELA:
DIUETII PDELA: PEMA EMIJSKJ STUKTUI PEMA MEAIZMU DEJSTVA PEMA JAČII DEJSTVA (JAKI, UMEEI I SLABI) PEMA MESTU DEJSTVA (PKSIMALI TUBUL, ELEVA PETLJA, DISTALI TUBUL, SABII KAAL) PEMA EFEKTU A SASTAV FILTATA
ss rt çã r s t Pr r Pós r çã ê t çã st t t ê s 1 t s r s r s r s r q s t r r t çã r str ê t çã r t r r r t r s
P P P P ss rt çã r s t Pr r Pós r çã ê t çã st t t ê s 1 t s r s r s r s r q s t r r t çã r str ê t çã r t r r r t r s r t r 3 2 r r r 3 t r ér t r s s r t s r s r s ér t r r t t q s t s sã s s s ér t
Obrada signala
Obrada signala 1 18.1.17. Greška kvantizacije Pretpostavka je da greška kvantizacije ima uniformnu raspodelu 7 6 5 4 -X m p x 1,, za x druge vrednosti x 3 x X m 1 X m = 3 x Greška kvantizacije x x x p
Ponašanje pneumatika pod dejstvom bočne sile
Ponašanje pneumatika pod dejstvom bočne sile POVOĐENJE TOČKA Dejstvo bočne sile pravac kretanja pod uglom u odnosu na pravac uzdužne ravni pneumatika BOČNA SILA PAVAC KETANJA PAVAC UZDUŽNE AVNI PNEUMATIKA
LANCI & ELEMENTI ZA KAČENJE
LANCI & ELEMENTI ZA KAČENJE 0 4 0 1 Lanci za vešanje tereta prema standardu MSZ EN 818-2 Lanci su izuzetno pogodni za obavljanje zahtevnih operacija prenošenja tereta. Opseg radne temperature se kreće
FAKULTET ZA SPECIJALNU EDUKACIJU I REHABILITACIJU Medicinska fiziologija - predavanja. Endokrini sistem. Doc. dr Maja Milovanović
FAKULTET ZA SPECIJALNU EDUKACIJU I REHABILITACIJU Medicinska fiziologija - predavanja Endokrini sistem Doc. dr Maja Milovanović Hormoni Endokrine žlezde luče hemijske supstance koje se zovu hormoni. Endokrine
100g maslaca: 751kcal = 20g : E maslac E maslac = (751 x 20)/100 E maslac = 150,2kcal 100g med: 320kcal = 30g : E med E med = (320 x 30)/100 E med =
100g maslaca: 751kcal = 20g : E maslac E maslac = (751 x 20)/100 E maslac = 150,2kcal 100g med: 320kcal = 30g : E med E med = (320 x 30)/100 E med = 96kcal 100g mleko: 49kcal = 250g : E mleko E mleko =
DIURETICI PODELA DIURETIKA PREMA MEHANIZMU DEJSTVA PODELA:
DIUETII PDELA: PEMA EMIJSKJ STUKTUI PEMA MEAIZMU DEJSTVA PEMA JAČII DEJSTVA (JAKI, UMEEI I SLABI) PEMA MESTU DEJSTVA (PKSIMALI TUBUL, ELEVA PETLJA, DISTALI TUBUL, SABII KAAL) PEMA EFEKTU A SASTAV FILTATA
OSNOVI ELEKTRONIKE VEŽBA BROJ 2 DIODA I TRANZISTOR
ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET U BEOGRADU KATEDRA ZA ELEKTRONIKU OSNOVI ELEKTRONIKE ODSEK ZA SOFTVERSKO INŽENJERSTVO LABORATORIJSKE VEŽBE VEŽBA BROJ 2 DIODA I TRANZISTOR 1. 2. IME I PREZIME BR. INDEKSA GRUPA
dužina usmjerena (orijentirana) dužina (zna se koja je točka početna, a koja krajnja) vektor
I. VEKTORI d. sc. Min Rodić Lipnović 009./010. 1 Pojm vekto A B dužin A B usmjeen (oijentin) dužin (n se koj je točk početn, koj kjnj) A B vekto - kls ( skup ) usmjeenih dužin C D E F AB je epeentnt vekto
NEKE POVRŠI U. Površi koje se najčešće sreću u zadacima su: 1. Elipsoidi. 2. Hiperboloidi. 3. Paraboloidi. 4. Konusne površi. 5. Cilindrične površi
NEKE POVŠI U Pvrši kje se njčešće sreću u dcim su:. Elipsidi. Hiperlidi. Prlidi 4. Knusne pvrši 5. Cilindrične pvrši. Elipsidi Osnvn jednčin elipsid ( knnsk) je : + + = c, i c su dsečci n, i si. Presek
FIZIOLOŠKE OSNOVE SILE I SNAGE. Prof. dr Dušan Perić
FIZIOLOŠKE OSNOVE ISPOLJAVANJA SILE I SNAGE Prof. dr Dušan Perić Mehanizam mišićne kontrakcije Struktura mišića i mišićnih ovojnica MOTORNA JEDINICA } TELO (SOMA) NERVNE ĆELIJE AKSON TELODENDRON MIŠIĆNA
IZRAČUNAVANJE POKAZATELJA NAČINA RADA NAČINA RADA (ISKORIŠĆENOSTI KAPACITETA, STEPENA OTVORENOSTI RADNIH MESTA I NIVOA ORGANIZOVANOSTI)
IZRAČUNAVANJE POKAZATELJA NAČINA RADA NAČINA RADA (ISKORIŠĆENOSTI KAPACITETA, STEPENA OTVORENOSTI RADNIH MESTA I NIVOA ORGANIZOVANOSTI) Izračunavanje pokazatelja načina rada OTVORENOG RM RASPOLOŽIVO RADNO
Hormoni štitaste žlezde T 4
Hormoni štitaste žlezde T 4 Morfološke odlike štitaste žlezde TSH Rast žlezde camp - preuzimanje jodida, transkripcija Tg, TPO i aktivnost Na + /I - kotransportera PLC efluks i oksidacija jodida, produkcija
Mašinsko učenje. Regresija.
Mašinsko učenje. Regresija. Danijela Petrović May 17, 2016 Uvod Problem predviđanja vrednosti neprekidnog atributa neke instance na osnovu vrednosti njenih drugih atributa. Uvod Problem predviđanja vrednosti
POTPUNO RIJEŠENIH ZADATAKA PRIRUČNIK ZA SAMOSTALNO UČENJE
**** MLADEN SRAGA **** 011. UNIVERZALNA ZBIRKA POTPUNO RIJEŠENIH ZADATAKA PRIRUČNIK ZA SAMOSTALNO UČENJE SKUP REALNIH BROJEVA α Autor: MLADEN SRAGA Grafički urednik: BESPLATNA - WEB-VARIJANTA Tisak: M.I.M.-SRAGA
MEHANIZMI DEJSTVA LEKOVA NA MOLEKULARNOM NIVOU
FARMACEUTSKA EMIJA 1 MEAIZMI DEJSTVA LEKVA A MLEKULARM IVU Predavač: Prof. dr Slavica Erić Mehanizam dejstva lekova MEAIZAM DEJSTVA LEKA: MEST DELVAJA LEKA + TIP ITERAKCIJA LEK - CILJ MEST CILJA MESTA
Rezistencija na insulin - definicije
Laboratorijsko ispitivanje osetljivosti/rezistencije na insulin Rezistencija na insulin - definicije Stanje smanjene osetljivosti ciljnih tkiva na normalne koncentracije insulina u cirkulaciji Smanjeno
Iskazna logika 3. Matematička logika u računarstvu. novembar 2012
Iskazna logika 3 Matematička logika u računarstvu Department of Mathematics and Informatics, Faculty of Science,, Serbia novembar 2012 Deduktivni sistemi 1 Definicija Deduktivni sistem (ili formalna teorija)
KUPA I ZARUBLJENA KUPA
KUPA I ZAUBLJENA KUPA KUPA Povšin bze B Povšin omotč M P BM to jet P B to jet S O o kupe Oni peek Obim onog peek O op Povšin onog peek P op Pimen pitgoine teoeme vnotn jednkotn kup je on kod koje je, p
3. OSNOVNI POKAZATELJI TLA
MEHANIKA TLA: Onovni paraetri tla 4. OSNONI POKAZATELJI TLA Tlo e atoji od tri faze: od čvrtih zrna, vode i vazduha i njihovo relativno učešće e opiuje odgovarajući pokazateljia.. Specifična težina (G)
ITU-R P (2012/02) &' (
ITU-R P.530-4 (0/0) $ % " "#! &' ( P ITU-R P. 530-4 ii.. (IPR) (ITU-T/ITU-R/ISO/IEC).ITU-R http://www.itu.int/itu-r/go/patents/en. ITU-T/ITU-R/ISO/IEC (http://www.itu.int/publ/r-rec/en ) () ( ) BO BR BS
18. listopada listopada / 13
18. listopada 2016. 18. listopada 2016. 1 / 13 Neprekidne funkcije Važnu klasu funkcija tvore neprekidne funkcije. To su funkcije f kod kojih mala promjena u nezavisnoj varijabli x uzrokuje malu promjenu
Fiziologija žene prije trudnoće i ženski spolni hormoni
Ženski reprodukcijski organi Fiziologija žene prije trudnoće i ženski spolni hormoni organ jajnici jajovodi maternica rodnica funkcija stvaranje jajne stanice, lučenje estrogena i progesterona mjesto oplodnje
ENZIMI KAO CILJNA MESTA DEJSTVA LEKOVA. Enzimi kao ciljna mesta dejstva lekova
FARMACEUTSKA HEMIJA 1 ENZIMI KAO CILJNA MESTA DEJSTVA LEKOVA Predavač: Prof. dr Slavica Erić Enzimi kao ciljna mesta dejstva lekova -enzimi učestvuju u hemijskoj reakciji ali pri tome ostaju nepromenjeni
Kontrolni zadatak (Tačka, prava, ravan, diedar, poliedar, ortogonalna projekcija), grupa A
Kontrolni zadatak (Tačka, prava, ravan, diedar, poliedar, ortogonalna projekcija), grupa A Ime i prezime: 1. Prikazane su tačke A, B i C i prave a,b i c. Upiši simbole Î, Ï, Ì ili Ë tako da dobijeni iskazi
Supstituisane k.k. Sinteza Aminokiseline Biodegradabilni polimeri Peptidi. Industrijska primena Aminokiseline Stočarstvo Hiralni katalizatori
Supstituisane k.k. Značaj Sinteza Aminokiseline Biodegradabilni polimeri Peptidi Industrijska primena Aminokiseline Stočarstvo Hiralni katalizatori Hidroksikiseline Kozmetička industrija kreme Biološki
4. Trigonometrija pravokutnog trokuta
4. Trigonometrij prvokutnog trokut po školskoj ziri od Dkić-Elezović 4. Trigonometrij prvokutnog trokut Formule koje koristimo u rješvnju zdtk: sin os tg tg ktet nsuprot kut hipotenuz ktet uz kut hipotenuz
ο ο 3 α. 3"* > ω > d καΐ 'Ενορία όλις ή Χώρί ^ 3 < KN < ^ < 13 > ο_ Μ ^~~ > > > > > Ο to X Η > ο_ ο Ο,2 Σχέδι Γλεγμα Ο Σ Ο Ζ < o w *< Χ χ Χ Χ < < < Ο
18 ρ * -sf. NO 1 D... 1: - ( ΰ ΐ - ι- *- 2 - UN _ ί=. r t ' \0 y «. _,2. "* co Ι». =; F S " 5 D 0 g H ', ( co* 5. «ΰ ' δ". o θ * * "ΰ 2 Ι o * "- 1 W co o -o1= to»g ι. *ΰ * Ε fc ΰ Ι.. L j to. Ι Q_ " 'T
Pošto pretvaramo iz veće u manju mjernu jedinicu broj 2.5 množimo s 1000,
PRERAČUNAVANJE MJERNIH JEDINICA PRIMJERI, OSNOVNE PRETVORBE, POTENCIJE I ZNANSTVENI ZAPIS, PREFIKSKI, ZADACI S RJEŠENJIMA Primjeri: 1. 2.5 m = mm Pretvaramo iz veće u manju mjernu jedinicu. 1 m ima dm,
UNIVERZITET U NIŠU ELEKTRONSKI FAKULTET SIGNALI I SISTEMI. Zbirka zadataka
UNIVERZITET U NIŠU ELEKTRONSKI FAKULTET Goran Stančić SIGNALI I SISTEMI Zbirka zadataka NIŠ, 014. Sadržaj 1 Konvolucija Literatura 11 Indeks pojmova 11 3 4 Sadržaj 1 Konvolucija Zadatak 1. Odrediti konvoluciju
ELEKTROTEHNIČKI ODJEL
MATEMATIKA. Neka je S skup svih živućih državljana Republike Hrvatske..04., a f preslikavanje koje svakom elementu skupa S pridružuje njegov horoskopski znak (bez podznaka). a) Pokažite da je f funkcija,
P P Ó P. r r t r r r s 1. r r ó t t ó rr r rr r rí st s t s. Pr s t P r s rr. r t r s s s é 3 ñ
P P Ó P r r t r r r s 1 r r ó t t ó rr r rr r rí st s t s Pr s t P r s rr r t r s s s é 3 ñ í sé 3 ñ 3 é1 r P P Ó P str r r r t é t r r r s 1 t r P r s rr 1 1 s t r r ó s r s st rr t s r t s rr s r q s
10. STABILNOST KOSINA
MEHANIKA TLA: Stabilnot koina 101 10. STABILNOST KOSINA 10.1 Metode proračuna koina Problem analize tabilnoti zemljanih maa vodi e na određivanje odnoa između rapoložive mičuće čvrtoće i proečnog mičućeg
PRILOG. Tab. 1.a. Dozvoljena trajna opterećenja bakarnih pravougaonih profila u(a) za θ at =35 C i θ=30 C, (θ tdt =65 C)
PRILOG Tab. 1.a. Dozvoljena trajna opterećenja bakarnih pravougaonih profila u(a) za θ at =35 C i θ=30 C, (θ tdt =65 C) Tab 3. Vrednosti sačinilaca α i β za tipične konstrukcije SN-sabirnica Tab 4. Minimalni
ΓΗ ΚΑΙ ΣΥΜΠΑΝ. Εικόνα 1. Φωτογραφία του γαλαξία μας (από αρχείο της NASA)
ΓΗ ΚΑΙ ΣΥΜΠΑΝ Φύση του σύμπαντος Η γη είναι μία μονάδα μέσα στο ηλιακό μας σύστημα, το οποίο αποτελείται από τον ήλιο, τους πλανήτες μαζί με τους δορυφόρους τους, τους κομήτες, τα αστεροειδή και τους μετεωρίτες.
SAŽETAK OPISA SVOJSTVA LIJEKA
SAŽETAK OPISA SVOJSTVA LIJEKA 1. NAZIV GOTOVOG LIJEKA Estradot 25 mikrograma/24 sata, transdermalni flaster Estradot 50 mikrograma/24 sata, transdermalni flaster Estradot 100 mikrograma/24 sata, transdermalni
Rezistencija na insulin - definicije
Laboratorijsko ispitivanje osetljivosti/rezistencije na insulin Rezistencija na insulin - definicije Stanje smanjene osetljivosti ciljnih tkiva na normalne koncentracije insulina u cirkulaciji Smanjeno
Reprodukcijske i hormonske funkcije u muškarca
Muški reprodukcijski sustav Reprodukcijske i hormonske funkcije u muškarca prof. dr. sc. Reno Hrašćan organ testisi epididimisi sjemenovodi sjemeni mjehurići prostata uretra bulbouretralne žlijezde penis
ТЕМПЕРАТУРА СВЕЖЕГ БЕТОНА
ТЕМПЕРАТУРА СВЕЖЕГ БЕТОНА empertur sežeg beton menj se tokom remen i zisi od ećeg broj utijnih prmetr: Početne temperture mešine (n izsku iz mešie), emperture sredine, opote hidrtije ement, Rzmene topote
GEONISTIN - PLIVA HRVATSKA d.o.o. Rp vaginalne tablete [ i.j mg] 6 vaginalnih tableta
![GEONISTIN - PLIVA HRVATSKA d.o.o. Rp vaginalne tablete [ i.j mg] 6 vaginalnih tableta](/thumbs/70/62433068.jpg "GEONISTIN - PLIVA HRVATSKA d.o.o. Rp vaginalne tablete [ i.j mg] 6 vaginalnih tableta")
G Genitourinarni sistem i polni hormoni Genitourinarni sistem i polni hormoni G GENITOURINARNI SISTEM I POLNI HORMONI G01 GINEKOLOŠKI ANTIINFEKTIVI I ANTISEPTICI G01A Antiinfektivi i antiseptici, isključujući
Juniorski četverac bez kormilara sezona 2014/2015 sa osvrtom na završne pripreme pred EP i SP. Aleksandar Smiljanić
Juniorski četverac bez kormilara sezona 2014/2015 sa osvrtom na završne pripreme pred EP i SP Aleksandar Smiljanić Generacija 1996 / 1997 8 + SP Hamburg 2014 4 - SP Rio de Janeiro 1. Cvijetić Nikola (1997)
SPAS. Prim.dr sc. Predrag Vukomanović, mr. Ph spec.
SPAS MEDIKAMENTOZNA TERAPIJA OSTEOPOROZE: AKTUELAN PRISTUP I PREPORUKE Prim.dr sc. Predrag Vukomanović, mr. Ph spec. 32, Stručni sastanak Udruženja privatnih apotekara Srbije 29.maja 2015, Beograd, hotel
II. UZROCI NEPLODNOSTI. Uzroci neplodnosti kod žena prikazani su u Tabeli 2.
II. UZROCI NEPLODNOSTI Uzroci neplodnosti kod žena prikazani su u Tabeli 2. Ovarijalni ili hormonalni faktori Metabolička oboljenja Tireoideja Jetra Gojaznost Višak androgena PCOS Hipergonadotropni hipogonadizam
Osnovne karakteristike 3-D strukture molekula DNK i RNK
Osnovne karakteristike 3-D strukture molekula DNK i RNK Rendgenska strukturna analiza (vlakana) DNK Watson-Crickov model (B) DNK Zašto dvostruki heliks? Polimorfizam DNK: kanonske (standardne/prosečne)