Примена тербутилазина у комбинацији са хербицидима различитих механизама деловања у усеву кукуруза

Transcript

1 УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ Департман за фитомедицину и заштиту животне средине Милица Дудић, дипл. инж. Примена тербутилазина у комбинацији са хербицидима различитих механизама деловања у усеву кукуруза Нови Сад, 2017.

2 УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ Департман за фитомедицину и заштиту животне средине Кандидат Милица Дудић Ментор Др Маја Меселџија, ванр. проф. Примена тербутилазина у комбинацији са хербицидима различитих механизама деловања у усеву кукуруза Нови Сад, 2017.

3 Срдачно се захваљујем свом ментору проф. др Маји Меселџији на избору теме, корисним саветима, сугестијама, разумевању и указаној помоћи током израде мастер рада. Захваљујем се и осталим члановима комисије, проф. др Сањи Лазић, и проф. др Горану Јаћимовићу на сарадњи, стручној помоћи и саветима. Желела бих овом приликом да се захвалим својој породици на подршци и љубави коју су ми пружили током студија.

4 Комисија за одбрану и оцену мастер рада Др Маја Меселџија, ванредни професор Ужа научна област Фитофармација Пољопривредни факултет, Нови Сад -Ментор- Др Сања Лазић, редовни професор Ужа научна област Фитофармација Пољопривредни факултет, Нови Сад -Председник комисије- Др Горан Јаћимовић, доцент Ужа научна област Ратарство и повртарство Пољопривредни факултет, Нови Сад -Члан-

5 САДРЖАЈ РЕЗИМЕ SUMMARY 1. УВОД ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ ПРИВРЕДНИ ЗНАЧАЈ КУКУРУЗА КОРОВИ У УСЕВУ КУКУРУЗА ЗАШТИТА КУКУРУЗА ОД КОРОВА ЗАДАТАК И ЦИЉ РАДА МАТЕРИЈАЛ И МЕТОДЕ РАДА ОСНОВНИ ПОДАЦИ О ОГЛЕДУ ПОДАЦИ О ВРЕМЕНСКИМ УСЛОВИМА РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА ПРЕГЛЕД ПРИСУТНИХ КОРОВСКИХ ВРСТА ЕФИКАСНОСТ ПРИМЕЊЕНИХ ХЕРБИЦИДА ЗАКЉУЧАК ЛИТЕРАТУРА...50

6 РЕЗИМЕ На основу штета које проузрокују корови у усеву кукуруза, вршено је испитивање ефикасности већег броја хербицида на бази различитих активних материја у циљу сузбијања доминантних коровских врста. Огледи са испитиваним хербицидима су постављени на следећим локалитетима: Зобнатица, Руски Крстур и Горња Бадања. У сва три огледа су коришћени EPPO/OEPP стандарди (2008) у циљу испитивања ефикасности и фитотоксичности примењених хербицида у различитим количинама и комбинацијама. На огледним парцелама доминирале су следеће врсте корова: Abutilon theophrasti Medic., Amaranthus retroflexus L., Ambrosia artemisiifolia L., Avena fatua L., Bilderdykia convolvulus L., Cannabis sativa L., Chenopodium album L., Chenopodium hybridum L., Cynodon dactylon (L.) Pers., Cirsium arvense (L.) Scop., Datura stramonium L., Galinsoga parviflora Cav., Helianthus annuus L., Hibiscus trionum L., Matricaria chamomilla L., Mentha arvensis L., Polygonum aviculare L., Plantago minor L., Potentilla reptans L., Rumex patientia L., Solanum nigrum L., Sonchus arvensis L., Taraxacum officinale Web., Veronica persica Poir., Xanthium strumarium L. На присутну коровску флору на испитиваном локалитету Горња Бадања, комбинација хербицида тербутилазин+с-метолахлор, примењених после сетве а пре ницања корова и кукуруза, је имала слабу ефикасност (K E = 59,70-66,30%). На присутну коровску флору на испитиваном локалитету Руски Крстур, комбинација хербицида тербутилазин (125 g/l) и мезотрион (50 g/l), је имала током прве оцене задовољавајућу ефикасност (K E = 88,61%) а током друге добру ефикасност (K E = 94,72%) на присутну коровску флору. На присутну коровску флору на испитиваном локалитету Зобнатица, комбинација хербицида тербутилазин (326 g/l) и мезотрион (50 g/l), је имала задовољавајућу (K E = 81,94%) и добру ефикасност (K E = 92,77%) Кључне речи: тербутилазин, кукуруз, мезотрион, С-метолахлор, ефикасност

7 SUMMARY Based on the damage caused by weeds in maize crops, it was done testing of the efficacy of a large number of herbicides based on different active ingredients in order to suppress the dominating weed species. The experiment with applied herbicides have been placed at the following locations: Zobnatica, Ruski Krstur and Gornja Badanja. In all three experiment were used EPPO/OEPP standards (2004) to investigate the efficacy and phytotoxicity of the herbicide in various quantities and combinations. Experimental plots were dominated by the following types of weeds: Abutilon theophrasti Medic., Amaranthus retroflexus L., Ambrosia artemisiifolia L., Avena fatua L., Bilderdykia convolvulus L., Cannabis sativa L., Chenopodium album L., Chenopodium hybridum L., Cynodon dactylon (L.) Pers., Cirsium arvense (L.) Scop., Datura stramonium L., Galinsoga parviflora Cav., Helianthus annuus L., Hibiscus trionum L., Matricaria chamomilla L., Mentha arvensis L., Polygonum aviculare L., Plantago minor L., Potentilla reptans L., Rumex patientia L., Solanum nigrum L., Sonchus arvensis L., Taraxacum officinale Web., Veronica persica Poir., Xanthium strumarium L. At the present weed flora at the experimental location of Gornja Badanja, the combination of terbutylazine + S-metolachlor, applied after seedtime and before the emergence of weeds and maize, had a low efficiency (K E = 59,70-66,30%). At the present weed flora at the experimental location of Ruski Krstur, the combination of herbicide terbutylazine (125 g/l) + mesotrion (50 g/l), had a satisfactory efficiency during the first assessment (K E = 88,61%), and during the second good efficacy (K E = 94.72%) for the present weed flora. At the present weed flora at the experimental location of Zobnatica, a combination of herbicide terbutilazine (326 g/l) and mesotrione (50 g/l) had a satisfactory (K E = 81.94%) and good efficiency (K E = 92.77%) Key words: terbutylazine, maize, mesotrion, S-metolachlor, efficiency

8 1. УВОД Кукуруз се убраја у најзначајније гајене биљне врсте. По сетвеним површинама заузима треће место после пшенице и пиринча, а по количини произведеног зрна, друго место у свету. У години постао је први усев по произведеној количини зрна. По обиму производње кукуруз је и код нас најзаступљенији усев (Виденовић и Дринић, 2002; Стефановић и сар., 2011). Пореклом је из Америке, а о ужој постојбини постоји неколико хипотеза, али је највероватнија теорија о његовом мексичком пореклу, где су нађене многобројне форме кукуруза. Једногодишња је биљка, из фамилије Poaceae. Припада групи једнодомих биљака, са једнополним цветовима: мушки цветови супљени су у метлици којом се завршава главни изданак, а женски цветови су скупљени у посебној цвасти-клипу, којим се завршавају скраћени бочни изданци (Јевтић, 1986). Коровска заједница кукуруза у Србији је врло богата у врстама и броји преко 150 врста, али све оне немају исти значај. Међу њима се налазе одређене које чине карактеристичан скуп. Оне су, не само широко распрострањене, већ поред великог степена сталности имају велику квантитативну заступљеност (Ковачевић, 2008). Усев кукуруза је веома осетљив на присуство корова, посебно у почетним фазама свога развоја, а што се касније може уочити и кроз смањење приноса (Gosheh et al., 1996; Evans et al., 2003). Због тога су хербициди основни начин решавања овог проблема. Када се говори о сузбијању корова у кукурузу, последњих година тежиште се пребацује на фолијарне хербициде, при чему се тежи постизању њихове максималне ефикасности и то првенствено због: (1) умањене ефикасности земљишних хербицида у условима недовољне количине падавина, (2) ограничења у коришћењу тербутилазина, (3) појаве резистентних

9 популација корова, као и (4) увођења фолијарних хербицида који су изузетно ефикасни у сузбијању већег броја коровских врста (Радивојевић и сар., 2015). При хемијском сузбијању корова у кукурузу, треба познавати врсте присутних корова датог станишта, особине земљишта, плодоред, цену хербицида и њихове апликације. Ефекат хербицида на корове је већи уколико су све агротехничке мере изведене у складу са природним условима и потребама усева кукуруза. Решења се траже у датим агроеколошким условима појединих производних региона, јер ће на тај начин уз остале технолошке захтеве, и приноси кукуруза бити већи (Марковић и сар., 2002). 2

10 2. ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ 2.1. ПРИВРЕДНИ ЗНАЧАЈ КУКУРУЗА Привредни значај кукуруза проистиче из особина саме биљке, разноврсности његове употребе и обима производње. Данас кукуруз користе директно или индиректно милиони људи у свету, а у највећој мери се користи у исхрани домаћих животиња, затим у прехрамбеној индустрији и за људску исхрану. Код кукуруза се са успехом може користити читава биљка, како у зрелом, тако и у зеленом стању. Најшира употреба кукуруза је за исхрану стоке, а такође се може користити и за људску исхрану. Кукуруз се у неразвијеним земљама углавном користи у људској исхрани, и то у неоплемењеном стању, као просто самлевено зрно. У развијеним земљама се углавном користи за исхрану стоке, а у људској исхрани искључиво у оплемењеном стању као кукуруз шећерац или кукуруз кокичар. У развијеним земљама није занемарљива његова улога и у производњи еколошки прихватљивих горива (биогорива). Кукуруз има значајну улогу и у индустријској преради, а поред зрна може се прерађивати и цела биљка. У литератури се често наводи да се од целе биљке кукуруза, која укључује и зрно, може добити различитих производа (Латковић и сар., 2014). У погледу особина биљке кукуруза, у првом реду треба истаћи њен висок генетски потенцијал за родност, који је највећи међу свим житима. Према количини органске материје коју може дати долази у ред њивских биљака са највећом количином корисне органске материје. По количини зрна, у САД-у су забележени максимални приноси до 20 t/ha, док се код нас максимални приноси крећу 12 t/ha, а у условима наводњавања до 14 t/ha (Латковић и сар., 2014). 3

11 Поред напред наведеног привредног значаја кукуруза везаног за генетски потенцијал, широку и разноврсну употребу, површине и производњу, треба додати и његов агротехнички значај у одређеном систему гајења. Агротехнички значај кукуруза произилази из његових великих захтева у односу на обраду, ђубрење и негу. Управо, ови његови велики захтеви према условима гајења стављају га у ред најбољих предусева за различите њивске биљке. У нашој земљи он представља водећи предусев за другу, по површинама и значају, културу - пшеницу (Маринковић и сар., 2008). Кукуруз је врло интезивна и продуктивна култура, па је за његов раст и развиће неопходно остварити оптималне услове, тј. непрекидно обезбеђивати довољну количину ваздуха, воде и хранљивих материја. Без ваздуха у земљишту корен кукуруза не упија воду ни хранљиве материје. Коровске биљке знатно смањују принос кукуруза и погоршавају његов квалитет. Принос зрна и зелене масе кукуруза под утицајем корова смањује се за 25-27% и више. На кукуруз неповољно утиче коровска флора у току целе вегетације, а нарочито у почетном периоду раста и развића. Из тог разлога, за добијање високих приноса кукуруза највећи значај има чишћење усева од корова (Јевтић, 1986). Сузбијање корова, као мера неге кукуруза, је обавезна. Они се могу сузбијати механичким (ручним) и хемијским путем (хербицидима). С обзиром на недостатак радне снаге и високе трошкове ручног рада, данас се корови у кукурузу и другим њивским усевима уништавају готово искључиво применом хербицида. Код примене хербицида у кукурузу мора се водити рачуна о њиховом резидуалном (продужном) дејству у следећој години (Латковић и сар., 2014) КОРОВИ У УСЕВУ КУКУРУЗА Корови представљају сталне пратиоце гајених биљака. Као компоненте агрофитоценоза изграђују заједнице састава и грађе условљене не само врстом усева, већ и агроеколошким факторима средине. Карактеришу их биолошке и еколошке одлике које им омогућавају преживљавање неповољних услова у борби са чиниоцима средине и мерама које човек предузима ради њиховог сузбијања. Својим присуством корови наносе велике и разноврсне штете производњи кукуруза, које се испољавају у конкуренцији за животни 4

12 простор, светлост, воду и минералне материје. Корови отежавају обраду земљишта и изазивају допунске радове у производњи, а утичу и на квалитет биљних производа. Деловањем корова смањује се принос и повећава цена производње кукуруза (Марковић, 2002). Све врсте корова немају подједнаки значај у коровским заједницама усева кукуруза, тј. само мањи број врста учествује у изградњи карактеристичног скупа. Оне имају широку распрострањеност, велику сталност и квантитативну заступљеност у усеву кукуруза, међу којима су: Amaranthus retroflexus L., Chenopodium album L., Cirsium arvense (L.) Scop, Convolvulus arvensis L., Hibiscus trionum L., Cynodon dactylon (L.) Pers, Digitaria sanguinalis (L.) Scop, Polygonum aviculare L., Setaria glauca (L.) P.B, Setaria viridis (L.) P.B, Solanum nigrum L., Sorghum halepense (L.) Pers. Ове врсте су широко распрострањене (са степеном сталности V и IV), и у највећем броју случајева учествују у изградњи карактеристичног скупа врста коровске заједнице усева кукуруза. Другу групу чине коровске врсте са степеном сталности III и II, које на појединим локалитетима могу да буду доминантне врсте широког распрострањења. Међу њима су најзначајније: Amaranthus albus L., Capsella bursa pastoris (L.) Medic, Chenopodium hybridum L., Datura stramonium L., Erigeron canadensis L., Polygonum lapathifolium L., Portulaca oleracea L., Sinapis arvensis L., Sonchus arvensis L., Xanthium strumarium L. Највећи број констатованих врста је са степеном сталности I, тј. има уже распрострањење и среће се само у појединим регионима. То су врсте мале бројности и покровности, па самим тим немају велики значај у изградњи коровске заједнице усева кукуруза. Међу њима су: Atriplex patula L., Chenopodium polyspermum L., Mentha arvensis L., Senecio vulgaris L., Taraxacum officinale Web, Veronica hederifolia L. (Стефановић и сар., 2011). Међу коровима усева кукуруза велики значај имају врсте фам. Poaceae. Оне представљају само 10% присутних врста, а својом великом заступљеношћу и тешкоћама при сузбијању, значајан су чинилац закоровљености усева кукуруза. 5

13 2.3. ЗАШТИТА КУКУРУЗА ОД КОРОВА Савремена борба против корова у усеву кукуруза обухвата бројне и разноврсне мере сузбијања ради смањивања популације коровских биљака до нивоа који испољава најмање штете на гајеној биљци. Сузбијање корова се састоји од комплекса различитих начина њиховог елиминисања који се међусобно допуњују, и мора се спроводити интегрално у времену и простору како на обрадивим површинама тако и ван њих. Оно је утолико успешније уколико су ове мере усаглашеније са биолошким и еколошким особинама кукуруза и коровских биљака (Марковић, 2002). Мере сузбијања корова могу бити превентивне и директне. Под превентивним се сматрају оне којима се уклања сам извор закоровљавања обрадивих површина. Циљ ових мера је спречавање појаве и могућности преношења семена са једне на другу површину. У ове мере спадају: сетва чистог семена, исправан поступак са биљним отпадом, спречавање ширења корова стајским ђубривом и компостом, одржавање чистоће непољопривредних површина, покривање производних површина (малчирање) (Стефановић и Симић, 2012). Директне мере контроле корова обухватају све мере које се примењују у систему земљорадње: агротехничке, физичке, биолошке и хемијске (Ковачевић, 2008). Агротехничким мерама човек ствара повољне услове за гајене биљке, а с друге стране, посредно утиче и на сузбијање корова. Оне се изводе непосредно на ораницама и у усеву кукуруза, а обухватају плодоред, време обраде земљишта, основну и допунску обраду земљишта, време и густине сетве, ђубрење, наводњавање, међуредну култивацију и остале мере ради елиминисања корова и повећања приноса кукуруза (Марковић, 2002). Примена физичких мера подразумева непосредно уништавање корова, покривање, коришћење пламена и прегрејане водене паре, натапање водом, примену електричне струје и микроталасног зрачења. Међутим, због економских и других разлога већина ових мера нема ширу примену у пољопривреди (Стефановић и сар., 2011). 6

14 Биолошке мере борбе заснивају се на употреби сваког организма који омета развиће и размножавање појединих врста корова, као што су: животиње, инсекти и гриње, микробиолошки агенси (патогене гљиве, бактерије), метаболити гљива (токсини), више биљке компетитори и антагонисти и човек (Марковић, 2002). Хемијске мере сузбијања остварују се применом хербицида, супстанци за непосредно уништавање корова. Имају низ предности у сузбијању корова, обезбеђују ефикасну и правовремену заштиту кукуруза чак и при неповољним условима спољашње средине. Ефикасност хербицида, у зависности од њихове перзистентности, испољена је у много дужем временском периоду него при примени агротехничких мера сузбијања. Применом хербицида значајно се смањује учешће људског рада, а само сузбијање корова остварује се брзо и ефикасно (Марковић, 2002). У усеву кукуруза користе се селективни хербициди контактног и транслокационог деловања. Примењују се третирањем земљишта пре, у време или непосредно после сетве а пре ницања усева и корова, а постоји и добар избор хербицида који се могу користити у току вегетације кукуруза. С обзиром на истовремену заступљеност врста фам. Poaceae и широколисних врста, у пракси се, ради проширења спектра деловања и повећања ефикасности, најчешће користе двојне или тројне комбинације хербицида. Примена хербицида у усеву кукуруза је у сталном порасту у свету и код нас, обухватајући из године у годину све веће површине. Наша земља је врло брзо и ефикасно усвајала достигнућа савремене фитомедицине. У борби против корова постигнути су велики успеси (Стефановић и сар., 2011). У условима интензивне агротехнике где се гаје високородне сорте и хибриди, уз обавезну примену хербицида, временом је дошло и до промене у самој технологији гајења овог усева. Користе се нови начини обраде земљишта, при чему се изостављају поједини радни захвати, а такође је и све учесталије гајење кукуруза у монокултури (Шинжар и Јањић, 1995). 7

15 Понуда и избор хербицида за сузбијање корова у усеву кукуруза се мења из године у годину. Хемијска једињења која су се као хербициди користила у усеву кукуруза се, хронолошки посматрано, могу поделити у групе, што истовремено представља и етапе развоја у овој области: I. Хормонски хербициди (2,4-Д; МЦПА и др.), намењени за сузбијање широколисних корова; II. Триазини (атразин, симазин, прометрин, тербутилазин и др.) намењени за сузбијање широколисних корова; III. Ацетанилиди, тиокарбамати (алахлор, пендиметалин, метолахлор, ЕПТЦ) намењени за сузбијање травних корова; IV. Хербициди осталих група (примена у току вегетације): А. Флурохлоридон, бентазон, пиридат, дикамба, флуроксипир и њихове комбинације, намењени за сузбијање једногодишњих и вишегодишњих широколисних врста корова, Б. Сулфонилуреа хербициди (примсулфурон-метил, римсулфурон, тифенсулфуронметил, форамсулфурон) намењени за сузбијање једногодишњих и вишегодишњих травних корова, Ц. Нове групе хербицида (мезотрион, изоксафлутол, темботрион, топрамезон) намењени за сузбијање широколисних и травних врста корова, третирањем после сетве и у току вегетације кукуруза (Стефановић и сар., 2011). Тербутилазин Основна својства тербутилазина као хербицида први пут су објавили Gast i Frankhauster године. У примену га је увела фирма Geigy. Тербутилазин је селективни хербицид из групе хлортриазина (сл. 1). Апсорбује се углавном преко корена. Инхибира транспорт електрона у процесу фотосинтезе и друге ензиматске процесе. 8

16 Слика 1. Структурна формула тербутилазина ( Structure html) Примењује се пре или после ницања за сузбијање корова у кукурузу, сирку, виновој лози, воћарству, цитрусима, кафи, кромпиру, грашку, пасуљу, шумарству. Примењује се само код засада старијих од 4 године, у периоду пре кретања вегетације (почетак зиме, рано пролеће). Његова примена не препоручује се на сувише лаким, песковитим земљиштима и у засадима који ће две године касније бити искрчени, због осетљивости младих засада или ратарских култура које би после тога могле доћи на исту површину (Јањић, 2005). Најбоље делује на корове у фази ницања и фази котиледона. Каренца за кукуруз је обезбеђена временом примене, ОВП. Толеранца за кукуруз је 0,1 mg/kg (Стефановић и сар., 2011). Спектар деловања на једногодишње широколисне коровске врсте: Amaranthus blitoides S. Watson, Amaranthus retroflexus L., Datura stramonium L., Xanthium strumarium L., Abutilon theophrasti Medic, Ambrosia artemisiifolia L., Capsella bursa pastoris (L.) Medic, Chenopodium spp., Solanum nigrum L., Polygonum lathifolium L., Polygonum aviculare L., Portulaca oleracea L., Sinapis arvensis L., Solanum nigrum L., Stellaria media (L.) Cyr. Делује и на једногодишње травне корове у периоду ницања: Panicum crus galli L., Setaria spp. Од године, када је атразин забрањен за примену у пољопривреди, за сузбијање широког спектра корова у усеву кукуруза, интензивирана је примена тербутилазинахербицида из исте хемијске групе, групе триазинских хербицида. На тржишту се налазе различити препарати на бази тербутилазина у комбинацији са бромоксинилом, мезотрионом и пендиметалином (таб. 1 ) (Петровић и Секулић, 2017). 9

17 Табела 1. Препарати на бази тербутилазина и у комбинацији са другим активним материјама у усеву кукуруза (Петровић и Секулић, 2017) СЗБ (назив, формулација, активна супстанца и произвођач) REZON (SC; тербутилазин 500 g/l; Галеника) TERAZOR 50 SC (SC; тербутилазин 500 g/l; Зорка Клотилд) LASTER (SC; тербутилазин 500 g/l; Југохем) ZEAZIN (SC; тербутилазин 500 g/l; Агросава) BROMOTERB (SC; тербутилазин + бромоксинил g/l; Адама Аган) ZEAGRAN 340 SE (SC; тербутилазин + бромоксинил g/l; Нуфарм) INTERMEZZO PLUS (SC; тербутилазин + мезотрион g/l; Агросава) CALARIS PRO (SC; тербутилазин + мезотрион g/l; Syngenta) CHASER P (SE; тербутилазин + пендиметалин g/l; Адама Аган) Корови које сузбија Једногодишњи широколисни Једногодишњи травни и широколисни Широколисни ХЕРБИЦИДИ Количина примене Време примене После сетве, а пре ницања усева и корова или после ницања усева до фазе 3 листа кукуруза (00-13 BBCH), а корови нису још никли или су у фази ницања, у количини: 1,5 l/ha (15 ml на 100 m 2 ), за аридна подручја и земљишта са 1-3% хумуса 1,5-2,5 l/ha (15-25 ml на 100 m 2 ), за хумидна подручја и земљишта са >3% хумуса После сетве, а пре ницања усева и корова, у количини 3-4 l/ha (30-40 ml на 100 m 2 ) После ницања усева и корова, усев у фази 2-6 листова, у количини:1,5-1,5 l/ha (15-20 ml на 100 m 2 ) или 1 l/ha + 1 l/ha Nicogan (10+10ml на 100 m 2 ) или 1,5 l/ha + 1 l/ha Nicogan (15+10 ml на 100 m 2 ) 2 l/ha (20 ml на 100 m 2 ) Широколисни 1,75-2,3 l/ha (17,5-23 ml на 100 m 2 ) Једногодишњи широколисни Једногодишњи травни и широколисни 2-2,3 l/ha (20-23 ml на 100 m 2 ) МБТ, Каренц а 1; OВП 1; ОВП Усев у фази 2-4 листа (12-14 BBCH) 1; OВП Усев у фази 3-5 листова (13-15 BBCH), а корови у фази 2-8 листова Усев у фази 2-8 листова (12-18 BBCH),широколисни корови у фази до 8 листова, a травни до 4 листа После сетве, а пре ницања усева, у количини 3 l/ha (30 ml на 100 m 2 ) или усев у фази 2-3 листа (12-13 BBCH), а корови у фази 2-4 листа, у количини 2-3 l/ha (20-30ml на 100 m 2 ) 1; OВП 1; OВП 1; OВП 10

18 Употреба тербутилазина би могла бити забрањена у скоријој будућности, као што се догодило са атразином у ЕУ године (European Commission, 2004). У последњих неколико година, тербутилазин је стављен под надзор због опасности по животну средину, због његове перзистентности у земљишту (EFSA, 2011; Bottoni et al., 2013; Milan et al., 2015). Организација EFSA (European Food Safety Authority) предвиђа ограничену употребу тербутилазина у усеву кукуруза, и то једна примена по сезони у мешавини са другим активним материјама, са максималном употребом од 750 g/ha. У организму толерантних биљака (нпр. кукуруз) брзо се дешава процес дехлоринације тербутилазина и стварање хидрокси-тербутилазина. Зависно од биљне врсте добијају се различите количине деетилованих метаболита тербутилазина. У земљишту се јако апсорбује, Koc је KD тербутилазина је 2,2-2,5 и типичан је за светла пољопривредна земљишта. Тербутилазин се испира веома слабо. Микроорганизми у земљишту деградирају тербутилазин преко процеса деетилације и хидроксилације, са евентуалним цепањем прстена. DT 50 тербутилазина у биолошки активним земљиштима је дана (Јањић, 2005). Мешавине хербицида са тербутилазином дале су добру контролу корова, при чему се тербутилазин показао као главни хербицид у контроли корова у усеву кукуруза. Мезотрион Мезотрион је један од новијих хербицида за сузбијање свих врста једногодишњих и вишегодишњих широколисних корова у кукурузу, без обзира на развојни стадијум усева и корова. Као активна материја синтетисан је из материје калистемон коју лучи биљка Callistemon citrinus (Curtis) Dum. Cours. Лако се усваја од стране листова, изданака и корена и транспортује до свих делова биљке. Одмах након усвајања активне материје долази до успоравања и заустављања фотосинтезе, листови губе зелену боју, постају бели. До потпуног пропадања корова долази после две до три недеље. Примењује се после сетве а пре ницања кукуруза у количини 0,25 0,30 l/ha, а може да се примени и после ницања кукуруза и то у количини 0,2 0,25 l/ha уз додатак оквашивача (Стефановић и сар., 2011). 11

19 Припада инхибиторима ензима п-хидроксифенилпируват диоксигеназе (HPPD) који омогућава биохемијску конверзију тирозина у пластохинон и α-токоферол (сл. 2) (Lee et al., 1998; Cornes, 2005). Високу ефикасност у сузбијању корова мезотрион постиже и као земљишни и као фолијарни хербицид (Sutton et al., 1999; Armel et al., 2003b). Због своје особине да се изразито везује за честице органске материје, у земљиштима која су богата органском материјом, може испољити слабију ефикасност (Wichert et al., 1999). Као фолијарни хербицид ефикасно сузбија корове који су развили резистентност на атразин (као што су: Chenopodium album L., Amaranthus spp., L., Solanum nigrum L. и др.) и АЛС инхибиторе (као што су: Xanthium strumarium L., Sonchus spp. и др.) (Skrzypczak et al., 2011). Слика 2. Структурна формула мезотриона ( Structure html) Мезотрион се понаша као слаба киселина добро растворљива у води 2,2-22 g/l (ph =4,8 односно ph = 9). Због добре растворљивости биљке га лако усвајају и транслоцирају. Примена преко листа обезбеђује високи проценат усвајања, и до 90% у зависности од биљне врсте. Управо на овој особини заснива се селективност мезотриона за биљке кукуруза, које га спорије усвајају и брзо метаболишу до нетоксичних метаболита (Senseman, 2007). Разградња мезотриона у коровским биљкама је спора, а главни метаболит је 2-амино-4- метилсулфонил бензоева кислина. У земљишту време полураспада је у просеку 9 дана. Покретљивост мезотриона у земљишту расте са порастом ph земљишта, због слабије адсорпције овог хербицида у алкалној средини (Senseman, 2007). 12

20 Биотрансформација је релативно брза, што показује да је овај хербицид слабо перзистентан, а самим тим има низак резидуални ефекат на усеве и корове, када је присутан у сличним земљиштима. На површини земљишта разграђује се фотолизом, а пролази и кроз микробиолошку разградњу приликом премештања у дубље слојеве земљишта (Quan et al., 2015). Могу га у потпуности разградити бактерије Bacillus sp., Pantoea ananatis, Bradyrhizobium sp., Escherichia coli (Меndes, 2017). У биљци кукуруза, активна материја се брзо разлаже, а такође га веома брзо разлажу и земљишни микроорганизми, па нема утицај на плодоред. Каренца у кукурузу обезбеђена је временом примене, OВП. Толеранца за кукуруз износи 0,02 mg/kg. Спектар деловања на широколисне и неке усколисне коровске врсте: Abuthilon theophrasti Medic., Amaranthus spp., L., Ambrosia artemisiifolia L., Chenopodium spp., L., Datura stramonium L., Polygonum convolvulus L., Solanum nigrum L., Polygonum aviculare L., Polygonum persicaria L., Xanthium strumarium L., Cirsium arvense (L.) Scop. Због добре селективности према кукурузу, која је последица умањене апсорпција и брзог метаболизма, мезотрион је нашао широку примену у пракси. Ради проширења спектра деловања често се примењује у комбинацији са препаратима на бази никосулфурона, тербутилазина, С-метолахлора и др. (таб. 2) (James et al., 2006; Sulewska et al., 2005; Sulewska and Kozaira, 2006). 13

21 Табела 2. Препарати на бази мезотриона и у комбинацији са другим активним материјама у усеву кукуруза (Петровић и Секулић, 2017) СЗБ (назив, формулација, активна супстанца и произвођач) CALLISTO 50 WG (SC; мезотрион 480 g/l; Syngenta) ХЕРБИЦИДИ Корови које сузбија Травни и широколисни Количина примене Време примене Усев у фази 2-9 листова (12-19 BBCH), а корови у фази 2-8 листова, у количини 0,25-3 kg/ha +0,2 l/ha ађуванта Etalfix Pro (2,5-3 g + 2 ml на 100 m 2 ) МБТ, Каренца 1; OВП SKAUT (SC; мезотрион 480 g/l; Галеника) CORNISTO (SC; мезотрион 480 g/l; Flag) PRETENDO (SC; мезотрион 100 g/l; Агросава) DUGA OD (OD; мезотрион + бромоксинил g/l; Нуфарм) ELUMIS 105 OD (OD; мезотрион + никосулфурон g/l; Syngenta) Широколисни Једногодишњи широколисни Једногодишњи широколисни Једногодишњи широколисни и једногодишњи травни Усев у фази 2-8 листова (12-18 BBCH), а корови у фази 6-8 листова, у количини 0,15-0,25 l/ha +0,5% ађуванта Alteox Wet 40 (1,5-2,5 ml на 100 m 2 ) Усев у фази 2-8 листова (12-18 BBCH), корови у фази 6-8 листовa, у количини 0,7-1,2 l/ha (7-12 ml на 100 m 2 ) Само меркантилни и силажни кукуруз до 8 листова (11-18 BBCH), а корови 2-8 листова у количини 0,5-1,5 l/ha (10-15 ml на 100 m 2 ) Само меркантилни и силажни, када је кукуруз у фази 2-8 листова (12-18 BBCH), травни корови (сирак) висине cm, а широколисни у фази од котиледона до 8 листова, у количини 1,5-2 l/ha 2; OВП 1; OВП 1; OВП 1; OВП TVISTER (SC; мезотрион + тербутилазин g/l; Агросава) Широколисни и травни После ницања, када је кукуруз у фази 3-7 листова (13-17 BBCH), а корови од фазе клијања до развијена 6-8 листова, у количини 1,75-2,3 l/ha (17,5-23 ml на 100 m 2 ) 1; OВП 14

22 С метолахлор Основна својства С - метолахлора први пут су објављена године. С-метолахлор, припада групи хлорацетамида (сл. 3). Биљке хербицид усвајају стабаоцетом клијанаца корова, колеоптилом код травних корова, хипокотилом и епикотилом код широколисних корова. Усваја се и кореном и потом га транслоцирају акрипетално у стабло са примарном акумулацијом у вегетативним, а мање у генеративним деловима. С-метолахлор је фитотоксичан само у фази ницања. Код одраслих биљака транслокација се обавља и ксилемом и флоемом. Инхибира процес ћелијске деобе, биосинтезу масних киселина и липида, протеина, изопреноида (укључујући гиберелине), флавоноида (укључујући антоцијане). Инхибиција гиберелина може настати и као резултат инхибиције каурена. Ови ефекти се одражавају на коњугацију ацетил коензима А и других сулфохидрилних молекула. Инхибицијом терпеноида, метолахлор интерферира са цитохромом P 450 монооксигеназом (Јањић, 2005). Слика 3. Структурна формула С-метолахлора ( Structure html) С- метолахлор је селективни хербицид за сузбијање травних врста корова. Примењује се после сетве а пре ницања кукуруза и корова. У хумидним подручјима показује високу ефикасност на травне корове, поуздану селективност према усеву а већу перзистентност од алахлора и ацетохлора. У сушним пролећима делује слабије а његово хербицидно дејство може да изостане због успорене разградње и слабе активације у зони корена у току клијања семена корова. Ефикасан је за сузбијање травних врста Panicum crus galli L., Setaria spp., (L.) P.B. и Digitaria sanguinalis (L.) Scop. Поред тога успешно сузбија врсте Avena fatua L., Eragrostis spp., Poa spp., L. и Sorghum halepense (L.) Pers. из семена. 15

23 Постоји могућност и комбиновања са другим хербицидима. Најчешће се комбинује са другим препаратима на бази следећих активних материја: аметрина, атразина, хлоридазона, дипропетрина, пропазина, метобромурона, прометрина, флуометурона, тебутилазина, метрибузина, пендиметалина и флуметсулама (таб. 3). Табела 3. Препарати на бази С-метолахлора и у комбинацији са другим активним материјама у усеву кукуруза (Петровић и Секулић, 2017) СЗБ (назив, формулација, активна супстанца и произвођач) DUAL GOLD 960 EC/TENDER (EC; С-метолахлор 960 g/l; Syngenta) BASAR (EC; С-метолахлор 960 g/l; Галеника) MONT 960 EC (EC; С-метолахлор 960 g/l; Агромаркет) TELUS (EC; С-метолахлор 960 g/l; Агросава) AGROGOLD 960 EC (EC; С-метолахлор 960 g/l; Зорка Клотилд) GARDOPRIM PLUS GOLD 500 SC (SC; С-метолахлор + тербутилазин 312, ,5 g/l; Syngenta) TERAGOLD PLUS (SC; С-метолахлор + тербутилазин 312, ,5 g/l; Зорка Клотилд) MONT TRIO (SC; С-метолахлор + тербутилазин + мезотрион ,5 g/l; Shandong) ХЕРБИЦИДИ Корови које сузбија Једногодишњи травни и широколисни Једногодишњи травни и широколисни Травни и широколисни Количина примене Време примене После сетве, а пре ницања усева и корова, у количини: 1,4 l/ha (14 ml на 100 m²), за земљишта са 3-5% хумуса 1,5 l/ha (15 ml на 100 m²), за земљишта са >5% хумуса 4-4,5 l/ha (40-45 ml на 100 m²) После сетве а пре ницања усева и корова После сетве, након ницања усева (10-13 BBCH) и корова (2-4 листа) у количини 3,5 l/ha (35 ml на 100 m²) уз додатак 0,05% оквашивача Trend-90 После сетве, а пре ницања усева и корова у кол.: 4 l/ha (40 ml на 100 m²) МБТ, Каренца 1; OВП МЕР, 70 дана СИЛ 1; 60 дана СИЛ, ОВП МЕР; 1; 60 dana SIL OVP MER; 16

24 CAMIX 560 SE (SE; С-метолахлор + тербутилазин g/l; Syngenta) LUMAX 537,5 SE (SE; С- метолахлор + тербутилазин + мезотрион ,5 g/l; Syngenta) Широколисни и једногодишњи травни Једногодишњи травни и широколисни После сетве, а пре ницања усева и корова, у количини 2-2,8 l/ha (20-28 ml на 100 m²) После ницања усева и корова, у количини 2-2,5 l/ha (20-25 ml на 100 m²) После сетве, а пре ницања усева и корова, у количини 3,5-4 l/ha (34-40 ml на 100 m²) После ницања корова и усева, у количини 3-3,5 l/ha (30-35 ml на 100 m²) 1; OВП 1; OВП Хербицид С-метолахлор је веома токсичан по водене организме. Може изазвати дуготрајна нежељена дејства на водену средину. Приликом третирања треба поштовати 3 водозаштитне зоне и спречити контаминацију вода (водотока, језера, изворишта вода, бунара), третирајући најмање 20 m удаљено од њих. Перзистентност С-метолахлора у земљишту је 3 до 4 месеца. Његову примену треба избегавати на песковитим и лаким земљиштима која садрже испод 1,5% хумуса, као и земљиштима чија је ph вредност нижа од 5,5. Убраја се у водеће хербициде за сузбијање травних корова. Каренца за силажни кукуруз је 70 дана, а толеранце 0,1 mg/kg (Стефановић и сар., 2011). 17

25 3. ЗАДАТАК И ЦИЉ РАДА Задатак рада је био постављање огледа на присутну коровску флору у усеву кукуруза, у циљу испитивања ефикасности и фитотоксичности хербицида тербутилазин у различитим временима примене и у различитим комбинацијама. Циљ истраживања јесте да се утврди која је комбинација најефикаснија на постојећу коровску флору у примени тербутилазина са земљишним и фолијарним хербицидима, у зависности од закоровљености, агроеколошких услова, а у циљу исплативости пољопривредне производње. Избор хербицида у усеву кукуруза, првенствено је условљен доминантним коровским врстама и интензитетом њихове појаве. Постављени су огледи са земљишним и фолијарним хербицидима, у зависности од присутне и доминантне коровске флоре. Тербутилазин је примењен после сетве а пре ницања кукуруза и корова (у pre emergence третману) у комбинацији са С-метолахлором, хербицидом из хемијске групе хлорацетамида, чији је механизам деловања инхибиција ћелијске деобе. У фенофази кукуруза 4-6 листова (у post emergence третману, односно после ницања корова) тербутилазин је примењен у комбинацији са хербицидом мезотрион, из хемијске групе трикетона, чији је механизам деловања инхибиција биосинтезе каротеноида. Током рада је испитивана ефикасност и фитотоксичност примењених хербицида у датим микроклиматским условима. 18

26 4. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОДЕ РАДА Огледи са испитиваним хербицидима су постављении на следећим локалитетима: Зобнатица, Руски Крстур и Горња Бадања. У сва три огледа су коришћени EPPO/OEPP стандарди (2008) у циљу испитивања ефикасности и фитотоксичности примењених хербицида у различитим количинама и комбинацијама. Урађена је оцена ефикасности и фитотоксичности препарата у четири понављања, а у другој фази испитивања приступиће се статистичкој обради резултата у испитиваним варијантама. Слика број 4. Оглед испитивања ефикасности хербицида у усеву кукуруза (оригинал) 19

27 4.1. ОСНОВНИ ПОДАЦИ О ОГЛЕДУ 1. Локалитет: Зобнатица Биљна врста: Zea mays L. Хибрид: DKC 5222 и KWS KERMES Величина основне огледне парцеле: 25 m 2 Количина течности по јединици површине при третирању: 200 l/ha Начин апликације: вучена тракторска прскалица, Hardi commander 3300 Тип земљишта: чернозем Агротехничке мере: дубока обрада, предсетвена припрема Предусев: пшеница Време сетве: Време примене пост.ем. хербицида: Време оцене огледа: и Начин оцене ефикасности: помоћу квадратних рамова 1 m 2 На локалитету Зобнатица третирање хербицидом је обављено године, при чему је коришћен препарат Calaris Pro (мезотрион + тербутилазин). Препарат је примењен после ницања кукуруза у фази од 5-6 листова, уз обавезан додатак оквашивача (Etalfix Pro), у количини од 2,3 l/ha. Контролна парцела није третирана хербицидом (таб. 4) Табела 4. Преглед примењеног хербицида у усеву кукуруза Бр. Препарат Активна материја Количина l/ha Време примене 1 Calaris Pro Тербутилазин (326 g/l) + 2,3 l/ha post. em. мезотрион (50 g/l) 2 Контрола *post.em.- post emergence 20

28 2. Локалитет: Горња Бадања Биљна врста: Zea mays L. Хибрид: AS 72 Величина основне огледне парцеле: 25 m 2 Количина течности по јединици површине при третирању: 250 l/ha Начин апликације: ношена тракторска прскалица ''Лек Морава'' (400 l) Тип земљишта: гајњача Агротехничке мере: дубока обрада, предсетвена припрема Предусев: црвена детелина Време сетве: Време примене хербицида: Време оцене огледа: и Начин оцене ефикасности: помоћу квадратних рамова 1 m 2 На локалитету Горња Бадања третирање хербицидима обављено је године, при чему су примењени pre. em. хербициди (после сетве и пре ницања корова и усева) у комбинацији препарата Basar (С-метолахлор) + Rezon (тербутилазин). Контролна парцела није третирана хербицидима (таб. 5) Табела 5. Варијанте примењених хербицида у усеву кукуруза Бр. Препарат Активна материја Количина l/ha Време примене 1 Basar С-метолахлор (960 g/l) 1,0 l/ha pre. em. 2 Rezon Тербутилазин (500 g/l) 1,5 l/ha 3 Контрола *pre.em.-pre emergence 21

29 3. Локалитет: Руски Крстур Биљна врста: Zea mays L. Хибрид: AS 72 Величина основне огледне парцеле: 25 m 2 Количина течности по јединици површине при третирању: 250 l/ha Начин апликације: компјутерска вучена прскалица AGM-2000/15H Тип земљишта: чернозем Агротехничке мере: дубока обрада, предсетвена припрема Предусев: шећерна репа Време сетве: Време примене хербицида: Време оцене огледа: и Начин оцене ефикасности: помоћу квадратних рамова 1 m 2 Литература за детерминацију корова: Чанак, М., Парабућки, С., Којић, М. (1978): Илустрована коровска флора Југославије. Матица Српска, Одељење за природне науке, Нови Сад. Табела 6. Преглед примењеног хербицида у усеву кукуруза Бр. Препарат Активна материја Количина l/ha Време примене 1 Tvister Тербутилазин (125 g/l) + 2,3 l/ha post. em. мезотрион (50 g/l) 2 Контрола *post.em.- post emergence 22

30 Оглед је постављен у усеву кукуруза по случајном блок систему у четири понављања. Поред варијанти са хербицидима, у оглед је била укључена и контролна парцела која није третирана, а служила је за упоређивање са огледном парцелом. Величина основне парцеле је 25 m 2. Ефикасност третмана и интензитет закоровљености утврђен је бројањем јединки корова по m 2 у две оцене 14 и 28 дана након третирања, за post примену хербицида, и 28 и 42 дана након третирања у pre em. примени хербицида. Ефикасност на редукцију броја јединки појединачног третмана рађена је у односу на број јединки на контролној парцели (Abbot, 1925). Фитотоксичност хербицида је оцењена према EWRS скали визуелном оценом 1-9. Оцене ефикасности хербицида су обрађене статистички анализом варијансе, F и LSD тестом. На основу добијених података приликом бројања корова, израчунат је коефицијент ефикасности К Е (%) хербицида и извршена је визуелна оцена фитотоксичности по скали EWRC (1-9). Коефицијент ефикасности представља релативни однос између броја уништених корова у односу на број корова у контролној парцели. Израчунава се по формули Dodel-a (Јањић, 1985): K E = x 100 K E - коефицијент ефикасности (%), K- просечан број корова по m 2 у контроли, t- просечан број корова по m 2 на третираној парцели. Оцена фитотоксичности на гајеним биљкама се изражава на основу скале предложене од Европске комисије за испитивање корова (EWRC). Оцена је приказана у табели 7 (Јањић, 1985; Константиновић и сар., 2005). 23

31 Табела7. Оцена фитотоксичности по скали EWRC КАТЕГОРИЈА ОШТЕЋЕЊА % УНИШТЕНИХ БИЉАКА 1 Никаква 0 2 Врло лака 1 3 Лака 2 4 Лака до умерена 5 5 Умерена 10 6 Сношљива 25 7 Јака 50 8 Веома јака 75 9 Потпуно уништење ПОДАЦИ О ВРЕМЕНСКИМ УСЛОВИМА На локалитету Зобнатица, временски услови у првих месец дана априла месеца године су били повољни, тада је и извршена сетва кукуруза када је средња дневна температура износила од C а јутарња температура од 8-12 C. Температура земљишта у сетвеном слоју је износила 10,8 C, а сетва је обављена године. Оптимални услови су трајали до треће декаде априла месеца када је и године дошло до наглог захлађења и до појаве снежног покривача са падавинама од 25 mm. У периоду од дошло је до захлађења где је средња дневна температура износила од C, а јутарња температура од 0-3 C. Услед оваквог наглог захлађења дошло је до застоја у расту и развоју кукуруза. У првој половини маја, просечна температура као и количине падавине су биле у оквиру вишегодишњег просека. У другој половини маја и у јуну месецу дневне температуре су биле више од вишегодишњег просека, а недостатак падавина у тим месецима је утицао на развој кукуруза. Примећено је да кукуруз заостаје у развоју. У јулу месецу су се јавиле високе температуре које су достизале до 40 C и трајале су дужи период. Услед високих температура и недостатка влаге дошло је до лошије оплодње кукуруза што ће 24

32 проузроковати нижи принос. Недостатак падавина и висока просечна температура у јулу месецу наставила се и у августу, што је проузроковало велику сушу, а што се одразило на низак принос и осталих ратарских култура. На графикону 1. приказан је климатски дијаграм базиран на 30-годишњим сатним метеоролошким моделима. Просечни дневни максимум (пуна црвена линија) приказује просечну дневну вредност температуре сваког месеца за локалитет Бачка Топола. Просечни дневни минимум (пуна плава линија) приказује просечну дневну минимлану температуру. Тропски дани или хладне ноћи (испрекидана црвена и плава линија) приказују средњу вредност температуре најтоплијег дана и најхладније ноћи сваког месеца у последњих 30 година. Из графика се јасно уочава да су, у последњих 30 година најтоплији месеци јун (27 C), јул (30 C), август (31 C), а најхладнији јануар (-2 C), фебруар (-1 C) и децембар (-1 C). Месеци са највише падавина су мај (49 mm), јун (50 mm) и нобембар (47 mm), граф. 1. Најтоплији тропски дани забележени су у јулу и августу са температуром од 38 C, док је у јануару забележена најхладнија ноћ са -8 C. График 1. Клима дијаграм локалитета Бачка Топола у последњих 30 година (преузето са сајта: 25

33 Просек температуре(tº) Милица Дудић На графику 2 и 3 приказани су распоред падавина по декадама и просечне дневне температуре за април, мај, јун и јул године, на локалитету Горња Бадања. Температуре и падавине се односе на период када је постављен оглед са хербицидима у усеву кукуруза. Падавине l/m , ,85 25,1 18, ,5 15,09 14,9 11, ,2 4,23 6,3 4,45 6,75 0,5 0 Месец Април Мај Јун Јул Декада Σ Σ Σ Σ 54,3 88,9 График 2. Распоред падавина по декадама за април, мај, јун и јул године на локалитету Горња Бадања , ,6 13,9 13,5 13,7 16,2 13,6 20,2 23,8 24,4 22,8 18,5 20,3 24,5 21, Месец Април Мај Jун Jул Декада X X X X График 3. Просек средњих дневних температура по декадама за април, мај, јун и јул године на локалитету Горња Бадања 26

34 Према метеоролошким подацима приказаним на графику 1 и 2 уочљиво је да је током априла просечна температура била 13,7 ºC, са сумом падавина од 25, 1 l/ m 2. Током маја просечна температура износила је 16,2 ºC, са сумом падавина од 40,6 l/ m 2. У јуну месецу просечна температура износила је 22,8 ºC, са сумом падавина од 14,9 l/m 2, док је у јулу температура износила 21,1 ºC, са сумом падавина од 88,9 l/ m 2, према подацима хидрометеоролошког савеза РС ( 2016). На локалитету Руски Крстур, са графика 4, јасно се може уочити да су у последњих 30 година најтоплији месеци јун (28 C), јул (31 C), август (31 C), а најхладнији јануар (-2 C), фебруар (-1 C) и децембар (-1 C). Месеци са највише падавина су мај (50 mm), јун (52 mm) и новембар (49 mm), граф. 3. Најтоплији тропски дан забележен је у јулу са температуром од 39 C, док је најхладнија ноћ забележена у јануару са -9 C. График 4. Клима дијаграм локалитета Руски Крстур у последњих 30 година (преузето са сајта: 27

35 5. РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА На локалитетима Зобнатица, Горња Бадања и Руски Крстур, где су постављени огледи испитивања ефикасности хербицида, уврђено присуство следећих коровских врста: Abutilon theophrasti Medic., Amaranthus retroflexus L., Ambrosia artemisiifolia L., Avena fatua L., Bilderdykia convolvulus L., Cannabis sativa L., Convolvulus arvensis L., Chenopodium album L., Chenopodium hybridum L., Cynodon dactylon (L.) Pers., Cirsium arvense (L.) Scop., Datura stramonium L., Panicum crus galli L., Galinsoga parviflora Cav., Helianthus annuus L., Hibiscus trionum L., Matricaria chamomilla L., Mentha arvensis L., Polygonum aviculare L., Plantago minor L., Potentilla reptans L., Rumex patientia L., Setaria glauca L., Solanum nigrum L., Sorghum halepense ( L.) Pers., Sonchus arvensis L., Taraxacum officinale Web. Veronica persica Poir., Xanthium strumarium L ПРЕГЛЕД ПРИСУТНИХ КОРОВСКИХ ВРСТА Abutilon theophrasti Medik. Липица теофрастова Fam. Malvaceae Једногодишња зељаста биљка, висине од cm. Котиледони су округли до слабо јајасти. Други лист избија наспрам првог и крупнији је од њега. Коренов систем је вретенасте грађе. Листови на дугим дршкама, срцастог облика, на врху зашиљени. Цветови избијају појединачно у пазуху листова или на врху стабла у малој штитастој цвасти. Плод је чаура црне боје, обрасла длакама. Једна чаура садржи од 2-9 семена.. Размножава се семеном, а распростире анемохорно и антропохорно. Јавља се касно у пролеће. Цвета од јуна до септембра. Мезофит је, термофилна и хелиофилна врста. Среће се у окопавинама (кукуруз, шећерна репа и др.), стрним житима, на рудералним стаништима, а може да се користи и као текстилна биљка (Стефановић и сар., 2011). 28

36 Amaranthus retroflexus L.- Штир обични Fam: Amaranthaceae Једногодишња је биљка, терофита. Пореклом је из Северне Америке. Размножава се семеном, распростире се антропохорно и анемохорно. Каснопролећна је врста, клија и ниче у априлу и мају. Стабло усправно, разгранато, касније одрвени, бледо је зелене боје а висине цм. Листови су прости, јајасто копљасти и слабо длакави. Цветови су ситни, једнополни, сакупљени у густе класасте цвасти, распоређене на врху изданка. Семе му може одржати клијавост и до 4 године. Цвета и плодоноси од јуна до септембра. Штир је веома распрострањена биљка, типичан је и чест коров окопавина, као и воћњака и винограда (Чанак и сар., 1978; Марковић, 2002). Ambrosia artemisiifolia L. пеленаста амброзија Fam. Asteraceae Адвентивна је врста пореклом из Северне Америке, веома лако се шири како на пољопривредним, тако и на непољопривредним површинама. Једногодишња је биљка, терофита. Размножава се семеном, распростире се антхроподно и анемохорно. Производи максимално семенки по биљци. Каснопролећна је врста, клија и ниче у априлу и мају при температури 20-22ºC. Стабло је усправно, разгранато, висине 20-80cm, густо покривено прилеглим и оштро вунастим длакама. Листови су наспрамни, перасто дељени, густо прилегло длакави, тамнозеленог лица и сивозеленог наличја (Чанак и сар., 1978; Константиновић и сар., 2005; Стефановић и сар., 2011). Avena fatua L.- њивски овас Fam: Poaceae Једногодишњи коров који се налази највише у култивисаном овсу, а закоровљава и друга стрна жита, поготову пшеницу. Дивља зоб је опасна карантинска врста које се не сме наћи у семенским усевима стрнина. Највећу опасност ипак представља за јаре усеве с обзиром да се масовно јавља рано у пролеће на температурама до 10ºC. У другим усевима налази се ређе. Одговарају му влажна и иловаста земљишта. Има жиличаст коренов систем. Стабло је усправно, високо и до 125cm. Листови су велики, широко линеарни са 29

37 често назубљеним ивицама при основи. Цваст је растресита метлица, раширена на све стране. Цвета у мају и јуну а плодоноси у јуну и јулу. Плод је крупа, а продукција по биљци креће се и до 800 семена (Чанак и сар., 1978; Константиновић и сар., 2005; Ковачевић, 2008). Bilderdykia convolvulus L.- њивски вијушац Fam: Polygonaceae Једногодишња је врста која се размножава семеном а распростире антропохорно, анемохорно и зоохорно. Најчешће се јавља на стрним житима, али се среће и у окопавинама, воћњацима и виноградима, травњацима, као и на непољопривредним површинама. Спада у ранопролећне врсте, клија и ниче у априлу-мају при температури 14-18ºC и повећаној влажности. Стабло је голо, при основи разгранато, танко и полегло од основе или обавијајуће cm дужине. Лако се обавија око стабла културних биљака, те на тај начин може изазвати полегање усева и знатно отежати жетву. Листови су са дугим петељкама, срцоликог облика. Цветови су ситни актиноморфни и хермафродитни са зеленим латицама перигона, у групицама 2-5. Смештени су у мале метлице, у пазуху листова. Цвета од јуна-септембра месеца (Чанак и сар., 1978; Ковачевић, 2008). Cynodon dactylon ( L.) Pers.- обична зубача Fam: Poaceae Вишегодишња зељаста биљка, геофита. Веома је распрострањена, чест је коров окопавина, засада, усева луцерке и детелине. Размножава се семеном и вегетативно пупољцима образованим на ризому, чије резнице имају велику моћ регенерације. Производи семена по биљци. Клија и ниче од пролећа до раног лета, оптимално на темпеатури 20-25ºC. Цвета и плодоноси од јуна до септембра. Термофилна је и хелиофилна врста, а добро подноси сушу. Од основе је разграната биљка, са пузећим, снажно разгранатим ризомом. Стабло је пузеће или устајуће, дужине 10-50cm. Листови су издужено линеарни, голи или длакави. Цваст се састоји од 3-8 хоризонтално постављених класова на врху биљке, дужине до 7cm. Плод је елипсоидна крупа. Чест коров окопавина, 30

38 засада, јавља се на рудералним стаништима, травњацима (Чанак и сар., 1978; Константиновић и сар., 2005; Стефановић и сар., 2011). Cannabis sativa L.- конопља, кудеља Fam: Cannabaceae Конопља или кудеља је једногодишња зељаста биљка, са усправном, разгранатом, густо бело маљавом стабљиком, висине 1-3м. Дводома је врста. Пореклом је из Ирана и централне Азије. Данас је шроко распрострањена биљка а као древна културна врста изузетно је цењена и од великог привредног и медицинског значаја. Субспонтано расте на рудералним стаништима, поред путева и на запуштеним местима, а као коров се јавља на ободу њива и на запарложеним местима. Преферира песковита земљишта. Размножава се семеном а распростире анемохорно и антропохорно. Цвета од јула до августа. Листови су са залисцима, лисном дршком дугачком 2-7cm, на лицу тамнозелени са крутим длакама, на наличју светлозелени, маљави са смеђим жлездама. Лиска је прстаста, код доњих листова са 5-11, а код горњих са 1-3 режња, који су линеарни до линеарно ланцетасти, на врху зашиљени, ободом оштро тестерасти а средњи режањ је највећи. Плод је спљоштена, јајаста орашица, по површиније мрежасто наборана, бела или зеленкаста, обавијена брактеолом (Чанак и сар., 1978; Јосифовић (ед.), 1970). Cirsium arvense (L.) Scop.- њивска паламида Fam: Asteraceae Паламида је вишегодишња зељаста биљка, геофита са дугим, ваљкастим, пузећим кореном. Веома распрострањена биљка, један је од најопаснијих корова окопавина, стрних жита и засада. Размножава се семеном и вегетативно, пупољцима образованим на корену. Распростире се анемохорно и антопохорно. Производи семена по биљци, максимално до Клија и ниче у марту и априлу. Цвета и плодоноси у јуну и августу. Мезофита је, нитрофилна и термофилна врста. Стабло је усправно, издужено и у горњем делу разгранато, висине cm. Листови су елиптични до ланцетасти, лучно назубљени до перасто режњевити са бодљастим трепљама и бодљама. Цветови су у многобројним, 15-20cm дугачким главицама, једнополни, цевасти, љубичасто- црвене боје, а биљке су 31

39 дводоме. Плод је маслинасто зелена ахенија (Чанак и сар., 1978; Константиновић и сар., 2005; Ковачевић, 2008). Convolvulus arvensis L.- њивски попонац Fam: Convolvulaceae Вишегодишња зељаста биљка, геофита. Веома је распрострањена биљка, чест коров окопавина, стрних жита, засада као и усева крмног биља. Заступљена је и на рудералним стаништима, парлозима, међама и травњацима. Размножава се семеном и вегетативно пупољцима образованим на корену, чије резнице имају велику моћ регенерације. Клија и ниче од марта до октобра, оптимално на температури C. У земљишту семе може одржати клијавост и до 5 година. Цвета и плодоноси од јуна до септембра. Мезоксерофита, хелиофилна и термофилна биљка. Стабло је од основе разгранато, полегло и обавија се око других биљака, може да достигне дужину и преко 1 м. Листови су троугласто издужени, са стреластом основом, целог обода, на кратким дршкама. Цветови су појединачно, смештени на дугим дршкама, крупни и актиноморфни. Чест коров окопавина, стрних жита, засада, усева крмних биљака (Чанак и сар., 1978; Константиновић и сар., 2005; Стефановић и сар., 2011). Chenopodium album L.- пепељуга обична Fam. Chenopodiaceae Једногодишња коровска биљка, висока cm. Лице листа је тамно зелене боје, док је наличје црвено-љубичасте боје. Први листови су наспрамни, док су сви следећи наизменични, изражено ромбоидни на дугим дршкама. Младе биљчице су обрасле остацима ситних беличастих длачица, према којем је и добила име. Коренов систем је вретенаст. Стабло је разгранато. Цветови су ситни, хермафродитни, у групицама које заједно чине цвасти. Цвета од јуна до октобра. Плод је бубрежаста орашица. Размножава се семеном, а распростире анемохорно, антропохорно и зоохорно. Чест коров стних жита, окопавина, повртњака. Одговарају јој земљишта богата минералним материјама (Стефановић и сар., 2011). 32

40 Chenopodium hybridum L. пепељуга срцолисна Fam. Chenopodiaceae Једногодишњи коров, висине до 100 cm. Котиледони су издужени, према основи сужени у дугачке дршке. Први листови су наспрамни, троугласти, по ободу мало назубљени. Следећи листови су наизменични, покривени брашнастом превлаком. Стабло усправно, разгранато и голо. Цветови се налазе у лоптастим цвастима, које су скупљене у гроздове. Цвета од маја до августа. Плод је орашица, сјајно црне боје. Размножава се семеном, а производи семена. Распростире се анемохорно и антропохорно. Чест коров окопавина, стрних жита, засада и повртњака (Стефановић и сар., 2011). Datura stramonium L. обична татула Fam. Solanaceae Једногодишња биљка, терофита, непријатног мириса. Стабло је усправно, на врху разгранато. Листови су крупни, јајасти, режњевити по ободу. Цветови су крупни, појединачни, актиноморфни и хермафродитни. Цвета од маја до септембра, а плодоноси од јула до октобра. Плод је крупна чаура, са чврстим бодљама. Продукује семена, а може продуковати и више. Задржава клијавост и до 3,5 године. Размножава се семеном, и распростире антропохорно. Татула је термофилна, хелиофилна и нитрофилна биљка. Најчешће се среће у окопавинама, проређеним луцериштима, пашњацима, воћњацима, виноградима (Стефновић и сар., 2011). Echinochloa cruss galli (L.) Beauv. - коровско просо Fam. Poaceae Једногодишња је коровска врста. Налази се на ораницама и баштама (окопавинским усевима, нарочито у кукурузу, повртњацима), луцериштима, пиринчаним пољима и вишегодишњим засадима. Јавља се касно у пролеће на температурама изнад 25ºC. Масовно се може јавити у накнадној и пострној сетви и на стрништима, због тога што је врста летњег аспекта. Одговарају јој влажнија, али истовремено и топла земљишта, хумозна, лакшег механичког састава. Цвета и плодоноси од јуна до октобра. Може се 33

41 распростирати анемохорно и зоохорно. Коренов систем је жиличасте грађе, од основе бусенасто разгранат. Листови су широки линеарни, тамно зелене боје, по ободу таласасти. Цваст је успавна, класолика метлица 6-20cm дуга. Плод је крупа, једна биљка просечно образује семенки (Чанак и сар., 1978; Константиновић и сар., 2005; Марковић, 2002). Galinsoga parviflora Cav.- обична коница Fam: Asteraceae Једногодишња је биљка, терофита. Размножава се семеном, распростире анемохорно и антропохорно. Производи , максимално до семена по биљци. Каснопролећна је врста, клија и ниче током пролећа на температури 16-30ºC. Данас је широко распрострањена широм света.чест је коров окопавина и засада. Може се још наћи и на рудералним стаништима и травњацима. Стабло је усправно и разгранато, лисотови су наспрамни, по ободу таласасти и назубљени. Цветови су у многобројним, смештени на дугим дршкама. Плод је ахенија, мрке боје, покривена белим чекињама. Цвета и плодоноси од маја до октобра. Обична коница је мезофит, нитрофилна и термофилна врста отпорна на засењавање (Чанак и сар., 1978; Константиновић и сар., 2005; Стефановић и сар., 2011). Hibiscus trionum L.- њивска лубеничарка Fam. Malvaceae Једногодишња коровска биљка, висине до 45 cm. Стабиљка је усправна, прекривена ретким чекињастим длакама. Листови су прстенасто издељени, мада могу бити и назубљени, док су доњи листови овални и мало раздељени. Цветови су појединачни, жућкасте боје. Плод је округла, брадавичаста чаура. Космополитна је биљка. Размножава се семеном, простите зоохорно и антропохорно. Највише расте у кукурузу, стрним житима, соји, виноградима и воћњацима (Ковачевић, 2008). 34

42 Matricaria chamomilla L.- права камилица Fam: Asteraceae Камилица се налази највише у стрним житима, у лану, луцериштима, воћњацима и виноградима. Одговарају јој иловаста, хумозна и алкална земљишта. Може се наћи и на рудералним стаништима, поред пруга, путева, у двориштима. Има опште позната лековита својства и њен цвет се употребљава у медицини. Лековито дејство углавном долази од етарског уља кога има око 0,04%. Камилица се на неким местима гаји као културна биљка. Корен је вретенаст, стабло камилице је усправно и разгранато, голо, висине од cm. Листови су перасто дељени, уски и глатки са карактеристичним мирисом. Цветови су скупљени у више појединачних главичастих цвасти на дршкама. Цвета од маја до септембра. Плод је ахенија. Сматра се да биљка даје око ситних семенки годишње (Чанак и сар., 1978; Константиновић и сар., 2005; Ковачевић, 2008). Mentha arvensis L.- пољска нана Fam: Lamiaceae Позната је биљка, пре свега због својих лековитих својстава. Веома је заступљена у народној медицини. Вишегодишња је, зељаста биљка, геофит. Има танки пузећи ризом. Стабло је усправно и длакаво, висине cm, са столонима. Листови су наспрамни, издужено-елиптични, на кратким дршкама, длакави, ободом назубљени. Цветови су сакупљени у дихазијалне цвасти у привидним пршљенима. Плод је мерикарпијум, а распада се на 4 округло-троугласте орашице. Размножава се семеном и вегетативно пупољцима образованим на ризому. Клија и ниче у периоду од марта до маја месеца, цвета и плодоноси од јула до септембра. Хигрофит је, нитрофилна биљка светлих и топлих станишта (Чанак и сар., 1978; Константиновић и сар., 2005; Ковачевић, 2008). Polygonum aviculare L.- птичији дворник Fam: Polygonaceae Веома распрострањена коровска врста која се често среће на травњацима и рудералним стаништима. Закоровљава и окопавине, стрна жита, као и крмна биља и 35

43 засаде. Једногодишња је биљка, терофита. Стабло је полегло, чланковито, дужине до 50 cm. Листови су веома полиморфни, издужено-елиптични и целог обода. Цветови су ситни, сакупљени у групицама од 1-6, у лоптасте пазушне цвасти. Плод је тространа, при врху зашиљена орашица. Размножава се семеном, распростире антропохорно и анемохорно. Производи семена по биљци. Каснопролећна је врста, клија и ниче у пролеће (март-мај), при температури 10-15ºC. Цвета и плодоноси у периоду од маја до октобра месеца. Семе може да очува клијавост у земљишту и до 12 година. Мезофит је, нитрофилна и хелиофилна биљка отпорна на сушење и гажење (Чанак и сар., 1978; Ковачевић, 2008). Plantago minor Garasult.- боквица Fam: Plantaginaceae Свуда је присутан широколисни коров а веома цењена биљка у народној медицини. Трајна је биљка са приземним, уским, жилавим и голим листовима на којима се истиче 3-5 првобитних жила. Цветна дршка је без листова, усправна, те завршава смеђкастим цветним класом. Плод је двосемени тоболац. Цвета од маја до почетка септембра. Врло је честа ливадска биљка, те се појављује на свим ливадама, у пољским међама, уз рубове путева и на влажним и неплодним земљиштима. Често се јавља у детелиништима. Успева готово у читавом свету, од равница до планинских пашњака (Чанак и сар., 1978; Константиновић и сар., 2005). Potentilla reptans L.- пузећа петопрста Fam: Rosaceae Вишегодишња зељаста биљка из породице ружа. Има полегнуте или уздигнуте стабљике. Корен јој је разграњен и дубоко задире у земљу. Попут вреже, влакнасте жиле досежу дубину и до 40 cm. Листови су троделни до петероделни; гомји листови са 3 лиске седе непосредно на стабљици а доњи имају 5 лиски и дугачке петељке. Листови и стабљика су покривени свиленастим длачицама. На крају стабљике стоји цваст с малобројним жутим цветићима, налик на ружице. Цвет је правилан венчић са 5 жутих латица и 5 чашичних листића, тако да изгледа као да има 10 латица. Расте на влажним 36

44 ливадама, у јарковима, уз воде, на брежуљцима и стенама. Расте готово у целој Европи на сувим и влажним ливадама, на стенама, чак и на планинама. Има изражена лековита својства и користи се у традиционалној медицини (Чанак и сар., 1978; Константиновић и сар., 2005). Rumex patientia L.- питоми штаваљ Fam: Polygonaceae Вишегодишња зељаста коровска врста, као коров често присутна у окопавинама, стрним житима, крмним усевима. Овај коров се налази још и на влажним ливадама и пашњацима као и на рудералним теренима, парлозима и међама. Размножава се вегетативно пупољцима који се образују на кореновом систему. Клија и ниче из семена у пролеће у марту и априлу при осредњим температурама из слоја земљишта до 2 cm. Има усправно, слабо разгранато стабло, високо cm, које касније одрвени. Листови су крупни издужено ланцетасти, таласастог обода, дужине до 30 cm. Цветови су сакупљени у пршљеновима, сложеним у растресите метличасте цвасти, хермафродитни и актиноморфни. Цвета и плодоноси од јуна до августа. Плод је тространа, на врху зашиљена орашица. Семе може да сачува клијавост изузетно дуго, чак и до 25 година (Чанак и сар., 1978; Константиновић и сар., 2005; Ковачевић, 2008). Solanum nigrum L. обична помоћница Fam. Solanaceae Једногодишња биљка, висине cm. Стабло је усправно, гранато, голо или мало маљаво. Листови су неправилног јајоликог облика, на врху зашиљени. Цветови бели, скупљени у цвасти. Цветање траје од јуна до септембра. Плод је црна бобица. Размножава се семеном, распростире зоохорно и антропохорно. Космополитска је биљка, најчешће се налази у окопавинама, а јавља се и на рудералним земљиштима. Садржи отровне гликозиде и сапонине (Стефановић и сар., 2011; Ковачевић, 2008). 37

45 Sonchus arvensis L.- пољска горчика Fam: Asteraceae Вишегодишња зељаста биљка, геофита. Углавном се налази на ораничним површинама. Закоровљава окопавине, усеве луцерке и детелине, воћњаке и винограде. Индикатор је земљишта тежег механичког састава богатог кречом. Поред тога закоровљава травњаке, парлоге, ређе рудерална станишта. Термофилна, хигрофилна и нитрофилна је врста, осетљива на ниске температуре. Клија и ниче током пролећа на температурама преко 12 ºC из површинског слоја земљишта од 0,5-1 cm. Може се размножавати вегетативно пупољцима образованим на корену, као и генеративно семеном. Распростире се анемохорно, зоохорно и антропохорно. Корен је врло добро развијен, састављен из ризома који су пузећи, хоризонтални и веома отпорни на мразеве. Стабло је усправно, при врху разгранато и тај део је само маљав, висине цм. Листови на стаблу су при основи срцасти, са заобљеним увцима, наизменично распоређени, дугуљасти до ланцетасти, перасто режњевити, сјајно зелене боје. Цветови су сакупљени у крупне главичасте цвасти. Цвета у лето и јесен. Плод је тамно смеђа ахенија. Семе може одржати кљијавост до 5 година (Чанак и сар., 1978; Константиновић и сар., 2005, Стефановић и сар., 2011). Sorghum halepense (L) Pers.- дивљи сирак Fam: Poaceae Дивљи сирак је једна од најзначајнијих коровских вишегодишњих врста која најчешће закоровљава окопавине (кукуруз, шећерна репа, соја, сунцокрет), крмне усеве и вишегодишње засаде, посебно на чернозему и другим антропогеним земљиштима. Поред тога може се наћи и на травњацима, парлозима и рудералним стаништима. Размножава се вегетативно пупољцима образованим на ризому који је велике регеративне моћи и семеном. Расејава се антропохорно и анемохорно. Ксерофитна је, термофилна и хелиофилна врста и веома је отпорна на сушу. Коренов систем је велике регенеративне способности, састављен од веома снажних ризома. Стабло је чланковите грађе, висине cm. Листови су линеарно ланцетасти, дужине око 50 cm, а ширине 1-2 cm, са јасно израженим, беличастим главним лисним нервом. Цвет је пирамидална метлица, дуга

46 cm. Семе клија и ниче почетком маја месеца у нашим условима, цвета од јула септембра а плодоноси од августа до октобра. Семе клија када су температуре изнад 20ºC, у нашим условима у току маја месеца (Чанак и сар., 1978; Константиновић и сар., 2005; Стефановић и сар 2011; Ковачевић, 2008). Taraxacum officinale Web.- маслачак Fam: Asteraceae Вишегодишња зељаста биљка, јавља се на плодним, хумозним и влажним земљиштима, како на ораничним површинама тако и на луцериштима, ливадама и пашњацима и вишегодишњим засадима. Првенствено се размножава семеном али може и вегетативно, уколико дође до подсецања и повреде корена. Распростире се анемохорно. Масовно клија и ниче током јесени и раног пролећа. Добра је пчелиња паша. Коренов систем је вретенасте грађе, дебео, продире до дубине од 50 cm. Због дубоког корена врло тешко се искорењава јер исечени делови могу дати нове биљке. Ово је коров без израженог стабла, висине до 40 cm. Листови су приземни, јајасти, а са дубоко перасто исеченим лискама чине лисну розету. Цветови су сакупљени у крупну главичасту цваст, пречника до 4 cm на врху голог цветног стабла. Цвета од априла до септембра месеца. Плод је једносемени синкарпни орашчић (ахенија) светло смеђе боје, издужен са бодљастим квржицама и папусом. Семе може да очува клијавост до 2,5 године (Чанак и сар., 1978; Константиновић и сар., 2005; Ковачевић, 2008). Veronica persica Poir. честославица персијска Fam. Scrophulariaceae Једногодишња од основе разграната биљка, терофита. Стабло полегло, дужине cm. Листови јајасти, ободом назубљени, доњи наспрамни, на кратким дршкама, средњи и горњи наизменични, скоро седећи. Цветови појединачни, плод срцаста чаура, покривена жлездама, са мрежастом нерватуром. Семе чунасто издужено брадавичасте површине. Размножава се семеном, производи семена по биљци. Озима ефемера, клија и ниче у јесен и у пролеће цвета и плодоноси. Коров се налази на окопавинама, стрним житима, травњацима, парлозима и рудералним стаништима (Стефановић и сар., 2011). 39

47 Xanthium strumarium L. обична боца Fam. Asteraceae Боца је једногодишњи коров, достиже висину до 120 cm. Има вретенаст коренов систем, а стабло је усправно и разгранато. Први листови су наспрамни, кратки и широко јајасти, а по ободу тестерасто назубљени. Остали листови су наизменични и имају ситне густе длачице. Цветови су скупљени у једнополне главице, а биљке су једнодоме. Мушке главице су лоптасте. Женске главице су у пазуху са по два цвета. Цвета од јуна до октобра, а плод је ахенија, Коров се налази претежно на окопавинама, воћњацима и виноградима. Такође настањује и запуштена места и травњаке (Ковачевић, 2008) ЕФИКАСНОСТ ПРИМЕЊЕНИХ ХЕРБИЦИДА Примена post. еm. препарата Calaris Pro, на бази активних материја мезотрион и тербутилазин ( g/l) приликом прве оцене ефикасности дала је следеће резултате (таб.8): Табелa 8. Заступљеност коровских врста и ефикасност хербицида- прва оцена (Зобнатица) Коровске врсте Контрола Calaris Pro (мезотрион+тербутилазин) Br/m 2 br/m 2 Ef.(%) Abutilon theophrasti Medik. 2, Amaranthus retroflexus L. 2, Ambrosia artemisiifolia L. 7,25 2,50 65,52 Bilderdykia convolvulus L. 9,00 2,00 77,78 Cannabis sativa L. 9,00 3,50 61,11 Convolvulus arvensis L. 3,00 1,00 66,67 Chenopodium hybridum L. 18,50 2,50 86,49 Chenopodium album L. 15,25 1,00 93,44 Datura stramonium L. 19,50 2,00 89,74 Panicum crus galli L. 1,00 1,00 0 Helianthus annuus L. 5,25 2,00 61,90 Hibiscus trionum L. 15,25 2,00 86,88 Solanum nigrum L. 3,25 0, Sorghum halepense ( L.) Pers. 0,50 0,50 0 Укупан број корова 110,75 20,00 81,94 Фитотоксичност (EWRS скала 1-9)

48 - Добра ефикасност (> 90 %): Abutilon theophrasti Medik., Amaranthus retroflexus L., Chenopodium album L., Solanum nigrum L. - Задовољавајућа ефикасност (75-90%): Bilderdykia convolvulus L., Chenopodium hybridum L., Datura stramonium L., Hibiscus trionum L. - Слаба ефикасност (< 75%) испољена је према следећим коровским врстама: Ambrosia artemisiifolia L., Cannabis sativa L., Convolvulus arvensis L., Panicum crus galli L., Helianthus annuus L., Sorghum halepense ( L.) Pers. Примена post. еm. препарата Calaris Pro током друге оцене ефикасности дала је следеће резултате (таб.9): Табела 9. Заступљеност коровских врста и ефикасност хербицида- друга оцена (Зобнатица) Коровске врсте Контрола Calaris Pro (мезотрион+тербутилазин) Br/m 2 br/m 2 Ef.(%) Abutilon theophrasti Medik. 2, Amaranthus retroflexus L. 2, Ambrosia artemisiifolia L. 7,25 1,50 79,31 Bilderdykia convolvulus L. 9,00 1,00 88,89 Cannabis sativa L. 9,25 1,25 86,48 Convolvulus arvensis L. 3,50 1,00 71,42 Chenopodium hybridum L. 17,50 1,00 94,28 Chenopodium album L. 13, Datura stramonium L. 19,25 0,75 96,10 Panicum crus galli L. 1,00 1,00 0 Helianthus annuus L. 4, Hibiscus trionum L. 17, Solanum nigrum L. 4, Sorghum halepense ( L.) Pers. 0,75 0,50 33,33 Укупан број корова 108,75 8,00 92,77 Фитотоксичност (EWRS скала 1-9)

49 - Добра ефикасност (> 90 %): Abutilon theophrasti Medik., Amaranthus retroflexus L., Chenopodium album L., Datura stramonium L., Helianthus annuus L., Hibiscus trionum L., Solanum nigrum L. (сл.2-4) - Задовољавајућа ефикасност (75-90%): Ambrosia artemisiifolia L., Bilderdykia convolvulus L., Cannabis sativa L., Chenopodium hybridum L. - Слаба ефикасност (< 75%) испољена је према следећим коровским врстама: Convolvulus arvensis L., Panicum crus galli L., Sorghum halepense ( L.) Pers. Слика број 5 и 6. Дејство хербицида на присутне корове у усеву кукуруза (оригинал) Слика број 7. Нетретирана контролна парцела (оригинал) 42