ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ Министарство за породицу, омладину и спорт

Transcript

1 ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ Министарство за породицу, омладину и спорт Пројекат Провођење истраживања и израда стратегије за развој породице у Републици Српској I Анализa стања и положаја породице у Републици Српској II Ставови грађана о породици, институцијама и организацијама које пружају услуге, помоћ и подршку породици Бања Лука, новембар године

2 АУТОРИ Проф. др Иван Шијаковић (руководилац радне групе), Проф. др Ненад Бабић, Проф. др Михајло Марковић, Доц. др Драшко Маринковић, Др Ранка Калинић, Мр Жељана Јовичић, Мр Јованка Вуковић, Мр Борка Вукајловић, Мр Драгана Вилић, Мр Јелена Милиновић, Нада Липовац, Амела Башић, Стака Николић, Светлана Пезер-Шукало, Никола Доронтић. Главни координатор Нада Липовац Координатори Маријана Касаповић Горан Тривић Консултанти Проф. др Милисав Милосављевић Проф. др Ана Гавриловић

3 САДРЖАЈ: ` УВОД... 1 МЕТОДОЛОШКИ ПРИСТУП... 5 Одређење породице... 5 Предмет истраживања... 6 Циљеви пројекта... 7 Хипотетички оквир... 8 Истраживачке технике... 8 I СТАЊЕ И ПОЛОЖАЈ ПОРОДИЦЕ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ... 9 ДЕМОГРАФСКИ, ЕКОНОМСКИ И СОЦИЈАЛНИ УСЛОВИ ЗА РАЗВОЈ ПОРОДИЦЕ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ Демографске детерминанте развоја становништва Републике Српске Територијални размјештај и кретање броја становника Промјене у природном кретању становништва Актуелни миграциони трендови Најважнија структурна обиљежја становништва Пројекција будућег демографског развоја Потреба за активирањем мјера популационе политике и планирања породице Економски показатељи стања и положаја породице у РС Бруто домаћи производ Стопа (не)запослености Пензије и пензионери Корпа производа и трошкови живота Увоз-извоз Сиромаштво у БиХ Стање пољопривредног сектора у Републици Српској Социо - економски положај сеоског и приградског становништва Републике Српске Социјални положај породица у Републици Српској Породица Републике Српске и друштвене кризе Сиромаштво и социјална искљученост, амбијент функционисања система социјалне и дјечије заштите Републике Српске Контекст БиХ и Републике Српске Социјална заштита Организација система социјалне заштите Центар за социјални рад Преглед кориштења права из социјалне заштите Породице са дјецом у систему дјечије заштите Републике Српске59

4 3.9. Остваривање права из Закона о дјечијој заштити Право на додатак на дјецу Величине породица корисника права на додатак на дјецу Породице-корисници права по радном статусу Корисници права на додатак на дјецу, по реду рођења дјетета Старосна доб дјеце корисника права додатка на дјецу Дјеца корисници права на додатка на дјецу, по статусу Износи укупних додатака на дјецу по породицама Остала права из дјечије заштите која су (ин)директно усмјерена ка дјеци ЗДРАВЉЕ, ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА И ПАТОЛОШКЕ ПОЈАВЕ У ПОРОДИЦИ Примарна здравствена заштита Секундарна и терцијарна здравствена заштита Здравствено осигурање становника Републике Српске Умрли према узроку смрти у Републици Српској Шта су ризици по здравље? Животне навике штетне по здравље Ментално здравље у породици Посттрауматски стресни поремећај (ПТСП) Насиље у вршњачкој групи Сексуално и репродуктивно здравље у РС Репродуктивно здравље адолесцената Полне заразне болести Учесталост неплодности Насљедни поремећаји Појам социјалне патологије Феноменологија социјално патолошких појава Насиље у породици Криминалитет Малољетничка делинквенција Суицид Алкохолизам Наркоманија ОБРАЗОВАЊЕ, КУЛТУРА, ПРОПИСИ У ОБЛАСТИ ПОРОДИЧНО-ПРАВНЕ ЗАШТИТЕ И РАВНОПРАВНОСТ ПОЛОВА Породица, васпитно-образовне институције и медији у Републици Српској Утицај друштвено-економских промјена на извршавање васпитне улоге породице Породица, васпитно-образовне установе и систем вриједности Образовање и васпитно-образовне установе у БиХ (РС) Предшколско васпитање и образовање Основно образовање

5 Основна школа Специјална основна школа за дјецу у сметњама у развоју Одјељења за основно образовање одраслих (послије 16. године) Основно умјетничко образовање музичко и балетско, паралелно са основним образовањем Средњошколско и високо образовање Културне установе у Републици Српској Медији Правни основ и актуелни прописи у области породично-правне заштите Карактеристике Правни основ Правни положај породице у Републици Српској Права из брака и брачних односа Родитељско право, пунољетство - правна сигурност Олакшице за формирање породице и заштита материнства спречавање дискриминације по основу материнства Социјална заштита појединца и породице Област заштите од насиља у породици Актуелни прописи Републике Српске у функцији популационе политике Област рада и радних односа Област здравствене заштите Област заштите дјеце, родитеља и породице Област социјалне заштите Систем дјечије заштите у функцији подстицања наталитета Равноправност полова, међународни извори норми, стандарди и механизми Породица и равноправност полова Положај жена у земљама Балкана Положај жена у БиХ II СТАВОВИ ГРАЂАНА О ПОРОДИЦИ, ИНСТИТУЦИЈАМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА КОЈЕ СЕ БРИНУ О ПОРОДИЦИ АНАЛИЗА РЕЗУЛТАТА ДОБИЈЕНИХ УПИТНИКОМ Узорак Основна обиљежја испитаника Основна обиљежја породица (породичних домаћинстава) Материјални статус и услови становања породице Обраћање породица за помоћ Породица и популациона политика Стамбени и имовински статус породица Ставови испитаника о браку и породици Закључак Литература

6 УВОД Породица представља једну од најстаријих друштвених група. Такође, она представља био-социјално-психолошку друштвену групу, која је веома значајна за живот и развој појединца, али и за друштво у цјелини. С обзиром на сложеност односа у породици и бројност њених функција (брачна, репродуктивна, економска, заштитна, функција социјализације), како у друштву, тако и у животу сваког појединца, никада до сада нису се појавили институцијализовани облици заједничког живљења људи који би успјели да потпуно замијене породицу. Ово јасно упућује на закључак о породици као универзалној друштвеној групи. Породица је у сталној динамици и развоју ка новим облицима. Са промјенама у друштву и породица се мијења, доживљава своју трансформацију. Промјене у породици прате динамику дешавања и промјена у самом друштву. Породица се све више отвара и интегрише у друштво. У модерном индустријском друштву, бројне функције, које је породица имала, пренесене су на друштвене институције, које су се специјализовале за функције које је породица обављала (образовноваспитне институције, здравствене, привредне и сл.). Породица тиме није ослабљена, већ, напротив, то је утицало на побољшање квалитета породичних односа и живота људи: наравно, под условом да су институције довољно развијене да могу пружити квалитетне услуге и адекватну помоћ породици. Породица и даље има значај за појединца и своје мјесто у друштву, јер њени чланови нису потпуно ослобођени одговорности коју су раније имали. Ronald Fletcher, британски социолог, сматра да породица у модерном друштву није изгубила много функција, него да су те функције 'све прецизније и важније'. Специјализиране институције, попут школа и болница, нису истиснуле функције обитељи, него су их умножиле и подигле на вишу разину. 1 Дјеловање различитих фактора материјалног и духовног развоја, који су постигнути у различитим културама и периодима развоја човјечанства, одређивали су карактер породице и односе између мушкарца и жене. Када говоримо о промјенама у породици, не мислимо само на промјене у квалитету односа између чланова породице, на промјене у функцијама које она обавља, већ и на промјене у структури породице. На промјене у њеној структури утичу различити друштвени, економски, демографски, техничко-технолошки фактори и сл. Сви аспекти промјене, кроз које 1 Хараламбос, М., Холборн, М., Социологија Теме и перспективе, Голден маркетинг, Загреб, 2002, стр

7 породица пролазила у периоду интензивне индустријализације, урбанизације и миграције становништва, те прве демографске транзиције, водили су, како тврди А. Милић, ка стварању и издвајању индивидуалне породичне јединице или групе као појединачног, релативно аутономног дијела друштвене заједнице и структуре друштва. Такође, све ове промјене су водиле ка успостављању и учвршћивању овог малог породичног колективитета у друштвеној структури. 2 За разлику од породице у прошлости која је имала велики број чланова, породица, која је продукт модерног грађанског друштва, јесте нуклеарна (брачна) породица и има мали број чланова родитељи и њихова дјеца. Процес индустријализације поприма значај судбинскога фактора који разграничава прединдустријску велику, проширену, традиционалну и патријархалну породицу од индустријске мале, конјугалне или нуклеарне породице, модерне и егалитарне у својим унутрашњим односима. 3 Тиме је била очигледна разградња породице која је обухватала велики број сродника. Под утицајем друштвених промјена, већ од друге половине 20. вијека, доминантни утицај мале нуклеарне породице непрестано је подриван, па смо данас свједоци кризе коју она проживљава или, другачије речено: глобалног тренда деконструкције патријархалне породице. Са шестом деценијом прошлог вијека наступа нов, други револуционарни ток породичних промена који у центар ставља појединца. Сада постаје главна и једина стратегија појединаца како да промене породицу да би она одговарала на њихове потребе и алтернативне вредносне изборе. 4 На почетку 21. вијека, друштва широм свијета суочена су са промјенама породичног живота, које се разликују по степену и културном контексту у којем се одвијају. 5 Процеси глобализације, доминација скоро екстремног индивидуализма, потпуно либерално тржишно такмичење, потрошачки стил живота, драстичне промјене у односима међу половима, значајно утичу на породицу. Велика разноликост породичних модела постала је свакодневна црта нашег времена. 6 Животна доб када се ступа први пут у брак се помјера навише, повећава се број развода, расте број ванбрачно рођене дјеце, појављују се кохабитација, једнородитељске породице, реконструисане породице, самачка домаћинства, ослобађање од обавезних хетеросексуалних идентитета. Све ово указује на промјене које се дешавају у браку, породици и родитељству, и подсјећа на то да устаљени породични идентитети нису 2 Милић, А., Социологија породице критика и изазови, Чигоја штампа, Београд, 2001, стр Исто, стр Исто, стр Гиденс, Е., Социологија, Економски факултет, Београд, 2005, стр Исто, стр

8 више подударни с новом социјалном, политичком и културним окружењем у коме живи савремени човјек. Е. Гиденс указује на то да структура неког домаћинства не мора бити толико важна као квалитет бриге, пажње и помоћи коју деца добијају од чланова домаћинства. 7 Многе развијене индустријске земље суочавају се са великим проблемима нарушене демографске равнотеже, проузроковане турбуленцијама у браку и породици, опадањем стопе рођене дјеце, порастом броја старог становништва, трендом самачких домаћинстава и сл. На другој страни, неразвијени дио свијета суочава се са високом стопом фертилитета, а успорени економски развој има за посљедицу погоршање материјалног и социјалног положаја породице, као и здравственог стања популације, нарочито жена и дјеце. Стога, људска популација се суочава са два популациона проблема: да се у једном дијелу глобалног друштва не рађа довољан број дјеце, док се у другом дијелу рађа превише дјеце. Породично окружење у коме дијете расте треба да буде такво да му омогући свестран и складан развој личности. Ове напоре родитеља треба да подржавају све институције. Породица и породично васпитање представљају основу у развоју дјетета и његове личности, без обзира на то што постоје институције које су специјализоване за одгој и васпитање дјеце. Родитељи се не могу сматрати јединим одговорним у подизању дјеце, већ са њима ту одговорност дијели шира друштвена заједница, јер родитељство има друштвену функцију. Посебну пажњу друштво треба да посвети породицама које су рањиве и чије је функционисање закомпликовано околностима као што је инвалидитет члана породице. Свака породица током свог постојања доживљава низ промјена, али су оне специфичне код породица особа са инвалидитетом. Једна од највећих и најтежих промјена у породици је суочавање са дјететовом дијагнозом или дијагнозом одраслог члана породице. То у потпуности мијења начин функционисања те породице. Неопходно је брзо прилагођавање новонасталој ситуацији, другачија организација како би се наставило функционисање породице. Због специфичних потреба дјетета са инвалидитетом, а и потреба друге дјеце у породици, родитељима је неопходна подршка друштвених институција. Промјене у друштвено-економским односима одражавају се на породицу и односе у њој, па је стога неопходна појачана друштвена брига о породици, како би се обезбиједила правна, економска и социјална сигурност породице и њених чланова 7 Исто, стр

9 Највећи узрок кризе породице у РС јесте претходно стање у друштву, прије свега распад државе и сурови рат на овом простору у току посљедње деценије двадесетог вијека. Посљедице таквог стања на породицу су, прије свега, губитак чланова у рату, избјеглиштво, губитак куће и имовине, присилна унутрашња миграција, одлазак чланова породице у иностранство, инвалидност, фрустрације, стресови, психосоматска обољења. Спор и тежак економски и социјални опоравак и развој у послијератном периоду додатно отежавају услове за развој и напредак савремене породице у РС. Што се тиче Републике Српске, потребно је изнијети још неколико карактеристика, појава и збивања, која описују друштвени контекст у коме се налази савремена породица. Прије свега, ту је послијератни синдром друштвеног стања оптерећеног криминалом, насиљем, разбојништвом, мафијашким обрачунима, високим степеном корупције, неповјерењем у државне и друштвене институције, животном тјескобом и жељом (посебно код младих) да се напусти ово подручје и оде у иностранство, осјећајем бесперспективност и изгубљености. Без обзира на све тешкоће и проблеме, породица остаје и даље један од основних елемената савременог друштва, његовог развоја и напретка. 4

10 МЕТОДОЛОШКИ ПРИСТУП Одређење породице УСТАВ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ, дио Људска права и слободе, члан 36, каже: Породица, мајка и дијете имају посебну заштиту. Брак и односи у браку и породици уређују се законом. Право је човјека да слободно одлучује о рађању дјеце. Родитељи имају право и дужност да се старају о подизању и васпитању своје дјеце. Дјеца су дужна да се старају о својим родитељима којима је потребна помоћ. Дјеца рођена ван брака имају једнака права и дужности као и дјеца рођена у браку. Малољетници о којима се родитељи не старају, као и лица која нису у могућности да се сама старају о себи и заштити својих права и интереса, имају посебну заштиту. Право да се слободно донесе одлуку о заснивању брака, о заснивању породице, рађању дјеце, права и дужности родитеља и дјеце једних према другима, те старање државних институција за породицу (пружање услуга и заштите породици), регулисана су законским одредбама и гарантују се сваком грађанину/ки Републике Српске. 8 Породица се у Републици Српској дефинише по одредбама члана 2 Породичног закона као животна заједница родитеља и дјеце и других сродника 9. Према члану 47 Закона о социјалној заштити, породицом се сматра трајна заједница живота, привређивања и трошења заједничких прихода и лица која траже остварење права на социјалну заштиту, а чланом породице, према истом члану овог Закона, сматра се: брачни друг и дијете (брачно, ванбрачно, усвојено, пасторче, те дијете без родитеља узето на издржавање); отац, мајка, очух, маћеха, усвојилац, дјед, баба по оцу и мајци и браћа и сестре корисника права из социјалне заштите. 10 Породицу, према члану 6 Закона о дјечијој заштити, чине: брачни, односно ванбрачни другови, деца (брачна, ванбрачна, усвојена и пасторчад као и деца стављена под старатељство и узета на издржавање) 8 Породичним законом у Републици Српској, члан 1, уређују се: породично правни односи између брачних супружника, родитеља и дјеце, усвојиоца и усвојеника, стараоца и штићеника и односи између сродника у брачној, ванбрачној или усвојеничкој породици, те поступци надлежних органа у вези с породичним односима и старатељством. Службени гласник Републике Српске, број 54/02. 9 Службени гласник Републике Српске - Породични закон, број 54 / Закон о социјалној заштити, Службени гласник Републике Српске, број 5/93, 15/96, 110/03, 33/08, члан 47. 5

11 и сродници у правој линији, а у побочној до другог степена сродства, под условом да живе у заједничком домаћинству. 11 Према одредби члана 2 Породичног закона, породица се у БиХ дефинише као животна заједница родитеља и дјеце и других сродника. Овако је дефинисана породица у ширем смислу, јер она осим родитеља и дјеце, обухвата и сроднике, што чини добар правни оквир и добро правно одређење, пошто оставља могућност за шири круг људи одговорних за остваривање права дјетета, што за емоционални развој дјетета има велики значај. Када су у питању и други правни прописи РС (Закон о пензијском и инвалидском осигурању, Закон о стамбеним односима и сл.), код утврђивања појединих права и обавеза, породица се дефинише у смислу одређивања ширег круга сродника. Шири круг сродника дефинише и Закон о заштити од насиља у породици. 12 Република Српска има изграђен систем институција које пружају помоћ, услуге и заштиту породици, јер је и законским прописима утврђено да држава обезбјеђује посебну заштиту породици, мајци и дјетету у складу са међународно признатим људским правима и основним слободама 13. Домаћинство је свака породица или друга заједница лица чији чланови заједно станују и заједнички троше своје приходе за подмирење основних животних потреба (становање, исхрана и друго), без обзира да ли се сви чланови стално налазе у мјесту гдје је настањено домаћинство, или неко од њих борави дуже вријеме у другом насељу ради рада, школовања или других разлога. Самачко домаћинство чини свако лице које живи само и које нема своје домаћинство у другом мјесту, без обзира да ли станује у посебном или дјељивом стану, као подстанар или у самачком хотелу и слично, као и да ли станује у истој соби са другим самцем или са члановима домаћинства станодавца, али са њима не троши заједнички своје приходе. Предмет истраживања У оквиру предмета истраживања настојали смо да утврдимо који су основни проблеми и тешкоће који ометају нормалан развој и функционисање савремене породице у Републици Српској: да ли долази до трансформације основних функција и улоге породице, каквог су карактера и интензитета те трансформације, како то утиче на социјализацију дјеце и омладине, те на положај жене у породици. 11 Закон о дјечијој заштити, Службени гласник Републике Српске, број 4 /02 и 17/ Закон о заштити од насиља у породици, Службени гласник Републике Српске, број 118/05 и 17/ Породични закон, Службени гласник Републике Српске, број 54 /02, члан 3. 6

12 Предмет истраживања је обухватио потребе и очекивања породице да јој друштво и друштвене институције пруже помоћ, те спремност државних институција (посебно на локалном нивоу) да својом политиком, планирањем, идејама и иницијативама подржавају породицу кроз стално ширење услуга које задовољавају њене нове и нарасле потребе. Истраживање се посебно фокусирало на сљедеће сегменте: Садашње опште стање породице у РС (демографско, економско, социјално, правно-институционално, здравствена заштита, васпитање, образовање, социјализација и култура). Какви односи владају унутар породице (традиционално-патријархални, односи сарадње, толеранције, подршке, или конфликти, запостављање дјеце, напуштање породице и слично). Један од проблема, сваким даном све присутнији, са којим се сусреће савремена породица, јесте проблем насиља. Породице су угрожене насиљем како унутар самих породица, тако и насиљем у непосредном окружењу. Облици помоћи породици које сада пружа држава и друге институције (на свим нивоима - од локалног до републичког). Које нове облике помоћи треба пружити породици како би се створила стимулативна пронаталитетна политика, затим, како створити мрежу институција (од локалног до републичког нивоа) које ће проводити нове мјере и програме за подстицај рађања и одгоја дјеце у РС. Какав је положај породице на селу, те да ли је могуће поставити стратегију демографске ревитализације села и других мјеста која су захваћена процесом депопулације. Шта породице и грађани мисле о облицима, карактеру и начину пружања помоћи и подршке од стране друштва и државних институција. Посебно је важно сазнати који су њихови предлози за побољшање и унапређење активности, помоћи и подршке од стране државних и друштвених институција Циљеви пројекта 1) Идентификовање, дефинисање и објективизовање битних промјена у породици и породичном животу у претходних 5-7 година на простору РС. 2) Утврдити каква је демографска слика породице у РС. Да ли се остварује нормална породична репродукција као услов демографске обнове и подмлађивања друштва, те каква је структура савремене породице у РС. 3) Истражити материјално и социјално стање породица у РС, посебно степен сиромаштва и његов утицај на стање и перспективе породице. 4) Указати на могуће присуство социопатолошких појава и предложити начине заштите породице од разарајућих дејстава наркоманије, насиља и криминала. 5) Утврдити значај, степен и ефикасност садашњих облика институционалне помоћи породици у Републици Српској. 7

13 6) Предложити стратегију за развој породице и унапређење породичних односа у Републици Српској. Предложити мјере којима би влада, друштвене институције (посебно на локалном нивоу) и институције грађанског друштва помогле и подстакле опоравак, развој и напредак породице као важног елемента укупног развоја Републике Српске. 7) Циљ Стратегије јесте пружање подршке породици у јачању њене репродуктивне, заштитне, економске и васпитне функције. Хипотетички оквир На основу бројних показатеља из свих области друштва, неких ранијих истраживања и наших прикупљених података, полазимо од става да се породица у РС налази у фази трансформације улоге, функција, значаја и положаја у друштву. Трансформација се манифестује кроз стагнацију и кризу свих важнијих елемената активности и егзистенције породице: Смањује се број становника по основу рађања и емиграције становништва, Смањује се просечан број чланова домаћинства, Интензивира се процес укупног старења становништва, а повећава се просјечна старост супружника приликом склапања првог брака, Јављају се константни елементи депопулације руралних средина, Садашње економско стање породице је незадовољавајуће, Повећава се број породица и дјеце у зони сиромаштва, Уочен је пораст менталних и депресивних болести, алкохолизма и гојазности, те насиља и других патолошких стања и појава, Државне институције нису развиле довољан број механизама, субјеката и инструмената за континуирану помоћ породици, Нису искориштени ресурси, нема довољно развијених организационих, предузетничких и идејних рјешења на локалном нивоу за подршку породици, за њен одржив, свестран и модеран развој, као друштвене групе и друштвене институције. Истраживачке технике За опис стања, појава и тенденција у савременој породици у РС користили смо се анализом и обрадом података добијених из различитих научних, истраживачких и информативних извора, затим анализом правних, законских докумената, као и политичких докумената, ставова и прокламација који се односе на породицу, те докумената институција које прате и помажу породици (статистичке, социјалне, здравствене, пензионе установе, грађанске и невладине организације и слично). За прибављање конкретних ставова и података о непосредном стању у породици и положају породице у друштву, провели смо упитник на структурисаном узорку који је обухватио 1500 испитаника у разним дјеловима Републике Српске. Коришћен је и разговор са фокус групама. 8

14 I СТАЊЕ И ПОЛОЖАЈ ПОРОДИЦЕ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ 9

15 ДЕМОГРАФСКИ, ЕКОНОМСКИ И СОЦИЈАЛНИ УСЛОВИ ЗА РАЗВОЈ ПОРОДИЦЕ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ Др Драшко Маринковић Др Михајло Марковић Мр Жељана Јовичић Мр Борка Вукајловић Мр Јованка Вуковић 10

16 1. Демографске детерминанте развоја становништва Републике Српске Крај XX и почетак XXI вијека престављају изузетно сложен период у демографском развоју Републике Српске, у коме је становништво углавном стагнирало, а природни прираштај биљежи тенденцију константног пада. Годишње стопе раста становништва и подаци о релативном учешћу појединих подручја у укупном становништву указују на међузависност природног кретања и просторних процеса емиграције, деаграризације и урбанизације. Компоненте природног кретања становништва, у периоду године, указују на проблеме у демографском развоју. Тренутна стопа природног прираштаја у Српској је негативна и указује на поремећаје у виталним структурама са низом негативних посљедица. Очекиване промјене у природном прираштају становништва заснивају се на екстраполарним тенденцијама које указују на смањење рађања и повећање смртности. Дакле, у посљедњих неколико година, овај простор карактерише интензиван пад стопе фертилитета, што у основи почива на моделу ниске репродукције. Према процјенама за период године, Република Српска има знатно мањи број становника у односу на годину, што је посљедица интензивног расељавања становништва, процеса избјеглиштва, емиграције у иностранство, ратног морталитета и пада стопе природног прираштаја. Будући да није било пописа становништва, можемо, само приближно, процијенити обим демографских промјена које су се десиле на овом простору у вријеме рата ( ). У том периоду у Републику Српску се доселио велики број избјеглог и расељеног становништва из Федерације БиХ и Републике Хрватске, а истовремено се одселио значајан број становништва у правцу Федерације БиХ, Хрватске, Србије и Црне Горе и у друге земље у свијету. Дакле, овај геопростор карактерисала су велика унутрашња помијерања и миграције становништва Територијални размјештај и кретање броја становника Република Српска има обиљежје изразито хетерогеног простора. Скоро двије трећине, или 63,3%, становништва концентрисано је у западном дијелу, од Дистрикта Брчко до Новог Града и Рибника, док остало становништво припада источном дијелу, јужно од Раче на Сави до Требиња и југа источне Херцеговине. Хетeрогеност просторнодемографског карактера посебно је примјетна између урбаних и руралних насеља. Геопростор Српске карактерише веома неравномјерна густина насељености. Према процјенама за годину, зона ријетке насељености обухвата око 9,7% простора. Ова зона просторно је дисконтинуирана и формирају је општине у брдско- 11

17 планинским подручјима истока и југозапада. Тај простор је одувијек давао становништво економски развијенијим срединама. Зона средње насељености просторно је највећа и обухвата 45,2% територије Републике Српске. Зони густе насељености припада скоро трећина (29,0%) овог простора и она се углавном одликује просторним дисконтинуитетом (гравитациона подручја већих урбаних центара). Истовремено, зона пренасељености, са удјелом 16,1%, карактеристична је за највеће урбане центре овог геопростора. 1 Графикон 1.: Регионални размјештај становништва Републике Српске према процјени броја становника за годину 35% 30% 25% 20% 15% 10% 5% 0% Бања Лука Приједор Добој Бијељина Зворник И.Сарајево Фоча Требиње Анализа регионалног размјештаја становништва указује на изразиту концентрацију становништва у бањалучкој регији, која је просторно највећа и у којој је, према процјенама за годину, концентрисано 33,5% становништва Републике Српске. На другом мјесту је добојска регија са 17,8%, а на трећем приједорски регион са 12,1%. Више од 10% удјела у укупном становништву има и бијељинска регија са 10,4%, која је са 105,1 ст/км 2 најгушће насељен простор Српске. Најмањи број становника и најмањи удио са 4,6% има фочанска регија, док је најмања густина насељености од 21,2 ст/км 2 на простору требињске регије. Динамика кретања броја становника различита је у појединим регионалним цјелинама, општинама и насељима Републике Српске. Равничарско-брежуљкасти простори сјеверног дијела имају знатније повећање, док крашки простори источне Херцеговине и југозападни дијелови Бањалучке регије и планински простори имају мањи пораст или 1 Маринковић, Д., Детерминанте демографског развоја и перспективе становништва Републике Српске, Први Конгрес српских географа, Београд,

18 смањење броја становника. Урбане средине (насеља) углавном остварују демографски раст захваљујући механичком приливу становништва и нешто повољнијој старосној структури, па преузимају водећу улогу у репродукцији становништва. Насупрот томе, у руралним срединама долази до слабијег демографског раста, који је углавном условљен емиграцијом и поремећајима биолошког карактера. Промјене степена концентрације становништва на нивоу општина указују да је процес поларизације на зоне концентрације и зоне емиграције и депопулације све израженији. Зоне демографског раста везане су за гравитационе сфере већих урбаних центара, а највећу демографску експанзију има Град Бања Лука, захваљујући водећим административним, развојним и услужним функцијама. Зоне сличних демографских карактеристика формирају се око већих урбаних и развојних центара Републике Српске, као што су: Приједор, Добој, Бијељина, Источно Сарајево и Требиње. Кретање броја становника Републике Српске веома је незахвално за научне анализе, јер на овом простору већ седамнаест година није спроведен ниједан попис становништва. Такође, до сада, објављени резултати посљедњег пописа становништва бивше СР Босне и Херцеговине из године су некомплетни, па се морамо служити процјенама. Према подацима за годину, Република Српска је у оквиру садашњих граница имала домаћинства и 1, становника, што је око 37% укупног становништва тадашње Босне и Херрцеговине. 2 Према процјенама Републичког завода за статистику, у Републици Српској je године било 1, становника, или просјечно 57,9 ст/км 2. Процјене Републичког завода за статистику указују да је у периоду године на простору Републике Српске остварен апсолутни пораст од становника, односно да се сваке године по линеарном расту број становника повећавао просјечно за лица. Треба истаћи да су ове процјене веома компромитирајуће, јер се заснивају на анализи виталне статистике природних компоненти кретања становништва (подаци матичних служби о броју рођених и умрлих), које указују да је у последњих шест године знатно већи број умрлих него рођених. Такође, укупно кретање становништва, поред природних компоненти, зависи и од миграционих карактеристика, које према стручним анализама указују да је овај простор емиграционог обиљежја. Бивша СР БиХ је и прије Ове процјене Републичког завода за статистику Републике Српске и Агенције за статистику БиХ су веома често негиране у стручно-научним анализама и разним истраживањима наших и иностраних истрживача који сматрају да у Републици Српској тренутно има око 1,2 милиона, а укупно у Босни и Херцеговини око 3,5 милиона становника. 13

19 године имала изразито негативан миграциони салдо, а посљедњи рат и ратне посљедице су сигурно још више интензивирали процес емиграције становништва. На укупно смањење просјечне величине домаћинстава указује податак да је у Републици Српској године било просјечно 3,2 члана по домаћинству. У бившој СР БиХ године просјечно је у домаћинствима било 3,6 лица, а на примјер године на истом простору домаћинства су у просјеку имала више од 5 чланова. Дакле, дошло је до смањења просјечног броја чланова домаћинстава, што је у складу са тенденција код већине европских земаља Промјене у природном кретању становништва Републику Српску карактерише завршна фаза демографске транзиције која је условљена спорим економским развојем и терцијаризацијом друштва, слабом искориштености природних ресурса и доста повољног саобраћајно-географског положаја, што је већ покренуло поремећаје биолошког карактера, пад природног прираштаја и процес старења становништва. Према подацима Републичког завода за статистику за годину, у Републици Српској стопа наталитета је 7,0, морталитета 9,8, односно стопа природног прираштаја је негативна, -2,8. 3 Основне компоненте природног кретања становништва бивше СР Босне и Херцеговине одувијек су имале различита обиљежја. Укупан раст становништва углавном је оствариван природним кретањем, при чему је од посебног значаја био дугогодишњи негативни миграциони салдо. Шездесетих године прошлог вијека почиње интензивнији процес демографске транзиције, условљен индустријализацијом друштва коју прати појачана урбанизација и снажна дерурализација. Према подацима из године, бивша СР БиХ је имала веома високу стопу наталитета од 38,5, висок морталитет од 14,4, па је природни прираштај био 24,1. Према попису становништва из године на истом простору стопа наталитета је била 15,4, па је уз доста низак морталитет од 6,7 стопа природног прираштаја била умјерена са 8,7. Ови показатељи илуструју касну подфазу демографске транзиције, која се манифестује у интензивном паду стопе наталитета и морталитета. 4 Из Табеле 1. се види да је у периоду године општа стопа наталитета у Српској је у константном паду, а просјечна годишња вриједност је 8,4. Општа стопа морталитета има тенденцију раста, са годишњим просјеком од 8,9, што је у вези са повећањем удјела 3 Демографска статистика, бр.11, Републички завод за статистику, Бања Лука, Маринковић, Д., Демографски проблеми процеса избјеглиштва у Републици Српској, Научна монографија, ГДРС, Бања Лука,

20 најстарије популације у укупном становништву. Укупан број живорођених у истом периоду је био , што је у просјеку годишње. Истовремено, укупно је умрло лица (просјечно сваке године), па је апсолутни природни прираштај негативан (-694 лица). Дакле, за протеклих дванаест година стопа природног прираштаја је у сталном опадању и има негативан годишњи просјек од око -0,5. Табела 1.: Број становника наталитет, морталитет и природни прираштај становништва Републике Српске у периоду Година Природни Број Наталитет Морталитет прираштај становника Апсол. у Апсол. у Апсол. у , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , ,8 Извор: Демографска статистика бр. 4 и 10, Републички завод за статистику, и Као илустрација претходних показатеља послужиће нам Графикон 2. у коме су дате основне компоненте природног кретања становништва Републике Српске. Графикон 2.: Наталитет, морталитет и природни прираштај становништва Републике Српске у периоду године (у промилима) наталитет морталитет природни прираштај 15

21 Анализа опште стопе наталитета указује да простор Републике Српске спада у нисконаталитетна подручја. Бруто стопа фертилитета је веома ниска, око 1,2 дјетета по мајци, што је посљедица планирања породице, све раширенијег самачког живота, постратних траума, расељавања и процеса избјеглиштва, али и тешке социо-економске ситуације, психолошких и других фактора. Према статистичким подацима Републици Српској тренутно недостаје око 6.500, или око 39%, дјеце за замjену генерација. Највећи удио у овом мањку имају прворођена и трећерођена дјеца. Дакле, највећи проблем је одсуство рађања уопште, а јасно се уочава да је једино прогресија од првог ка другом дјетету задовољавајућа. 5 У Републици Српској треће дијете у породици је доста ријетка, а четврто врло ријетка појава. У посљедњих пет година као треће дијете рађа се просјечно годишње око беба, док као четврто дијете у посљедњих десет година годишње се роди мање од 300 беба. Истраживања указују да троје дјеце није довољно за повећање природног прираштаја, већ само за његово одржање. Од укупног броја рођених године, према реду рођења са 48% удјела, рађала су се прворођенчад, у 37% случајева рађа се друго дијете, а само у 15% случајева се рађају бебе као треће, четврто или пето дијете у породици. 6 Графикон 3.: Живорођени према старости мајке у Републици Српској године Извор: Демографска статистика бр. 11, Републички завод за статистику, Маринковић, Д., Развој становништва Републике Српске као стратешки ресурс, Академија наука и умјетности Републике Српске, књига XIII, Бања Лука, Маринковић, Д., Демографски трендови и популациона политика у Републици Српској, Научни Скуп: Савремени демографски и социоекономски процеси и проблеми у Републици Српској, Центар за демографска истраживања, Бања Лука,

22 Жене у Републици Српској се прилично касно опредјељују за мајчинство. Статистички подаци указују да је просјечна старост мајке при рођењу дјетета године помјерена, односно да је то 26,8 година. Своје прво дијете мајке у просјеку рађају са 25 година живота, друго са 28, треће са 30 година, а четврто и свако наредно дијете у просјеку са 32 и више година. У посљедњих десет година повећан је број рођења ванбрачне дјеце, а године се родило укупно ванбрачне дјеце, што је око 15% од укупног броја живорођене дјеце. 7 Подстицајно дјелују подаци да је број склопљених бракова у лаганом порасту, па је у периоду године брак закључен укупно пута, или у просјеку брак годишње. Тако се просјечна стопа нупцијалитета у Републици Српској незнатно повећала са 4,6 на 4,9. Број развода је прилично константан и има вриједности око 0,5, а што се може пратити из Графикона 4. Графикон 4.: Закључени и разведени бракови у Републици Српској у периоду године Извор: Демографска статистика бр. 11, Републички завод за статистику, Граница склапања првог брака у Српској је помјерена, па жена брак најчешће закључи у 27, а мушкарац у 31 години живота. Неки од разлога за то су касније склапање брака и дуже школовање, а са помјерањем старосне границе повећава се и могућност стерилитета. У Графикону 5. је дат графички приказ склопљених првих бракова према старости. Општа стопа морталитета у Републици Српској је у лаганом порасту, јер је године износила 7,9, а године 9,8. Дакле, она се у посљедњих десет година просјечно повећала за 1,9. Према полној 7 Маринковић, Д., Демографски трендови и популациона политика у Републици Српској, Научни Скуп: Савремени демографски и социоекономски процеси и проблеми у Републици Српској, Центар за демографска истраживања, Бања Лука,

23 структури смртност мушкараца је заступљенија за 5,4% у односу на смртност жена. Просјечна старост при умирању код жена је 73,1 година, а код мушкараца 67,4 године, што је у складу са тенденцијама продужења животног вијека становништва. Графикон 5.: Први бракови према старости младожење и невјесте у Републици Српској године Извор: Демографска статистика бр. 11, Републички завод за статистику, Графикон 6. Умрли према полу и старости у Републици Српској године Извор: Демографска статистика бр. 11, Републички завод за статистику, Просјечна стопа смртности одојчади у Републици Српској је у посљедњих десет година вишеструко смањена (са 14,6 на 4,8 ), па је међу најнижим од земаља из окружења. Кретање стопа смртности одојчади је приказано у Графикону 7. 18

24 Графикон 7.: Стопа смртности одојчади у Републици Српској у периоду године (у промилима) У Графикону 8. дати су компаративни показатељи природних компоненти кретања становништва бивших југословенских република. Графикон 8.: Наталитет, морталитет и природни прираштај земаља из окружења године (у промилима) БиХ Србија Хрватска Словенија Македонија Црна Гора наталитет морталитет природни прираштај Поред Републике Српске, једну од најнижих стопа наталитета у Европи године имала је Словенија са 9. Истовремено, стопа наталитета у Македонији била је 13. Република Српска је са општом стопом морталитета од 9,2 била испод европског просјека који је био 10,2. Исте године вишу стопу морталитета од европског просјека имале су Хрватска и Србија са по 12. Негативна стопа природног прираштаја је године, поред Републике Српске, регистрована у Хрватској -2 и Србији са -1, док је Словенији имала нулти природни прираштај. 19

25 Највише просјечне стопе природног прираштаја су имале Македонија са 4 и Црна Гора са 3. Компоненте природног кретања становништва Републике Српске, у периоду године, указују на проблеме у демографском развоју скоро свих општина. Према попису становништва из године на простору Републике Српске било је 42 општине са умјереном стопом природног прираштаја (5-14 ), док је ниску стопу (до 5 ) имало 10 општина. Подаци за годину указују да је негативан природни прираштај имало 28 општина, што је око 45% простора. Посебно су алармантни подаци за годину по којима само 7 општина има позитивну, а чак 88,7% општинских простора негативну стопу природног прираштаја. Просјечну стопу наталитета испод 5 има 21 општина, стопу морталитета већу од 10 има 16 општина, а стопу прираштаја испод -3 чак 27 општина, што је 43,5% простора. Дакле, скоро све општине, изузев Зворника, захваћене су демографском стагнацијом и депопулацијом, која је условљена ниским и негативним природним прираштајем, што је посебно изражено у сјеверозападним и источним дијеловима Српске Актуелни миграциони трендови Важан фактор досадашњег, али и будућег демографског развоја овог простора представља негативан миграциони салдо. Ово се може темељити само на основу процјена, јер за анализу миграција становништва код нас не постоји одговарајућа статистика (нпр. миграциона картотека или регистри становништва). У посљедњој декади прошлог вијека простор Републике Српске, карактерише процес избјеглиштва, а затим и процес постепеног повратка избјеглог и расељеног становништва. Процес избјеглиштва је по свом обиму захватио трећину становништва године и петину према спроведеној ререгистрацији године. Анализа размјештаја избјеглих и расељених домаћинстава по регијама указује на имиграциони притисак на економско развијеније просторе, као што су бањалучка и бијељинска регија, у којима је године концентрисано око двије трећине или 62,2% од укупног броја избјеглих и расељених лица. Избјеглиштво је један од кључних фактора етно-демографских и социо-економских процеса и регионалног размјештаја становништва овог геопростора. Неке анализе указују да у Српској има неколико општина у којима је регистрован позитиван миграциони салдо, што је посљедица интензивнијег процеса повратка избјеглог и расељеног становништва. Анализа старосне структуре повратника указује да у будућности процес повратка неће 20

26 значајније утицати на повећање демографског потенцијала овог просторa. 8 Анализа обима избјеглиштва и избјегличких праваца у Републици Српској улази у сферу просторног и урбанистичког планирања, јер је процес избјеглиштва у посљедњих петнаестак година измијенио просторни размјештај и етничку композицију становништва. Утицај избјеглиштва може се пратити како на демографској, тако и на социо-економској, културноисторијској, психолошкој и политичкој сфери развоја. На просторима поријекла и прихвата избјеглог и расељеног становништва дошло је до снажних социо-економских поремећаја и сиромаштва. То додатно отежава прецизно разграничење између избјеглиштва и економских миграција, јер значајан број становништва је искористио избјеглички статус да се досели у економски перспективније просторе и тако оствари економску миграцију. Ипак, као најважнију демографску посљедицу процеса избјеглиштва и неравномјерног размјештаја избјеглог и расељеног становништва треба истаћи етничку хомогенизацију, која је примјетна како на регионалном, тако и на ентитетском нивоу. Рјешавање проблема избјеглиштва, поред ниског природног прираштаја, један је од најзначајнијих демографских проблема са којим се Република Српска суочава посљедњих десетак година. 9 Демографске анализе указују да Република Српска и након потписивања Дејтонског споразума има изразито емиграционо обиљежје, а посебно њени источни и југозападни дијелови. Због тога су ови дијелови и рјеђе насељени, а број становника им се чешће мијења услед сталних емиграција и великог смањења природног прираштаја. Унутрашње миграције на овом простору се одвијају устаљеним правцима, тј. из неразвијених, изолованих и запуштених подручја у привредно развијеније средине са бољим животним условима. Узроци ових миграција су различити, а најчешће су у вези са бољим послом, већом зарадом, напредовањем и школовањем. Због тога су оне усмјерене ка већим урбаним центрима као што су: Бања Лука, Приједор, Добој, Бијељина и Требиње. Процјене указују да ће унутрашње миграције на релацији селоград, ипак, постепено губити на интензитету. 10 Изражени унутаррегионални миграциони процеси између сеоских и градских насеља утичу на константно смањење руралног становништва, што за посљедицу има негативне промјене структурног карактера. Дакле, 8 Маринковић, Д., Демографски проблеми процеса избјеглиштва у Републици Српској, Научна монографија, ГДРС, Бања Лука, Маринковић, Д., Демографски проблеми процеса избјеглиштва у Републици Српској, Научна монографија, ГДРС, Бања Лука, Маринковић, Д., Стање и перспективе демографског развоја геопростора Републике Српске, Зборник Матице српске за друштвене науке, бр.121, Нови Сад,

27 поремећаји у полно-старосној структури и све израженији процес старења у већини руралних насеља у будућности ће и даље негативно утицати на репродукцију становништва. Због тога ће перспектива демографског развоја Републике Српске у великој мјери зависити од процеса редистрибуције становништва и повећања броја становника у општинским центрима. Већ дужи низ година на простору Српске су веома заступљене економске миграције, као и емиграције радноспособног и образованог становништва (одлив мозгова), у правцу развијених земаља свијета Најважнија структурна обиљежја становништва Просјечна стопа маскулинитета у Републици Српској за годину је имала вриједност 0,95 (од укупне процјене 1, становника, се односи на мушку, а на женску популацију 11 ). Оваква стопа маскулинитета указује да је полна структура становништва доста слична са већином других земаља из окружења, тј. да има благу превагу женске популације. Процјене старосне структуре становништва Републике Српске за годину указује да је најбројнија била најмлађа старосна група до 19 година са 29,7% удјела у односу на укупно становништво. Друга по удјелу била је старосна група од година са 28,6%, што значи да је око двије трећине становништва било у старосном интервалу до 40 година старости. Са коефицијентом старости од 17,1% (мушкарци 15,2%, а жене 19%) може се констатовати да је овај простор већ тада захваћен процесом старења. Просјечна старост укупног становништва године била је 36 година (за мушкарце 34,9, а за жене 37 година). Индекс старења је био 57,6% (мушкарци 49,2%, жене 66,5%), што је изнад 40% који је доњи лимит изнад којег се интензивира процес старења популације. 12 Процјена старосне структуре за годину указује да је у Републици Српској дошло до погоршања старосне структуре, јер је старосним интервалом до 18 година обухваћено 20% становништва, интервалом од 18 до 65 година старости обухваћено је 62,4%, а преко 65 година старости обухвата 17,6% популације. Просторна анализа полно старосне структуре становништва указује на значајну хетерогеност између градских центара и привредно развијенијих подручја, који имају знатно правилнију структуру са значајним удјелом младог становништва, и брдско-планинских и крашких простора, који углавном имају неповољну полно-старосну структуру. 11 Демографска статистика бр. 11, Републички завод за статистику, Бања Лука, Маринковић, Д., Стање и перспективе демографског развоја геопростора Републике Српске, Зборник Матице српске за друштвене науке, бр.121, Нови Сад,

28 На веома негативне промјене у демографском развоју Републике Српске упућују и показатељи о броју дјеце у предшколским и основношколским установама. Према подацима Републичког завода за статистику Републике Српске само у периоду 2002/2003. и 2006/2007. године број дјеце у предшколским установама се апсолутно смањио са на 5.135, а што је у складу са подацима виталне статистике о интензивном паду наталитета. Сличну констатацију нам потврђују и подаци из Статистике основног образовања према којима је у школској 2006/2007. години укупно уписано основаца, а да је десетак година раније у школској 1995/1996. години било уписаних ученика у основним школама Републике Српске. 13 Ако се у обзир узме чињеница да основна школа од школске 2003/2004. године обухвата деветогодишње образовање, односно и дјецу старости од шест година, укупно смањење у само посљедње четири године износи мање уписаних основаца. На проблеме у социо-економском развоју овог простора упућују и резултати спроведене Анкете о радној снази у Босни и Херцеговини из године, по којој је укупна радна снага у Републици Српској у старосном интервалу од 15 до 64 године процијењена на 78,9%, док је укупно неактивих лица 66,1%. Од укупно запосленог становништва у пољопривредним дјелатностима запослено је било 31,2%, у непољопривредним 26,7%, а у услужним дјелатностима 42,1% становништва Републике Српске. 14 Истовремено, према подацима Републичког завода за статистику године, у Републици Српској је укупно било запослено лица, пензионера је било око , а активно је посао тражило лица. Односно на једног запосленог је било око пет издржаваних лица Пројекција будућег демографског развоја У табели 2. дата је пројекција становништва Републике Српске за период године која само потврђује претходне констатације о интензивирању процеса старења. Најмлађа старосна група до 19 година константно ће имати пад удјела, док зрело и старо становништво има тенденцију раста, што је у складу са успореним демографским растом и интензивним падом стопе природног прираштаја. Према овој пројекцији већ сада младог становништва је знатно мање у односу на удио најстарије категорије (старије од 60 година) у укупном становништву. Ако 13 Статистика образовања основно образовање, број 2, 4 и 6, Републички завод за статистику Републике Српске, Бања Лука, и Саопштења Републичког завода за статистику Републике Српске за основно образовање од 2002/03. до 2006/07. школске године, Бања Лука, Анкета о радној снази, Агенција за статистику Босне и Херцеговине, Федерални завод за статистику Федерације БиХ, Републички завод за статистику Републике Српске, Сарајево,

29 се ове тенденције наставе до године, становништво Републике Српске, према међународним критеријумима, имаће обиљежје дубоке старости. Према истој пројекцији контингент становништва старости до 14 година, који обухвата предшколски и нижи школски узраст, тренутно има 15,9% удјела у укупном становништву Српске, а до године ће се исти удио смањити на 15,4%. Контингент фертилног становништва (жене у периоду између 15 и 49 година старости) имаће благи пораст удјела: са 22,3% на 23,0%. Иста пројекција указује да ће се удио контингента радно способног становништва повећати код мушког становништва са 64,6% на 67,2%, а код жена са 56,9% на 59,0% удјела у укупном становништву. Табела 2.: Пројекција становништва Републике Српске по полу и старосним групама за период године (у %) Година Пол Укупно Велике старосне групе у % < > 80 М 49,1 22,5 26,4 26,7 21,1 3, Ж 50,9 20,6 25,7 26,8 22,6 4, ,5 26,0 26,8 21,9 3,8 М 49,0 22,4 27,0 27,1 20,0 3, Ж 51,0 20,4 25,8 27,4 22,5 3, ,3 26,4 27,3 21,3 3,7 М 48,9 22,3 27,4 27,5 19,3 3, Ж 51,1 20,3 25,5 28,0 22,5 3, ,2 26,4 27,8 21,0 3,6 Графикон 9.: Пројекција полно-старосне структуре становништва Републике Српске за годину 24

30 Графикон 10. Пројекција полно-старосне структуре становништва Републике Српске за годину Графички приказ пројекције полно-старосне структуре становништва Републике Српске за годину само потврђује претходне констатације о неповољним тенденцијама у демографском развоју и упућује на хитност спровођења мјера популационе политике, како би се бар ублажиле нежељене посљедице Потреба за активирањем мјера популационе политике и планирања породице Глобални одговори на страх од недовољног демографског раста и структурних поремећаја демографског развоја изазваних процесима старења и депопулације у модерном свијету резултирају примјеном различитих мјера популационе политике као што су: мјере које теже да повећају фертилитет позитивним подстицајима, мјере које ограничавају приступ средствима контроле рађања, мјере за прилагођавање демографским промјенама и мјере за повећање усељавања. 15 Свака од предложених мјера има предности и мана и свака од њих испоставља трошкове (финансијске, политичке, грађанске,...), па велики временски распон који стоји између њихове примјене и очекиваних резултата додатно отежава њихово спровођење на државном нивоу. Међутим, у сваком случају, већ сада активности треба усмјерити на 15 Ђурђев Б., Изазови депопулације, Зборник Матице српске за друштвене науке, бр.121, Нови Сад,

31 пронаталитетне мјере, јер у конкуренцији развијеног свијета ми у будућности не можемо рачунати на куповину радне снаге. 16 Основни постулат мора бити да већи фертилитет представља економско преимућство. Ако су дјеца дијелом и нормално добро, као и свако друго, друштво без довољно дјеце мора понудити и цијену како би купило дијете више. У оваквој ситуацији није захвално залагати се за већа издвајања. Међутим, анализа дистрибуције породица према броју дјеце у подручјима која немају проблема са обнављањем становништва, указује на то да се не треба плашити да ће број породица са троје, а поготово са више од троје дјеце, бити нарочито велики. 17 Универзални циљ будућег демографског развоја Републике Српске би требао бити постизање нивоа стационарног становништва, а што би се између осталог могло постићи и промоцијом професије жене мајке, тј. оних жена из добростојећих породица које имају троје или четворо дјеце. Конкретно у Српској рађање првог и другог дјетета потребно је стимулисати низом мјера које су усмјерене на специфичне групе становништва. Рађање трећег дјетета треба стимулисати материјалним давањима квалификованим брачним паровима, односно треба обезбиједити дјечији додатак као универзално право (независно од материјалног положаја породице). На основу предложених мјера за спровођење популационе политике очекивања су да би Република Српска могла да достигне стопу укупног фертилитета (SUF) од 2,1 дјетета по мајци, а што би омогућило само просту замјену генерација. 18 У многим државама у којима је забиљежен низак ниво наталитета, владе су увеле политику подстицања рађања, не би ли тиме утицале на повећање стопе наталитета. Успјех тих мјера, разумије се, зависи од тога да ли представљају противтежу стварним чиниоцима који су, прије свега, и допринијели битном паду наталитета. Број дјеце за коју се жена или пар одлучи да их има резултат је сложене комбинације чинилаца који, између осталог, обухватају трошкове подизања дјеце, могућности жене да учествује у вишем образовању и запошљавању, економски статус домаћинства, брачни статус (што укључује развод и ванбрачну заједницу) као и степен усклађености рада и његе дјеце. Стога би национални програм демографског развоја требао да буде један од најважнијих докумената, а који би и јасније дефинисао стратегију планирања породице. 16 Ђурђев Б., Изазови депопулације, Зборник Матице српске за друштвене науке, бр.121, Нови Сад, Група аутора, Демографски развој и популациона политика Републике Српске, ИП Младост, Бијељина, Група аутора, Демографски развој и популациона политика Републике Српске, ИП Младост, Бијељина,

32 2. Економски показатељи стања и положаја породице у РС 2.1. Бруто домаћи производ Социјални и економски положај породице у РС може се посматрати кроз остварени ниво привредне развијености РС, који се мјери оствареним бруто домаћим производом и стопом незапослености у односу на послијератни ниво, односно годину. Крајем године, БДП је достигао 76,5% предратног нивоа, уз оптимистичну пројекцију да ће током године достићи 81,3% БДП, што значи да би се пријератни ниво овог показатеља, уз оптималне услове и убрзан раст, могао остварити за 2 до 3 године. Посматрано по текућим цијенама, БДП у РС је растао у претходних пет година по просјечној стопи од 10,5%, тако да је учешће БДП по становнику у РС повећано са 82,9% (2002) на 87,7% просјека БиХ у години. Учешће РС у укупном БДП БиХ је повећано са 29,7% (2002), на 33,6% (2006). Табела 3.: Кретање бруто домаћег производа у периоду транзиције Бруто домаћи производ (милиона КМ) Текуће цијене Сталне цијене 2006=100 Стопа раста ст. цијена Сталне цијене 1990= =100 БДП по становнику (КМ) Број станов. (000) , , ,008 5,499 3, ,404 1, ,617 5, , ,806 1, ,499 6, , ,394 1, ,058 6, , ,769 1, процјена 7,657 7, , ,174 1, процјена 8,423 8, , ,691 1, процјена 9,265 9, , ,260 1,480 Извор: Економска политика РС за годину Према приложеним статистичким подацима, највеће учешће у остварењу БДП у току године имали су трговина на мало и велико, оправка моторних возила и предмета за личну употребу (17,8%) и пољопривреда, лов и шумарство (16,4%), док је највећа стопа раста у односу на претходну годину остварена у образовању (42,1%) и осталим комуналним, друштвеним и личним услужним дјелатностима (34,2%). Ефекат овако високих стопа раста није значајно утицао на раст БДП, с обзиром да сектори образовања и услужни сектори имају релативно мало учешће у укупном БДП (4,5%, односно 3,4%). 27

33 Табела 4.: Бруто домаћи производ и бруто додата вриједност у сталним цијенама - прелиминарни подаци Бруто додата вриједност у хиљ. КМ Стопа реалног раста Пољопри., лов и шумарство ,17 9,81 8,00 Рибарство ,22 2,05-1,41 Вађење руде и камена ,61 10,51 20,26 Прерађивачка индустрија ,38 14,68 11,44 Производња и снабдијевање ел ,70 6,90 9,70 енергијом, гасом и водом Грађевинарство ,58 1,07-6,36 Трговна на мало и велико, оправка моторних возила и предмета за личну ,22 10,59 4,41 употребу Хотели и ресторани ,77-3,31 39,07 Саобраћај, складиштење и везе ,53 13,63 7,80 Финансијско посредовање ,00 16,26 11,19 Aктивности у вези с некретнинама, изнајмљивање и пословне ,24 6,78 1,92 активности од тога импутирана рента ,52 0,30 0,35 Државна управа, одбрана и обавезно социјално ,57-6,79 4,58 осигурање Образовање ,90 5,60 7,72 Здравствени и социјални рад ,35 3,74 13,31 Остале комуналне, друштвене и личне ,85 11,72 25,37 услужне дјелатности FISIM ,22 33,01 33,13 Укупно по подручјима ,85 6,99 8,05 Порези на производе, услуге и увоз минус ,85 6,99 8,05 субвенције Бруто домаћи производ ,85 6,99 8,05 Извор: Републички завод за статистику РС 2.2. Стопа (не)запослености Позитивна тенденција раста броја запослених током година формирала је стопу запослености у РС од 24,6%. Исти показатељ, ради поређења, у земљама ЕУ креће се између 60% и 65%. 28

34 Табела 5.: Запослени према секторима у РС Сектори Укупно Пољоп., лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија Производња и снабд. ел. eнерг., гасом и водом Грађевин Трговина на велико и мало, оправка мотор возила, мотоц и предмета за личну употр. Хотели и ресторани Саобраћај, складиш. И везе Финансијско посредовање Активности у вези са некрет., изнајмљ. и пословне активности Државна управ и одбрана, обавезно соц. осигурање Образовање Здравствени и социјални рад Остале комун, друшт. и лич. услуж. дјелат Извор: Републички завод за статистику Гранска структура запослености показује да је највеће учешће запослених из прерађивачке индустрије (20%), трговине на велико и мало (20%), осталих услужних дјелатности 9% и државне управе 8%. Највише стопе раста запослености у текућој години, у односу на претходну годину, остварене су у сљедећим секторима: Вађење руде и камена 22%, Финансијско посредовање 17%, Активности у вези са некретнинама 11%. Смањење броја запослених у години у односу на претходну годину најизраженије је у сектору државне управе и одбране (14% мање запослених), а у прерађивачкој индустрији и производњи и снабдијевању електричном енергијом, гасом и водом (2%, односно 3% мање запослених). Остали сектори су исказали раст запослености по стопи од 3% до 7%. Табела 6.: Лица која траже запослење Број лица која траже запослење Извор: Републички завод за запошљавање РС Извјештај о тржишту рада у РС, из године, показује да у неформални сектор (особе које нису евидентиране у званичним регистрима) спада 29

35 35,2 % од укупног броја запослених. И поред појачаних мјера за спречавање рада на црно, остала негативна кретања, као што су раст нето плата изнад продуктивности рада, стално јачају неформални сектор. Реалне процјене говоре о знатно већем броју незапослених од броја регистрованих незапослених особа. Висока заштита запослених у појединим секторима условила је пад ефикасности кориштења људских ресурса. Такви услови ширили су сиву економију на категорију запослених у формалном сектору, јер су ови прихватали мање зараде у неформалном сектору као додатни приход и тиме снижавали висину плате на неформалном тржишту рада. У складу с тим, долази до парадокса: формално запослени представљају главну конкуренцију незапосленима на неформалном тржишту рада, умјесто да незапослени врше притисак на формалном тржишту рада. Табела 7.: Просјечне нето зараде (плате) запослених по секторима у КМ I-II/ 2008 Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија Производња и снабдијевање ел. енергијом, гасом и водом Грађевинарство Трговна на мало и велико, оправка моторних возила и предмета за личну употребу и домаћинство Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе Финансијско посредовање Aктивности у вези с некретнинама, изнајмљивање и пословне активности Државна управа, одбрана и обавезно социјално осигурање Образовање Здравствени и социјални рад Остале комуналне, друштвене и личне услужне дјелатности Извор: Републички завод за статистику РС Највише плате забиљежене су у сектору финансијског посредовања (1.200,00 КМ) и државне управе (888,00 КМ), а најниже у прерађивачкој 30

36 индустрији (434,00 КМ), трговини на велико и мало (429,00 КМ), хотелима и ресторанима (384,00 КМ) Табела 8: Однос нето и бруто плата у РС Бруто Нето Нето/бруто % % % % Извор: Републички завод за статистику РС Бруто и нето плате имају тенденцију раста у посљедње четири године, по стопи од 10-12%. Однос између бруто и нето плата у истом периоду није се мијењао. Учешће нето у бруто платама креће се око 66%. Нето плате у РС у години достигле су ниво нето плате у ФБиХ, иако су годинама значајно заостајале за платама у ФБиХ. Овакав пораст плата у РС не мора утицати на повећање конкурентности њене привреде. Ако се упореде плате у РС са платама у земљама ЕУ, оне су знатно ниже, али конкурентност цијена радне снаге мора бити резултат нивоа продуктивности. Истраживања Свјетске банке потврдила су да плате у РС знатно брже расту од раста продуктивности, што је директна препрека конкурентности радне снаге у РС према окружењу. Изузетно ниско оптерећење плате доприносима за пензијско и инвалидско осигурање повратно има за посљедицу смањење прихода Фонда за пензијско и инвалидско осигурање и додатно угрожава кориснике пензија, који су једна од најосјетљивијих категорија по питању сиромаштва. Приватна предузећа су ограничена једино најнижом платом, која се ријетко мијења и не прати пораст просјечно исплаћених плата. Приватни предузетници ово често искориштавају у смислу сопствене уштеде на платама радника, односно обрачун радника пореза и доприноса обављају по најнижој основици, што истовремено негативно утиче на смањење животног стандарда радника запослених у приватном сектору и индиректно на кориснике пензија Пензије и пензионери Табела 9.: Однос плата и пензија у РС (октобар) Број пензионера 183, , , , ,176 Број осигураника 288, , , , ,983 Однос бр. пензионера и осиг. 1:1,57 1:1,51 1:1,49 1:1,50 1:1,49 Просјечна пензија у КМ Просјечна нето зарада у КМ Учешће просј. пензије у нето заради Извор: Економска политика РС за годину 31

37 Животни стандард пензионера директно је условљен висином исплаћених пензија. Просјечно исплаћена пензија износи свега око 40% просјечно исплаћене нето плате, односно око 50% потрошачке корпе у РС, што довољно говори о економском стању ове категорије становништва. Табела 10.: Плате, пензије и трошкови живота у РС КМ- -%- Плата-нето Корпа производа Пензија Најнижа плата (до ) Најнижа цијена рада Извор : Економска политика РС за годину Просјечан раст броја пензионера у протекле три године ( ) износи између 2% и 3% годишње, док је просјечан број осигураника биљежио незнатан пад у години, а у и години је растао по стопи од 0,5% до 4%. Негативан трен раста броја пензионера нарочито је изражен у години, када је остварен раст од 7%. Од укупног броја пензионера, старосну пензију користи њих 45%, породичну 37% и инвалидску пензију 18% пензионера. Приоритет за побољшање стандарда будућих пензионера у наредном периоду треба бити увођење новог модела пензијског и инвалидског осигурања у РС, како би се створили услови за одржив систем обавезног и додатног вида пензијског осигурања Корпа производа и трошкови живота У РС се трошкови живота четворочлане породице обрачунавају на два начина. Ријеч је о садржајно различитим потрошачким корпама Републичког завода за статистику и тзв. синдикалне потрошачке корпе. Унутар статистичке потрошачке корпе налази се 65 најважнијих животних намирница, док се у синдикалној потрошачкој корпи, поред прехране, рачунају и трошкови становања, превоза, одијевања, образовања и хигијене. Табела 11.: Корпа производа у односу на просјечну нето плату Вриједност стат. потрошачке корпе у КМ Просјечна нето плата Број потребних просјечних нето плата за корпу производа , , ,83 Просјечна пензија Број потребних просјечних пензија за корпу производа , , ,02 Извор: Кориштени подаци Републичког завода за статистику РС 32

38 Према приложеним подацима, просјечно исплаћена нето плата довољна је за подмирење основних прехрамбених потреба четворочлане породице, према скромним потребама статистичке корпе производа. Породица која живи од једне плате, мјесечно је имала на располагању само КМ за остале трошкове. Међутим, уколико се узме у обзир синдикална потрошачка корпа, трошкови превазилазе платне способности породице готово за износ једне плате, јер синдикална потрошачка корпа се обрачунава у износу који је % већи од статистичке потрошачке корпе. Разлика између синдикалне и потрошачке корпе расте са евидентним растом животних намирница и очекиван је реални пад животног стандарда посматран кроз овај показатељ. Пензионери су у још неповољнијем положају, с обзиром да просјечне пензије покривају само половину статистичке корпе, односно четвртину синдикалне потрошачке корпе. Табела 12.: Трошкови живота (промјене у односу на децембар претходне године у %) Укупно 5,4 1,8 3,4 1,0 3,8 5,7 7, Исхрана 5,7 1,4 4,7-1,5 1,0 5,9 14, Дуван и пиће 4,5 0,5 0,9 0,3 14,3 0,7 0, Одјећа и обућа 1,1 7,4 0,9 5,3-5,2 5,0 2, Становање 14,2 0,5 6,6-0,2 9,2 11,2 1, Стан 33,8 0,2 2,3 1,0-1,4 14,8 4, Огрев и освјетљење 10,6 0,6 10,5 0,5 17,4 12,0 0, Покућство -0,2 0,4-0,1-4,3-1,3 3,2 0, Хигијена и њега здравља 1.6. Образовање и култура 1,9 1,0 0,3 2,2 8,6 13,6 1,1 1,2 0,2 0,8 6,7-8,8 7,2-1, Саобраћај и ПТТ -1,2 4,3-0,5 7,1 13,9-5,2 7, Робе 4,0 1,7 3,8 0,6 2,7 6,0 8, Услуге 12,7 2,3 1,2 3,4 9,6 3,7 2,3 Извор: Републички завод за статистику РС Трошкови живота показују стални раст током посматраног периода. Стопа раста трошкова живота у РС (у години у односу на годину) у висини од 7,4% углавном је резултат повећања трошкова исхране у том периоду. Истовремено, дошло је до пада трошкова становања и огрева, као и хигијене и његе здравља. С обзиром да у формирању укупног индекса трошкова живота група исхрана утиче са 44,1%, свака промјена у тој групи интензивно утиче на промјену укупног индекса трошкова живота. 33

39 2.5. Увоз-извоз Квалитет економског развоја директно зависи од обима и структуре спољнотрговинске размјене. Покривеност увоза извозом је у сталном расту, тако да је у години достигао ниво од 51,6%. Међутим, упркос интензивном расту овог показатеља, учешће дефицита (негативног биланса размјене) у бруто домаћем производу је на нивоу од око 20%. Либерализацију трговине нису пратиле одговарајући подстицаји домаће производње, чиме су обезвријеђени расположиви домаћи ресурси. Табела 13.: Робни промет РС са иностранством - увоз и извоз увоз Укупно Србија Словенија СР Њемачка Аустрија Италија Хрватска Мађарска Остале земље извоз Укупно Србија Словенија СР Њемачка Аустрија Италија Хрватска Мађарска Остале земље Извор: Финрар, март Са становишта структуре извоза и увоза, у извозу преовладавају сировине и производи ниског степена прераде, док је структура увозних добара много шира и мање подложна конјунктурним осцилацијама. Табела 14.: Покривеност увоза извозом у процентима Опис * 2008** Извоз по становнику (КМ) ,035 1,101 1,233 Увоз по становнику (КМ) 1,469 1,798 1,995 1,856 2,135 2,243 Дефицит по становнику (КМ) 1,103 1,255 1, ,034 1,010 Покривеност увоза извозом (%) (извоз-увоз)/бдп (%) Извоз/БДП (%) Извор: Финрар, март У условима високе конкуренције за радна мјеста угрожена је реалност цијене рада према стварним трошковима живота. Ниска продуктивност, 34

40 праћена нереалним растом плата и малим издвајањима за пензионе фондове, као и број пензионера и несразмјеран са броје осигураника додатно оптерећују већи дио укупног становништва РС, као и породицу као њено специфично одређење. Поједини показатељи, попут раста БДП и раста бруто и нето плата, охрабрују у погледу пројекција економског раста, ако се посматрају изоловано од утицаја других мјерљивих и немјерљивих индикатора. Међутим, са аспекта макроекономске стабилности, најважнију улогу има одрживост стабилних цијена. Ако је раст плата покривен растом продуктивности, инфлација не мора да се убрза. Да су плате у РС више од реалних говори ниво развоја изражен преко БДП по становнику. С друге стране, убрзање и досљедније спровођење реформи имаће одређене позитивне посљедице на укупан економски развој, јер ће смањење дебаланса на тржишту рада утицати на попуштање свих, па и социјалних притисака Сиромаштво у БиХ Сиромаштво појединца, породице и уoпште друштва, у економском смислу, везује се за недостатак прихода за набавку минималне корпе производа и услуга. Међутим, сиромаштво се манифестује на разне начине и недостатак средстава за основне потребе тек је дио проблема. Доступност образовању, учешћe у друштвеном и културном животу заједнице, осјећај сигурности, стамбени услови и друго, поред простог задовољења основних потреба, неопходни су за достојанствен живот. Да би се предузеле мјере против сиромаштва, потребно је дефинисати број сиромашних, географску распрострањеност и категорије сиромашних по више критеријума. Овим би се не само дошло до података по наведеним основама (тренутно стање), него и омогућила пројекција ризика западања у сиромаштво најугроженијих група, што би олакшало избор мјера и утицаја на циљне слојеве друштва. Свака анализа која садржи људски ресурс као детерминанту, мора рачунати на субјективни ефекат. Сиромаштво не чине проценти него људи, а линија сиромаштва је важан, али не и једини показатељ. Зато је сиромаштво мултидимензионалан сплет мјерљивих индикатора и субјективног осјећаја појединца о квалитету живота и могућностима које му пружа одређена заједница. Висина личног стандарда исказује се куповном моћи, односно могућностима потрошње према потребама, док је друштвени стандард представљен елементима који показују одређено достигнуће друштвене заједнице у којој тај појединац живи. Анализа мјерења животног стандарда у БиХ (LSMS) године. процијенила је ниво укупне потрошње (укључујући трошкове за здравство, образовање, и становање) домаћинства која троше минимум хране (око 2100 калорија дневно по особи). Овако дефинисана генерална линија 35

41 сиромаштва за БиХ је 6,10 КМ, а екстремно 2,08 КМ по особи дневно(односно, 2223 КМ по особи годишње као генерална линија, или 772 КМ по особи годишње као екстремна граница сиромаштва). Тако установљена стопа сиромаштва показала је да је стандард око 20% становништва БиХ испод линије сиромаштва (око 25% у РС и 16% у ФБиХ). Највиши проценат грађана испод генералне линије сиромаштва забиљежен је у локалним заједницама мјешовитог рурално-урбаног типа (24%), средњи у руралним срединама (20%), а најнижи у урбаним срединама (14%). До године, стопа сиромаштва је, према резултатима истог истраживања, смањена за 16,1% (РС), односно 5,5% (ФБиХ). Табела 15.: Сиромаштво у БиХ Стопа сиромаштва Смањење у % РС 24,8 20,8 16,1 ФБиХ 16,3 15,4 5,5 БиХ 19,5 17,8 8,7 Извор: Анкета о мјерењу животног стандарда у БиХ Резултати анкете показали су да се више од 30% становника БиХ налази непосредно изнад генералне границе сиромаштва, што представља врло висок ризик повећања броја сиромашних из ове осјетљиве групе. Реална стопа сиромаштва је, вјероватно, још виша од наведене због потрошње која знатно превазилази могућности садашњег нивоа производње. Другим ријечима, потрошња се дјеломично финансира из разних видова помоћи које су привременог карактера. Са економског аспекта сиромаштва, најугроженије категорије становништва су: 1. Незапослене особе, 2. Избјегла и расељена лица, 3. Пензионери и старије особе и 4. Особе са инвалидитетом. Са аспекта породице, у погледу сиромаштва или високог ризика сиромаштва најугроженије су: 1. Породице у којим је носилац млађи од 25 година, 2. Породице са троје и више дјеце, 3. Породице чији носилац не ради или ради у неформалном сектору, 4. Породице чији носилац има низак степен образовања, 5. Породице чији су чланови избјегла и расељена лица, 6. Породице чији је носилац пензионер. Из наредне табеле се може закључити да у структури расељених и избјеглих лица, према степену образовања, највећу заступљеност имају дјеца и ученици (16%, односно 14,4%), особе са нижим степеном 36

42 образовања (46,6%, односно 45%) и лица са средњом стручном спремом (22,5%, односно 26,7%). Табела 16.: Расељена и избјегла лица у РС према степену образовања Степен образовања Расељена избјеглице Дјеца, ученици НКВ, ПКВ, НСС КВ ВКВ ССС ВШС ВСС МР ДР 7 2 остало Укупно Извор: Министарство за избјеглице и расељена лица РС Табела 17.: Расељена и избјегла лица у РС према врсти радног односа Врста радног односа Расељена избјеглице Не ради Привремено и повремено запослење Пензионер Стално, пуно радно вријеме Стално, пола радног времена Приватник Студира Ученик, дијете Укупно Извор: Министарство за избјеглице и расељена лица РС Посматрано према врсти радног односа, структура овог дијела становништва РС такође је неповољна, јер пензионери чине 13%, односно 7%, дјеца, ученици и студенти 17,7%, односно 16,2%, а незапослени чак 58%, односно 62%. Укупан број расељених и избјеглих лица у РС (76095 особа ) организован је у породице, од чега су породице у алтернативном смјештају (22%), а у колективном смјештају је још увијек 507 породица (2%) Стање пољопривредног сектора у Републици Српској Пољопривредни сектор Републике Српске карактерише релативна неразвијеност, са доминантним учешћем мјешовитог типа, уситњеним газдинствима на којима је заступљена ратарска, повртарска, воћарска и сточарска производња у зависности од производног подручја. Уситњеност посједа је таква да је веома тешко, или немогуће озбиљније бављење тржишном производњом, а структура производње је заснована на екстензивном концепту. 37

43 У укупној пољопривредној производњи мало је учешће сточарских, воћарских и повртарских производа, као и низак степен финализације пољопривредних сировина. Низак је ниво укупне, и производње по јединици капацитета, најнижи не само у окружењу, него и шире. Пољопривредна производња је уситњена са неповољном структуром, лошег квалитета и веома скупа, па према томе она није конкурентна и не задовољава неопходне стандарде у односу на произвођаче у окружењу. Међутим, иако је пољопривредна производња неразвијена, она има посебан значај у националној привреди Републике, знатно више у односу на развијене земље. Њен значај произилази из блиске повезаности са другим активностима из руралних подручја, а њена важност је у одржавању бројне популације у периоду транзиције. Капацитети Републике Српске за пољопривредну производњу су респектабилни, поготово у условима географског положаја и климе. Стављањем расположивих ресурса у функцију, кроз профитабилну производњу и њиховим прилагођавањем концепту одрживог развоја, јачању конкурентности произвођача кроз повећање производње квалитета и дохотка, повећању посједа сељачких газдинстава, јачању организационе, техничке и тржишне позиције произвођача и њиховим повезивањем са прерађивачком индустријом, те институционалним уређењем, овај сектор би знатно ојачао и имао већи утицај на економско стање цијеле Републике Српске. Земљиште је веома важан природни и привредни ресурса, основа за пољопривредну производњу. Република Српска располаже са земљишним површинама од ha. Под пољопривредним површинама налази се ha. Структура коришћења пољопривредних површина представљена је у Табели18. Табела 18.: Структура коришћења пољопривредних површина у Републици Српској Категорија Површина у ha % оранице и баште ,4 воћњаци ,3 виногради 693 0,5 ливаде ,2 А Обрадиво земљиште ,9 Б Пашњаци ,3 Ц Рибњаци ,7 Д Расадници, врбаци, површине 580 0,4 под цвијећем Укупно пољопривредно земљиште Извор: Статистика пољопривреде, бр. 2,

44 Табела 19.: Категорије коришћења пољопривредног земљишта Републике Српске хиљаде хектара Пољопривредне површине Пољопр. предузећа и задруге Индивидуална газдинства Обрадиве површине Пољопр. предузећа и задруге Индивидуална газдинства Оранице и баште Пољопр. предузећа и задруге Индивидуална газдинства Воћњаци Пољопр. предузећа и задруге Индивидуална газдинства Виногради Пољопр. предузећа и задруге Индивидуална газдинства Ливаде Пољопр. предузећа и задруге Индивидуална газдинства Пашњаци Пољопр. предузећа и задруге Индивидуална газдинства Баре, трстици и рибњаци Пољопр. предузећа и задруге Индивидуална газдинства Извор: Статистика пољопривреде, бр. 2, ,2 0,2 0,2 0,3 0,4 0,4 0,4 0, ,1 0,1 0,2 0,2 0,2 0,1 0,1 0,1 0,2 0,2 0,2 0, ,1 4,0 3,8 3,1 2,3 3,0 7,3 0,5 0,4 0,4 0,4 0,4 0,4 0,4 3,6 3,6 3,4 2,7 1,9 2,6 6,9 Из наведених података види се да је учешће обрадивих површина у укупним пољопривредним површинама 70,9 %, док је учешће ораница 47,4%. Међутим, учешће ливада и пашњака у укупним пољопривредним површинама износи 45,5%, док учешће ливада у обрадивим површинама износи 18, 2%. Пољопривредне површине, према категоријама коришћења земљишта у Републици Српској, представљене су у претходној табели. Из претходне табеле се види да се обрадиве пољопривредне површине 95,4% налазе у власништву индивидуалних газдинстава, односно сеоских и приградских домаћинстава. На једног становника РС долази 0,9 ha пољопривредне површине, што је више него у неким земљама развијене пољопривреде, али је земљиште 39

45 просјечног квалитета јер се не узимају у обзир бонитетне класе, као ни други параметри. Од укупних површина, које се воде као оранице и баште, према званичним подацима посљедњих година је обрађивано око 62%, док је под угарима и необрађеним површинама било око 38%. Из ових података може се закључити да посљедњих година није обрађивано око ha обрадивог земљишта Републике Српске - што може бити посљедица неадекватне пољопривредне политике према руралном подручју, али и посљедица демографских промјена, које, свакако, не иду у прилог развоју сеоског становништва које је претежно оријентисано ка пољопривредној производњи. Једно сеоско домаћинство располаже са око 3,6 ha обрадивог земљишта, при чему површина ораничног простора по једном домаћинству износи око 2, 65 ha. Табела 20.: Величина посједа пољопривредних газдинстава у Републици Српској Величина посједа учешће у % До 1 ha 33,5 1-2 ha 18,5 2-5 ha 28, ha 14,5 преко 10 ha 4,0 Просјечна величина посједа 3,6 ha Извор: Студија Увођење новог модела субвенција, заштите и финансирања пољопривреде РС коресподентног са заједничком аграрном политиком ЕУ, Пољопривредни факултет Бања Лука, Институт за економику пољопривреде, Бања Лука, На степен рационалног коришћења земљишних ресурса кључан утицај има власништво над земљиштем и величина посједа. Уситњеност посједа представља основни, лимитирајући фактор развоја пољопривреде Републике Српске, а самим тим и директан утицај на број и животни стандард становништва које се бави пољопривредном производњом, односно на сеоско и приградско становништво и индиректан утицај на цијело становништво Републике Српске. Само 14,5% произвођача располаже посједом од 5-10 ha, што је мали посјед за интензивнију пољопривредну производњу, док свега 4% газдинстава располаже површином већом од 10 ha. Упркос сталним констатацијама да Република Српска има значајне ресурсе у области пољопривреде, до сада није урађена ни једна експертска анализа која би дала егзактну слику о стању ресурса и потенцијалима за пољопривредну производњу. Отуда постоје значајне разлике у подацима између оних које даје статистика и оних до којих се долази на основу ужих истраживања од стране домаћих и страних кругова. 40

46 Табела 21:Просјечна величина пољопривредних посједа у РС и земљама у окружењу Земља РС-БиХ 3,6 Србија 3,5 Грчка 3,6 Шпанија 10,7 ЕУ 15 18,6 Холандија 20,1 Француска 42,3 Данска 46,5 ГБР 67,5 Словенија 6,3 Хрватска 3,0 Просјечна величина фарме ha Извор: Студија Увођење новог модела субвенција, заштите и финансирања пољопривреде РС коресподентног са заједничком аграраном политиком ЕУ, Пољопривредни факултет, Бања Лука, Пољопривреда Републике Српске, у протеклом периоду, се развијала у специфичним привредним, друштвеним и политичким условима. Прилагођавање аграрне политике новим економским условима није био приоритет Републике Српске, која се суочавала са проблемом пада привредне активности, високим степеном незапослености и другим неповољним производним кретањима. На извјесне промјене у аграрној политици утицало је погоршање стања на домаћем тржишту, а због разорености ранијег јединственог тржишта долази до пада цијена пољопривредних производа, пада домаће производње и енормног раста увоза Социо - економски положај сеоског и приградског становништва Републике Српске У протеклом периоду одвијао се процес брзог смањења учешћа пољопривредног становништва, а повећавао се проценат непољопривредног у укупном становништву. Према попису становништва из године, проценат пољопривредног становништва је био 76%, док је на задњем попису, године, тај проценат драстично смањен и износио је 17%, што је изазвало наглу деаграризације и депопулацију сеоских, брдско-планинских и неких приградских подручја. Према неким изворима и процјенама, у посљедње вријеме дошло је до поновног повратка једног дијела становништва у сектор пољопривредне производње, као јединог извора прихода, па је учешће пољопривредног у укупном становништву посљедњих година износило преко 30%, а по неким подацима и до 56% (различити, незванични извори). 41

47 Учешће активног пољопривредног становништва је релативно високо у укупно активном становништву, што је разумљиво ако се има у виду транзициони период, који још траје (тај проценат године је био 51,4%). Од око домаћинстава у Републици Српској, на пољопривредна газдинства отпада око Од укупног броја домаћинстава, домицилна чине око 68%, док на избјегличка отпада 32%. Међу пољопривредним произвођачима мали је број робних произвођача који су озбиљнији за тржиште, а то постижу кроз закуп земљишта, а не власнички увећавајући своје посједе. Посједовна структура земљишта је неповољна, што је карактеристично за сељачка газдинства у РС: величина посједа је око 3.6 ha, састављена од 7-9 парцела. Просјечна старост и необразованост произвођача се не смањује, док знатан дио газдинстава нема активних чланова на свом посједу, а та тенденција се наставља. До 19 година старости има око 22% становника, од 20 до 50 година старости 35%, од 50 до 64 године 20,5 % и преко 60 година 22,5% (према подацима из године, за цијелу територију БиХ). Степен коришћења природних ресурса, првенствено земљишта је важан показатељ стања у пољопривреди, па, према томе, и стања сеоског становништва. У Републици Српској се годишње не обради 35-38% ораница. Учешће домаће хране у задовољењу укупних прехрамбених потреба износи око 40% и знатно је ниже од предратног периода када је учешће износило око 60%. Трошкови исхране, у структури употријебљених средстава у домаћинству, крећу се између 60-70%. Осим кромпира, БиХ и РС нису осигурале самодовољност нити у једном другом пољопривредним производу. Дефицит пољопривредних производа по становнику у Републици Српској је око 160 долара, у Хрватској 74, а у ЕУ 70 долара. Јавна потрошња у по глави становника је у БиХ је 9 евра, у Словенији 115, у Аустрији 208 и 43 у Латвији. Број фармера по савјетодавцу у БиХ износи 18400, Аустрији 550, Словенији 189, док број фармера по инспектору у БиХ (готово исто у РС) износи 8200, Аустрији 138 и Словенији 458. Показатељи продуктивности у пољопривреди сврставају се на дно европске љествице. Остварује се нижи раст укупне пољопривредне производње у односу на ниво производње прије 15 година. 42

48 Учешће пољопривредног сектора у формирању друштвеног производа је високо и износи око 15,1% без шумарства и водопривреде, иако је аграрни комплекс на ниском степену развијености. У наредним табелама дат је преглед остваривања БДП, учешће пољопривреде у формирању БДП, годишње стопе раста пољопривреде по ентитетима и за БиХ. Табела 22.: БДП у БиХ и ентитетима (текуће цијене) БиХ ФБиХ РС Брчко /2004 % Пољ ,9% 4,8% 2,6% -6,8% 19,7% Укупно ,4% Пољ ,0% 7,3 % 4,4% -2,0% 13,9% Укупно ,3% Пољ % 9,5% 14,2% 8,8% 13,7% Укупно ,5% Пољ ,5% -3,5% 23,3% -15,6% 18,0% Укупно ,6% 38,3% 36,6% 9,3% 17,7% Табела 23.: Учешће пољопривреде у укупном ДБП БиХ пољ. 11,0% 10,6% 9,8% 8,6% 9,4% ФБиХ пољ. 7,2 7,2 6,9 6,5 6,8 РС пољ. 20,2 19,0 16,6 13,6 15,1 Брчко пољ. 15,1 10,5 9,5 7,4 7,4 Табела 24.: Структура ДБП пољопривреде БиХ пољ. 100% 100% 100% 100% 100% ФБиХ пољ. 45,8% 46,9% 47,8% 50,2% 47,8% РС пољ. 52,0% 51,1% 49,8% 47,6% 50,0% Брчко пољ. 2,2% 2,0% 2,4% 2,2% 2,2% Извор(све три табеле): Увођење новог модела субвенција, заштите и финансирања пољопривреде РС кореспондентног са заједничком аграраном политиком ЕУ, Пољопривредни факултет, Бања Лука,

49 3. Социјални положај породица у Републици Српској 3.1. Породица Републике Српске и друштвене кризе Породица, као примарна друштвена заједница, изложена је дејствима друштвених промјена. На породицу се нарочито неповољно одражавају дубоке друштвене кризе, којима савремени свијет обилује. На простору Републике Српске, породица није могла бити имуна на дејство дуготрајних регресивних друштвених тенденција: распад претходног глобалног друштва, сурови грађански рат са тешким посљедицама, зачетак нових модела економских и социјалних односа на принципима тржишне привреде, смањене материјалне могућности, старо и ново сиромаштво, поремећен вриједносни систем и сл. Већ дуго је угрожено одговарајуће задовољавање разноврсних потреба породице. Осиромашење већине породица троши енергију њихових чланова, посебно жена, а све чешће и дјеце и старих на обезјеђивање средстава за преживљавање. Ови, и други утицаји условљавају промјене и негативне тенденције у функцијама, структурама, односима, стабилности, начину и садржају живота у породици. Суштинско питање је како друштвена криза утиче на функције и структуру породице, тј. на какав начин се подржава или уништава стабилност и солидарност породице. Све породичне функције: од био-репродуктивне, социјализаторске, заштитне до економске, погођене су друштвеном кризом, што утиче на измијењену улогу, положај и функције класичне породице. У највећем броју општина Републике Српске опада био-репродуктивна способност све већег броја породица. То за посљедицу има стално смањивање наталитета, што у крајњој линији резултира негативним природним прираштајем који је захватио Републику Српску као цјелину од године. Економска функција, у условима кризе и осиромашења значајног дијела становништва, своди се на стратегије сналажења за преживљавање. Троши се огромна енергија за прибављање неопходних добара и робе, а у томе су у најнеповољнијем положају жене, па и дјеца, чијим се прекомјерним радом обезебјеђује задовољавање материјалних потреба породице. Рјешења се, у многим случајевима. траже и у тзв. сивој економији, која девалвира вриједности, посебно образовне и културне, те оставља негативне социјалне и психолошке посљедице. Социјализаторска или васпитна функција угрожена је недостатком времена родитеља за бављење дјецом на два начина: једних који се боре за преживљавање и других, малобројнијих, који се боре за увећање свог богатства. И у једном и у другом случају, највеће жртве су дјеца (наркоманија, вјерске секте, делинквенција и др.). 44

50 Долази до поступних и квалитативних промјена у облицима социјалног живљења, које се односе на брак и породични живот. Повећава се број самачких домаћинстава, продуженог целибата и једнородитељских породица, што слаби стабилност породице и њену моћ да успјешно врши све своје функције: да обезбјеђује социјалну и другу сигурност својим члановима. Заштитна функција породице такође је доведена у питање - недостатком средстава, али и урушавањем традиционалног вриједносног система. Дакле, друштвене кризе (економске, политичке, социјалне...), поред тога што су додатно оптеретиле породицу, значајно су пореметиле и процесе, односе и многе димензије и аспекте у породици. Нова породица има проблем оптималног функционисања и стабилних односа, који могу да угрозе опстанак породице. Међутим, и у новонасталим условима се рађају дјеца којима је неопходно обезбиједити адекватну и специфичну заштиту, кроз успостављање породичне структуре, подршку родитељима (често само једном), или пак збрињавање дјеце кроз услуге друге породице или социјалне службе (усвојења, старатељства...). Спознајом проблема који извиру из различитих друштвених противурјечности и препознавањем узрока поремећаја односа, функција и структура породице, лакше ће се спријечити многи проблеми њених чланова, а примарно дјеце. Дакле, ништа мање није значајно питање: који су механизми социјалне политике, социјалне заштите и социјалног рада, у смислу друштвене заштите дјеце и заштите породице од негативних утицаја друштвене кризе, а који се односе на функције, потребе, структуру, односе, стабилност и солидарност Сиромаштво и социјална искљученост, амбијент функционисања система социјалне и дјечије заштите Републике Српске Полазећи од чињеници да значајан број породица са дјецом живи у сиромаштву и социјалној искључености, битно је обратити пажњу на релевантне податке, везане за ову област, као и на функционисање система социјалне и дјечије заштите у задатим условима високог степена сиромаштва. Неопходно је нагласити да су сиромаштво и социјална искљученост вишедимензионални процеси. Дакле, социјална искљученост је посљедица сиромаштва, али може бити и узрок. Стога је значајно дефинисати најзначајније појмове, са којима се сусрећемо. У Заједничком Извјештају о социјалној инклузији (2003, Европска комисија), дефинисани су кључни појмови у овој области. Према том документу: Сиромаштво је мултидисциплинарни термин. За људе се каже да живе у сиромаштву ако су њихова примања и ресурси у тој мјери недовољни да 45

51 их спречавају у томе да имају животни стандард који се сматра прихватљивим у друштву у којему живе. Због свог сиромаштва, они могу доживљавати разне неповољности, као што су незапосленост, ниска примања, слаб стандард становања, неадекватна здравствена заштиту и препреке у образовању, култури, спорту и рекреацији. Они су често маргинализовани и искључени у учешћу у различитим активностима (економским, културним и друштвеним) које су норма за друге људе, те њихов приступ фундаменталним људским правима може бити ограничен. Дакле, сиромаштво није само сиромаштво прихода, него и немогућност приступа образовању, здравству, одлучивању, партиципирању. Социјално искључивање је шири термин од сиромаштва, јер представља процес гдје се одређене групе стављају на маргине друштва и спутавају у потпуном учешћу због свог сиромаштва, или недовољног образовања, животних вјештина, или као посљедица дискриминације. На овај начин су удаљени од могућности запошљавања, стицања зараде и могућности образовања, као и друштвених повезивања и учешћа у активностима у заједници. Имају мало могућности приступа моћи и тијелима које доносе одлуке, често су немоћни да контролишу одлуке које утичу на њихов свакодневни живот. Социјално искључене особе имају потешкоће да у потпуности, или дјелимично, испуне своје потенцијале како би обезбиједиле довољну зараду и добили одређена добра и услуге од суштинског значаја за живот. Социјално укључивање је процес који обезбјеђује особама у ризику од сиромаштва и социјалног искључивања да достигну могућности и ресурсе неопходне за потпуно учешће у економском, друштвеном и културном животу и да уживају стандарде живота и благостање које је норма у друштву у којему живе. То подразумијева да имају веће учешће у процесима доношења одлука које утичу на њихов живот, те приступ фундаменталним правима. Социјални капитал друштва састоји се од институција, односа, ставова, вриједности и норми које усмјеравају интеракцију између људи и доприносе економском и друштвеном развоју. Термин социјални положај посматраћемо у контексту појма социјалне сигурности појединца и породице, при чему се под појмом социјалне сигурности у Речнику социјалног рада 14 подразумева стабилност друштвеног положаја, материјалних и културних услова живота, могућности продукције и репродукције живота, стварање услова за 14 Виденовић, И. Речник социјалног рада, Београд, 2006, стр

52 обављање радних и друштвених улога. То укључује и спречавање ризика који води погоршању или смањењу услова за живот и рад појединца, породице, друштвених група и организација Контекст БиХ и Републике Српске У БиХ индекс опште социјалне искључености је 50,32% 15, од тога је екстремно социјално искључено 21,85% становника, а 47,31% дугорочно. У Републици Српској (према истом извору података) социјално искључено је 49,50% становника. Најризичније категорије становништва од социјалне искључености су: старије особе, млади и дјеца, особе са инвалидитетом, расељене особе и Роми. На социјалну искљученост утичу: сиромаштво, незапосленост, образовање, те полна и етничка припадност. У години, било је 4043 корисника, у било је 4570, а у било је 4965 корисника. Током рада на реализацији овога права уочени су многи проблеми који би се требали дефинисати, а потом изнаћи рјешење доношењем новог закона о социјалној заштити. То се, у првом реду, односи на мали обухват корисника и врло ниске износе. (Информација Стање и перспективе развоја система социјалне заштите у Републици Српској, Министарство здравља и социјалне заштите РС, фебруар 2008). На основу података базе Јавног фонда за дјечију заштиту, у години око породица остварује право на додатак за дјецу, а њихова примања су испод апсолутне линије сиромаштва, тј. испод двије марке по члану домаћинства 16. Очигледно је да право на додатак за дјецу има наглашено социјалнозаштитни карактер и да су означене социјално најугроженије породице са дјецом, које или немају приходе уопште, или су приходи испод 60 КМ по члану породице Социјална заштита У недостатку системског праћења, јединствених евиденција и истраживања, Министарство здравља и социјалне заштите је припремило анализу о стању и перспективама развоја система социјалне заштите, како би се стекао увид у тренутно стање функционисања система социјалне заштите, увид у стање корисника права и услуга социјалне заштите, препознале перспективе будућег развоја у овој области и лоцирале тешкоће са којима се систем социјалне заштите сусреће. 15 Подаци ДЕП БиХ (Излагање доктора Жарка Папића, Бања Лука, сједница СПАГ, ) 16 Претпоставка је да радно способни чланови домаћинства остварују додатне приходе, који се не евидентирају и који су у зони сиве економије, али провјера тих прихода није у надлежности система дјечије заштите. Стога, податке о броју становника који живе испод апсолутне линије сиромаштва треба узети са резервом. 47

53 Влада Републике Српске је на сједници године, усвојила информацију Стање и перспективе развоја система социјалне заштите у Републици Српској. За потребе израде стратегије за развој породице у Републици Српској, кориштени су изводи из ове информације, као аутентичан и компетентан приказ система социјалне заштите у Српској, а у оквиру истог - и положај породице и дјеце, корисника права. У поменутој информацији Социјална заштита, у правилу, подразумијева услуге и давања намијењена одређеним угроженим и зависним социјалним групама као што су дјеца без родитељског старања, дјеца са сметњама у развоју, дјеца чији је развој ометен породичним приликама, дјеца са друштвено неприхватљивим понашањима, сиромашни, материјално необезбијеђени и за рад неспособна лица, стари, физички неспособни, зависници од психоактивних супстанци, лица са психичким поремећајима, лица са инвалидитетом, жртве породичног насиља, жртве трговине људима, лица која се због непредвидивих догађања нађу у стању акутне хуманитарне потребе и др. У ужем смислу, социјална заштита обухвата све мјере којима је циљ заштита социјално рањивих група становништва. Новија дефинисања социјалну заштиту усмјеравају ка побољшању социјалног статуса грађана на личном, породичном и ширем социјалном плану и доживљавају је као снагу која јача друштвену кохезију и његује независност и способност људи да помогну сами себи. Нове околности друштвеног развоја, нови социјални проблеми и потребе, од социјалне заштите траже да одговори на садашње потребе грађана и да подржава рањиве и маргинализоване појединце и групе којима је неопходна организована помоћ заједнице и државе, као и грађана који нису у стању да учешћем у економској активности обезбједе егзистенцију себе и своје породице. Систем социјалне заштите представља мрежу установа социјалне заштите које путем мјешовитог система власништва (владино, невладино, приватно) обезбјеђује корисницима система остваривање законски дефинисаних права и кориштење услуга социјалне заштите. За велики број грађана у Републици Српској систем социјалне заштите представља једини извор материјалне и социјалне егзистенције. Путем система социјалне заштите значајан број становништва препознаје дјеловање друштва према њиховим животним тешкоћама. Током рата и у првим послијератним годинама преко 70% становништва користило је неки од видова социјалне заштите међу којима су најважнији: хуманитарна помоћ, новчана помоћ, психосоцијална помоћ, збрињавање. Данас, систем социјалне заштите у Републици Српској пружа различите услуге и помаже у задовољавању егзистенцијалних потреба за око 5-7% становника Републике Српске који спадају у групу најугроженијих грађана. Истраживања о животном стандарду, сиромаштву и незапослености упозоравају да су потребе значајно веће и да превазилазе постојеће могућности, односно да за њихово задовољавање 48

54 треба редефинисати циљеве и предмет социјалне заштите, а у складу са тим кориснике, права, носиоце, садржај и методе рада. У систему социјалне заштите Републике Српске, посљедњих година дошло је до примјене нових приступа, мјера и услуга којима се унапређује организациона структура, професионални рад и третман корисника социјалне заштите: долази до јачања улоге локалне самоуправе и развијају се мјешовити системи услуга. Новим законским рјешењима (тренутно је у процедури доношење новог Закона о социјалној заштити) омогућиће се системско кориштење добре праксе која је већ унаприједила социјалну заштиту у појединим локалним заједницама. Циљне популације које су у фокусу интересовања и дјеловања система социјалне, породичне и дјечије заштите су: сиромашни, радно неспособна лица, друштвено маргинализоване групе, лица са инвалидитетом, стара лица, социјално и материјално угрожене породице, породице са поремећеним социјалним односима, једнородитељске породице, дјеца са посебним потребама, дјеца без родитељског старања, млади у ризичним понашањима, дјеца и пунољетна лица жртве трговине људима, дјеца и пунољетна лица жртве насиља у породици, бескућници, лица у стању акутне социјалне потребе Организација система социјалне заштите Социјална заштита у садашњем друштвено-политичком уређењу Босне и Херцеговине је одговорност ентитета и Устав Републике Српске у члану 4. став 4. утврђује да Република осигурава помоћ грађанима који су неспособни за рад и немају средстава за издржавање, те чланом 61. да Република јамчи минимум социјалне сигурности грађана и осигурава функционисање јавних служби. У члану 102. Устава утврђено је да се општина, преко својих органа, стара о задовољавању потреба у социјалној заштити. Систем социјалне заштите дефинисан је Законом о социјалној заштити (Службени гласник РС, број 5/93,15/96,110/03). Поред Закона о социјалној заштити, систем социјалне заштите заснива се на примјени Закона о дјечијој заштити - пречишћени текст (Службени гласник Републике Српске, број 17/08), Породичног закона (Службени гласник Републике Српске, број 54/02), као и на примјени многих других закона који директно или индиректно утичу на креирање рјешења и праваца дјеловања у овој области. Више од 50 закона и подзаконских аката се примјењује у овој области. Као носиоце социјалне заштите Закон проглашава Републику и градове/општине. Обавеза је носилаца да подстичу развој социјалне заштите, организовано раде на остваривању њених циљева, обезбјеђују остваривање права утврђених наведеним законима, укључујући и 49

55 финансирање тих права, установљавају и друга права и прописују услове за њихово остваривање, обезбјеђују средства и оснивају установе ради реализације права. Република Српска уређује систем социјалне заштите, утврђује основна права и кориснике социјалне заштите, обезбјеђује средства за остваривање развојне функције, оснива и усмјерава рад установа социјалне заштите од ширег значаја и стара се да се у оквиру економске и социјалне политике, остварује оптималан развој социјалне заштите. Општина/град обезбјеђује средства за реализацију права утврђених Законом, доноси програм социјалне заштите на основу анализе социјалног стања грађана на подручју општине/града, оснива и стара се о раду установа социјалне заштите на свом подручју и врши друге послове у остваривању циљева социјалне заштите и координацији активности свих носилаца социјалне заштите на подручју општине/града. У постојећем систему, одговорности носилаца социјалне заштите су подијељене између Република и општина/града као јединица локалне самоуправе. Подијељеност продукује систем у коме Република није развила механизме за гаранцију било којег права и једнакост у приступу правима, јер значајан број општина због недостатка средстава има проблема у примјени закона и обезбјеђивању средстава за основна права с једне стране, односно развијеније општине су у прилици да значајно проширују права и стварају повољније услове за њихову реализацију као и реализацију законских права, с друге стране. Нови закон о социјалној заштити треба да прихвати недостатке постојећих рјешења и да донесе нова рјешења која ће подијелити одговорност међу носиоцима на начин да Република преузме дио одговорности у обезбјеђивању средстава за основна права у систему, реализацију права и њихово праћење. Обављање послова социјалне заштите и реализацију права обављају установе социјалне заштите, које се могу оснивати у свим облицима својине. Поред установа, поједине послове из дјелатности могу обављати и социјално-хуманитарне организације, удружења грађана и поједини грађани, као и друге установе и предузећа у складу са Законом. Поред центара за социјални рад, као основних установа социјалне заштите, основане су и функционишу установе које се баве смјештајем и збрињавањем корисника (домови за дјецу, особе са инвалидитетом и стара лица), а у посљедње вријеме оснивају се и установе за дневно збрињавање и социјалне услуге (дневни центри, савјетовалишта, центри за услуге итд.) 3.6. Центар за социјални рад Центар за социјални рад је централна установа система социјалне заштите која : 50

56 обавља јавна овлаштења у остваривању права из Закона о социјалној заштити, Закона о дјечијој заштити и Породичног закона и пружа услуге социјалног рада у поступку рјешавања о правима; врши исплату новчаних права; прати и проучава социјалне потребе грађана и предлаже мјере за њихово задовољење, те организује и проводи одговарајуће облике социјалне и дјечије заштите и социјалног рада; планира и развија програме којима се примјењују нове методе у раду и унапређују социјалне услуге у заједници; иницира активности у заједници којим се помаже организовање грађана, удруживање и рјешавање социјалних проблема; координира активности актера у систему социјалне заштите у локалним заједницама у циљу планирања и провођења ефикасних и свеобухватних мјера и програма. Центри за социјални рад су основне установе социјалне заштите које оснивају општине. По тренутно важећем Закону о социјалној заштити, не постоји законска обавеза формирања центара у свакој општини, тако да је до данас основано 45 центара за социјални рад, а у 16 општина у оквиру административне службе се обављају послови социјалне заштите: било као посебна служба или реферат. Општина Источни Мостар нема административну службу и све послове обавља Центар за социјални рад Невесиње. Највећи број центара је основан у периоду од до Најстарији центри су у Бијељини, Приједору, Добоју, Дервенти, Бањој Луци, Требињу, Зворнику и Козарској Дубици, који су основани до године. Центри су професионалне организације чије организационо језгро чине запослени, који су, већим дијелом, стручњаци оспособљени за самосталан професионални рад и врло самостални у доношењу одлука. Они су носиоци посла и веома је важно да су испоштовани законски услови којима се обезбјеђује различитост образовног профила и потребан број квалификованих и компетентних стручњака. У години, у центрима за социјални рад и службама за социјалну и дјечију заштиту запослено је укупно 473 радника од чега је 265, или 56%, стручних радника високе и више стручне спреме, а 208 или, 44%, јесте особље других квалификација које обавља административне и помоћне послове. Највећи број запослених су жене Преглед кориштења права из социјалне заштите По најширем схватању, корисници социјалне заштите су лица која се налазе у стању социјалне потребе. То значи да сваки појединац или 17 Стање и перспективе развоја система социјалне заштите у РС, стр

57 породица који имају одређене тешкоће у задовољавању егзистенцијалних потреба, образовању и васпитању дјеце, остваривању социјалних права, прилагођавању, комуникацији, његи итд. и не могу их разријешити без подршке и помоћи заједнице, могу да постану корисници права из области социјалне заштите и добити одговарајућу стручну и материјалну помоћ. Закон, међутим, даје и уже схватање, наглашавајући да су нарочити корисници малољетна и пунољетна лица, која се налазе у неком од стања социјалног ризика: као што су недостатак прихода, породична ускраћеност или дисфункционалност, проблеми са здрављем, старост, самохраност, инвалидност или друге посебне околности. По том приступу, малољетни корисници су: дјеца без родитељског старања, ометени у физичком и психичком развоју, васпитно занемарена или запуштена и дјеца чији је развој ометен породичним приликама. Пунољетни корисници су: материјално необезбијеђена и за рад неспособна лица, стара лица без породичног старања, лица са инвалидитетом, лица са друштвено негативним понашањем и лица којима је због посебних околности потребна социјална заштита. Приједлогом новог Закона о социјалној заштити редефинисана су права, услови остваривања права и одређења корисника права. Овдје ћемо дати показатеље који су везани за примјену постојећег и тренутно актуелног Закона. Према Закону о социјалној заштити, права су: новчана помоћ, додатак за помоћ и његу другог лица, помоћ за оспособљавање за рад дјеце и омладине, смјештај у установу социјалне заштите или смјештај у другу породицу, помоћ у кући, једнократна новчана помоћ, здравствено осигурање корисника и услуге социјалног рада. Табела 25.: Преглед права, корисника и средстава у години Врста права Број корисника Средства у КМ Новчана помоћ ,00 Додатак за помоћ и његу другог лица ,00 Помоћ за оспособљавање ,00 Смјештај у установу социјалне заштите ,00 Смјештај у другу установу ,00 Смјештај у другу породицу ,00 Помоћ у кући ,00 Здравствено осигурање ,00 Једнократне новчане помоћи ,00 У к у п н о ,00 Извор: Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске Просјечно по кориснику за годину је исплаћено 418,00 КМ, односно дневно 1,14 КМ. Податак је врло упозоравајући, јер указује на могуће високо сиромаштво корисника. 52

58 Новчана помоћ припада лицу неспособном за рад, које нема властите приходе и које нема сроднике који су обавезни да га издржавају у складу са одредбама Породичног закона, или ако то лице живи у домаћинству које остварује приходе испод нивоа социјалне сигурности утврђеног Законом. Према тренутно важећем Закону, висина мјесечне новчане помоћи је утврђена у номиналним износима у зависности од броја чланова породице. За појединца је 41,00 КМ, за два члана 49,00 КМ, за три 57,00 КМ, за четири 65,00 КМ, за пет и више 82,00 КМ и овај износ се није мијењао од године. Треба напоменути да и овако низак износ више година у општинама није реализован, тако да корисници, који су испуњавали услове, нису могли остваривати ово право, јер је то било везано за обезбјеђење средстава у општинским буџетима. Тек посљедње двије године почело се редовном исплатом овог права на подручју цијеле Републике. Мали број општина је користило законску могућност повећања овог износа кроз одлуке о проширеним правима тако да су се на подручју тих општина исплаћивала додатна средства. Благо расте број корисника овог права посљедњих година, јер су услови за његово остваривање врло оштри и омогућавају само најсиромашнијим особама, неспособним за рад и без породице, да га користе. Током рада на реализацији овога права, уочени су многи проблеми који би се требали дефинисати, а потом изнаћи рјешење доношењем новог закона о социјалној заштити. То се, у првом реду, односи на мали обухват корисника и врло ниске износе. Графикон 11.: Кретање броја корисника права на сталну новчану помоћ у задње три године Извор: Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске Додатак за његу и помоћ другог лица остварују лица са тешким тјелесним или чулним сметњама, лица ментално ометена у развоју степена теже и тешке ометености, лица вишеструко ометена у развоју са умјереном, тежом и тешком менталном ометеношћу, лица обољела од аутизма и хронично душевно обољела лица која су потпуно лишена пословне 53

59 способности, којима је за задовољавање основних животних потреба неопходна помоћ и њега другог лица, под условом да ово право не могу остварити по другом правном основу и не користе право на смјештај у установу социјалне заштите. Ово право се признаје на основу мишљења надлежне љекарске комисије, и оно није условљено имовинским стањем корисника. Ово право не припада изворно правима из области социјалне заштите, него је оно право из области инвалидности. Оно је године пребачено из ПИО-а, а јануара ступило на снагу у оквиру система социјалне заштите. Додатак за његу и помоћ другог лица утврђује се у мјесечном новчаном износу у висини од 41,00 КМ и такође се исплаћује из буџета општина, што је доводило до тога да поједине општине не испуњавају своју законску обавезу. Ни овај износ није мијењан од године. Током посљедњих година корисника овог права је било: године 6019, године 7248, а године Примјетан је значајан раст броја корисника који у појединим општинама иде и до 30% годишње због врло лошег здравственог стања становништва и повећања броја тешких инвалида. Додатак за помоћ и његу другог лица има за сврху помоћ лицима која се због тешког и трајнијег инвалидитета нађу у стању које захтијева помоћ друге особе у задовољавању основних потреба (кретање, исхрана, хигијена). Утврђени законски износ није адекватан за задовољавање потреба за помоћи другог лица и он захтјева хитну промјену која ће омогућити вишеструко повећање, као и индивидуализацију приступа у смислу уважавања потреба особа које су упућене на цјелодневну помоћ друге особе. Графикон 12.: Кретање броја корисника права на додатак за његу и помоћ другог лица Извор: Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске Право на помоћ за оспособљавање за рад имају дјеца и омладина ометена у физичком и психичком развоју која се, према психофизичким способностима и годинама живота, могу оспособити за одређени рад, а то право не могу остварити по другом основу. Право се остварује у виду 54

60 упућивања на оспособљавање, материјалног обезбјеђења, накнаде трошкова смјештаја, трошкова превоза и накнаде трошкова оспособљавања. Графикон 13.: Право на помоћ за оспособљавање р/б година број корисника Извор: Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске Просјечни износ права на помоћ за оспособљавање у години износио је 503,00 КМ мјесечно. Остварило га је 62 корисника, а укупно је издвојено ,00 КМ из буџета Министарства. Наиме, ово је једино право за које се средства остваривала из буџета Републике. Увођење система инклузивног образовања омогућио је да један број дјеце буде укључено у редовну наставу, што је имало за посљедицу у години смањење броја корисника овог права. Смјештај у установе социјалне заштите остварује се упућивањем корисника у одговарајућу установу, у којој се обезбјеђује збрињавање (становање, исхрана, одијевање, њега, помоћ и старање), васпитање и образовање, оспособљавање за одређене радне активности и здравствена заштита у складу са посебним прописима, радноокупационе, културно-забавне и рекреативно-рехабилитационе активности и услуге социјалног рада. У РС постоји девет већ поменутих установа социјалне заштите које обезбјеђују ову врсту услуга и чији је оснивач Република. Поред установа социјалне заштите, чији је оснивач Влада РС, систем социјалне заштите користи услуге и других сектора као што су здравство и образовање, а одређен број корисника збринут је у центру Заштити ме ; Заводу за лијечење, рехабилитацију и социјалну заштиту хроничних душевних болесника Јакеш, Модрича; ђачким домовима; домовима пензионера, и студентским домовима, те у установама које се налазе на подручју ФБиХ и у земљама у окружењу (Србија, Црна Гора и Хрватска). С обзиром на то да је карактер остваривања овог права идентичан, у приједлогу новог закона се не предвиђа раздвајање ових права. Највеће потребе за збрињавање у установама имају старе особе и смјештајни капацитети су попуњени. Имајући у виду старосну структуру нашег становништва и убрзани процес старења који је изражен већ неколико деценија, може се очекивати ће се повећавати потребе за овим видом заштите, тако да треба развијати капацитете и у приватном и у јавном сектору, за што већ има великог интереса. Процјењује се да се више од 90% трошкова смјештаја ових лица у установама социјалне заштите обезбјеђује из буџетских средстава. У развијеним срединама, у 55

61 нашем окружењу, далеко већи удио чине властита средства корисника, или њихових сродника који су законски дужни издржавати их. Особе са тешкоћама у менталном здрављу, посебно хронично тешко обољеле особе, такође спадају у групу корисника чије је институционално збрињавање велики проблем. Евидентна је потреба за организовањем социјално-медицинских установа које би обезбиједиле адекватне услуге за ову категорију корисника. Тренд повећања броја корисника овог права, у посљедње три године, говори у прилог ставу да ће потреба за овим видом заштите корисника у будуће бити све већа и већа. У години, у установама било је смјештено 927 корисника, у години тај број је био 957, а у години, број корисника смјештених у установе социјалне заштите досегао је Графикон 14.: Кретање броја корисника права на смјештај у установу социјалне заштите Извор: Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске Право на смјештај у другу породицу остварују лица која имају право на смјештај у установу. Смјештај у другу породицу или хранитељство је вид збрињавања, који има низ предности у односу на збрињавање у установама. Лице се збрињава у породичној атмосфери, збрињавање је природније и хуманије, психосоцијални ефекти збрињавања су далеко бољи и интегративнији, а финансијски, овакав вид збрињавања, рационалнији је и приступачнији. Уговор о збрињавању се закључује између центра за социјални рад и једног члана породице који тиме постаје хранитељ. Хранитељ има право на накнаду за издржавање корисника и накнаду за рад, које се исплаћују из средстава намијењених за остваривање права из социјалне заштите. Да би у пракси заиста тако и било, много више треба радити на системском и стручном одређењу овог права, развоју механизама за подршку хранитељству и дефинисању статуса хранитеља. Недостатак капацитета у установама може бити 56

62 рјешаван кроз овај вид заштите. Међутим, мали број оних који користе ово право (у години било их је 248; у години било их је 264, а у било их је 282) говори у прилог ставу да је још веома слабо развијен овај вид социјалне заштите, иако је знатно јефтинији и економичнији. У години, мјесечни износ овог права је у просјеку био 149,00 КМ, што је далеко економичније од цијене смјештаја у установу социјалне заштите. Помоћ у кући је право које се реализује као социјална услуга којом се обезбјеђује старим и изнемоглим, хронично обољелим и другим лицима која нису у стању да се сама о себи старају, помоћ путем обављања неопходних кућних послова (одржавање чистоће, набавка хране и других потребних ствари, одржавање личне хигијене и слично). Право на помоћ у кући постоји у Закону више од 15 година, али је то врло мало имплементирано право. Ранијих година се реализовало кроз пројекте и у сарадњи са НВО сектором, најчешће Црвеним крстом и неким међународним организацијама, а у посљедње вријеме почиње да заживљава обезбјеђењем новчаних накнада лицима која пружају услуге помоћи у кући, или организовањем екипа помоћи у кући које директно врше услуге у домовима корисника. Развој услуга његе и помоћи у кући смањио би потребе за капацитетима у домовима за старе и омогућио ефикаснију, примјеренију, хуманију и интегрисану заштиту остарјелим лицима и особама са инвалидитетом, које имају потребе за организованим и друштвено контролисаним дневним услугама, а омогућио запошљавање старијих неквалификованих женских особа за којим тржиште рада нема, или има веома мало потребе. Веома мали број корисника који остварује ово право (у години било их је 178; у години било их је 201, а у години било их је 494) упућује на то да ове услуге нису још довољно афирмисане као ефикасна мјера за унапређење бриге о старима и немоћнима. Право на здравствено осигурање корисника социјалне заштите, тренутно важећим законским рјешењима, лоцирано је у Закону о социјалној заштити. Законско одређење права је врло широко и није усклађено са Законом о здравственом осигурању, који предвиђа овај вид заштите само за кориснике новчаних помоћи и особе смјештене у установама социјалне заштите. Због тога постоји потреба другачијег законског одређења овог права, које треба примарно да је везано за здравствено осигурање и тај закон, а да се извори за његово финансирање дефинишу у буџету Републике и општина. За реализацију овог права у години издвојено је ,86 КМ, а број корисника који је остварио право је На мјесечном нивоу се за једног корисника издвајало у просјеку 19,00 КМ на име споменутог права. Посредством Министарства здравља и социјалне заштите РС, остварен је споразум са Фондом здравственог осигурања о начину обрачуна доприноса, тако да су потребна средства у 57

63 2007. години била мања и моћи ће се реално планирати, што је видно и из наредне табеле. Табела 26.: Број корисника здравственог осигурања по основу права из социјалне заштите и уплаћена средства Фонду здравственог осигурања година година година број корисника средства у КМ број корисника средства у КМ број корисника средства у КМ Извор: Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске Једнократна новчана помоћ намијењена је лицима којима је усљед посебних околности потребна социјална заштита. Таквим лицима, према Закону, сматрају се особе које се нађу у стању социјалне потребе због ратних страдања, немогућности запошљавања, претрпљене елементарне непогоде, миграције, репатријације, смрти једног или више чланова породице, дужег лијечења у здравственој установи, као и особе отпуштене са издржавања казне. Једнократна новчана помоћ за ова лица и кориснике осталих права утврђених овим Законом, исплаћује се највише два пута годишње за домаћинство и не може износити више од укупно 5 износа новчане помоћи утврђене Законом, осим у случајевима када је због посебних околности потребно одобрити већи износ, о чему одлучује руководилац органа који утврђује право. Подаци о броју корисника указују да је ово право најзаступљеније право у систему социјалне заштите, са тенденцијом даљњег раста. Само у години, за реализацију овога права из буџета свих општина утрошено је око 1,5 милиона КМ, а перманентно расте број корисника: и то из круга лица која су способна за рад, али због дуготрајне незапослености, налазе се у стању сиромаштва. У земљама које имају развијен систем социјалне заштите и гарантовану социјалну сигурност, овим лицима се, кроз сталне социјалне помоћи, обезбјеђује сигурност. Графикон 15.: Кретање броја корисника права на једнократне новчане помоћи у задње три године Извор: Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске 58

64 Концепт проширених права заснива се на обезбјеђивању законске могућности да носиоци социјалне заштите (општине) успостављају и дефинишу и друга права која није предвидио Закон, те да прописују услове за њихово остваривање, у складу са својим финансијским могућностима. Та права произилазе из специфичних потреба сваке заједнице и представљају директни одговор на њих. Користећи ову законску могућност, 33 општине у РС су донијеле своје одлуке којима су дефинисале нових 50 права за дјецу и одрасле особе које имају социјалне потребе. Такође, треба нагласити да скоро половина општина није остварила ту могућност, те није донијела одлуку о успостављању проширених права. Оваквим слиједом догађања, а уважавајући потребу за јачим укључивањем локалних заједница у остваривању боље друштвене бриге за социјално најугроженије становнике, новим Законом о социјалној заштити, могућност доношења одлуке о проширеним правима, прерасла је у законску обавезу. Укупан број корисника, који су остварили проширена права, у години је око 6 хиљада, за што је потрошено преко 700 хиљада КМ. Анализирајући списак проширених права, који су општине својим одлукама дефинисале, може се уочити неколико категорија тих права: проширена права усмјерена према дјеци и омладини (превоз, играонице, набавка уџбеника и школског прибора, помоћ у дјечијој храни, прихватне станице, новчане стипендије за социјално угрожене категорије студената и сл.); проширена права усмјерена према задовољавању здравствених потреба (трошкови лијечења, набавка лијекова, љекарске услуге и сл.); проширена права усмјерена према рјешавању проблема у становању (набавка огријева, станарине, санација и опремање куће, комунални трошкови и сл.); проширена права усмјерена на задовољавање основних животних потреба (помоћ у одјећи, обући и хигијенским средствима, набавка зимнице, набавка стоке и сл.) Породице са дјецом у систему дјечије заштите Републике Српске Сама чињеница да постоји засебан систем дјечије заштите у Републици Српској (у складу са Дејтонским мировним споразумом и Уставом БиХ), као посебне области људског дјеловања, представља позитивно дјеловање на развитак становништва, тј. представља основу за планирање рађања и подизање дјеце, као и извјесну социјалну сигурност грађанима Републике Српске. (У Федерацији Босне и Херцеговине, не постоји организовани јединствен систем дјечије заштите на нивоу ентитета). Основни циљ друштвене бриге о дјеци би требао бити уједначавање услова за њихов развој и обезбјеђивање минимума социјалне сигурности 18 Стање и перспективе развоја система социјалне заштите у РС, стр

65 и основних развојних могућности. Друштвена брига о дјеци треба да задовољи потребе дјеце, тј. увећане трошкове породице са дјецом. Конкретизацијa дјечије заштите, у смислу облика и локације подруштвљавања, зависи како од државе, тако и од породице. Од самог оснивања и дефинисања, непосредно по завршетку грађанског рата, па до важећег Закона, систем дјечије заштите је својим циљевима и основним садржајима конципиран као подршка породици са дјецом, тражећи своје мјесто у социјалној и популационој политици друштва Српске. Дјеловање системa дјечије заштите у Српској континуирано функционише на принципима Конвенције УН о правима дјетета (1989), као и у складу са Планом акције за дјецу Републике Српске, те документом Уједињених нација Миленијумски циљеви за развој дјеце наравно и према одредбама важећег Закона о дјечијој заштити Републике Српске (Службени гласник Републике Српске, бр.04/02 и бр.17/08). Законом се уређује систем дјечије заштите, који се заснива на праву и дужности родитеља да се старају о подизању и васпитању своје дјеце, праву дјетета на услове живота који омогућава његов правилан психофизички развој и обавези државе да им то омогући. Финансирање дјечије заштите, према Закону, обезбјеђују се доприносом за дјечију заштиту, утврђеним Законом о доприносима, затим поклонима, донацијама и прилозима физичких и правних лица, коришћењем расположивих средстава и права - од издавања односно, промета хартија од вриједности, домаћих и иностраних кредита и из буџета Републике, уколико Фонд, на основу изворне стопе доприноса, објективно не успијева обезбиједити потребна средства за реализацију права од општег интереса. Анализа система дјечије заштите у Републици Српској указује на закључак да се ради о систему који, у складу са расположивим средствима, омогућава да сви корисници - дјеца под једнаким законом прописаним условима (имовински цензус, ред рођења, статус дјетета), на цијелој територији Републике Српске, остварују иста права из дјечије заштите. Дакле, систем дјечије заштите Републике Српске не познаје дискриминацију дјеце и корисника уопште, по основу територијалне, националне или расне припадности. Садржај, карактер, циљеви и начин остваривања друштвене заштите дјеце одређивале су друштвене прилике, као и материјалне могућности. Сходно тим елементима, дјечија заштита је мијењала садржај, облике и услове за њихово кориштење, али је временом све више добијала на друштвеном значају, пошто је постала обавезни дио социјалне политике и дјелимично дио популационе политике државе. 60

66 Висок степен сиромаштва друштва и породица са дјецом, негативан природни прираштај и стални раст удјела старих у становништву Републике Српске, изискују развијање и дограђивање система дјечије заштите, како би што више и боље одговорио развојним потребама дјеце и све разноврснијим потребама породице са поузданим ослонцем у остваривању своје репродуктивне, економске, социјалне и других функција. Недвојбено, висок степен сиромаштва друштва у Српској и дјеце као најугроженије категорије, изискују мјере државе за побољшавање њиховог материјалног положаја У таквим околностима систем дјечије заштите има наглашен социјалнозаштитни карактер: издвојене су социјално најугроженије породице са дјецом, дакле породице које немају уопште прихода, или су ти проходи испод 60 КМ по члану породице мјесечно (материјални цензус, као услов за остваривање права на дјечији додатак и матерински додатак). Износи дјечијег додатка су: за друго и четврто дијете по реду рођења у породици су по 40 КМ, а за треће и осјетљиве категорије по 80 КМ. Остваривањем права на дјечији додатак, одређени број породица из категорија породица испод апсолутне линије сиромаштва прелази у категорију становника који живе испод генералне линије сиромаштва. Због недостатка средстава, у систему дјечије заштите изостаје значајније опредјељење за унапређење услова за задовољавање развојних потреба дјеце, унапређење животних услова породице и дјеце, као и елементи за подстицање рађања. Подршку породици са дјецом из система дјечије заштите треба дефинисати кроз права (мјере) у облику новчаних давања, али одређени проценат и пружањем услуга крајњим корисницима, дјеци и породици (учешће дјеце у пројектним активностима са циљем задовољавања њихових развојних потреба, едукација родитеља у смислу подизања родитељских компетенција, посебно за вулнерабилне категорије дјеце, алтернативни облици помоћи за опрему новорођенчета). Систем дјечије заштите Српске, кроз права из Закона, за циљ има управо и пружање подршке породицама са дјецом и повећавање степена социјалне укључености маргинализоване дјеце Остваривање права из Закона о дјечијој заштити Законом о дјечијој заштити Републике Српске (Службени гласник Републике Српске, број 04/02 и број 17/08)), предвиђено је десет права. Јавни фонд за дјечију заштиту Републике Српске врши реализацију права од општег интереса (тачке од 1 до 7), а реализација остала три права су у надлежности општина. То су сљедећа права: 61

67 1) накнада плате за вријеме кориштења породиљског одсуства (у даљем тексту: накнада плате за породиљско одсуство); 1.а) право запосленог родитеља на рад са једном половином пуног радног времена, ради појачане његе и старања о дјетету са психофизичким сметњама у развоју (у даљем тексту: рад са половином радног времена); 2) матерински додатак; 3) помоћ за опрему новорођенчета; 4) додатак на дјецу; 5) задовољавање развојних потреба дјеце; 6) предшколско васпитање и образовање за дјецу без родитељског старања, дјецу са сметњама у развоју и дјецу на дужем болничком лијечењу; 7) васпитно-образовни програми припремања дјеце за школу; 8) боравак, предшколско васпитање и образовање и превентивна здравствена заштита дјеце предшколског узраста и боравак дјеце основношколског узраста до десет година старости; 1) одмор и рекреација дјеце до 15 година старости у дјечијем одмаралишту; 2) регресирање трошкова боравка дјеце у предшколским установама, одмора и рекреације. Остваривање права из Закона о дјечијој заштити се реализује преко мреже центара за социјални рад и служби социјалне и дјечије заштите, као првостепених органа. Табела 27.: Права из области дјечије заштите са бројем корисника у години Назив права Укупан број корисника родитеља дјеце Право на додатак на дјецу Матерински додатак 3300 Право на помоћ за опрему новорођенчета 9967 Накнада плате породиљско одсуство 2600 Рефундација плате ½ радног времена 44 Задовољавање развојних потреба дјеце Социјализација дјеце РС - пројекат 1378 Програм играонице 100 Једнократна помоћ за треће и четврто дијете 1409 Извор: Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске Лонгитудинална анализа показује да је након измјене Закона о дјечијој заштити (2001) дошло до драстичног пада броја корисника (у односу на Закон из године). Међутим, у години, већ је постигнут ниво од 86,93% броја дјеце корисника из године (прије измјене Закона), када се биљежи највећи број ( корисника). 62

68 Овај податак потврђује да дјеца живе у све сиромашнијим породицама, дакле у породицама чији су приходи (у 2007) испод 60,00 КМ по члану породице, или на граници генералне линије сиромаштва. Према појединачним правима, право додатак на дјецу је континуирано право са највећим обухватом и право које биљежи стални тренд раста броја корисника и повећање номиналних износа. Такође, право на рефундацију накнаде плате биљежи значајан пораст броја корисника, док је право на матерински додатак, са благим порастом, достигао максимални број корисника у години. Број корисника права на помоћ за опрему новорођенчета биљежи благи пад због смањеног броја рађања Право на додатак на дјецу Према учешћу у финансијској реализацији и по броју корисника права из система дјечије заштите, додатак на дјецу, као новчано давање, представља доминантно право и за његову реализацију од укупних изворних прихода за финансирање права из дјечије заштите у години издвојено је 62,18%. У складу са Законом о дјечијој заштити Републике Српске, право на додатак на дјецу остварује се за друго, треће и четврто дијете у породици у зависности од материјалног положаја, распореда реда рођења и узраста дјеце, на основу поднијетог захтјева, а најдуже до 15 година живота и ако су на редовном школовању. Право на додатак на дјецу за вулнерабилне категорије остварује се за сву рођену дјецу, без обзира на ред рођења, до навршених 19 година живота, односно док су обухваћена васпитнообразовним програмом и без обзира на прописане цензусе за остваривање права. Додатак на дјецу, према важећем законском рјешењу, као новчано давање у односу на друго и четврто дијете (изузетно и прво), има примарно социјално-заштитни карактер, јер се право стиче по основу посебних социјалних критерија и услова, а у односу на треће дијете у породици дјелимично и пронаталитетни, због диференцирано увећаног износа за треће дијете по реду рођења (али исто је претходно морало остварити право под материјалним условима). Према законском рјешењу, до измјена и допуна Закона о дјечијој заштити (Службени гласник Републике Српске, број 26/01), додатак на дјецу је у себи носио интегрисане елементе социјалне и популационе политике. Наиме, под посебним социјалним критеријима право на додатак на дјецу су остваривала и прворођена дјеца, тј. сва дјеца без обзира на ред рођења, до навршене деветнаесте године, ако се налазе на редовном школовању. Трећерођена дјеца су остваривала права на додатак на дјецу у увећаном износу и то без обзира на социјалне критерије, довољно је било да се ради о дјетету, трећем по реду рођења у породици. 63

69 Дакле, у складу са одредбама Закона о дјечијој заштити, право на додатак на дјецу средином године остваривало је преко дјеце корисника, у старосној доби до 19 година. Након усвојених Измјена и допуна Закона о дјечијој заштити Републике Српске, дошло је до значајних промјена у одредбама, везаних за остваривање права из дјечије заштите, а првенствено права на додатак на дјецу. Право је добило доминантно социјално-заштитни карактер, а популациони елементи су се дискретно задржали, интегрисани у увећаном износу додатка на дјецу за трећерођену дјецу у породици. Материјалним условима, редом рођења дјетета су издвојене социјално најугроженије породице са дјецом и додатак на дјецу је примарно у социјално-заштитној функцији подршке сиромашним породицама са двоје, троје и четворо дјеце. Измјене су условиле пад броја корисника права уопште из дјечије заштите, али примарно права на додатак на дјецу. Ланчани индекс указује да је у години право на додатак на дјецу остварило 42,96% дјеце корисника из године и у години се биљежи тренд пада броја корисника, да би већ од године континуирано растао број корисника права. У односу на годину, када се Закон устабилио, дошло је до континуираног повећања броја корисника и дјеце. Табела 28.: Број корисника (породица) које остварују право и број дјеце за коју се остварује право додатка на дјецу на нивоу првих шест мјесеци текуће године година број корисника ланчани индекс број дјеце ланчани индекс , , , , , , , , , , , , , ,87 Извор: Јавни фонд за дјечију заштиту Републике Српске Према распореду броја дјеце корисника по регијама и по општинама, најзначајније је присуство корисника у региону Бања Лука, што је и очекивано, с обзиром на највећи број становника у том дијелу. Лонгитудинална анализа показује да је у региону Бања Лука, стабилно учешће од године. Слична је ситуација и са осталим регионима који биљеже благи пад, изузев региона Бијељине, који биљежи скок учешћа са 5,27%, у години, на 10,27%, у години и региона Зворника. Ова појава се свакако може тумачити великим миграцијама становништва ка овом подручју, које је у стању социјалне потребе. Повећаним рађањем свакако не, а сиромашење на овом подручју је вјероватно мање у односу 64

70 на Херцеговину, која биљежи пад учешћа дјеце корисника права на додатак на дјецу (због мањег рађања и миграција) Величине породица корисника права на додатак на дјецу Аналогно реду рођења дјеце, евидентира се и учесталост породицакорисника права према величини. Дакле, према Закону из године, најучесталије су биле корисници породице са троје дјеце, док након Измјене Закона највећу учесталост имају породице са двоје дјеце и оне биљеже стални раст (33,79% у години до 56,89% у години), а породице са троје дјеце су у паду (41,70% у години на 30,47% у години). Породице са једним дјететом биљеже драстичан пад. У години прије измјена Закона учешће ових породица у укупном броју корисника је било 15,39%, да би одмах након измјена тај проценат био свега 3,97%. Од године се биљежи благи тренд раста њиховог учешћа, а у години је њихово учешће 5,14%. С обзиром да право могу остварити прворођена и једина дјеца само ако испуњавају посебне социјалне услове, онда се да закључити да се ради о најугроженијој категорији прворођене дјеце. Евидентно да се са измјеном Закона и мијењала структура породицекорисника, најучесталије су породице са двоје дјеце (52,91% у години). Графикон 16.: Кретање величине породица корисника права на додатак на дјецу (процентуално учешће кроз године појединачно по структури) 60,00 50,00 40,00 30,00 20,00 10,00 0,00 Једно Двоје Троје Четворо Петоро Шесторо Седморо Осморо Деветоро Десеторо 2001.г г г г г г г. Извор: Јавни фонд за дјечију заштиту Републике Српске Породице-корисници права по радном статусу Анализом радног статуса породица, у односу на годину евидентира се повећано учешће незапослених родитеља-подносиоца захтјева за остваривање права на додатак на дјецу, а драстичан пад запослених. Та линија тренда је континуирана, тако да је у години учешће 65

71 незапослених родитеља било 62,70%, а у години чак 83,29%, док је запослених подносиоца захтјева прије Измјена закона било 35,22%, а у години 14,25%. Графикон 17.: Корисници породица по радном статусу приказ процентуалног учешћа ,66 80,97 83,29 69,97 71,01 72,89 62,7 35,22 27,92 26,84 25,01 21,31 17,05 14, незапослени запослени Извор: Јавни фонд за дјечију заштиту Републике Српске Ови параметри потврђују хипотезу да право на додатак на дјецу има претежно социјално-заштитни карактер у смислу заштите најсиромашнијих породица са дјецом. И у смислу законских одредби, створене су претпоставке да ово право могу остварити најугроженије породице у стању социјалне-потребе Корисници права на додатак на дјецу, по реду рођења дјетета Са примјеном измјена и допуна Закона о дјечијој заштити, дошло је до пада броја дјеце корисника права на додатак на дјецу са (средином године), на , у години. Према структури дјеце корисника, најдрастичнији је пад учешћа прворођене дјеце у укупном броју дјеце корисника права на додатак на дјецу. Ново законско рјешење није предвидјело да право на додатак на дјецу могу остварити прворођена дјеца, изузев у посебним социјалним условима (дјеца са посебним потребама, дјеца без родитељског старања, корисници права на новчану помоћ, више дјеце у једном породу и сл...). У години их је било преко (учешће 32,43% свих корисника), а у години се евидентира 904 (или 3,42%), а у години (или 4,75%). Прворођена, вулнерабилна категорија дјеце, која могу да остваре право у смислу Закона, биљеже тренд пораста. У години их је било 904, док у години се евидентира 1671 малишана, прворођених у својим породицама. У складу са Законом о измјенама и допунама Закона, учешће другорођене дјеце у укупном броју корисника је значајно повећано. У години (57,98%) у односу на годину (29,66%) и у посматраном 66

72 периоду, закључно са првих шест мјесеци, евидентира се стални тренд пораста учешћа другорођене дјеце у укупном броју дјеце корисника. Графикон 18.: Корисници права додатка на дјецу по реду рођења (према броју) I по реду рођења II по реду рођења III по реду рођења IV по реду рођења год год год год год год год V и више по реду рођења Извор: Јавни фонд за дјечију заштиту Републике Српске Трећерођена и четвoрoрођена дјеца имају стабилно учешће и након измјене Закона (намеће се закључак да су најчешће сиромашне породице са троје и више дјеце). Учешће петорођене дјеце, као корисника права из дјечије заштите је у паду због чињенице да је измјенама Закона право на додатак на дјецу ограничено на прво четворо дјеце у породици Старосна доб дјеце корисника права додатка на дјецу Према старосној доби најучесталије је учешће дјеце у предшколском узрасту (у години 40,75%), а затим дјеца у основношколском узрасту (од 7 до 10 година 27,70%, а од 10 до 15 година 29,03%), док дјеца од 16 до 19 година биљеже драстичан пад са измјеном Закона са 15,56% (2001. године) на 1,44% (након измјене Закона). Разлог је у чињеници да измијењеним законским рјешењем горња старосна доб дјеце за остваривање права на додатак на дјецу је 15 година (сем за дјецу са посебним потребама, која остварују ово право док се налазе на редовном школовању), док је претходним Законом та старосна граница била 19 година. С обзиром да измјенама и допунама Закона о дјечијој заштити прворођена дјеца немају право на додатак на дјецу и да се право више не остварује до 19 година, него до 15 година живота, логичан је пад учешћа дјеце у најстаријој доби, са 15,56% (2001), на 2,52% (2007). Биљежи се стални раст учешћа дјеце у доби 7-10 година, а стабилно учешће имају дјеца година (ради се углавном о другој и трећој дјеци по реду рођења у породици). Требало би размишљати о увећаним износима за дјечији додатак у зависности од старосне доби дјетета. У свијету су вршена истраживања, која су се бавила трошковима породица са дјецом и дошло се до спознаја да је величина трошка у вези са 67

73 старосном доби и редом рођења дјетета (трошкова одрастања дјетета). У Великој Британији је рађено истраживање које је показало да су у односу на трошкове пара без дјеце, трошкови пара са дјецом увећани 35% (дијете до 10 година старости), за дијете од 11 до 15 година 43%, док за дијете од 16 до 18 година, трошкови расту за 51%. У неким земљама се висина износа додатка на дјецу везује са старосном доби дјетета корисника Дјеца корисници права на додатка на дјецу, по статусу Што се тиче учешћа дјеце по категоријама, након измјене Закона, биљежи се повећано учешће вулнерабилне категорије дјеце. Дјеца из породица корисника права на новчану помоћ нису била примарно обухваћена Законом о дјечијој заштити из године, а измјенама и допунама Закона из године, та дјеца су привилегована у смислу остваривања права без обзира на ред рођења и имају увећан износ додатка на дјецу. У години је просјечно било 385 те дјеце. Дјеца самохраних родитеља, у претходном законском рјешењу, имала су повлаштен положај, док у измјенама Закона то није било тако уређено и евидентира се пад учешћа те дјеце, али временом се повећава и њихов број. Дјеца погинулог борца очекивано биљеже пад, с обзиром да се више не рађају у том статусу. Њихово учешће у укупном броју корисника права у години је било чак 60,13%, да би у години било 17,27%, а на крају године 11,23%. Из породица ратних војних инвалида се повећава број дјеце корисника права на додатак на дјецу, што указује на чињеницу да се ради о релативно младим људима, рањеним у току грађанског рата, а који формирају своје породице. Нажалост, ради се о младим породицама, које су у стању социјалне потребе (испуњавају материјалне услове за додатак на дјецу). Дјеце са посебним потребама у години је било 746, а у години већ 1.025, или за 37% више. Тренд раста учешћа ове категорије дјеце се биљежи континуирано и сљедећих пет година. Разлог лежи у чињеници да се радило на сензибилизацији родитеља, те обавезности разврставања ове дјеце, као услова за остваривање права на додатак на дјецу у смислу позитивно-правних прописа. Према бази података Јавног фонда за дјечију заштиту, нажалост, постоје породице које имају двоје и више дјеце са сметњама у психо-физичком развоју. У години, то су 102 породице са двоје и више дјеце са посебним потребама, чији су трошкови знатно већи Износи укупних додатака на дјецу по породицама У складу са чланом 25, а у вези са чланом 24 Закона, проценте и номиналне износе цензуса за остваривање права на додатак на дјецу, 68

74 као и номиналне износе додатака на дјецу утврђује надлежан орган Фонда. У години, најучесталије су породице са приходима из система дјечије заштите са 35 КМ (51,00%), а затим између КМ (29,28% породица), а потом породице са приходима од додатка на дјецу од 70 КМ (18,28%). У години се биљеже најучесталије породице са додатком на дјецу у износу од по 40 КМ или 51,38%, затим са КМ или 22,23%, док са 80 КМ се евидентира 18,55% породица. Значајно је напоменути да је дошло до помјерања најучесталијих износа са 35 КМ на 40 КМ, са 70 КМ на 80 КМ. Пад учешћа имају породице са приходима КМ (22,23%), очигледно у корист породица са приходима по основу додатка на дјецу у распону од КМ (са 0,98% на 7,32%). Треба напоменути да у и години није било исплата права испод Законом прописаног минималних износа. У првом кварталу године се исплаћује додатак на дјецу у номиналним износима, као што је то било у децембру године, што значи по 40,00 КМ за друго и четврто дијете, а 80,00 КМ за треће дијете и вулнерабилне категорије дјеце. У години су проширени и номинални цензуси и катастарски приходу, као услов за остваривање права на додатак на дјецу, што би требало да значи и већи обухват. Према подацима званичне статистике, потрошачка корпа у Републици Српској у јулу године је била 478,31 КМ. Увећани износ додатка на дјецу за треће дијете и вулнерабилне категорије дјеце покрива 14,6% потрошачке корпе, а износ за друго и четврто дијете покрива 7,3% поменуте потрошачке корпе. Ако би се полазило од претпоставке да ¾ корпе претпоставља минимум животног стандарда (358,73 КМ) онда додатак на дјецу у увећаном износу покрива 19,5% минималне потрошачке корпе, а мањи износи додатка на дјецу покривају, тј. 9,7% минималне потрошачке корпе. Постојећи износи додатка на дјецу би свакако требали бити већи, како би значајније утицали на побољшање положаја породица са дјецом, али у складу са расположивим средствима постојећи износи су могући. У случају изналажења додатних средстава за дјечију заштиту, могуће су промјене у смислу већег обухвата корисника и већих износа додатка на дјецу. Објективну оцјену висине додатка на дјецу било би могуће утврдити тек када би се сагледали трошкови репродукције младе генерације и економска дискриминисаност породица са дјецом, у односу на породице без дјеце. Евидентно је да породице са дјецом имају веће издатке, чиме им се умањује животни стандард, а држава је позвана да пружи помоћ и подршку породицама са дјецом у сношењу повећаних трошкова, које узрокује рађање дјеце. Држава и друштво могу да пруже 69

75 помоћ породици кроз новчану подршку (разне накнаде и пореске олакшице); услуге (дјеци и породици); вријеме (допусти) усаглашавање родитељства и запослености. Износи новчаних давања и услуга могу се лакше одредити ако се приближно спознају породични трошкови за дјецу. Породица са дјецом има непосредне трошкове (храна, одјећа, становање, васпитање, образовање, игра...), те посредне трошкове подизања дјеце (пропуштена зарада и неостварене активности родитеља ради чувања и васпитања дјеце). У свијету је обављено неколико истраживања у области трошкова за дјецу, која су рађена примјеном ткз. еквивалентне љествице помоћу којих се успостављају размјере у потрошњи и потребама појединих чланова породица с обзиром на узраст. Истраживање у Италији је показало да додатни трошкови за једно дијете износе 25%, за двоје дјеце 41%, а за троје дјеце 67% у односу на пар без дјеце. Према резултатима словеначког истраживања, повећање трошкова за прво дијете у доби од 1 до 6 година у односу на трошкове пара без дјеце је износило 25,6%, за друго дијете у истој старосној доби 23,5%, док за дјецу у старосној доби од 7 до 14 година трошкови се додатно повећавају још за 5% - 6%. У Србији су нека истраживања показала да се породице са дјецом, мјерено породичним буџетом, због трошкова рађања и подизања дјеце, налазе у неповољнијем положају за око 40% у односу на породице без дјеце Остала права из дјечије заштите која су (ин)директно усмјерена ка дјеци Поред права на додатак на дјецу, као доминантног права регулисаног Законом о дјечијој заштити Републике Српске, регулисана су и друга наведена права која су свакако у директно или индиректно усмјерена ка дјеци. Једно од тих права је и право из радног односа породиље, тј. Право које усклађује рад и родитељство, а то је право на Накнаду плате за вријеме кориштења породиљског одсуства. У смислу члана 11, став 1 Закона о дјечијој заштити Републике Српске, право на накнаду плате за вријеме коришћења породиљског одсуства, односно док користи одсуствовање са посла, ради његе и старања о дјетету има мајка или запослени отац, усвојилац дјетета или друго лице запослено код послодавца коме је надлежни орган повјерио дијете на његу и старање, а Законом о раду Пречишћени текст (Службени гласник Републике Српске, број 55/07) утврђена је дужина породиљског одсуства, у трајању од једне године непрекидно за прво и друго дијете, а за 70

76 близанце и свако треће и наредно дијете у трајању од 18 мјесеци непрекидно. За вријеме породиљског одсуства, мајци припада накнада плате у висини просјечне нето плате, коју је остварила у току посљедња три мјесеца прије отпочињања породиљског одсуства, односно у висини плате која јој припада у складу са колективним уговором, а обрачун и исплату накнаде плате мајци за вријеме коришћења породиљског одсуства врши послодавац. Јавни фонд за дјечију заштиту потврђује право послодавца на рефундацију и врши рефундацију исплаћене нето плате. Почетком године, дошло је до измјене Закона о дјечијој заштити и дужине трајања рефундације накнаде плате на терет Фонда са осам на 11 мјесеци, односно са 12 на 17 мјесеци. Од године, када је за 1391 запослену породиљу исплаћена рефундација за вријеме трајања породиљског одсуства, биљежи се стални тренд пораста броја породиља: на 2600 породиља у години. Тај податак указује на чињеницу да све већи број послодаваца подноси захтјеве за рефундацију, а надамо се и већи број младих жена, које су запослене, одлучују на рађање. Међутим, постоје значајне сумње да одређени број послодаваца злоупотребљава ово право: породиље, које су правно-формално на породиљском одсуству а њихови послодавци примају рефундацију накнаде плате, раде за плату. Свакако да би службе контролних органа морале учинити напоре у спречавању ових злоупотреба, којима су значајно оштећене мајке и њихова новорођенчад, а подршка породици у остваривању њене репродуктивне функције се урушава на груб начин. Право запосленог родитеља на рад са једном половином пуног радног времена, ради појачане његе и старања о дјетету са психофизичким сметњама у развоју. Право на рад са половином радног времена, прописано је Законом о измјенама и допунама Закона о раду (Службени гласник Републике Српске, број 47/02) и Правилником о начину и поступку остваривања права запосленог родитеља да ради са једном половином пуног радног времена ради појачане његе и старања о дјетету са психофизичким сметњама у развоју (Службени гласник Републике Српске, број 14/03). Поред чињенице да се у породици налази дијете са психофизичким сметњама у развоју, услов за остваривање овог права је и то да су оба или један од родитеља запослени, односно да други родитељ из оправданих разлога није способан да се стара о дјетету. Право на рад са једном половином радног времена свакако представља велику подршку како самом дјетету са психофизичким сметњама у развоју, тако и родитељима. Међутим, проблеми у пракси и несигурност радног мјеста осујећују родитеље у остваривању обезбијеђеног им права, 71

77 које директно утиче на квалитет живљења дјеце са посебним потребама. Ово питање изискује посебно истраживање. У години било је свега 44 корисника овог права у 20, од 59 општина Српске. Разлози малом кориштењу овог права је у чињеници да код родитеља постоји бојазан, да ће у случају рада са половином радног времена добити отказ од послодавца. Матерински додатак. Право на матерински додатак остварује незапослена мајка, под условом да лична примања, приходи од покретне имовине и катастарски приход не прелазе утврђени цензус. Ово право се остварује за прво троје дјеце по реду рођења у трајању од једне године. Право на матерински додатак, прописано је одредбама члана 15. и 16. Закона о дјечијој заштити и максимално износи до 30% од просјечне плате остварене у привреди Републике у претходној години. Статистика биљежи значајан пад броја корисника овог права након измјена и допуна Закона о дјечијој заштити у односу на години из више разлога. Наиме, претходним законским рјешењем, остваривање овог права је било универзално право незапослене мајке, без обзира на материјални цензус, а са циљем да се обезбиједи материјална подршка незапосленим мајкама. Измјенама и допунама Закона о дјечијој заштити из године предвиђен је материјални цензус, као услов за остваривање права на матерински додатак. Сем тога, рок за подношење захтјева за остваривање овог права је деведесет дана од дана рођења дјетета, с тим да се у оправданим случајевима овај рок може и продужити. У години, прије измјене Закона, право на матерински додатак користило је просјечно 3589 мајки. У години, према одредбама измијењеног Закона, право на матерински додатак је остварило 1651 мајки или само 46% од броја мајки - корисница права из године. Међутим, већ од године се биљежи тренд раста броја мајки - корисника права на матерински додатак, а највећи пораст је био у години. У години право на матерински додатак је признато за мајке, што је за 2% више у односу на годину, у којој су ово право оствариле мајке, док је у години ово право остварило мајки или за 3,9% више у односу на укупан број корисника из године. Право на матерински додатак има за циљ подршку незапосленим мајкама и евидентно у себи носи примарно социјално-заштитни карактер, а потом пронаталитетни. Номинално се биљежи тренд раста износа материнског додатка и у години, тако да је од јула и до краја године износ материнског додатка 80,00 КМ. 72

78 Овај износ је у законом предвиђеним оквирима, али би свакако било пожељно да буде значајно већи. Међутим, поново се поставља питање додатних средстава за дјечију заштиту. Од године повећан је износ цензуса на 70,00 КМ по члану породице, као и износи по основу катастарског прихода и каталошке вриједности покретне имовине, што ће омогућити већи обухват потенцијалних корисника права на матерински додатак. И ово право у себи носи социјално-заштитни карактер, с обзиром да су обухваћено социјално најугроженије, незапослене породиље. Помоћ за опрему новорођенчета. Законом о дјечијој заштити, чланом 17. предвиђено је право на помоћ за опрему новорођенчета које се остварује за свако новорођено дијете у породици. То је једино право из Закона о дјечијој заштити које је неселективно, нелимитирано материјалним условима и омогућава обухват све новорођене дјеце, при чему један од родитеља има пребивалиште у Републици Српској. Ово право има наглашен пронаталитетни карактер. Износ, облик и начин реализације овог права у складу са чланом 17. Закона о дјечијој заштити Републике Српске, утврђује надлежни орган Фонда, с тим што не може бити мањи од 50% просјечне нето плате по запосленом у привреди Републике остварене у претходној години. Од године до године, право на помоћ за опрему новорођенчета, у систему дјечије заштите Републике Српске се реализовало уручивањем ткз. беби-пакета за свако новорођенче, са најнеопходнијом опремом за прва четири мјесеца његовог живота. Приликом уручивања беби-пакета породиљама, преко мреже породилишта Српске (једним дијелом и центара за социјални рад/служби) попуњаван је ткз. беби-упитник са социо-демографским и здравственим подацима за породиљу и новорођенче. База података Јавног фонда за дјечију заштиту, садржи персоналне податке за око породиља и новорођенчади (закључно са године). Почевши од године ово право се реализује у новчаном облику, тако да за свако новорођено дијете се исплаћује 50% просјечне нето плате по запосленом у привреди Републике остварене у претходној години. Поред ових права Законом је предвидио право које се реализују пружањем услуга директно дјеци, а то је право на задовољавање развојних потреба дјеце, члан 27. Право се реализује кроз пројекат Социјализација дјеце Републике Српске боравком дјеце на мору. Током шестогодишње реализације, пројектом је обухваћено преко 8000 дјеце, најугроженијих категоријама такав начин се даје подршка у остваривању између осталог и њене социјализаторске улоге. Право на васпитно-образовни програм припреме дјеце за полазак у школу, је право из члана 29. Закона, којим се даје подршка породици у 73

79 омогућавању да њихова дјеца предшколског узраста буду обухваћена неким од облика предшколског васпитања и образовања. Ово право се реализовао континуирано шест година кроз ткз. играонички програм, који је био верификован од ресорног Министарства и Педагошког завода (а кроз програм је прошло преко предшколаца који су лошим материјалним, породичним приликама или због удаљености од предшколских установа били осујећени у остваривању права на предшколско васпитање и образовање). Уназад двије године, ово право се реализује финансирањем учешћа дјеце са посебним потребама у редовним вртићким групама, као и дјеце чије породице остварују право на сталну новчану помоћ. 74

80 ЗДРАВЉЕ, ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА И ПАТОЛОШКЕ ПОЈАВЕ У ПОРОДИЦИ Др Ненад В. Бабић Др Ранка Калинић Никола Доронтић Амела Башић Томић 75

81 1. Примарна здравствена заштита Ванболничка здравствена заштита у Републици Српској остварује се у 50 домова здравља: бањалучки регион 16, добојски 7, бијељински 3, сарајевски 6, регион Фоче 6 и регион Требиња 6. У ванболничким здравственим установама услуге здравствене заштите становништву пружа радника са високом стручном спремом, од којих 888 доктора медицине и 190 доктора стоматологије. Укупан број посјета ванболничким здравственим установама је 4, Значи, број посјета по једном становнику, у једној години, износи 2, Секундарна и терцијарна здравствена заштита Болничка здравствена заштита остварује се у једном клиничком центру, девет општих болница, двије специјализоване болнице и двије психијатријске болнице. Број љекара запослених у болничким здравственим установама у Републици Српској износи 944, од чега су 712 специјалисти. 3. Здравствено осигурање становника Републике Српске Табела 29.: Статистика обвезника, осигураника и уплате доприноса По пријави По уплати Р.Б. Категорија (група) ФОНД ЗБИРНО 1 Запослени у државном сектору 10 Дјеца до навр. 15 год. старости 11 Лица изнад 65 год. старости 2 Запослени у приватном сектору Број обвезника Број осигурани ка Број члан. породице Број обвезника Број осигурани ка Број члан. породице Износ уплате , , , ,91 3 Корисници пензија ,25 4 Земљорадници ,11 5 ИНО осигурање ,64 6 Буџет , РВИ и породице ,25 погинулих бораца 6.2 Избјегла и расељена лица , Незапослени ,52 76

82 7 Центар за социјални ,61 рад 8 Неосигурана лица ,00 превентива 9 Жене у труд.пор. до 1 год.старости дјетета ,00 Укупно: ,09 Извор: Фонд здравственог осигурања Републике Српске 3.1. Умрли према узроку смрти у Републици Српској Највећи проценат умрлих, 49,4%, јесте због болести система крвотока (међу којим су на првом мјесту са 63,62% болести срца, а са 32,30% болести крвних судова мозга). На другом мјесту, као узрок умирања, су тумори, са 18,70%. На трећем су мјесту симптоми, знаци и недовољно недефинисања стања са 11,30%, затим долазе болести жлијезда са унутрашњих лучењем, исхране и метаболизма, са 5,20%, а на петом мјесту су повреде, тровања и посљедице дјеловања спољних фактора са 4,50%, а сви остали узроци умирања су заступљени са 11,00% (подаци за период године). 4. Шта су ризици по здравље? Досадашња сазнања упућују на непознанице у етиологији масовних незараних болести, а резултати епидемиолошких истраживања указују на пролонгиран асимптоматски период удружених фактора ризика и повећану могућност од оболијевања из ове групе болести. За приказ одабраних фактора ризика за хроничне незаразне болести кориштени су резултати посљедњих истраживања у Републици Српској и основни показатељи о факторима ризика масовних незараних болести у домаћинствима (CINDI истраживање и Пројекат основног здравства, подкомпонента Јавно здравство и контрола обољења у Републици Српској, 2002) Животне навике штетне по здравље Пушење.- Стратегијом превенције и контроле незараних болести до године, дефинисано је смањење броја пушача за 50% код одраслих и за 80% код младих са потпуном елиминацијом изложености дуванском диму на радном мјесту, јавним мјестима и средствима јавног саобраћаја. Према подацима истраживања у РС, број свакодневних пушача је 33,60% (44,00% мушкараца и 24,20% жена). Више од двадесет година пушачког стажа има 37,60% процената становника Републике Српске. Просјечно се дневно конзумира двадесет цигарета (мушкарци 23 а жене 15 цигарета). У сагледавању величине проблема забрињава податак да се старосна граница пушача помјера ка све млађим популационим групама. Према доступним подацима од укупног броја свакодневних пушача 20,00% је 77

83 покушало да прекине са пушењем, а 19,60% уопште није забринуто због штетних посљедица пушења. Савјет да се престане са пушењем највише пушача је добило од чланова своје породице (38,30%) или од љекара (20,20%). Резултати CINDI истраживања упућују на значајнију дневну изложеност дуванском диму код куће, 59,50%, него на послу. Учесталост пушења, као фактора ризика за младе, труднице и одраслу популацију, уопште се може довести у везу са болестима које настају као његова директна посљедица, или као посљедица дуготрајног дјеловања пасивног пушења. Неправилна исхрана.- Исхрана и стандарди правилне исхране су предуслови доброг здравља. Може се констатовати да циклус здравља зависи од генетске основе, на коју се не може утицати, и усвојених навика и фактора средине у оквиру стила живота, на које, се у значајној мјери, може утицати. Данашњи подаци указују на све мању заступљеност болести сиромаштва и незнања, а све већу присутност модерних болести изобиља. Квалитативна и квантитативна одступања у исхрани су фактори ризика за низ хроничних болести. Повећан унос засићених масти и холестерола повезује се са настанком артеросклерозе и растућим ризиком за инфаркт миокарда, мождани удар и болестима периферне циркулације, а висок унос кухињске соле је фактор ризика за хипертензију. Епидемиолошка истраживања потврђују повезаност високог укупног енергетског уноса и уноса укупних масти са повећаном учесталошћу карцинома ректума, колона, дојке, ендометрија и јајника. Свакако да правилна исхрана, која обезбјеђује довољне количине макро и микронутријенета (витамина и минерала), јесте значајна превентивна мјера у спречавању настанка већег броја карцинома. Прекомјерна тјелесна маса значајан је промотор и ризик за низ болести, а нарочито за дијабетес, хипертензију, мождани удар и неке од специфичних облика карцинома. Јодирање кухињске соли је једна од превентивних мјера у настанку менталних поремећаја и смањења радне способности, гушавости и низ других поремећаја условљених јодним дефицитом. Многобројни фактори доприносе проблемима доступности сигурној храни по здравље у довољним количинама: убрзан раст популације на глобалном нивоу који тешко може пратити производња хране, миграције и урбанизација, непољопривредна индустријализација, потрошња и загађеност, недостатак воде, климатске промјене, недовољна дистрибуција, те нова патологија биљног и животињског свијета која је у вези са генетски модификованом храном. Стање ухрањености одрасле популације је базирано на оцјени индекса тјелесне масе (ИТМ или БМИ) и се врши према тачно дефинисаним 78

84 критеријумима Свјетске здравствене организације. Преваленција гојазности, према истраживању Института за заштиту здравља Републике Српске, износи 17,70% (19,30% за женски, 16,20% за мушки пол). Укупна преваленција вриједности индекса тјелесне масе (БМИ) кг/м 2 је 39,80% (34,1% за женски, 45,50% за мушки пол) и потврђује да је угроженост у погледу степена предгојазности код одраслог становништва мушког пола већа него код женског, а највише су угрожени у старосним категоријама и године. Најзначајније је нагласити да прекомјерна тјелесна тежина и гојазност значајно доприносе повећаном ризику од настанка обољења и смртности. Просјечан индекс тјелесне масе од 26,2 кг/м 2 и преваленција особа са индексом тјелесне масе преко 30 кг/м 2 од 17,70%, индикатори су високог степена гојазности одраслог становништва Републике Српске. Проценат гојазности је већи код жена него код мушкараца. Основна карактеристика гојазности је значајно увећање учесталости хипертензије, инзулин независног дијабетеса и хиперлипидемије. Република Српска је једна од земаља потписница закључака са Међународне конференције о исхрани, и самим тим се обавезала на израду властите националне прехрамбене политике. Министарство здравља и социјалне заштите РС и Институт за заштиту здравља РС су иницирали израду поменутог документа, како би се зацртали приоритетни циљеви и предложиле мјере за унапређење исхране, али документ још увијек није завршен. Публикована су два Водича за правилну исхрану за општу популацију и породичне љекаре. За унапређење исхране важна је разноврсна и избалансирана исхрана која слиједи прехрамбену пирамиду. Правилна исхрана се темељи на: производима од житарица посебно од пуног зрна, дневном уносу воћа и поврћа (барем 400 грама без кромпира), повећаној потрошњи рибе најмање једном недељно, мањем уносу масних и црвеног меса, довољном уносу калцијума намирница које су природни извор калцијума, смањеном уносу масти, соли и шећера. Од посебног значаја је редовно бављење физичком активношћу, као и вођење рачуна о правилној исхрани и тјелесној тежини. Недовољна физичка активност.- Редовна физичка активност је једна од најзначајнијих превентивних мјера у редукцији броја и учесталости ризика за кардиоваскуларне болести. Она снижава крвни притисак, регулише липопротеински профил, води ка уравнотеженом уносу и потрошњи енергије, смањењу прекомјерне тјелесне тежине, глукозе, коштане масе и има позитиван учинак на психичко здравље. Физичка неактивност је сама по себи ризик по здравље. Према резултатима CINDI истраживања, 79

85 трећина радноактивних особа обавља лаке, а само мали дио тешке послове (24,20% мушкараца и 10,10% жена), због чега породични љекари имају посебну улогу у савјетовању пацијената о значају физичке активности у превенцији обољења. Упражњава се умјерена физичка активност у просјеку пет до шест дана недјељно с просјечним трајањем од четири сата, док се у шетњи проведе свакодневно, 1,5 сати. Рекреативно физичко вјежбање у трајању од пола сата дневно има 3,90% одраслих. Нешто повољније стање је међу младима. Око трећина ученика има свакодневну физичку активност у току радне седмице у трајању од сат времена. Спортским и рекреативним активностима најмање два пута седмично баве се 90,00% ученика. Алкохол.- Резултати бројних истраживања потврђују значајност везе конзумирања алкохола и цирозе јетре, различитих врста карцинома, а у посљедње вријеме све више се дискутује о алкохолу као потенцијалном ризику у настанку срчане болести и акцидената у саобраћају. У укупним трошковима домаћинстава Републике Српске, значајан удио представљају издаци потрошени на алкохолна пића, 6,10% укупних новчаних издатака. Република Српска не посједује јединствен систем прикупљања и анализе података о карактеру и заступљености конзумације алкохола (о штети изазваној тиме, о броју и врсти третмана пацијената са проблемима везаним за пијење алкохола), због чега и не располажемо релевантним епидемиолошким подацима. Подаци које посједујемо односе се на број лијечених на Одјељењу за алкохолизам Психијатријске клинике у Бањој Луци. У години, лијечено је 273 пацијента са проблемима везаним за прекомјерну употребу алкохола, односно са развијеним знацима токсикоманске зависности од алкохола. У добојској болници, у години, алкохолизам је био на шестом мјесту болести и стања која су били непосредни узрок хоспитализацији. Претпоставља се да у Републици Српској има између до зависника од алкохола (2-3% популације). Ако се узме у обзир да уз једног алкохоличара пати још три до пет особа, онда видимо да је између становника Републике Српске пати од проблема злоупотребе алкохола. Наркоманија.- Пораст употребе и злоупотребе дрога допринио је и период грађанског рата, године, када алкохол и разне психоактивне супстанце постају средство за превазилажење стреса, бијег од неподношљиве стварности, али и начин зараде новца. Република Српска не располаже епидемиолошким подацима о броју зависника. Општи је утисак, а и процјена на основу појединачних истраживања, да је на просторима РС злоупотреба дрога стално у порасту, а број зависника све већи. У порасту је, такође, употреба алкохола и дрога међу младима. У вези са порастом злоупотребе дрога, значајно расте број обољелих од хепатитиса Б и Ц, као и број заражених висуром HIV-а. Граница првог узимања дрога помјерена је на узраст година. Савремени 80

86 овисници немају стандардни профил, нити стандардне навике у погледу врсте и начина кориштења дроге. Ту генерацију карактерише употреба различитих врста дрога (политоксикоманија), затим комбинована употреба алкохола и таблета (таблетоманија), непредвидивно понашање (агресија и аутоагресија). Нагла експанзија потрошње дрога у РС почела је године. Подаци са Психијатријске клинике из Бање Луке говоре у прилог процјени да на територији општине Бање Луке имамо 1500 хероинских зависника. По подацима са Инфективне клинике у Бањој Луци, међу HIV позитивним особама било 24,00% интравенских хероинских зависника. 5. Ментално здравље у породици Према подацима Удружења за помоћ ментално недовољно развијеним лицима, на подручју 23 општине Републике Српске има евидентираних лица са менталном ретардацијом (лака, умјерена, тешка ментална ретардација и комбиноване сметње). На евиденцији достављеној Удружењу из центара за социјални рад, из општина гдје нема удружења има још таквих лица. Према подацима Института за заштиту здравља Републике Српске, број особа са проблемима у менталном здрављу, које су се јављале у ванболничке установе у периоду године, јесте сљедећи: Табела 30. Дијагноза Година F F20-F F30-F F70-F Извор: креација аутора Из претходне табеле је видљиво да је највише пацијената са депресивним поремећајима затражило помоћ у здравственој установи (Ф30-Ф39), што говори у прилог тенденцији значајног пораста оболијевања од депресивних поремећаја. На другом мјесту су хроничне психотичне болести (шизофренија, параноидна психоза, акутни психотични поремећај...). Значајно је нагласити и удио насилних смрти у свеукупној популацији у Републици Српској. 81

87 Табела 31. Насилне смрти Укупно Несрећни случај Самоубиство Убиство Остало свега женски мушки свега женски мушки свега женски мушки свега женске мушки свега женски мушки Извор: креација аутора на основу више извора 6. Посттрауматски стресни поремећај (ПТСП) Према истраживањима Министарства здравља и социјалне заштите Републике Српске и Борачке организације Републике Српске, према ДСМ класификацији болести, нађено је да 45,40% учесника претходног рата, тј. ратна ветерана, задовољава критерије присуства посттрауматског стресног поремећаја. Резултати истраживања: 1) Старосна структура узорка 8,9% година, 16,3% година, 20,2% година, 18,9% година, 18,9% година, 9,3% година, 7,4% преко 61 годину. 2) Структура запослености 46,5% запослени, 40,3% незапослени, 13,2% пензионери. 3) Учесталост посттрауматског стресног поремећаја 45,4% задовољава критерије присуства ПТСП према ДСМ класификацији. 4) Учесталост паничног синдрома 39,8% има паничне нападе. 5) Учесталост анксиозног синдрома 21% има анксиозне сметње. 82

88 6) Учесталост соматског синдрома 51,2% испољава критерије присуства соматског синдрома. 7) Злоупотреба психоактивних супстанци 42,5% учесталост пушења (најчешће у групи од година), 37% злоупотребљава алкохол. 8) Учесталост депресивног поремећаја 6,3% није депресивно, 34,7% блажа депресивност, 45,0% умјерена депресивност, 14,0% тешка депресивност (могућа потреба за хоспиталним третманом). 9) Релација између брачног статуса испитаника и изражености симптома поремећаја Нема статистички значајне разлике између група испитаника различитог брачног статуса према изражености ПТСП-а, депресивности, соматског синдрома, паничног синдрома, анксиозног синдрома и злоупотребе алкохола, односно не постоји веза између брачног статуса и поремећаја. 10) Релација између родитељства испитаника и изражености симптома поремећаја Нема статистички значајне разлике између група испитаника који имају, или немају потомство према изражености симптома ПТСП-а, депресивности, соматског синдрома, паничног синдрома, анксиозног синдрома и злоупотребе алкохола, односно не постоји веза између родитељства и поремећаја. 11) Поремећаји на плану соматског здравља 26,5% кардиоваскуларне тегобе, 51% повишен крвни притисак, 49,3% поремећај липидног статуса, 22% повишене вриједности шећера у крви, 38,7% користи фармакотерапију за наведене поремећаје. 12) Подршка мреже здравствених институција у заједници Центар за ментално здравље (ЦМЗ) 64,7% испитаника зна шта је ЦМЗ, 31,1% је посјетио ЦМЗ, 27,0% је у ЦМЗ било упућено од стране породичног љекара, 56,5% је било задовољно добијеном услугом у ЦМЗ. Центар за физикалну медицину и рехабилитацију у заједници (ЦБР) 67,5% испитаника зна шта је ЦБР, 54,8% је посјетио ЦБР, 44,0% је у ЦБР било упућено од стране породичног љекара, 73,4% је било задовољно добијеном услугом у ЦБР. 83

89 7. Насиље у вршњачкој групи Савремено друштво познаје различите, све бројније и учесталије видове насиља. Насиље међу вршњацима данас је, нажалост, све учесталија појава. Вршњачко насиље је друштвена појава која се испољава кроз различите видове агресивног понашања према себи, другима или имовини, а утиче на сазријевање и развој младог човјека и друштва уопште. Најчешће се насилним понашањем сматрају туча и ударања, јер су посљедице таквог насиља лако уочљиве. Међутим, насилна понашања, која се испољавају у виду уцјена, вријеђања или пријетњи се често не примијете, или се игноришу. Истраживање, које је спроведено на младима у Републици Српској, узраста између 13 и 18 година, а кога је спровело Друштво психолога Републике Српске године, показује да су друштвено неприхватљива понашања младих у порасту. Према тим подацима, око 8,2% младих наводи да им се често, или стално дешава да учествују у тучи, док 13,4% младих наводи да понекад, а 23% да учествује у тучама, али ријетко. Младићи су више него дјевојке склони различитим видовима друштвено неприхватљивог понашања. Такође, према добијеним подацима, млади узраста између 16 и 18 година се више понашају друштвено неприхватљиво него млади узраста између 13 и 15 година. Млади, који живе у сеоским срединама, такође се мање понашају на друштвено неприхватљив начин него млади који живе у градовима. Према истраживању Омбудсмана Републике Српске, проведеном године у 12 основних школа, евидентно је да је по изјавама ученика чешће вербално него физичко насиље. Сваки други ученик је био изложен вербалном насиљу, у смислу неукусног коментарисања физичког изгледа, социјално-економског статуса, поријекла или националности. 85% испитаника је изјавило да не постоје мјере за сузбијање вербалног насиља. Поред вербалног узнемиравања, у школи је присутно и физичко насиље, о чему се изјаснило чак 61% анкетираних ученика. Локације на којима се најчешће врши физички обрачун ученичке популације су оне које нису под будним оком одраслих особа, а то су: школско двориште, учионице, пут на релацији школа кућа школа. Узимајући у обзир утицај агресивног понашања, као и улогу жртве у случају насиља на ментално здравље младих, евидентно је да повећана стопа депресивних поремећаја код дјеце и младих свакако има везе са трауматским искуствима у школском узрасту. 84

90 8. Сексуално и репродуктивно здравље у РС Репродуктивно здравље има веома велики социјално-медицински значај, јер је повезано не само са репродукцијом становништва, него и са здравим почетком живота. Проблеми, који су повезани са репродуктивним здрављем, могу се сумирати као: опадање наталитета, благ пораст морталитета, опадање природног прираштаја, опадање фертилитета и опадање просјечне величине породице и домаћинства. У периоду године, стопа наталитета има тренд благог пораста, па пада (1996. године је била 8,8%, године 9,8%, а године 9,4%). Смртност дојенчади је у опадању, након што је до била у порасту. У години, било је укупно 61 мртворођено дијете, у године 73, а у години 56 мртворођена дјетета. Од укупно живорођене дјеце у години, било је ванбрачно рођене дјеце, или 13,4%. Од живорођене дјеце, је рођено у здравственој установи, или 99,4%. Без стручне помоћи рођено је 88 дјеце (подаци из публикације Репродуктивно здравље у Републици Српској аутора др Милорада Балабана). Као здравствени ризици који потенцијално утичу на репродуктивно, али и на опште здравље жена, издвајају се навика пушења, конзумирање алкохола, физичка неактивност, прво сексуално искуство, однос старосног и образовног нивоа партнера, економско стање и хигијенски услови живота. Први сексуални однос у просјеку је са 20,2 године, али постоји веома велика разлика која варира од 14 до 40 година. Просјечна старост удаје или ванбрачне заједнице је 21,6 година, али и она варира од 14 до 40 година. Број жена које су имали намјерни абортус је 35,6% и то: један абортус 42,7%, два абортуса 31,5%, три и више абортуса 25,8%. Без иједног намјерног абортуса било је 65,4% жена у граду и 61,6% жена у селу. Просјечан број намјерних абортуса на једну жену је 0,72% (град) и 0,94% (село). Абортус је прије првог порођаја имало 8,1% жена, између првог и посљедњег порођаја 42,4%, а послије посљедњег порођаја 49,4% жена. Мјесто извршења абортуса је углавном у болници: 92,4%, у поликлиници се изврши 6,7% абортуса, 0,6% у приватној здравственој установи и 0,3% у приватној кући. Абортус се углавном завршавао без компликација код 95,2% жена. Мање компликације су регистроване у 3,1% случајева, а веће у само 1,7% случајева. Спонтаних прекида трудноће имало је 15,6% жена, од којих један спонтани прекид 75%, два спонтана прекида трудноће 15,4%, и три и више 9,6% жена. Најчешћи извор информација о методама контрацепције код наших жена су пријатељи (30,1%), затим медицински радници (27,4%), штампа (17,8%) и родитељи (11,6%). Најчешће кориштена метода контрацепције је прекинути сношај (56,3%). Старије жене чешће користе IUD, док млађе чешће користе кондом. На питање колико дјеце су планирале при првој 85

91 удаји, највећи број испитаница је одговорио у виду конкретног броја: два или три значајно чешће је двоје дјеце планирано. У циљу анализе доступности, коришћења и квалитета услуга здравствене службе постављена су питања из кориштења здравствених служби, задовољења здравствених потреба и превентивног здравственог понашања. У посљедњих годину дана код љекара је било 71,4% испитаница. Не постоји статистички значајна разлика у посјети љекару у посљедњих годину дана у поређењу град село, али је та разлика статистички значајна када се пореде старосне групе: највећи број посјета љекару имала је старосна група године, а најмањи број старосна група године. Најчешћи разлог који је отежавао кориштење здравствене заштите су трошкови здравствених услуга и дуго чекање. Превентивно здравствено понашање жена.- ПАП-а тест, у посљедње три године учинило је 43,9% жена из града и 35,1% жена из села. Редован преглед групи имало је 56,7% жена из града и 38,1% жена из села. Здравствену заштиту у току трудноће имало је 96,8% жена из града и 93,9% жена из села. Највећи број нормалних порођаја је у старосној групи године живота, а затим у групи године. Табела 32.: Подаци о броју порођаја и броју абортуса у периоду године у бањалучком региону Година Број порођаја Број абортуса (до ) Извор: Клиника за гинекологију и акушерство Бања Лука 86

92 8.1. Репродуктивно здравље адолесцената Према дефиницији Свјетске здравствене организације, адолесценти су млади људи у доби од 10 до 19 година живота. То је период између дјетињства и одраслог доба, који у свим аспектима разматрања: друштвеног, а посебно стручног и научног, има посебан значај. Разлог је да се на овој раскрсници живота дешавају веома значајне промјене: тјелесног, интелектуалног и емоционалног сазријевања адолесцента, који се прилагођава и уклапа у социјалну, средину спреман да прихвати животне обавезе и да одговара за њих. Прелаз из дјетињства у младалаштво карактерисан је пубертетом, периодом биолошког и полног сазријевања када се достиже способност остварења репродуктивне функције. Репродуктивно здравље представља усклађеност и нормално одвијање биолошких, физичких, менталних и друштвених процеса који се односе на репродуктивни систем и његове функције 19. Сазнања о сексуалном понашању адолесцената, на нашим просторима, оскудна су и базирана на недовољно репрезентативним узорцима. У земљама нашег окружења (Србија), према налазима истраживања, које је спроведено у периоду година, први полни однос сексуално активне адолесценткиње у Београду, просјечно су оствариле у 17,5 година. Испитујући полно активне дјевојке у истом граду скоро деценију касније ( године), запажено је да се први однос код полно активних дјевојака у Београду, најчешће, у 55,7% случајева, догоди у 16. и 17. години живота. Свака десета дјевојка, међутим, прво сексуално искуство доживи у раној адолесценцији, између 13. и 15. године живота. Ако млада особа почне са сексуалном активношћу у раном узрасту, обично има већи број сексуалних партнера у времену адолесценције. Други ризични облици понашања: искуства са дрогом, алкохолом, цигаретама повећавају осјетљивост адолесцената на настанак поремећаја репродуктивног здравља. Стицање наведених штетних навика обично умањује осјећај одговорности и модификује полно понашање Полне заразне болести Током године, регистровано је 236 обољених од полних заразних болести са процентуалним учешћем од 1,21%, тако да заузимају шесто мјесто у укупном оболијевању од заразних болести. Трихомонијаза и хламидијаза су најчешће полно заразне болести. 19 Седлецки К., Банићевић М., Рајин Г.: Сачувајмо здравље (Приручник за здравствене раднике о заштити репродуктивног здравља младих). Београдска канцеларија УНИЦЕФ-а, Београд,

93 Табела 33. Учесталост полних заразних обољења у години 20 Врста болести Број обољелих Стопа инциденције % Trichomoniasis ,1 59,75 Chlamidiasis 83 5,9 35,17 Syphilis 9 0,6 3,81 Infectio gonococcica 3 0,2 1,27 УКУПНО ,8 100,00 Извор: Подаци за HIV/AIDS у БиХ 21 Од почетка регистрације, 1986, до краја године, у БиХ је регистровано 116 случајева HIV инфекције. У години је регистровано 15 новоинфицираних (10 у ФБиХ и 5 у РС). Од укупног броја регистрованих, 116, њих 84 су обољела од AIDS-а (ФБиХ 49, у РС 25, док за 10 не знамо одакле су, пошто су регистровани у СР БиХ). Анализом 116 заражених/обољелих показало се: 12 нових случајева у 2003, 9 нових у 2004, 15 новозаражених у Ради бољег прегледа приказаћемо ове податке у сљедећој табели: Табела укупно 100% (36 случајева) мушкарци ,5 % 82% жене ,5 % Путеви преноса: 56 % хетеросексуални пут, 15,5 % хомо/бисексуални пут, 13,8 % интравенско кориштење наркотика, 12 % непознато, 2,6 % хемофилија, трансфузија (прије 90-их година 20. вијека) Учесталост неплодности Учесталост неплодности у европском простору оцјењује се на око 10%. Наравно, учесталост у разним срединама може драстично да се мијења. У сиромашнијим подручјима то су свакако различите инфекције гениталног тракта, неке од њих спадају у полно преносиве болести. 20 Публикација о здравственом стању становништва Републике Српске у години. 21 Бабић, Н.В., Бећковић М., Берберовић, Љ., Маринковић Д., Медаковић Д., Недељковић Д., Панџић, С., Предојевић-Самарџић, Ј., Рашевић, М., Влаисављевић, В.: Репродуктивно здравље, Завод за уџбенике и наставна средства, Источно Сарајево,

94 Прегледни резултати епидемиолошких студија у европским државама указују да: 4 % парова који желе дијете остају без нараштаја; 4% до 6% парова не успије да зачне друго дијете; 10% до 16% парова има искуство са третманом примарне неплодности; 6% до 17% парова има искуство са третманом секундарне неплодности; Око 15% популације долази у свом родном (фертилном) раздобљу живота по медицински савјет због неплодности. Рјешавање проблема неплодности методом МПО (медицински потпомогнута оплодња) је најважнији догађај у развоју гинеколошке струке у посљедњих четврт стољећа. У Републици Српској се та метода примјењује и једну процедуру МПО наше Министарство здравља и социјалне заштите, односно Фонд здравственог осигурања РС, обезбјеђује својим осигураницима. У години, око 250 парова је добило сагласност за провођење процедуре вантјелесне оплодње, према утврђеним критеријумима ФЗО РС-а. Успјешност ове методе је око 30%. Може се закључити да је лијечење неплодности, младих и здравих људи који не могу остварити жељу за потомством сигурно најједноставнији пут Насљедни поремећаји Удио насљедних поремећаја у глобаној инциденцији патолошких промјена данашњег човјека непрестано расте. Упознавање и праћење свих оних чинилаца, од којих зависи укупни терет неповољних манифестација насљедности, у савременом свијету и у модерном здравству постаје један од задатака највеће важности. Контрола постојећег генетичког оптерећења становништва, те брига о дјеловању срединских чинилаца који узрокују нове насљедне поремећаје у популацији (путем настанка нових штетних мутација), представљају два основна вида борбе за здраву насљедност. 22 Најпознатији каталог насљедних обољења регистровао је године око 1500 болести са мање или више сигурно утврђеном генетичком основом, да би се тај број у издању из попео на близу 4000, а десет година касније на готов Може се, са великом сигурношћу, рећи да ни овај посљедњи број није коначан. 22 Берберовић, Љ., Шошић, Б., Реџић, А.: Вријеме генетике, Институт за научно-истраживачки рад и развој КЦУС, Сарајево, V. A. Mc Kusick: Mendelian Inheritance in Man (XI edition), The Johns Hopkins Universsity Press, Baltimora,

95 Табела 35.: Главни типови насљедно детерминисаних обољења и њихова процијењена општа фреквенција међу новорођенима у свијету Тип насљедног поремећаја Хромосомски поремећаји Моногенски поремећаји Конгениталне аномалије Поремећаји централног нервног система Основни узрок поремећаја Промјене у хромосомима, видљиве на нивоу кариотипа (хромосомске мутације, хромосомопатије ). Промјене у појединачним генима, невидљиве под микроскопом, обично се насљеђују по одређеним јасним правилима (менделизма). Промјене у већем броју гена, чији се укупан допринос настанку аномалија процјењује на више од 50%; начин насљеђивања није увијек јасан. Промјене у већем броју гена чији се укупни допринос настанку дефекта процјењује на (знатно мање од 50%) начин насљеђивања нејасан. Глобална фреквенција око 0,6% 1-2% 2-3% до 10% Извор: креација аурора на основу више извора, укључујући рад групе аутора наведен у фусноти 22. Примјена показатеља из претходне табеле на популацију Републике Српске, доводи до закључка да се у Републици Српској сваке године рађа око беба са лакшим или тежим насљедним поремећајима. Није тешко извести закључак да је веома висока цијена генетичких дефеката и да представља значајну економску ставку у буџету сваке друштвене заједнице, а о материјалним проблемима породице која је погођена овим проблемима, сувишно је расправљати. Генетичко савјетовање, стручна служба која се бави превенцијом насљедних поремећаја у популацији, без икакве сумње је један од најзначајнијих, најдјелотворнијих и економски најоправданијих сегмената здравственог сектора који се бави проблемима превенције. 9. Појам социјалне патологије Термин социјална патологија, по свом етимолошком поријеклу, јесте грчко-латинска кованица настала у вријеме развоја развоја хуманистичких и друштвених наука. Социатес се преводи са латинског као друштво, патос са старогрчког као патња, болест, а логос са грчког као наука. Према томе, социјална патологија у преводу значи наука о друштвеним болестима 24 Уз овакво појмовно одређење, постоји мноштво варијација, односно различитих дефиниција овог проблема. Заједничко дефинисање појма социјалне патологије може се дефинисати кроз сљедеће: Социјална 24 Милосављевић, Б. Интеракција у породици и млади, НУБ Петар Кочић, Бањалука,,

96 патологија је наука о социјалним појавама које својим испољавањем у виду токсикоманија, социјалне изопачености, агресије криминалног и суицидалног типа негативно утичу на стања и развојне могућности појединца, малих и великих социјалних група. 10. Феноменологија социјално патолошких појава Термин феноменологија од грчког фаиномен = оно што се види, оно што се испољава и логос = учење, наука, истраживање. У савременој литератури тај термин означава дио научне дисциплине који се бави питањима везаним за манифестацију појава. 25 Анализом стручне литературе, социјална патологија се најчешће помиње у оквиру појмова: криминалитет, насиље у породици, суицид, малољетничка деликвенција, алкохолизам, наркоманија, разни облици социјалне изопачености међу којима се примарно помињу: коцка, скитња, просјачење и проституција. У циљу добијања свеобухватне слике о стању социјално патолошких појава у Републици Српској, приступило се прикупљању података из надлежних институција система. У наставку су приказани табеларни подаци појединачних социјално патолошких појава добијених из сљедећих институција: Центара за социјални рад са подручја Републике Српске, Центара за ментално здравље, Министарства унутрашњих послова Републике Српске Насиље у породици Поједине породице се у свакодневном животу суочавају са многим негативним аспектима, укључујући учестала сукобљавања, сталну нетрпељивост и несношљивост, што имају за посљедицу настанак различитих облика насилничког и девијантног понашања у породичној заједници. Насиље у породици може се одредити као скуп понашања чији је циљ контрола и успостављање моћи над другим особама. Контрола се спроводи употребом силе, застрашивањем и манипулацијом. Овакво одређење насиља у породици може се примијенити на најчешће облике насиља које законодавство и већина аутора дефинишу као: физичко, емоционално, сексуално и економско злостављање. Насиље у породици често се појављује у комбинацији неких од наведених облика злостављања. С обзиром да је породица примарна друштвена заједница, а једно од основних људских права да ни једна особа не смије да буде жртва 25 Милосављевић, Бранко, Интеракција у породици и млади, НУБ Петар Кочић, Бањалука,

97 насиља, насиље у породици или породичној заједници у Кривичном законику Републике Српске је истакнуто и прописано као засебно кривично дјело, са тежим кривичним санкцијама за драстичније случајеве. На тај начин су домаћи прописи усклађени са важећим међународним стандардима, који ову проблематику третирају са аспекта кршења основних људских права и људског достојанства. Као засебно кривично дјело насиље у породици је прописано Кривичним законом РС, од октобра године, и та чињеница је несумњиво допринијела повећаној актуелности ове проблематике, разбијању владајућих предрасуда и ослобађању потенцијалних жртава које све више траже заштиту надлежних институција, међу којима и полиције. Ова проблематика је иначе специфична из више разлога, а прије свега због постојања обичајних норми и одређеног патријархалног стереотипа, који има за посљедицу мишљење да су односи унутар породице приватна ствар, тако да се ова дјела често не пријављују нити санкционишу, што ствара утисак да су се раније рјеђе дешавала. Табела 36.: Табеларни приказ броја жртава насиља у породици разврстаних према полу у односу на облик преживјелог насиља за 2005, и годину Укупно облик насиља/пол М Ж М Ж М Ж М Ж жртве Физичко Психичко Сексуално Економско Комбиновано Укупно Извор: Евиденције органа старатељства и Министарства унутрашњих послова РС На основу табеле 36. уочавамо сталну тенеденцију раста пријављених случајева насиља у породици у односу на период протекле три године. Највећи број пријављених случајева се односи на физичко насиље, као и комбиновано, које у себи такође има елементе физичког насиља. Очигледно је и да се насиље у породици одвија у континуитету и да се пријављују тек након учесталих физичких напада или злостављања у дужем периоду. Са друге стране, пораст пријављених случајева, између осталог, резултат је интезивнијег, свеобухватнијег праћења и анализирања ове проблематике, као и различитих активности. Нарочито је евидентан пораст психичког облика насиља, што нам указује на повећање јавне свијести о овој проблематици која постепено излази из оквира искључиво физичког насиља. Насиље у породичном окружењу првенствено је мушки феномен. У евидентираним случајевима, насиље су у 97,4% случајева починили мушкарци старосне доби од 20 до 60 година, претежно нижег образовног нивоа и различитих занимања. Насилничком понашању су нарочито 92

98 склони мужеви, очеви и синови, у мањем броју случајева и жене. Међу починиоцима је и претежан број незапослених и лица која у дужем временском периоду немају сталне изворе прихода, мада, спорадично, неки од облика породичног насиља су вршила и лица вишег образовног нивоа и статуса у друштву, а у мањем броју случајева насиље у породици су чиниле и жене. Графикон 19. нам указује на број кривичних дјела насиља у породици Републике Српске у току године. Према подацима Министарства унутрашњих послова Републике Српске, највећи број пријављених случајева је са највеће, бањалучке регије, што се може преписати и појачаним акцијама које подузимају релевантне институције и организације које се баве овом проблематиком. Важно је поменути дјеловање Тима за помоћ и подршку жртвама породичног насиља, који је за годину дана свог постојања дао позитивне резултате у правцу превенције и оснаживања жртава. Такав модел спречавања породичног насиља би могао бити примјер позитивне праксе у Републици Српској, те проширити своје дјеловање кроз организовање тимова и у другим регијама. Графикон 19.: Приказ евидентираних случајева породичног насиља у години по регијама Табела 37.: Табеларни приказ броја пријављених облика насиља и његових узрока у и години Облик/ узрок Психичк Физичко Сексуално Економско Комбинован Насиља о о Укупно Алкохолизам Наркоманија ПТСП Карактерист ике личности Ментални поремећај Укупно Извор: Евиденције органа старатељства и Министарства унутрашњих послова РС Породично насиље је најчешће поливалентно и укључује психолошко, физичко, економско и сексуално насиље. Готово у 80% случајева, жене су 93

99 биле жртве насиља од стране својих садашњих или бивших мужева. По броју учесталости, друга на удару били су дјеца, а потом и родитељи једног од супружника, или пак родитељи који су били жртве насиља своје дјеце, односно синова који су на физички и други бруталан начин атаковали на физички и психички интегритет својих родитеља. Не смије се занемарити ни чињеница да су дјеца свједоци насиља у породици и да нарушени породични односи остављају трага на њихов развој, те се и у том смислу требају третирати као жртве. Насиље у породици се, у највећем броју случајева, дешава у руралним срединама, које су у већој мјери патријархалне и гдје у породичним односима владају чвршће традиционалне норме. Лако се може закључити да је насиље далеко присутније у породичном дому него на јавном мјесту, те да у модерном друштву породични дом у том смислу постаје опасно мјесто, што су показала и истраживања у многим земљама, са показатељима забрињавајућих размјера. Међу факторима који доприносе повећању породичног насиља се најчешће помиње конзумирање алкохола, наркотика, нарушени породични односи по разним основама, љубомора, неријешени имовинско-правни и други односи иманентни породичној заједници која не функционише, лоше економске и социјалне прилике и уопште склоност агресивном и неконтролисаном понашању. У правцу сузбијања ове појаве, поред судских и полицијских органа, неопходно је и ангажовање других релевантних фактора, посебно социјалних и здравствених институција, као и појединих организација, укључујући и невладине организације, које се баве заштитом људских права на просторима Републике Српске. Сарадња полиције са овим институцијама требала би да се одвија кроз размјену података и искустава о оваквим случајевима, извршиоцима и њиховим жртвама, с једне стране, али и упућивање извршиоца и жртве у социјалну установу како би се даље радило на успостављању и нормализацији породичних односа, с друге стране Криминалитет По званичним актима УН-а, криминалитет се класификује као група веома опасних по друштво, групу или појединца са специфичним видом агресије људи према људима и њиховом материјалним и другим средствима за живот и рад. Већина земаља у свијету води барем основну евиденцију о појавним облицима криминалитета. Криминалитет се, у основи, разматра према: полу, доби, структури и динамици. 94

100 Табела 38.: Табеларни приказ криминалитета у односу на пол за 2005, 2006, годину Укупно криминалитет/п М Ж М Ж М Ж М Ж ол Прекршаји Кривична дјела Укупно Извор: Евиденције органа старатељства и Министарства унутрашњих послова РС Поредећи податке криминалитета и пола починиоца, можемо констатовати да су у 98% случајева починиоци мушкарци и то починиоци кривичних дјела. С обзиром на временски период, број евидентираних случајева је приближно сличан у протекле три године са малим падом у години. Из података о почињеним дјелима за претходне три године, евидентно је смањење броја пријављених судовима за прекршаје. То је посљедица и тренда да се стање у овој области стабилизује, односно да се биљежи мањи број санкционисаних прекршаја и уједно мањи број пријављених лица укупно. Табела 39.: Табеларни приказ структуре криминалитета у односу на пол за 2005, и годину Укупно структура/пол М Ж М Ж М Ж М Ж Против живота и тијела Имовински деликти Сигурности у промету Против брака и породице Остало Укупно Извор: Евиденције органа старатељства и Министарства унутрашњих послова РС У табели 39. су уврштени подаци о броју постојећих облика криминалитета, укључујући дјела против живота и тијела, имовинске деликте, сигурност у промету, дјела против брака и породице, као и друга дјела сврстана у категорији осталих. Дјела која се тичу сигурности у промету, за разлику од осталих категорија кривичних дјела у протеклом периоду, имају тенденцију смањења, што може да буде резултат уређене законске легислативе, пооштрених казни и добре медијске кампање о саобраћајној безбједности. Структура криминалитета указује да највећи број извршених дјела припада групи имовинских деликата, што је било и очекивано с обзиром на бројност. У односу на полну структуру, преко 50% случајева евидентираних мушкараца и жена су починиоци ових кривичних дјела. 95

101 10.3. Малољетничка делинквенција Малољетничка делинквенција је уобичајени термин за преступничко понашање младих. Међународни законодавни оквир (Конвенција о правима дјеце), којега је ратификовала и наша земља, дијете третира до старости од 18 година. Од мноштва аутора који се баве малољетничком делинквенцијом, професор Ђурађ Стакић је на свеобухватан начин дефинисао овај појам као: преступничко понашање младих које се може класифиоквати кроз три посебне форме: 1) криминалитет младих, преступи кривичноправних норми, 2) прекршајно понашање младих, преступи норми Закона о прекршају, 3) асоцијално понашање младих, прекршаји моралних норми. Осим дефиниције малољетничке делинквенције по компонентама манифестног понашања, постоји кривично правна класификација малољетника и то: дјеца до 14 година старости која се сматрају кривично неодговорним и према којима се не може покретати судски поступак. Ова дјеца спадају у искључиву надлежност органа старатељства. Млађи малољетници од 14 до 16 година, који су кривично одговорни према којима могу бити примијењене само васпитне мјере. Старији малољетници од 16 до 18 година, према којима могу бити примијењене васпитне мјере, а под посебним условима, као и казна малољетничког затвора. У Републици Српској малољетничка делинквенција у посљедње три године биљежи наставак релативно бројнијег учешћа малољетника у извршењу кривичних дјела. Статистички подаци указују и на пораст и шири дијапазон кривичних дјела, која су, у посматраном периоду, како појединачно, тако и у групи, извршила малодобна лица. То нам указују и подаци Министарства унутрашњих послова, према којима је у и години сваки десети пријављени починилац кривичног дјела општег криминалитета малољетно лице, док је у то сваки једанаести. Табела 40.: Табеларни приказ броја пријављених случајева малољетничке деликвенције у односу на старосну доб малољетника у 2005, и години до 14 год год год. Укупно Форме кримин доб/година Преступи по Кривичном закону Преступи по Закону о прекршајима Укупно Извор: Евиденција органа старатељства 96

102 Према малољетнику који је починио кривично дјело, у зависности од његове доби, примјењују се законом одређене мјере уз учешће родитеља и старатеља и службеника социјалних, здравствених, школских и других надлежних установа. Евидентан је већи број малољетничке популације која се налази у ризичној групи да развије делинкветну активност, најчешће су то лица која живе у неповољним породичним, животним и социјалним условима. Бјекство од куће, непохађање школе, беспосличарење, скитничарење, претпоставке су појаве алкохолизма, наркоманије и осталих деструктивних активности младих. Овакве девијације најчешће су посљедица стања у породици (незапосленост родитеља, избјеглиштво, породица са једним родитељем), школству, неактивности у слободно вријеме (спорт, додатно образовање), утицај средстава масовне комуникације (интернет и средстава јавног информисања и осталих елемената и др.). На криминогено понашање малодобни су често подстицани од стране старијих криминалаца. Проблематици малољетне делинквенције, која је све присутнија и која може да има далекосежне негативне посљедице, како по извршиоце, тако и по друштво у цјелини, нарочито у послијератном периоду, није придавана довољна и адекватна пажња - нити кроз институције, нити кроз невладине организације. Такође, и радње које се предузимају у оквиру надлежних институција на сузбијању појаве малољетничке делинквенције, нису дале задовољавајуће резултате, што потврђују и подаци о овој категорији извршилаца, односно њихова релативна бројност. С циљем побољшања стања, превенције и спровођења мјера које се изричу малољетницима, потребно је формирање мултидисциплинарног тима представника релевантних институција (полиција, тужилаштво, суд, центри за социјални рад, школске установе, одређене невладине организације), који би предложио и одговарајућа законска рјешења која би ову област третирала адекватније Суицид Суицид је постао универзалан и континуиран социјални проблем због јављања у низу земаља. Феноменологија суицида означена је од Свјетске здравствене организације (WХО 1967) као проблем савременог свијета: феноменологија суицида поред извршених суицида, обухвата и проучавање покушаја суицида који је у многим земљама веома заступљен, а у развијеним и забрињавајући. За освјетљавање ове појаве, одлучили смо се да под појмом суицида предвидимо како успјели суицид, тако и суицид у покушају. Важно је напоменути да су добијени подаци достављени од стране Министарства унутрашњих послова, док здравствене установе обухваћених регија имају непотпуне, или чак немају никакве податке. Министарство унутрашњих послова, у оквирима својих овлашћења и 97

103 надлежности, обрађује и прати одређене безбједносне догађаје које у суштини немају обиљежја кривичног дјела, или других незаконитих радњи. Због разумљивих специфичности и ширег интереса, између осталог, одговарајућа пажња посвећује се области самоубистава. Током године, на подручју Републике Српске, извршено је 284 самоубиства, са структуром која је, за ту и претходне три године, дата у наредној табели. У односу на годину (295), број самоубистава је мањи за 11, или 4%. Руку на себе подигло је 215 лица мушког и 69 лица женског пола. Самоубиства је извршило једно лице старости до 18 година, 21 лице старости између 18 и 30 година, 71 лица од 30 до 50 година и 191 лица преко 50 година. Начини извршења: вјешањем 160, ватреним оружјем 58, активирањем ручних бомби 26, утапањем 18, а на остале начине самоубиство су извршила 22 лица. Табела 41.: Табеларни преглед суицида за 2005., и годину Структура Број самоубистава Полна - мушки структура - женски до 18 година Старосна - од 18 до 30 год структура - од 30 до 50 год Начини извршења - преко 50 година вјешањем ватреним оружјем ручном бомбом утапањем остали начини Извор: Евиденције Министарства унутрашњих послова РС Евидентно је да у претходним годинама нема већих осцилација: како у погледу укупног броја, тако и гледано по полној и старосној структури и начинима извршења. Код старосне структуре, по устаљеној методологији, приказује се број лица, која су извршила самоубиства, старости преко 50 година. Таквих је године било 191, али при том желимо указати на податак да се од тога, на лица старија од 60 година, у том периоду, односи 155 самоубистава, или чак 54% од укупног броја. Приближно такав однос је и претходних година, па се јасно може извући закључак да старија популација неупоредиво чешће подиже руку на себе и да је са овог аспекта угроженија. Такав тренд се мора посматрати у свјетлу социјалних и здравствених аспеката. Како се из табеле 42. види, најмање самоубистава се врши у зимским мјесецима (децембар, јануар, фебруар), а са друге стране, у просјеку, учесталија су у јуну и мају, затим априлу и септембру. 98

104 Табела 42.: Табеларни приказ суицида по мјесецима Мјесец Просјек мјесечни 1. Јануар ,7 2. Фебруар ,7 3. Март ,3 4. Април ,3 5. Мај ,7 6. Јуни ,3 7. Јули ,8 8. Август ,7 9. Септембар ,8 10. Октобар ,2 11. Новембар ,8 12. Децембар ,8 Σ Извор: Евиденције Министарства унутрашњих послова РС Мотиве и разлоге често није могуће прецизно и поуздано утврдити и готово никад се не ограничавају на један или два у конкретном смислу. На основу показатеља до којих се долази обрадом таквих случајева и праћењем ове појаве, основни мотиви се своде на старост, страх од самоће и болести, нервно растројство, најчешће у комбинацији са осиромашењем, социјалним статусом и социјалном неизвјесношћу, алкохолизмом, осјећајем безперспективности уопште. За малољетна лица, која се одлучују на овакав корак, карактеристични мотиви се своде на неразумијевање и сукобе са родитељима, несређене односе у породици, неуспјех у школи и сл. Појава суицида је знатно комплекснија и представља друштвени проблем, која због бројности, а и других околности везаних за мотиве и узроке, заслужује већу пажњу и појачан интерес одређених друштвених, социјалних и здравствених институција Алкохолизам Алкохолизам припада типу друштвених девијација који се изражава кроз извитоперење у задовољавању људских потреба. Алкохолизам се може истовремено посматрати као здравствено медицинско-социјални проблем. Алкохолизам представља тип болести зависности, док је истовремено веома раширен и сложен социјални проблем. Свјетска здравствена организација под здрављем не подразумијева једино одсуство болести, већ психичко, физичко и социјално благостање. Алкохолизам је са медицинског аспекта, вид поремећаја укупног, а прије свега менталног здравља, Међу бројним дефиницијама алкохоличара, универзално је прихваћена дефиниција Свјетске здравствене организације која алкохолизам описује и као медицински и као социјални проблем према којој се алкохоличарима сматрају: особе које екцесно уживају алкохолна пића и постепено постају зависне од алкохола, при 99

105 чему испољавају било отворене друштвене поремећаје, било манифестације које захватају њихово тјелесно и друштвено здравље, њихове односе са другим људима и њихово добро социјално и економско понашање. Подаци о особама конзументима алкохола су увијек упитни, будући да се углавном евидентирају особе које су починиле одређено кривично или прекршајно дјело, те особе које се саме, или посредством других, пријављују на лијечење. На основу добијених података у табели 43. закључујемо да надлежне институције воде евиденцију о броју евидентираних конзумената алкохола у односу на интензитет пијења и то у виду повременог и прекомјерног пијења и хроничног алкохолизма. Поредећи податке евидентираних конзумената у односу на интензитет пијења, можемо констатовати да 38% мушкараца и жена припадају категорији хроничних алкохоличара/ки. С обзиром на временску димензију у посљедње три године, уочавамо стални пораст броја алкохоличара/ки, што може значити повећану тенденцију алкохолизма као друштвеног проблема, или повећане активности по питању спречавања овог проблема. Алкохолизам, као један од највећих друштвених проблема, не смије бити занемарен, нарочито ако узмемо у обзир чињеницу да је на листи најчешћих узрока одређених кривичних дјела, на примјер насиља у породици. Такође, у склопу евиденције постоје и подаци о броју конзумената који прихватају лијечење, мада у Републици Српској не постоје специјализоване установе за одвикавање од алкохола, осим у склопу појединих клиника за психијатрију. Према подацима у Табели 43. примјећујемо да су 254 особе у претходне три године добровољно или под присилом прихватале лијечење, с тим да се највише овисника лијечено у току године. Узимајући у обзир полну димензију, код мушкараца овисника је присутна тенденција пада, док се код жена овисница јавља тенденција раста. На основу овог податка, можемо претпоставити да се жене лакше одлучују за корак лијечења што може да буде посљедица спречавања потенцијалне стигме жене алкохоличарке од стране друштва. Табела 43.: Табеларни приказ евидентираних мушкараца и жена - конзумената алкохола у односу на интензитет пијења за 2005, и годину УКУПНО Интензитет пијења/пол М Ж М Ж М Ж М Ж Повремено пијење Прекомјерно пијење Хронични алкохолизам Лијечен или се лијечи Укупно Извор: Евиденције органа старатељства и Министарства унутрашњих послова РС 100

106 Графикон 20.: Пораст броја евидентираних случајева мушкараца и жена конзумената алкохола Уколико посматрамо број евидентираних случајева конзумената алкохола у посљедње три године, уочавамо тенденцију сталног пораста и код мушкараца и код жена (Графикон 20.). Повећана тенденција је нарочито присутна код жена овисних о алкохолу с обзиром да је за двије године дошло до троструког повећања. С обзиром на старосну доб, највише мушкараца и жена конзумената алкохола је евидентирано у старосној доби од 30 до 59 година, и то у проценту од 67%. На основу овог податка можемо претпоставити да се ради о особама које су углавном биле погођене ратним дејствима, те усљед суочавања са низом егзистенцијалних проблема бијег потражили у алкохолу. Табела 44.: Табеларни приказ евидентираних мушкараца и жена - конзумената алкохола у односу на старосну доб за 2005, и годину УКУПНО Доб/пол М Ж М Ж М Ж М Ж година година 60 и више УКУПНО Извор: Евиденције органа старатељства и Министарства унутрашњих послова РС Наркоманија Овисност неке особе од било које опојне дроге назива се, у свакодневном животу, наркоманија. Према дефиницији Свјетске здравствене организације, овисност о дрогама је стање психичке или физичке зависности, или једно или друго, од дроге које настаје код појединца који периодично или стално узима дрогу. 101

107 На основу броја прикупљених података, можемо закључити да се проблему наркоманије још увијек не посвећује довољно пажње, будући да је статистика за број евидентираних случајева добијена само за градове Бању Луку и Источно Сарајево. Центри за социјални рад, који покривају остале регије, не посједују такву врсту података, из чега произилази да није могуће ни планирати евентуалне мјере у превенцији и лијечењу болести овисности. На основу података приказаних у табели 45, уочавамо да институције у Бањој Луци и Источном Сарајеву посједују статистику везану за овисност о лаким и тешким опојним супстанцама, као и податке о броју особа које се лијече. Највећи проценат, од 45% евидентираних случајева, овисан је о хероину, док је овисност о наркотицима присутна у 85% случајева код мушкараца. Међутим, такви подаци не представљају реалну слику по питању ове проблематике будући да је увијек упитна тамна бројка, те да се углавном евидентирају лица који су починиоци одређених кривичних или прекршајних дјела. Уколико посматрамо евидентиране случајеве кроз временску призму, примјећујемо стални пораст овисника/ца, што се може објаснити појачаним акцијама у смислу превенције наркоманије у неким градовима у односу на протекли период. Табела 45.: Табеларни приказ евидентираних мушкараца и жена - конзумената наркотика у односу на врсту дроге за 2005, и годину УКУПНО Врста дроге/пол М Ж М Ж М Ж М Ж Марихуана хашиш Хероин Таблете Лијечење у току Укупно Извор: Евиденције Министарства унутрашњих послова РС Табела 46.: Табеларни приказ евидентираних мушкараца и жена - конзумената наркотика у односу на старосну доб за 2005., и годину УКУПНО Доб/пол М Ж М Ж М Ж М Ж година година УКУПНО Извор: Евиденције Министарства унутрашњих послова РС 26 Статистика о проблему наркоманије не постоји у Центрима за социјални рад Добој, Требиње и Бијељина. 102

108 У односу на старосну доб, конзументи наркотичких средстава су распоређени у двије старосне групе. Највећи проценат, од 63%, чине мушкарци и жене од 15 до 29 година, што је и очекивано с обзиром на разлоге почетка конзумирања наркотика. Када говоримо о проблему наркоманије, важно је поменути потребу још бољег праћења званичне статистике о овој проблематици у циљу планирања одговарајућих корака за његово смањење. 103

109 ОБРАЗОВАЊЕ, КУЛТУРА, ПРОПИСИ У ОБЛАСТИ ПОРОДИЧНО-ПРАВНЕ ЗАШТИТЕ И РАВНОПРАВНОСТ ПОЛОВА Мр Драгана Вилић Мр Јелена Милиновић Стака Николић Светлана Пезер-Шукало Нада Липовац 104

110 1. Породица, васпитно-образовне институције и медији у Републици Српској У савременом друштву многе функције које је породица имала пренијете су у значајној мјери на друштвене институције. Без обзира на то, у развијеним друштвима све већи значај добијају односи који чланови породице успостављају између себе, квалитет тих односа и начин комуникације. Породица, као веома значајна друштвена група, има своје основне функције на којима треба да истрајава. Прије свега, она треба да обезбиједи сигурност опстанка потомства, да му пружи заштиту, да задовољи потребу за личном афирмацијом, за емотивном везаношћу, да код дјетета изгради основне људске особине, да га упозна са основним вриједностима и културом друштва у коме живи, 27 и на тај начин да га повеже са њим. Улога породице је пресудна за развој дјетета, појединца. Да би се одњеговала здрава личност, неопходно је да у породици постоји здрава атмосфера љубав, разумијевање, пажња, сарадња. Само у тим условима може се развијати појединац са позитивним потенцијалима за самосталан живот. Резултат успешне примарне социјализације, а самим тим и процеса васпитања јесте здраво дете. Породица која доследно и кохерентно стимулише самосталан и свестран развој детета, чини основу здравог развоја личности. 28 Стицање новог социјалног, културног, економског идентитета друштава источне и средње Европе након урушавања старог режима у задњој деценији двадесетог вијека, праћено је бројним тешкоћама и кризама. Овдје није само ријеч о преструктуирању привреде, већ се ради о радикалним структуралним промјенама друштва и измјени његовог социјалног карактера. 29 Ове промјене у бившој СФРЈ одиграле су се другачије него у осталим европским земљама које су биле на истом путу преласка из једног режима у други. Рат, материјална разарања, људски губици, распад институционалног система јесу трагична обиљежја тог пута 27 Конвенција о правима дјетета је документ који је усвојила Генерална скупштина УН (1989), у коме су дефинисана основна права дјеце и обавезе државе о њиховом остварењу. Улога породице: Прва одговорност на плану исхране и заштите дјеце до доба адолесценције спада у оквире породице. У ствари, у оквиру својих породица дјеца откривају културу, вриједности и норме друштва у коме живе. Да би омогућио пун и складан развој њихове личности, дјеца би требала да расту у породичном окружењу, у клими среће, љубави и разумијевања. Све институције би требале да на исти начин поштују и подржавају напоре родитеља. 28 Тодоровић, Ј.: Улога породице и школе у социјализацији деце са специфичним развојним тешкоћама, Годишњак за психологију, Филозофски факултет, Универзитет у Нишу, бр. 3, 2004, стр Митровић, Љ.: Савремено друштво стратегије развоја и његови актери, Институт за политичке студије, Београд, 1996, стр

111 трансформације. У Босни и Херцеговини, као једној од република СФРЈ, манифестовале су се ове негативне појаве, па су и њихове посљедице у послијератном периоду веома присутне. Као жртве ових динамичких и трагичних промјена могу се сматрати породица, која је значајно дезинтегрисана, али и појединци, који су у оваквој породици изгубили један од својих значајних извора идентитета. Породица не представља само друштвену групу људи повезаних биолошким сродством, већ је она и социјално заједништво утемељено у складу са важећим нормама друштва у коме егзистира. Друштвена аномија и настанак вриједносног вакуума у БиХ (РС 30 ), у ратном и поратном периоду, озбиљно су уздрмали претпоставке на којима се темељи ово заједништво. У бившој држави постојао је систем друштвених институција које су пружале услуге и заштиту појединцима и породицама (социјално осигурање, здравствена заштита, образовни систем и сл.), али урушавањем тог система дошло је до пада културног и општег животног стандарда породице. Породица у Републици Српској суочава се са многим тешкоћама у погледу извршавања скоро свих својих функција. Овдје ћемо пажњу усмјерити само неке аспекте друштвене кризе који утичу на отежано функционисање породице, а нарочито на извршавање њене васпитне функције. Такође, пажњу ћемо посветити васпитнообразовним институцијама у РС, које, заједно са породицом, представљају значајне агенсе социјализације, али и све запаженијој улози медија у вези са формирањем ставова младих везаних за брак и породицу, као и њихов утицај на породичне односе Утицај друштвено-економских промјена на извршавање васпитне улоге породице Губитак појединих функција породице нема подједнак значај за њен опстанак. У индустријском друштву породица је изгубила раднопроизводну функцију, те је доведена у зависност од друштва за запошљавање својих чланова од чега зависи стицање прихода и издржавање породице и њених чланова и као потрошачка јединица породица зависи од економских фактора робно тржиште, цијене, трговинске услуге и слично. 31 У условима када долази до преструктуирања привреде, као што је то код нас, економске кризе и потреси (смањивање привредних капацитета, вишак радне снаге, незапосленост, сиромаштво и сл.) доводе до губитка економске функције породице, а што се у великој мјери одражава и на остале аспекте породичног живота. Економска криза је најизраженија и директно погађа економску функцију породице 30 Послијератна држава Босна и Херцеговина се састоји из два ентитета, Републике Српске и Федерације БиХ, као и Дистрикта Брчко. 31 Милић, А.: Социологија породице критика и изазови, Чигоја штампа, Београд, 2001, стр

112 (69% становника РС остварује приходе недовољне за подмиривање потрошачке корпе; незапосленост је велики проблем становника БиХ). Продужена је економска зависност младих од своје породице. Отежано запошљавање младих, одсуство радне одговорности, нереална очекивања дјеце од родитеља у погледу нивоа обезбјеђења новчаних средстава за задовољавање њихових потреба, често производе неповољну породичну атмосферу, па и сукобе између родитеља и дјеце. 32 Несигурност у погледу стицања прихода и задовољавању основних животних потреба производи емоционалну напетост у породици, испољавање насилног понашања једних чланова према другим, њихово окретање ка алтернативним заједницама које им пружају утјеху, криминал, одавање пороцима и сл. Овим појавама су нарочито изложена дјеца у поратном друштву. 33 Малољетничка делинквенција је у порасту, као и проституција, а снижена је и старосна доб када се наркотици први пут узимају. 34 Зато је веома значајно сагледати однос породице и шире друштвене заједнице, јер се као најчешћи разлог појави понашања која одступају од друштвених норми налази у немогућности друштва да удовољи потребама и интересима појединаца. Осим овога, социо-економски статус породице (висина прихода, занимање, запосленост, ниво образовања, услови становања и сл.) и структура породице (величина, састав породице и сл.) значајни су за постизање квалитета васпитања дјетета. За бољу економску стабилност 32 Станојловић, С.: Дијете у породици и школи, Завод за уџбенике и наставна средства, Источно Сарајево, 2006, стр Посљедице рата, вођеног на територији Босне и Херцеговине, одразиле су се на општу социјалну ситуацију. Једна од најугроженијих група су свакако дјеца. Око дјеце је расељено током рата, њих је убијено, умрло или се воде као нестала, дјеце је рањено, а њих су регистровани као дјеца са посебним потребама. Према процјенама око дјеце у БиХ је без родитељског старања. Око дјеце се налази у хранитељским породицама. У домовима за дјецу без родитељског старања налази се 1.130, у институцијама за дјецу са посебним потребама 120 дјеце, а 20 у дому за делинквенте. Систем дјечије заштите се сувише ослања на институционалну заштиту. Правни оквир није јединствен. Постоји велики несклад између онога што је законом прописано и онога што се реално обезбиједи. Акциони план за дјецу Босне и Херцеговине , Министарство за људска права и избјеглице, Сарајево, 2002, стр Босна и Херцеговина као потписница/странка Конвенције о правима дјетета је преузела обавезу предузимања одговарајућих мјера у циљу заштите дјетета. У члановима 33, 34, 35, 36. и 37. Конвенције стоји да су државе чланице дужне предузети одговарајуће мјере, укључујући и законске, административне, социјалне и образовне у циљу заштите дјеце од незаконите употребе опојних дрога и психотропних супстанци, сексуалног израбљивања и сексуалне злоупотребе, спречавања насилног одвођења, продаје или трговине дјецом, штити дјецу од експлоатације, мучења и лишавања слободе. Ситуација у Босни и Херцеговини је таква да се може констатовати да је насиље над дјецом појава која се налази у узлазној путањи. Сексуално, физичко и емоционално насиље над дјецом је у енормном порасту, а у прилог томе говори чињеница да свака друга дјевојчица до 18 године, а свака трећа до 12 године живота буде изложена неком виду сексуалног злостављања. (Исто, стр. 41.) 107

113 породице значајно је да родитељи имају запослење, али то може да значи да родитељи немају могућност да довољно времена проведу са дјететом и да остваре надзор над његовим понашањем. Такође, незапосленост и сиромаштво могу довести до социјалне искључености породице и појединаца. Низак ниво образовања родитеља може да значи некомпетентност родитеља у обављању ове улоге с обзиром на захтјеве савременог друштва. Неадекватни услови становања могу бити повод да дијете проводи доста времена ван куће и да буде изложено штетним утицајем улице. Састав, величина, дефицијентност породице показатељ су структуре породичног живота и стања у породици. Уз претрпљене материјалне губитке у протеклом рату у БиХ (РС), многе породице су изгубиле своје чланове, многе су расељене и разбијене, са посебним проблемима када је у питању одгој и нарочито учешће женске популације у њиховом одгоју. Одрастање у непотпуној породици често оставља веће или мање посљедице по развој дјетета. 35 У вријеме и послије рата многе породице се распадају због ефекта синдрома ратна социјализација. Овај синдром утиче на односе у породици у смислу губитка толеранције, компромиса, насилног понашања, искључивости у односима и сл. Иза разорених породица, остају бројна дјеца са стигмом да потичу из таквих породица. Друштвена брига за дјецу из разорених породица никада није била адекватна. 36 Већина истраживача, као узроке у девијантном и делинквентном понашању младих, налазе управо у разноврсним поремећајима унутар породице, као и у вези са тим отежаном процесу социјализације Испитивањем путем вишеструких показатеља у Босни и Херцеговини је установљено да 93% дјеце од рођења до 14 године старости живи са оба родитеља, мање од 1% чине дјеца која живе са биолошким родитељима, док готово 5% представљају дјеца којима су један или оба родитеља преминули, а који су у доби до 14 година старости. Према подацима Ф БиХ укупан број дјеце без једног родитеља која су смјештена у домове за за дјецу без родитељског старања је 498, у Дистрикту Брчко је евидентирано 51 дијете без оба родитеља, док је у РС евидентирано 821 дијете без родитељског старања. (Исто, стр. 42.) 36 Испитивање је извршено на узорку дјеце, у периоду од септембра до октобра године у основним школама, у неколико општина у РС. Ниједно дијете није било без ратног стресног доживљаја. Већина дјеце ратних подручја, из ратних окружења живјело је четири године у непотпуним породицама. Резултати теренских истраживања у вези са ратним траумама код младих поновљена и године показали су сличне резултате као и претходно истраживање. Трауматска искуства не ограничавају испитанике да извршавају своје свакодневне обавезе у које спадају редовно похађање наставе у школи или на факултету. Оваква искуства више оптерећују особе са губитком блиских особа током рата, адолесценте женског пола и адолесценте избјеглице, него остале адолесценте. О синдрому ратна социјализација видјети више у: Милосављевић, Б.: Дјеца и ратне трауме, Филозофски факултет, Бања Лука, Сингер, М. и Мишкај - Тодоровић, Љ.: Делинквенција младих, Глобус, Загреб, 1993, стр

114 1.2. Породица, васпитно-образовне установе и систем вриједности Одговорност за образовање и васпитање дјетета не сноси само породица. Ту одговорност са њом дијеле, прије свега, школа, као и друге институције. Проблеми који настају код дјеце везани су за социјализацију у породичној и школској средини. Општи циљеви образовања одређене друштвене заједнице указују на њене основне вриједносне оријентације и представљају основ за утврђивање посебних циљева и система вриједносних оријентација у појединим друштвеним системима као што су школа и породица. Друштвене промене друге половине двадесетог века донеле су корените промене у значају које образовање има. Основношколско образовање постаје највећа светска активност, фундамент развоја. Опште карактеристике основне школе, без обзира на специфичност одређене државе јесу: 1) демократизација, 2) развој предшколског васпитања, 3) продор технологије, 4) професионално усавршавање, 5) снажан ваншколски утицај. 38 Бивше социјалистичке државе, које се налазе у процесу транзиције, настоје образовање и васпитање младих људи да усагласе са стратешким циљевима, стандардима и вриједностима западних идеологија и образовних система. Босна и Херцеговина и Република Српска ослањају се на стратешке циљеве образовања Европске уније. 39 У Републици Српској нарочито се инсистира на томе да млади људи требају стицати одређена знања и развијају одређене вриједности и компетенције: комуникацијска и информатичка писменост, истрајност да се постигне највећи квалитет, уважавање различитости, одговорност, 38 Тодоровић, Ј.: Улога породице и школе у социјализацији деце са специфичним развојним тешкоћама, Годишњак за психологију, Филозофски факултет, Универзитет у Нишу, Број 3, 2004, стр Земље Европске уније, уговором у Мастрихту, утврдиле су 4 стратешка циља учења и оспособљавања младих за живот у 21. вијеку: 1) Знати како учити (наћи, издвојити и похранити информације, учење у свим животним раздобљима и оспособљавање за обављање животних улога); 2) Знати радити (одговорност за резултат, квалитет, рационалност, знати радити у тиму, знати зарадити...); 3) Знати комуницирати и живјети са другима (спремност на уважавање мишљења и потреба других, разумијевање и толеранција); 4) Знати постојати (разумјети свијет и бројне промјене, сачувати живот, достојанство, физичке снаге и духовну хармонију). Станојловић, С.: Дијете у породици и школи, Завод за уџбенике и наставна средства, Источно Сарајево, 2006, стр

115 поштење, искреност и сл. 40 Због свих проблема који постоје у нашем друштву, кризе која се испољава на свим нивоима, и породици и школи је отежано реализовање ових стратешких циљева. Њихови домети у великој мјери условљени су друштвеном кризом. Споре реформе образовног система у БиХ/РС, и честе неусклађености ових реформских процеса, те дефинисања пожељног система вриједности у нашем друштву, а чији значајни носилац је школа, изазива одређене конфузије, несигурност и нејасност у погледу успостављања основног система вриједности на којем би се темељила званична васпитна пракса. Непостојање стабилног система вриједности и постојање различитих јаких утицаја који нису вриједни у друштву, а којима су највише изложена дјеца, породица, као значајан агенс социјализације дјетета, има слабе домете када су у питању васпитни утицаји. Зато је неопходно да и породица и школа успоставе сарадњу како би се интензивирале активности и уједначили критерији у погледу васпитања и образовања дјеце, као и заједнички ангажман на превенцији и смањењу штетних утицаја система вриједности који је успостављен у непосредном друштвеном окружењу, а којем су дјеца изложена ван породице и школе. Криза система вриједност у нашем друштву поткопава темеље породице и школе у извршавању своје васпитне функције. Зато, одговорне институције требају активно радити на промовисању система вриједности у друштву који би био у сагласности са основним хуманим начелима, на којима би се темељило васпитање. У том циљу требало би радити на оспособљавању родитеља и наставника, као одговорних субјеката, да учествују у обликовању новог профила личности дјетета сходно новим стратешким циљевима образовања и нових развојних тенденција друштва. Како каже С. Станојловић, школа и родитељи су стратешки субјекти у формирању вриједносних оријентација код младих. 41 Вриједности и вриједносне оријентације су тачка у којој се најјасније укрштају психолошко и социјално, водећи особу ка формирању личног и социјалног идентитета. Оне имају мотивационо дејство на човјеково понашање, а формирају се путем социјалног учења и дочаравају нам какве то циљеве друштво сматра вриједним. Међутим, вриједности нису непромјењиве, мијењају се у складу са друштвеним промјенама. Вриједности једног друштва преносе се на појединце путем свих друштвених творевина, почевши од породице и вршњачке групе, преко образовних институција, медија и производа културе Закон о основној школи, члан 2, ЈП Службени гласник РС, број 38, године. 41 Станојловић, С.: Дијете у породици и школи, Завод за уџбенике и наставна средства, Источно Сарајево, 2006, стр Чекрлија, Ђ. и Турјачанин, В.: Вриједности и вриједносне оријентације код младих, Радови, Филозофски факултет, Бања Лука, 2005, бр. 8, стр

116 У сљедећој табели биће дат приказ вриједности како су их рангирали ученици завршних разреда основних школа и свих разреда средњих школа у Републици Српској који су били обухваћени истраживањем. Табела 47.: Поређење вриједности код младих у Републици Српској Ранг Вриједности (1999) Милосављевић Ранг Вриједности (2002.) Савић и сарадници Ранг Вриједности(2004) 1. Мир у свијету 1. Здравље 1. Слобода 2. Слобода 2. Слобода Срећа 3. Мир Породична сигурност Искрено пријатељство Породична сигурност 4. Пријатељство 4. Љубав 5. Удобан живот 5. Љубав 5. Лична срећа 6. Искрено пријатељство 6. Истина 6. Унутрашња смиреност 7. Узбудљив живот 7. Искреност 7. Самопоштовање 8. Једнакост 8. Поштовање 8. Мир у свијету 9. Национална сигурност 9. Ненасиље 9. Лично задовољство 10. Свијет љепоте 10. Знање 10. Мудрост 11. Осјећај испуњења 11. Исправно дјеловање 12. Зрела љубав 12. Рад Успјех и признање у друштву Национална сигурност 13. Задовољство 13. Храна 13. Спасење душе 14. Самопоштовање 14. Новац 14. Једнакост 15. Мудрост 15. Љепота Унутрашња хармонија 16. Иметак 16. Узбудљив и активан живот Осјећај доприноса нечему 17. Спасење Удобан живот 18. Друштвено признање Љепота Извор: Чекрлија, Ђ. и Турјачанин, В.: Вриједности и вриједносне оријентације код младих, Радови, Филозофски факултет, Бања Лука, 2005, бр. 8, стр Образовање и васпитно-образовне установе у БиХ (РС) У ратном сукобу у БиХ дошло је до уништавања школских објеката, али и прекид континуитета у квалитету наставе, који је прије рата достигао 111

117 завидан ниво развоја. Иако су у периоду рата услови живота и рада били веома тешки и често ризични, наставни процес се у скоро свим дијеловима земље континуирано одвијао. 43 Овим дешавањима дошло је и до разбијања јединственог образовног система, па су у постратном периоду постојала три независна образовна система у БиХ. 44 Временом су чињени напори, уз помоћ међународне заједнице, да се обнове и изграде нови школски објекти, чиме се испуњава први циљ образовања који се односи на побољшање квалитета живота дјеце у БиХ. Наставни планови и програми основних, средњих школа, па и универзитета, послије рата су у више наврата реформисани и покушавано је њихово усклађивање са стандардима Европске уније, из чега слиједи други циљ образовања. 45 Када су у питању планови и програми основних и средњих школа, промјене су усмјерене ка стицању образовања у практичним странама живота, али не запоставља се ни опште образовање. У оба ентитета у БиХ постоје четири нивоа образовања предшколско, основно, средње и високо. Високо образовање није директно везано за образовање дјеце, али је значајно јер се у њему образује кадар који се укључују у образовање дјеце. У БиХ (РС) је обавезно само основно образовање, па је и степен обухвата дјеце неким од ових нивоа образовања различит. Најнижи је обухват дјеце узраста до седам година, што значи да су институције и садржаји предшколског образовања у односу на остале нивое најнеразвијенији. 46 Према подацима Републичког завода за статистику Републике Српске, у периоду рођено је 43 Иницијални извјештај о примјени Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима у Босни и Херцеговини, Вијеће министара Босне и Херцеговине, 2004, стр Општи институционално-правни оквир образовања, односно структура школа остала је скоро иста у сва три система, али су се појавиле битне разлике у наставним плановима и програмима, нарочито из матерњег језика и књижевности, историје, географије, музике и ликовне културе. Према Дејтонском споразуму надлежност за образовање, науку и културу дата је ентитетима. (Исто, стр. 110.) 45 Право на образовање као темељно људско право и образовање као дјелатност која носи атрибут дјелатности од посебног друштвеног интереса не може бити само и искључиво брига и одговорност власти регионалног или локалног нивоа. У складу са уставном одговорношћу државе БиХ за обезбјеђење и заштиту права на образовање, донесен је Оквирни Закон о основном и средњем образовању у Босни и Херцеговини, којим се утврђују основни принципи предшколског, основног и средњег образовања, образовања одраслих и оснивања и функционисања институција за пружање услуга у образовању у Босни и Херцеговини. У Републици Српској донесени су Закон о основној школи, Закон о средњој школи, закон о високом образовању. (Исто, стр ) 46 Акциони план за дјецу БиХ , Министарство за људска права и избјеглице, Сарајево, 2002, стр

118 дјеце 47, а у школској 2006/2007. години у предшколским установама је уписано свега дјеце 48 у свим општинама. Право на образовање јесте једно од права које је грађанима БиХ гарантовано Уставом. 49 Када је образовање у питању, навешћемо податак са краја године у вези са степеном образовања становништва старијег од 25 година у Републици Српској. Табела 48.: Процентуални распоред становништва старог 25 и више година према највишем степену образовања, полу и стратуму Степен Урбано Полуурбано Рурално образовања Мушкарци Жене Мушкарци Жене Мушкарци Жене Без образовања 11,01 21,84 20,29 50,25 25,85 46,10 Основно образовање 11,76 21,70 27,65 20,92 26,00 27,25 Средње образовање 58,57 47,42 46,51 26,76 41,24 21, 55 Више и високо образовање 18,66 9,04 5,55 2,07 6,91 5,11 Извор: Анкета о мјерењу животног стандарда у БиХ, Државна агенција за статистику БиХ, Републички завод за статистику Републике Српске и Федерални завод за статистику, година, стр Из ових података се види да жене старије од 25 година у Републици Српској имају мањи степен образовања од мушкараца исте доби, с тим што су ове процентуалне разлике мање у урбаним срединама. У току године, усвојен је Закон о предшколском васпитању и образовању у Босни и Херцеговини, као и Закон о високом образовању. Парламент БиХ усвојио је у септембру године Закон о Агенцији за предшколско, основно и средње образовање у БиХ. Ова Агенција се баве стандардизацијом, оцјењивањем постигнутих резултата у развоју и образовању, те заједничким језгрима наставних планова и програма. Формирано је Вијеће за усклађивање уџбеничке политике и координацијско тијело за провођење и праћење Реформе образовања. 50 Када је у питању функционисање образовног система у Републици Српској, неопходно је да образовне власти дефинишу стандарде који би 47 Демографска статистика, Статистички билтен, Републички завод за статистику Републике Српске, Бања Лука, 2007, број 10, стр Предшколске установе по општинама у школској 2006/2007. години, Саопштење статистике образовања, Републички завод за статистику Републике Српске, Бања Лука, 2007, број III/ Устав Босне и Херцеговине, члан II.став Образовање, културне активности и слободно вријеме, Извјештај невладиних организација и дјеце о стању права дјетета у Босни и Херцеговини, стр. 42. [Извјестај_за_ 2007_цирилица.пдф] 113

119 били у скалду са новом економском, демографском и социјалном реалношћу (простор, хигијенски стандарди, стандарди безбједности, комунална инфраструктура, стандарди опремљености, запослени и број ученика) Предшколско васпитање и образовање Право на предшколско образовање је интегрални дио дјечијих универзалних права на образовање који подразумијева обезбјеђивање приступа сваког дјетета предшколском образовању. То је фундаментално право, обезбјеђено Универзалном декларацијом о људским правима, као и Конвенцијом УН о правима дјетета и зато један од циљева Образовања за све, постављених у Дакару, тежи ка проширивању и унапређењу предшколског образовања широм свијет, које је, чак и у Европи, често занемарен аспект доживотног учења. Чињеница да је БиХ а тиме и РС, посљедња у Европи по обухвату дјеце предшколског васпитања и образовања (око 9,85%), вјероватно је генерисала један од закључака у Акционом плану за дјецу БиХ , који тражи да се до број дјеце обухваћене предшколским васпитањем и образовањем повећа на 20%. Можда је то и разлог регулисања обавезног предшколског васпитања и образовања у години пред полазак у школу (Оквирни закон о предшколском васпитању и образовању (Службени гласник БиХ, бр. 88/07). Рано дјетињство је најкритичнији период за когнитивни и социјални развој, те за стицање језичке и ране писмености. Прве године живота, по научним сазнањима, су од пресудног значаја за цјелокупни развој личности и зато предшколско образовање треба поставити као први корак базичног образовања, потпуно интегрисан у националне образовне системе. 52 Квалитетним предшколским васпитањем и образовањем могли би се ублажити и отклонити негативни социјални, културни, здравствени, економски и други утицаји којима су предшколска дјеца изложена у раном дјетињству. Савремена породица је преузак друштвени оквир за процес примарне социјализације, развоја самоконтроле и одговорности, когнитивног развоја и свих других аспеката развоја личности. Од великог значаја било би, осим подршке породици за успјешну функцију у васпитању, опредјељење заједнице за јачање и развој свеобухватног система предшколских 51 Пашалић, С. и др., Демографски развој школске популације и оптимализација мреже школа у Републици српској, Министарство за породицу, омладину и спорт и Републички савјет за демографску политику, Бања Лука, 2007, стр Радни материјали са семинара за чланове Синдиката образовања Србије запослене у предшколским установама, одржаном од 11. до 13. маја године у Врњачкој Бањи 114

120 установа за дјецу од 6 мјесеци до поласка у школу. Квалитетно предшколско васпитање и образовање је један од најзначајнијих сигнала породици о намјерама заједнице у популационој политици и демографској обнови становништва. У складу са општим хуманистичким и демократским тежњама развоја друштва, дјеца предшколског узраста имају право на образовање и равноправно укључивање у свакодневни живот заједнице. Друштво има одговорност да ствара веће повјерење у моћ раног дјетињства и значај раног учења развијајући капацитете, јавног и приватног сектора, за рано образовање унутар јединственог система васпитања и образовања. Општи циљ предшколског васпитања и образовања у Републици Српској је да се у складу са могућностима заједнице, осигурају оптимални услови за цјеловит (холистички) развој предшколског дјетета у складу са способностима, потенцијалима, карактеристикама, потребама и интересима. То подразумијева и остваривање права дјетета у складу са принципима Конвенције о правима дјетета УН, кроз одговарајућу подршку породици, развој и јачање предшколских институција ради остваривања свих потенцијала дјетета до личног максимума, у процесу раног учења коме је дијете дорасло. Према подацима из годишњих програма рада предшколских установа за радну 2007/08. годину, број дјеце обухваћене предшколским васпитањем и образовањем био је 6489, од чега 5861 у јавним установама и 628 у установама чији су оснивачи удружења грађана, православне епархије или неко треће лице. Проценат укључености дјеце у предшколске установе је 9,83 %, што је знатно више него лани у истом периоду (7,27%). У укупном обухвату дјеце предшколским васпитањем и образовањем, установе, чији оснивач није локална управа, учествују са око 10%. Иако ово није занемарљив број, оснивање и функционисање ових установа је препуштено на милост и немилост локалним управама које немају јасне процедуре отварања предшколских установа, па се често они који имају услове и желе да отворе предшколску установу обесхрабрују и одустају од ове сигурно неисплативе инвестиције. Међу 6489 дјеце обухваћене предшколским васпитањем и образовањем, било је укључено и 64 дјеце са посебним потребама, 31 дијете из социјално угрожених породица и 30 дјеце, припадника националних и конститутивних мањина. Процедуре оцјењивања способности дјеце углавном се дешавају када дјеца стасају за полазак у школу, па се дјеца с посебним образовним потребама угуравају у предшколске установе на инсистирање родитеља и препуштена су васпитачима који, ни у току свог школовања и ни у оквиру стручног усавршавања, нису стекли релевантно знање и немају никакве обуке компетентан за рад са овом дјецом. То угрожава њихов професионални интегритет, који је због системске неријешености овог сегмента образовања и овако угрожен. 115

121 У току радне 2007/08. године, у Републици Српској су дјеловале 53 установа, од тога 39 јавне, 14 установа чији су оснивачи православне епархије и удружење грађана. Све установе раде по истом програму, а Министарство просвјете и културе, односно Републички педагошки завод, са једнаком пажњом прате њихов рад, врше надзор, и имају ингеренције над стручним усавршавањем и професионалним развојем васпитача, без обзира на правни статус установе. Јавни сектор располаже са 65 објекта предшколских установа, од којих 6 нису у добром стању (захтијева се озбиљнија санација: Србац, Рогатица, Братунац, Брод, и Н. Град ). У 17 мјеста са статусом општине Републике Српске, нема никаквих облика предшколског васпитања и образовања. То су: Рибник, Језеро, Костајница, Петровац, Сански Мост, Петрово, Вукосавље, Орашје, Пелагићево, Осмаци, Хан Пијесак, Горажде, И. Илиџа, И. Сарајево, Берковићи, Калиновик, И. Мостар. Сви капацитети предшколских установа углавном су концентрисани на урбаним подручјима, у којима је, према процјенама Националног савјета за демографију и популациону политику, приближно 60% становништва ( предшколске дјеце). На руралним подручјима, према истом извору, приближно је 40% становништва, око предшколске дјеце. Дјеца из руралних подручја као и дјеца из социјално угрожених породица немају приступа предшколском васпитању и образовању. Први због тога што у њиховој локалној заједници нема никакве институције предшколске институције а други што им родитељи немају никаквих примања, или су она мала и немају могућности да партиципирају у цијени услуга, те се на тај начин врше дискриминације према тој категорији дјеце. Према подацима којим располаже Републички педагошки завод (годишњи програми рада) и информацијама са савјетовања, те јавних дискусија које је организовао ОСЦЕ са темом Приступ институцијама предшколског васпитања и образовања, широм БиХ, може се закључити да су дјеца источног дијела РС и рубних општина западног дијела РС у неравноправном положају и по обухвату и по педагошком квалитету. Будући да је предшколство у ингеренцији локалне управе, те заједнице су сиромашне и различито сврстане на буџете локалне заједнице (негдје су корисници а негдје у категорији субвенција), издвајање за њихове услуге су различити, различита је цијена коштања услуга и цијена које дотирају родитељи. Уплате родитеља се крећу од 30 КМ за полудневни и 60 КМ за цјелодневни боравак (Рудо, Чајниче) и 40 КМ за полудневни и 80 КМ за цјелодневни боравак у цијелој Херцеговини, до 130 или 150 КМ (Бања Лука, Мркоњић Град, Лакташи). У свим дјеловима Херцеговине и сарајевскороманијске регије родитељи препознају најбољи интерес за дијете и 116

122 жељели би да им дјеца иду у вртиће али немају средстава да плате. У тим срединама (Љубиње, Гацко, Рудо, Рогатица. Чајниче, итд.) изражене су миграције и одговорни из локалних заједница сматрају да би улагање у предшколство била једна од пронаталитетних мјера у који би се и држава морала укључити, и на системски начин спријечити, или бар ублажити посљедице од урушавања овог система образовања. Предшколско васпитање и образовање регулисано је Законом о дјечијој заштити (Службени гласник РС, 04/02). Како је већ наглашено, на нивоу БиХ је усвојен Оквирни закон о предшколском васпитању и образовању, године, који обавезује доношење ентитетских закона у року од 6 мјесеци, што значи да се ових дана очекује објелодањивање Нацрта закона о предшколском васпитању и образовању РС, који ако остане у оваквом облику, није развојан и не подржава развој предшколства. Напротив, могао би донпринијети још већем урушавању овог система, јер не препознаје дјецу из сиромашних породица и сиромашних локалних заједница Основно образовање Као што је речено, основно образовање у БиХ (РС) је обавезни облик и ниво образовања за дјецу, без обзира на полне, социјалне, етничке, конфесионалне и друге разлике. Оно има општеобразовни и васпитни карактер и даје основу за свако даље образовање. Универзални приступ и доступност основног образовања дјеци цијелог свијета један је од најважнијих циљева свјетског самита за дјецу. Образовање је витални предуслов борбе против: сиромаштва, неравноправности полова, радног ангажовања дјеце, сексуалног искориштавања, као и борбе за остварење људских права и демократије, заштиту околине и нормалан раст популације. 53 Неповољне економске и социјалне појаве у постратним условима имају озбиљне социјалне посљедице за поједине социјално угрожене групе, посебно дјецу. У Босни и Херцеговини, од укупног броја дјеце, њих 94% обухваћено је основно школским образовањем. 54 У посљедњих неколико година примјећују се појачани напори НВО сектора и школског менаџмента да се школе више повежу са локалним заједницама, општинским тијелима и родитељима, како би се властитим снага унаприједили услови школовања дјеце. Ови напори углавном се 53 Акциони план за дјецу Босне и Херцеговине , Министарство за људска права и избјеглице, Сарајево, 2002, стр Исто, стр

123 односе на јачање учешћа дјеце и родитеља у раду школе и свим дешавањима у вези са школом. 55 Најважнији дио образовног система сваке земље јесте развој школске популације и мреже школа, јер његово функционисање битно утиче на многе сегменте друштва. Један од првих корака у спровођењу свеобухватне реформе образовног система у РС представља покретање програма оптимализације функционисања мреже школа, поготово мрежа основних школа. Највећи проблем те мреже се тиче ефикасности њеног функционисања садашњој мрежи недостаје како економска, тако и педагошка ефикасност. Иако значајно развијена, мрежа образовних институција Српске суочава се са озбиљним проблемима, који се односе на ефикасност и квалитет. Мрежа школа представља двојни систем који чине велики број малих сеоских школа и релативно мањи број великих градских школа (31,5%). 56 Од времена када је настала (од стварања РС) мрежа се није битно промијенила и више не одговара демографској, социјалној и економској стварности. Због демографских промјена, које су се десиле у посљедње двије деценије, дошло је до диспропорцијалног повећања броја ученика у градским школама и јавио се проблем недовољног простора у њима. Такође, постоји проблем превоза ученика и наставника до школе и назад. 57 У Републици Српској основно образовање организује се у државним школама, а финансира се из буџета Републике. Основно образовање се остварује у основној школи, специјалној основној школи и центрима за дјецу ометену у развоју, одјељењима за основно образовање одраслих и основним школама за умјетничко образовање. У школској 2007/2008. години, бесплатне уџбенике је добило ученика који похађају први и други разред основне школе у Републици Српској 58, а средства за набавку тих уџбеника издвојила је Влада РС (Министарство просвјете и културе), што је значајан допринос обезбјеђењу доступности образовања. Неке општине додатно помажу ученике из сиромашних породица, а одређеном броју ромске и сиромашне дјеце обезбијеђен је 55 Образовање, културне активности и слободно вријеме, Извјештај невладиних организација и дјеце о стању права дјетета у Босни и Херцеговини у години, стр. 43. [Izvjestaj_za_2007_cirilica.pdf] 56 Пашалић, С. и др., Демографски развој школске популације и оптимализација мреже школа у Републици Српској, Министарство за породицу, омладину и спорт и Републички савјет за демографску политику, Бања Лука, 2007, стр Исто, стр. 62. Не постоје школски аутобуси, а веома мали проценат користи бесплатан јавни превоз до школе. Одређени број ученика није покривен ниједним видом транспорта, било због непостојања јавног превоза или путева (мала села у планинским областима), па су приморана да пјешаче од 4 до 15 км до школе. 58 Извор: Одјељење за предшколско и основно васпитање и образовање у Министарству просвјете и културе РС, податке доставила Данијела Станишић, дана године. 118

124 и школски прибор. У прошлој години забиљежени су и примјери сарадње привредних субјеката и школа на локалном нивоу, као и покретање акције Помозимо школама у Републици Српској. 59 Министарство просвјете и културе предвидјело је у плановима за ову годину да уложи око девет и по милиона конвертибилних марака у основне школе. Такође, планиране су многе акције којима би се промовисала нова пракса мобилизације јавног сектора у унапређењу неких сегмената дјечијег живота Основна школа У школској 2006/2007. години, у Републици Српској основну школу похађало је ученик у 764 школе, од тога ученика из градских средина у којима се налази 108 школа. 61 Образовни систем разликује два типа редовних основних школа матичне школе и издвојена одјељења (подручне школе). Табела 49.: Број редовних школа по развијености у РС на почетку школске године Школска година Укупно број основних школа Петоразредне школе 2003/ / / / Деветоразредне школе Извор: Статистички билтен, Републичког завода за статистику Републике Српске, Бања Лука, 2007, број 7. Према подацима Републичког завода за статистику, године у РС је рођено (7.319 мушко, женско) дијете, а први разред школске 2006/2007. године њих похађало је (5.771 женске дјеце) редовну основну школу, а специјалну 437 дјеце. У истој школској години 5. разред похађало је укупно дјеце, од тога дјевојчица, а 9. разред , од тога дјевојчица. На основу ових података може се видјети да приближно исти број дјевојчица и дјечака похађа исте разреде основне школе, али подаци нису поређени са бројем дјеце која су рођена у истој години када и ова, па се не може са сигурношћу тврдити да ли постоји 59 Образовање, културне активности и слободно вријеме, Извјештај невладиних организација и дјеце о стању права дјетета у Босни и Херцеговини у години, стр. 43. [Izvjestaj_za_2007_cirilica.pdf] Ову акцију покренуле су новине Euroblic, а настојало се обезбиједити по један ЦД и ДВД плејер, ТВ и рачунар као и школски прибор за 31 школу Републици Српској. 60 Приход од продаје улазница са концерта Дјеца дјеци, који организује Радио телевизија РС у сарадњи са Културним центром Бански двор, као и приход од улазница са кошаркашке утакмице Борац - Игокеа намијењен је за помоћ школама. Исто, стр Ови подаци као и подаци преузети су из: Статистика образовања, Основно образовање крај 2005/2006. и почетак 2006/2007. године, Статистички билтен, Републичког завода за статистику Републике Српске, Бања Лука, 2007, број 7, стр

125 равномјерна заступљеност дјеце према полу у вишим разредима основне школе. 62 Међу факторима који су утицали на однос броја рођених и уписаних ученика у први разред основне школе, издвајају се економски фактори, потом миграциона кретања (повратници, емигранти) те (не)стабилност политичких прилика. Прогнозе су да ће на простору РС доћи до повољније економске ситуације и мањег интензитета емиграције, док ће повратнички процес и даље у одређеним срединама утицати на привидно стабилнији развој школске популације Специјална основна школа за дјецу у сметњама у развоју 64 За ученике са сметњама у развоју организује се специјално образовање са програмима примјереним способностима ученика. Табела 50.: Број специјалних основних школа у РС по развијености на почетку школске године Школска година Укупно Петоразредне школе Деветоразредне школе 2003/ / / / Број ученика Извор: Статистички билтен, Републичког завода за статистику Републике Српске, Бања Лука, 2007, број 7. Осим основних школа намијењених за образовање дјеце са сметњама у развоју, у Републици Српској постоје и четири центра за дјецу ометену у развоју Одјељења за основно образовање одраслих (послије 16. године) Законом о основној школи обезбјеђује се право на основно образовање одраслих, као и право на допунско образовање и васпитање дјеце грађана РС који привремено бораве у иностранству. У РС је урађен Закон о образовању одраслих и налази се у процедури усвајања. Циљ закона је повећање образовног нивоа грађана Подаци који су наведени за број рођене дјеце преузети су из: Демографска статистика, Статистички билтен, Републички завод за статистику Републике Српске, Бања Лука, 2007, Број 10, стр. 15., а подаци о броју дјеце који похађају поједине разреде основне школе из: Саопштење статистике образовања, Републички завод за статистику Републике Српске, Бања Лука, 2007., број III/11, стр Пашалић, С. и др., Демографски развој школске популације и оптимализација мрежа школа у Републици Српској, стр Подаци у Табели 3. преузети из: Саопштење статистике образовања, Републички завод за статистику Републике Српске, Бања Лука, 2007, број III/11, стр Извор: Данијела Станишић, Одјељење за предшколско васпитање и образовање у Министарству просвјете и културе РС, дана године. 120

126 Основно умјетничко образовање музичко и балетско, паралелно са основним образовањем У Републици Српској има једанаест школа у којима се стиче основно музичко образовање. 67 Све реформе у области основног образовања у БиХ иду у правцу да се испуни циљ 100% обухвата дјеце овим нивоом образовања, без обзира у ком ентитету живе, без обзира на пол дјетета, на њихово географско, социјално, национално и културно поријекло и народну припадност Средњошколско и високо образовање Средњошколско образовање у БиХ регулисано је законима о средњим школама, није обавезно за сву дјецу која заврше основну школу, и представља дио укупног система васпитања и образовања. У средњем образовању у БиХ присутна су три образовна система и ниједан не може пратити образовне трендове у Европи. У БиХ још није усвојен Закон о средњем образовању, као ни номенклатура занимања, а у средњим стручним школама уџбеници су углавном стари и тешко их је набавити. Угледајући се на праксу земаља у окружењу и у свијету гдје је средњошколско образовање постало обавезно, у оба ентитета у БиХ постоје размишљања у вези са тим. Међутим, проблем се јавља што се најприје мора обезбиједити бесплатно и обавезно основно образовање за сву дјецу у БиХ, па тек онда да се средњошколско образовање уведе као обавезан облик образовања. 69 Овај облик и ниво образовања остварује се у гимназији, умјетничкој, стручној, техничкој и вјерској школи. У новије вријеме у оба ентитета, оснивају се и приватне средње школе за различитих профиле занимања, а што у значајној мјери доприноси унапређењу процеса образовања. У Републици Српској највећи број дјеце се уписује у средње техничке школе, затим средње стручне школе, па тек онда гимназије. 70 У овоме 66 Извор: Здравко Марјановић, Одјељење за европске интеграције у Министарству просвјете и културе РС, дана године 67 Исто. 68 На основу обавезе и, Стратегије реформе образовања, формиран је тим са посебним задатком да направи план, којим ће сви припадници националних мањина, посебно ромска дјеца, стећи образовање. Овај тим се бави питањима једнаког приступа образовању, финансирању уџбеника, ромског језика у школама и превоза. Иницијални извјештај о примјени међународног пакта о економским, социјалним и културним правима у Босни и Херцеговини за период године, Вијеће министара Босне и Херцеговине, јануар године, стр Образовање, културне активности и слободно вријеме, Извјештај невладиних организација и дјеце о стању права дјетета у Босни и Херцеговини у години, стр. 47. [Izvjestaj_za_2007_cirilica.pdf] 70 Укупан број ученика у средњим школама у Републици Српској у школској 2007/2008. години износи Од овога броја у гимназији је , у средњим стручним школама 121

127 ентитету нема јасно израђене уписне политике у средње школе, па постоји велики несклад између потреба тржишта рада за одређеним профилима занимања и броја ученика који се школују за та занимања. Табела 51.: Ученици основних школа по полу који су завршили 9. разред и који су уписали 1. разред средњих школа Школска година у којој су завршили основну школу Укупан број Ученице Школска година у којој су требали уписати средњу школу Уписано у I разред Ученице 2003/ / / / / / Извор: Одјељење за средњошколско образовање у Министарству просвјете и културе РС, године Из ових података се може закључити да, без обзира што средњошколско образовање није обавезно, велики број свршених основаца уписује средњу школу, приближан број дјечака и дјевојчица. У школској 2007/2008. години уписано је 96,22% свршених основаца. У РС има укупно 92 средње школе у свим општинама, с тим што су при неким школама формирана одјељења за ученике са потешкоћама у развоју, који се школују за одређена занимања по одређеном плану и програму. Од прошле школске године, ова лица се почињу укључивати у редовни наставни процес. Четврти разред у школској 2005/2006. години завршило је ученика средњих школа, а у школској години на више школе и факултете, умјетничке академије и вјерске факултете уписано је укупно студената. Све високошколске установе и универзитети у БиХ израдили су План институционалног развоја универзитета и Свеучилишта за период године, у који су инкорпорирани Болоњски процеси 71. У складу са , у умјетничким школама 364 и богословија 91 ученик. У четворогодишњим средњим школама има ученика, а у трогодишњим ученика. (Извор: Ивана Вулић, Одјељење за средњошколско образовање у Министарству просвјете и културе РС, године) 71 У току мјесеца априла године БиХ је упутила писмо намјере Шпанском предсједништву Болоњског процеса у коме је званично најављено опредјељење Босне и Херцеговине да приступи Болоњској декларацији и да БиХ све обавезе које слиједе из тога. Израђен је документ Реформа образовања у БиХ, који је представљен Вијећу за проведбу мира у Бриселу, 21. новембра године, а који су прихватили оба ентитета БиХ. Овај документ за провођење свеукупних реформи у образовању даје јасне смјернице и за реформу високог образовања у Босни и Херцеговини са позиција Болоњског процеса. (Иницијални извјештај о примјени Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима у Босни и Херцеговини за период од године, Вијеће министара Босне и Херцеговине, Сарајево, 2002, стр. 125.) 122

128 развијеношћу појединих универзитета, сачињени су и планови за провођење ових реформи Културне установе у Републици Српској Од доношења Дејтонског споразума за Босну и Херцеговину, законодавство у култури је у искључивој надлежности ентитета. У Републици Српској је у посљедњих петнаест година донесено неколико одговарајућих законских прописа из области културе. 72 Издавачка и библиотечка дјелатност доживјеле су у потпуности измјене у односу на пријератни период, па се приступило доношењу нових закона у тој области. Да би се ишло у корак с временом, неопходно је уложити још доста напора када су у питању организација и законска рјешења у области културе. У Републици Српској издавачка дјелатност је доста развијена, али постоје проблеми у неодговарајућем начину финансирања. Средстава, која се за ову намјену издвајају из буџета, нису довољна. Из буџетских средстава финансира се једино јавна установа Књижевна задруга, а остали издавачи тек за понека издања добију скромна финансијска средства. Путем конкурса, који расписује Министарство просвјете и културе, обезбјеђују се средства за финансирање петнаест књига и три часописа годишње, повремено се неким издавачима дају средстава за књиге, или за реализацију издавачких пројеката, што све јасно упућује на закључак да у овој области недостају системска рјешења финансирања издавачке дјелатности. 73 У Републици Српској постоји и велики број културних установе (библиотеке, музеји, позоришта, галерије и биоскопи и сл.) које подупиру рад васпитно-образовних институција и доприносе културном уздизању појединаца и друштава ван њих. Новинске куће и РТВ сервиси имају значајну улогу у афирмацији културе у Републици Српској. Повезивањем различитих образовних, културних и медијских установа, културна дјелатност у Републици Српској значајно доприноси афирмацији вриједности савременог, демократског друштва, друштва у коме је присутна и отворена међукултурална комуникација, у ком се уважавају нове вриједности и у ком је омогућен приступ свим људима образовнокултурним манифестацијама. 72 Када је у питању културна дјелатност у Републици Српској, постоје сљедећи закони: Закон о културним добрима, Закон о архивској дјелатности, Закон о библиотечкој дјелатности, Закон о музејској дјелатности, Закон о издавачкој дјелатности. Исто, стр У Републици Српској је до године било 142 издавача, а до тог датума издато је 463 књиге. Исто, стр

129 Влада Републике Српске је покренула бројне активности и организовала Републичке манифестације с циљем очувања, ширења и развоја културе Медији Масовни медији дио су породичног окружења и на одређен начин, својим постојањем и порукама, дјелују на породицу и њене чланове. Човјек тежи глобалној комуникацији и у том смислу медијима треба приступити као дару који може допринијети квалитету живота. О употреби медија и њиховим позитивним или негативним ефектима - одговорно одлучују сами чланови породице, јер медиј јесте породица. Тако схваћен приступ медијима може задовољити когнитивне, комуникативне, етичке и културне потребе породице и сваког њеног члана. Медији у РС недовољно афирмишу породицу, као највишу уставну категорију, коју штите међународне конвенције о заштити људских права и слобода и која ужива највише стандарде заштите у Европској унији, којој тежи Република Српска и Босна и Херцеговина 75. Циљ би требало да им буде промоција породице у медијима, као политичке, демографске, социјалне и економске категорије. Однос медија према овој теми спорадичан је и од случаја до случаја, углавном, базиран на слици сиромаштва, а понекад и сензационализму, а мање на цјеловит начин, кроз афирмацију породице и указивање на проблеме у њеном развоју. О овој теми више се разговара на трибинама, округлим столовима невладиног сектора, него у медијима. Примјера ради, када се говори о вишечланим породицама, акценат је на политичко - националном стандарду (да нас има више), а мање на истинској бризи за економску, социјалну, здравственусигурност породице, посебно мајке-родиље. Скоро да нема емисије/текста у бар неком медију који су насловљени - 74 У току једне године у Републици Српској се по одлуци Владе организује 12 манифестација: Књижевна манифестација ДУЧИЋЕВИ ДАНИ у Требињу, Књижевна манифестација ВИШЕГРАДСКА СТАЗА у Вишеграду, Сајам књиге у Бањој Луци, Музички фестивал ЂУРЂЕВДАНСКИ ФЕСТИВАЛ у Бањој Луци, Ликовно-еколошка колонија БАРДАЧА у Српцу, Књижевна манифестација САРАЈЕВСКИ ДАНИ у Палама, Фестивал филма ФЕРС у Бањој Луци и др. Када су у питању културне установе, у РС постоји Народна и универзитетска библиотека РС у Бањој Луци, 7 матичних библиотека (Приједор, Добој, Бијељина, Зворник, Источно Сарајево, Србиње и Требиње), 36 народних библиотека и двије основне библиотеке (Милићи и Берковићи), Музеј Републике Српске у Бањој Луци и 3 регионална музеја (Добој, Требиње и Приједор), Галерија ликовних умјетности РС у Бањој Луци, Дјечије позориште у Бањој Луци, Народно позориште Републике Српске и 24 биоскопа. 75 У Републици Српској, осим РТРС-а, јавног сервиса у оквиру Јавног РТВ система Босне и Херцеговине, има 13 комерцијалних телевизијских и 57 радио-станица. Регистровано је 5 дневних листова, 47 магазина и 18 публикација. Постоји и једна новинска агенција (СРНА) 124

130 породица и развој, а поготово нема озбиљних истраживачких емисија о тенденцијама у развоју породице код нас и у свијету, јавном интересу, планирању породице/њеном развоју у социјалном, образовном и економском смислу, заштити дјетета и мајке, улози државних, ентитетских и локалних власти и центара моћи у томе и сл. Посебан проблем је нестручан третман малољетних делинквената у медијима, конструишући симплифицирану слику о њима, занемарујући друштвени и породични контекст. Таквим начином представљања, стварају ефекат моралне панике што води ка њиховој стигматизацији, умјесто да јавности пруже праву слику о узроцима који младе људе наводи на понашање које одступа од друштвено прихватљивих норми. Слично је и са извјештавањем о насиљу над женама и дјецом, које није више табу тема, али због сензационалистичког приступа постоји опасност да на њу постанемо неосјетљиви. Породица заслужује већу пажњу него што јој је то до сада дато у медијима. Проблематика породице може се третирати кроз три облика медијског представљања: информативног, образовног и истраживачког. Информативна фаза подразумијева умножавање садржаја који говоре о овој теми, праћењем семинара, радионица и сличних скупова, до обавјештавања јавности о акцијама и догађајима који прате ову област. У том циљу не би било лоше сачинити мрежу информативних јединица (службе, канцеларије и сл.) које би медије храниле овом врстом информација. Посебан сегмент требало би да буде усмјерен према државним, ентитетским и локалним органима власти, као и центрима моћи и одлучивања када је ријеч о породици (закони, спровођење закона, однос према грађанским иницијативама итд.). Образовна фаза, требало би да потакне грађане, нарочито младе и младе брачне парове, за рационалнији приступ овој теми, те толерантнији однос према тим садржајима - планско рађање (са аспекта социјалноекономских стандарда - улога државе), образовање, запошљавање, заштита вишечланих породица (право на државну пензију)треба сучелити државне институције, посебно министарства чија је то брига и удружења која промовишу те вриједности, те сачинити план акција које ће ову тему учинити јавном. Истраживачка фаза подразумијева спознају које су категорије породица најугроженије и треба да понуди конкретна рјешења, према којима ће медији, држава и невладин сектор имати активан, а онда и промотиван приступ (расељени, избјегли, самохране породице, породице у насиљу). То подразумијева да сами медији, посебно државни, организују емисије и округле столове о овим темама, свакодневно и редовно у посебним рубрикама. Медији, посебно јавни, морају бити мотивисани за својеврсну мисију када је ријеч о породици, а то се може постићи само ако организације и удружења, којима је то у друштвеном систему обавеза, стално и квалитетно утичу на медије, без притиска, нуђењем информација. 125

131 4. Правни основ и актуелни прописи у области породичноправне заштите 4.1. Карактеристике Ентитети имају своје уставе и своје владе, а надлежност владе на државном нивоу (БиХ) ограничена је надлежностима ентитетских, односно кантоналних регулатива. У Републици Српској имамо централизовану социјално-политичку регулативу, односно у надлежности су ентитета Републике Српске области породично-правне и социјалне заштите; У Федерацији БиХ имамо кровно/опште регулисање, а изведбене законе доносе кантони Правни основ Правни основ за доношење Стратегије за развој породице у Републици Српској налази се у одредбама Амандмана XXXII тачка 8. Устава Републике Српске којим је прописано да Република уређује и обезбјеђује основне циљеве и правце демографског и социјалног развоја. Устав Републике Српске, дио Људска права и слободе, у члану 36. каже: Породица, мајка и дијете имају посебну заштиту. Брак и односи у браку и породици уређују се законом. Право је човјека да слободно одлучује о рађању дјеце. Родитељи имају право и дужност да се старају о подизању и васпитању своје дјеце. Дјеца су дужна да се старају о својим родитељима којима је потребна помоћ. Дјеца рођена ван брака имају једнака права и дужности као и дјеца рођена у браку. Малољетници о којима се родитељи не старају, као и лица која нису у могућности да се сама старају о себи и заштити својих права и интереса, имају посебну заштиту. Актуелни прописи Правни положај породице у Републици Српској Право да се слободно донесе одлуку о заснивању брака, о заснивању породице, рађању дјеце, права и дужности родитеља и дјеце једних према другима, те старање државних институција за породицу (пружање услуга и заштите породици), регулисана су законским одредбама и гарантују се сваком грађанину/ки Републике Српске Породичним законом у Републици Српској, члан 1, уређују се: породично правни односи између брачних супружника, родитеља и дјеце, усвојиоца и усвојеника, стараоца и штићеника и односи између сродника у брачној, ванбрачној или усвојеничкој породици, те 126

132 Породица се у Републици Српској дефинише по одредбама члана 2. Породичног закона као животна заједница родитеља и дјеце и других сродника 77. Према члану 47. Закона о социјалној заштити, породицом се сматра трајна заједница живота, привређивања и трошења заједничких прихода и лица која траже остварење права на социјалну заштиту, а чланом породице, према истом члану овог Закона, сматра се: брачни друг и дијете (брачно, ванбрачно, усвојено, пасторче, те дијете без родитеља узето на издржавање); отац, мајка, очух, маћеха, усвојилац, дјед, баба по оцу и мајци и браћа и сестре корисника права из социјалне заштите. 78 Породицу, према члану 6. Закона о дјечијој заштити, чине: брачни, односно ванбрачни другови, деца (брачна, ванбрачна, усвојена и пасторчад као и деца стављена под старатељство и узета на издржавање) и сродници у правој линији, а у побочној до другог степена сродства, под условом да живе у заједничком домаћинству. 79 Када су у питању и други правни прописи РС (Закон о пензијском и инвалидском осигурању, Закон о стамбеним односима и сл.), код утврђивања појединих права и обавеза, породица се дефинише у смислу одређивања ширег круга сродника. Шири круг сродника дефинише и Закон о заштити од насиља у породици. 80 Република Српска има изграђен систем институција које пружају помоћ, услуге и заштиту породици, јер је и законским прописима утврђено да држава обезбјеђује посебну заштиту породици, мајци и дјетету у складу са међународно признатим људским правима и основним слободама Права из брака и брачних односа Област брака и брачних односа у Републици Српској регулисана је Породичним законом, којим се брак дефинише као законом уређена заједница живота жене и мушкарца. 82 Сваком лицу које је напунило 18 година законом је одобрено да може закључити брак. 83 Брак се заснива поступци надлежних органа у вези с породичним односима и старатељством. - Службени гласник Републике Српске, број 54 / Породични закон, Службени гласник Републике Српске, број 54 / Закон о социјалној заштити, Службени гласник Републике Српске, број 5/93, 15/96, 110/03, 33/08, члан Закон о дечијој заштити, Службени гласник Републике Српске, број 4 /02 и 17/ 08, члан Закон о заштити од насиља у породици, Службени гласник Републике Српске, број 118/05 и 17/ Породични закон, Службени гласник Републике Српске, број 54 /02. године, члан Исто, члан 4. (1). 83 Исто, Породични закон, Други дио, Брак, члан 36. (1) У овоме члану, тачка 2, каже се да: Из оправданих разлога суд може у ванпаричном поступку дозволити закључење брака малољетнику старијем од 16 година, ако утврди да је 127

133 на слободној одлуци мушкарца и жене да закључе брак, на равноправности брачних супружника, међусобном поштовању и узајамном помагању. 84 Одлуке у вези са мјестом становања, о подизању заједничке дјеце и о начину уређења односа и обављања послова који се тичу брачне, односно породичне заједнице, супружници доносе споразумно. 85 У погледу права на међусобно издржавање и других имовинско-правних односа, заједница живота жене и мушкарца која није правно уређена на начин прописан овим законом (ванбрачна заједница) изједначена је са брачном заједницом. 86 Законом је регулисано у којим случајевима се не може закључити брак, односно које су то сметње за закључење брака 87, када брачна заједница престаје 88, у којим случајевима се брак може поништити 89 и када брачни супружник може тражити престанак брака 90. У циљу заштите мајке/породиље и дјетета до једне године живота, законом је утврђено да муж/отац нема право на тужбу за развод брака за вријеме трудноће жене и док њихово дијете не наврши годину дана то лице тјелесно и душевно способно за вршење права и дужности који произилазе из брака. Приједлог за дозволу закључења брака може поднијети заинтересовано малољетно лице. У истом члану, тачка 3, стоји да прије доношења ове одлуке суд ће прибавити мишљење органа старатељства. 84 Исто, Породични закон, Први дио, члан 4. (2) 85 Исто, Породични закон, Други дио, члан 41. и Исто, Породични закон, Први дио, члан Исто, члан 29, 30, 31, 32, 33, 34, 35. и 36. Сметње за закључење брака законом су дефинисане: ако брак није закључен у циљу заједничког живота брачних супружника, ако је на његово закључење брачни супружник пристао у страху, ако је на његово закључење супружник пристао у заблуди о личности другог брачног супружника или његовој битној особини (када је брачни супружник мислио да ступа у брак са једним лицем, а ступио је у брак са другим, када се ради о особини односно околности која би другог брачног супружника одвратила од закључења брака да је за њу знао), док траје један брак, други се не може закључити, лице које из одређених здравствених разлога није способно за расуђивање, крвни сродници у првој линији (брат и сестра, брат и сестра по оцу или мајци, стриц и синовица, ујак и сестричина, тетка и братић/сестрић, дјеца браће и сестара, као ни дјеца браће и сестара по оцу и мајци), када је у питању потпуно усвојење или ванбрачно сродство све ове претходне одредбе се примјењују, закључити брак не могу сродници по тазбини (свекар и снаха, зет и ташта, очух и пасторка, маћеха и пасторак), без обзира да ли је брак усљед чијег су закључења дошли у сродство, престао, као ни лица млађа од 18 година. 88 Брак престаје смрћу брачног супружника, проглашењем несталог брачног супружника умрлим, поништењем и разводом брака. (Члан 44.) 89 Брак ће бити поништен ако се утврди да приликом његовог закључења постојала нека од брачних сметњи: ако брак није закључен у циљу заједнице живота брачних супружника (Члан 29.) и ако лице није навршило 18 година живота. (Члан 36.) 90 Брачни супружник може тражити развод брака ако су брачни односи тешко и трајно поремећени, усљед чега је заједнички живот постао неподношљив. (Члан 52.) 128

134 живота. 91 Такође, имајући у виду да су права и интереси дјеце на првом мјесту, законом је регулисано да суд не може развести брак на основу споразума брачних супружника ако они имају заједничку малољетну или усвојену дјецу, или дјецу над којом је продужено родитељско право. У овом случају, супружници прије подношења тужбе или заједничког приједлога за развод брака, обавезни су да пред надлежним органом старатељства покрену поступак мирења. 92 Пресудом којом се брак поништава или се разводи, суд, по службеној дужности, одлучује о заштити, васпитању и издржавању заједничке дјеце, као и о издржавању брачног супружника, ако је он то захтијевао Родитељско право, пунољетство - правна сигурност У вршењу родитељског права и дужности, мајка и отац 94 су равноправни, то чине споразумно и не могу се одрећи овога права. 95 У случају да је један родитељ умро, или није познат, или је спријечен да врши родитељско право, или му је одузета/ограничена пословна способност, родитељско право ће вршити други родитељ, као и у случају развода или поништења брака, родитељско право врши онај родитељ коме је дијете повјерено на заштиту и васпитање. 96 Орган старатељства, 97 у свим овим случајевима, врши надзор и предузима потребне мјере ради заштите личних и имовинских права и интереса дјетета Исто, члан 52. (2) 92 Исто, члан 57. и члан 60. На рочишту за покушај мирења орган старатељства покушаће да измири брачне супружнике, а по потреби препоручиће им да се обрате савјетовалиштима или другим установама које им могу дати потребан савјет. (Члан 60.) 93 Исто, члан Дјететова мајка је жена која га је родила, а оцем дјетета рођеног у браку сматра се муж мајке дјетета. Ово лице се сматра оцем дјетета ако је дијете рођено у периоду до 300 дана по престанку брака. Оцем дјетета рођеног ван брака, сматра се лице које га призна за своје или чије је очинство утврђено правоснажном судском пресудом. Ако је дијете рођено у каснијем браку мајке, али прије истека рока од 270 дана од престанка њеног претходног брака, оцем ће се сматрати муж мајке из претходног брака, осим ако муж мајке из каснијег брака са њеним пристанком призна дијете за своје. (Члан 108.) 95 Исто, Породични закон, Трећи дио, Односи родитеља и дјеце: Права и дужности родитеља према својој малољетној дјеци подразумијевају: да их штите (Члан 81.), да их издржавају (Члан 82.), да се старају о њиховом образовању - редовно основно образовање и омогућавање наставка школовања (Члан 83.) и да заступају своју малољетну дјецу. (Члан 84.). 96 Члан Послове заштите и пружања правне помоћи породици и њеним члановима на начин и по поступку одређеним законом обавља општински орган управе надлежан за послове социјалне заштите, уколико одлуком надлежног органа локалне самоуправе вршење ових послова није није повјерено неком другом органу или организацији. Породични закон, Први дио, члан Исто, члан,

135 Родитељско право престаје када дијете постане пунољетно, или када прије пунољетства закључи брак. Дијете постаје пунољетно када наврши 18 година живота. 99 Ако дијете по стицању пунољетства није способно да се стара о себи и о својим правима и интересима због тјелесног или душевног недостатка, суд може у ванпаричном поступку по захтјеву родитеља, усвојиоца или органа старатељства одлучити да се родитељско право продужи и послије пунољетства дјетета. 100 У случају да родитељ злоупотребљава родитељско право, да је занемарио родитељске дужности/бригу о дјетету, да је напустио дијете суд ће у ванпаричном поступку одузети родитељско право. 101 Дијете до пет година живота које нема живе родитеље, или су му родитељи непознати, односно ако су дијете напустили, а више од једне године не зна им се мјесто боравка, или чији су родитељи пред надлежним органима старатељства пристали да њихово дијете може бити усвојено, може потпуно усвојити 102 лице које је има држављанство Републике Српске. 103 Потпуним усвојењем се између усвојиоца и усвојеника и његових потомака заснивају односи сродства, као да се ради о крвном сродству. 104 Усвојење може бити и непотпуно, али и овом случају између усвојеника и усвојиоца и његових потомака заснивају се односи сродства, као и права и дужности која по закону постоје између родитеља и дјеце ако законом није друкчије одређено 105. Дјеци која немају родитељско старање и пунољетним лицима која нису способна или нису у могућности да се сами старају о својим правима и дужностима, Република Српска старатељством пружа посебну заштиту. 106 Као што су родитељи дужни да се старају о својој малољетној дјеци, тако су законом утврђене одређене обавезе дјеце према родитељима без обзира да ли су дјеца рођена у браку или ван брака Исто, члан 108, тачка 1 и 2. Потпуна пословна способност стиче се наступањем пунољетства и закључењем брака прије пунољетства. (Тачка 3). 100 Исто, члан Исто, члан Исто, члан Исто, члан Исто, члан Исто, члан Исто, Породични закон, Први дио, члан Дјеца су дужна да се старају о својим родитељима, да се према њима односе с поштовањем и да их помажу када је то потребно. (Исто, Породични закон, члан 7). 130

136 Олакшице за формирање породице и заштита материнства спречавање дискриминације по основу материнства Дјечију заштиту чине права родитеља и дјеце и организоване дјелатности и активности државе на обезбјеђењу услова за остварење права дјетета на услове живота, који им омогућава правилан психо-физички развој (помоћ породици у остваривању њене репродуктивне, заштитне, васпитне и економске функције, стварање основних услова за приближно уједначавање нивоа задовољавања развојних потреба дјеце, предшколско васпитање и образовање дјеце, дневни боравак, васпитање и образовање, превентивна здравствена заштита, исхрана, одмор, рекреација, културне, спортске и стваралачке активности дјеце, одговарајућа садржина рада са дјецом без родитељског старања, дјецом са сметњама у развоју, дјецом на дужем болничком лијечењу и дјецом из социјално угрожених породица и посебна заштита трећег дјетета из породице са више дјеце). 108 Права у области дјечије заштите 109 су од општег интереса и о њиховом обезбјеђивању брине се Република Српска. Једно од права из области дјечије заштите јесте право на остваривање накнаде плате за вријеме коришћења породиљског одсуства. Законом о раду је предвиђено да жена/мајка за вријеме трудноће, порођаја и његе дјетета, има право на породиљско одсуство у трајању од једне године непрекидно, а за близанце и свако треће и наредно дијете, у трајању од 18 мјесеци непрекидно. 110 У циљу заштите жене и материнства, овим Законом се утврђује право жени на сигурност посла за вријеме трудноће и коришћења породиљског одсуства, односно послодавац не може одбити да прими у радни однос жену због тога што је трудна, нити јој може отказати уговор о раду због трудноће, или због тога што користи породиљско одсуство. 111 За вријеме коришћења породиљског одсуства, запослена жена има право на накнаду плате. У Републици Српској ова накнада породиљи одређена је у висини просечне плате коју је остварила у току посљедња три месеца пре отпочињања породиљског 108 Закон о дечијој заштити, Службени гласник Републике Српске број 4 /02. године, члан Права у области дјечије заштите су: (1) накнада плате за вријеме коришћења породиљског одсуства, (2) матерински додатак, (3) помоћ за опрему новорођенчета, (4) додатак за дјецу, (5) задовољавање развојних потреба дјеце, (6) предшколско васпитање и образовање за дјецу без родитељског старања, дјецу са сметњама у развоју и дјецу на дужем болничком лијечењу, (7) васпитно-образовна програми припремања дјеце за школу, (8) боравак, предшколско васпитање и образовање и превентивна здравствена заштита дјеце предшколског узраста и боравак дјеце основношколског узраста до десет година старости, (9) одмор и рекреација дјеце до 15 година старости у дјечијем одмаралишту и (10) регресирање трошкова боравка дјеце у предшколској установи, одмора и рекреације. (Исто, члан 10.) 110 Закон о раду, Службени гласник Републике Српске, број 38 /00. године, члан Исто, члан

137 одсуства. Накнада се месечно усклађује са растом просечних плата у Републици. 112 Обрачун и исплату накнаде плате мајци за вријеме коришћења породиљског одсуства врши послодавац. Јавни фонд за дјечију заштиту потврђује право послодавца на рефундацију и врши рефундацију исплаћене нето плате, за задњих осам мјесеци за прво и друго дијете, а за близанце, треће дијете и свако наредно дијете, за задњих дванаест мјесеци. 113 У већини европских земаља законским прописима је дато право жени/мајци да користи породиљско одсуство одређени број дана који јој је неопходан за физички опоравак послије рођења дјетета, а родитељско одсуство могу да користе оба родитеља за његу и бригу за дијете, не само по рођењу дјетета, него када се укаже потреба за тим. 114 Сљедећи праксу ових европских земаља, измјенама и допунама Закона о раду предвиђено је у Републици Српској да се родитељи могу споразумјети да након истека 60 дана од дана рођења дјетета, умјесто мајке родитељски допуст може да користи отац дјетета. 115 Право на одсуство у трајању од године дана (и више, ако је у питању треће дијете) за његу и старање о новорођенчету има запослени отац или усвојилац дјетета, као и друго лице коме је надлежни орган повјерио дијете, ако мајка дјетета умре, или напусти дијете, или из других оправданих разлога није у стању да се брине о дјетету и да га његује. 116 У случају да је дјетету због здравствених разлога потребна појачана њега, један од запослених родитеља има право да ради са половином пуног радног времена док дијете не наврши двије године, 117 или, ако дијете са психофизичким сметњама у развоју није смјештено у одговарајућу здравствену или социјалну установу, један родитељ има право да ради са половином пуног радног времена, са правом на накнаду плате за другу половину пуног радног времена, за вријеме док је, по оцјени овлашћеног доктора медицине, потребно појачано старање и њега. 118 Правилником је јасно одређен начин и поступак остваривања права запосленог родитеља 112 Исто, члан Закон о дечијој заштити, Службени гласник Републике Српске, број 4/02 и 17/08, члан О овоме више видјети у: Вуковић, Д.: Социјална сигурност и социјална права, Београд, Закон о измјенама и допунама закона о раду, Службени гласник Републике Српске, број 47/02, члан Исто, члан Исто, члан Накнаду плате родитељу дјетета из овог члана обезбјеђује Фонд за дјечију заштиту Републике Српске. Закон о измјенама и допунама закона о раду, Службени гласник Републике Српске, број 47/02, члан

138 да ради са једном половином пуног радног времена, ради појачане његе и старања о дјетету са психофизичким сметњама у развоју. 119 За свако новорођено дијете у породици остварује се право на помоћ за опрему новорођенчета. 120 Право на матерински додатак у износу до 30% од просјечне нето плате по запосленом у привреди Републике Српске, остварене у претходној години, имају све мајке, осим оних које имају право на накнаду плате за вријеме породиљског одсуства и која не испуњава имовински цензус утврђен овим законом. 121 Сваки грађанин Републике Српске има право на додатак на дјецу, као новчано давање. 122 Право на додатак на дјецу остварује се за друго, треће и четврто дијете у породици у зависности од материјалног положаја 119 Правилник о начину и поступку остваривања права запосленог родитеља да ради са једном половином пуног радног времена, ради појачане његе и старања о дјетету са психофизичким сметњама у развоју, Службени гласник Републике Српске, број 14 /03. године, члан 2. и члан 3. Право на рад с једном половином радног времена, ради појачане његе и старања о дјетету са психофизичким сметњама у развоју има: 1) један од запослених родитеља, стараоца или усвојилаца дјетета, запослени самохрани родитељ; 2) запослени родитељ, под условом да је други родитељ инвалид прве и друге категорије и да према степену инвалидности није у могућности пружити појачану његу и старање о дјетету. (Члан 2). Ово право може остварити родитељ за дијете са психофизичким сметњама у развоју под условом: 1. да је од надлежне комисије извршено оцјењивање способности и разврставање дјетета ометеног у развоју, те да дијете ометено у развоју припада једној од сљедећих категорија лица са сметњама у развоју: а) лица са тјелесним оштећењем, б) теже ментално ретардирана лица, в) тешко ментално ретардирана лица су дјеца којима је потребна трајна њега и заштита у посебним организацијама, г) аутистична дјеца, д) лица са комбинованим сметњама. (Видјети опширнији опис психофизичких сметњи дјетета чији родитељи остварују ово право у члану 3. Правилника.) 2. да на основу налаза и стручног мишљења комисије постоји потреба за појачаном родитељском његом и старањем о дјетету; 3. да дијете није смјештено у одговарајућу здравствену или социјалну установу. 120 Закон о дечијој заштити, члан Исто, члан 15. Номинални износ цензуса за остваривање права на матерински додатак (као и право на додатак на дјецу) утврђују се у складу са чланом 24. овог закона: ако породица остварује право на материјално обезбјеђење, у складу са Законом о социјалној заштити, ако укупан мјесечни приход по члану породице остварен шест мјесеци прије подношења захтјева, износи 10% до 40% од просјечне мјесечне плате остварене у претходној години у у привреди Републике, а катастарски приход по члану породице у претходној години не прелази износ од 3% просјечног катастарског прихода на јавном хектару земљишта, ако укупан катастарски приход по члану породице у претходној години износи од 3% до 10% просјечног катастарског прихода по једном хектару земљишта, а породица не остварује друге приходе, ако вриједност процијењене покретне имовине (аутомобил, радна машина и друго) не прелази вриједност од пет до осам просјечних плата по запосленом у привреди Републике у претходној години. 122 Првенство у остваривању овог права има: незапослени борац, војни инвалид прве до треће групе инвалидитета, уживалац породичне инвалиднине, односно грађанин који има пребивалиште на територији Републике Српске. (Члан 18.). Додатак на дјецу припада дјеци најдуже до навршених 15 година живота, ако су на редовном школовању. (Члан 20.). 133

139 породице, распореда рођења и узраста дјеце, на основу поднијетог захтјева. 123 Да би се задовољиле развојне потребе дјетета законом је утврђено да дјеца до 15 година старости имају право на помоћ у циљу њиховог задовољења. 124 Цјеловит развој дјетета предшколског узраста остварује се кроз организовану дјелатност предшколског васпитања и образовања, које заједно са породичним васпитањем и образовним системом чине јединствену цјелину. 125 У установама за предшколско васпитање и образовање обезбјеђује се дневни боравак дјеце, остваривање васпитно - образовне, превентивно-здравствене и социјалне функције, кроз организовање цјелодневних, полудневних, краћих интересних, повремених и других различитих облика рада са дјецом до поласка у основну школу. 126 Право на организован васпитно-образовни програм, у трајању од три до пет сати дневно, имају дјеца предшколског узраста без родитељског старања и дјеца са сметњама у развоју смјештена у установе социјалне заштите и дјеца на дужем болничком лијечењу у здравственим установама. 127 Дјеца до десет година старости имају право на боравак у предшколској установи. 128 У зависности од материјалног положаја породице, дјеца имају право на регресирање трошкова боравка у предшколској установи. 129 Право на боравак у дјечијем одмаралишту, на одмор, рекреацију, здравствену заштиту, исхрану, васпитно-образовни рад и спортско- 123 Независно од материјалних услова, право на дјецу имају: дјеца погинулих бораца, дјеца цивилних жртава рата и ратних војних инвалида прве и друге категорије, дјеца - цивилне жртве рата и дјеца без родитељског старања. Такође, додатак на дјецу припада и за прво дијете, независно од материјалних услова, ако је надлежни орган донио акт о разврставању због ометености у развоју, ако није смјештено у установу социјалне заштите, дјетету без родитељског старања и дјетету чија породица остварује право на материјално обезбјеђење према Закону о социјалној заштити (Службени гласник Републике Српске, бр. 5/93 и 15/96) (Закон о дечијој заштити, члан 23.). Висина додатка на дјецу износи: за друго и четврто дијете од 5% до 15%, а за треће дијете и дијете из члана 23 ст. 3, 4. и 5. овог Закона од 15% до 30% од просјечне нето плате по запосленом у привреди Републике остварене у претходној години (Закон о дечијој заштити, члан 26.). 124 Исто, члан Исто, члан Исто, члан Исто, члан Исто, члан Регресирање трошкова цјелодневног и полудневног боравка дјеце предшколског узраста обезбјеђују се, у укупном износу од 80% од просјечне економске цијене по дјетету у предшколским установама које се налазе у мрежи установа коју утврди општина. (Исто, члан 32.) 134

140 рекреативне активности, под условима и на начин који утврди надлежни општински орган, имају дјеца до 15 година старости Социјална заштита појединца и породице Социјална заштита се пружа грађанину или породици у стању социјалне потребе, тј. када није/нису у стању да савлада/ју социјалне тешкоће и задовољи/е животне потребе. 131 Социјална заштита обезбјеђује се грађанима који су неспособни за рад, који немају средстава за живот и сродника 132 који су законом обавезни и у могућности да им обезбиједе издржавање, и грађанима и породицама који својим радом и по основу рада, као и по основу имовинских права усљед посебних околности, не могу да обезбиједе довољно средстава за задовољење основних животних потреба. Према Закону о социјалној заштити, под овом заштитом се подразумијева организована дјелатност усмјерена на сузбијање и отклањање узрока и посљедица стања социјалне потребе и пружања помоћи грађанима и њиховим породицама када се нађу у таквом стању. 133 Република Српска и општине су носиоци социјалне заштите на овом подручју. Ради вршења послова и реализације права утврђених овим законом оснивају се установе социјалне заштите. 134 Права у социјалној заштити у смислу овог закона су: материјално обезбјеђење, додатак за помоћ и његу другог лица, помоћ за оспособљавање за рад дјеце и омладине, смјештај у установу социјалне заштите или смјештај у другу породицу и услуге социјалног рада Исто, члан Закон о социјалној заштити, Службени гласник Републике Српске, број 5 од 30. априла године, члан 3. Корисници социјалне заштите у смислу овог закона су лица која се налазе у стању социјалне потребе, а нарочито: 1) малољетници: без родитељског старања, ометени у физичком и психичком развоју, чији је развој ометен породичним приликама, васпитно занемарени, напуштени. 2) пунољетна лица: материјално необезбијеђена и за рад неспособна лица, стара лица без породичног старања, инвалидна лица, лица са друштвено негативним понашањем, лица којима је због посебних околности потребна социјална заштита. (Члан 10.) 132 Обавезе издржавања између сродника одређују се у складу са одредбама Породичног закона. Могућност издржавања одређује се према приходима сродника обавезног да обезбјеђује издржавање, при чему се узимају у обзир његове породичне прилике и друге околности које могу од утицаја за утврђивање те могућности. Центар за социјални рад рјешењем утврђује износ који сродник, по основу учешћа у издржавању, у обавези да обезбиједи лицу неспособном за рад, у складу са критеријумима и мјерилима које прописује министарство надлежно за социјалну заштиту. (Члан 48.) 133 Закон о измјенама и допунама Закона о социјалној заштити, Службени гласник Републике Српске, број 110/03, члан Члан Закон о социјалној заштити, Службени гласник Републике Српске, број 5 /93, члан

141 Материјално обезбјеђење може бити у новцу 136 и натури. За остварење права и обавеза по основу овог закона узимају се приходи и примања појединаца и породице. 137 Новчана помоћ у текућој години, усклађује се са индексом кретања трошкова живота за претходну годину. 138 Право на услуге социјалног рада имају сви грађани Републике Српске, без плаћања, ако овим законом није другачије одређено. Услугама социјалног рада, у смислу овог закона, сматра се превентивна дјелатност, дијагностика, третман и савјетодавно-терапијски рад заснован на примјени стручних научних сазнања, у циљу пружања стручне помоћи појединцима, породицама, друштвеним групама на рјешавању своје животне тешкоће или помоћ у организовању локалних и других заједница да спречавају социјалне проблеме и ублажавају посљедице. 139 Установе социјалне заштите могу се основати у јавној, приватној и мјешовитој својини. 140 Остварење права на социјалну заштиту утврђених овим законом врше установе социјалне заштите 141 : Центар за социјални рад, установа са јавним овлашћењима, коју оснива општина, и остале установе социјалне заштите од ширег значаја за остваривање ових права (дом за дјецу и омладину, дом за дјецу и омладину ометену у развоју, дом за тјелесно инвалидну дјецу и омладину са очуваним менталним способностима, прихватна станица, дом за пензионере и стара лица, геронтолошки центар, дом за одрасла инвалидна лица, завод за смјештај Република обезбјеђује средства за оспособљавање за рад дјеце и омладине ометене у физичком и психичком развоју, за изградњу, адаптацију, санацију и опремање установа социјалне заштите, а општина право на материјално обезбјеђење, додатак за помоћ и његу другог лица, смјештај у установу социјалне заштите или смјештај у другу породицу и услуге социјалног рада у вршењу јавних овлаштења. 136 Новчана помоћ припада лицу неспособном за рад које нема властитих прихода и које нема сродника који су обавезни да га издржавају у складу са одредбама Породичног закона, или ако то лице живи у породици која остварује приходе испод нивоа социјалне сигурности утврђене овим законом. (Закон о Измјенама и допунама закона о социјалној заштити, Службени гласник Републике Српске, број 110 /03, члан 6.) 137 Приходи и примања која се остварују у мјесечним износима у висини просјека оствареног у претходном мјесецу, приходи од пољопривредне дјелатности у висини катастарског прихода у текућој години, приходи од издавања у закуп покретне или непокретне имовине приходи од других имовинских права, ако се на те приходе плаћају порези, приходи од издржавања по основу сродства и других правних основа, приходи од нерегистроване дјелатности у просјечном мјесечном износу оствареном у претходном мјесецу, и на основу налаза и мишљења службе која рјешава о праву. Грађанима који приватно обављају дјелатност као приход узима се износ који служи као основица за обрачунавање доприноса за пензијско и инвалидско осигурање у текућој години.... Приходи који се исказују као годишњи приход узимају се у висини просјечног мјесечног износа. (Закон о социјалној заштити, Службени гласник Републике Српске, број 5 од 30. априла године, члан 23.) 138 Закон о измјенама Закона о социјалној заштити, Службени гласник Републике, број 110/03, члан Закон о социјалној заштити, Службени гласник Републике Српске број 5 /93, члан Члан Члан

142 лица ометених у менталном развоју и завод за професионалну рехабилитацију и запошљавање инвалидних лица), чији оснивач је Република Српска Област заштите од насиља у породици Насиље у породици закон дефинише као било које дјело које наноси физичку, психичку, сексуалну или економску штету или патњу, као и пријетње таквим дјелима, или пропуштање дужног чињења или пажње, које озбиљно спутавају чланове породице да уживају у својим правима и слободама на принципу равноправности у јавној или приватној сфери живота, а може бити: насиље у браку, насиље према члановима породичног домаћинства, насиље према дјеци. Правни оквир на основу којег се дефинишу и регулишу права је Закон о заштити од насиља у породици (Службени гласник Републике Српске, број 118/05 и 17/08), Акциони план за борбу против насиља у породици у Републици Српској у и години (Службени гласник Републике Српске, број 58/07.) Кривични закон Републике Српске (Службени гласник Републике Српске, број 49/03) инкриминише сљедећа дјела против брака и породице: двобрачност, члан 202; омогућивање закључивања недозвољеног брака, члан 203; ванбрачна заједница са малољетним лицем, члан 204; одузимање малољетног лица, члан 205; промјена породичног стања, члан 206; запуштање и злостављање малољетног лица, члан 207; насиље у породици и породичној заједници, члан 208; кршење породичних обавеза, члан 209; избјегавање давања издржавања, члан Актуелни прописи Републике Српске у функцији популационе политике Област рада и радних односа Институција - Министарство рада и борачко инвалидске заштите Републике Српске уређује политику рада и радних односа. Правни оквир на основу којег се дефинишу и регулишу права је Закон о раду (Службени Гласник Републике Српске, број 38/00,40/00,47/02,38/03,66/03,20/07, а пречишћен текст овога Закона објављен је у Службеном гласнику Републике Српске, бр. 55/07). Посебна заштита жене и материнства (чланови 76-85). Чланом 79. је дефинисано право родитеља на породиљско одсуство (међу најповољнијим у свијету), које за прво и друго дијете траје 12. мјесеци, а за близанце, треће и свако наредно дијете 18. мјесеци. Такође је ставком три истог члана предвиђено да након истека 60. дана 137

143 од дана рођења дјетета породиљски допуст може наставити да користи отац дјетета (члан 79), као и старатељи и усвојиоци. За вријеме коришћења породиљског одсуства жена има право на накнаду плате у висини просјечне плате коју је остварила току посљедња три мјесеца прије отпочињања породиљског одсуства. Накнада се мјесечно усклађује са растом просјечних плата у Републици Српској (члан 84). Чланом 82. предвиђена је могућност рада с половином радног времена, за вријеме док дијете не наврши двије године живота, уколико је дјетету према налазу овлашћеног доктора медицине потребна појачана њега. Посебно је важно истаћи забрану послодавцу да не може одбити да прими у радни однос жену зато што је трудна, нити јој може отказати уговор о раду због трудноће, или због тога што жена користи породиљско одсуство (члан 77 и члан 132). Послодавац мора омогућити кориштење паузе у току радног времена за вријеме дојења дјетета, а забрањен је прековремени рад трудницама и мајкама са дјететом до три године живота и самохраном родитељу као и усвојиоцу дјетета млађег од шест година живота (члан 47). Трудним женама почевши од шестог мјесеца трудноће и мајкама са дјететом до једне године живота забрањен је ноћни рад (члан 52). Општи колективни уговор Објављен у Службеном гласнику Републике Српске, бр. 27/06. Њиме су такође заштићена права радника, посебно жена. Тако, члан 22 каже да у циљу потпуније и квалитетније здравствене заштите жена радница, послодавац ће на терет својих средстава једном годишње омогућити љекарски преглед, ради превенције и благовременог откривања болести специфичних за жене. Чланови 7 и 8 предвиђају услове под којима послодавац може упутити радника на рад у друго радно мјесто или колика може бити дужина трајања путовања до мјеста рада. Речено је да за мајке раднице, са дјететом 3-7 година не би могло путовање трајати дуже од два сата. Послодавац не може упутити радницу на рад у друго мјесто за вријеме трудноће, или радницу која има дијете до 7 година старости дјетета Област здравствене заштите Институције одговорне за уређење и провођење политике у здравственом сектору: Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске, Фонд здравственог осигурања и Институт за заштиту здравља Републике Српске. 138

144 Релевантни законски документи су: Закон о здравственој заштити (Службени гласник Републике Српске, бр. 18/99, 23/99, 58/01 и 62/02); Закон о условима и поступку за прекид трудноће (Службени гласник Републике Српске, број 34/08); Закон о здравственом осигурању (Службени гласник Републике Српске, бр. 18/99, 70/01, 51/01, 91/03); Програм унапређења здравља појединца и група становништва (Службени Гласник Републике Српске, бр. 4/01); Одлука о минималном пакету основне здравствене заштите (Службени гласник Републике Српске, бр. 21/01); Правилник о садржају и обиму права на здравствену заштиту и партиципацију (Службени гласник Републике Српске, бр. 54/07); Одлука о усвајању позитивне листе лијекова за домове здравља и амбуланте породичне медицине (сваке године се доноси); Програм здравствене политике и стратегије за здравље у Републици Српској до године (Службени гласник Републике Српске, бр. 56/02). Овим документима прецизно је уређено: Спровођење здравствене заштите жене у току трудноће, порођаја и материнства, затим предшколске дјеце и дјеце и омладине школског узраста (6-18 година), те старих лица (изнад 65 година). Све жене у току трудноће, порођај и до годину дана старости рођеног дјетета, те дјеце до навршених 15 година и особе преко 65 година имају право на потпуну здравствену заштиту без личног учешћа у трошковима Област заштите дјеце, родитеља и породице Институције одговорне за домен заштите дјеце, родитеља и породице: Министарство здравља и социјалне заштите, Министарство правде Републике Српске, Јавни фонд за дјечију заштиту, Министарство за породицу, омладину и спорт - Савјет за дјецу Републике Српске 142 Основу за своје дјеловање имају у Закону о дјечијој заштити (Службени гласник Републике Српске, бр. 04/02 и 17/08) и Породичном закону (Службени гласник Републике Српске, бр. 54/02), Одлука о формирању 142 Донесен је Закон о Омбудсману за дјецу, од стране Народне скупштине Републике Српске у октобру год. ( Службени гласник Републике Српске, бр. 103/08), али још није изабран Омбудсман за дјецу, па та институција још увијек не постоји, али су створене претпоставке. 139

145 Савјета за дјецу Републике Српске (Службени гласник Републике Српске, бр. 66/06, 77/07, 26/07 и 119/07). Карактеристике заштите Помоћ породици све више прераста у помоћ дјетету и старатељу уз прелазак система новчане помоћи на систем пружања услуга. Финансирање се врши из доприноса грађана. Мјере и циљеви Накнада плате за вријеме кориштења породичног одсуства; Матерински додатак; Помоћ за опрему новорођенчета; Једнократна новчана помоћ приликом рођења трећег и четвртог дјетета; Додатак на дјецу; Задовољавање развојних потреба дјеце; Предшколско васпитање и образовање за дјецу без родитељског старања, дјецу са сметњама у развоју и дјецу на дужем болничком лијечењу; Васпитно-образовни програми припремања дјеце за школу; Боравак, предшколско васпитање и образовање и превентивна здравствена заштита дјеце предшколског узраста и боравак дјеце основношколског узраста до 10 година старости; Одмор и рекреација дјеце до 15 година старости у дјечијем одмаралишту и Регресирање трошкова боравка дјеце у предшколској установи, одмор и рекреација итд. Породичним законом Више су заштићена права дјетета; Детаљније уређена институција брака; Либералније уређен поступак усвајања и старатељства и прецизирани имовински односи супружника посебно у дијелу издржавања чланова породице (члан ) Област социјалне заштите Надлежне институције Министарство здравља и социјалне заштите; (Мјере социјалне заштите се спроводе преко центара за социјални рад организованих на локалном нивоу и социјалне и дјечије заштите организоване на републичком нивоу); Министарство за избјегла и расељена лица; Министарство рада и борачко инвалидске заштите; Фонд пензионог осигурања. 140

146 Систем дјечије заштите у функцији подстицања наталитета Институција - Јавни фонд за дјечију заштиту; Правни оквир: Закон о дјечијој заштити Републике Српске (Службени гласник Републике Српске, број 04/02 и 17/ 08). Основне карактеристике права из дјечије заштите у Републици Српској Социјално-заштитне мјере, а мање пронаталитетне; Постоји велика разлика између потреба дјеце и породица и могућности друштва. У том смислу, посебно су значајна права која се дефинишу као подршка породици, у погледу услова за заснивање породице и задовољавање потреба дјеце. Пронаталитетне мјере Јавног фонда за дјечију заштиту Право на рефундацију накнаде плате за вријеме коришћења породиљског одсуства; Матерински додатак. Накнада за опрему новорођенчета. Једнократна новчана помоћ приликом рођења трећег и четвртог дјетета. Право на додатак на дјецу (фаворизовањем трећерођеног дјетета). Програми за задовољавање развојних потреба дјеце. Право на рефундацију накнаде плате за вријеме коришћења породиљског одсуства. Фонд врши рефундацију исплаћене накнаде нето плате послодавцу, исплаћену породиљи, за задњих 11 мјесеци коришћења породиљског одсуства за прво и друго дијете, а за задњих 17 мјесеци за близанце, треће дијете и свако наредно дијете. У складу са Законом о раду, породиљско одсуство за прво и друго дијете траје 12 мјесеци, а за близанце и свако наредно дијете 18 мјесеци (члан 13). Матерински додатак. Право на матерински додатак остварује незапослена мајка под условом да лична примања, приходи од покретне имовине и катастарски приход не прелазе утврђени цензус. Ово право се остварује за прво троје дјеце по рођењу у трајању од једне године (члан 15). Накнада за опрему новорођенчета. Право на накнаду за опрему новорођенчета остварује се за свако новорођено дијете у породици. Висина накнаде за опрему новорођенчета износи 50% просјечне нето плате по запосленом у привреди РС остварене у претходној години. Кроз право на додатак на дјецу преферира се рађање трећег дјетета, јер рађање трећег и више дјеце обезбјеђује услове за проширену репродукцију становништва једне земље (члан 26. Закона о дјечијој заштити). Једнократна новчана помоћ приликом рођења трећег и четвртог дјетета 141

147 Право на једнократну новчану помоћ има свака мајка приликом рођења трећег, односно четвртог дјетета. Министарство за породицу, омладину и спорт исплаћује ову накнаду путем Јавног фонда за дјечију заштиту Републике Српске, а на основу Упутства о начину и поступку исплате новчане накнаде за треће и четврто дијете, по Одлуци о одобрењу пласмана средстава Владе Републике Српске (Службени гласник Републике Српске, број 82/06). Право на додатак на дјецу Право на додатак на дјецу остварује се за друго, треће и четврто дијете, а за дјецу ометену у психофизичком развоју, дјецу без родитељског старања и дјецу чија породица остварује право на материјално обезбјеђење и за прво дијете. Ово право се остварује под условом да лична примања и катастарски приход не прелази утврђени цензус (члан 23). Без обзира на имовински цензус, ово право могу остварити дјеца погинулих бораца, дјеца цивилне жртве рата и РВИ прве и друге категорије, дјеца цивилне жртве рата, дјеца без родитељског старања, дјеца ометена у психофизичком развоју и дјеца чија породица остварује право на материјално обезбјеђење у систему социјалне заштите. Право на додатак на дјецу се остварује за дјецу најдуже до 15 година живота и ако су на редовном школовању, а за дјецу ометену у психофизичком развоју, дјецу без родитељског старања и дјецу чија породица остварује право на материјално обезбјеђење до навршених 19 година живота, односно и послије 19 година живота, све док су обухваћени васпитно-образовним програмом Равноправност полова, међународни извори норми, стандарди и механизми Конвенција о елиминацији свих облика дискриминације жена (CEDAW), Опциони протокол. Пекиншка декларација и Платформа за акцију. Европска конвенција о заштити људских права и основних слобода, Протокол 12. Остали релевантни акти ОУН Повеља ОУН; Општа декларација о правима човјека, ; Пактови о правима човјека, 1966; Рад у оквиру UNESCO и ILO; Резолуције, декларације; Комисија о статусу жена (CSW). Остали релевантни акти других међународних институција/организација (Савјет Европе; Европска унија) Резолуције и препоруке СЕ. Декларација о једнакости мушкараца и жена СЕ. Одбор за равноправност између жена и мушкараца СЕ (CDEG). 142

148 Недискриминација по основу пола (рода) једно од основних начела у свим конститутивним актима ЕЕЗ, ЕЗ и ЕУ. Устав за Европу и Повеља основних права. EU Gender Roadmap Домаћи извори норми, стандарди и механизми Устав(и) БиХ, ентитета, кантона, Статут Брчко Дистрикта БиХ. Закон о равноправности полова у Босни и Херцеговини (2003). Остали прописи (кривични закони, породични закони, закони о раду, закони о заштити од насиља у породици, и др.). Акциони план за борбу против насиља у породици у републици Српској ( ). Програми и циљеви Одговорно родитељство не само материнство; Усклађивање приватног и породичног живота са професионалним; Економска самосталност жена и мушкараца; Веће учешће жена у јавном и политичком животу и мјестима одлучивања; Борба против насиља над женама и у породици; Елиминација стереотипа и предрасуда о улогама мушкараца и жена у породици и друштву; Подржавање разним социо-економским програмима породице као цјелине, те улоге и одговорности оба родитеља. 5. Породица и равноправност полова Популациона политика и стратегија за развој породице у Републици Српској морају бити у складу са домаћим и међународним стандардима за једнакост и равноправност полова, према којима је обавезана наша земља. Од поменутих стандарда, нарочито наглашавамо Конвенцију о укидању свих облика дискриминације жена (UN CEDAW), која се у нашем законодавству примјењује директно и приоритетно, Закон о равноправности полова у Босни и Херцеговини ( Службени гласник Босне и Херцеговине, бр. 16/03), те низ докумената Савјета Европе и Европске уније који препоручују прикупљање података и доношење мјера за унапређење равноправности полова и квалитета породичног живота. CEDAW је позната као Међународна повеља права жена. Конвенција афирмише принципе равноправности полова, а државе потписнице су дужне предузети одговарајуће мјере, укључујући и законодавне, како би осигурале поштовање и примјену људских права и основних слобода, у различитим областима јавног и приватног живота, између којих се налази и брак и породични живот. 143

149 Закон о равноправности полова у БиХ прописује забрану дискриминације по основу пола у јавној и приватној сфери и обавезује све органе власти, на свим нивоима, да донесу програме мјера за унапређење равноправности полова и укидање постојећих дискриминаторских пракси. Различити документи Савјета Европе и Европске уније такође се баве унапређењем равноправности полова у различитим областима, а у овом сегменту важно је усклађивање приватног, професионалног и породичног живота, што добија на све већем значају у Европи. С обзиром на то да је Босна и Херцеговина чланица Савјета Европе и да је у будућности на путу европских интеграција, усклађивање закона, стратегија, политика и програма у БиХ и њеним ентитетима са европским документима је обавеза Положај жена у земљама Балкана У пoсљeдњoj дeцeниjи 20. вијека, Бaлкaн су oзнaчaвaлe интeнзивнe сoциjaлнe, eкoнoмскe и пoлитичкe прoмjeнe. У кoнтeксту пoлитичких трaнзициja, eкoнoмских трaнсфoрмaциja, пoлитичких и eкoнoмских кризa, eтничких сукoбa и рaтoвa, интeнзивних мигрaциja и eмигрaциja, ствoрeнe су нoвe држaвe нa тeритoриjи бившe Jугoслaвиje. Рaтoви ( у Хрвaтскoj, у Бoсни, нa Кoсoву) oстaвили су oзбиљнe пoсљeдицe: пoгинули и нeстaли, избjeглицe и интeрнo рaсeљeнa лицa, мигрaциje у сусjeднe зeмљe и eмигрaциja, укључуjући oзбиљaн oдлив мoзгoвa. Бaлкaнскe зeмљe су билe пoгoђeнe рaтoвимa нa рaзличитe нaчинe: лeгaлним и нeлeгaлним мигрaциjaмa, смaњeњeм рaстa и рaзвoja (прeсjeчeни су глaвни путeви, стрaнe инвeстициje су смaњeнe чaк и у Румуниjи, Бугaрскoj и Грчкoj), пoвeћaњeм нeсигурнoсти и oргaнизoвaнoг криминaлa. Иaкo пoстoje мнoги прoблeми кojи joш увиjeк нису риjeшeни, чини сe дa je зa нajвeћи диo рeгиoнa нajтeжe вриjeмe прoшлo. У тoку 90-тих гoдинa 20 вијека, дo тaдa кoмунистичкe држaвe Бaлкaнa зaпoчeлe су дeмoкрaтску трaнзициjу, штo je joш увиjeк фрaгилaн прoцeс и тo збoг мнoгих рaзлoгa: слaби кaпaцитeти држaвe, пoпулистичкa пoлитичкa културa, снaжни нaциoнaлизми у рeгиoну, снaжaн утицaj нeдeмoкрaтских пoлитичких пaртиja, нeдoстaтaк дeмoкрaтскe трaдициje, ширoкo рaспрoстрaњeнa кoрупциja, утицaj oргaнизoвaнoг криминaлa, пoвeћaнa сoциjaлнa и eкoнoмскa нeсигурнoст и рaзличитa културнa нaсљeђa. Прaтeћe eкoнoмскe прoмjeнe нa мнoгe нaчинe нису фaвoризoвaлe и пoдржaлe прoцeсe дeмoкрaтизaциje, jeр je брoj губитникa дрaмaтичнo пoрaстao. Eкoнoмскa ситуaциja je joш увиjeк тeшкa у вeћини зeмaљa у рeгиoну, чaк и нaкoн дeсeт гoдинa рeструктуирaњa, прoмjeнa и рeфoрми. Људскe жртвe рaтoвa и eкoнoмскe пoтeшкoћe су билe вeoмa изражене. Пoпулaциoнe кaрaктeристикe су oквир зa сoциjaлнe, eкoнoмскe и пoлитичкe прoмjeнe. Зeмљe Бaлкaнa знaчajнo сe мeђусoбнo рaзликуjу пo 144

150 свojoj вeличини и брojу стaнoвникa. Прeвeдeнo у вeлику слику рeгиoнa, oвo знaчи дa нeмajу свe пoпулaциje исти утицaj нa рeгиoнaлни дeмoгрaфски рaзвoj. Нajвaжниja дeмoгрaфскa кaрaктeристикa Бaлкaнa je тo штo рaзличитe зeмљe/тeритoриje прoлaзe крoз рaзличитe фaзe дeмoгрaфскe трaнзициje, штo знaчи трaнзициje oд висoкoг дo нискoг фeртилитeтa, и oд висoкoг дo нискoг мoртaлитeтa. Oвo, у вeликoj мjeри, утичe нa стoпe рaстa пoпулaциje и у склaду с тим нa кaрaктeристикe стaрoснe структурe и учeшћa рaднe снaгe. У истo вриjeмe, свe зeмљe Бaлкaнa (изузeв Грчкe, кoja сe из зeмљe eмигрaциje прeтвoрилa у зeмљу имигрaциje) суoчaвajу сe сa интeнзивним прoцeсимa eмигрaциja, висoким тeжњaмa пoпулaциje зa eмигрaциjу и пoсeбнo интeнзивним oдливoм мoзгoвa. Из пeрспeктивe рaзвoja пoпулaциje, зeмљe Бaлкaнa истoврeмeнo дoживљaвajу двa врлo рaзличитa трeндa: oнaj кojим сe смaњуjу рaзликe измeђу зeмaљa и oнaj кojим сe тe рaзликe пoвeћaвajу. Први прoцeс oднoси сe нa нoрмaлaн прoцeс дeмoгрaфскe трaнзициje, кojи oбухвaтa спoриjи рaст пoпулaциje у пoдручjимa Бaлкaнa кoja имajу висoк фeртилитeт, пa чaк и дaљe смaњeњe фeртилитeтa у пoдручjимa нискoг фeртилитeтa. У свим зeмљaмa Бaлкaнa, пoстojи eвидeнтнa прoмjeнa у oднoсу прeмa брaчнoм пoнaшaњу, сa свe вeћим брojeм људи кojи нe ступajу у брaк, сa пoвeћaњeм стaрoсти кoд првoг ступaњa у брaк, oдгaђaњeм рaђaњa дjeцe и вeћим брojeм рaзвoдa брaкoвa. Други трeнд свe вишe ствaрa рaзликe измeђу зeмaљa кoд кojих je пoсљeдњa дeцeниja билa oбиљeжeнa oпштим прoгрeсивним рaзвojимa (Грчкa и Турскa) и зeмaљa кoje плaћajу eкстрeмнo висoку циjeну рaтoвa или/и трaнзициje из кoмунизмa у пoсткoмунизaм (Бoснa и Хeрцeгoвинa, Бугaрскa, Румуниja, Aлбaниja и Србиja). Стaњe жeнa, a пoсeбнo њихoвoг здрaвљa, билo je oзбиљнo угрoжeнo. Стaтистикe у пoтпунoсти нe oткривajу прoблeм, кojи сигурнo имa дрaмaтичнe рaзмjeрe. Уoчљиви су нeгaтивни трeндoви у рeпрoдуктивнoм здрaвљу, штo зaхтиjeвa мeђунaрoдну пaжњу. Кoнaчнo, зeмљe Бaлкaнa имajу хeтeрoгeнe eтничкe структурe. У нeким зeмљaмa, oвa хeтeрoгeнoст сe смaњуje (Хрвaтскa), дoк сe у другим пoвeћaвa (Грчкa). Вaжнo je нaпoмeнути дa рaзличитe eтничкe и мaњинскe групe joш увиjeк нису свугдje стaтистички eвидeнтирaнe и дa пoстoje мнoги oтвoрeни мeтoдoлoшки прoблeми (нa примjeр, пoпис рoмскe пoпулaциje). Пoстoje мнoгe индикaциje дa су жeнe из мaњинских групa, укључуjући и вeлики диo рурaлних жeнa, нajизлoжeниje здрaвствeним ризицимa 143. Према Хамфри институту за јавне послове, иако жене представљају 50% свјетског становништва, оне обављају скоро 2/3 радних сати, примају 1/10 свјетских прихода и посједују мање од 1% свјетског богатства. 143 Благојевић, М. Положај жена у земљама Балкана, Бања Лука, Гендер центар РС и Гендер Центар ФБиХ, 2004, стр

151 Економије развијених земаља доживјеле би колапс ако жене не би радиле оно што раде бесплатно: према економисткињи Мерилин Воринг, на читавом Западу женски бесплатни рад ствара између 25-40% бруто националног дохотка. Економска улога дискриминације жена састоји се, у најкраћем, у економској експлоатацији жена. За рад који жене обављају жене или нису плаћене, или су плаћене премало, или су резервна армија рада, односно згодан резервоар радне снаге када је то потребно. Домаћи рад жена представља изузетно значајну економску категорију. Паралелно са домаћим радом, жене обављају и комплексне и захтјевне активности старања о зависним члановима породице и домаћинства (дјеци, болеснима, старима), али и о одраслим мушким члановима домаћинства. Жене, такође, веома често исцрпљују своје људске ресурсе (вријеме, енергију, здравље...) у захтјевним активностима емотивних менаџера, односно играјући улогу окоснице породичног живота Положај жена у БиХ Према истраживању Гендер барометар БиХ 2002, једна од кључних неравноправности међу половима одвија се не на послу, већ год куће. Резултати ове анкете су показали да обављање кућних послова за мушкарце не представља проблем, јер је само 15% њих изјавило да има превише обавеза. Насупрот томе, половина жена је сматрала да има превише обавеза у кући. Разведене жене, али и удате, најчешће су давале одговор да имају превише обавеза, од неудатих и удовица. Графикон 21. Имате ли превише кућних обавеза/послова? (%) жене мушкарци Да Не Извор: Гендер барометар БиХ 2002, стр Благојевић, М. Дискриминација: неплаћено, потплаћено и потцењено, у: Мапирање мизогиније у Србији: дискурси и праксе. Ур. Марина Благојевић. Београд, АЖИН, 2002, стр

152 Графикон % 90% 80% 70% 60% 50% 40% 30% 20% 10% 0% жене % одговара превише посла у кући БиХ Неудата Удата Разведена Удовица Ван заједница жене не % превише посла у кући жене да % превише посла у кући Извор: Гендер барометар БиХ 2002, стр. 52. Графикон % 90% 80% 70% 60% 50% 40% 30% 20% 10% 0% мушкарци % одговара превише посла у кући БиХ Неожењен Ожењен Разведен Удовац мушкарци не % превише посла у кући Извор: Гендер барометар БиХ 2002, стр. 53. мушкарци да % превише посла у кући 147

153 Графикон 24.: Ко обавља обавезе у домаћинству briga o kućnim ljubimcima igranje sa djecom briga o djeci staranje za zadaću odvođenje djetata u školu planiranje kućnog budžeta manje popravke u kući rad u bašti rad na njivi održavanje automobila briga o roditeljima dnevna kupovina spremanje kuće kuhanje pranje posuđa pranje veša peglanje Ž M Ž M Ž M Ž M Ž M Ž M Ž M Ž M Ž M Ž M Ž M Ž M Ž M Ž M Ž M Ž M Ž M muški žene isto Извор: Гендер барометар БиХ 2002, стр. 54. Анализа појединачних послова показала је да је у великој мјери задржана традиционална подјела рада у домаћинству. Жене су одговорне за кухање, прање посуђа, пеглање, прање веша, спремање куће и бригу о дјеци. Мушкарци најчешће обављају поправке у кући и задужени су за 148

154 одржавање аутомобила. Најчешће заједничке активности су: брига о родитељима, рад у врту и на њиви и планирање кућног прорачуна. Може се закључити да су разлике између мушкараца и жена у приватној сфери далеко израженије него у сфери запослења. Приватна сфера је тако и даље окосница не само експлоатације женског неплаћеног рада, већ нужно и генератор одржавања и обнављања традиционалних вриједности. Немогуће је, наиме, да се одржава постојећи обим неједнакости у раду, и то свакодневно, а да се то не подупире адекватним вриједносним системом. Немогуће је да се наставља експлоатација жена путем неплаћеног, рутинског, потцијењеног домаћег рада, а да се истовремено стално не обнавља рационализација ове неједнакости, односно патријархална идеологија. С друге стране, у сиромашном друштву које се још увијек великим дијелом ослања на екстензивно трошење људских ресурса у економији преживљавања, нереално би било очекивати да је могуће искључиво промјеном вриједности промијенити реалност 145. Кад је у питању усклађивање посла и породичног живота, постоје различите димензије. Једна од најбитнијих је могућност одсуствовања када то захтијевају потребе мале дјеце. У истраживању Гендер барометар, испитаницима је постављено питање о томе да ли је тешко за мајке које имају дјецу узраста до 10 година одсуствовати с посла. И жене и мушкарци су најчешће изјављивали да није тешко, али жене су, ипак, сматрале да је мало теже. Занимљиво је да и мушкарци и жене, међутим, процјењују да је за мушкарце, чак и теже да узимају одсуство него што је то за жене, што упућује на закључак да су родни стереотипи оно што битно ограничава изборе и једних и других. У складу са овим стереотипима је и чињеница да о болесној дјеци мајке брину много чешће него што је то случај са очевима. Успоставља се затворен круг: мушкарцима је теже одсуствовати, а онда и жене нужно преузимају више обавеза на себе. Графикон 25.: Одсуство с посла за мајке, мушкарци 8% 23% 69% Није тешко Поприлично тешко Јако тешко Извор: Гендер барометар БиХ 2002, стр Благојевић, Марина, Гендер барометар БиХ Бања Лука, Гендер центар Владе РС и Гендер Центар Владе ФБиХ, 2004, стр

155 Графикон 26.: Одсуство с посла за мајке, жене 8% 28% 64% Извор: Гендер барометар БиХ 2002, стр. 54. Графикон 27.: Одсуство за очеве, мушкарци 12% 29% 59% Није тешко Поприлично тешко Јако тешко Извор: Гендер барометар БиХ 2002, стр. 58. Графикон 28.: Одсуство за очеве, жене 11% 30% 59% Извор: Гендер барометар БиХ 2002, стр. 58. Ипак, разлике у немогућностима одсуствовања за мушкарце су много мање од разлика у актуелном понашању, што упућује на закључак да се стереотипи послодаваца и сами одржавају захваљујући чврсто успостављеној традиционалној подјели рада заснованој на полу. Иако закони код нас дозвољавају да и мајке и очеви користе одсуство по рођењу дјетета, ова пракса је и даље доминантно женска. Очеви су користили одсуство у 19% случајева, а жене у 71%. Подизање дјеце од стране мајки има веома велике посљедице на перпетуирање родних стереотипа. Изједначавање учешћа мушкарца у бризи о дјеци је несумњиво један од најбитнијих, дугорочно гледано, корака ка успостављању истинске равноправности полова. 150

156 Графикон 29.: Брига о болесној дјеци? (%) жене мушкарци мајка отац мајка и отац неко други Извор: Гендер барометар БиХ 2002,стр. 59. Графикон 30.: Да ли сте користили породиљско или очинско одсуство? (%) жене мушкарци Да Не Извор: Гендер барометар БиХ 2002, стр. 59. Испитаницима који су у браку постављена су и питања о одсуствовању њихових партнера из домаћинства. Жене, као што се могло и очекивати, много чешће сматрају да су њихови партнери превише одсутни него што је то случај обрнуто. Ипак, у највећем броју случајева, разлози неприсутности су везани за посао, а не толико за слободно вријеме. Графикон 31.: Да ли је партнер/ка превише ван куће? (%) жене мушкарци 9 91 Да Не Извор: Гендер барометар БиХ 2002, стр. 60. Може се закључити да су у неколицини питања, којима се прије свега покривало усклађивање родитељства и запослености, одговори открили 151

157 одржавање традиционалне подјеле рада. Али, исто тако, они су открили да у средини која није сензибилисана, нити економски мотивисана да успоставља равноправност полова, она ће се одржавати по инерцији, али и усљед дубинске рационалности која се састоји у одржавању и задржавању традиционалне подјеле рада између мушкараца и жена, при чему је приватна сфера женска одговорност, а прибављање економских ресурса, сфера мушке одговорности Гендер барометар БиХ 2002, стр

158 II СТАВОВИ ГРАЂАНА О ПОРОДИЦИ, ИНСТИТУЦИЈАМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА КОЈЕ СЕ БРИНУ О ПОРОДИЦИ Др Иван Шијаковић Мр Драгана Вилић 153

159 АНАЛИЗА РЕЗУЛТАТА ДОБИЈЕНИХ УПИТНИКОМ Узорак Упитник је проведен на узорку од породица (породичних домаћинстава) на простору РС. Испитивање је било усмјерено на носиоце породице (породичног домаћинства), али је обухватити и друге чланове породице ради потпунијих информација и могућег поређења исказа. Структура упитника: 1) Територијални обухват бањалучка регија (33%), приједорска (12%), добојска (17%), бијељинска (13%), зворничка (9%), Источно Сарајево (6%), фочанска регија (5%) и требињска (5%). 2) Упитником је обухваћено 70% урбаних (укључујући и приградска насеља) и 30% сеоских породица. 3) Обухваћено је 10% једнородитељских породица; 70% породица са 1-3 дјеце; 10% породица са 4 и више дјеце и 10% једночланих и двочланих старачких домаћинстава Обрада и анализа резултата истраживања извршена је уз помоћ специјално креираног софтвера само за овај упитник. 1. Основна обиљежја испитаника У анкетирању је учествовало 1500 испитаника, 58% жена и 42% мушкараца, чланова породица, различитих старосних група, равномјерно распоређених по свим регијама Републике Српске. Графикон 32.: Пол испитаника 154

160 Графикон 33.: Година рођења испитаника - у размаку од 3 године Као што се види из претходног Графикона, најстарији испитаник у нашем истраживању има 89 година, а најмлађи осамнаест. Највећу старосну групу чине испитаници старости између 35 и 55 година, а затим долази старосна група између 20 и 35 година. Оваква старосна структура даје претпоставке да су ставови које испитаници износе резултат искуства, проживљених ситуација, као и жеље и амбиције да се стање породице у РС стално побољшава и да се на то указује Влади и јавности. Табеларни приказ регионалне заступљености испитаника (породица) Општина Број испитаника Општина Број испитаника Бања Лука 484 Модрича 45 Бијељина 145 Приједор 87 Братунац 16 Рудо 22 Чајниче 36 Шамац 42 Дервента 37 Шековићи 13 Добој 62 Србац 51 Фоча 18 Теслић 54 Градишка 60 Требиње 76 Источно Сарајево 93 Угљевик 26 Козарска Дубица 18 Вишеград 19 Лопаре 24 Власеница 16 Милићи 14 Зворник 43 Укупно 1501 Регионална заступљеност испитаника прати регионалну демографску структуру у РС. Упитником су покривени сви дијелови РС. Исти принцип је примијењен и код типа насеља. Централни дио заузимају испитаници и породице из градских насеља, затим сеоских и приградских насеља. Овај упитник обухватио је 49% градских испитаника (то је приближно укупном проценту градског становништва), 20% испитаника из приградски и 31% испитаника који станују у сеоским насељима. Ако укрстимо полну структуру испитаника са типом насеља у коме живе, видимо да су жене знатно више заступљене од мушкараца, посебно у градском подручју, док 155

161 је та разлика мања у приградским и сеоским насељима. Што се тиче националне припадности, потпуно доминира српска националност, док су остали заступљени у сасвим малом проценту. Оваквим испитивањем су остварени услови да се обухвате и детектују мишљења и ставови испитаника, те садашња обиљежја, стање и проблеми породица у РС. Одабрани приступ ствара могућност да се приликом посматрања ставова испитаника и укрштаја података, узима и обзир тип насеља и регионална припадност испитаника, као и полна структура испитаника. У резултатима овог истраживања уочавамо значајне разлике у проблемима и потребама породица из појединих дијелова РС, као и разлика према типовима насеља. Графикон 34.: Тип насеља у коме живе испитаници Графикон 35.: Полна структура испитаника према типу насеља 156

162 Графикон 36.: Националност Графикон 37.: Вјероисповијест 2. Основна обиљежја породица (породичних домаћинстава) Прво обиљежје породице, које нам упитник пружа, односи се на на њен континуитет боравка у насељеном мјесту у коме су анкетари провели истраживање. Графикон 38.: Континуитет породице у садашњем мјесту боравка Видимо (Графикон 38) да је 59% испитаника домицилног становништва, што говори о континуитету породице у том подручју и даје нам специфичан аспект посматрања ставова испитаника. Томе треба додати и 6% испитаника који су у садашња мјеста становања досељени прије 157

163 избијања сукоба у БиХ. Упитник је обухватио 10% испитаника из категорије избјеглица, чак 17% расељених лица, те 4% оних који су се вратили у своја предратна насеља након боравка у избјеглиштву или ресељењу. Табела 52. и Графикон 39. показују структуру породичног домаћинства у којој уочавамо да највише испитаника потиче из четворочланих, затим трочланих, двочланих, па затим петочланих породица. Упитником је обухваћено и 100 једночланих домаћинстава, док нешто више од 100 испитаника потече из шесточланих и вишечланих породица. Овај летимичан преглед упућује на став да у РС нема много породица са великим бројем чланова: било да је ријеч о нуклеусној породици, или домаћинству у коме су смјештене три генерације и које представља оно што се у демографији некада означава као проширена породица. Ако се број чланова помножи са бројем породичних домаћинстава, онда може да се каже да су наши испитаници, као представници својих породица и домаћинстава, изнијели ставове и мишљење о проблемима и питањима 5214 грађана РС. Табела 52.: Структура породичног домаћинстава (ПД) Бр. чланова Бр. домаћинстава Укупно 1501 Графикон 39.: Структура домаћинства 158

164 Када се погледа полна структура носилаца породичног домаћинства, уочавамо да је 14% жена носилаца домаћинства, те да је приближно подједнак број жена носилаца ПД у градским и сеоским насељима. Већина домаћинстава у којима су жене носиоци су двочлана, једночлана домаћинства или породице жена са малољетном дјецом. Највећа група старосне доби жена носилаца ПД припада групи од 40 до 65 година старости. Напомињемо да је испитивањем обухваћено 65% носилаца породичног домаћинства, док су остало чланови породице/домаћинства. Графикон 40.: Брачни статус чланова ПД Од укупног броја чланова породичног домаћинства испитаника, њих 56% се налази у формално-брачној заједници (удато/ожењено), што јасно указује на чињеницу да је у нашој социо-културној средини склапање брака, још увијек, преовлађујућа колективна норма у сфери регулисања брачних односа. Иако је у новије вријеме присутан све већи број развода бракова, то се у нашем истраживању није показало као чињеница која би то потврдила. Нису у значајнијој мјери распрострањене заједнице као алтернатива формално-брачном уобличавању партнерских односа (6%). Такође, знатан број испитаника, 36%, од укупног броја испитаних, јесте неудато/неожењено, не живи са партнером. Највећи број ових испитаника је у животној доби од 25 до 28 година старости. Ово јасно указује на чињеницу да се помјера граница животне доби када млади људи ступају у неки вид партнерских односа. Може се претпоставити да млади људи ступање у било какав вид партнерских односа не виде као нешто чему би дали приоритет у односно на неке друге животне аспирације, а одлуку о томе доносе тек по остварења одређених егзистенцијалних услова (образовање, запослење, рјешавање стамбеног питања и сл.). 159

165 Графикон 41.: Школска спрема одраслих чланова ПД Већина испитаника и чланова њихових породица (одрасли чланови) има завршену средњу школу (40% четворогодишњу/петогодишњу или двогодишњу/трогодишњу - зависно од ранијег система образовања), 11% има високу школу, 6% вишу, док је 7% без школе и 8% са непотпуном школом. Упитником је обухваћено 25 испитаника и чланова њихових породица који имају образовање нивоа магистра, као и 13 доктора наука. Тако је покривена цијела образовна скала и пружа значајне могућности приликом укрштања ставова испитаника са нивоом образовања. Графикон 42.: Радни статус чланова породичног домаћинства (избор ) Из Графикона 42. види се да је свега 40% испитаника и чланова њихових домаћинстава има стално запослење, 26% њих спада у категорију издржаваних лица и 20% је без запослења. Ово јасно указује на лош материјални статус породица, јер на једног запосленог долази више од једне незапослене или издржаване особе (1,15 особа). 160

166 Графикон 43.: Здравствено стање чланова ПД На Графикону 43. видимо да су испитаници и чланови њихових породица у добром здравственом стању, што дјелимично одудара од података које смо прикупили из других истраживања и добили од институција које се баве здравственом заштитом, или прате кретања, стање и трендове у тој области. Свега 9% испитаника приказало је своје здравље и здравље чланова своје породице/домаћинстава у зони хроничних обољења. Може се изразити извјесна резерва на ове ставове: можда су испитаници жељели да љепше прикажу здравствено стање чланова своје породице, јер је то осјетљиво питање и подлијеже емотивном дијелу ставова, мишљења и исказа. Графикон 44.: Обухваћеност здравственим осигурањем На Графикону 44. уочавамо да је 4% чланова ПД без здравственог осигурања, што би требало да значи да је потребан мали напор како би се остварио потпуни обухват породица здравственим осигурање. Међутим, подаци које смо прикупили из других извора и добили од других надлежних институција задужених за евиденцију о броју здравствено осигураних лица, показују да је овај проценат лица знатно већи, те да треба предузети конкретне мјере како би сваки грађанин у РС, по неком основу, требао да остварује право на здравствено осигурање. 161

167 3. Материјални статус и услови становања породице Графикон 45.: Укупни мјесечни приходи Материјално стање испитаника и чланова њихових ПД, наговјештава Графикон 45, који приказује укупне мјесечне приходе. Напомињемо да 6 испитаника (0,4%) нису хтјели да дају податке о укупном материјалном стању своје породице. Видимо да је 6% породица без сталних прихода, да 9% њих има до 300 КМ мјесечно, док скоро четвртина (24%) има укупна мјесечна примања између 300 и 600 КМ. Дакле, једна трећина породичних домаћинстава има укупна мјесечна примања до 600 КМ. Ако се томе дода и 6% оних без сталних примања, видимо да око 40% породица из нашег упитника има веома мала или скромна укупна мјесечна примања. Податак да 60% породичних домаћинстава из упитника има укупна мјесечна примања до 1000 КМ (од тога 10% без сталних примања), даје цјеловиту слику материјалног стања породичних домаћинстава у РС. Треба истаћи да 11% породица имају примања између 1500 и 2000 КМ, као и да 4% имају више од 3000 КМ укупних мјесечних примања. Графикон 46.: Укупна мјесечна примања ПД према типу насеља 162

168 Ако укупна материјална примања укрстимо са типом насеља у коме наши испитаници живе, долазимо до сазнања да је приближна висина примања у приградским и сеоским насељима, да село доминира у категорији без сталних мјесечних примања и категорији до 300 КМ, као и да градска породична домаћинства доминирају у категорији примања већих од КМ мјесечно. Графикон 47.: Извори прихода ПД Када се погледају извори прихода ПД, видимо да 75% испитаника сматра да укупни мјесечни приходи потичу из радног односа, да 12% испитаника наводи приходе по основу ПИО, док 4% наводи неке друге изворе који нису наведени у упитнику. Занимљиво је да само 3% испитаника помиње предузетништво као извор укупних мјесечних прихода. Такође, треба додати да 3% испитаника није дало податке о изворима мјесечних прихода својих породица, односно породичних домаћинстава. Табела 53.:Укупни мјесечни трошкови породичног домаћинства ( ПД) Износ у КМ Бр. ПД Износ у КМ Бр. ПД

169 Укупни мјесечни трошкови ПД, према мишљењу испитаника, показују веома шаролику слику стања породица, њихових, потреба и могућности. Карактеристично је да се наводе цифре које нису заокружене на десет или сто конвертибилних марака. Резултати истраживања указују на скромност испитаника и њихових породица, као и неку врсту резигнације на своју материјалну ситуацију Примјећује се и несклад процената између онога што су испитаници изнијели као укупна примања и укупне мјесечне трошкове. Тако имамо више процената трошкова преко КМ, него што је то исказано у приходима. То указује да постоје различити начини пуњења породичног буџета. Ако поредимо исказе испитаника о укупним приходима и укупним мјесечним трошковима породица са ставовима и личним утисцима о материјалном статусу ПД, видимо да 27% испитаника мисли да је материјални статус њихове породице лош, а 12% да је веома лош. То је нешто мање од једне трећине и представља повољнији утисак него што се може закључити из претходних табела и графикона о укупним примањима и укупним мјесечним трошковима. Видимо (Графикон 47) да 43% испитаника сматра да је укупан материјални статус породица добар, 4% да је веома добар. Ако се ови ставови укрсте са полном структуром испитаника, уочавамо да жене чине знатно већу групу међу оних 14% који не могу да оцијене укупан статус своје породице, као да доминирају и у групи оних који сматрају да је тај статус веома лош. Оба пола имају подједнако мишљење када оцјењују да је укупан статус њихових породица/домаћинстава веома добар. 164

170 Графикон 48.: Како оцјењујете укупан материјални статус ваше породице Графикон 49.:Оцјена испитаника) укупног материјалног статуса породице (према полу 4. Обраћање породица за помоћ Податак да се тек 12% испитаника изјаснило да се њихова породица обраћала некоме за помоћ у претходном периоду, указује на чињеницу да породице настоје да искористе све унутрашње резерве када се сусретне са потребама и проблемима који прелазе уобичајену породичну ситуацију и стање. Графикон 50.: Да ли се ваша породица обраћала некоме за помоћ? 165

171 Графикон 51.: Коме се породица обраћала? У структури оних којима се породица обраћала за помоћ, доминира Центар за социјални рад, као и општинске службе, укључујући и начелника. Сљедећа адреса на коју су се испитаници и чланови њихових ПД обраћали јесу сродници и пријатељи. Графикон 52.: Да ли вам је пружена помоћ за коју сте се обраћали Када се постави питање да се сазна да ли је пружена тражена помоћ (Графикон 52), долазимо до алармантног податка: 45% наводи да им није пружена помоћ. Ако имамо у виду да је 12% њих тражило помоћ, а од тога помоћ је пружена мање од пола, онда закључујемо да је нешто више од 5% породица из нашег упитника добило тражену помоћ. То нам говори да има доста простора да се побољшају услови и ресурси институција које брину о породици, а назначене су као неко ко треба да им пружи помоћ. На питање да сами наведу која врста помоћи им је пружена, испитаници одговарају (Графикон 53) да је ријеч о донацијама, грађевинском материјалу, дјечијем додатку, новчаним накнадама, стипендијама и књигама за дјецу. Када се испитаницима пружи прилика да отворено изнесу став о томе која врста помоћи им је пружена, они онда изнесу став да немају коме да се обрате за помоћ, што казује о недовољној информисаност, недовољној едукацији и активности органа и институција у локалним заједницама које су дужне да прате породице. 166

172 Графикон 53.: Врста пружене помоћи 5. Породица и популациона политика Графикон 54.: Подаци о коришћењу вртића За укупно стање, могућности и перспективе породице у РС, важно је размотрити како функционишу сервисне службе и институције које треба да пруже помоћ породици у подизању, одгајању и школовању дјеце. Из упитника видимо да 73% дјеце није обухваћено услугама вртића, док свега 27% користи услуге вртића. Ако ове податке укрстимо са типом насеља, видјећемо да више од 50% градске дјеце није обухваћено услугама вртића, а из приградског насеља њих чак 70% није обухваћено. 167

173 Графикон 55.: Зашто дијете није ишло у вртић На Графикону 55. видимо да је највише испитаника одговорило да су у породици постојали, или сада постоје добри услови за одгој дјеце, па им нису биле неопходне услуге вртића. Овај одговор је одабрало знатно више жена него мушкараца. То је индикатор традиционалног гледања на одгој предшколске и сасвим мале дјеце, али може бити и индикатор смањеног повјерења у услуге вртића. Велики број испитаника није одговорио на питање зашто дијете није ишло у вртић, док је свега 6% њих истиче да није било вртића у близини њиховог становања. Интересантно је да се директно само 3% испитаника изјаснило да сматра да одлазак у вртић није добар за дијете. За тај став се изјаснило много више мушкараца него жена. Графикон 56.: Задовољство услугама вртића код испитаника који га користе Од оних испитаника чије су породице користиле услуге вртића, 39% је потпуно задовољно услугама вртића, 32% услуге оцјењују као веома добре, што значи да је 71 проценат испитаника, корисника услуга вртића, задовољно тим услугама (Графикон 56). За вртиће може бити охрабрујуће да је само 5% потпуно незадовољно услугама вртића, те да је још 5% врло 168

174 мало задовољно услугама вртића. Ово може бити индикатор који указује да је потребно више учинити како би се услуге вртића приближиле корисницима и они били боље упознати са предностима, могућностима и карактеристикама вртића, јер они који су користили вртић имају повољне оцјене о квалитету његових услуга. Према томе, може се кориговати став да испитаници немају повољно мишљење о услугама вртића, који је раније назначен (Графикон 54), тако што ћемо констатовати да је то априорни став испитаника који нису користили услуге вртића. Графикон 57.: Задовољство условима смештаја према полу испитаника Табела 54.: Задовољство осталим услугама вртића Услуга Рангирајте задовољство услугом (1-незадовољство; 5- потпуно задовољство) Брига о дјеци 3 % 4 % 20 % 34 % 39 % Исхрана 6 % 7 % 19 % 34 % 34 % Васпитање 3 % 5 % 19 % 34 % 39 % Образовање 1 % 6 % 18 % 37 % 38 % Цијена смјештаја 6 % 12 % 23 % 30 % 29 % Вријеме рада 5 % 3 % 15 % 30 % 47 % Ако погледамо ставове испитаника о појединачним услугама, видимо да су корисници вртића, у великој мјери, веома задовољни тим услугама. Табела 55.: Без обзира да ли користите услуге вртића, шта мислите најважније да вртић пружи дјеци? шта је Категорија Рангирајте од најважнијег (1) до најмање важног (9) Да бораве док сам/смо на послу 2 Да ради и викендом 9 Сигурност 1 Социјализацију 5 Културне, радне и хигијенске навике 6 Добра њега и исхрана 4 Васпитање 7 Друге активности 8 Образовање и припрема за школу 3 169

175 Посебно је занимљиво што жене предњаче у позитивним исказима о задовољству пруженим услугама у вртићима, али, такође, имају и више замјерки на услуге, него мушкарци. Из овога се може извести став да вртић остаје веома важан сервис за помоћ породици у одгоју и подизању дјеце, те да треба даље развијати овај сервис и учинити га још доступнијим породицама. Табела 55. нам пружа занимљив и карактеристичан став испитаника о томе шта је најважније да вртић пружи дјеци. Сигурност је на првом мјесту, затим потреба да дјеца бораве док су родитељ(и) на послу, те као треће, образовање и припрема за школу. Изненађујуће дјелује да су радне и хигијенске навике на трећем мјесту, као и да је потреба да вртић ради током викенда на посљедњем месту. Ово нас увјерава да испитаници имају класичну перцепцију вртића као сервиса који треба да чува дјецу док су родитељи на послу и да их упути у оно за шта родитељи немају стрпљења, док су васпитна улога, друге активности и улога социјализације од секундарног значаја. Ипак, видимо да је вртић веома битан сервис који помаже породици и да га треба даље унапређивати. Графикон 58. Да ли помажете дјетету у школским обавезама? Графикон 59. Да ли се дијете бави још неким активностима? 170

176 Испитаници који имају дијете школског узраста, најчешће су бирали став да треба помагати дјетету у школским обавезама, док је нешто мање од 10% оних који сматрају да дјецу не треба навикавати на помоћ родитеља у школским обавезама, као и оних чија су дјеца довољно сналажљива и самостална да не траже помоћ родитеља. На Графикону 59. можемо видјети да доста дјеце наших испитаника има неке друге активности, осим школских обавеза. То нам говори да скоро свако друго дијете има неке друге активности, осим школских обавеза, те да је то врло важно опредјељење породица да утичу на формирање различитих интересовања код дјеце. Треба напоменути да је спорт најчешћа додатна активност дјеце. На питање да изнесу свој став о могућности отварања савјетовалишта за породице у оквиру школе или вртића, испитаници су позитивно реаговали на такву могућност (Табела 56) Овде су одговарали сви испитаници, без обзира да ли имају школско или предшколско дијете или их немају. Испитаници са 77 и више процената прихватају савјетовалиште које би се бавило питањима едукације, рјешавања проблема у вези са дјецом, као и размјене искуства са другим родитељима, док мање од 50 процената прихватају став да се савјетовалиште бави питањима планирања породице и рјешавања конфликта у породици. Прво што можемо констатовати из ових ставова, односи се на то да испитаници и даље тешко прихватају савјетовалишта везана за унутрашње ствари породице, мада би било право мјесто да се о томе разговара баш у оквиру школе или вртића, посебно за оне породице чија дјеца користе те услуге. Ако ове ставове укрстимо са полном структуром испитаника, видјећемо да жене много више одбацују могућност савјетодавних услуга у планирању породице, док подједнако се противе савјетима за рјешавање породичних конфликта. Додајмо да се 5% испитаника није изјаснило у вези са ова два питања. Табела 56.: Теме којима би се бавило савјетовалиште за породицу у оквиру школе или вртића Активност Да (%) Не (%) Планирање породице Васпитање дјеце Рјешавање проблема у вези са дјететом Рјешавање конфликта у породици Размјена искуства са другим родитељима Едукације из области здравства и заштите На Графикону 60. приказане су оцјене испитаника садашње популационе политике у РС. Видимо да 44% испитаника сматра да је та политика лоша, 37% да није стимулативна, док 6% испитаника мисли да је добра, а мање 171

177 од један проценат да је веома добра. Када се овај став укрсти са полном структуром испитаника, долазимо до податка да скоро подједнако овај став дијеле мушкарци и жене. Графикон 60.: Како оцјењујете садашњу популациону политику у РС? Табела 57: Оцјена мјера које би могле да олакшају родитељима да рађају и подижу дјецу Мјера Плаћено одсуство за све жене које роде дијете без обзира да ли су запослене или не Признавање радног стажа женама од 3 године за свако рођено дијете Скраћено радно вријеме и мужу и жени на 6 сати у трајању од 3 године Потпуни обухват дјеце предшколским установама Организовање посебне општинске службе за помоћ породици Дјечији додатак у зависности од прихода породице Новчана помоћ при рођењу сваког дјетета Једнак износ дјечијег додатка за свако дијете Сервис за збрињавање дјеце прије и послије школе и за вријеме распуста Субвенционисани кредити за изградњу или куповину стана Отварање савјетовалишта за брак и родитељство у свакој општини Организована брига од стране општине за старе, изнемогле особе и особе са инвалидитетом Неважно (%) Мало важно (%) Важно (%) Неопходно, одлучујуће (%)

178 Када се постави питање да испитаници оцијене која мјера би подстакла више рађања дјеце и њихово подизање, уочавамо да све набројане мјере привлаче испитаника, те да су их означили као важним и одлучујућим. Највише их занима могућност плаћеног одсуства и признавање радног стажа од 3 године женама за свако рођено дијете. Најмање их занима отварање савјетовалишта за породицу у свакој општини и сервис за збрињавање дјеце током викенда и за вријеме распуста. На основу ових ставова би се могла извести процјена могућег репродуктивног понашања становника у РС у смислу одлучивања о рађању већег броја дјеце, када би се покренуле неке мјере популационе политике којим би се ублажило дјеловање ограничавајућих и инхибирајућих реалних услова и контекста у којем се репродукција остварује. У погледу перцепције чиниоца који би могли да утичу на опредјељивање појединаца да имају одређени број дјеце, као најбитнија структурна рјешења перципирани су: мјере које су усмјерене на непосредну финансијску подршку породицама са дјецом, углавном, стамбена и финансијска помоћ, као и веће и брже запошљавање младих (Графикон 61). Могло би се закључити да код испитаника постоји спремност и жеља за реализацију родитељске улоге. Из овога се могу, у некој мјери, утврдити одреднице пада фертилитетне мотивације за родитељство. На директно питање да ли би напустили посао и посветили се подизању дјеце а да за то вријеме од државе добијају плату, 52% испитаника је одговорило негативно (Графикон 61). То говори да је посао важан за испитанике и да би радије прихватили неку другу помоћ у подизању и одгајању дјеце. Графикон 61.: Ако би сте од државе добили плату до подижете дијете, да ли бисте прекинули поса и посветили се подизању дјеце? 173

179 Графикон 62.: Шта је најважније код додатка за дјецу Из Графикона 62. видимо да је испитаницима дјечији додатак врло важна категорија, да даје сигурност да се одлуче на рађање и одгајање дјеце (35%), као и да су примања редовна. Износ и трајање су мање важни од претходна два става. То нас упућује на закључак да је дјечији додатак веома важна компонента у помоћи породицама. Графикон 61.: Жељени број дјеце (према полу испитаника) Са аспекта висине репродуктивних норми и могућег репродуктивног понашања, битан је садржај мотивационе основе родитељства (социоекономски, социо-културолошки, психо-социјални и сл.) Претходни Графикон (63) даје преглед ставова испитаника о жељеном броју дјеце. Испитаници имају издиференциран став у погледу жељеног броја дјеце. Преовладавајући су ставови да је број жељене дјеце двоје и троје, а незнатан број њих се изјаснио да би жељело да има само једно дијете. Ове ставове једнако су заступале жене (црвена боја) и мушкарци (плава боја). Ниска је учесталост ставова код испитаника о рађању, односно о жељи да имају већи број дјеце (четворо и више). Нешто мање 174

180 од десет процената се изјаснило да би жељело да има четворо дјеце. Овдје је видљива неусклађеност у ставовима међу половима, жене се знатно више изјашњавају о намјери да имају већи број дјеце. Ово је важан податак за припрему мјера које државне институције могу пружити као помоћ породици. Концентрација свих мјера и стратегије треба да буде да се обезбиједе услови за што боље функционисање, стабилност и развој породица са двоје и троје дјеце. Чињеница која охрабрује јесте да се занемарљив број испитаника изјаснио да не жели уопште да има дијете, што још упућује на закључак да се код нас реализација родитељске улоге готово подразумијева, без обзира на број жељене дјеце и животну доб (будућих) родитеља. Напомињемо да поред оних 130 испитаника који нису могли да оцијене наведене ставове, 251 испитаник није хтио да одговори на ово питање. Сличне ставове испитаници су имали и када је у питању изјашњавање о разлозима зашто нису остварили жељени број дјеце (Графикон 64). Графикон 64.: Разлози неостварење жељеног броја дјеце (према полу испитаника) Иако се велики број испитаника није изјаснио о разлозима неостварења жељеног броја дјеце, међу испитаницима који су то учинили, скоро у подједнакој мјери, издвајају се чиниоци који су утицали да имају мањи број дјеце од жељеног: здравствени, лични, економски, неизвјесност и несигурност у друштву и држави. Број дјеце коју су испитаници жељели да имају, односно њихово репродуктивно понашање, детерминисано је условима у којима се рађање и родитељство остварују. Мали број испитаника, оба пола, изјаснио се да је због посла и каријере и тешкоћа у подизању дјетета није остварио жељени број дјеце, што значи да је у нашој социо-културној средини родитељство високо вредновано. Такође, имајући у виду све чиниоце које су анкетирани навели, јасно је да постоји свјесна активност планирање породице, јер само 126 испитаника је навело здравствени разлог као препреку у остварењу жељеног броја дјеце. Одлучивање о рађању дјеце јесте процес који подразумијева разматрање одређених услова, како на индивидуалном, тако и на друштвеном/државном нивоу. 175

181 6. Стамбени и имовински статус породица Графикон 65.: Укупан стамбени статус Графикон 62.:Стамбени статус према носиоцу породичног домаћинства(пд) Графикон 67.: Остала имовина у поседу чланова ПД 176