KВАЛИТЕТ КОЗЈЕГ МЛЕКА У РАЗЛИЧИТИМ СИСТЕМИМА ПРОИЗВОДЊЕ

Transcript

1 УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ Департман за ратарство и повртарство Тамара Вуковић KВАЛИТЕТ КОЗЈЕГ МЛЕКА У РАЗЛИЧИТИМ СИСТЕМИМА ПРОИЗВОДЊЕ Нови Сад, 2015.

2 УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ Департман за ратарство и повртарство Кандидат Тамара Вуковић Ментор Доц. др Денис Кучевић КВАЛИТЕТ КОЗЈЕГ МЛЕКА У РАЗЛИЧИТМ СИСТЕМИМА ПРОИЗВОДЊЕ Нови Сад, 2015.

3 Комисија за оцену и одбрану мастер рада Др Маја Манoјловић, редован професор, председник Ужа научна област: педологија и агрохемија Пољопривредни факултет Нови Сад Др Денис Кучевић, доцент, ментор Ужа научна област: сточарство Пољопривредни факултет Нови Сад Др Иван Пихлер, доцент, члан Ужа научна област: сточарство Пољопривредни факултет Нови Сад 2

4 Захвалница Од свег срца сам захвална свима који су својом подршком и помоћи учинили овај мастер рад могућим... хвала......тати, мами и сестри за љубав и подршку током читавог живота... без вас не бих била овде......момку Мартину за челичне живце и неизмерну љубав......најбољим другарицама за осмех када је био најпотребнији......ментору Кучевић Денису на подршци и залагању, за помоћ при одабиру теме, стручне савете и водство у писању овог мастер рада......ментору дипломског рада Пихлер Ивану за стручне савете и помоћ при статистичкој обради података......габрић Мирославу, Јегдић Бранку и Марић Јелени за топле добродошлице на своје фарме и уступању млека својих дивних коза за анализе......колегама и колегиницама са факултета за подршку и савете......запосленима у Лабораторији за контролу квалитета млека на урађеним анализама млека... и свима осталима који су на било који начин допринели овом раду... Део истраживања мастер рада финансиран је од стране Покрајинског секретaријата за науку и технолошки развој АП Војводине у оквиру пројекта Нове методе у повећању репродуктивне ефикасности преживара ( ). 3

5 Acknowledgments From the depth of my heart I am thankful to all of you who supported me and helped me through the period of writing this master s thesis thanks to my father, mother and sister for all your love and support through all my life without you, I would not be here my boyfriend Martin for nerves of steel and unconditional love my best friends for the smile when it was most needed my mentor, Denis Kucevic, for the support and devotion, for helping me to find the subject for this thesis, for his expert advice and for leadership in writing of thesis my bachelor studies - mentor, Ivan Pihler, for his expert advice and help with statistical issues Gabric Miroslav, Jegdic Branko and Maric Jelena for warm welcome on their farms and for letting me to use milk from their lovely ladies for analysis my colleagues from the university for support and advices employees in Laboratory for milk quality control who have done milk analysis......and all the others who in any way contributed to this thesis... This work was partly supported by Provincial Department for Science and Technological Development of Vojvodina through the project New methods in increasing the reproductive efficiency of ruminants ( ). 4

6 Резиме У конвенционалној пољопривреди акценат је на високој производњи, ефикасној конверзији сточне хране и доброј заради, док се квалитет крајњих производа губи а добробит животиња занемарује. Са друге стране, традиционална пољопривреда тежи ка другим идеалима и ставља добробит животиња на нешто виши ниво. Из овог производног система искључују се многа минерална ђубрива и хемијска средства за заштиту. Органска пољопривреда је вид производње строго регулисан законом што нам омогућава детаљно праћење сваког корака у производњи. Добробит животиња је на првом месту и према томе се прилагођава цео систем све у циљу задовољавања потреба животиња и добијања производа високог квалитета. Потреба и свест људи расту за храном која је високог квалитета и здравствено безбедна и за људе и за животиње. Ово је посебно изражено у сточарству где систем производње има велики утицај на крајњи производ. Козје млеко је, због свог високог нутритивног квалитета, од изузетног значаја и стога се јавља потреба да се докаже квалитет млека и да се издвоје фактори и параметри који у највећој мери утичу на његов квалитет. Циљ истраживања је поређење квалитета млека коза расе француска алпина са конвенционалне, органске и традиционалне фарме да би се утрвдило како и у ком правцу различити системи производње утичу на квалитет млека. Са сваке фарме је узето по 20 узорака и по један групни узорак. Анализа узорака млека је извршена у акредитованој лабораторији за испитивање квалитета млека Департмана за сточарство Пољопривредног факултета у Новом Саду. Анализом се утврдио квалитет млека, односно његов хемијски састав, садржај масти, протеина, лактозе, број соматских ћелија а обављен је и скрининг антибиотика. У групним узорцима утврђен је садржај урее, казеина, засићених масних киселина, незасићених масних киселина, мононезасићених масних киселина и полинезасићених масних киселина. Анализа варијансе измерених и израчунатих података извршена је помоћу компјутерског 5

7 програма Statistica 12, док су параметри дескриптивне статистике обрађени помоћу компјутерског програма Microsoft Excel. Анализом варијансе утврђена је статистичка значајност између параметара квалитета млека добијеног различитим системима пољопривредне производње. Параметри који су показали статистичку значајност су млечна маст, протеин и сува материја без масти. Kазеина је највише имало млеко коза са традиционалне фарме (2,68%) а урее млека са органске фарме (52,8%). Највиши садржај засићених масних киселина имао је млеко органских коза (2,248%), а највиши садржај незасићених масних киселина забележен је код коза из традиционалног система (1,016%). Мононезасићених масних киселина највише је било у традиционалном (1,175%), а полинезасићених киселина у конценционалном систему (0,382%). Добијени резултати који су испољили значајне разлике ће нам послужити за унапређење технологије гајења млечних коза у органској пољопривреди. Кључне речи: конвенционална пољопривреда, традиционална пољопривреда, органска пољопривреда, козарство, квалитет млека 6

8 Summary In conventional agriculture the emphasis is on high performance, efficient conversion of feed intake and high money income, while the quality of products loses along with animal welfare. On the other hand, traditional agriculture tends to other ideals and puts animal welfare at a slightly higher level compared to conventional. The usage of mineral fertilizers and plant protection chemicals is excluded from this production system. Organic farming is a form of production which is strictly regulated by law which allows us to monitor each step of the production in detail. In this system animal welfare has the high priority and therefore, the whole system is adapted to it in order to meet the natural needs of animals and to produce high quality products. Human consciousness and need for high quality food which is safe for people and for the health of the animals is growing. This is particularly expressed in animal husbandry where the type of production system has a big impact on the animal products. Goat milk is of great importance because of its high nutritional quality. Therefore there is a need to prove the quality of milk and to isolate factors and parameters that largely affect its quality. Goal of this research is to compare milk quality from French alpine goats from conventional, organic and traditional farms in order to determine how and in which direction different production systems impacts milk quality. Twenty samples and one group sample were taken from each farm. The analysis of milk samples was conducted in accredited Laboratory for milk quality testing on the Department of Animal Husbandry at Faculty of Agriculture in Novi Sad. The analysis determined the milk quality, its chemical composition: content of fat, protein, lactose and somatic cell count, respectively. A screening of antibiotics was also conducted. Contents of urea, casein, saturated fatty acids, unsaturated fatty acids, monounsaturated fatty acids and polyunsaturated fatty acids were determined in the group samples. The analysis of variance of the measured and calculated data was performed using 7

9 the computer program Statistica 12, whereas the parameters of descriptive statistics were analyzed by the computer program Microsoft Excel. The analysis of the variance showed the statistical significance between milk quality parameters obtained by different agricultural production systems. The parameters that showed statistical significance are milk fat, protein and dry matter without fat. Casein counted the most in milk from traditional farm (2,68%) and urea counted the most in milk from organic farm (52,8%). The highest content of saturated fatty acids was in organic goat milk (2,248%), and the highest content of unsaturated fatty acids was found in the milk from traditional system (1,016%). Monounsaturated fatty acids counted the most in traditional system (1,175%), and polyunsaturated fatty acids counted the most in conventional system (0,382%). The results that showed significant differences will be used to improve the breeding technology of dairy goats in organic production systems. Keywords: conventional agriculture, traditional agriculture, organic agriculture, goat breeding, milk quality 8

10 Садржај 1. Увод Преглед литературе Органско козарство Органско козарство у Европи Органско козарство у Србији Исхрана коза Генетика коза Фактори који утичу на производњу и састав козјег млека Састав козјег млека Амино киселине Масне киселине Соматске ћелије Разлике у квалитету козјег млека Задатак и циљ рада Материјал и метод рада Системи пољопривредне производње обухваћени истраживањем Конвенционална пољопривреда Традиционална пољопривреда Органска пољопривреда Фарма Марић Јелене, Србобран (конвенционална производња) Фарма Јегдић Бранка, Српски Крстур (традиционална производња) Фарма Габрић Мирослава, Галамбош (органска производња) Акредитована лабораторија за испитивање квалитета млека, Нови Сад Резултати истраживања са дискусијом Млечна маст Протеин Лактоза Сува материја Сува материја без масти Број соматских ћелија Уреа, казеин и масне киселине Закључак Литература... 56

11 1. Увод Млеко, које представља производ лучења млечних жлезда, је једина храна младим сисарима током првог периода њиховог живота (Mahmood и сар., 2010). Компоненте млека обезбеђују енергију и материје неопходне за раст. Млеко такође садржи антитела која штите младе сисаре од инфекција (Bylund, 1995). Оно игра битну улогу и изградњи здравог друштва и може да се користи као средство за рурални развој, запошљавање и успоравање миграције сеоског становништва (Sarwar и сар., 2002). Производња козјег млека је растућа индустрија која је веома битна за добробит људи широм света и представља битан део економије у многим земљама, стога и заслужује пажњу која јој се придаје (Sawaya и сар., 1984; Božanić и сар., 2002; Van Niekerk и сар., 2004; Silanikove и сар., 2010; Pazzola и сар., 2011; Aplocina и Spruzs, 2013). Козарство има дугу традицију у Европи, посебно у Италији, Шпанији, Грчкој и Француској (Jimenez-Granado и сар., 2014). Последњих година козарство се увелико раширило и у Немачкој и Аустрији (Monrad-Fehr и сар., 2007; Volkmann, 2012). Разлози томе су што многи људи, који су алергични на кравље млеко, налазе алтернативу у козјем млеку, и то што козји сир је постаје све популарнији због свог истанчаног укуса (Haenlein, 2004; Popescu, 2013). Преживари и њихова способност да живе и производе на исхрани која је богата влакнима имају велики потенцијал да допринесу здравој и одрживој људској исхрани (Hofmann, 1989). Још један сектор који бележи раст, и који је препознат као област од значаја за науку је органска пољопривреда, и према томе, заслужује даља истраживања која се тичу квалитета козјег млека и млечних производа (Lu и сар., 2010; Rahmann, 2011). У другој половини 20. века, сточарство је организовано на великим фармама у индустријском систему држања. Акценат је био на високој производњи, брзом порасту, високој плодности, ефикасној конверзији сточне хране, добром квалитету 1

12 производа и доброј заради. Интензивна производња је вршила велики утицај на здравље животиња, њихов век искоришћавањa и на добијање производа који су били сумњивог здравственог порекла (Лазаревић, 2008). Интензивни системи производње захтевају веће дозе лекова, а ради веће производње, користе се разни стимулативни додаци (за пораст, за млеко), попут адитива и хормона. У производњи сточне хране појављују се резидуе пестицида које се задржавају на биљци и као такве преко хране доспевају у животињу, потом у крајње производе тј. млеко, месо, јаја и на крају до потрошача. Поред свега наведеног, интензивни систем производње негативно делује на животну средину услед појаве великих количина стајњака и осоке, посебно ако се животиње држе на малом простору и у великим групама (Лазаревић, 2008). Лош менаџмент, слаба хигијена и неадекватан смештај доприносе развоју болести и доводе до морталитета (Van Niekerk и сар., 2004). Према Von Borell и Sørensen (2004), у многим аспектима, биолошким и етиолошким потребама животиња, органска пољопривреда је боље упозната него конвенционална. Органско сточарство је по својој природи екстензивно, стога ће број грла стоке бити сразмеран величини имања, пашњака и простора на ком се стока гаји. Животиње треба да имају приступ природној испаши све док постоје услови за то. Према Влаховићу и Пушкарићу (2013), да би се започела органска сточарска производња неопходно је обезбедити исхрану животиња на пашњацима. У органској производњи добробит животиња има висок приоритет. Животињама треба обезбедити услове за раст и развој у складу са природним генетским потенцијалом (Влаховић и Пушкарић, 2013), а то подразумева поштовање физиолошких и еколошких потреба животиња и стварање услова за испољавање природних функција и понашања. 2

13 2. Преглед литературе Коза је једна од најранијих врста која је била припитомљена и коришћена за добијање млека и меса (Coffey и сар., 2004; Silanikove и сар., 2010; Konuma и сар., 2012; Abbas и сар., 2014). Производња козјег млека нам даје прилику да створимо одрживу и профитабилну производњу, посебно за фарме са ниским и средње високим инпутима (Dubeuf и сар., 2004; Boyazoglu и сар., 2005; Escareño и сар., 2012; Prasad и сар., 2013). Иако је овај сектор слабије истражен, могуће је наћи неколико специфичних истраживања везаних за садржај масних киселина и протеинске структуре у козјем млеку. Високо продуктивне козе захтевају квалитетну исхрану, одговарајуће окружење и добре управљачке способности (Rahmann, 2009b). Haenlein (2004) је навео главне аспекте предности козјег млека и његових производа у људској исхрани. Пре свега, козје млеко игра значајну улогу у такозваним земљама у развоју, хранећи више сиромашне људе него кравље млеко. Друго, удео козјег млека и његових производа (највећим делом сир) расте у многим индустријализованим земљама, посебно у Европи, и треће, козје млеко је алтернатива крављем, због алергија које људи имају на кравље млеко (Tudisco и сар., 2014). Производња козјег млека је цењена од стране и нутрициониста и потрошача (Mioč и сар., 2008). Према подацима FAO (Организација за храну и пољопривреду), године у Европи је било коза, a године коза (график 1), што би значило да се број коза у овом периоду смањио за 3,42%. У Европи године, производња козјег млека је била t, што је за t мање него године ( Грчка, Шпанија и Француска предњаче у овом сектору са , и грла ( 3

14 График 1. Еволуција броја коза у периоду од до године у Европи ( Органско козарство Постоји повећани интерес за одрживе форме сточарства које ће омогућити избалансирану везу између животне средине, социо-културних и економских фактора (Nardone и сар., 2004). Nardone и сар. (2004) наводе како се због тога истражује сектор малих преживара са фокусом на могућност побољшања одрживости овог сектора и могућој улози органске пољопривреде у задовољавању ових захтева. Органско козарство све више добија на популарности. Карактеристике козјег млека, како са нутритивног, тако и са социјалног становишта су битне и охрабрују многа истраживања да тестирају и оцене његову производњу и квалитет (Fernandes и сар., 2008). Органска производња у свету се значајно повећала у току последње деценије (Von Borell и Sørensen, 2004; Da Silva и сар., 2011; Stan и сар., 2011), а органска производња млека показује јачи раст у односу на органску производњу меса. У неким регионима, органска производња млека не може да прати потражњу за истим. Према IFOAM-у (Међународна федерација за покрет органске пољoпривреде) (2000), основни принципи органског козарства подразумевају бригу, екологију, 4

15 праведност и здравље. Органско козарство може да унапреди добробит животиња, да позитивно утиче на животну средину и одржи рурални стил живота. Постоје одређени изазови када је у питању органско козарство, посебно они који се тичу контроле цревних паразита и достизања адекватног нивоа исхране (Hovi и сар., 2003; Lu и сар., 2010). Истраживања везана за технологију исхране, превенцију болести и систем лечења на крају ће довести до побољшања ефикасности производње. Будућност органског козарства ће морати да се ослони на потрагу за алтернативама у исхрани и превенцији и контроли болести које су еколошке и безбедне за здравље људи и животиња (Lindqvist, 2001). Разумевање органског козарства са економског становишта и са становишта добробити животиња ће повећати шансе за успех овог вида органске производње. Козе су пријатне животиње, захвалне у смислу потреба и релативно су јефтине за одржавање. Coffey и сар. (2004) наводе да држање млечних коза у пашњачком систему нуди прилику за профитабилност и одрживост на фарми. Према њима, фарма која се бави биљном производњом може да користи козе ради чишћења биљних остатака и ђубрења земљишта, и то све док производе млеко за своје потомке али и за породицу, односно власнике фарме. Козе бирају своју исхрану на пашњаку и самим тим ће очувати пашњак да не буде преплављен од стране корова. У Правилнику о органској производњи описани су принципи и основни технолошки поступци у органској производњи. У њих спада избор расе, смештај и објекти, системи држања, исхрана, хигијена и др., а све у циљу производње здравствено безбедне хране са високом нутритивном вредношћу. Органска производња треба да се спроводи у складу са природним потребама животиња. Органско сточарство заснива се на искоришћавању пашних површина, кабастих и концентрованих хранива произведених на органски начин. Систем држања је слободан што доприноси бољем здравственом стању животиња и омогућава им да испоље своје природно понашање. Преласком на органске системе сточарске производње може се значајно допринети смањењу загађења животне средине и очувању еколошке равнотеже (Стојановић и сар., 2004). 5

16 2.1.1 Органско козарство у Европи Статистике о броју животиња у органској производњи су непотпуне и не омогућавају свеобухватну слику о органском сектору. Додатно, одређени број података се не уклапа у реалну слику, и чини се да се тај проблем чешће јавља у животињском него у биљном сектору. Постоје наде да ће се у наредних неколико година ситуација поправити. Слично биљном сектору, и органски сточарски сектор се развија брзим темпом у Европској унији (ЕУ). Oрганско козарство чини 6% од укупне органске производње у ЕУ (EC, 2013). У табели 1 је приказана еволуција коза под органском производњом у периоду од године до године, док је у табели 2 приказан удео органских коза у односу на укупни број коза у ЕУ. Табела 1. Еволуција коза под органском производњом у ЕУ-15 (у милионима) (EC, 2010) Просечни годишњи раст (%) Козе 0,24 0,41 0,40 0,51 0,54 0,64 22,2 Табела 2. Удео органских (%) у односу на укупни број коза (EC, 2010) Козе ЕУ-12 1,1 ЕУ-15 5,7 ЕУ-27 5,0 Органска производња је пронашла своје место у савременој пољопривреди и тржишту. Ово се великим делом односи на органску производњу козјег млека, јогурта и сира. Посебно у ЕУ, многе фарме музних коза су већ прошле период конверзије или желе да ступе у период конверзије како би добиле статус органске фарме, све у циљу профита који произилази из позитивне слике органске пољопривреде и добрих цена млека (+100% у Западној Европи и региону Алпа) (Rahmann, 2009b). Високо продуктивне музне козе захтевају добру исхрану, здраву животну средину и врхунски менаџмент. Раније није било јасно како органска 6

17 пољопривреда може да испуни ове услове обзиром на ограничавајуће факторе који утичу на продуктивност животиња као што су органичена употреба концентратног хранива (<40% оброка) и системи испаше са сезонским и годишњим променама у квалитету крмива због временских услова и забране употребе комерцијалних лекова. Rahmann (2009b) наводи да високо продуктивне расе музних коза попут алпине могу да произведу kg млека са kg масти и протеина за 240 дана лактације у систему органске производње. Принос је ограничен због квалитета крмива и менаџмента (здравље, систем узгоја). Узимајући у обзир високе цене (конвенционално млеко 0,38 /kg, органско млеко 0,70 /kg), органско козје млеко је профитабилан производ (Rahmann, 2009b). Године сектор органског козарства у Европи бројао је скоро грла (EC, 2010), док је тај број године износио око грла (EC, 2013). Овај сектор изгледа прилично географски концентрисан са грла у Грчкој (4,1% од укупног броја коза у Грчкој године). Грчку прати Италија са око грла што чини 7,5% од укупног броја коза. У случају Грчке, акценат је на производњи млека за органски сир као што је фета. У већини земаља Европске уније, сектор органског козарства је већим делом фокусиран на производњу сира (EC, 2013) Органско козарство у Србији Узгој коза је веома битан у балканском региону упркос ниској заинтересованости влада балканских држава (Niżnikowski и сар., 2006). Ситна и крупна стока је најзаступљенија у органској сточарској производњи у Србији са укупно 68% учешћа у броју грла/јединки/кошница (Калентић и сар., 2014). Тренутно у Србији највећа сертификована органска фарма коза је фарма Габрић Мирослава, (Галамбош), на којој се налази 750 коза расе француска алпина. У наредним сегментима рада ћемо стећи увид у потенцијал органског козарства и козјег млека, његов дорпинос људској исхрани и разлици у козјем млеку добијеног различитим системима пољопривреде. 7

18 2.2 Исхрана коза Детаљан увид о прехрамбеним навикама млечних коза је битан јер нам омогућава да побољшамо ниво уноса хранива, који је уједно и ограничавајући фактор производње млека, и да установимо да ли је могуће да се козе прилагоде различитој исхрани како би се спречили дигестивни поремећаји (Abijaoudé и сар., 2000). Козе су преживари и, у просеку, конзумирају 2 kg суве материје на 50 kg телесне тежине дневно (Rahmann, 2007). Козе прати репутација да једу скоро све. Дигестивни систем им допушта да скоро све органске супстанце буду разложене и искоришћене као хранљиви састојци. Упркос репутацији, козе су веома избирљиве преферирајући врхове дрвенастих жбунова и дрвећа (Abijaoudé и сар., 2000; Rahmann, 2007). Може се рећи да би козе појеле било шта што припада ботаничком свету. Њихова исхрана је веома разноврсна и чак укључује неке биљне врсте које су токсичне или штетне за краве и овце. То их чини драгоценима у борби против корова и чишћења растиња. Ретко ће појести загађену храну или попити загађену воду, осим у случају гладовања. Ово је један од разлога зашто се козе радије држе на отвореном него у шталама. Поред тога, шталски узгој захтева већа и скупља улагања (Rahmann, 2007). Козе воле разноврстан оброк, а пашњаку на којем пасу козе појављују се делови непопашене траве, а у стаји велики растур сена (Лазаревић, 2008). Према Coffey и сар. (2001), исхрана коза у условима органске производње се уклапа у већ постојеће системе коришћења пашњака од стране говеда и оваца. Оне захтевају квалитетнија хранива због релативно краћег дигестивног тракта. Бржа дигестија им са друге стране омогућава конзумирање већих количина хране. Са посебно грађеним уснама и језиком козе имају способност да бирају најквалитетније делове биљака. Козе више воле брст него класичну испашу, али могу ефикасно користити траве и легуминозе на испаши. Комбинованом испашом више врста стоке, пашњаци се потпуније користе. Према Lu и сар. (2011), нутритивне навике, ниске цене и лака примењивост, могу да побољшају продуктивност коза и учине органску производњу профитабилном и успешном. Адекватан унос протеина подиже имунитет 8

19 и побољшава отпорност и јача козе у случају напада болести и ендопаразита. Ово је битно јер контрола паразита и болести у органском козарству представља изазов. Подизање имуног система као резултат суплементације протеина може да повећа ефективност производње органских коза (Lu и сар., 2010). Обзиром на садржај хранљивих материја, микро-састојака, енергетску вредност и сварљивост, паша је једно од најпотпунијих и истовремено најјефтинијих хранива за козе. Добра и млада паша је сочна, веома укусна храна којом козе могу подмирити знатан део потреба у енергији, протеинима, минералним материјама и витаминима. Тиме се умањује потреба за додавањем скупих концентрованих хранива (Крајиновић и Савић, 1992). Хранљива вредност паше је боља уколико је заступљеност легуминоза већа. Заступљеност трава, легуминоза и осталих биљака је веома различита. Сматра се да паша у просеку треба да има следећи састав: траве 60%, легуминозе 20% и остало биље 20%. Ботанички састав паше често зна да буде неповољан. Уколико је удео коровског и штетног биља преко 50%, а удео легуминоза испод 10%, тада животиње такву пашу нерадо једу (Крајиновић и Савић, 1992). Према Мирићу и сар. (1996), исхрана коза у зимском периоду се заснива на квалитетном сену, евентуално силажи, коренасто-кртоластим хранивима, уз додатак концентрованих хранива (житарица и протеинских хранива). Посебну пажњу треба обратити на обезбеђеност оброка минералним материјама и витаминима. У овом пероиду, сено је најчешће основно храниво. Сено ливадских трава, луцерке, детелине, грахорице, грашка, травно детелинских смеша, сушено у добрим условима је веома цењено суво кабасто храниво за козе. Козе најрадије конзумирају сено луцерке и детелине. Од ливадских сена више воле она са брдско-планинских подручја, састављена од више врста трава у односу на сена са низијских ливада. Овсена слама има нешто бољу хранљиву вредност. У нашим климатским условима за исхрану коза најчешће се користи кукурузна силажа или силажа од травнодетелинских смеша. Количина силаже у дневном оброку за козе се креће од 2-4 kg, а бременитим козама даје се 1-2 kg (Мирић и сар, 1996). Од коренасто-кртоластих хранива у зимској исхрани коза може се користити сточна репа, мрква, кромпир и др. 9

20 Ова хранива се дају у количини од 1-2 kg дневно/грлу, а битно је да се ситно исецкају пре коришћења јер, у противном, може доћи до зачепљења једњака. Кромпир се обично даје куван или парен (Лазаревић, 2008). Поред кабастих, козама треба давати и концентрована хранива. Највише се користи кукуруз, овас, јечам, пшеница, термички обрађена соја, грахорица, грашак, мекиње, сточно брашно, сојина и сунцокретова погача. Козе посебно воле пшеничне мекиње. У исхрани појединих категорија коза се могу користити и одговарајуће смеше концентрованих хранива. Према Лазаревићу (2008), исхрана бременитих коза и коза у лактацији обавља се на паши или зеленом храном у стаји, или у слободном систему држања. Када престане вегетација и пашни период, козе се држе у стајама у слободном систему, где имају довољно простора за кретање и слободан приступ храни и води. Исхрана треба да буде по вољи. Коза свој максимум у конзумирању хране достиже са 8-10 недеља лактације. Ово је битно јер коза може да изгуби и до 8 kg телесне масе у прва два месеца лактације (Лазаревић, 2008). Посебно се мора водити рачуна о здравственој исправности хранива, јер су козе у том погледу веома осетљиве. Потребе коза за водом зависе од нивоа лактације, температуре спољне средине, садржаја воде у конзумираној кабастој храни, од кретања животиње, садржаја соли и минерала у оброку и броја ембриона током бременитости. Добар део воде који је потребан за нормално функционисање, козе обезбеде из зелене паше и брста. Према Крајиновићу и Пихлеру (2014), оптимална количина воде на почетку бременитости износи 3,5-4,0 l/kg СМ, а за козу у лактацији 3-4 l/kg СМ. 2.3 Генетика коза Козји генетски ресурси играју битну социо-економску улогу у многим руралним деловима света (Ishag и сар., 2012). Генетски ефекти се испољавају индивидуално и колективно. Индивидулани генетски ефекти се могу видети у 10

21 очекиваним разликама потомака. Колективно, генетске разлике се виде као разлике између раса (Goetsch и сар., 2011). Према Goetsch и сар. (2011), виши ниво протеина и казеина је забележен код коза које су хомозиготи за јаке α S1 -казеинске алеле, у поређењу са хомозиготима коза за слабе алеле, а хетерозигот се појавио само код исхране која је садржала концентрат, а не код исхране која је садржала пелетирану луцерку. Број соматских ћелија (БСЋ) се повећава са смањењем садржаја лактозе у млеку (Olechnowicz и сар., 2008). Код алпина, израчунате вредности коефицијетнта фенотипске корелације између БСЋ и садржаја масти и протеина у млеку су биле позитивне. Ипак, ове корелације су негативне између БСЋ и садржаја лактозе у млеку (Olechnowicz и сар., 2008). У корелацији са повећањем БСЋ у млеку (<750, и >1750*10 3 /ml), забележен је значајан раст количине протеина у млеку (28,6; 29,1 и 30,1 g/kg млека) (Olechnowicz и сар., 2008). Наредни подаци приказују резултате истраживања спроведеног од стране Maroteau и сар. (2014). Генерално, три специфичне масне киселине (МК) (капронска- C 6:0, каприлна-c 8:0 и посебно капринска-c 10:0 ), имају највећу херитабилност (0,24-0,30). Херитабилност за принос млека износи 0,22, садржај масти 0,23, протеина 0,39 и БСЋ 0,09 код алпина (табела 3). Генетске корелације између процента млечне масти и масних киселина су високе и позитивне. Сходно томе, нису забележене значајне генетке корелације између садржаја млечне масти и палмитинске киселине (C 16:0 ), док су корелације између садржаја млечне масти и масних киселина специфичних за козје млеко (C 6:0 -C 10:0 ) позитивне (0,17-0,59). Вредности генетске корелације измећу садржаја протеина и индивидуалних масних киселина су сличне, иако су генетске корелације између садржаја протеина и група масних киселина близу нуле. У овом истраживању се указало на значајну генетску варијацију масних киселина у козјем млеку, што подржава подложност генетске селекције. Поред тога, од селекције на садржај масти и протеина се не очекује да има непожељан утицај на садржај масних киселина у погледу на специфичности козјег млека и људско здравље. 11

22 Табела 3. Херитабилност (h 2 ) и репетабилност (реп.) за особине компоненти млека коза расе француска алпина (Maroteau и сар., 2014) Млеко (g/100g млека) Млечна маст (g/100g масти) h 2 реп. h 2 реп. Принос млека 0,22 0,66 Садржај масти 0,23 0,45 Садржај протеина 0,39 0,71 Соматске ћелије 0,09 0,59 ЗМК 0,24 0,46 0,20 0,37 НМК 0,20 0,40 0,25 0,42 МНМК 0,21 0,42 0,30 0,45 ПНМК 0,22 0,39 0,30 0,47 Према Maroteau и сар. (2014), херитабилности масних киселина (МК) (ЗМКзасићене масне киселине, НМК-незасићене масне киселине, МНМ-мононезасићене масне киселине и ПНМК-полинезасићене масне киселине) су сличне херитабилности као и садржај масти (0,21-0,24). Највише вредности су забележене код ЗМК (C 10:0 - C 14:0, односно 0,30-0,38) а ниже вредности су код НМК (C 18:1 и C 18:2 cis-9, trans-11, односно 0,19-0,21). ЗМК су главна компонента млечне масти (око 73%), и неке од њих су резултат de novo синтезе у млечним жлездама. НМК (C 18:1, C 18:2 cis-9, trans-11) су мање под утицајем генетике и, сходно томе, мање херитабилности у поређењу са ЗМК. ЗМК се уносе исхраном и директно се узимају из крвотока након биохидрогенизације у румену. Репетабилности МК и садржаја масти су умерене, са просеком од 0,46. Нижа репетабилност је забележена код конјуговане линолне киселине (0,40), а највиша код приноса млека, садржаја протеина и БСЋ (0,59-0,71) у односу на МК. Херитабилност (g/100g масти) са просечном вредношћу од 0,29 указује да је садржај масти под значајним утицајем генетске варијације. Садржај масти је у позитивној корелацији са НМК и МНМК. У истраживању Maroteau и сар. (2014), генетске корелације су изражене у g/100g. Консантност је забележена код приноса млека, садржаја масти, протеина и БСЋ. Негативна корелација је забележена између приноса млека и садржаја масти и протеина (-0,35 и -0,42). Позитивна корелација је забележена између садржаја масти и садржаја протеина. Код алпине, генетска корелација између БСЋ и садржаја масти 12

23 износи -0,27. Генетске корелације измећу садржаја масти и МК су високе (0,63-0,94), на пример: садржај масти и МНМК (0,86-0,88), садржај масти и НМК (0,63), садржај масти и ЗМК (0,16 и 0,33), ЗМК и НМК (-0,24 до -0,53), МНМК и ПНМК (0,16-0,17). Као последица селекције на садржај масти благо би се повећао садржај ЗМК и МНМК (Maroteau и сар., 2014). Према Pazzola и сар. (2011), постоји позитивна корелација између приноса протеина и садржаја урее. Према Brito и сар. (2011), херитабилност, односно репетабилност за поједине особине компоненти козјег млека су: 0,21 и 0,34 за проценат масти, 0,39 и 0,44 за проценат протеина и 0,17 и 0,29 за проценат лактозе. Анализа фактора спољашње средине показује значајан утицај ових фактора на особине млека и на тачност генетске евалуације. Процене генетских параметара указују да је селекцијом могуће добити задовољавајуће генетске добитке, поготово селекцијом на садржај масти и протеина. Коришћени критеријуми у селекцији морају да испуне циљеве за унапређење квантитета и квалитета млека (Brito и сар., 2011). 2.4 Фактори који утичу на производњу и састав козјег млека Састав козјег млека је у великој мери под утицајем многих различитих фактора (Abbas и сар., 2014). Информације о факторима који утичу на производњу и састав козјег млека су од великог значаја јер утичу на принос и квалитет финалног производа (Mioč и сар., 2008). Раса има велики утицај на годишњу производњу млека и његов састав (Abbas и сар., 2014). Потребно је истаћи разлику између два типа млека. Прво, које потиче од аутохтоних раса и, друго, које потиче од високо селекционисаних раса (Abbas и сар., 2014). Између раса, садржај млечне масти варира више него садржај протеина (Park и Haenlein, 2010). Старост - млеко млађих коза ће имати већи удео масти него код старијих коза. Максимум у продукцији млека се постиже са четири године старости, односно када козе достигну оптималну телесну масу (Park и Haenlein, 2010). 13

24 Здравствено стање утиче на млечност коза; само здрава животиња може обезбедити добру производњу млека. Телесна маса - постоји позитивна веза између телесне масе и приноса млека, односно козе које имају већу телесну масу производе више млека (Аntunac и Samardžija, 2000; Park и Haenlein, 2010). Зреле млечне козе имају тежину од 30 до 80 kg (Park и Haenlein, 2010). Дужина лактације је особина која такође у великој мери утиче на производњу млека (Antunac и Samardžija, 2000). Лактација почиње јарењем и завршава се засушењем. Дужина лактације зависи од многих фактора али првенствено од парагенетских (спољашњих). Млечне козе производе l млека у току 305 дана лактације, што значи да ће високо продуктивна млечна коза дати 2-3 l млека дневно (Rahmann, 2007). У току лактације, смањење млечности не би смело да буде више од 10% од укупне количине произведеног млека у претходном месецу (Antunac и Samardžija, 2000). Редослед лактације посебно указује на разлику у производњи млека. Највећу продукцију млека остварују козе у трећој и четвртој лактацији; од прве до четврте лактације постепено расте производња млека коза, после које опада; у петој лактацији, у односу на четврту, козе некад могу да смање производњу и до 25%; после тај интензитет умањења производње млека успорава (Olechnowicz и сар., 2008; Крајиновић и Пихлер, 2014). Узрок ниже производње у каснијим лактацијама је сама старост животиње али и појава различитих физиолошких поремећаја (Antunac и Samardžija, 2000). Смањење производње млека након треће лактације је повезано са повећањем броја соматских ћелија као и смањењем садржаја лактозе у млеку (Olechnowicz и сар., 2008). Када је у питању млечна маст, њен садржај опада након пете лактације (Olechnowicz и сар., 2008). Стадијум лактације - садржај млечне масти и протеина је висок у колоструму и у млеку на почетку лактације (Park и Haenlein, 2010). Касније, средином лактације, се тај удео смањује, али се крајем лактације благо повећава (Antunac и Samardžija, 14

25 2000; Mioč и сар., 2008). Како стадијум лактације расте, тако се и садржај протеина повећава, док садржај лактозе има обрнути тренд (Mioč и сар., 2008). Goetsch и сар. (2011) наводе да се број соматских ћелија повећава како лактација одмиче, односно број соматских ћелија је порастао са 2,6*10 5 /ml, у првом месецу лактације, на 6,5*10 5 /ml у осмом месецу лактације. Дужина периода засушења је потребна козама да припреме своје тело за наредну лактацију. Козе треба да имају добру кондицију али да не буду дебеле. Период засушења који је мањи од шест недеља може проузроковати смањење производње млека, док период засушења који траје дуже од осам недеља нема значајније предности у приносу млека у току наредне лактације (Park и Haenlein, 2010). Број дневних мужа - пракса је да се козе музу два пута дневно. Ако се у периоду најинтензивније производње млека уведе и трећа мужа у току дана, козе могу да повећају производњу млека за 10% (Крајиновић и Пихлер, 2014). Музачи својим лошим поступцима и малтретирањима животиња утичу на смањење производње млека тиме што изазивају стрес код животиња. Хигијена приликом муже је од великог значаја када су у питању број бактерија и број соматских ћелија. Према Goetsch и сар. (2011) главни извор микробиолошке контаминације је лоша хигијена и неправилно хлађење млека, што је резултат грешке у корацима након муже. Број бактерија и број соматских ћелија се могу смањити унапређењем менаџмента на фарми, што укључује санацију фарме, измузишта, опреме за мужу, дезинфекцију вимена и одржавање доброг здравственог стања животиња као и узимање у обзир временског растојања између ручне муже и транспорта до лактофриза (Goetsch и сар., 2011). Јарење утиче на принос млека, концентрацију млечне масти и протеина и број соматских ћелија. Производња млека је мања код првојарки. Највећа производња се достиже током 3. и 4. јарења (Goetsch и сар., 2011). Goetsch и сар. (2011) наводе да су концентрације масти и протеина сличне током првих пет јарења, али да се знатно 15

26 смањују након тога, односно приликом шестог. Број соматских ћелија се повећава како се број јарења повећава. Разлог овоме је стрес који доживљава млечна жлезда и повећање броја бактерија. Према Mioč и сар. (2008), јарење има велики утицај на садржај протеина и лактозе (највећи је био код првојарки). Они такође наводе да постоји висока и позитивна корелација између садржаја протеина и масти (0,39). Козе ојарене у току зимске сезоне (децембар-фебруар) имале су боље особине млека (дужу лактацију, већу производњу млека, виши удео млечне масти) него козе ојарене у пролеће (Mioč и сар., 2008). Према Olechnowicz и сар. (2008), приликом рођења више од једног јарета, садржај протеина у млеку се смањује. Гравидност - уколико коза остане гравидна у току лактације, она ће смањити производњу млека (Крајиновић, 2006). Систем производње - због утицаја исхране на садржај козјег млека и млечних производа, разлике између система производње базираних на испаши и брсту у односу на сено, у великој мери зависе од специфичности хранива и доступности биљака које се конзумирају (Goetsch и сар., 2011). Исхрана коза, односно количина и квалитет исхране, директно утиче на дужину лактационог периода и производњу млека. Удео концентрата, као и његов састав и састав хранива утичу на ниво производње млека и његове карактеристике (Goetsch и сар., 2011; Abbas и сар., 2014). Генетски потенцијал неке расе за производњу млека се не може превазићи исхраном, али ако се козе хране неадекватним оброцима, њихова производња млека ће бити умањена, а лактација скраћена и обрнуто (Крајиновић, 2006; Aplocina и Spruzs, 2013). Ако козе оскудују у води дуже од 48 часова, производња млека ће се знатно смањити (Park и Haenlein, 2010). Садржај млечне масти је виши приликом исхране у којој удео концентрата износи 60% (Goetsch и сар., 2011), односно 70% (Abbas и сар., 2014). Смештај коза (а посебно млечних раса) много утиче на производњу млека. У добрим смештајним условима козе дају више млека него ако се држе у мрачним, влажним, непроветреним и хладним објектима (Крајиновић и Пихлер, 2014). 16

27 Временске прилике попут великих хладноћа, невремена, високих температура или изложености киши и влажним условима ће такође утицати на производњу млека, а посебно када су у питању млечне козе, и то претежно због губитка апетита и престанка конзумирања хранива (Rahmann, 2009a; Крајиновић и Пихлер, 2014). 2.5 Састав козјег млека Млеко као намирница има посебно место у људској исхрани, а млечни производи су од посебног значаја због својих позитивних ефеката на здравље. Варијабилност у производњи млека код коза је узрокована условима држања, а нарочито исхране. Козје млеко спада у казеинске врсте млека, у којима учешће казеина у укупним беланчевинама (казеински индекс) иноси 75%, па и више (Бабовић и сар., 2005). По својој биолошкој и енергетској вредности козје млеко не заостаје за крављим, чак има и предност (Božanić и сар., 2002; Spruzs и Selegovska, 2004; Brito и сар., 2011). Козје млеко је беле боје, слаткастог укуса и специфично по мирису (Крајиновић, 2006). Главне компоненте млека су вода, маст, протеин и лактоза. Park и Haelein (2010) наводе да је просечан садржај млека следећи: 3,8% масти, 3,5% протеина и 4,1% лактозе. Садржај масти може да варира од 2,4-7,8%, што је уједно и компонента која највише варира (Antunac и Samardžija, 2000; Крајиновић, 2006; Park и Haelein, 2010). Козје млеко произведено у Србији у просеку садржи 14% суве материје, 4,5% млечне масти, 4,2% протеина и 4,5% лактозе (Крајиновић, 2006). У козјем млеку, садржај суве материје је доста променљив и првенствено зависи од расе, док је садржај пепела углавном константан (Superchi и сар., 2005). Лактоза је главни угљени хидрат у млеку у којем се, у просеку, налази око 4,3-4,8% (Antunac и Samardžija, 2000), односно 4,23% (Abbas и сар., 2014). За разлику од масти и протеина, лактоза се налази у позитивној корелацији са производњом млека. Лактоза поспешује деловање дигестивног система и способност организма за везивање фосфора и калцијума (Božanić и сар., 2002; Крајиновић и Пихлер, 2014). 17

28 Табела 4. Просечан састав (%) и киселост ( SH) козјег млека алпине и санске расе током 200 дана лактације (Крајиновић и Пихлер, 2014) Материја 50 дан 100 дан 150 дан 200 дан Сува материја 12,02 11,34 11,31 11,96 Маст 3,63 3,28 3,25 3,63 Протеин (укупни) 2,89 2,75 2,79 3,08 Лактоза 4,56 4,40 4,31 4,23 Пепео 0,794 0,782 0,790 0,831 Киселост 6,63 6,28 6,73 7,52 Квалитет млека зависи од расе козе, доба лактације, здравља, начина исхране, годишњег доба и климе, начина држања, муже и др. Rahmann (2007) наводи да се млеко може пити свеже, али се пастеризација ипак препоручује ради смањена броја Staphylococcus aureus и Еscherichia. coli, које се природно налазе у млеку. Козје млеко садржи мање лактозе него млека других животиња. Млеко се природно хомогенизује обзиром да му недостаје протеин аглитинин. Такође, козје млеко је више слично људском (нпр. проценат масти). Из тог разлога, козје млеко се може препоручити за бебе и људе који имају проблема са варењем крављег млека (Rahmann, 2007; Popescu, 2013; Tudisco и сар., 2014; Abbas и сар., 2014) Амино киселине Према Крајиновићу и Пихлеру (2014) протеини катализују важне реакције у људском организму, вежу минералне материје и витамине. Они такође наводе да су протеини козјег млека сварљивији од протеина крављег млека. Казеин је главни протеин млека, а његове мицеле, које су мање него мицеле у крављем млеку, су погодније за људску исхрану (Haenlein, 2004; Silanikove и сар., 2010; Крајиновић и Пихлер, 2014). Есенцијалне амино киселине за људе су оне које не могу да се синтетизују од стране самог људског тела, већ морају да буду унесене преко људске исхране (Volkmann, 2012). Према Haenlein (2004), у поређењу са крављим млеком, шест од десет есенцијалних киселина се налази у већем садржају у козјем млеку (табела 5). 18

29 Табела 5. Есенцијалне амино киселине у козјем и крављем млеку у g/100g млека (Haenlein, 2004) Есенцијалне Разлика (%) Козје млеко Кравље млеко амино киселине за козје млеко Изолеуцин 0,207 0, Треонин 0,163 0, Валин 0,240 0, Лизин 0,290 0, Тирозин 0,179 0, Цистеин 0,046 0, Масне киселине Млеко преживара садржи велики број масних киселина (MK), од којих су неке од великог значаја за људско здравље (Maroteau и сар., 2014), укључујући полинезасићене масне киселине, а у оквиру њих ω-3 (омега-3) група масних киселина, вакценска киселина и коњугована линолна киселина (Ferlay и сар., 2007; Tsiplakou и сар., 2010). Омега-3 масне киселине се повезују са побољшањем неуролошких функција (Contreras и Rapoport, 2002), заштитом од коронарних болести срца (Albert и сар., 2005) и са превенцијом неких облика рака (Saadatian-Еlahi и сар., 2004). Биомедицинска истраживања вршена на животињама показала су различите ефекте конјуговане линолне кислеине (антиканцерогене, антиатерогене (атерогенеза-стварање масних наслага у артеријама, прим. аут.), против гојазности, побољшање имуног система и антидијабетске (Corl и сар., 2003; Larsson и сар., 2005). Повећање садржаја полинезасићених масних киселина у млеку преко исхране коза побољшава нутритивну вредност млека (Tudisco и сар., 2014). Они наводе да се повећан садржај ових киселина позитивно одражава на смањење ризика од срчаних болести. Козја млечна маст садржи знатно више нижих засићених масних киселина (C 4 -C 12 ), и то око 20% у односу на 12% у крављој (Крајиновић, 2006). У поређењу са крављим млеком, козје млеко садржи више масних киселина средњег ланца (C 8 - каприлна киселина и C 10 -капринска киселина) (Chilliard и сар., 2003). 19

30 Табела 6. Постотни удео главних масних киселина у козјем млеку (Крајиновић и Пихлер, 2014) Масне киселине Козје млеко минимум максимум просек C 4 маслачна 1,49 4,23 2,99 C 6 капронска 4,28 8,82 6,25 C 8 каприлна 1,70 4,12 2,52 C 10 капринска 8,59 12,64 10,41 C 12 лауринска 3,80 7,32 5,64 C 14 миристинска 10,70 15,26 12,81 C 16 палмитинска 27,35 40,66 34,80 C 18 стеаринска 4,73 9,93 6,84 C 18:1 олеинска 10,34 17,08 13,26 C 18:2 линолна 2,54 4,81 3,60 C 18:3 линоленска 0,20 1,72 0,88 Maroteau и сар. (2014) наводе како засићене масне киселине, поготово лауринска (C 12:0 ), миристинска (C 14:0 ) и палмитинска (C 16:0 ), имају неповољан утицај на здравље када су у питању болести срца, дијабетес и гојазност. Супротно, незасићене масне киселине, често под називом здраве, имају повољан утицај на здравље, посебно на ниво холестерола. Ипак, неке засићене масне киселине попут капронске, каприлне и капринске, које су познате по својој улози у специфичном укусу козјег млека и млечних производа, изазивају интерес медицине код човека (кардиоваскуларне болести, неухрањеност тек рођених беба, и антиалергијске особине) (Haenlein, 2004) Соматске ћелије Соматске ћелије представљају комбинацију лимфоцита, неутрофила и епителних ћелија (Božanić и сар., 2002). Према Božanić и сар., (2002) њихов број варира у зависности од стадијума лактације, старости козе, муже, хигијене, исхране, стреса и система држања. Број соматских ћелија (БСЋ) у козјем млеку може бити сличан или већи у односу на кравље мелко под условом да млеко потиче од здравих животиња (Droke и сар., 1993). Промене у броју соматских ћелија су под утицајем 20

31 метода муже и здравственог стања животиња, а такође представљају један од индикатора маститиса (Přidalová и сар., 2009) и здравља вимена. Маститис има утицај на економичност производње млека, смањује квалитет млека и технолошке карактеристике (Přidalová и сар., 2009), а често је смртоносан за козу ако се не открије на време. Према Chen и сар. (2010), низак БСЋ је до 500*10 3 /ml, средњи *10 3 /ml и висок *10 3 /ml. Повећање броја соматских ћелија је нормална физиолошка реакција организма на инфекцију (Sládek и сар., 1998). То значи да је квалитет млека угрожен и да се мора искључити из људске исхране (Manlongat и сар., 1998). Према Gajdůšek и сар. (1996), БСЋ у козјем млеку варира од 78*10 3 /ml до 4520*10 3 /ml. Они наводе да постоји негативан однос између БСЋ и садржаја лактозе и казеина. Број соматских ћелија у козјем млеку који прелази 175*10 3 /ml прати смањење садржаја млечне масти, и супротно повећање садржаја протеина (Gajdůšek и сар., 1996). Један од разлога повећаног БСЋ је Staphylococcus aureus, узимајући у обзир да је један од најчешћих присутних микроорганизама код коза (Contreras и сар., 2003), али и субклиничко запаљење млечних жлезда (Poutrel и сар., 1997; Min и сар., 2007). Према истраживању спроведеном од стране Přidalová и сар. (2009) сирово козје млеко са интензивне фарме имало је 1875±476*10 3 /ml ( *10 3 /ml), а сирово млеко са екстензивне фарме 895±112*10 3 /ml ( *10 3 /ml) соматских ћелија. Ово је омогућило Přidalová и сар. (2009) да закључе да је значајно већи број соматских ћелија утврђен у узорцима млека са интензивне фарме коза, што указује на утицај начина узгоја и муже на њихов број. Према Goetsch и сар. (2011), ниским БСЋ сматра се 950*10 3 /ml, средњим 1.500*10 3 /ml и високим 3.300*10 3 /ml. Они наводе и да здраве козе са здравим вименом могу да произведу млеко са више од 1.000*10 3 /ml соматских ћелија, посебно у касној лактацији. Према Jimenez-Granado и сар. (2014), у одсуству маститиса, БСЋ у козјем млеку варира између 270*10 3 /ml и 2.000*10 3 /ml. 21

32 Табела 7. Главни фактори који утичу на број соматских ћелија у козјем млеку (Jimenez-Granado и сар., 2014) Фактори који изазивају упале Фактори који не изазивају упале Остали фактори Инфективна етиологија Неифективна етиологија Унутрашњи Спољашњи Бактерије Артритис и енцефалитис вирус Физички агенси Хемијски агенси Фракција муже Време између мужа Учесталост мужа Дневне варијације Стадијум лактације Редослед лактације Плодност Раса Ниво производње Полни жар Начин муже Исхрана Стрес Сезонске флуктације Фармски систем Објекти Метод анализе Чување и складиштење узорака Разлике у квалитету козјег млека Улога коза се испоставила битна кроз извор високо квалитетних протеина и калцијума (Morand-Fehr и сар., 2007). Под квалитетом млека се често подразумева количина есенцијалних масних киселина и садржај масних киселина (МК). Како би се разумео утицај козјег млека на људску исхрану, потребно је утврдити од чега се оно састоји (Volkmann, 2012). Сви показатељи квалитета зависе од многобројних фактора и њихове интеракције. Они су првенствено везани за њихове главне компоненте (маст, протеин, лактоза) и њихове физичко-хемијске компоненте као и микро-компоненте (минерали, витамини и конјугована линолна киселина). Од произвођача се тражи да одрже све аспекте квалитета својих производа али и да усвоје напредне пољопривредне системе (Morand-Fehr и сар., 2007). 22

33 Различити системи исхране различито утичу на хемијски састав млека (Toledo и сар., 2002). Различита хранива, као што су паша, сено, силажа, концентрована хранива која се користе у оброцима животиња, те различите стратегије исхране утичу на садржај масних киселина у млеку. Паша има велики утицај на садржај масних киселина у млеку тако што смањује садржај засићених масних киселина и повећава садржај масних киселина за које се сматра да су добре за људско здравље (олеинска киселина, α-линоленска киселина и конјугована линолна киселина) (Ferlay и сар., 2007; Decandia и сар., 2007; Morand-Fehr и сар., 2007; Sampelayo и сар., 2007; Tudisco и сар., 2010). Системи базирани на пашњацима резултују млеком које карактерише висок удео млечне масти због исхране богате влакнима. Таква млека су богата микро-компонентама (масне киселине, витамини) и волатилним компонентама (укуси, терпени) повољним за људску исхрану и здравље. Нажалост, ако се пашњак превише експлоатише или је лошег квалитета (као у току суше), исхрана неће бити богата енергијом и према томе, принос млека ће да опадне (Morand-Fehr и сар., 2007). Састав макро и микро-хранљивих елемената у козјем млеку зависи од главних фактора производње у оквиру пољопривредног система: унутрашњих (раса, генотип, репродукција, гравидност, исхрана, мужа) и спољашњих (хигијенски услови животиња, агро-климатски услови, социо-економско окружење) (Ferlay и сар., 2007; Morand-Fehr и сар., 2007). Веза између ових фактора може бити блиска и комплексна (Morand-Fehr, 2005; Addis и сар., 2005). Према Morand-Fehr и сар. (2007), повећавање концентрата у исхрани може да повећа принос млека и да смањи удео масти. У неким случајевима, ако се удео концентрата повећа са 40% на 60% од укупне суве материје, садржај масти може да опадне полако и линеарно. Ако се још повећа садржај концентрата (60-80%), садржај масти ће се убрзано смањивати (Morand-Fehr и сар., 2007). Принос млека се не може још више побољшати исхраном када је продуктивност животиње ограничена генетским потенцијалом. Нека истраживања указују на висок утицај сточне хране на садржај масних киселина (Chilliard и сар., 2000). У поређењу са протеином или лактозом, млечна маст има већу осетљивост на исхрану, што значи да исхрана и манипулација истом 23

34 представљају ефикасан начин мењања приноса млека и садржаја масних кислеина. Садашњи резултати показују да је употреба квалитетног крмног биља од суштинског значаја у повећању садржаја и приноса млечне масти код млечних коза (Zhang и сар., 2015). Козе храњене високо квалитетним крмивима мењају садржај масних киселина у свом млеку са теденцијом смањења концентрације засићених масних киселина и повећањем концентрације незасићених масних киселина (Zhang и сар., 2015). Како наводе Tsiplakou и сар. (2010), млеко и млечни производи са сертификованих органских фарми, према истраживањима, садрже веће концентрације cis-9, trans-11 конјуговане линолне киселине, α-линоленске киселине (главна ω-3 масна киселина у млеку) него у конвенционалним системима са високим инпутима. Међутим, нека истраживања су показала да нема разлике у cis-9, trans-11 конјугованој линолној киселини између органских и конвенционланих система (Toledo и сар., 2002; Ellis и сар., 2006). Контрадикторни резултати су највероватније везани за различите стратегије исхране међу овим системима. Већи удео α-линоленске киселине у млеку органских коза у односу на млеко са конвенционалне фарме је због већег удела испаше и грмља у органском систему (Tsiplakou и сар.,2010). Са друге стране, већи удео линолне киселине у млеку конвенционалних коза се приписује већој потрошњи концентрата. Однос ω-6/ω-3 масних киселина је мањи у органском млеку, и његова вредност је ближа препорученом отпимуму у људској исхрани од 1/1 (Simopoulos, 2002). Нижи однос ових киселина даје млеку већу нутритивну вредност. Thorsdottir и сар. (2004) су пронашли позитивну везу између вишег односа ω-6/ω-3 масних киселина и ширења дијабетеса типа 2 и смртности узроковане коронарним срчаним болестима. У истраживањима која су спровели Tudisco и сар. (2010) пронађена је значајно већа количина cis-9, trans-11 конјуговане линолне киселине у органском козјем млеку у поређењу са конвенционалним. Са друге стране, у истраживањима Tsiplakou и сар. (2010), садржај cis-9, trans-11 конјуговане линолне киселине није се значајно разликовао између конвенционалног и органског козјег млека, упркос већем садржају полинезасићених масних киселина у биљакма са органске фарме. 24

35 Према резултатима, дошло се до закључка да систем производње (органски, конвенционални), има утицаја на састав млека и садржај масних киселина. Органско козје млеко карактерише виша нутритивна вредност изражена кроз већи садржај α- линоленске киселине и ω-3 масних киселина у поређењу са млеком коза из конвенционалног узгоја (табела 8). Табела 8. Хемијски састав и профил масних киселина (% од укупних МК) конвенционалних (КК) и органксих коза (ОК) (просечна вредност ± стандардна грешка) (Tsiplakou и сар., 2010) КК ОК Хемијски састав n=40 n=40 Маст 5,4 а ± 0,35 3,6 b ± 0,21 Протеин 3,4 ± 0,12 3,5 ± 0,07 Лактоза 4,8 ± 0,06 4,9 ± 0,04 Сува материја без масти 6,7 ± 0,41 7,6 ± 0,25 Укупна сува материја 10,9 ± 0,56 10,7 ± 0,34 Масне киселине Вакценска киселина 2,2 ± 0,30 2,4 ± 0,19 α-линоленска киселина 0,3 b ± 0,14 0,9 а ± 0,09 Линолна киселина 3,2 ± 0,15 2,7 ± 0,09 cis-9, trans-11 конјугована линолна киселина 0,6 ± 0,06 0,6 ± 0,04 Засићене киселине кратког ланца 20,4 а ± 0,54 18,4 b ± 0,35 Засићене масне киселине средњег ланца 38,7 а ± 0,78 35,8 b ± 0,50 Засићене масне киселине дугог ланца 14,7 b ± 0,71 18,5 а ± 0,46 Полинезасићене масне киселине 3,9 ± 0,20 4,2 ± 0,13 Мононезасићене масне киселине 22,3 ± 0,76 23,1 ± 0,49 Засићене МК/незасићене МК 2,9 ± 0,10 2,7 ± 0,07 ω-3 0,3 b ± 0,14 0,9 а ± 0,09 ω-6 3,3 ± 0,15 2,7 ± 0,09 ω-6/ω-3 5,9 ± 1,03 5,6 ± 0,66 Morand-Fehr и сар. (2007) и Aplocina и Spruzs (2013) наводе да производња козјег млека, садржај масти и садржај конјуговане линолне киселине могу да се подигну када је трава у раној фази раста. Свежа трава има јак утицај на садржај масних киселина, тако што повећава проценат полинезасићених масних киселина и конјуговане линолне киселине. На култивисаним пашњацима, врста крмног биља, фаза вегетације, сезона и број животиња, могу да утичу на састав и квалитет млека. 25

36 Према Morand-Fehr-u и сар. (2007), ако се пореде три система исхране коза базирани на природним пашњацима на равници, брдима и планини, принос млека је нешто нижи на планинским пашњацима, али је садржај масти и протеина и проценат полинезасићених масних киселина већи. Табела 9. Садржај масних киселина у млеку коза храњених са 10% (К10) и 40% (К40) концентрата (g/100g МК) (Volkmann, 2012) Масне киселине К10 К40 Масне киселине кратког ланца 8,7 9,0 Масне киселине средњег ланца 26,5 28,0 Масне киселине дугог ланца 64,0 62,1 Засићене киселине 75,1 75,8 Мононезасићене масне киселине 20,0 19,7 Полинезасићене масне киселине 4,0 3,8 ω-3 1,1 0,8 ω-6 1,4 0,8 Конјугoвана линолна кисeлина 1,0 0,8 Мало је истраживања која се баве поређењем традиционалних пољопривредних система са другим системима. У табели 10 су приказани фактори производње традиционалног (исхрана базирана на паши, сену и концентрату) и конвенционалног система (исхрана базирана на сену и концентрату). Табела 10. Фактори производње традиционалне и конвенционалне фарме коза (Superchi и сар., 2005) Традиционални Конвенционални Принос млека (kg) 3,62 3,06 Маст (%) 3,49 3,70 Протеин (%) 2,40 2,86 Лактоза (%) 4,19 4,39 Соматске ћелије (*1000/ml) ph 6,69 6,66 Уреа (mg/100ml) 42,12 49,61 26

37 3. Задатак и циљ рада Органска производња у Србији расте као и свест људи и њихова потреба за храном високог квалитета која је здравствено безбедна и за људе и за животиње. Ово је посебно изражено у сточарству где систем производње има велики утицај на крајњи производ било да је у питању производња меса и месних прерађевина, млека и млечних производа или јаја. Тржиште органског млека и млечних производа расте широм света. Козје млеко је, због свог високог нутритивног квалитета, од изузетног значаја као органски производ. Због појаве фалсификата и саме (више) цене органског млека, јавља се потреба да се докаже квалитет органског млека и да се издвоје фактори и параметри који у највећој мери утичу на његов квалитет. Циљ истраживања је поређење квалитета млека коза расе француска алпина из конвенционалног, традиционалног и органског система пољопривредне производње, да би се утрвдило како и у ком правцу различити системи производње утичу на квалитет млека коза. 27

38 4. Материјал и метод рада У сврху истраживања испитиваће се по 20 узорака са конвенционалне, традиционалне и органске фарме коза. Све фарме користе превентивну ветеринарску негу. Анализа узорака млека је извршена у акредитованој Лабораторији за испитивање квалитета млека Департмана за сточарство Пољопривредног факултета у Новом Саду. Анализом се утврдио квалитет млека, односно његов хемијски састав: садржај протеина, масти, лактозе и број соматских ћелија (БСЋ), а обављен је и скрининг антибиотика. У групним узорцима измерен је садржај урее, казеина, засићених масних киселина (ЗМК), незасићених масних киселина (НМК), мононезасићених масних киселина (МНМК) и полинезасићених масних киселина (ПНМК). Анализа варијансе измерених и израчунатих података извршена је помоћу компјутерског програма Statistica 12, док су параметри дескриптивне статистике обрађени помоћу компјутерског програма Microsoft Excel. Анализом варијансе утврђена је статистичка значајност између параметара квалитета млека добијеног различитим системима пољопривредне производње. Од параметара дескриптивне статистике израчунати су средња вредност, минумум (мин.), максимум (макс.), стандардна девијација и стандардна грешка. Места експерименталног истраживања су: Фарма Марић Јелене под конвенционалном производњом, Србобран (100 коза расе француска алпина); Фарма Јегдић Бранка под традиционалном производњом, Српски Крстур (50 коза расе француска алпина); Фарма Габрић Мирослава под органском производњом, Галамбош (750 коза расе француска алпина); Акредитована лабораторија за испитивање квалитета млека Департмана за сточарство Пољопривредног факулета у Новом Саду. 28

39 На фармама се гаје козе расе француска алпина. Ова раса води порекло из француских Алпа. Приликом стварања ове расе, коришћена је дугогодишња селекција на високу производњу млека, што је чини једном од најмлечнијих раса коза на свету. Крупније и грубље је грађе. Просечна тежина коза је kg, а јарчева kg. Млечност алпине износи око литара у току једне лактације која траје дана (Rahmann, 2009a; Крајиновић и Пихлер, 2014). Плодност износи % ( Према Maroteau и сар. (2014), млеко алпине у просеку садржи 3,86% млечне масти и 3,27% протеина, а дневни принос износи 3,12 kg. Слика 1. Француска алпска коза Извор: Вуковић Тамара 4.1 Системи пољопривредне производње обухваћени истраживањем Циљ пољопривреде је производња здравствено безбедне хране у довољним количинама и ценама прихватљивим и за потрошаче и за произвођаче. За фармере ово значи узимање у обзир много фактора: поштовање закона и стандарда, оптимизацију продуктивности и трошкова производње у контексту глобалне конкуренције, очување животне средине, коришћење нових технологија, 29

40 прилагођавање променљивим потребама и захтевима потрошача као и узимање у обзир добробити животиња (ЕC, 2002) Конвенционална пољопривреда Циљ конвенционалне пољопривреде, осим производње хране за растући број становника је и тај да се производња одвија са што мање трошкова са што већим учинком, односно максимизирање приноса по јединици пољопривредне површине. То је допринело да квалитет конвенционалне хране из године у годину опада, са све већом употребом пестицида, хербицида, хемикалија и генетских модификација. Као последица јавља се велики број пољопривредних површина које су загађене, на којима су у великој мери заступљени корови и инсекти који постају отпорни на све јача хемијска средства. Ови отрови су сада већ толико јаки и синтетички модификовани да на негативан начин утичу на човеков живот али и на биљни и животињски свет уопште, па чак и на еволуцију свих бића на земљи. Када гледамо са аспекта сточарске произовдње, није тајна да добробит животиња најчешће није присутна у овом пољопривредном систему. Забележени су бројни случајеви патње животиња услед неадекватних услова држања, исхране, начина муже, поступцима у току муже, транспорта и клања али и селекције и узгајања животиња до те мере да то представља опасност по њихов живот. У конвенционалној пољопривреди животиње се често држе на малим површинама недовољно великим да испоље своје природне потребе, немају приступ паши и имају ограничену исхрану базирану првенствено на концентратним хранивима. Животиње се држе у нехигијенским условима што доводи до болести животиња али и њихове смрти. Такође, познат је и негативан утицај генетски модификованих организама, како на животну средину, тако и на сва жива бића у њој. Земљиште и биљке на њему подлежу тешким третманима хемијским средствима, генетској технологији и разним вештачким ђубривима. Конзумирање такве хране штети самој животињи али и њеним потомцима и крајњим производима. 30

41 4.1.2 Традиционална пољопривреда За традиционалну пољопривредну производњу се може рећи да представља корак до органске пољопривреде. Основна разлика је та што традиционална пољопривреда није законски регулисана као што је случај са органском. У традиционланој пољопривреди нема употребе пестицида, минералних ђубрива, хормона раста, генетски модификованих организама, већ се користе органска ђубрива и животиње се држе слободне на испаши док год то временски услови допуштају. Производи из овог система производње се продају по нижим ценама него органски, а велику улогу има поверење између произвођача и потрошача, пошто не постоји документ који потврђује веродостојност производње. У овом систему добробит животиња је подигнута на нешто виши ниво у односу на конвенционални систем Органска пољопривреда Осим традиционалне пољопривредне производње, јавља се све већи интерес и потреба за органском производњом хране. Органска пољопривреда је модерна верзија природног узгајања. Tехнологија се знатно променила, како у начину производње тако и у њеном обиму. Научници раде на проналажењу таквих супстанци које ће имати сличан учинак као и конвенционална средства али да нису штетне за животну средину и сва жива бића. Оно што жпредставља посебан изазов је профит. Органски систем производње је скупљи, приноси су мањи, из чега произилази и већа цена производа. Циљ органске пољопривреде је еколошка, исплатива, етички прихватљива и социјално оправдана пољопривредна производња. У органској пољопрвреди подразумева се коришћење природних поступака и средстава, док се употреба хемијских синтетизованих средстава потпуно забрањује или ограничава. Ђубрење се не искључује, али се минерална ђубрива замењују ђубривима органског порекла, као што су на пример стајњак, компост, зеленишно ђубриво и осока, која позитивно 31

42 утичу на принос и плодност земљишта, а користе се и микробиолошки препарати ради повећања микорбиолошке активности у земљишту. Конвенционални пестициди, хербициди и фунгициди се мењају средствима природног порекла прописани Правилником о органској производњи. У органској пољопривреди се инсистира на аутохтоним сортама биљака и домаћим расама стоке, јер имају бољи степен прилагођености одређеном подручју, бољу компетицију и толерантност на проузроковаче болести и штеточине. Једна од многих предности овог вида пољопровредне производње је што доприноси развоју руралних подручја, али и саме пољопривреде. Основни принципи органске пољопривреде проистичу из IFOAM-а (Међународна федерација покрета за органску пољопривреду) и они су следећи: принцип здравља, принцип екологије, принцип праведности и принцип неговања и старања. На овим принципима се заснивају регулативе Европске уније али и Закон о органској производњи Републике Србије. Органска пољопривреда је једини систем пољопривредне производње у Европској унији дефинисана законом. Закони налажу минимална правила за органску сточарску производњу: животиње морају имати приступ испусту, њихов број по јединици површине је ограничен, медицински третмани и додаци храни су забрањени, као и да храна за животиње највећим делом мора да буде произведена на самој фарми (EC, 2002). У овом виду производње одгајивачки циљеви никако не смеју да се базирају на максималном искоришћавању животиња, већ производњи оптималног нивоа производа (месо, млеко, јаја). Органско сточарство треба да задовољи следеће потребе: 1. забрањена је употреба синтетичих хемикалија и генетски модификованих организама; 2. систематично коришћење конвенционалних лекова није дозвољено; 3. добробит животиња мора да буде гарантована; 4. здравствено безбедна храна мора да се произведе (Меnа и сар., 2009). 32

43 Табела 11. Минималне површине за узгој коза (m 2 /грлу) (Правилник о контроли и сертификацији у органској производњи и методама органске производње ( Сл. гласник РС, бр. 30/2010)) Унутрашње површине (доступне животињи) 1,5 за козу 0,35 за јаре Спољашње површине (површина за кретање, без пашњака) 2,5 за козу 0,5 јаре 4.2 Фарма Марић Јелене, Србобран (конвенционална производња) Фарма је основана у мају године куповином грла из манастира у Ковиљу. Данас фарма броји око 100 коза (од којих се тренутно музе 61), два јарца и пар јарића расе француска алпина. Јелена тренутно не располаже пољопривредним површинама на којима би могла да гаји храну за своје козе. Када је у питању исхрана, и лети и зими, козе добијају ливадско сено и сено луцерске (сено луцерке лети буде старо и до 6 дана, дакле гледа се да буде што свежије). Сено делине садржи 20% протеина, а ливадско 11%. Сено набављају из Баната, обзиром да још увек немају своју производњу. Козе у лактацији у просеку конзумирају 2-3 kg сена на дан. Концентрат купују од Бечејке и он је у следећем саставу: 40% кукуруз, 28% сунцокретова сачма, 10% јечам, 10% жита. Удео концентрата у исхрани је 30-35% а козама се даје у количини од 1 kg дневно. Соју избегавају у исхрани коза. Од додатака исхрани користе минералне блокове, који су козама доступни сваки дан, и премикс који се додаје у концентрат. Вода је стално доступна козама и у просеку конзумирају 8 литара на дан. Када временски услови допуштају, козе се изводе у двориште ради боравка на сунцу и свежем ваздуху, где имају прилику за брст ораха и разних трава. Козе су смештене по боксевима у пластенику који је адаптиран њиховим потребама. Изолација објекта је од два слоја водонепропусног најлона и стаклене вуне између њих. Зими, температура у објекту не пада испод 10ºС. 33

44 Слика 2. Алпине на фарми у Србобрану Извор: Сивачки Горан Сликa 3. Алпине у Србобрану Извор: Сивачки Горан Слика 4. Алпине у Србобрану Извор: Вуковић Тамара Козе примају редовну ветеринарску негу. Од маја године (односно, од куповине грла и оснивања фарме), забележена су само два случаја маститиса од којих је један успешно излечен. Грла се обележавају ушним маркицама. Проблеме са унутрашњим паразитима до сада нису имали. Мужа се обавља два пута на дан полуаутоматски у праволинијском измузишту са осам музних места. Превенција је кључ здравља грла, па се тако и током муже велика пажња усмерава на хигијену. Виме се чисти пре и након муже, а први млазеви 34

45 се бацају. Након скидања апарата, козе се додатно измузавају. У пуној лактацији козе дају око 150 l млека на дан, а пред засушење око 100 l, што би значило да у просеку дају 2-3 l млека на дан. Више од 50% коза су првојарке. Апарати за мужу се перу киселином, базом и неутралним средством, које се показало као најбоље јер има најмањи ефекат на виме преко апарата. Млеко се прерађује у млекари, која се налази у на пар метара од објекта, капацитета 1000 литара. Производи које тренутно нуде под брендом CARPE DIEM су следећи: свеже млеко, јогурт, сурутка, кисело млеко, сирни намаз, млади сир, фета и сир са зачинским биљем. Слика 5. Мужа Извор: Марић Јелена У будућности, Јелена планира да купи земљиште ради производње сопствене хране за козе али и ради омогућавања испаше, као и проширење стада. Иако релативно млада фирма, CARPE DIEM је дефинитивно једна од најперспективнијих у овој бранши са теденцијом даљег раста већ успешне производње. 35

46 4.3 Фарма Јегдић Бранка, Српски Крстур (традиционална производња) Бранко Јегдић се већ 26 година бави козарством. На његовој фарми у Српском Крстуру се тренутно налази 50 коза расе француска алпина, 6 јарчева и 20 младих јарића у старости од око 7 месеци о којима брине заједно са својом ћерком и женом. Бранко располаже са 10 ha пољоприведних површина на којима гаји сточну храну попут јечма, кукуруза, пшенице, сунцокрета и детелине. Слика 6. Козе и два јарца на стрњишту Извор: Вуковић Тамара Козе иду на испашу али добијају и сено и концентрат (концентрат заузима 20% од укупне исхране). Ујутру козе једу сено и концентрат. Када се заврши са мужом следи испаша. Након испаше следи период одмора а после њега вечерња мужа и испаша. Након испаше, козама се даје мешавина концентрата, детелине и кукурузовине. Када су на паши, козе се хране на стрњиштима кукуруза, соје, сунцокрета и репе, затим суданском травом, детелином и шумским врстама попут багрема, јасена, врбе, јагодњака и лозе, јер се један део испаше одвија у шуми близу реке Тисе. На испашу иду два пута у току дана; ујутру након муже и после подне, пре вечерње муже. Када дневна температура падне, на пашу се воде једном дневно. 36

47 Испаша траје 8 месеци, уколико временски услови то дозволе. Козе су способне да пређу и до 10 километара дневно. Утрошак воде је у просеку 8 литара по кози на дан, коју добијају ујутру и увече. Од сена добијају сено луцерке и детелине али и мешавину сена широко лиснатих трава. Један део хране води порекло са сопственог газдинства, док је други део са земље у закупу. За 50 грла се утроши око бала сена годишње при полуотвореном систему. Концентрат се обично даје у јутарњим часовима, а зими два пута дневно, ујутру и увече. Концентрат садржи соју, кукуруз (које Бранко купује), јечам и сточно брашно. Такође се купује и гранулирани концентрат са високим садржајем селена. Поред редовне исхране, козама су стално доступни минерални и слани блокови. Слика 7. Козе на брсту Извор: Вуковић Тамара Лактација у просеку траје 8 месеци. Козе се музу два пута дневно (ујутру и увече) и у току те две муже се добије око l млека, односно 3-3,5 l/дан по кози. Најјаче лактације су од треће до пете, а највећа производња се постиже у седмој и осмој лактацији. Мужа се обавља полуаутоматски покретним апаратом који се пере након сваке муже, а дезинфекција вимена се врши пре стављања музног апарата. 37

48 Слика 8. Мужа Извор: Вуковић Тамара Козе су смештене у старијем објекту, али упркос томе имају довољно простора да испоље своје природне потребе захваљујући испустима. Козе се обележавају тетовир бројевима и ушним маркицама. Вакцинација се редовно врши. Када је у питању маститис, Бранко истиче да годинама није имао проблема са њим. Према њему, за козе су најопаснији влашци, желудачне глисте и псеће пантљичаре. Влашци нападају плућа, нос и једњак, преносe их пужеви а погодна места за њихов развој су веома влажна места попут бунара. Пантљичаре су цревни паразити и појављују се тамо где има паса и лисица, што представља највећи ризик за козе које су на испаши. Штетнији су за јариће него за козе. Када су у питању планови за будућност, тренутно је у изградњи млекара капацитета 1000 литара, у којој ће се млеко прерађивати у сир. У плану су димљени сир, сир са мирођијом и паприком и разни полутврди сиреви као и млади сир у маслиновом уљу и сурутка. Такође, у плану је и проширење стада на око 100 коза. Фарма Јегдић Бранка је типичан пример традиционалне фарме где је јасно изражена брига за козе и њихову добробит. 38

49 Слика 9. Козе на испаши на обали Тисе Извор: Вуковић Тамара 4.4 Фарма Габрић Мирослава, Галамбош (органска производња) Фарма је основана године и на самом почетку је бројала 200 оваца. Сам почетак је представљао један вид екстезивног овчарства и козарства. Мирослав је производњу проширивао постепеном куповином приватне земље, узимањем земље у закуп и куповином грла. Све је рађено плански; прво је купљена фарма са одличним смештајним капацитетима, потом је уследила куповина грла и на крају проширивање земљишних капацитета, да би на крају, као резултат добио заокружен циклус биљне и сточарске производње. У период конверзије ступили су године. Земљу која припада резервату природе Лудошко језеро су закупили и као такву нису смели да је третирају било каквим хемијским средствима. Период конверзије је трајао три године, а као органски произвођачи сертификовани су у јуну године. Период конверзије је био изузетно тежак, зато што су имали висока улагања а малу зараду, јер су се производи продавали као производи из периода конверзије, односно њихова цена је била нижа него што су органски. Данас фарма располаже са три газдинства (Бачки Виногради, Галамбош и Хоргош) и укупно око 600 ha површине. Луцерка се гаји на 39

50 300 ha, а од житарица се гаје овас, јечам, тритикале и кукуруз (кукуруз је из конвенционалне производње, али његова количина не прелази 10% на годишњем нивоу, односно до 10% је правилником дозвољено користити хранива из конвенционалне производње). Артичока, која се гаји на 30 ha, представља добру замену за кукуруз, јер је није потребно третирати, дугогодишња је врста, користе се и надземни и подземни органи, издашна је у смислу количине и служи за прављење силаже. Слика 10. Детелина код Бачких Винограда Извор: Вуковић Тамара Данас се у оквиру 3 газдинства налази 750 коза, 33 јарца и 200 јаради расе француска алпина (French Alpine), оваца мерино виртемберг расе (Merino Virtemberg), 20 оваца и 14 овнова расе ил де франс (Ill d France), приближно 70 оваца расе цигаја и 30 британских млечних оваца (British Milksheep). Порекло француске алпине је из Француске. Козе тренутно не иду на испашу јер се још увек пролагођавају на нове објекте у које су недавно премештене. Њихова исхрана је базирана на сену луцерке, детелине и ливадских трава. Концентрат добијају у току муже (два пута по 150 грама) и у току 40

51 дана по још један оброк. У просеку конзумирају око 2 kg сена и око 700 g концентрата, све у зависности од категорије. Утрошак воде је око 8 l дневно за козе и око 10 l дневно за јарчеве. Вода се конзумира по вољи помоћу аутоматизованих чесми. Концентрат се састоји од зоби, јечма, пшенице и кукуруза. Сено им је доступно током целог дана и конзумира се по вољи. Минерални и слани блокови су им доступни свакодневно. Слика 11. Алпина на фарми у Галамбошу Извор: Радовановић Оливера Тренутно се музе око 400 коза, и у просеку дају l млека дневно. Млеко прерађује млекара Дана која се налази у Врбасу са акцентом на прераду у козји сир и сурутку. Мужа се обавља два пута дневно, ујутру и увече. Измузиште је праволинијско са 48 музних места (по 24 са сваке стране). Мужа се обавља аутоматски под надзором радника који врше додатно измузавање коза ради контроле маститиса. Пре стављања апарата, виме се претходно очисти дезинфекционим средством које је прописано Правилником о органској производњи. Апарати се перу након сваке муже и то базом, а једном недељно и киселином. Козе су смештене по категоријама у великим модерним халама које су изграђене пре две године. Испусти постоје а неки су још увек у изградњи. Простирка 41

52 је од сламе виског квалитета и увек сува. Козе имају довољно простора за кретање и испољавање својих природних функција понашања што потврђују бале сена за пењање у боксевима. Слика 12. Козе у објекту Извор: Радовановић Оливера Слика 13. Мужа Извор: Вуковић Тамара 42

53 Грла се обележавају ушним маркицама. Превентива је најбитнија, али не у смислу ветеринарске интервенције, већ у смислу редовних дезинфекција и хигијене држања грла. Животиње које се држе у систему органске производње су отпорније од животиња држаних у неким другим системима. Добра хигијена, адекватна нега и услови држања (довољно простора за кретање, довољно хранидбеног простора) и исправна храна и вода, кључ су превентиве и стварања отпорности грла. Обавезно је водити евиденцију односно амбулатни протокол о свакој активности приликом лечења грла. Све болесне животиње морају се изоловати од здравих. Од природних препарата у сврху лечења и санирања повреда користе се јод, вазелин и сирће. Слика 14. Објекат за смештај коза на Галамбошу Извор: Вуковић Тамара Ову производњу контролише домаћа сертификациона кућа OCS (Organic Control System) из Суботице, што је довољна гаранција квалитета за европско тржиште. Данас у Србији, фарма породице Габрић је највећа органска фарма оваца и коза. Контролне тачке приликом сертификације су: залихе хране на фарми, прегледају да ли су сви производи јасно обележени, из ког су периода, из које сезоне, анализу узорака земљишта и воде не ради инспектор већ тражи резултате урађене анализе, проверава се и механизација. За све што се налази на фарми мора постојати 43