БИТИРУВ МАЛАКАВИЙ ИСҲИ
|
|
- Ῥαάβ Κουντουριώτης
- 7 χρόνια πριν
- Προβολές:
Transcript
1 ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ХАЛҚ ТА`ЛИМ ВАЗИРЛИГИ А. ҚОДИРИЙ НОМИДАГИ ЖИЗЗАХ ДАВЛАТ ПЕДАГОГИКА ИНСТИТУТИ ФИЗИКА-МАТЕМАТИКА ФАКУЛТЕТИ УМУМИЙ МАТЕМАТИКА КАФЕДРАСИ Ҳимоя қилишга руҳсат бераман Физика математика факултети декани доц Б. Эргашев йил Физика математика факултети Б 54 Математика информатика таълим йўналиши бўйича бакалавр даражасини олиш учун Сиртлар дифференциал геометриясини координаталар системасининг берилиш усуллари ёрдамида ўрганиш мавзусидаги БИТИРУВ МАЛАКАВИЙ ИСҲИ Бажарувчи: ЖДПИ математика ва информатика таълим йўналиши битирувчиси: Қўшбоқова. Г. Илмий раҳбар: кат.ўқт. Қурбонов Е. БМИ Умумий математика кафедраси йиғилиши қарори билан Қарор йил ҳимояга тавсия етилди Кафедра мудири: доц. О. Абдуллаев Жиззах
2 МУНДАРИЖА Кириш...3 И БОБ. ГАЛИЛЕЙ ТЕКИСЛИГИНИНГ ТАъРИФИ ВА МЕТРИC МУНОСАБАТЛАРИ..-. Нуқталар орасида масофа ва тўғри чизиқлар орасидаги бурчак Хозирги Евклид геометрияси аксиомалари ва улардан келиб чиқадиган натижалар... 7 ИИ БОБ. ЯРИМ ЕВКЛИД ТЕКИСЛИГИДА УЧБУРЧАКЛАРГА ДОИР МЕТРИК МУНОСАБАТЛАР..-. Ярим евклид текислигидаги учбурчаклар учун синуслар теоремаси Ярим евклид текислигидаги ички ва ташқи чизилган айланалар Хулоса..38 Адабиётлар... 45
3 Кириш Мамлакатимиз ижтимоий-иқтисодий ривожланишининг жорий ва истиқблдаги чора тадбирлари белгиланган. Жаҳон молиявий инқирози оқибатлари тасирини ҳар томонлама ҳисобга олиш, иқтисидий ривожланиш дастурларини ушбу жараёнлар нуқтаий назаридан шакиллантириш ва уларни изчил амалга ошириш давр талабидир. Бу борадаги чора тадбирлар призидент И.А.Каримовнинг Жаҳон молиявий-иқтисоди инқирози, Ўзбекистон шароитида уни бартараф етишнинг йўллари ва чоралари асарида батафсил баён етилган [6]. Маълумки [7], учбурчакларга доир метрик муносабатлар умумий таълим мактабларидан батафсил ўрганилган. Ушбу битирув малакавий ишида учбурчак комонлари ва бурчаклари орасидаги метрик муносабатлар ярим евклид текислигида ўрганилган, аниқроқ қилиб айтганда елементар геометриянинг учбурчакларга доир метрик муносабатлари синуслар теоремаси, косинеслар теоремаларининг ярим евклид тексликдаги кўринишлари келтириб чиқарилган. Битирув малакавий ишида Евклид ва ярим Евклид геометриялари паралел келтирилган. Бу билан қўйилган масалани олдиндан тасаввур қилиш ва ечиш осонлашди. Ишнинг. параграфида ярим евклид текислиги ва унинг асосий тешунчаларига таърифлар [9] келтирилган хамда тегишли ифодалар
4 исботланган. Шунингдек бу порагарафда қўйилган масалани ечиш учун зарурий тушунчалар тўлиқ келтирилган.. Параграфида ярим евклид текислигининг аксиёмалари системасини яхшироқ тасаввур қилиш мақсадида уларнинг евклид текислигидаги кўринишлари ва улардан келиб чиқадиган кўпгина натижалар исботлари билан ўрганиш учун келтирилган [3]. Ишнинг II боби асосий боб хисобланиб, унда қўйилган масала тўлиқ ечимини топган.. парагорафда ярим евклид текслигидаги ихтиёрий учбурчак томонлари ва бурчаклари орасидаги асосий муносабатлар [5], Пифагор теоремаси, учбурчаклар учун синуслар теоремаси, косинуслар теоремасининг кўринишлари ҳамда ярим евклид тексликлардаги учбурчакка ички ва ташқи чизилган айланалар хақидаги маълумотлар [] батафсил келтирилган. Битирув малакавий иши II боб, 4 та парагорафни ўз ичига олган жами 45 бетдан иборат.
5 Физика математика факултети Математика ва Информатика талим йўналиши битирувчи босқич талабаси Артикова Санобар Галилей текислигида учбурчакка доир метрик муносабатлар мавзусида ёзган битирув малакавий ишига ТАҚРИЗ Маълумки [3], геометрия ихтиёрий харакатда ўзининг катталигини, миқдорини ва маъносини сақлаб қолувчи тушунчаларнигина ўрганади. Ушбу битирув малакавий ишида умумий таълим мактабларидан маълум бўлган геометрик тушунчаларни ва улар орасидаги муносабатларни ярим евклид текслигидаги учбурчаклар мисолида ўрганилган. Ишнинг И бобида ярим евклид текслигининг асосий таърифлари ва асосий тушунчалари шунингдек қўйилган масалаларни ечишучун зарурий тушунчалар келтирилган. Битирув малакавий ишининг. парагорафида евклид ва ярим евклид текислигидаги елементар геометрие масалалар ўрганилган. Асосий натижалар сифатида ихтиёрий учбурчакнинг томонлари орасидаги c ва бурчаклари орасидаги c муносабатларни келтириш мумкин. Чунки олинган барча натижаларда бу муносабатлардан тўлиқ фойдаланилган. Бундан ташқари талаба евклид текслигидаги ўхшаш учбурчаклар томонлари орасидаги муносабатларни ҳам яхши билганлиги учун улардан яримевклид текслигидаги косинуслар ва синуслар теоремасини келтириб чиқаришда уддабуронлик билан фойдаланилган. Қўйилган масалалар евклид геометриясида тўлиқ олдиндан ечилган бўлсада, олинган натижаларни янглик деб хисоблаш мумкин. Шунингдек, ишда учбурчакка ички ва ташқи чизилган айланаларнинг яримевклид текислигидаги кўринишлари жуда қизиқарли холат деб хисоблайман. Метрика хисобига айланаларнинг яримевклид текислигидаги кўринишлари парабола цикл бўлиб қолиши жудаҳам аҳамиятлидир. Чунки бу билан дифференциал геометрия тушунчаларидан бири егрилиги ўзгармас чизиқларига мисоллар топилган. Аниқроқ айтганда, евклид текслигида егрилиги ўзгармас чизиқ айлана бўлса, ярим евклид текслигида бундай чизиқлар ролини параболалар бажаради. Талаба Артикова Санобар томонидан Галилей текислигида учбурчакка доир метрик муносабатлар мавзусида тайёрланган БМИ олий ўқув юртларида бажариладиган БМИ низоми талабларига мос келади. Шунинг учун, уни ДАҲ ҳузурида ҳимояга тавсия етаман. ф.м.ф.н. доц. Р. Анваров
6 Физика математика факултети Математика ва Информатика талим йўналиши битирувчи босқич талабаси Артикова Санобар Галилей текислигида учбурчакка доир метрик муносабатлар мавзусида ёзган битирув малакавий ишига ТАҚРИЗ Учбурчакларга доир метрик муносабатлар умумий таълим мактабларидан батафсил ўрганилган. Ушбу битирув малакавий ишида учбурчак комонлари ва бурчаклари орасидаги метрик муносабатлар ярим евклид текислигида ўрганилган, аниқроқ қилиб айтганда елементар геометриянинг учбурчакларга доир метрик муносабатлари синуслар теоремаси, косинеслар теоремаларининг ярим евклид тексликдаги кўринишлари келтириб чиқарилган. Битирув малакавий ишида Евклид ва ярим Евклид геометриялари паралел келтирилган. Бу билан қўйилган масалани олдиндан тасаввур қилиш ва ечиш осонлашди. Ишнинг. параграфида ярим евклид текислиги ва унинг асосий тешунчаларига таърифлар [9] келтирилган хамда тегишли ифодалар исботланган. Шунингдек бу порагарафда қўйилган масалани ечиш учун зарурий тушунчалар тўлиқ келтирилган. Ишдаги асосий натижалар сифатида ихтиёрий учбурчакнинг томонлари орасидаги ва бурчаклари орасидаги муносабатларни келтириш мумкин. Чунки олинган барча натижаларда бу муносабатлардан тўлиқ фойдаланилган. Бундан ташқари талаба евклид текслигидаги ўхшаш учбурчаклар томонлари орасидаги муносабатларни ҳам яхши билганлиги учун улардан яримевклид текслигидаги косинуслар ва синуслар теоремасини келтириб чиқаришда уддабуронлик билан фойдаланилган. Қўйилган масалалар евклид геометриясида тўлиқ олдиндан ечилган бўлсада, олинган натижаларни янглик деб хисоблаш мумкин. Шунингдек, ишда учбурчакка ички ва ташқи чизилган айланаларнинг яримевклид текислигидаги кўринишлари жуда қизиқарли холат деб хисоблайман. Метрика хисобига айланаларнинг яримевклид текислигидаги кўринишлари парабола цикл бўлиб қолиши жудаҳам аҳамиятлидир. Чунки бу билан дифференциал геометрия тушунчаларидан бири егрилиги ўзгармас чизиқларига мисоллар топилган. Аниқроқ айтганда, евклид текслигида егрилиги ўзгармас чизиқ айлана бўлса, ярим евклид текслигида бундай чизиқлар ролини параболалар бажаради. Талаба Артикова Санобар томонидан Галилей текислигида учбурчакка доир метрик муносабатлар мавзусида тайёрланган БМИ олий ўқув юртларида бажариладиган БМИ низоми талабларига мос келади. Шунинг учун, уни ДАҲ ҳузурида ҳимояга тавсия етаман.
7 Сирт тушунчаси ва уни берилиши. Текисликдаги очиқ доирага гомеоморф тўпламни елементар соќа деб атаймиз. Таъриф. Фазодаги Ф тўплам елементар соќанинг топологик акслантиришдаги образи бўлса, уни елементар сирт деб атаймиз. Демак, Ф тўплам елементар сирт бўлса, f:гф-топологик акслантириш мавжуд бўлиши керак. Бу ерда G R елементар соќа, Ф еса Р 3 дан келтирилган топология ёрдамида топологик фазога айлантирилган. Ф елементар сирт бўлса, f, G жуфтлик Ф ни параметрлаш усули дейилади. Албатта Г бошқа елементар соќа бўлса, Г ва Г ўзаро гомеоморф бўлади. g: G G гомеоморфизм бўлса, f g : G Ф ќам гомеоморфизмдир. Демак, елементар сирт учун чексиз кўп параметрлаш усуллари мавжуддир. Бирорта тўпламнинг елементар сирт еканлигини кўрсатиш учун, унинг бирорта параметрлаш усулини кўрсатиш керак. Агар Ф сирт f, G параметрлаш усули билан берилиб, u, v G учун фу,в нуқтанинг координаталари x u; v, y u; v, z u; v лар бўлса x x u, v y y u, v z z u, v система Ф сиртнинг параметрик тенгламалари системаси дейилади. Таъриф. Фазодаги бођланишли Ф тўпламга тегишли ќар бир нуқтанинг бирорта атрофида Ф елементар сиртга айланса, Ф содда сирт дейилади. Иккинчи таърифга изоќ берамиз, демак, Ф содда сирт бўлши учун унга тегишли ќар бир рф нуқта учун шундай Ур атроф Р 3 да мавжуд бўлиб, кесишма Ур Ф елементар сирт бўлиши керак. Кейинчалик курс давомида сирт деганда елементар ёки содда сиртни тушунамиз. Мисоллар. Ќар қандай текислик елементар сиртдир, чунки текислик доирага гомеоморфдир. Агар Мх,у,з текислик нуқтаси, ва векторлар текисликка параллел бўлса, уни r r u v, - < u <+, - < v <+ кўринишида параметрлаш мумкин. Бу ерда радиус векторидир. r x, y, z - M нуқтанинг
8 Елементар G -соќада аниқланган z f x, y узлуксиз функсия графиги елементар сиртдир. Сабаби, x, y, f x, y x, y акслантириш проексия гомеоморфизмдир. Чизма- 3 Икки ўлчамли сфера С елементар бўлмаган содда сиртдир. Р радиусли сфера С нинг марказига координаталар бошини жойлаштирсак, уни С x, y, z 3 : x y z тўплам сифатида қарашимиз мумкин. С нинг s R R сирт еканлигини исботлаш учун унга тегишли бирорта Р ни олайлик. Р дан фарқли С нуқтани жанубий қутб сифатида, унга диаметрик қарамақарши бўлган Н нуқтани шимолий қутб ќисоблаб, з ўқини координата бошидан Н нуқта орқали ўтказамиз, Оху текислиги еса О нўқтадан ўтувчи ва ОН га перпендикуляр текисликдир Бу текислик ва сфера кесишишидан ќосил бўлган айланани екватор деб атаймиз. Енди у билан Қ нур ва х ўқи орасидаги бурчакни, в билан П ва Қ нурлар орасидаги бурчакни белгилаймиз. Бу ерда Қ - NPS меридианнинг екватор билан кесишиш нуқтасидир, u, v. Шунда С нинг НС - меридиан чиқариб ташланган қисми : P u, v акслантириш ёрдамида ; ; елементар соќага гомеоморф акслантирилади ва x Rcos ucos v, y Rsinucos v, z sinv тенгламалар ёрдамида параметрланади. N Чизма-
9 sin, z v. тенгламалар системаси доиравий 4 x Rcos u, y R u силиндрнинг параметрик тенгламаларидир. Бу ерда - <у<+, - <в<+. Албатта силиндр ќам елементар сирт емас. ифодани Чизма-3 Агар биз r u, v x u; v; y u; v; z u; v вектор функсияни кирицак r r u; v, u, v G кўринишда ёза оламиз. Бу тенглама Ф сиртнинг вектор кўринишдаги тенгламаси дейилади. Табиийки, Ф сирт елементар сирт бўлмаса, ва тенгламалар уни бирорта нуқта атрофида аниқлайди. Агар Ф елементар сирт бўлса, уни тўлиқ ёки тенгламалар ёрдамида аниқлаш мумкин.. Сиртнинг ошкормас кўринишда берилиши. Бизга G R 3 очиқ тўплам ва Г да аниқланган силлиқ F x; y; z функсия берилган бўлсин. Шунда Ф x; y; z G: F x; y; z тўплам Ф функсиянинг сатќ тўплами ёки сирти дейилади. Агар grdf бўлса, Ф ќақиқатдан ќам содда сирт бўлади. Ќақиқатдан, агар p x; y; z Ф нуқтада F z бўлса, ошкормас функсия ќақидаги теоремага кўра, шундай, сонлари ва G x; y : x x y y, соќада аниқланган z f x; y функсия мавжуд бўлиб, x; y G лар учун F x; y, f x; y тенглик, z f x; y ва z f x; y муносабатлар бажарилиб, П x; y; z: x x, y y, z z параллелипипеднинг Ф билан кесишмаси z f x; y функсиянинг графигидан иборатдир. Демак, Ф ўзига тегишли ќар қандай нуқтанинг етарли кичик атрофида елементар сирт бўлади.
10 Бизнинг курсимизда асосий метод математик анализ бўлганлиги учун, биз сиртлардан қўшимча шартларни талаб қиламиз. Таъриф. Ф сирт учун унга тегишли ихтиёрий нуқта атрофида f, G параметрлаш усули мавжуд бўлиб, бунда x u; v, y u; v, z u; v функсиялар узлуксиз хусусий ќосилаларга ега ва xu yu zu x y z v v v матрисанинг ранги иккига тенг бўлса, Ф сирт регуляр сирт дейилади, параметрлаш усули еса регуляр параметрлаш дейилади. Сиртнинг регулярлик шартини r, кўринишда ќам ёзишимиз u r v мумкин. Биз курсимизда асосан регуляр сиртларни ўрганамиз. Енди сиртларнинг берилиш усуллари ќақида қуйидаги теоремаларни исботлайлик. Теорема. Бизга Г соќада аниқланган силлиқ x u; v, y u; v, z u; v функсиялар берилиб, ќар бир нуқтада rng x y z бўлса, u u u x y z v v v x x u; v y y u; v z z u; v система регуляр сиртни аниқлайди. u; v G Теорема. Регуляр Ф сирт унга тегишли p u, v нуқта атрофида,, u, v G параметрик тенгламалар ёрдамида берилиб, р нуқтада x x u v y y u v детерминант нолдан фарқли бўлса, шундай силлиқ f x, y функсия мавжудки р нуқтанинг атрофида Ф сирт z f x, y функсиянинг графигидан иборатдир. Изоќ. Биз регуляр сиртларнинг параметрлаш усулини танлаганимизда ќар доим x u, x v, y u, y v, z, z ќосилалар мавжуд ва узлуксиз бўлишини талаб қиламиз. u v -МАВЗУ. Егри чизиқли координаталар. Силлиқ сиртлар, уларни вектор функсия ёрдамида параметрлаштириш. Сиртнинг уринма текислиги ва нормали. усули Регуляр Ф сиртнинг рф нуқта атрофида регуляр f, G параметрлаш r r u, v
11 тенглама ёрдамида берилган, сирт устида р нуқтадан ўтувчи егри чизиқ берилган бўлиб, у t, t. тенглама ёрдамида параметрланган ва f G бўлсин. Аниқлик учун, р сирт нуқтаси сифатида u; v координаталарга, егри чизиқ нуқтаси сифатида параметр t нинг t қийматига мос келсин. Табиийки, ќар бир t ; учун шундай u t, v t G нуқта мавжуд бўлиб, t r u t, v t 3 тенглик ўринли бўлади. Агар силлиқ егри чизиқ бўлса, u t, v t функсиялар ќам дифференсиалланувчи функсиялар бўлади. Буни исботлаш учун Ф нинг регуляр сирт еканлигидан фойдаланамиз. Ф регуляр сирт бўлганлиги учун rng x y z u u u xu yu. Аниқлик учун бўлсин деб фараз қилиб, x y z x y v v v x x u; v системани қараймиз. y y u; v Агар силлиқ егри чизиқ бўлса, t вектор функсиянинг координаталари x t, y t, z t дифференсиалланувчи функсиялар бўлади. Бирорта t ; учун x x t, y y t, z z t. ва u u t, v v t белгилашлар киритиб, системани v x x u; v y y u; v x u y u, v, v x y бошланђич шартлар билан қараймиз. Тескари функсия ќақидаги теоремага асосан шундай, сонлари ва x, y : x x, y y соќада аниқланган ва дифференсиалланувчи u u x, y, v v x, y функсиялар мавжуд бўлиб, улар u u x, y, x x u x, y, v x, y, u u x, y v v x, y, y y u x, y, v x, y, v v x, y муносабатларни қаноатлантиради. Биз умумийликни чегараламасдан u, v : u u, v v соќа учун П G муносабат ўринли деб ќисоблаймиз. v
12 Енди сонини шундай танлаймизки, t t бўлганда x x t, y y t муносабатлар бажарилсин. : x, y, z x, y қоида билан аниқланган : 3 R R проексия ёрдамида t t учун x t, y t x t, y t, z t тенгликни ќисобга олиб, u t u x t, y t v t v x t, y t дифференсиалланувчи функсияларни аниқлаймиз. Бу функсиялар u t u, v t v ва t ru t, v t тенгликларни қаноатлантиради ва т * нуқта атрофида аниқланган функсиялар бўлади. Бу т * нуқта ихтиёрий танлангани учун ут,вт функсиялар а,б оралиқнинг ќар бир нуқтасида дифференсиалланувчидир. Агар регуляр егри чизиқ бўлса, у ќолда p t r uu r vv тенгликдан u, vларнинг бир вақтда нолга тенг бўлмаслиги келиб чиқади. Шундай қилиб, егри чизиқни u u t v v t тенгламалар билан бериш мумкин. Бу тенгламалар чизиқнинг ички координаталардаги тенгламалари деб аталади. Ф сиртда u t, v v const ва u u const, v t тенгламалар билан аниқланувчи егри чизиқлар координата чизиқлари деб аталади. Координата чизиқларининг уринма векторлари мос равишда векторлардир 4-чизма. r u ва r v Чизма-4 Таъриф. вектор сирт устида ётувчи р нуқтадан ўтувчи егри чизиқнинг уринма вектори бўлса, у Ф сиртга р -нуқтадаги уринма вектор деб аталади. Теорема. Регуляр сиртнинг берилган нуқтадаги уринма векторлари тўплами икки ўлчамли чизиқли фазодир.
13 Таъриф. Ф сиртнинг р u; v нуқтасидан ўтувчи ва r u u ; v, r v u ; v векторларга параллел текислик р нуқтадаги уринма текислик деб аталади. r v Уринма текислик таърифида сиртнинг параметрланиш усулига бођлиқ r u векторлар қатнашишига қарамасдан уринма текислик тушунчаси сиртнинг параметрланиш усулига бођлиқ емаслигини қуйидаги теорема кўрсатади: Теорема. П р u; v нуқтадан ўтувчи текислик, қ сиртнинг р га яқин нуқталаридан бири, д- р ва қ нуқталар орасидаги масофа, ҳ қ нуқтадан П текисликгача бўлган масофа бўлсин. Шунда П текислик р нуқтадаги уринма текислик бўлиши учун, lim q p тенгликнинг бажарилиши зарур ва етарлидир. -МАВЗУ. Сиртнинг биринчи квадратик формаси. Сирт устидаги чизиқнинг ёй узунлиги, икки чизиқ орасидаги бурчак. Сирт устидаги соҳанинг юзаси. h d R 3 да регуляр Ф -сирт берилган бўлса, Ф га уринма фазо * ва T Ф га P тегишли иккита, векторлар учун уларнинг скаляр кўпайтмасини I, билан белгилаймиз. Бу скаляр кўпайтма ёрдамида Ф сиртнинг биринчи квадратик формасини аниқлаймиз. Уринма фазода r u ва r v r r, r r,-тенгликларни ёзиб, u векторлар базисни ташкил қилганлиги учун v u v I, ru r u, r v r v ифодани ҳосил қиламиз. Демак, I, ни ҳисоблаш учун, ва векторларнинг r u, r v базисдаги координаталарини ва E r u функсияларни билишимиз етарли. Биринчи квадратик формани,, F r u r, v ва G r v I, E F G кўринишда аниқлаймиз. Биринчи квадратик форма ёрдамида қуйидаги ишларни бажариш мумкин:. Сирт устида чизиқлар узунлигини ҳисоблаш Ф-сиртнинг f, G параметрлаш усули r r u, v
14 тенглама ёрдамида берилиб, сиртда u u t, v v t. тенгламалар билан чизиқ берилган бўлсин. учун параметрларнинг t ва t t t қийматларига мос келувчи ёй узунлигини ҳисоблайлик. Биламизки, бу ёй узунлиги R 3 да, t t t t dt t l формула билан ҳисобланади. Бу ерда, t r u t v t ва v r u r t v u еканлигини ҳисобга олсак, dt v G u v F u E l t t t t формулани ҳосил қиламиз.. Сирт устида ётувчи чизиқлар орасидаги бурчак. Ф -сиртда t ва s тенглама билан регуляр чизиқлар берилган бўлсин. Агар бу чизиқлар кесишса яъни t s тенгликни қаноатлантирувчи t, s лар мавжуд бўлса,, t, s векторлар орасидаги бурчакни шу нуқтадаги егри чизиқлар орасидаги бурчак деб атаймиз: Бу бурчакнинг қиймати бўлса,, cos s t s t тенглик ўринлидир. Бу ерда,, t v r t u r t v u s v r s u r s v u тенгликларни ҳисобга олсак, cos s v G s v s Fu s u E t v G t v t Fu t u E s v t Gv s u t v s v t u F s u t Eu муносабатни ҳосил қиламиз.
15 МАВЗУ: ГАЛИЛЕЙ ТЕКИСЛИГИДА УCҲБУРCҲАККА ДОИР МЕТРИК МУНОСАБАТ. И БОБ. ГАЛИЛЕЙ ТЕКИСЛИГИНИНГ ТАъРИФИ ВА МЕТРИC МУНОСАБАТЛАРИ... Нуқталар орасида масофа ва тўғри чизиқлар орасидаги бурчак. Текисликда x, y x, y веклторлар берилнган бўлсин...- таъриф. v векторларнинг скаляр кўпайтмаси x x y y агар х х= бўлса кўринишда аниқланадиган аффин текисликка Галилей текислиги дейилади. Кўпгина адабиётла рда Галилей текислиги ярим евкилид текислиги ҳам деб аталади. Бунинг сабаби векторларнинг скаляр кўпайтмаси Евклид текислигидаги векторлар скаляр кўпайтмасининг ярми кўринишида еканлигидадир. Евклид текислигидаги каби ярим Евклид мтекислигининг ҳам ҳаракатлари мавжуд...-таъриф. Галилей текислигидаги нуқталарнинг координаталарини алмаштирувчи x x y vx y... Тенгламалар системасига Галилей текислигидаги ҳаракат деб аталади... ҳаракатни x x y vx y Кўринишидаги Ой ўқ йўналишидаги силжиш ва x x y y Параллел кўринишиларга ажратиш мумкин.....3
16 ..-теорема:.. ҳаракат Галилей текислигидаги ҳар қандай тўғри чизиқни яна тўғри чизиққа параллел тўғри чизиқни ўзига параллел тўғри чизиққа ўтказади. Исбиот: й=кх+б тўғри чизиқ берилнган бўлсин, у ҳолда вх+й+б=кх+а+б ёки й=к-вх+б-б тенглама яна тўғри чизиқ тенгламасини ифода етади. й=кх+б ва й=кх+б ўзоро параллел тўғри чизиқлар беилган бўлсин, у ҳолда vx y k x vx y k x y k v x y k v x Тенгламалар системаси к-в=к-в еканлигидан параллел тўғри чизиқларни ифода етади. Теорема исбот бўлди. Ушбу теореманинг исботини -қисмида келтирилганларни чизмамда қуйидагича келтириш мумкин. y y k v x y kx x Демак,.. ҳаракат ярим Евклед тикеслиги учун буриш ва параллел кўринишдан иборат екан. Таърифдан келиб чи ққан ҳолда Мх;й ва Н х;й нуқталар.охиридаги масофани
17 MN x x Кўринишида аниқлаш мукин...4 Агар х=х бўлса, М ва Н нуқталар орасидаги масофа га тенг бўлади. Бундай ҳолларда нуқталар орасидаги иккинчи масофа га тенг MN y y..4 бўлади. Шунинг учун ярим Евклид текисликлари бўинган материали текисликлар деб аталади. Буларга асосланиб, нуқталар орасидаги масофани қуйидаги кўринишларда белгилаш мумкин. MN Ярим Евклид маъносидаги -биринчи, MN - масофалар. MN MN масофа [МН] кесманинг Ох ўқидаги прожексиясини ифода қилса, масофа Евклид маъносидамги кесма узунлигини ифодалайди. y B y y B A y A x x x x x x Нуқталар орасидаги масофа.. ҳаракатда инвариант еканлигини кўриш мумкин. Ах,й ва Бх,й нуқталар берилган бўлсин... ҳаракатда бу нуқталарнинг образлари А`х`,й` ва Б`х`,й` лар бўлсин. У ҳолда х`=х` ва й`=вх+й+б, й`=вх+й+б бўлади. Бундан й` -й`= х+й+б- вх+й+б=й-й келиб чиқади. Ярим Евклид текислигига берилган таърифдан ва нуқталар орасидаги масофадан фойдаланиб, айланага таъриф берамиз...-таъриф: Берилган нуқталардан бир хил масофада ётган нуқталар тўпламига айлана деб аталади.
18 Мх,й айлананинг ихтиёрий нуқтаси Оа,б еса берилган нуқта бўлсин. У ҳолда..4 га кўра OM x R ёки x R тенглама Ервклид текислигида иккита ўзоро параллел тўғри чизиқни ифодалайди. Демак х=±а кўринишидаги иккита тўғри чизиқ ярим Евклид текислиги учун маркази Оа,б нуқтада бўлган айлананинг тенгламаси екан. Маълумки [а,б] Евклид текислигида иккита тўғри чизиқ орасидаги бурчак деб маркази шу тўғри мчизиқларнинг кесишган нуқталари бўлган бирлик айлананинг тўғри чизиқлар билан чегараланган,ёйнинг узунлигига тенг. Бу тушунчани ярим Евклид текислигидаги кўриниши оддий Евклид маъносидаги кесма узунлиги бўлади. Шунинг учун й=кх+б, й=кх+б тўғри чизиқлар орасидаги бурчак k k..8 га тенг бўлади. y l N Q N m x
19 l N Q N m... Евклид текислигидаги айлананинг ярим Евклид текислигидаги кўринишлари. Маълумки, [ ] Ебклид текислигидаги айланага мтурли хил таърифлар бериш мумкин. Масалан, берилган нуқтадан бир хил масофада ётган нуқталар тўплами ёки берилган кесма фақат тўғри бурчак остида кўринувчи нуқталар тўпламига айлана деб аталади. Келтирилган таърифнинг -қисми Ярим евклид текислигида иккита параллел тўғри чизиқ еканлигини. да кўриб чиқдик. Енди шу таърифнинг иккинчи қисмининг ярим Евклид текислигидаги кўринишидаги кўринишини аниқлайлик. Берилган кесма учлари Аа,а Бб,б кўринишидаги координаталарга ега бўлсин. Мх,й еса [А,Б] кесма ўзгармас бурчак остида кўрина,диган нуқталар тўпламининг ихтиёрий нуқтаси бўлсин. y M x, y A, B, x
20 АМ ва БМ тўғри чизиқлар й=кх+б ва й=кх+б кўринишдаги тенгламала рга ега бўлсин. Бу тенгламаларни Евклид текислигидаги икки нуқтадан ўтувчи тўғри чизиқ тенгламсидан ҳам ҳосил қилиш мумкин [ ]. Бу ерда x y K ва x y K бўлиб бу рчакка бе рилган таърифга асосан x y x y k k бўлади. Ву бурчак ўзганрмас бўлганлиги учун x y x y y x y x x x x x x x y бу ерда,,, c кўринишидаги белгилашлар кирицак, c x x y.. Ҳосил бўлади. Бу еса Евклид текислигидаги паробала тенгламасидир. Ярим Евклид текислигида бирор аффин координаталар системасига нисбатан координаталари.. тенгламани қаноатлантирувчи нуқталар тўпламига сикл деб аталади. Маълумки, [ ] Евклид текислигидаги айлананинг ҳар бир нуқтасидаги егрилиги ўзгармас сонга /Р га тенг. Агар.. пораболанинг егрилигини ҳисобласак у ҳам ўгармас сонга тенг бўлади.
21 .. даги ярим евклид текислигидаги ҳаракатда сикл яна сиклга ўтиншини кўрсатайлик. Ҳаракат тенгламасини x y x vx y.. кўринишида олайлик... ни поорабола тенгламасига қўйсак vx y x x c y x v x c яна сикл тенгламаси ҳосил бўлади. Демак, сикл ярим евклид геометриямси тушуннчаларидан бири екан, чунки у галилей ҳаракатига нисбатан инвариантдир. Агар ҳаракат тенглама,сини v x x v y vx y 4..3 Кўринишида олсак бу ҳаракат парабола нуқталарини яна шу парабола нуқталарига акслантиради. Евкилед текслигида ҳар бир нуқтасидаги егрилиги ўзгармас бўлган чизиқлар айлана ва тўғри чизиқ бўлса, ярим евклид текислигида бундай хоссага ега бўлган чизиқлар сикл билан тўғри чизиқдир. Евклид текислигидаги айлананинг бирор йўналишга параллел бўлган ватарлариунинг ўрталари битта тўғри чизиққа тегишли бўлади. Бу тўғри чизиқнинг айлана билан чегараланган бўлаги дастлабки ватарларга қўшма ватар деб аталади [ ]. Шунга ўхшаш бирор сикл берйл ган бўлса, махсус йўналишга параллел бўлмаган бирор тўғри чизиққа параллел тўғри чизиқлар тўплами сиклни параллел ватарларини ҳосил қилади. Бу параллел ватарларнинг ўрталари битта тўғри чизиқда ётади. Айлана унга тегишли бўлмаган нуқтадан ўтказилган уринмаларининг узунлиги ўзоро тенг. Шунга ўхшаш сиклга унга тегишли бўлмаган бирор нуқтадан ўтказилган уринмаларнинг узунликлари ўзоро тенг бўлади.
22 Ярим евклид текислигининг аксиомалари системасига тўхташдан олдин евклид геометрияси аксеомаларини ва улардан келиб чиқадиган баъзи натижаларни келтирайлик... Хозирги Евклид геометрияси аксиомалари ва улардан келиб чиқадиган натижалар Богликлик аксиомалари ва улардан келиб чикадиган натижалар Елементар геометрия аксиомалари беш гурухга булиб урганилади. И- гурух, саккизта боғлиқлик аксиомаларини уз ичига олади. ИИ-гурух, тўртта тартиб аксиомаларидан иборат. III -гурух, бешта конгруентлик аксиомаларидан тузилган. ИВ- гуруҳ битта узлуксизлик аксиомасидан ташкил топган. В-гурух, битта параллеллик аксиомасини уз ичига олади. Богликлик аксиомаларида нукта, тугри чизик ва текисликларни узаро жойлашиши хоссалари хакида суз юритилади ва «тегишли» сузи билан ифодаланилади. Бунда «а нукта а тугри чизикка тегишли», «а нукта а тугри чизикда ётади» ва «а тугри чизик а нуктадан утади» каби жумлалар тент кучли, «а нукта а текисликка тегишли», «а нукта а текисликда ётади» ва «а текислик а нуктадан утади» каби жумлалар тент кучли деб хисобланади. Агар С нукта а ва б тугри чизикларга тегишли булса, а ва б тўғри чизиклар С нуктада кесишади дейилади. а тугри чизикнинг барча нукталари а текисликка тегишли булса а тугри чизик текисликда ётади ёки а текислик а тугри чизик оркали утади деб аталади. Қ ва Р текисликларнинг хар бири а тугри чизик оркали уца, Қ ва Р текисликлар а тугри чизик буйича кесишади дейилади. Биринчи гурух куйидаги саккизта аксиомалардан ташкил топтан: И аксиома. Л ва В нукталар кандай булмасин, бу нукталарнинг хар биридан утувчи с тугри чизик мавжуд. аксиома. Турли а ва В нукталар кандай булмасин, бу нукталардан утувчи биттадан ортик булмаган тугри чизик мавжуд. Бу икки аксиомани куйидагича ифодалаш мумкин: Исталган иккита турли нукталар бу нукталардан утувчи битта ва факат битта тугри чизикни аниклайди.
23 И3 аксиома. гар бир тугри чизикда камида иккита нукта ётади. Бир тугри чизикда ётмайдиган камида учта нукта мавжуд. 4 аксиома, а,в,с нукталар қандай булмасин, бу нукталарнинг хар биридан утувчи л текислик мавжуд. Ҳар бир текисликда камида битта нукта ётади. И5 аксиома. Бир тугри чизикда ётмайдиган а,в,с нукталар кандай булмасин, бу нукталарнинг хар биридан утувчи биттадан ортик булмаган текислик мавжуд. 6 аксиома, д тўғри чизикнинг А ва В нукталари α текисликда ёца, д тугри чизик ҳам текисликда ётади. 7 аксиома, Қ ва Р текисликлар битта умумий С нуктага ега булса текисликларнинг хар бирида ётувчи нукта, уларнинг яна камида битта умумий Д нуктаси мавжуд. 8 аксиома. Бир текисликда ётмайдиган камида туртта нукта мавжуд. Богликлик аксиомаларидан бир неча натижалар келиб чикади. Бу натижалардан баъзиларини келтирамиз..3 теорема. Иккита тўғпу чизик биттадан ортик булмаган умумий нуктага ега. Иккита текислик ёки умумий нуктага ега емас ёки умумий тугри чизикка ега. Текислик ва унда ётмайдиган мўғпу чизик биттадан ортиқ булмаган умумий нуктага ега. Исбот. Биринчи тасдикнинг исботи аксиомадан келиб чикади. Яъни, тескарисини фараз киламиз. а ва б тугри чизиклар бир биридан фаркли булиб, умумий С нуктадан ташкари Д нуктага хам ега булсин. У холла, С, Д нукталар а, б тугри чизикларга тегишли екани келиб чикади. С ва Д нукталар а, б тугри чизикларга тегишлилигидан И аксиомага кура а тугри чизик билан б тугри чизик устма уст тушади. Бу зиддият биринчи тасдикни исботлайди. Иккинчи тасдикни исботлайлик. Қ ва Р текисликлар умумий П нуктага ега булсин деб фараз килайлик. 7 аксиомага кура Қ ва Р текисликлар Р дан фаркли умумий Қ нуктага ега булади. Р ва Қ нукталардан утувчи тугри чизик Қ ва Р текисликларнинг хар бирида ётади. Демак, а тугри чизик Қ ва П текисликларнинг умумий нукталаридан ташкил топтан екан. Бундан ташкари, а тугри чизик а ва р текисликларнинг барча умумий нукталарини уз ичига олади. Ҳакикатдан хам Қ ва П текисликларнинг а тугри чизикда ётмайдиган умумий Р нуктаси бор деб фараз килайлик. У холда, Қ ва П текисликларнинг бир тугри чизикда ётмайдиган умумий учта Р, Қ, Р нукталари мавжуд булади. 5 аксиомага кура Қ ва П текисликлар устма уст тушади. Шундай килиб, Қ ва П текисликлар тугри чизик буйича кесишар екан. Тасдик исботланди. Учинчи тасдик еса 6 аксиомадан келиб чикади. Хакиқатдан хам, текислик ва унда ётмайдиган тугри чизикнинг иккита умумий нуктаси булсин деб фараз килсак, 6 аксиомага кура тугри чизик текисликда
24 ётиши келиб чикади. Бу зиддият теореманинг учинчи тасдигини исботлайди..3 теорема исботланди..4 теорема. Тўғпу чизик ва унда ётмайдитн нукта, ҳамда иккита кесишувчи мўғпу чизиклар оркали битта ва факат битта текислик утади. Исбот. Биринчи тасдикни исботлаймиз. Б нукта а тугри чизикка тегишли емас деб фараз килайлик. 3 аксиомага кура а тугри чизикда камида иккита нукта мавжуд. Бу нукталарни р ва Қ деб белгилайлик. И4 аксиомага кура В, Р, Қ нукталардан утувчи л текислик мавжуд. 6 аксиомага кура я текислик а тугри чизик оркали утади. 5 аксиомага кура бир тугри чизикда ётмайдиган В, Р, Қ нукталардан утувчи текислик ягона равишда аниклангани учун а тўғри чизик ва Б нуктадан утувчи Қ дан бошка текислик мавжуд емас. Енди иккинчи тасдикни исботлаймиз. а ва б тугри чизиклар С нуктада кесишади деб фараз килайлик. 3 аксиомага кура а тугри чизикда С дан фаркли А нукта, б тугри чизикда С дан фаркли В нукта мавжуд. А, В, С нукталар бир тугри чизикда ётмайди. 4 аксиомага кура А, В, С ларнинг хар биридан утувчи я текислик мавжуд. 6 аксиомага кура п текислик а ва б тугри чизиклардан утади. 5 аксиомага кура бу текислик ягона..4 теорема исботланди..5 теорема. Ҳар кандай текислик бир мўғпу чизикда ётмайдиган камида учта нуктани уз ичига олади. Исбот. 8 аксиомага кура Қ текисликда ётмайдиган В нукта мавжуд. 3 аксиомага кура АВ тугри чизикдан ташкарида С нукта мавжуд. А нукта АБC ва я текисликларнинг умумий нуктаси еканидан, 7 аксиомага кура уларнинг яна камида битта умумий Д нуктаси бор. Шундай килиб, Қ текисликда А нуктадан ташкари Д нукта хам мавжуд. 8 аксиомага кура ЛВП текисликда ётмайдиган Е нукта мавжуд. 4 аксиомага кура АБЕ текислик мавжуд, 7 аксиомага кура, АБЕ ва Қ текисликлар А дан фаркли умумий Ф нуктага ега 6 аксиомага кура Ф нукта АВ тугри чизикда ётмайди. Ф вас нукталар АВ тугри чизикда ётмаслигидан,.4 теореманинг иккинчи тасдигига кура улар АБФ ва АБД текисликларнинг умумий нукталари була олмайди, бу ердан Д ва Ф нукталар хар хил екани келиб чикади. Шундай килиб, Қ текисликда учта А, Д, Ф турлича нукталар мавжуд екан..5 теорема исботланди. Тартиб аксиомалари ва улардан келиб чикадиган натижалар Биз тугри чизикдаги нукта шу тугри чизикдаги бошга иккита нуктага нисбатан тайин муносабатда «орасида ётади» деб фараз киламиз. Бунда қуйидаги аксиомаларнинг шартлари бажарилган булиши керак.
25 ИИ аксиома. В нукта Л ва С нукталар орасида ёца, у холда А, В, С битта тугри чизикнинг турли нукталари булиб, В нукта С ва А нукталар орасида хам ёцин. ИИ аксиома. А ва С нукталар кандай булмасин, АС тугри чизикда хеч булмаганда битта В нукта мавжуд булиб, С нукта А ва В нукталар орасида ёцин. ИИ3 аксиома. Тугри чизикнинг ихтиёрий учта нуктаси ичидан колган иккитасининг орасида ётувчи биттадан ортиқ булмаган нуктаси мавжуд. ИИ ИИ3 аксиомалар тартибнинг чизикли аксиомалари дейилади. Таъриф. А ва В нукталар жуфтлиги кесма деб аталади ва АВ ёки ВА каби белгиланади. А ва В нукталар орасида ётувчи нукталарни АВ кесманинг ички нукталари ёки оддий килиб АВ кесманинг нукталари, А ва В нукталарни еса кесманинг учлари дейилади. ИИ4 аксиома. Паш аксиомаси А, В,С бир тугри чизикда ётмайдиган нукталар ва а АБC текислигида ётиб, А, В, С нукталарнинг бирортасидан хам утмайдиган тугри чизик деб фараз килайлик. Агар а тугри чизик ЛВ кесманинг бирор нуктасидан уца, у холда а тугри чизик АС ва ВС кесмалардан факат биттасининг ички нуктасидан утади..6 теорема. Хар кандай АС кесма камида битта Д нуктани уз ичига олади. Исбот. 3 аксиомага кура АС тугри чизикдан ташкарида ётувчи Е нукта мавжуд. ИИ аксиомага кура А тугри чизикда шундай Ф нукта мавжудки, бунда Е нукта АФ кесманинг ички нуктаси булади 7 расм. П аксиомага кура ФC. тугри чизикда шундай Г нукта мавжудки, С нукта Ф ва Г нукталар орасида ётади. ИИ3 аксиомага кура Г нукта Ф ва С нукталар орасида ётмайди. ИИ4 аксиомага кура ЕГ тугри чизик АС ва ФC кесмалардан биттасининг ички нуктасидан утади. Лекин ЕГ тугри чизик ФC кесмани кесиши мумкин емас, акс холда Иж ва аксиомаларга кура каралаётган барча нукталар бир тугри чизикда ётиши келиб чикади. А, Е, С нукталар бир тугри чизикда ётмаслиги маълум. Бундан еса, ЕГ тугри чизик кесма билан бирор Д нуктада кесишиши келиб чикади. Натижада, А ва С нукталар орасида ётувчи Д нуктанинг мавжудлиги исботланди..7 теорема. Бир мўғпу чизикда ётувчи хар кандай А, В, С нукталардан ҳар доим колган иккитасининг орасида ётувчи битта нукта мавжуд. Исбот. А нукта 5 ва С нукталар орасида, С нукта А ва В нукталар орасида ётмасин деб фараз килайлик. 3 аксиомага кура АС тугри чизикдан ташка рида Д нукта мавжуд. Д нуктани В нукта билан тугри чизик ёрдамида туташтирамиз 8 расм. ИИ аксиомага кура БД тугри
26 чизикда шундай Г нукта мавжудки, Д нукта В ва Г нукталар орасида ётади. БCГ учбурчак ва АД тугри чизикка П4 8-расм аксиомани 8-расм куллаш натижасида АД ва CГ тугри чизиклар С ва Г нукталар орасида ётувчи бирор Е нуктада кесишиши келиб чикади. Худди шунта ухшаш, АЕГ учбурчак ва CД тугри чизикка П4 аксиомани куллаш натижасида CД ва АГ тугри чизиклар А ва Г нукталар орасида ётувчи Ф нуктада кесишиши исботланади. АЕГ учбурчак ва CФ тугри чизикка П4 аксиомани куллаб, Д нукта А ва Е нукталари орасида ётишини, яна шу аксиомани АБС учбурчак ва БГ тугри чизикка куллаб, в нукта А ва С нукталар орасида ётишини хосил киламиз. Теорема исботланди. Бир тугри чизикда ётмайдиган А, В, С нукталар берилган булсин. АВ, ВС, АС кесмалардан ташкил топтан фигура учбурчак, А, В, С нукталар учбурчакнинг учлари, А В, ВС, АС кесмалар учбурчакнинг томонлари дейилади..-таъриф. Берилган тугри чизик кесманинг бирор ички нуктасини уз ичига олса, тугри чизик; кесмани кесиб утади ёки тугри чизик билан кесма кесишади дейилади..-таъриф. Бизга а тугри чизик ва унда ётувчи турли О ва А нукталар берилган булсин. а тугри чизикнинг О нуктасидан бошлаб А нуктаси жойлаштан тарафдаги нукталаридан иборат Кис ми ОА нур деб айтилади, О нукта еса ОА нурнинг боши дейилади. ОА нурдан бирор В нукта олайлик. У холда ОА ва ОВ нурлар устма уст тушади. Яъни, ОА нурнинг барча нукталари ОВ нурнинг нукталари, ОВ нурнинг барча нукталари ОА нурнинг нукталари булади. Маълумки, а тугри чизикдан олинган О нукта тугри чизикни боши умумий нуктада булган иккита нурга ажратади. Бундан фойдаланиб тугри чизикда тартиб тушунчасини киритамиз. Бунинг учун тугри чизик нукталари орасида «ергаштиради» ва «ергашади» тушунчаларини аниклашимиз керак. Агар тугри чизикнинг бир биридан фаркли Х, Й нукталаридан бири иккинчисини ергаштирса, у холда иккинчиси биринчисига ергашади. Бунда транзитивлик хоссаси уринли булиши керак, яъни ихтиёрий х, у, з елементлар учун х, у ни ергаштирса, у, г ни ергаштирса, у холда х, з ни ергаштиради. Хакикий сонлар тупламида куйидагича тартиб киритиш мумкин. Агар а<б булса, а сони б сонини ергаштиради ёки б сони а сонига ергашади деб олиш мумкин. Бизга а тугри чизиг ва унда О нукта берилган булсин. Боши О нуктада булган нурларнинг бирини карайлик. Бу нурда А нукта ОВ кесмага тегишли булса, А нукта В нуктани ергаштиради деб оламиз. У холда А нукта В нуктани ергаштирса, В нукта С нуктани ергаштирса, А нукта С
27 нуктани ергаштириши келиб чикади. Бундан хар бир нур тартибланган деб хулоса килиш мумкин. Енди бу нурлардан бигтасини биринчи, бошкасини иккинчи деб оламиз ва бу нурларда киритилган тартиб ёрдамида а тугри чизикда куйидагича тартиб киритамиз: Биринчи нурнинг а ва В нукталарини олайлик. Агар биринчи нурда В нукта а нуктани ергаштирса, у холда а тугри чизикда а нукта В нуктани ергаштиради; Биринчи нурнинг барча нукталари а тугри чизикда О нуктани ергаштиради. 3 Биринчи нурнинг барча нукталари а тугри чизикда иккинчи нурнинг барча нукталарини ергаштиради. 4 О нукта а тугри чизикда иккинчи нурнинг барча нукталарини ергаштиради. 5 Иккинчи нурнинг а ва В нукталари учун, иккинчи -нурда а нукта В нуктани ергаштирса, а тугри чизикда а нукта В нуктани ергаштиради. 5 шартлар ёрдамида киритилган тартиб а тугри чизикдаги тартибни аниклайди. Биринчи ва иккинчи нурларни уринларини алмаштирсак а тугри чизикда янги тартиб хосил булади олдинги тартибга тескари. Киритилган тартибларни бирини танлаш натижасида тугри чизикда юналиш аниклаш мумкин. Биз юкорида келтирган жумлалар тугри чизикдаги нукталарнинг жойлашишига нисбатан еди. Худди шунта ухшаш жумлаларни текисликдаги ва фазодаги нукталарни жойлашишига нисбатан хам келтириш мумкин. Бу жумлаларни укувчиларга масала сифатида берамиз. Нурларда киритилган тартиб ёрдамида аникланган тугри чизикдаги тартиб учун транзитивлик хоссаси уринлилигини исботлайлик. Бизга а тугри чизикда а, В ва С нукталар берилган булиб, а нукта В нуктани, В нукта С нуктани ергаштирсин. У холда а нукта с нуктани ергаштиришини исботлашимиз керак. а, В ва С нукталар О нукта билан аникланган иккита нурлардан биттасида жойлашган булсин. Масалан, биринчи нурда жойлашган булсин, у холда, а нукта в нуктани ергаштиргани учун в нукта ОА кесманинг ички нуктаси, В нукта С нуктани ергаштиргани учун С нукта ОВ кесмани ички нуктаси булади. с нукта ОА кесманинг ички нуктаси еканлиги келиб чикади. Демак, а нукта С нуктани ергаштиради. Худди шунта ухшаш уччала нукта иккинчи нурда жойлашган холда хам а нукта с нуктани ергаштириши исботланади. Агар а нукта биринчи нурда, В нукта иккинчи нурда ёки О нукта билан устма уст тушса жойлашган булса, С нукта иккинчи нурда ётади. Акс холда ёки 3 шартлар бажарилмай колган булади. А нукта биринчи
28 нурнинг нуктаси, С нукта иккинчи нурнинг нуктаси булгани учун, 3} шартга кура А нукта С нуктани ергаштиради. Ва нихоят, агар А, В нукта биринчи нурда, С нукта иккинчи нурда жойлашган ёки О нукта билан устма уст тушса булса, 3 шартга ёки шартга кура А нукта С нуктани ергаштиради. Долган барча холлар 5 шартларга зид келади. Шундай килиб 5 шартлар асосида аникланган тугри чизикдаги тартиб транзитивлик хоссасига ега екан. Конгруентлик аксиомалари ва улардан келиб натижалар чикадиган Берилган кесма бошка кесма билан тайин муносабатда «конгруенг» ёки «тент» деб фараз киламиз. Конгруентлик муносабати куйидаги аксиомаларни каноатлантириши керак; ИИИ3-аксиома. а тугри чизикда А ва В нукталар шу тугри чизикда ёки бошка аъ тугри чизикда ётувчи Аъ нукта берилган булсин, 9-расм у холда берилган Аъ нуктага кура а тугри чизик юналишида АъВъ кесма АВ кесмага конгруентбуладиган хар доим битта ва факат битта Въ нукта топиш мумкин. Кесмаларнинг конгруентлик муносабати АВ = АъВъ каби белгиланади. Ҳар бир АВ кесма учун АВ=ВА конгруентлиги талаб килинади. П аксиома. Битта кесмага конгруент булган кесмалар узаро конгруент. Натижа. Хгар бир кесма узига конгруент. Ш аксиомалардан конгруентлик муносабатининг симметриклиги ва транзитивлиги келиб чикади. Ш3 аксиома, а тугри чизикда умумий ички нукталарга ега булмаган АВ ва ВС кесмалар берилган булсин. АъВъ ва ВъС кесмалар шу тугри чизикда ёки бошка аъ тугри чизикда ётувчи ва умумий ички нукталарга ега булмаган кесмалар булсин.агар бунда АВ = АъВъ ва ВС=ВъС муносабатлар уринли булса, у холда АС = АъС муносабат уринли..3-таъриф. Бир нукта О нуктадан чикувчи икки ҳ,к нур бир тугри чизикда ётмайдиган дан иборат геометрик шакл бурчак дейилади.
29 Л, к нурлар бурчак томонлари, О нукта бурчак учи дейилади. Бурчак зҳ,к ёки Зк,ҳ каби белгиланади. А ва В нукталар мос равишда ҳ ва к нурларнинг нукталари булса, зҳ, к бурчак ЗАОБ ёки ЗО каби хам белгиланади. -расм И ва къ нурлар мос равишда ҳ ва к нурларининг тугри чизиккача тулдирувчилари булсин деб фараз килайлик. ҳ ва ҳъ нурлар ёрдамида ажратилган ярим текисликлардан к нур ж ойлашгани, хамда к ва къ нурлар ёрдамида ажратилган ярим текисликлардан А нур жойлашганининг умумий кисми кесишмаси бурчакнинг ички нукталари дейилади расм. Бурчакнинг барча ички нукталари туплами бурчакнинг ичи дейилади. Бурчак жойлашган текисликнинг, бурчакнинг ичидан, О нукта, к ва Л нурлардан ташкари гисми бурчакнинг ташкариси деб аталади..8 теорема. Боши бурчак учида булиб, узи бурчак ичида жойлаштн И нур, учлари бурчакнинг хар хил томонларида булган АВ кесмани кесади ва аксинча, бурчак учини учлари бурчак томонларида булган кесманинг ички нуктаси билан туташтирувчи нур бурчакнинг ичида жойлашади. Исбот. а нукта зҳ,к берилган бурчакнинг А томонида, в нукта З\ҳ,к бурчакнинг к томонида, / нур бу бурчакнинг учидан чикиб бурчак ичида жойлашган деб фараз килайлик. И нурнинг тулдирувчиси булган, Аъ нурдан бирор С нукта олиб, абc учбурчак караймиз. лъ деб / нурнинг тулдирувчисини, л* деб еса лва лъ нурлардан ташкил топтан тугри чизикни белгилайлик расм. П4 аксиомага кура л* СВ, А В кесмалардан биттаси билан кесишиши керак. л* тугри чизикнинг зҳъ,к бурчак ичида нукталари юк, бундан л* АВ ни кесиши келиб чикади. лъ нурнинг гҳ,к бурчак ичида нукталари юклигидан л нур АВ кесма л у билан кесишишини хосил киламиз. Теореманинг биринчи кисми исботланди. Бизга учи О нуктада булган, бурчак ва учлари шу бурчак томонида жойлашган ав кесма берилган булсин. Учи о нуктада булиб, ав кесманинг ички нуктасидан утувчи нур зҳ,к бурчак ичида
30 жойлашганлигини курсатишимиз керак. h k h O O -расм Теска рис ини фараз килайлик, учи О нуктада, АВ кесманинг ички С нуктасидан утувчи к нур зҳ,к бурчакнинг ичида тула жойлашмасин. Яъни зҳ,к бурчакнинг ташкарисида к нурнинг бирор Д нуктаси бор деб фараз килайлик. Аниклик учун, С ва и нукталар ҳ ва Иъ нурлар билан чегараланган турли ярим текисликларга тегишли булсин. У холда к нур ҳ нур билан О дан фаркли, яна битта умумий яъни, ҳ нур билан к нурнинг кесишиш нуктаси борлиги келиб чикади. Бу еса к нур АВ кесманинг ички нуктасидан утади деган фаразга зид. Демак, к нурнинг зҳ,к бурчак ташкарисида нуктаси юк екан. Теорема исботланди. Енди бурчаклар конгруентлиги муносабатини киритамиз. Ш4 аксиома. Бизга а текисликда З{ҳ,к бурчак ва шу текисликда ёки бошка Ы текисликда аъ тугри чизик, хамда аъ тугри чизик билан аникланган тайин ярим текислик берилган булсин. аъ тугри чизикда боши Ў нуктада булган К нур караймиз. аъ текисликнинг берилган ярим текислигида зҳ,к бурчакка конгруент бурчак хосил киладиган ягона къ нур топиш мумкин ва Зҳъ,къ бурчакнинг барча ички нукталари аъ билан аникланган берилган ярим текисликда ётади. Бурчакларнинг конгруентлиги зҳ,к = Зҳъ,къ каби белгиланади. Хар бир бурчак узига конгруент, яъни Зҳ,к= Зҳ,к ва Зҳ,к=зк,ҳ. ИИИ5 аксиома. Бир тугри чизикда ётмайдиган А,В,С ва Аъ,Въ,С нукталар берилган булсин. Агар АВ = АъВъ, АС=АъС ва ЗБАC = ЗБъАъC муносабат уринли еканидан ЗАБC = ЗАъБъC ва ЗАCБ = ЗАъCъБъ муносабатлар уринлилиги келиб чикади. ИИИ Ш3 аксиомалар факат кесмаларга тегишли, Ш4 аксиома бурчаклар конгруентлиги билан Ш5 аксиома еса кесмалар конгруентлиги билан бурчаклар конгруентлигини билдиради.
31 Агар АВ кесма АъВъ кесмага конгруент булса, АъВъ кесма АВ га конгруентлиги келиб чикади. Шунинг учун АВ ва АъВъ кесмалар узаро конгруент дейилади. Бизга а тугри чизикда А,Б,C,...,К,Л ва аъ тугри чизикда Аъ,Бъ,Cъ,...,Къ,Лъ нукталар берилган булсин. Агар АВ ва АъВъ, АС ва АъС, ВС ва БъCъ,...,КЛ ва КВ кесмалар узаро конгруент булса, берилган иккала нукталар тизими узаро конгруент дейилади..9 теорема. Бизга А,Б.C,Д...,К,Л ва Аъ,Бъ.Cъ,Дъ...,Къ,Лъ конгруент нукталар тизими берилган булсин. Агап В нуктанинг бир тарафида А ва иккинчи тарафда C,Д,...,К.Л нукталар ёца, С нуктанинг бир тарафида А,В ва иккинчи тарафида Д,,...,К,Л нукталар ёца ва хоказо, у х,олда Аъ,Въ,Съ,...,Къ, нукталар ҳам мос равишда, яъни Въ нуктанинг бир тарафида Аъ ва иккинчи тарафида Cъ,Дъ,...,Къ,Лъ нукталар, С нуктанинг бир тарафида Аъ,Въ ва иккинчи тарафида еса Дъ...,Къ,Лъ нукталар жойлашган булади ва ҳоказо.. теорема, а мўғпу чизикда ётувчи А,В,С ва аъ мўғпу чизикда ётувчи Аъ,Въ,С нукталар берилган булиб, АВ = АъВъ ва АС = АъС муносабат уринли булсин. Агап В нукта А ва С нукталар орасида, Въ нукта еса аъ мўғпу чизикнинг Аъ нуктадан С нукта жойлашган тарафида ёца, у холда Въ нукта Аъ ва С нукталар орасида ётади. Исбот. ИИИ, аксиомага кура а тутри чизикда шундай С* нукта мавжудки, Въ нукта Аъ ва С* нукталар орасида ётади ва ВъС*-ВС. ИИИ3 аксиомага асосан, АС-АъС* муносабатлар уринли. Шундай Килиб, АС = АъС ва АС-АъС муносабатлар уринли. С ва С* нукталар Аъ нуктадан бир тарафда ётганлиги учун ИИИ, аксиомани куллаб, С ва С* нукталарнинг устма уст тушишини хосил киламиз. Демак, Въ нукта Аъ ва С нукталар орасида ётади, теорема исбот булди..4-таъриф. АБC ва АъВъС учбурчаклар берилган булсин. Агар АВ = АъВъ, АС-АъС, ВС = ВъС, ЗА = ЗАъ, ЗБ=ЗБъ, ЗC = ЗC, муносабатлар уринли булса, АБC ва АъВъС учбурчаклар конгруент дейилади ва ААВС = ААъВъС каби белгиланади.. теорема. Учбурчаклар конгруентлигининг биринчи аломати А,В,С ва Аъ,Въ,С учбурчаклар учун АВ-АъВъ, АС = АъС ва ЗА = ЗАъ муносабатлар уринли булса, у ҳолда АБC ва АъВъС учбурчаклар конгруент булади. Исбо.т. ИИИ5 аксиомага кура, ЗБ = ЗБъ ва ЗC = ЗC еканлиги келиб чикади. Енди ВС-ВъС муносабатни исботлашимиз керак.
32 ВС кесма ВъС кесмага конгруент булмасин деб фараз қилайлик. ИИИ5 аксиомага кура ВъС нурда шундай Д нукта топиладики, бу нукта учун БC = БъДъ муносабат уринли булади. Фаразимизга кура, АъС ва АъДъ кесмалар хар хил. АБC ва АъБъДъ учбурчаклар учун Ш5 аксиомани куллаб, ЗБАC = ЗБъАъДъ муносабат хосил киламиз. Теорема шартига кура ЗБАC = ЗБъАъC муносабат уринли. Охирги икки муносабат ИИИ4 аксиомага зид. Бу зиддиятдан теореманинг исботи келиб чикади.. теорема. Учбурчаклар кошруентлитнинг иккинчи аломати АБС ва учбурчаклар учун АВ = АъВъ, ЗА = ЗАъ, ЗБ = ЗБъ муносабатлар уринли булса, АБC ва АъВъС учбурчаклар конгруент булади. Исбот. Бу теоремани исботлаш учун ВС = ВъС еканини исботлашимиз етарли. Чунки АВ=АъВъ ва ЗБ = ЗБъ муносабатларга ВС = ВъС муносабат кушилса, учбурчаклар конгруентлигининг биринчи аломатига кура, АБC ва АъВъС учбурчаклар конгруент булади. Тескарисини фараз киламиз- АВ=АъВъ, ЗА=ЗА, ЗБ = ЗБъ, муносабатлар уринли булиб, ВС = ВъС булсин. ИИИ5 аксиомага кура, ВъС нурда шундай Д нукта топиладики, ВС = БъД муносабат уринли булади. АБC ва АъБъД учбурчаклар учун ИИИ5 аксиомани кулласак ВАС= БъАъД муносабат келиб чикади. АъД ва АъС нурлар устма уст тушмайдиган нурлар булгани учун, Ш4 аксиомага зид. Яъни ВАС бурчакка тенг булган ВъАъС ва ЗБъАъД бурчаклар устма уст тушмаяпти. Бу зиддиятдан ВС = ВъС муносабат келиб чикади. Учбурчаклар конгруентлигининг биринчи аломатини куллаш натижасида, АБC ва АъВъС учбурчакларнинг конгруентлигини хосил киламиз..5-таъриф. Икки томони тент булган учбурчак тент ёнли учбурчак дейилади. Учбурчакнинг тент томонлари ён томонлари, учинчи томони еса ас ос и дейилади..3 теорема. АБС учбурчакда АС = СВ тенглик уринли булса, у холда ЗCАБ = ЗCБА муносабат уринли булади. Исбот. АБC ва ВАС учбурчаклар караймиз. Теорема шартига кура СА = СВ ва ЗC умумий еканидан Ш5 аксиомага кура, ЗCАБ = ЗCБА еканлиги келиб чикади. Теорема исботланди..4 теорема. Учбурчаклар конгруентлитнинг учинчи аломати. АБC ва АъВъС учбурчаклар учун АВ = АъВъ, АС = АъС, ВС = ВъС муносабатлар уринли булса, АБC ва АъВъС учбурчаклар конгруент булади. Исбот. Бу теоремани исботлаш учун ЗCАБ = ЗCъАъБъ муносабатни курсатиш етарли, чунки теорема шартига кура СА = СъАъ, АВ = АъВъ тенглик уринли, сунгра учбурчаклар
33 конгруентлигининг биринчи аломатини кулласак, АБC ва АъВъС учбурчакларнинг конгруентлиги келиб чикади. Тескарисини фараз киламиз. У холда П4 аксиомага кура АъС тугри чизикдан въ нукта
34 жойлашган тарафда шундай АъР{ нур топиладики, ЗCАБ = ЗCъАъП муносабат уринли булади. Фаразимизга кура, АъР{ нур АъВъ нур билан устма - уст тушмайди. ИИИ5аксиомага кура, АъР нурда шундай В нукта топиладики, АВ = Аъ В муносабат уринли булади. Учбурчаклар конгруентлигининг биринчи аломатига кура АВ = АъВ, АС = АъС ва ЗCАБ = ЗCъАъБХ муносабатлардан ААВС = ААъВХС учбурчаклар конгруентлиги келиб чикади. Бундан еса, ВС = ВХС тент лик хосил гиламиз. Кесмалар конгруентлигининг транзитивлик ва симметриклик хоссаларидан АъВХ С учбурчак томонлари АъВъС учбурчак томонларига мос равишда конгруентлиги келиб чикади. Худди шунга ухшаш АъС тугри чизикнинг иккинчи тарафида АъВъС учбурчак ясаш мумкин. Енди АъВъВъ ва СъВъВъ учбурчаклар караймиз. АъВъ = АъВъ, СъВ - СВъ муносабатлардан ЗАъББъ= З АъВъВ тенгликлар келиб чикади. Охирги икки муносабатлардан ва теоремага кура ЗАъБC =З АъВъСъъ тенглик хосил киламиз. Натижада учбурчаклар конгруенглигининг биринчи аломатига кура АъВъС ва АъВъС учбурчакларнинг тенглиги ва ЗCъАъБъ = ЗCъАъБъх муносабат келиб чикади. Худди шундай ЗCъАъБъ = ЗCъАъБъх тенглик исботлаш хмумкин. Охирги икки муносабат аксиомага зид. Ушбу зиддият теоремани исботлайди..6-таъриф. Умумий учга ва гомонга ега булиб, колган томонлари бир бирини тулдирувчи нурлардан иборат бурчаклар кушни дейилади. Бирининг томонлари иккинчисининг тулдирувчи нурларидан иборат бурчаклар вертикал дейилади.
35 4-расм.4-теорема.Конгент бурчакларнинг қўшнилари ҳам конгент бўлади. Исбот. Зҳ,к = З{ҳъ,къ бурчаклар берилган булсин. ҳ,ҳъ нурларнинг тулдирувчиларини мос равишда ҳх,ҳ{ ва зҳ,к ва зҳъ,къ бурчакларнинг учларини О,Ў деб белгилайлик. ҳ,к,ҳх нурлардан мос равишда А,В,С нукталар олайлик. ИИИ, аксиомага кура ҳъ,къ,ҳ нурларда шундай Аъ,Въ,С нукталар топиладики, ОА-ЎАъ, ОВ = ъвъ ва ОС = ъс муносабатлар уринли булади 4 расм. Ш3 аксиомага кура АС = АъС, Ш5 аксиомага кура еса ЗОАБ = ЗЎАъБъ ёки ЗCАБ = ЗCъАъБъ муносабат келиб чикади. Учбурчаклар конгруентлигининг биринчи аломатига кура АВ = АъВъ конгруентлигини ҳосил қиламиз. ЛВ = АъВъ, АС = АъС ва ЗCАБ = ЗCъАъБъ муносабатлардан.3 теоремага кура ВС = ВъС муносабат, ОВ = ЎВъ, ОС = ЎС ва ВС = ВъС муносабатларга учбурчаклар конгруентлигининг учинчи аломатини куллаш натижасида ЗБОC-ЗБъЎC яъни, Зҳ,кт= Зҳъ,к[ муносабат келиб чикади. Теорема исботланди. Ярим евклид текислигидаги бурчак евклид маъносидаги кесма узунлигига тенг еканлигини.. да кўриб чиққан едик. Бундан ташқари агар ўзоро устма-уст тушмаган А ва Б нуқталар битта махсус тўғри чизиқда ёца улар орасидаги масофа нолга тенг бўлади. Бундай нуқталарга параллел нуқталар деб аталади. Ярим евклид текислигининг ўзига хослиги унинг метриc муносабатларидамдир. Бирор жумладаги бирор, сўз ўрнига масофа, ёки аксинча тўғри чизиқ ўрнига нуқта сўзларини алмаштирсак, бу жумла маъносини йўқотмайди. Бундай хоссага фақат ярим евклид текисликгигина егдир. Евклид текислигининг аксеомаларидан баъзилари учун бу муносабатлар уринма бўлишлиги
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАъЛИМ ВАЗИРЛИГИ. ТОШКЕНТ МОЛИЯ ИНСТИТУТИ Р. Муминова С. Турдахунова ОЛИЙ МАТЕМАТИКА
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАъЛИМ ВАЗИРЛИГИ ТОШКЕНТ МОЛИЯ ИНСТИТУТИ Р. Муминова С. Турдаунова ОЛИЙ МАТЕМАТИКА МАСАЛАЛАР ТЎПЛАМИ II ҚИСМ Институтнинг барча бакалавриат таълим ё`ҳалишлари
Комплекс ўзгарувчили функциялар назарияси
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ ҚОРАҚАЛПОҚ ДАВЛАТ УНИВЕРСИТЕТИ Математика факультети Математик анализ кафедраси Комплекс ўзгарувчили функциялар назарияси фанидан Маърузалар
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ ҚОРАҚАЛПОҚ ДАВЛАТ УНИВЕРСИТЕТИ. Математика, амалий математика ва физика йўналишлари учун
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ ҚОРАҚАЛПОҚ ДАВЛАТ УНИВЕРСИТЕТИ Математика амалий математика ва физика йўналишлари учун ДИФФЕРЕНЦИАЛ ТЕНГЛАМАЛАР фанидан МАЪРУЗАЛАР МАТНИ Тузувчилар:
«Олий математика» фанидан бахорги мавсум учун маърузалар туплами
Узбекистон Республикаси олий ва урта масус таълим вазирлиги Буоро озик-овкат ва енгил саноат тенология институти «Математика» кафедраси «Олий математика» фанидан баорги мавсум учун маърузалар туплами Буоро
УЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА УРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ БЕРДОҚ НОМИДАГИ ҚОРАҚАЛПОҚ ДАВЛАТ УНИВЕРСИТЕТИ
УЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА УРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ БЕРДОҚ НОМИДАГИ ҚОРАҚАЛПОҚ ДАВЛАТ УНИВЕРСИТЕТИ АМАЛИЙ МАТЕМАТИКА ВА ИНФОРМАТИКА КАФЕДРАСИ. «Энергетиканинг математик масалалари» курси буйича
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ ТОШКЕНТ ДАВЛАТ АВИАЦИЯ ИНСТИТУТИ ФУКАРО АВИАЦИЯСИ ФАКУЛЬТЕТИ ФИЗИКА ВА КИМЁ КАФЕДРАСИ
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ ТОШКЕНТ ДАВЛАТ АВИАЦИЯ ИНСТИТУТИ ФУКАРО АВИАЦИЯСИ ФАКУЛЬТЕТИ ФИЗИКА ВА КИМЁ КАФЕДРАСИ К.А.САМИГОВ ОПТИКА, АТОМ ВА ЯДРО ФИЗИКАСИ БЎЙИЧА МАЪРУЗАЛАР
Алгоритмларни блок-схема ва дастур кўринишида тавсифлаш учун масалалар тўплами
2 ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ Ал-Хоразмий номидаги Урганч Давлат университети Раззақов Б., Рахимов Р.Р Маткаримов С.А Алгоритмларни блок-схема ва дастур кўринишида тавсифлаш
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ ТОШКЕНТ КИМЁ-ТЕХНОЛОГИЯ ИНСТИТУТИ
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ ТОШКЕНТ КИМЁ-ТЕХНОЛОГИЯ ИНСТИТУТИ ОЗИҚ ОВҚАТ САНОАТИ МАШИНА ВА ЖИҲОЗЛАРИ МЕХАНИКА АСОСЛАРИ КАФЕДРАСИ АМАЛИЙ МЕХАНИКА ФАНИДАН РЕФЕРАТ МАВЗУ:
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ХАЛҚ ТАЪЛИМИ ВАЗИРЛИГИ АБДУЛЛА ҚОДИРИЙ НОМЛИ ЖИЗЗАХ ДАВЛАТ ПЕДАГОГИКА ИНСТИТУТИ
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ХАЛҚ ТАЪЛИМИ ВАЗИРЛИГИ АБДУЛЛА ҚОДИРИЙ НОМЛИ ЖИЗЗАХ ДАВЛАТ ПЕДАГОГИКА ИНСТИТУТИ «ТАСДИҚЛАНДИ» А.Қодирий номли ЖДПИ ўқув ишлари проректори Б. Мамажонов 007 йил Физика-математика
Тикувчилик буюмларини лойиҳалаш ва технология асослари
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ Низомий номидаги Тошкент давлат педагогика университети Тикувчилик буюмларини лойиҳалаш ва технология асослари фанидан лаборатория ишларини
Ўзбекистон Республикаси Олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги. Наманган муҳандислик педагогика институти. Зироат мухандислиги кафедраси
Ўзбекистон Республикаси Олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги Наманган муҳандислик педагогика институти Зироат мухандислиги кафедраси Қабулов М.Э., Темиров С.У. (МАЪРУЗАЛАР МАТНИ) Наманган 2006 Қабулов
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИНИНГ ДАВЛАТ СТАНДАРТИ. Телекоммуникациялар тармоқлари МАЪЛУМОТЛАР УЗАТИШ ХИЗМАТЛАРИНИНГ СИФАТ КЎРСАТКИЧЛАРИ ВА НОРМАЛАРИ
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИНИНГ ДАВЛАТ СТАНДАРТИ Телекоммуникациялар тармоқлари МАЪЛУМОТЛАР УЗАТИШ ХИЗМАТЛАРИНИНГ СИФАТ КЎРСАТКИЧЛАРИ ВА НОРМАЛАРИ Расмий нашр Ўзбекистон стандартлаштириш, метрология ва сертификатлаштириш
«Автомобилларда юк ва пассажирлар ташиш асослари» фанидан КАСБГА ЎҚИТИШ (ТВИТ) йўналиши учун амалий машғулотлар
ЎЗБЕКИСОН РЕСПУБЛИКСИ ОЛИЙ В ЎР МХСУС ЪЛИМ ВЗИРЛИГИ ОШКЕН ВОМОБИЛ - ЙЎЛЛР ИНСИУИ «втообилларда ташиши ташил этиш ва логииа» афедраси «втообилларда ва пассажирлар ташиш асослари» фаида 5140900-КСБГ ЎҚИИШ
АНДИЖОН МАШИНАСОЗЛИК ИНСТИТУТИ. МАШИНАСОЗЛИК факультети. ЕР УСТИ ТРАНСПОРТ ТИЗИМЛАРИ кафедраси БИТИРУВ МАЛАКАВИЙ ИШИ БЎЙИЧА
АНДИЖОН МАШИНАСОЗЛИК ИНСТИТУТИ МАШИНАСОЗЛИК факультети ЕР УСТИ ТРАНСПОРТ ТИЗИМЛАРИ кафедраси БИТИРУВ МАЛАКАВИЙ ИШИ БЎЙИЧА Т У Ш У Н Т И Р И Ш Х А Т И Битирув малакавий ишининг мавзуси: GM-Uzbekistan АЖ
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ ТЕРМИЗ ДАВЛАТ УНИВЕРСИТЕТИ КАСБИЙ ТАЪЛИМ КАФЕДРАСИ МАЪРУЗА МАТНИ ТЕРМИЗ 1 Мазкур маърузалар матни 5111000 - Касб таълими (Кимёвий технология)
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТАМАХСУС ТАъЛИМ ВАЗИРЛИГИ БУХОРО МУҲАНДИСЛИК ТЕХНОЛОГИЯ ИНСТИТУТИ
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТАМАХСУС ТАъЛИМ ВАЗИРЛИГИ БУХОРО МУҲАНДИСЛИК ТЕХНОЛОГИЯ ИНСТИТУТИ Мавзу :Замонавий ва перспектив мода ёъналишлари асосида аёллар блузкаси моделларини танлаш ва асослаш.
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ АЛОҚА ВА АХБОРОТЛАШТИРИШ АГЕНТЛИГИ ТОШКЕНТ АХБОРОТ ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ УНИВЕРСИТЕТИ САМАРҚАНД ФИЛИАЛИ
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ АЛОҚА ВА АХБОРОТЛАШТИРИШ АГЕНТЛИГИ ТОШКЕНТ АХБОРОТ ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ УНИВЕРСИТЕТИ САМАРҚАНД ФИЛИАЛИ «ИНФОРМАТИКА ВА АХБОРОТ ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ» кафедраси ҚАРШИЕВ А.Б. САФАРОВА Г.Т. ДЕЛЬФИ
ЎЗБЕКИСТОН ДАВЛАТ СТАНДАРТИ. Ахборот технологияси АХБОРОТНИНГ КРИПТОГРАФИК МУҲОФАЗАСИ Криптографик модулларга хавфсизлик талаблари.
ЎЗБЕКИСТОН ДАВЛАТ СТАНДАРТИ Ахборот технологияси АХБОРОТНИНГ КРИПТОГРАФИК МУҲОФАЗАСИ Криптографик модулларга хавфсизлик талаблари Расмий нашр Ўзбекистон стандартлаштириш, метрология ва сертификатлаштириш
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ ЎРТА МАХСУС КАСБ-ҲУНАР ТАЪЛИМИ МАРКАЗИ. М. Мелибаев
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ ЎРТА МАХСУС КАСБ-ҲУНАР ТАЪЛИМИ МАРКАЗИ М. Мелибаев ҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИК МАШИНАЛАРИ ВА ЧОРВАЧИЛИК УЧУН ЖИҲОЗЛАР 2-нашр (Касб-ҳунар коллежи ўқувчилари
АНДИЖОН МАШИНАСОЗЛИК ИНСТИТУТИ МАШИНАСОЗЛИК факультети ЕР УСТИ ТРАНСПОРТ ТИЗИМЛАРИ кафедраси БИТИРУВ МАЛАКАВИЙ ИШИНИ БАЖАРИШ БЎЙИЧА ТУШИНТИРИШ ХАТИ
АНДИЖОН МАШИНАСОЗЛИК ИНСТИТУТИ МАШИНАСОЗЛИК факультети ЕР УСТИ ТРАНСПОРТ ТИЗИМЛАРИ кафедраси БИТИРУВ МАЛАКАВИЙ ИШИНИ БАЖАРИШ БЎЙИЧА ТУШИНТИРИШ ХАТИ БИТИРУВ МАЛАКАВИЙ ИШИНИНГ МАВЗУСИ: Йўнaлишлaрдa қaтнoвчи
ХИСОБЛАШ ТАШКИЛИЙ ВА ТЕХНОЛОГИК
2 МУНДАРИЖА Бет КИРИШ. 4 1. МАВЗУНИ АСОСЛАШ 7 2. УМУМИЙ ҚИСМ 9 2.1. Сеялкаларга қўйиладиган агротехника талаблари.. 13 2.2. Уруғлик чигитларнинг физик-механик хусусиятлари. 15 2.3. Экиш машиналарининг
БИТИРУВ МАЛАКАВИЙ ИШИ
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАъЛИМ ВАЗИРЛИГИ БУХОРО МУХАНДИСЛИК-ТЕХНОЛОГИЯ ИНСТИТУТИ Электротехника» кафедраси. Ro yxatga olindi 013 yil TJA fakulteti dekani dots. S.S. Musaev дотс.мус
ELEKTRONIKA va MPT fanidan KURS ISHI. Bipolyar tranzistorlarda kuchaytirgichlar
O ZBEKISTON ESPUBLIKASI QISHLOQ VA SUV XO JALIGI VAZILIGI TOSHKENT IIGATSIYA VA MELIOATSIYA INSTITUTINING BUXOO FILIALI «UMUMKASBIY FANLA> afedrasi Texnologi jarayonlarda ishlab chiqarishni boshqarish
FAO AquaCrop Model 4.0: сувдан самарали фойдаланиш ва қишлоқ хўжалик экинлар ҳосилини башоратлаш
Қишлоқ хўжалик фанлари доктори, профессор Ибрагимов Назирбай Мадримович, Пахта селекцияси, уруғчилиги ва етиштириш агротехнологиялари илмий тадқиқот институти. FAO AquaCrop Model 4.0: сувдан самарали фойдаланиш
KURS ISHI. Qizdirish qurilmalari fanidan
O ZBEKISTON RESPUBLIKASI VA O RTA MAXSUS TA LIM VAZIRLIGI ANDIJON MASHINASOZLIK INSTITUTI AVTOMATIKA VA ELEKTROTEXNOLOGIYA FAKUL TETI Maeialshunosli va yangi maeialla exnologiyasi afedasi Qizdiish quilmalai
МАВЗУ: Миссионерлик ва прозелитизм
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ БУХОРО ДАВЛАТ УНИВЕРСИТЕТИ ТАРИХ ФАКУЛЬТЕТИ МИЛЛИЙ ҒОЯ, МАЪНАВИЯТ АСОСЛАРИ ВА ҲУҚУҚ ТАЪЛИМИ ЙЎНАЛИШИ БИТИРУВЧИСИ ЁДГОРОВ АСЛИДДИННИНГ МАВЗУ:
ТЕЛЕКОММУНИКАЦИЯ ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ йўналиши
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ ОЛИЙ ТАЪЛИМ ТИЗИМИ ПЕДАГОГ ВА РАҲБАР КАДРЛАРИНИ ҚАЙТА ТАЙЁРЛАШ ВА УЛАРНИНГ МАЛАКАСИНИ ОШИРИШНИ ТАШКИЛ ЭТИШ БОШ ИЛМИЙ - МЕТОДИК МАРКАЗИ ТОШКЕНТ
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛЛИГИ ТОШКЕНТ АРХИТЕКТУРА - ҚУРИЛИШ ИНСТИТУТИ БИНО ВА ИНШООТЛАР ҚУРИЛИШИ ФАКУЛЬТЕТИ
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛЛИГИ ТОШКЕНТ АРХИТЕКТУРА - ҚУРИЛИШ ИНСТИТУТИ БИНО ВА ИНШООТЛАР ҚУРИЛИШИ ФАКУЛЬТЕТИ ГИДРОТЕХНИКА ИНШООТЛАРИ, ЗАМИН ВА ПОЙДЕВОРЛАР КАФЕДРАСИ Химояга
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ХАЛҚ ТАЪЛИМИ ВАЗИРЛИГИ РЕСПУБЛИКА ТАЪЛИМ МАРКАЗИ КИМЁ ФАНИДАН УЗВИЙЛАШТИРИЛГАН ЎҚУВ ДАСТУРИНИ ЖОРИЙ ЭТИШ БЎЙИЧА ТАВСИЯЛАР
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ХАЛҚ ТАЪЛИМИ ВАЗИРЛИГИ РЕСПУБЛИКА ТАЪЛИМ МАРКАЗИ Ўзбекистон Республикаси Халқ таълими ҳамда Олий ва ўрта махсус касб-ҳунар таълими вазирликларининг 200 йил июндаги қўшма ҳайъат
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ СОҒЛИҚНИ САҚЛАШ ВАЗИРЛИГИ САМАРҚАНД ДАВЛАТ МЕДИЦИНА ИНСТИТУТИ БИОФИЗИКА, ИНФОРМАТИКА ВА АХБОРОТ ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ КАФЕДРАСИ
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ СОҒЛИҚНИ САҚЛАШ ВАЗИРЛИГИ САМАРҚАНД ДАВЛАТ МЕДИЦИНА ИНСТИТУТИ БИОФИЗИКА, ИНФОРМАТИКА ВА АХБОРОТ ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ КАФЕДРАСИ БАКАЛАВРИАТ ТАЪЛИМ ЙЎНАЛИШЛАРИ 1-КУРС ТАЛАБАЛАРИ УЧУН Б
Ηράκλειο Κρήτης, 22 Ιουνίου 2018 (Παρασκευή)
Ηράκλειο Κρήτης, 22 Ιουνίου 2018 (Παρασκευή) Επίπεδα А1, А2, В1, В2 (όλες οι ενότητες) Τόπος διεξαγωγής: Πανεπιστήμιο Κρήτης, Πανεπιστημιούπολη Βουτών, ΤΜΗΜΑ ΕΠΙΣΤΗΜΗΣ ΥΠΟΛΟΓΙΣΤΩΝ, ΑΜΦΙΘΕΑΤΡΟ Β, 2ο όροφο
Қишлоқ хўжалиги ишлаб чиқаришини механизациялаш
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ ҚАРШИ МУҲАНДИСЛИК ИҚТИСОДИЁТ ИНСТИТУТИ ЕР УСТИ ТРАНСПОРТ ТИЗИМЛАРИГА ХИЗМАТ КЎРСАТИШ ВА УЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ Қишлоқ хўжалиги ишлаб чиқаришини
Ф.А.Акилов, Р.Б.Нуруллаев, Ж.Х.Мирхамидов, Х.Б.Худайбердиев, Р.С.Азизова ХАМШИРАЛИК ИШИ
Ф.А.Акилов, Р.Б.Нуруллаев, Ж.Х.Мирхамидов, Х.Б.Худайбердиев, Р.С.Азизова ХАМШИРАЛИК ИШИ Ўрта махсус, касб-ҳунар коллежларининг тиббиёт йўналиши бўйича таълим олаётган ўқувчилар ва ўрта тиббиёт ходимлари
Minion Pro Condensed A B C D E F G H I J K L M N O P Q R S T U
Minion Pro Condensed Latin capitals A B C D E F G H I J K L M N O P Q R S T U V W X Y Z & Æ Ł Ø Œ Þ Ð Á Â Ä À Å Ã Ç É Ê Ë È Í Î Ï Ì İ Ñ Ó Ô Ö Ò Õ Š Ú Û Ü Ù Ý Ÿ Ž Ă Ā Ą Ć Č Ď Đ Ě Ė Ē Ę Ğ Ģ Ī Į Ķ Ĺ Ľ Ļ Ń
Менежмент кафедраси. «АТК фаолиятини ташкил этиш ва режалаштириш» фанидан
ЎЗБЕИСОН РЕСПУБЛИАСИ ОЛИЙ А ЎРА АХСУС АЪЛИ АЗИРЛИГИ ОШЕН АООБИЛ ЙЎЛЛАР ИНСИУИ еежме кфедрси «А фолияии шкил иш в режлшириш» фид млий мшғулолр ўплми ошке-009 йил. ҚИСҚАЧА АННОАЦИЯ Ушбу млий мшғулолр ўплми
«Биофизика» фанидан оралиқ назорат учун ўргатувчи-назорат қилувчи тест саволлари
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ СОҒЛИҚНИ САҚЛАШ ВАЗИРЛИГИ ТОШКЕНТ ТИББИЁТ АКАДЕМИЯСИ ТАСДИҚЛАЙМАН Тиббий профилактика факультети декани проф. Ф.И.Саломова 2015 й. «Биофизика» фанидан оралиқ назорат учун ўргатувчи-назорат
ΠΡΕΣΒΕΙΑ ΤΗΣ ΕΛΛΑΔΟΣ ΣΤO ΚΙEBO
ΠΡΕΣΒΕΙΑ ΤΗΣ ΕΛΛΑΔΟΣ ΣΤO ΚΙEBO ΓΡΑΦΕΙΟ ΟΙΚΟΝΟΜΙΚΩΝ ΚΑΙ ΕΜΠΟΡΙΚΩΝ ΥΠΟΘΕΣΕΩΝ Κίεβο, 18 Δεκεμβρίου 2017 Α.Π.: Φ. 2700/341 Σας αποστέλλουμε συνημμένα, για ενημέρωση, Investor Survey και 2018 Economic Forecast
Ενότητα 1: ΡΩΣΙΚΟ ΑΛΦΑΒΗΤΟ. Computer.gr copyright Σοφία Στρίκα 1
Ενότητα 1: ΡΩΣΙΚΟ ΑΛΦΑΒΗΤΟ Computer.gr copyright Σοφία Στρίκα 1 РУССКИЙ АЛФАВИТ ΡΩΣΙΚΟ ΑΛΦΑΒΗΤΟ ΤΥΠΟΠ. ΓΡΑΜΜΑ ΟΝΟΜΑΣΙΑ ΓΡΑΜΜΑΤΟ Σ ΠΡΟΦΟΡΑ ΓΡΑΜΜΑΤΟΣ ΛΕΞΗ ΠΡΟΦΟΡΑ ΛΕΞΗΣ ΜΕΤΑΦΡΑΣΗ ΛΕΞΗΣ Аа α α аэропо рт αεροπόρτ
школска 2017/2018. година
РЕГИОНАЛНО ТАКМИЧЕЊЕ УЧЕНИКА СРЕДЊИХ РЕПУБЛИКЕ СР ПСКЕ ИЗ М А Т Е М А Т И К Е **РЕГИЈА ПРИЈЕДОР ** школска 2017/2018. година Приједор, 03.03.2018. О ДОМАЋИНУ ЈУ ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКА ПРИЈЕДОР ОСНОВНИ ПОДАЦИ
КА КО КОД НАС ЦР КВЕ И ДА ЉЕ ЛЕ ТЕ
Н И КО Л И Н А Т У Т У Ш КА КО КОД НАС ЦР КВЕ И ДА ЉЕ ЛЕ ТЕ Мо тив ле те ће цр кве чест је у на род ним пре да њи ма и ле генда ма о на с т а н к у по је д и н и х ц р к а в а и ма на с т и ра. 1 Ро ма
Μνήµη τής ευρέσεως τής τιµίας κεφαλής τού Αγίου Προφήτου, Προδρόµου καί Βαπτιστού Ιωάννου. 2. hlas Byz. / ZR Byzantská tradícia: Am, Vi
24.2. Μνήµη τής ευρέσεως τής τιµίας κεφαλής τού Αγίου Προφήτου, Προδρόµου καί Βαπτιστού Ιωάννου. Пeрво е и 3 вт о р0 е њ брё т ен і е чес т н hz гл авы2 п т eч евы. 2. hlas Byz. / ZR.. Η τών θείων εννοιών
ΡΩΣΙΚΟ ΑΛΦΑΒΗΤΟ ΓΡΑΦΗ ΤΥΠΟΓΡΑΦΙΚΗ ΚΑΙ ΚΑΛΛΙΓΡΑΦΙΚΗ
ΡΩΣΙΚΟ ΑΛΦΑΒΗΤΟ ΓΡΑΦΗ ΤΥΠΟΓΡΑΦΙΚΗ ΚΑΙ ΚΑΛΛΙΓΡΑΦΙΚΗ А а С с Б б Т т В в У у Г г Ф ф Д д Е е Х х Ц ц Ё ё Ч ч Ж ж З з Ш ш Щ щ И и Ъ ъ σύµβολο για διαχωρισµό δυο λέξεων Й й Ы ы К к Ь ь σύµβολο που δηλώνει
ПИТАЊЕ РАШЧИТАВАЊА ЈЕДНОГ МЕСТА У ЖИТИЈУ СВЕТОГ СИМЕОНА ОД СВЕТОГ САВЕ (IX H 8 [Š 10])
UDC 091(=163.41) UDC 271.222(497.11)-36:929 Simeon Mirotočivi, Sveti UDC 27-36:929 Sava, Sveti DOI: 10.2298/ZMSDN1552451R ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД ПИТАЊЕ РАШЧИТАВАЊА ЈЕДНОГ МЕСТА У ЖИТИЈУ СВЕТОГ СИМЕОНА ОД
КОД Х И П ЕР БО РЕ ЈА Ц А: ЛОМ ПАР И ЦР ЊАН СКИ
ВЕ СНА ТРИ ЈИЋ КОД Х И П ЕР БО РЕ ЈА Ц А: ЛОМ ПАР И ЦР ЊАН СКИ 1. У књи зи есе ја Ми ла Лом па ра Ап о л о но в и п у т о ка з и, 1 посв еће ној опусу Милоша Црњанског, нарочито место заузимају тумачења
«ТЕХНОЛОГИК ЖАРАЁНЛАРНИ АВТОМАТЛАШТИРИШ ВА МОДЕЛЛАШТИРИШ»
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ СОҒЛИҚНИ САҚЛАШ ВАЗИРЛИГИ ТОШКЕНТ ФАРМАЦЕВТИКА ИНСТИТУТИ Физика, математика ва ахборот технологиялари кафедраси УЛУҒМУРОДОВ Н.Х. «ТЕХНОЛОГИК ЖАРАЁНЛАРНИ АВТОМАТЛАШТИРИШ ВА МОДЕЛЛАШТИРИШ»
И Д Е А Л Н Е Д Р Ж А ВЕ
Пре глед ни чла нак 340.12:342.2 doi:10.5937/zrpfns51-13682 Ми лош Р. Га лић, сту дент док тор ских сту ди ја Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду mi lo s ga lic91@ yah o o.c
ОД НОС КТИ ТО РА И ИГУ МА НА П РЕ М А Х И Л А Н Д А Р СКОМ И СТ У Д Е Н И Ч КОМ
ЧЛАНЦИ И РАСПРАВЕ / ARTICLES AND TREATISES UDC 726.7(=163.41)(495) UDC 726.7(497.11 Studenica) UDC 091=163.41 DOI: 10.2298/ZMSDN1551239P ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД ОД НОС КТИ ТО РА И ИГУ МА НА П РЕ М А Х И
М И ЛО РА Д ЂУ РИ Ћ Бра ће Рибникарa 56/401, Но ви Сад, Ср би ја m i lo r a d dju r
UDC 316.32 UDC 321.7 DOI: 10.2298/ZMSDN1552531D П РЕ ГЛ Е Д Н И Н А У Ч Н И РА Д ГЛО БА Л И ЗА Ц И Ј СК И И ЗА ЗОВ Д Е МО К РА Т И Ј И М И ЛО РА Д ЂУ РИ Ћ Бра ће Рибникарa 56/401, Но ви Сад, Ср би ја m
Sobota pred syropôstnou nedeľou apostichá
Sobota pred syropôstnou nedeľou apostichá 2. hlas ZR Καθαρίσωµεν εαυτούς αδελφοί Byzantská tradícia:,, Ruská tradícia poreformná: S409, 411, 414 2013-15 irmologion.nfo.sk ΤΗ ΠΑΡΑΣΚEΥΗ ΕΣΠΕΡΑΣ Απόστιχα,
СЛУЖБЕНИ БИЛТЕН број / јануар 2018.
СЛУЖБЕНИ БИЛТЕН број 15. 2017/2018. 08. јануар 2018. ПОЛУФИНАЛЕ КУПА СРБИЈЕ 26. децембар 817 ЦРВЕНА ЗВЕЗДА - ЈЕДИНСТВО (СП) 3:0 (25:18, 25:23, 25:21) 75:62 Поповић А., Баланџић П. Дел. Ћато Г. 818 ЖЕЛЕЗНИЧАР
НЕ ПРО ПИ СНИ МИ ГРАН ТИ. Не дав но ми је у ру ке до шла бро шу ра у ко јој сам, из ме ђу оста лог, про читао
НОРМА Вл а д о Ђу ка н о в и ћ НЕ ПРО ПИ СНИ МИ ГРАН ТИ Не дав но ми је у ру ке до шла бро шу ра у ко јој сам, из ме ђу оста лог, про читао и ово: KO SU NEPROPISNI MIGRANTI? Ne p r o p i s n i m i g r
КУЛ ТУ РА ПАМ ЋЕ ЊА И БРИ ГА ЗА ЖР ТВУ
С В Е Д О Ч А Н С Т В А Б О ГО ЉУ Б Ш И ЈА КО ВИ Ћ КУЛ ТУ РА ПАМ ЋЕ ЊА И БРИ ГА ЗА ЖР ТВУ По ш т о в а н и п р ед сјед н и че М а т и це с рп ске! Да ме и го спо до! Из у зет на ми је част да у Ма ти ци
СВЕ КО Л И К И ПО Л А РИ Т Е Т И
Л И Н Д А Х А Ч И ОН СВЕ КО Л И К И ПО Л А РИ Т Е Т И Д И В Н И Х Г У БИ Т Н И К А Див ним гу бит ни ци ма при писива ни су ра зни епи те ти: од опсце ног и бун тов ног до из ван ред ног и хра брог ро
ШЕФ ДР ЖА ВЕ У СР БИ ЈИ КРАЉ НА СПРАМ П РЕД СЕД Н И К А РЕ П У БЛ И К Е *
Ори ги нал ни на уч ни рад 342.511(497.11) doi:10.5937/zrpfns50-13038 Др Сло бо дан П. Ор ло вић, ван ред ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду sor lo vic@pf.uns.ac.rs
ОГРА НИ ЧЕ ЊА ПО КРЕ ТА ПРА ВО И КЊИ ЖЕВ НОСТ ПРИ МЕР СО ФО КЛА *
Ори ги нал ни на уч ни рад 34:82 doi:10.5937/zrpfns51-15399 Др Дра гу тин С. Авра мо вић, ван ред ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду d.avra mo vic@pf.uns.ac.rs
НОВИ САД Година XIII Број 10 ГЛАСИЛО МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА КУЛТУРУ УСМЕНЕ И ПИСАНЕ РЕЧИ
НОВИ САД 2017. Година XIII Број 10 НОВА СЕРИЈА ГЛАСИЛО МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА КУЛТУРУ УСМЕНЕ И ПИСАНЕ РЕЧИ САДРЖАЈ Норма Жарко Б. Вељковић, Јелена Мирковић О правописној транскрипцији сливеним дз неких грчких
л ление е и и е е е с ы е и 17 В е е ие А I П М Ы
л ление е и и е е е с ы е и 17 В е е ие... 20 А I П М Ы 1 и к с ые сис е ы (ие ия, с к, к ия) 24 1.1. о о е о во е во о. 24 1.2. е а е ка о а ова о во о. 25 1.3. око е е в е а е к о а ова к а ве е в..
ТЕ МАТ: 80 ГО ДИ НА ДА НИ ЛА КИ ША ( )
ТЕ МАТ: 80 ГО ДИ НА ДА НИ ЛА КИ ША (1935 1989) А Л Е К СА Н Д А Р Ј Е Р КОВ УВЕК О КИ ШУ, А СА ДА ЈОШ И О ПИ ТА ЊУ ЉУ БА ВИ У ЈЕ СЕН ГО ДИ НЕ 7464. ( ПО ВИ ЗА Н Т И Ј СКОМ РА Ч У Н А ЊУ ВРЕ М Е Н А), НА
692.66:
1 69.66:6-83 05.05.05 -,, 015 .. 7... 8 1.... 19 1.1.,.. 19 1.. 8 1.3.. 1.4... 1.4.1.... 33 36 40 1.4.. 44 1.4.3. -... 48.. 53.,.. 56.1., -....... 56..... 6.3.... 71.. 76 3.,.... 77 3 3.1.... 77 3.1.1....
... 4 1. 10 1.1... 10 1.β... 14 1.3... 16 1.4... 21 1.5... 33 1.6... 39 1.7... 43 1.8... 50 1... 52 β... 54 β.1 6... 54 β.β... 64 β.β.1... 64 β.β.β... 70 β.β.γ.... 76 β.γ... 82 2 β... 87 γ... 90 γ.1...
АФЕКТИВНО ВЕЗИВАЊЕ ДЕЛИНКВЕНТНИХ АДОЛЕСЦЕНАТА
UDC 364-781.2 UDC 343.85:343.91-053.6 DOI: 10.2298/ZMSDN1345623C Оригинални научни рад АФЕКТИВНО ВЕЗИВАЊЕ ДЕЛИНКВЕНТНИХ АДОЛЕСЦЕНАТА САНДРА ЧАЧИЋ Центар за социјални рад Сомбор Карађорђева 4, Сомбор, Србија
NATIONAL INTEREST ЧАСОПИС ЗА НАЦИОНАЛНА И ДРЖАВНА ПИТАЊА
NATIONAL INTEREST JOURNAL FOR NATIONAL AND STATE ISSUES ISSN 1820-4996 UDK 323.1(=163.40) година VIII vol. 13. 1/2012. ЧАСОПИС ЗА НАЦИОНАЛНА И ДРЖАВНА ПИТАЊА ПОЛИТИЧКА ТЕОРИЈА И ИДЕНТИТЕТ Митрофанова А.
Предварително съобщение
В ъ з р о ж д е н с к а т а и к о н о г р а ф и я н а с в. К и р и л и с в. М е т о д и й к а т о и з т о ч н и к н а н о в и и к о н о г р а ф с к и м о д е л и 1 Vanja Sapundzhieva Η πολιτισµική κληρονοµία
,, 2015
621.039.516.4-1000 05.14.14,, 2015 2.... 6..... 7 1. -1000...... 14 1.1. -1000 -... 14 1.2. - 15 1.2.1. 16 1.2.2. 17 1.2.3. -... 18 1.2.4. -. 20 1.3. -1000 -......... 23 1.4. - -1000... 26 1.5. - -1000.....
Εγχειρίδιο χρήσης. Πάντα δίπλα σας M110. Απορίες; Ρωτήστε τη Philips
Πάντα δίπλα σας Καταχωρήστε το προϊόν σας και λάβετε υποστήριξη από τη διεύθυνση www.philips.com/support Απορίες; Ρωτήστε τη Philips M110 Εγχειρίδιο χρήσης Πίνακας περιεχομένων 1 Σημαντικές οδηγίες ασφαλείας
МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ
МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ MATICA SRPSKA DEPARTMENT OF SOCIAL SCIENCES MATICA SRPSKA SOCIAL SCIENCES QUARTERLY Покренут 1950. године До 10.
MATICA SRPSKA JOURNAL OF STAGE ARTS AND MUSIC
ISSN 0352-9738 MATICA SRPSKA JOURNAL OF STAGE ARTS AND MUSIC 51 Editorial board Zoran T. JOVANOVIĆ, PhD, Editor-in-Chief (Museum of Theatrical Arts of Serbia, Belgrade) Mirjana VESELINOVIĆ HOFMAN, PhD
ХЕ ГЕЛ И БЕ КЕТ: ТЕ О РИ ЈА И УМЕТ НИЧ КА
Е С Е Ј И С ЛО Б О Д А Н Г И Ш А Б О Г У НО ВИ Ћ ХЕ ГЕЛ И БЕ КЕТ: ТЕ О РИ ЈА И УМЕТ НИЧ КА П РА К СА СК ЕП Т И Ч К Е СВЕ СТ И Јер ни шта не зна ти, то ни је ни шта, ни шта не хте ти да се зна та ко ђе,
Εγχειρίδιο χρήσης. Πάντα δίπλα σας MT3120. Απορίες; Ρωτήστε τη Philips
Πάντα δίπλα σας Καταχωρήστε το προϊόν σας και λάβετε υποστήριξη από τη διεύθυνση www.philips.com/welcome Απορίες; Ρωτήστε τη Philips MT3120 Εγχειρίδιο χρήσης Πίνακας περιεχομένων 1 Σημαντικές οδηγίες
TO ΕΓΧΕΙΡΙΔΙΟ ΓΛΩΣΣΙΚΩΝ ΠΡΟΚΛΗΣΕΩΝ ΤΟΥ ΜΥΣΤΙΚΟΥ ΠΡΑΚΤΟΡΑ
TO ΕΓΧΕΙΡΙΔΙΟ ΓΛΩΣΣΙΚΩΝ ΠΡΟΚΛΗΣΕΩΝ ΤΟΥ ΜΥΣΤΙΚΟΥ ΠΡΑΚΤΟΡΑ EL ΑΓΑΠΗΤΕ ΠΡΑΚΤΟΡΑ, ΦΕΡΕ ΕΙΣ ΠΕΡΑΣ ΕΩΣ ΚΑΙ 50+1 ΓΛΩΣΣΙΚΕΣ ΠΡΟΚΛΗΣΕΙΣ ΓΙΑ ΝΑ ΓΙΝΕΙΣ ΕΝΑΣ ΚΟΡΥΦΑΙΟΣ ΠΡΑΚΤΟΡΑΣ Ως διεθνής πράκτορας πρόκειται να επισκεφθείς
СН Е Ж А Н А БО Ж А Н И Ћ s b o z a n m a i l.c o m. ЂУ РА Х А Р Д И h a r d i dju r m a i l.c o m
UDC 316.334.56 04/14 UDC 39(=163.41) 04/14 DOI: 10.2298/ZMSDN1550079B ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД РЕ Л И Г И О ЗНО -МО РА Л Н И КОН Т ЕКСТ Д РУ Ш Т ВЕ Н Е ЗА Ш Т И Т Е СРЕД ЊО ВЕ КОВ НОГ П РО СТО РА СН Е Ж А
ΦΕΡΕ ΕΙΣ ΠΕΡΑΣ ΕΩΣ ΚΑΙ 50+1 ΓΛΩΣΣΙΚΕΣ ΠΡΟΚΛΗΣΕΙΣ ΓΙΑ ΝΑ ΓΙΝΕΙΣ ΕΝΑΣ ΚΟΡΥΦΑΙΟΣ ΠΡΑΚΤΟΡΑΣ
Ο Ι Δ Ι Ρ Ι Ε Χ Γ Ε TO Ν Ω Κ Ι Σ Σ Ω Λ Γ Ν Ω Ε Σ Η Λ Κ ΠΡΟ ΚΟΥ ΠΡΑΚΤΟΡΑ ΤΟΥ ΜΥΣΤΙ EL EL 10 ΦΕΡΕ ΕΙΣ ΠΕΡΑΣ ΕΩΣ ΚΑΙ 50+1 ΓΛΩΣΣΙΚΕΣ ΠΡΟΚΛΗΣΕΙΣ ΓΙΑ ΝΑ ΓΙΝΕΙΣ ΕΝΑΣ ΚΟΡΥΦΑΙΟΣ ΠΡΑΚΤΟΡΑΣ ΑΓΑΠΗΤΕ ΠΡΑΚΤΟΡΑ, Ως διεθνής
К К 31.4 :.. К,,. И ;.., -, - ( ): А.. /..,... :, ,. И К, - -,. К К 31.4 ISBN..,.. 2
0 А.... я И И А А ИИ А По а о о а с а, о ссо а По осо а А.Ю. а а ка и хника 2016 1 К 621.039 К 31.4 :.. К,,. И ;.., -, - ( ): 2 27 2015. А.. /..,... :, 2016. 204.,. И - - -.. К, - -,. К 621.039 К 31.4
МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ
МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ ЗБОРНИК МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ИСТОРИЈУ 92 MATICA SRPSKA DEPARTMENT OF SOCIAL SCIENCES PROCEEDINGS OF MATICA SRPSKA FOR HISTORY Покренут 1970. године До 28. свеске (1983)
6.1. Осна симетрија у равни. Симетричност двеју фигура у односу на праву. Осна симетрија фигуре
0 6.. Осна симетрија у равни. Симетричност двеју фигура у односу на праву. Осна симетрија фигуре У обичном говору се често каже да су неки предмети симетрични. Примери таквих објеката, предмета, геометријских
СПОРТ СКИ УЗО РИ УЧЕ НИ КА И УЧЕ НИ ЦА ОСНОВ Н Е Ш КО Л Е
UDC 796.011.1-053.6 DOI: 10.2298/ZMSDN1550101D ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД СПОРТ СКИ УЗО РИ УЧЕ НИ КА И УЧЕ НИ ЦА ОСНОВ Н Е Ш КО Л Е ВИ Ш ЊА ЂОР ЂИ Ћ v i s nja @ u n s. a c. r s ТА ТЈА Н А Т У БИ Ћ t u bic @
CA R M I NA F I GU R A TA У БА РО К У: Ж Е ФА РО ВИ Ћ И ОР ФЕ Л И Н
Н Е ВЕ Н А СА ВИ Ћ CA R M I NA F I GU R A TA У БА РО К У: Ж Е ФА РО ВИ Ћ И ОР ФЕ Л И Н 282 СА Ж Е ТА К : Пр ед с т а в љ е н и р а д ис т р а ж у је ис т о ри ј ск и р а з в ој и оства ре ња уоб ли че
ттсöттсöттўтссчсчøѓūţşѓф
1 Δοξολογία Εἰρμολογική ẅѓỳѓѓ ЃЃΝη Ἀπαγγελία Θρ. Στανίτσα - Νικ. Δανιηλίδη ч ñ ЃЃЃЃЃЃЃЃЃ ПзÙЃтéЃЃтЃЃтòёЃЃчéЃчöЃЃтЃЃтЃЃсЃсØ ЃūţŞЃЃцЃт Νε ο ξα α σοι τω δει ξαν τι το φως δο ξα с с ц Ù Ѓ т Ѓ т é Ѓ т ò ūţşѓщ
ПО ВРЕ ДЕ ПРО ПИ СА ЕВРОП СКЕ УНИ ЈЕ О ЗА Ш Т И Т И Ж И ВОТ Н Е СРЕ Д И Н Е I 1
Пре глед ни чла нак 502/504:061.1ЕU doi:10.5937/zrpfns51-15147 Др Та тја на Д. Бу гар ски, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду T. B u ga r s k i @ p f.u
164 (4/2017) Уредништво
МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ MATICA SRPSKA DEPARTMENT OF SOCIAL SCIENCES MATICA SRPSKA SOCIAL SCIENCES QUARTERLY Покренут 1950. године До 10.
ВЛА ДАР И ДВОР У СРЕД ЊО ВЕ КОВ НОЈ СР БИ ЈИ 1
Ори ги нал ни на уч ни рад 342.511(497.11) 04/14 doi:10.5937/zrpfns50-11744 Др Ср ђан Н. Шар кић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду S.Sar kic@pf.uns.ac.rs
6.8. С 0 е пре wб р ажe ніе гdа бg а и 3 с п7с а н aш ег w ї }с а хrт A. 2. hlas Byz. / ZR
6.8. Ανάµνησις τής Αγίας Μεταµορφώσεως τού Κυρίου καί Θεού καί Σωτήρος ηµών Ιησού Χριστού. С 0 е пре wб р ажe ніе гdа бg а и 3 с п7с а н aш ег w ї }с а хrт A. 2. hlas Byz. / ZR.. Ο φωτί σου άπασαν // И$же
МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ
МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ MATICA SRPSKA DEPARTMENT OF SOCIAL SCIENCES SOCIAL SCIENCES QUARTERLY Покренут 1950. године До 10. свеске (1955)
МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ
МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ MATICA SRPSKA DEPARTMENT OF SOCIAL SCIENCES SOCIAL SCIENCES QUARTERLY Покренут 1950. године До 10. свеске (1955)
НОВИ САД Година XIV Број 11 ГЛАСИЛО МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА КУЛТУРУ УСМЕНЕ И ПИСАНЕ РЕЧИ
НОВИ САД 2018. Година XIV Број 11 НОВА СЕРИЈА ГЛАСИЛО МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА КУЛТУРУ УСМЕНЕ И ПИСАНЕ РЕЧИ САДРЖАЈ Норма Рада Стијовић Чи ја је Го спо ђи ца? (о по се сив ном ге ни ти ву)....................
MATICA SRPSKA JOURNAL OF STAGE ARTS AND MUSIC
ISSN 0352-9738 MATICA SRPSKA JOURNAL OF STAGE ARTS AND MUSIC 56 Editorial board Katarina TOMAŠEVIĆ, PhD, Editor-in-Chief (Institute of Musicology of the Serbian Academy of Sciences and Arts, Belgrade)
MATICA SRPSKA JOURNAL OF STAGE ARTS AND MUSIC
ISSN 0352-9738 MATICA SRPSKA JOURNAL OF STAGE ARTS AND MUSIC 56 Editorial board Katarina TOMAŠEVIĆ, PhD, Editor-in-Chief (Institute of Musicology of the Serbian Academy of Sciences and Arts, Belgrade)
ΚΕΦΑΛΑΙΟ ΤΡΙΤΟ. 8 ος 11 ος αι.
ΚΕΦΑΛΑΙΟ ΤΡΙΤΟ 8 ος 11 ος αι. 1 ΠΕΡΙΟΔΟΣ ΤΗΣ ΜΕΓΑΛΗΣ ΑΚΜΗΣ ΤΟΥ ΒΥΖΑΝΤΙΟΥ (717-1025) Κατά τον 7 ο αι. σημειώθηκαν αλλαγές που απομάκρυναν το Βυζάντιο από τις ρωμαϊκές του καταβολές 2. Η μεταβατική εποχή:
Σ Λ Σ Φ ΨΑΛΤΟΤΡΑΓΟΥ Α
Σ Λ Σ Φ Π Ω Ψ Λ ΨΑΛΤΟΤΡΑΓΟΥ Α ΑΘΗΝΑ 2007 Πνευματικά δικαιώματα : Βασίλειος Κατσιφής. Μεγ. Αλεξάνδρου 27- Ηλιούπολη τ.κ. 16346 Τηλ. 210-9707808 εντρική διάθεση Copyright by 2010 Μουσικός εκδοτικός οίκος
Εκτεταμένη τεκμηρίωση χρήστη
Πάντα δίπλα σας Καταχωρήστε το προϊόν σας και λάβετε υποστήριξη από τη διεύθυνση www.philips.com/support Απορίες; Ρωτήστε τη Philips D4550 Εκτεταμένη τεκμηρίωση χρήστη Πίνακας περιεχομένων 1 Σημαντικές
оп љ ње I полу од т 11. у т полуп е к оп е к у е око т оу л т е a = у л =. 12. т оу лу ABC д то је = =, полуп е к оп о к у R=. у т т е то т оу л.
оп љ ње I полу од т оу о 1. у т е по у јед кок ко т оу л ко је п о од к к о о е, о. 2. у т по у јед кок ко т оу л о о е cm, ко је кој од о о о јед к од е ку кој п ј ед е о о е к к. 3. Д е т е т оу л у
6.2. Симетрала дужи. Примена
6.2. Симетрала дужи. Примена Дата је дуж АВ (слика 22). Тачка О је средиште дужи АВ, а права је нормална на праву АВ(p) и садржи тачку О. p Слика 22. Права назива се симетрала дужи. Симетрала дужи је права
4.4. Паралелне праве, сечица. Углови које оне одређују. Углови са паралелним крацима
50. Нацртај било које унакрсне углове. Преношењем утврди однос унакрсних углова. Какво тврђење из тога следи? 51. Нацртај угао чија је мера 60, а затим нацртај њему унакрсни угао. Колика је мера тог угла?
МОБИЛНЕ МАШИНЕ I. ttl. хидростатички системи, хидростатичке компоненте: вентили, главни разводници, командни разводници.
МОБИЛНЕ МАШИНЕ I предавање 8.2 \ хидростатички системи, хидростатичке компоненте: вентили, главни разводници, командни разводници Хидростатички погонски системи N e M e e N h p Q F M m m v m m F o M v
ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA FILOLOGIJU I LINGVISTIKU LIV/2
ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA FILOLOGIJU I LINGVISTIKU LIV/2 MATICA SRPSKA ODEQEWE ZA KWIŸEVNOST I JEZIK ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA FILOLOGIJU I LINGVISTIKU MATICA SERBICA CLASSIS LITTERARUM ARCHIVUM PHILOLOGICUM
Пример за употреба. Стоjан Траjановски 5 февруари 2016 год.
Пример за употреба Стоjан Траjановски stojan.trajanovski@gmail.com 5 февруари 016 год. А, Б, В, Г, Д Абстракт Содржина 1 Вовед 1.1 Азбука................................ 1. Метод.................................
ΒΑΣΙΛΕΙΟΥ ΚΑΤΣΙΦΗ Άρχοντος Μουσικοδιδασκάλου ΜΟΡΦΟΛΟΓΙΑ ΑΝΑΠΤΥΞΗ ΤΗΣ ΕΛΛΗΝΙΚΗΣ ΟΚΤΩΗΧΙΑΣ
ΒΑΣΙΛΕΙΟΥ ΚΑΤΣΙΦΗ Άρχοντος Μουσικοδιδασκάλου ΜΟΡΦΟΛΟΓΙΑ ΑΝΑΠΤΥΞΗ ΤΗΣ ΕΛΛΗΝΙΚΗΣ ΟΚΤΩΗΧΙΑΣ ΑΘΗΝΑ 2010 Πνευµατικά δικαιώµατα : Βασίλειος Κατσιφής. Λάµπρου Κατσώνη 28-30 άφνη τ.κ. 17236 Τηλ. 210-9707808 Copyright
А. КУДРАТОВ., Т. ГАНИЕВ МЕХНАТ МУХОФАЗАСИ
А КУДРАТОВ Т ГАНИЕВ МЕХНАТ МУХОФАЗАСИ Тошкент2002 1 КИРИШ Узбекистон Республикаси Президенти Ислом Каримов узининг Узбекистон XXI аср бусагасида: хавфсизликка тахдид баркарорлик шартлари ва тараккиёт кафолатлари
САБАҚ ЖОСПАРЫ. Əбдірахманова Күнсая Жамбыл облысы, Тараз қаласы, ФМБ НЗМ, 11-сынып. ҰБТ-ға дайындық үшін геометрия пəнінен тест тапсырмалары
САБАҚ ЖОСПАРЫ Пəн Мұғалім Мектеп, сынып Сабақ тақырыбы Математика Əбдірахманова Күнсая Жамбыл облысы, Тараз қаласы, ФМБ НЗМ, 11-сынып ҰБТ-ға дайындық үшін геометрия пəнінен тест тапсырмалары 1. Үлкен табаны
şrlşseşsisşsşigisisisssşş^îîs o o 1^я I ļ o QĹ U- Q LXJ CĹ LU Cü co UJ i^lifesï^ïï
şrlşseşsisşsşigisisisssşşîîs я I ļ QĹ U- Q LXJ CĹ LU Cü UJ UJ Û ш Q UJ iliesïïï ЖЯвшшаАВаШЙШ Eah quesi. nslss a series diagras ha llw a lgial sequene r ha S J u ľ? 9 rules F r h e ive P lns available,